B I Z N I S 2 Jun 2010.

Transcription

1

2 BIZNIS 2 Jun 2010.

3 IZ REDAKCIJE [to god tka{, vezuj konce za nebo Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi} Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4 Politi~ke akutelnosti strana 5 Da se ne zamerimo - Jednom strana 7 Momo Kapor - Preu~io strana 8 Srbin - herij Amerike strana 9 Intervju: Vladimir Pi{talo strana 10 Boban Ili} izla`e u gradu svoje mladosti strana 11 Osve{tana crkva Sveti Nikola strana 12 Iz matice - Zemlja ~uda strana 13 Intervju: Ratko Mom~ilovi} strana 14 C. Zvezda osvojila pehar i navija~e strana 15 Svetsko prvenstvo u fudbalu strana 18 Sport: Vreme izazova strana 19 Iz Gen. konzulata R. Srbije u ^ikagu strana 20 Demokratija Srba sad i nekad - 2 deo strana 21 ^uvene `ene Srbije strana 22 Velike ljubavi na{ih pisaca strana 23 Markovi konaci strana 24 Saveti Lekara strana 25 Oplenac i Kolo u ^ikagu strana 27 Horoskop strana 28 Numerologija strana 29 Porodica strana 30 LE FRENCH TWIST Na novoj lokaciji u novom izdanju! 814 Civic Center Dr. u Nilesu Tel Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist - Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi. - Dogradjivanje kose u raznim nijansama. - [minka. - A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled. Specijalno i ovog meseca u LE FRENCH TWIST 50% popusta za {i{anje TIRA@: OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike PUBLISHED BY Ogledalo - Serbian Mirror. Inc P O BOX CHICAGO IL Phone: OSNIVA^: Slavica Petrovi} UREDNIK: Slavica Petrovi} GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi} REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi}, DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi}, Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{), Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York), PREDSTAVNI[TVA LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac ( ) NJUJORK: Mike Lu~i} Milan ( ) ALL RIGHTS RESERVED: Ogledalo is not responsible for advertisments, advertising articles and their contents ogledalo@gmail.com Web: NAME: ADDRESS: CITY: STATE: ZIP: TEL: Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX Chicago IL Jun

4 SRB INFO U toku su pripreme za SRBIJADU u Feniksu, Arizoni. Za informacije posetite PhoenixSerbs.com Turnejom po Americi, Srpska crkvena peva~ka dru`ina hor BRANKO sve~ano objavljuje dolaze}i hri{}anski jubilej prvoga reda godina slobode hri{}anskog veroispovedanja donete Milanskim ediktom iz 313. godine, rukom Sv. Cara Konstantina Velikog, rodjenog u Ni{u REDOSLED BOGOSLU@ENjA I KONCERATA NA KOJIMA ]E PEVATI GOSTI IZ NI[A U JUNU MESECU Utorak 1. jun, 19 ~asova koncert u Sabornoj crkvi Sv. Save - Milwaukee, WI Sreda 2. jun, 19 ~asova koncert u crkvi Sv. Atanasija Evanston, IL ^etvrtak 3. jun 19 ~asova koncert u crkvi Sv. Arhangela Mihaila Lansing, IL ULAZ JE SLOBODAN! DODJITE DA POZDRAVIMO SJAJNE PEVA^E IZ GRADA KOJI NAM JE DAO NOVOG SRPSKOG PATRIJARHA! Duhovni koncert Srpske crkvene peva~ke dru`ine BRANKO iz Ni{a Srbija, jednog od najstarijih crkvenih horova na Balkanu pod dirigentskom palicom maestra Sare Cincarevi} Ukoliko `elite da Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} odigra predstavu samo za va{u C[O ili va{u organizaciju, pozovite nas. Za nama stoje uspe{na gostovanja ne samo u ^ikagu i okolini ve} i u Floridi, Kaliforniji... Nudimo odli~ne paket aran`mane za na{e predstave. Info: Jun 2010.

5 Pi{e: Marijana Maljkovi} AKTUELNO Jun POBOLJ[ANA SARADNJA SA HAGOM Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc, nakon boravka u Beogradu, uputio je izve{taj Savetu bezbednosti UN u kome navodi da Srbija nastavlja da pobolj{ava svoju saradnju sa Tu`ila{tvom, ali da su Ratko Mladi} i Goran Had`i} u dometu vlasti u Srbiji. Ova formulacija nai{la je na primedbe i nezadovoljstvo u Beogradu. Izve{taj Bramerca, koji je dostavljen SB, u najve}oj meri je korektan, jasan i odra`ava sliku saradnje Srbije sa tribunalom, ka`e Du{an Ignjatovi}, {ef Vladine kancelarije za saradnju sa sudom za ratne zlo~ine u Hagu. Bramerc je izjavio da nema razloga da veruje da je ha{ki optu`enik Ratko Mladi} van Srbije i da misli da taj utisak dele i njegovi sagovornici u Beogradu. Uvek je rizi~no i te{ko govoriti o operativnim informacijama, ali mogu da ka`em da na osnovu informacija koje sam dobijao u pro{losti i sada nemam razloga da verujem da je izvan Srbije, rekao je Bramerc nakon susreta sa predstavnicima Vlade Srbije, naglasiv{i da je hap{enje Mladi}a i Had`i}a apsolutni prioritet i nema alternativu. Dok ~eka na hap{enje, tu`ila{tvo u Hagu ipak ne stoji skr{tenih ruku. Podnelo je sudijama predlog izmenjene optu`nice protiv Ratka Mladi}a za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti nad nesrbima tokom rata u BiH. To su izmene i dopune koje imaju u vidu sudsku praksu Haga, kao i ~injenice koje su iza{le na videlo od prethodne optu`nice. Radi se o ~injenicama koje se odnose na genocid u Srebrenici, bombardovanje Sarajeva kao i uzimanje za taoce pripadnika UN, obja{njava Bramerc. On je najavio da }e Ha{ki tribunal do godine zavr{iti ve}inu su enja, a `albene postupke do godine i time okon~ati svoje postojanje. Kasnije }e biti formirani mehanizmi, koji }e se baviti nere{enim pitanjima posle zatvaranja suda, uklju~uju}i i su enja beguncima koji do tada ne budu uhva}eni. Predsednik Srbije Boris Tadi} preneo je glavnom tu`iocu Ha{kog suda Ser`u Bramercu da }e Srbija nastaviti da ~ini sve kako bi locirala, uhapsila i izru~ila dva preostala ha{ka optu`enika, kratko je saop{teno iz kabineta predsednika Srbije. Navodi se i da sastanak sa srpskim vlastima predstavlja potvrdu ~injenice da se saradnja Srbije s Tribunalom nesmetano odvija u kontinuitetu, s obzirom na to da je Bramerc u izve{taju iz juna pro{le godine pozvao Vladu Srbije da u ovim oblastima saradnje odr`i dostignuti nivo, dok je u izve{taju iz decembra naveo da nema nere{enih zahteva. Stav Nacionalnog saveta je da postoji odli~na saradnja sa Tu`ila{tvom Tribunala i da postoji potpuno me usobno poverenje izme u Srbije i Tu`ila{tva. Savet je zajedno sa svim ostalim dr`avnim organima uklju~enim u proces saradnje i u potpunosti je opredeljen da se ovakav nivo saradnje odr`i i u budu}nosti, zaklju~uje se u saop{tenju. CELA SRBIJA KAO BEOGRAD Srbija }e narednih godina da izvr{i decentralizaciju i regionalizaciju, {to }e izazvati promene Ustava i pravnog poretka. To je cilj novoosnovanog politi~kog pokreta Ujedinjeni regioni Srbije koji predvodi Mla an Dinki} i G 17 plus, a ~ine ga brojne nacionalne, regionalne i lokalne partije i pojedinci. Programsku deklaraciju URS, zajedno sa Dinki}em, potpisali su: Verko Stefanovi} ( Zajedno za [umadiju ), Maja Gojkovi} (NP), Bo{ko Ni~i} (@ivim za Krajinu), Goran Paskaljevi}, Mirko Todorovi}, Predrag Markovi}, Aleksandar Od`i} (Vojvo anska partija) i predsednici op{tina Ra~a i Pirot i Vladan Vasi}. Predsednik URS Dinki} poru~io je da }e cilj saveza biti proevropska, demokratska i celovita Srbija, koja }e dati mnogo vi{e ovla{}enja lokalnim samoupravama. Srbiji je potrebna dekoncentracija vlasti i su{tinska decentralizacija. To podrazumeva da se dr`avne institucije nalaze ne samo u Beogradu, ve} i u drugim gradovima Srbije. Lokalne samouprave moraju raspolagati sredstvima, kako bi re{avale probleme gra ana i imovinu, koja im se hitno mora vratiti. Srbiji je potrebna politi~ka regionalizacija, {to zna~i da regioni ne budu statisti~ki kao {to je to sada slu~aj. Utvrdi}emo koliko je regiona Srbiji potrebno i koje }e biti njihove nadle`nosti, nakon politi~kog konsenzusa do}i }e na red promena Ustava. Narod na referendumu treba da odredi koji }e biti administrativni centri da pribli`imo uslove `ivota u svim Boris Tadi} i Mla an Dinki} op{tinama Srbije, kao {to su uslovi `ivota u Beogradu. Da bi Srbija uspela na putu ka EU, potrebno je da svi njeni delovi budu uspe{ni i ravnomerno razvijeni, izri~it je Dinki}. Predsednik Srbije i lider DS Boris Tadi}, gost na osniva~koj skup{tini URS, poru~io je, da cilj regionalizacije i decentralizacije ne sme biti stvaranje mini dr`ava na teritoriji Srbije: Su{tina je da se izgradi funkcionalni model, koji treba da omogu}i bolji `ivot gra ana. Obaveza mi je kao predsednika Srbije da decentralizaciju i regionalizaciju postavim na ni`i nivo va`nosti od pitanja o~uvanja integriteta zemlje. Istovremeno, princip regionalizacije i decentralizacije mora biti shva}en kao doprinos o~uvanju integriteta zemlje. Tadi} je procenio da je za osmi{ljavanje valjanog modela decentralizacije potrebno oko pet godina. IZBRISANA 501 POLITI^KA STRANKA Nedavno je izvr{eno veliko ~i{}enje politi~kih patija Srbije, a `ivot nastavljaju samo 72 stranke. Kontraverzna Jugoslovenska levica dr Mire Markovi} vi{e ne postoji. JUL je samo jedna od 501 stranke i politi~ke organizacije koje su, po Zakonu o politi~kim strankama, izbrisane iz Registra politi~kih organizacija, na osnovu odluke o brisanju Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu. Na spisku obrisanih nalaze se i one organizacije ~iji su zvani~ni lideri danas na ~elu drugih stranaka, poput ^edomira Jovanovi}a. Njegov Studentski politi~ki klub, u kojem je po~eo politi~ku karijeru, od skoro vi{e ne postoji. Bez stranke je ostala i Margit Savovi}, lider PU@-a (Partije uspe{nih `ena). Stranka srpskog jedinstva na ~ijem ~elu je bio, odavno Ra`atovi} Arkan, tek sad je obrisan sa spiska. U istoriju odlaze i Narodna stranka Milana Paro{kog, Partija prirodnog zakona (poznatija kao jogi leta~i ) Branka ^i~i}a, Udru`enje starosedelaca Srbije Vlajka Popovi}a... Iz spiska su izbrisani i Liberali Srbije, ~iji je nekada{nji predsednik Du{an Mihajlovi} bio ministar policije u vladi DOS-a. U zaborav odlaze i SDP Neboj{e ^ovi}a, Napred Srbija srpskog kralja {e}era Miodraga Kosti}a, Pokret KI-39 Dmitra [egrta, Pokret Moja Srbija glumca Branislava Le~i}a... Interesantno je da su sa politi~ke scene u Srbiji sada obrisani i legendarni Savez komunista Jugoslavije i KPJ. Ni{ta bolje nisu pro{li ni politi~ki veterani Neboj{e Popova, reformisti Mileta Isakova, otac Berisavljevi}, kao ni stranke Branislava Coleta Kova~evi}a, Mom~ila Peri{i}a, Milovana Drecuna, advokata Borivoja Borovi}a. Po zakonu, svako mo`e da osnuje novu partiju ukoliko prikupi potpisa ili za stranku manjina. UGOVOR BEZ SATELITA KO[TA GRA\ANE 36 MILIONA EVRA Me unarodna arbitra`a u Londonu presudila je da Srbija mora da plati 36 miliona evra, ({to bi sa sudskim tro{kovima iznosilo oko 40 miliona evra) izraelskoj kompaniji Imid`sat za zakup satelita, koji je navodno ugovoren, a nije realizovan. Ugovor o zakupu izraelskog satelita nikada nije potpisan, tvrde biv{i ministar odbrane Prvoslav Davini} i predsednik Dr`avne zajednice Svetozar Marovi}. Davini} je potpisao, kako ka`e, nacrt ugovora po kome je za zakup satelita trebalo da se plati 45 miliona evra u narednih nekoliko godina. Dokument je trebalo da va`i samo ako se obezbede pare. Ugovor je ura en u jednom primerku i nije ura en nikakav zvani~ni protokol kako se to obi~no radi, nije bilo pe~ata, broja zavedenog na kraju, tvrdi Davini}. Izraelci su dodali klauzulu da }e se eventualni spor re{avati po engleskom pravu i tu je tada{nji ministar po sopstvenom priznanju bio naivan. Ministar odbrane Dragan [utanovac se nada da se novim pregovorima ipak ne{to mo`e spasiti. Postoji interes i za Ministarstvo poljoprivrede da se eventualno uzmu neki irigacioni sistemi za navodnjavanje, koji su najbolji na svetu, ili za MUP ili za odbranu, za nauku ili za bilo koje drugo ministarstvo, navodi [utanovac. Neko iz vlasti se u aferi satelit ugradio 20 miliona evra, ka`e biv{i ambasador u Izraelu Miodrag Isakov. Ne mora da zna~i ni da su ba{ potpisnici ti koji su dogovorili proviziju, ve} neko drugi ko je otkrio aferu. I pretpostavka je da ni{ta po pitanju satelita godina nije upravo zbog toga nije ura eno. 5

6 BIZNIS 6 Jun 2010.

7 DA SE NE ZAMERIMO Pi{e: Boban Ili} JEDNOM Kroz glavu mi se mota lik majke, koja na pragu stoji sa ispletenim d`emperom i sakuplja suze u jednom oku. Uvek je u mene verovala. Dodaje mi malo pite zeljanice za usput dok otac dr`i bokal sa vodom spreman da ga prospe iza mene preko betonske staze. Ka`u, kad krene{ iz ku}e, nije dobro da se osvr}e{. ^uo sam iza sebe pljusk vode i trudio se da sa svojim koferom hodam pravim i sigurnim korakom u nepoznati svet, bez da se osvrnem. Pa priznajem na }osku kod bandere sam se ipak osvrnuo, na kratko, i video sam uglom svojih zenica roditelje, kako stoje nepomi~no ispred ku}e kao, da su izrasli iz zemlje i kao da njoj pripadaju dok stoje kao dva cveta mog `ivota i ljubavi. Neke devoj~ice su se igrale lasti{a, a de~aci skakali sa gara`e, ba{ kao {to sam nekad skakao ja, lomio ruke, noge i kolena. Pogledah u banderu i crno-bele ~itulje, koje su mi kao neke crno-bele ikone govorile da je moje mesto daleko od ove ulice ispucalog asfalta, ulice oktobra i listova koji su po~eli da menjaju boju. Kora~ao sam, a noge nisu htele. Sve je pomalo bilo tu`no, neke vrane su graktale i kre{te}i me terale odatle govore}i mi da je `ivot ispred mene. Razmi{ljao sam o portretima tih ljudi zalepljenih na banderu, mislio sam o njihovim `ivotima, nesre}ama i sre}ama, o njihovim svadbama, radjanjima i `ivotnim pobedama. Razmi{ljao sam o tome, da li stvarno jedan ~itav `ivot mo`e da stane u jednu ~itulju i gde to po~inje nebo, da li oni sada vide same sebe na tom papiru koji ogla{ava kraj ovozemaljskog i po~etak nebeskog `ivota. Mislio sam o du{ama, kad u tom ~asu zaskripa{e ko~nice crvenog Ni{ Ekspresa u kome sam se pome{ao sa ostalim putnicima i krenuo na dug i jo{ nepoznat put, kojim je svako vodjen. Ovih dana pakujem skulpture i crte`e i poku{avam da platim sve ra~une pre nego {to poletim za Srbiju. Gledam u ra~une i ne{to mi pado{e na pamet one ne`noplave koverte na kojima pi{e PTT, koje su mi prvih godina u Americi donosile rukopis mojih roditelja u ^ikago. Ta neve{ta {tampana }irili~na slova bih ponekad stavljao pod jastuk i ~itao nekoliko puta videv{i kako su napisana i za kojim stolom. Vidim moje roditelje kako se napre`u i pi{u mi re~i podr{ke, a iznad svega bi `eleli da se vratim i da sve bude kao nekada. Njima je nekako velika limena ptica odnela jedinog sina i on je sada tamo daleko gde mu je dobro. Vratih se na ra~une, gledam u njih i mislim. ^itav `ivot mu dodje jedan ra~un koji podnosi{ i pla}a{ dok negde na kraju, gde se spajaju more i nebo ne padne{ iz aviona, kao jedna od onih plakata za koje smo se kao klinci grabili da bi ih {to vi{e nakupili. Plakate padale kao konfete ili sneg sa neba, presijavale su se, a mi smo ih ~ekali kao neku senzaciju svetlosti i du{a sa neba koje padaju prema nama, mali{anima ra{irenih ruku. Postoje dogadjaji koji se de{avaju jednom u `ivotu, dese se i prodju. I smrt se jednom de{ava u `ivotu, ali se ne pamti. Gledam u svoje ruke i vidim koliko su ostarile. Moje dobre ruke, koliko su me samo dobro slu`ile svih ovih godina, koliko je samo kroz njih pro{lo ka{ika, koliko para su izbrojale, koliko su bile puta i na onim mestima koje nekad i ne vidi{, a ruke ih osete i te ruke nekako neprestano miluju i vole. ^arolija su ruke, a ~arobni su i njihovi pokreti. Setih se ne{to kad sam u~io da pi{em kosu tanku i uspravnu debelu crtu, prvo veliko slovo A, pa onda malo a sa stoma~i}em iz crvenog bukvara prvog razreda osnovne {kole 21. Maj. Po`elim ponekad da mi po{tar donese jedno pravo pismo u kome pi{u slova, ba{ kao ona koja su nekada stizala iz otad`bine, ona svetloplava sa dva tabaka papira koja po~inju ovako: Zdravo sine, kako si? Mi smo dobro, pa re{ismo da ti napisemo kako smo? Toliko su ta pisma bila nepravilno napisana da je trebalo poznavati kako misle moji stari, da bi se te napisane forme i misli uop{te razumele. I tako nekad uz smeh i suze le`ao bih potrbu{ke i ~itao nanovo ba{ kao da ih ~itam prvi put. Ponekad sam ljut na sebe, poku{avam da odgonetnem kako i koliko sam upecan kao mala ribica, koja se pra}aka u `elji da se otka~i sa udice interneta. Pakujem polako stvari, gledam koje odelo }u poneti za otvaranje izlo`be u Beogradu i ba{ kao da idem na neki sve~ani trenutak za koji znam da ga nikada ne}u zaboraviti. Moja `ena i ja smo se ven~ali ovde u ^ikagu jednog decembarskog dana bez svedoka u gradskoj op{tini. Provejavao je neki krupni sneg, a kroz ulice od nebodera je fijukao ledeni vetar. Neboderi su li~ili na vetrenja~e i tu u ~ekaonici nas dvoje sami. Sve je trajalo deset minuta bez vena~anih prstenova i bez buke, postali smo mu` i `ena. Gledao sam i pre i posle svadbe i veselja truba~e ispred op{tine, kumove koji bacaju novac,muzikante koji se znoje, beskrajne svadbarske obi~aje, fotografije, ven~anice, albume i kad malo bolje razmislim gotovo svi parovi sa tih razraganih slika su danas razvedeni parovi. Moja `ena i ja nekako tiho `ivimo, `ivimo zajedno i poma`emo na{oj deci da odrastu i da dodju do svoje staze i kapije, gde }e im majka spremiti ne{to da ponesu, mo`da d`emper, a ja }u stajati sa bokalom vode i gledati ih kako odlaze svojim zvezdama koje titraju ispred njihovih o~iju, ba{ kao zvezde vodilje koje {apu}u izmedju sebe i {mekaju se na nebu. Izlo`ba u Beogradu je ven~ani prsten koji sam skovao i ne`no stavljam na prst svom narodu. Koliko sam stvarno uspeo ili nisam u svetu umetnosti, to vam niko danas pouzdano ne mo`e re}i, to vam ne mogu re}i ni ja. Znam da sam nekako krenuo u pogre{nom pravcu, znam i to da nisam hodao za drugima i tamo gde svi kora~aju. Natalo`ila se neka masivna stena negde u meni i vidim da mladi momci sa nje ska~u, ba{ kao {to ono mi skakasmo na Vre`inskom vojnom bazenu. Taj mladi skaka~ `eljan slave je davno napustio liticu za odskok, slava je mo`da tu negde, mo`da i postoji, ne znam? Znam da se sve to {to sam radio negiraju}i sistem vrednosti i pona{anja, sve to {to sam `iveo negiraju}i norme i forme i svega {to je pravilnik slu`be, sva ta sloboda koju sam sebi poklanjao, donosila je neizvesnost i strah. Kada niko vi{e nije verovao i kad su poslednji djaci za zvoncetom u{li u {kolu, i kad svi dignu ruke od mene i odu na posao da rade za platu, lebdeo sam i tad kao zmaj u rukama deteta, i dok vetar nije pokidao konac, i sva nadanja kada su se ugasila, da }u se ikada prizemiti, kad su sve ptice poletetele i proletele pored mene tra`e}i svoj novi dom, onda na nebu ostane{ nekako sam i ostanu oni o kojima brine{ i njihove slike u rukama. Ostane ljubavi puno nebo, kao nagrada za jedan druga~iji `ivot, koji se `ivi u knjizi Dona Kihota neumoljivog mese~ara, druga~ijeg koraka. Beograd je grad vredan dubokog po{tovanja. Ru{ili su ga ru{ili, ali ga nisu sru{ili. Ba{ kao {to su i meni ovde lomili ki~mu, lomili, pa je nisu polomili, po ne~emu smo bliski. U ono vreme mojih studija, to je bio razbaru{en grad prepun potencije i druga~ijih ljudi, nije se imalo ni tad ni sad, ali su uvek ba{te i mu{katle u kanticama jugopetrolovog ulja cvetale na prozorima. Rru`ice su cvetale u tim ba{tama u prole}ima nabujalim od ljubavi i neke neobi~ne pti~ije pesme koja taj grad za~arava, kao ~ardak ni na nebu ni na zemlji. Ko zna {ta se u medjuvremenu promenilo. Mo`da su neki drugovi ve} mrtvi, mo`da su neki od nas i{li na put oko sveta, mo`da se i ne prepoznamo, mo`da su neki jo{ uvek u Sidneju, Londonu, Novom Zelandu, ko zna gde smo mi? Znam da se pojavljujemo kao sena ptice na zemlji, znam i to da se na{e senke menjaju na suncu i mesecu, ali znam da je svaka moja senka okrenuta prema tom jednom gradu koji je druga~ije hodao kroz Evropu, bio ka`njavan, voljen i slavljen. Ta senka je svakim danom postajala du`a i ve}a, eto ponekad bi kroz nju proletela ptica sa nekom glistom u kljunu lete}i u gnezdo da nahrani svoje mlade. Eto to vam je Beograd, to je sve osim grada, on je kao Atlantida, Beograd je Apokalipsa, apstraktna filozofija i forma ljudi, koji su u njemu prona{li svoju ulicu. Bograd se ponovo radja i neka ga, neka poraste kao drvo sa tri ra~ve na kome se gnezde i susre}u ptice, i mi }emo na te grane sleteti, kad tad i kad dodje vreme. Nekako, znam i to da ne predstavljam samo sebe, nego i sve moje drugove ovde u ^ikagu, koji nisu mogli do}i tamo, pa mo`da i ceo srpski ^ikago. Ne{to se u meni sastavlja kao i onda kad se rastavilo na pola neba preko crnog Atlantika. Neka tu`njikava svetlost mi obasjava o~i, ja u nju gledam dok gasim fenjer, sa kojim sam lutao nekim stazama. I eto, negde na kraju tunela ipak ima svetlosti. Da li je ta svetlost odgonetka, da li je to na kraju svega ljubav ili put prema ~itulji na jednoj beogradskoj banderi. Gde se to odvaja du{a od tela? Tamo gde si ti ili tamo gde `eli{ da bude{, jer posle svega se ipak odvaja, a negde u stomaku majke se spaja. Pa pitam se koliko mi dobro ~uvamo svoju du{u, koliko je pazimo i koliko joj dajemo plodova. Za sebe znam pouzdano, da kad se jednog dana moje telo oprosti sa belinom tesevnog srebra, znam na koju }e stranu ta mala pti~ica iz mojih usta poleteti. Sad ostaje mi samo da kupim nove cipele i da platim ove moje zaostale ra~une. Pa hajd Bobane, prite`i prtle i poljubi decu. Sezona {umskih jagoda i lala je ispred tebe, valja putovati. A kad se vratim? Pa obe}avam da }u se vratiti vama sa jednom lepom beogradskom pri~om, o ne`nim belim ru`ama i mu{taklama sa prozora, iza kog neko gleda. Jun

8 PRI^A OGLEDALA Iz riznice nezaboravnog Mome Kapora PREU^IO Dogodilo se da su me, potpuno slu~ajno, prijatelji iz varo{ice N... odveli u jednu tro{nu prizemlju{u, oko koje kljucaju pili}i, kod starije sestre poznatog evropskog intelektualca, kojeg godinama sre}em u Njujorku, Parizu Zapanjih se kad videh rodnu ku}u ovog znamenitog ~oveka i postariju `enu koja ga je odgojila i podigla posle smrti roditelja. Pomislih kako bi bilo dobro i po{teno napisati veliku dobru knjigu o starijim sestrama, tim mu~enicama bez mladosti, koje su se odrekle svega samo da izvedu mladju bra}u na put. Ve~ito u crnom, pre vremena ostarele, nikada ni{ta ni od koga nisu tra`ile; samo su davale i davale. U `ivotu svake neudate starije sestre postoji uvek neki divni, ve} zaboravljeni ~ovek (~iju fotografiju ~uva u staroj praznoj bombonjeri), neka raskinuta veridba ili, jednostavno, ose}anje da se nema prava na sre}u i sopstvenu familiju dok brat ne odraste, a tada ve} biva kasno za bilo {ta. Te blagoslovene neudate baba-devojke, kako ih zovu u Srbiji, mnogo starije od svojih godina, borile su se za bra}u do poslednjeg daha, sve dok ne ostado{e bez i~ega, u memljivim prizemnim sobi~cima, gordo kriju}i nepravdu od sveta i kom{iluka, koju su im nanele gospodske snaje {to su im pootimale rodjenu bra}u. Ispucali linoleum na patosu, nacepkana drva ispod {poreta, {kiljava sijalica od dvadeset pet sve}a i treperavi crno-beli televizor bez tona, umesto kojeg se ~uje samo tiktakanje limenog budilnika. Poslu`eni slatkom od dunja (koje ne mogu da prestanem jesti), sedimo u toj skromnoj kuhinji, dobro poznatoj iz detinjstva svih provincijalaca, dok se skupljaju kom{ije, `eljne razgovora. Godinama pratim karijeru njenog brata, jo{ od onih dana kada je kao selja~e stigao u glavni grad. Se}am se svih njegovih d`empera pletenih od raznobojne selja~ke vune i gotovo svih ljubavi i bitki za stipendije koje }e ga, jedna po jedna, odvesti daleko u svet. ^udim se kako to da ni{ta od ovog predela, ni ovog ku}erka pod sasu{enim orahom, ni{ta od ovih mirisa i akcenata, nije prodrlo u njegovu prozu o~i{}enu od svega ovda{njeg, punu pritajenog gadjenja nad ki{ama, blatom i letnjom pra{inom; zgra`anja nad varvarskim klanjem i {urenjem svinja u decembru (~varke je, ipak, jeo u svoje vreme), dok se naherena pala~inka kr~ma Evropa na kraju njegove ulice, u kojoj su mu sedeli i deda i otac, vremenom pretvorila u najcrnju metaforu balkanskog kala. ^itam pa`ljivo njegove intervjue u novinama, u kojima smo mu neprestano za ne{to krivi. Izgleda kao da nam je, po{av{i u svet, ostavio na ~uvanje neku idealnu zemlju, a mi je, prostaci i nezahvalnici, upropastili. Prevodilac engleske poezije, pisac eseja u kojima je tek svaka peta re~ srpska (ne ra~unaju}i veznike), potpisnik mirovnih proglasa i ~lan medjunarodnih foruma, od mladosti je preskakao vekove be`e}i od svog skromnog porekla. Najve}a pohvala koju je dobio bila je ona da uop{te ne li~i na Srbina i da strane jezike govori savr{eno, bez akcenta! Godinama ne mogu da defin{em tu vrstu izdaje, jer je gadjenje nad svojim narodom, takodje, izdaja; godinama poku{avam da pronadjem razloge ili neku davnu povredu koja ga je na kraju dovela do izjave da su Srbi zapo~eli ovaj prljavi rat i nikako ne uspevam da pronadjem tu tananu nijansu i da je preto~im u re~i i slog. Ali, evo, dok sedimo u polumra~noj kuhinji njegove starije sestre, pijemo preslatku kafu (koju nije on poslao iz belog sveta) i pri~amo, zbog nje, sve najlep{e o njemu, moj mudri narod, koji tako nepogre{ivo ume lako i prosto da objasni i najslo`enije stvari, progovara kroz usta kom{ije, penzionisanog po{tara, jednu jedinu re~ koja zamenjuje tone ispisane hartije. On, koji ga poznaje od malih nogu, zavijaju}i otvrdlim prstima cigaru, ka`e mi u poverenju, mrmljaju}i sebi u bradu da ostali ne ~uju: Preu~io! U toj mudroj re~i ima i sa`aljenja i pra{tanja. Preu~io! Vredelo je putovati pet-{est sati autobusom po to, kako jednostavno, pomalo razo~aravaju}e preu~io, izre~eno kroz dubok uzdah, blago i bez ikakvog gneva, zavisti i zlopam}enja. 8 Jun 2010.

9 DRU[TVO Petar Lens [ijan, koji je stradao u Vijetnamu i danas uzbu uje Amerikance SRBIN HEROJ AMERIKE Ministarstvo odbrane SAD dodelilo je nedavno presti`nu nagradu Lens [ijan, u znak se}anja na najhrabrijeg pilota Amerike. Sve~ana akademija posve}ena Srbinu iz Milvokija odr`ana je krajem maja u Pentagonu Pi{e: Marko Lopu{ina Dvadeset i prvi april bio je sre}an dan za ameri~kog pukovnika Rod`era [ermana, kapetana Tomasa Filipsa, narednika D`esija [ranera i narednika D`ina Kahanuela. Ovi oficiri i podoficiri ameri~ke armije su tog dana u sve~anom holu Pentagona primili presti`nu vojnu nagradu Lens [ijan. Re~ je o priznanju za hrabrost i juna{tvo ameri~kim vojnicima i oficirima koja se u Ministarstvu odbrane dodeljuje najboljima od godine, kada je ustanovljena. - U po~etku je nagrada dodeljivana samo pripadnicima ameri~ke avijacije, ali je vremenom velika zlatna medalja sa likom Petra Lensa [ijana postala op{teameri~ko priznanje za hrabrost. U Srbiji, medjutim, malo ko zna da je ova nagrada dobila ime po Srbinu iz Milvokija, koji se juna~ki borio u Vijetnamu rekla nam je Milena Bi`i}, pisac studije o najznamentijim Srbima u SAD. Pored sve~ane dodele medalje najhrabrijima u Pentagonu, 21. april bio je i Dan se}anja na Petra Lensa [ijana. U svim vojnim {kolama i akademijama u Americi odr`ano je predavanje o njegovom juna{tvu, a u Akademiji za vazduhoplovstvo priredjen je poseban program i izlo`ba slika i priznanja Petra [ijana. Na njegov memorijalni spomenik u Milvokiju tog dana polo`eni su buketi cve}a i izre~ene re~i hvale za slu`enje Armiji SAD. U ku}i porodice [ijan u Milvokiju, u delu sa suvenirima i trofejima, stoje danas plava traka potpukovnika Petra [ijana i Medalja ~asti, koja mu je dodeljena posthumno. Po~etkom marta godine predsednik D`erald Ford odlikovao je srpskog pilota Petar Lens [ijan Medaljom ~asti za vanredno juna{tvo i neustra{ivost ve}u od one koju je njegov poziv zahtevao, koja ga je ko{tala `ivota. - Preci njegovog oca Slobodana Silvestera [ijana do{li su u SAD iz Srbije. Otac i majka D`ejn imali su, pored Petra, sina Marka i }erku D`enin. Svi mu{karci u porodici uspe{no su se bavili ameri~kim fudbalom. Petrova srednja {kola bila je gradski {ampion godine. Na Vazduhoplovnoj akademiji [ijan je izgradio oporu fasadu igra~a ameri~kog fudbala, ali je bio veoma osetljiv i interesantan mladi}. Petar [ijan je bio verovatno mentalno naj~vr{}i ~ovek koga su ikad upoznali, opisivali su ga njegovi prijatelji Jun Gravesite memorial of Medal of Honor recipient Lance Sijan, located on the grounds of Arlington Park Cemetery in Milwaukee, Wisconsin. ka`e istori~ar Vilijam Dori} iz Kalifornije. Danas u srednjoj {koli Bej Vju u Milvokiju, koju je Petar pohadjao, postoji Fond Lens [ijan za stipendiranje djaka, a jedna spavaonica na Vazduhoplovnoj akademiji SAD nosi srpsko ime. Pentagon je krajem maja odr`ao i veliku akademiju posve}enu Petru [ijanu. ODLIKOVANI SRBI - Petar Lens [ijan je samo jedna od mnogih ameri~kih Srba koji su postali narodni heroji SAD. Ako prolazite kroz grad Kemp Le`en u Severnoj Karolini, primeti}ete nazive Cukela put, ^ukela ulicu i ^ukela trg. Ove ulice dobile su ime po najodlikovanijem srpsko - ameri~kom marincu, majoru Luki ^ukelji obja{njava nam Milena Bi`i} iz Pitsburga. U ameri~koj vojsci je u poslednjih sto godina slu`ilo oko ameri~kih Srba. Kongresne medalje ~asti i Purpurno srce za ratne zasluge dobili su, izme u ostalih, Slobodan Duleti}, admiral Stevan Mandari}, Aleksandar Mandu{i}, Maksim Ba}ovi}, Nikola Lali}, Nikola Stepanovi}, Rudi Ostovi}, Mel Vojvodi}, admiral Milton Aleksi}, pilot Vern Pupi}, Ed Radakovi}, komandant obeve{tajne slu`be ratne avijacije i Marko Mi~ Pejd`, kome su Amerikanci podigli spomenik. Lens, kako ga Amerikanci zovu, je bio ameri~ki pilot i u~esnik rata u Vijetnamu. Rodjen je u Milvokiju. Nestao je posle pada aviona F-4 u Severnom Vijetnamu, u blizini Laosa. Lens je uspeo da pre`ivi eksploziju aviona, sa frakturom lobanje, osaka}enom desnom rukom i slo`enim prelomom noge. Narednih 45 dana [ijan je osaka}en vukao svoje telo kroz {umu, u nadi da }e izbe}i neprijateljsku vojsku. Mesec i po dana se snalazio, bez hrane i vode, dok su ga tra`ile patrole, poku{avaju}i da ga spasu, ali bez uspeha. Neprijateljska vojska ga je prona{la, tek tri milje od mesta gde je pao, nahranila, i dr`ala u zarobljeni{tvu. ^im je malo oja~ao, [ijan je jednom prilikom zdravom levom rukom udario stra`ara i pobegao u {umu, ali su ga uskoro vojnici stigli i ponovo li{ili slobode. Dok je bio u zarobljeni{tvu, [ijana su u }eliji u vijetnamskom gradu Vinu sreli, takodje, zarobljenici, pukovnik Bob Krejner i kapetan Gaj Gruters, koji ga nisu ni prepoznali. Toliko je [ijan bio unaka`en ranama, nedostatkom hrane i medicinske pa`nje. Luis ^ukela Zajedno sa njim, putovali su u }eliju u Hanoju. Nakon osam dana u Hanoju, Lens [ijan je preminuo. - Bio je neverovatno sna`an, nikad ga nisam ~uo da se `ali. U zarobljeni{tvu ga nisam prepoznao jer je izgledao duplo manji od krupnog momka, kakvog sam ga se se}ao sa akademije. Da imate armiju [ijana, imali bi neverovatnu borbenu silu. Preminuo je godine u mukama kazivao je pukovnik Krejner, koji je Lensa [ijana predlo`io za Medalju ~asti. Sedam godina kasnije grob Petra [ijana je na en u Vijetnamu, a njegovo telo je transportovano u SAD da bi narodni heroj Amerike bio sahranjen u rodnom Milvokiju. 9

10 Intervju: Vladimir Pi{talo LJUBAV PRETVARA MASKE U LJUDE Od trenutka kada mu je saop{tena vest da je njegov roman Tesla, portret me u maskama dobio Ninovu nagradu za roman godine, najpresti`nije knji`evno priznanje kod nas, Vladimir Pi{talo u jednom danu bezmalo `ivi tri... Pi{e: Mila Milosavljevi} Dobitnik ste Ninove nagrade. [ta za vas predstavlja ovo priznanje? - Ninova nagrada daje ~oveku mogu}nost da ne{to ka`e. Naprosto, tu je autor u prilici da ga slu{a mnogo ljudi. NJegovo je da se pokloni i po~ne. Ne mislim samo na intervjue, ve} i na razgovore, susrete s ~itaocima, a mislim tu i na delo. Ninova nagrada ima mo} da potvrdjuje pisca koji ima potencijal. Ali i obratno. Razgovarao sam poslednjih dana sa mnogima. Jedan od mojih sagovornika rekao mi je da ima onih koji ~itaju jednu knjigu godi{nje, a ta knjiga je ona oven~ana Ninovom nagradom. To je, zapravo, {ansa za knjigu. Da je pro~ita neko ko se ne bavi knji`evno{}u, a onda uvrsti u svoju biblioteku i preporu~i drugima. Neko se ma{i te knjige i iz nesporazuma, ali tog trenutka knjiga je dobila {ansu i ako mo`e da ve`e ~itaoca svojom poezijom, svojom magijom, onda je to dobro. Kako je Nikola Tesla postao va{a knji`evna inspiracija? Nije tu bilo nekog velikog plana. Postoje pisci koji imaju veliki plan svog stvaranja. Tu bih spomenuo Vaska Popu, koji je jednom mom prijatelju jedne decembarske ve~eri nabrojao spisak pesama koje namerava da napi{e slede}e godine. Ovaj se na{ao u ~udu, no Vasko Popa je, zaista, do kraja naredne godine napisao ta~no te pesme koje je i najavio, i to doslovce i tim redom. Popa je imao tu veliku {emu stvaranja koje se dr`ao. Meni je to nezamislivo. Ja kre}em od malih stvari, od detalja koji se kasnije razviju u ono {to treba. Od ~ega ste krenuli u pisanju ovog romana? - Tesla je za mene u po~etku bio serija zanimljivih slika. Jedna od njih je bila i ona na kojoj se on, u poznim godinama, oklizne, a noge mu polete bukvalno uvis. To za jednog starog ~oveka ume da bude zaista nezgodno. On je opisuju}i taj dogadjaj rekao da je u tom ~asu ~itava kro{nja njegovih nerava planula, da se okrenuo i do~ekao na noge. Tom prilikom ga je prolaznik koji je bio iza njega u ~udu pitao kako je uop{te mogu}e da se ~ovek u njegovim godinama tako ve{to do~eka na noge, posle takvog pada. Tesla je odgovorio da je video kako to rade ma~ke, ali ne i ljudi. Za~udjuju}a je naime ta na{timanost njegovih nerava na pravu frekvenciju. LJudi koji prou~avaju Teslino delo znaju to. Tu je i slika velikog nau~nika dok pu{ta gromove, ili pak slika kada jo{ kao de~ak baca grudvu snega, koja se pretvara u lavinu. Za one koji nisu pro~itali knjigu, re}i }u da je Tesla s grupom de~aka bacao grudve snega nizbrdo. Ove su kotrljaju}i se postajale sve ve}e, ali su se negde ipak zaustavljale. Teslina grudva se nije zaustavila ve} je rasla. Postajala je sve ve}a i ve}a kako se kotrljala i u jednom ~asu bi po~ela da {u{ti, potom da grmi. Onda bi po~ela polako da odvaja sloj trave, pa sloj zemlje, zatim je odnela nekoliko borova, a lavina je postajala sve silnija. ^ula se i stra{na grmljavina. Tu se otkriva metafora kako od ne~eg {to je bilo ni{ta postaje stihija. To je i metafora o samom Tesli, o toj ogromnoj snazi koju je oslobodio jedan ~ovek. To su bile neke od slika koje sam ja kasnije pretvarao u pri~u. Za to je trebala ogromna koli~ina znanja. Bez slike ne mo`ete ni{ta da zamislite, ali bez znanja ne mo`ete ni{ta da ispri~ate. Prvo sam slike pretvarao u pri~u, a kasnije druge nau~ene koncepte ponovo pretvarao u sliku. Jedan moj prijatelj je za Bunjuela rekao da je imao tu divnu mogu}nost da ideje pretvara u slike. Ja mislim da je to posao slikara, reditelja, ali, bogami, i pisca. Po~eo sam od slika, dopunio ih znanjem i pri~om, a onda opet sve ispri~ao u slikama. Rekli ste da postoji ~udna povezanost izmedju nov~anice sa Teslinim likom i va{eg nadahnu}a? Teslin lik je bio prikazan na jednoj lepoj plavoj nov~anici u doba hiperinf l a c i j e. Nov~anica je izgledala odli~no, ma koliko je vrednost tog novca bila obezvredjen a. Zanimljivo je to da {to je vi{e opadala vrednost tog novca, te slike su izgledale sve manje realisti~ne. Likovi na{ih velikana na kraju su izgledali kao slike sa poternice. Tu je bilo onih milion nula uz prave velikane koji su na tim nov~anicama, na neki na~in, bili obespravljeni. Lik Tesle je bio prikazan na jednoj od prvih takvih nov~anica. Ta plava boja bila je predivna. Tad sam ve} po~eo da radim na Tesli i osetio sam neku vrstu magijskog povezivanja. Stavio sam nov~anicu na zid i stalno je gledao. Zanimljivo je da ste pri~u o Tesli, iako u formi romana, obojili poetskim. Kako vam je to po{lo za rukom? Izjavili ste svojevremeno da se pri~a o Tesli i ne mo`e ispri~ati bez poezije o Tesli. Ja mislim da se pri~a ne mo`e ispri~ati bez poezije. Poezija je poezija, proza je proza za neke pisce i za njih se proza sastoji od ~vrstih, pametnih re~enica koje imaju tu nosivost i zaplet. Za mene to nije dovoljno. Kad bih morao da pi{em takvu prozu, ne bih je ni pisao, jer me ne zanima. Poezija je ono {to je u delu interesantno za mene. Kombinaciju poezije i proze knji`evni kriti~ari su nazivali slikovno pismo ili proezija. Jedan pesnik je rekao da je poetska proza kao sfinga dva razli~ita elementa. Meni se nije ~inilo da su to razli~iti elementi. Te dve stvari, proza i poezija, nisu mi izgledale razli~ito. Nisu mi izgledale razli~ito poezija i proza, ka`em, a ni misli i ose}anja mi nisu dolazili odvojeno pa sam ih tako i preslikao u romanu. Izvor: Most kulture 10 Jun 2010.