MetodoloŠKI VODIČ. Promocija inovacija u sektorima industrijske informatike i embedded sistema kroz umrežavanje

Transcription

1 MetodoloŠKI VODIČ Z A I n o v a c i j e Promocija inovacija u sektorima industrijske informatike i embedded sistema kroz umrežavanje Programme co-funded by the EUROPEAN UNION

2 apstrakt Industrijska informatika i embedded sistemi su sektori od velikog strateškog značaja za evropsku ekonomiju. Evropski proizvodni sektor čini oko 20% evropskog BDP (bruto domaćeg proizvoda), dok se 50% najuspešnijih industrija u Evropi bavi istraživanjima u oblasti embedded sistema. Ova dva sektora daju konkurentnu prednost Evropi, doprinoseći njenom rastu i kvalitetu života. Ovakva situacija mogla bi dodatno da se unapredi, kada bi rezultati istraživanja koje finansira Evropska Komisija pronašli put do tržišta u obliku inovativnih proizvoda i usluga kroz direktne privatne investicije. U tom aspektu, Evropa zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Japanom, što se smatra evropskim paradoksom koji dovodi do

3 smanjenja konkurentnosti, ekonomskog rasta, broja radnih mesta, novih proizvoda i usluga, kao i kvaliteta života njenog stanovništva. Okvir za podršku inovacijama ustanovljen u raznim evropskim zemljama se čini nedovoljnim da bi transformacija istraživanja u inovacije bila uspešna koliko je to potrebno. Neophodne su dodatne regulative i inicijative da bi Evropska Unija prerasla u Inovativnu Uniju. Inicijativa Jugoistočne Evrope je postavila kao jedan od svojih najvećih prioriteta podršku inovacijama u regionu Jugoistočne Evrope (JIE). Ovaj region se zbog različitih istorijskih, kulturnih i ekonomskih razloga čini mnogo heterogenijim od ostalih regiona u Evropi i u odnosu na njih zaostaje u ekonomskom razvoju i napretku. Jedan od glavnih razloga je taj što ekonomija u ovom regionu (sa izuzetkom Austrije) zaostaje za evropskim prosekom na polju inovacija. Zbog toga je unapređenje inovativnosti u regionu od esencijalnog značaja i neophodno je za povećanje konkurentnosti i razvoja. Ovo se naročito može osetiti u vreme krize kada je ekonomski rast potrebniji nego ikada. I3E projekat se finansira u okviru Inicijative za Jugoistočnu Evropu i ima za cilj da unapredi inovacije i preduzetništvo u ovom regionu. Partneri iz 8 zemalja 03 Konstantin Yuganov - Fotolia.com ovog regiona razvili su Metodološki vodič za inovacije na osnovu uspešnih iskustava uglavnom na području Evrope. Partneri su sakupili 120 primera dobre prakse koji su dostupni na portalu projekta. Na osnovu Metodologije za ocenu najboljih praksi, izabrano je 30 primera najbolje prakse. Ovi primeri su poslužili kao početna tačka za izradu ovog dokumenta koji ima za cilj da pomogne njenim čitaocima da shvate šta su inovacije i kroz koji proces istraživački tim treba da prođe da bi rezultate istraživanja lansirao na tržište kao inovaciju. Metodološki vodič za inovacije obezbeđuje detaljan opis postupaka u inovacionom procesu i navodi veštine koje su potrebne za svaki od tih postupaka. Na taj način, može da posluži kao koristan alat za istraživače/buduće preduzetnike i da im pomogne da razviju potrebna znanja da bi se istraživanje uspešno transformisalo u inovacije. Denys Rudyi - Fotolia.com

4 04 Uvod Inovacija predstavlja izazov za istraživačke timove, mala i srednja preduzeća (MSP), velike industrije i ekonomiju uopšte, s obzirom da se smatra katalizatorom konkurentnosti u sve konkurentnijem okruženju. Dobijanje značajnih istraživačkih rezultata i postizanje tehnološkog napretka sami po sebi ne donose konkurentnu prednost. Potrebno je napraviti korak dalje da bi se istraživanje transformisalo u inovacije i da bi se rezultati istraživanja pretvorili u inovativne proizvode i usluge. Evropski paradoks, koji je definisan godine, odnosi se na loš položaj Evrope u oblasti transformacije rezultata tehnoloških istraživanja i veština u inovacije i konkurentnu prednost. Ovo jasno pokazuje da transformacija rezultata istraživanja u inovativne proizvode, usluge, metode i procese u Evropi nije zagarantovana. Stoga je strateški cilj Evrope da se razvije u Inovativnu Uniju, zarad održanja zdravijeg i boljeg društva. Ovo će zauzvrat imati značajan uticaj na konkurentnost, razvoj i zapošljavanje u Evropi, dok će s druge strane povećati kvalitet života evropskog stanovništva kroz nove i inovativne proizvode i usluge, i na taj način povratiti društvu sva sredstva uložena u istraživanja i tehnološki razvoj. Ovaj dokument ima za cilj da obezbedi metodološki vodič za transformaciju istraživanja u inovacije. Iako se fokusira na dva sektora zasnovana na intenzivnom znanju: embedded sistemima i industrijskoj informatici, ipak može da bude koristan i široj populaciji čitalaca. Sa naglaskom na pomenute sektore, početna tačka za ovaj vodič je postojanje sistema prototipova koji je nastao na osnovu neke ideje, a u fazi je laboratorijskog prototipa. Stoga, glavna ciljna grupa ovog dokumenta su istraživači akademskih institucija, MSP i velikih kompanija koji imaju neku novu ideju i koji su krenuli u pravcu razvoja prototipa. On teži da obezbedi ovim istraživačima korisne informacije o tome koji su sledeći koraci u razvoju u inovativni proizvod ili uslugu, kao i njihovo uspešno lansiranje na tržište. 109 Inovacija 09 Pronalazak naspram inovacije 10 Šta je inovacija Dušan Zidar - Fotolia.com 214 Osnovni principi inovacionog procesa 320 Put od rezultata istraživanja do inovacije 20 Prodaja rezultata istraživanja 20 Licenciranje 22 Nastanak partnerstva 23 Start-up peshkova - Fotolia.com CLIPAREA.com - Fotolia.com

5 Poglavlje 1 ovog vodiča ukazuje na razlike između pronalaska i inovacije i objašnjava u kratkim crtama šta je inovacija i kako se ona klasifikuje. Poglavlje 2 definiše faze inovacionog procesa i različite aspekte koje treba uzeti u obzir kada su inovacije u pitanju. Tehnički aspekti kojima se istraživači najviše bave, treba da se usklade sa aspektima tržišta i poslovanja za uspešni razvoj inovacije. Poglavlje 3 se fokusira na poslovne aspekte u pozadini celokupnog inovacionog procesa, identifikujući najvažnije opcije poslovnog modela koje istraživački tim mora da izabere vezano za eksploataciju istraživačkog prototipa. Poglavlje 4 opisuje ulogu Okvira za podršku inovacijama u naporima da se istraživanje razvije u inovaciju. Poglavlje 5 obrađuje temu Zaštite intelektualne svojine i bavi se konceptom Otvorene inovacije Modeliranje inovacija anna - Fotolia.com Finansiranje inovacija 73 Životni ciklus rangizzz - Fotolia.com inovativnog preduzeća 58 Istraživanje tržišta 76 Početna (seed) faza 60 Analitički dizajn 77 Start-up faza tehnička izvodljivost 78 Faza ranog rasta 63 Detaljni dizajn i test 78 Faza ekspanzije 64 Detaljni dizajn i 4 Oleksandr Dibrova - Fotolia.com 546 Zaštita inovacija 46 Vrste prava intelektualne svojine maxkabakov - Fotolia.com razvoj inovacije 65 Testiranje 66 Redizajn i proizvodnja 66 Redizajn 67 Proizvodnja 68 Distribucija i marketing 79 Grantovi za studije izvodljivosti 80 Mikrokredit 81 Poslovni anđeli 82 Rizični kapital Poglavlje 6 opisuje modeliranje inovacije i relevantni inovacioni proces i nudi opis različitih postupaka u tom procesu, veština potrebnih za svaki postupak i očekivane rezultate. Ovo poglavlje je najviše usmereno na tehničke i tržišne aspekte u procesu inovacije. 26 Okvir za podršku inovacijama 49 IPR i inovacije 50 Otvaranje inovacionog procesa Poglavlje 7 je usmereno na poslovne aspekte procesa inovacije, a naročito na finansiranje inovacije. U ovom dokumentu su navedeni i identifikovani primeri najbolje prakse, uglavnom sa područja Evrope, koji će doprineti da budući čitaoci bolje shvate inovacioni proces.

6

7 1 Inovacija

8 08 Dušan Zidar - Fotolia.com

9 inovacija Pronalazak naspram inovacije Potrebno je podvući razliku između pronalaska i inovacije. Pronalazak predstavlja prvi nastanak ideje za neki proizvod, uslugu ili proces. S druge strane, inovacija je komercijalizacija te ideje, tj. njeno pojavljivanje na tržištu. Može se reći da generalno gledano, inovacija može da se analizira kao pronalazak i njegova komercijalizacija. Ipak, razlike nisu uvek jasne, pošto pronalazak može da se odnosi ne samo na istraživanje i razvoj, već i na optimizaciju ili unapređenje novih metoda i procesa, dok sa druge strane komercijalizacija takođe može da uključi i značajan istraživački rad. U kontekstu ovog dokumenta, razlike između pronalaska i inovacije određene su na osnovu njihovih karakteristika. P R O N A L A Z A K i N O V A C I J A 09 Gde se realizuje? Ko ih realizuje? Bilo gde: akademske i istraživačke institucije kao i preduzeća i industrije uključujući MSP Pronalazač: istraživač, istraživački tim, preduzeće Uglavnom u preduzećima koja nude komercijalizaciju novih ideja Inovator: osoba koja može, a ne mora biti pronalazač, preduzeće koje preduzima korake za eksploataciju pronalaska i koje je spremno na rizične poslove i promene, pošto je inovacioni proces uvek povezan sa visokim rizikom Pronalazak naspram inovacije Profil Otvoren i znatiželjan duh sa izraženom sposobnošću da kombinuje različite koncepte i elemente i da iznese novu ideju Kombinovanje i povezivanje različitih kapaciteta uključujući proizvodnu tehnologiju i znanje, poznavanje tržišta i finansijske resurse Ne mogu se svi pronalasci pretvoriti u inovacije u datom trenutku. Može postojati značajan vremenski period između pronalaska i odgovarajuće inovacije usled nekoliko faktora, uključujući neispunjavanje uslova za komercijalizaciju, tj. nedostatak tehnoloških elemenata za pretvaranje ideje u proizvod ili nedostatak potražnje na tržištu za takvim proizvodom u tom trenutku. Oblast kojom se ovaj dokument bavi, odnosi se na inovacije zasnovane na dva važna IT sektora, tj. embedded sisteme i industrijsku informatiku. U tom kontekstu, ovaj vodič će biti usmeren na nove ideje i pronalaske vezane za ova dva sektora. Sa ciljem da se on što bolje struktuira i da bude što korisniji za svoje ciljne grupe, kao početna tačka za proces koji vodi ka inovacijama, uzima se postojanje nekog istraživačkog rezultata, a ne neka opšta ideja koja je nejasna ili neproverena. pressmaster - Fotolia.com

10 10 twobee - Fotolia.com ŠTA JE INOVACIJA Generalno posmatrano, inovacija predstavlja ideju uspešno primenjenu u praksi. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development - OECD) i Oslo priručniku za merenje inovacija, postoje četiri različita tipa inovacija: inovacija proizvoda: ona predstavlja nov ili poboljšan proizvod ili uslugu, u smislu tehničkih specifikacija, komponenti, materijala, softvera, prilagođenosti potrebama korisnika ili drugih funkcionalnih karakteristika; inovacija procesa: ona se odnosi na nov ili unapređen metod proizvodnje ili isporuke, u smislu tehnike, opreme ili softvera. inovacija u marketingu: uključuje nove marketinške metode vezane za promene u dizajnu ili pakovanju proizvoda, njegovom lansiranju, promociji ili ceni. inovacija u organizaciji: odnosi se na nove organizacione metode u poslovanju firme, organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima. Ekspert za strategije Geri Hemel (Gary Hamel) predložio je i peti tip, koji predstavlja: inovacija u upravljanju: odnosi se na principe i procese upravljanja koji u krajnjem slučaju menjaju način rada menadžera. Treba istaći da ova podela nije kategorička, pošto različiti tipovi mogu biti međusobno povezani i mogu da se preklapaju, što povećava efikasnost i uspešnost inovacionog procesa. U odnosu na promene koje se uvode u postojeći razvoj, inovacija se deli prema Šumpeteru (Schumpeter) na tri tipa: inkrementalna ili marginalna: predstavlja neku novinu uvedenu u postojeći proizvod, proces ili metodu, i odražava neku dodatu vrednost u okviru njegovog kontinuiranog razvoja. radikalna: predstavlja značajni nivo novine i stvaranje značajne dodate vrednosti u smislu potpuno novog proizvoda, procesa ili metode. tehnološka revolucija: ona se odnosi na povezivanje inovacija koje sve zajedno mogu promeniti ljudski život svojim velikim uticajem. U svakom slučaju, može se primetiti da bi inovacija trebalo da donese znatnu korist tržištu (pravi proboj) čak iako je to postignuto na spor i inkrementalan način. Male i neznatne koristi su jednostavno poboljšanja proizvoda/procesa/usluge i ne mogu se definisati kao inovacije.

11 11 Šta je inovacija ra2 studio - Fotolia.com Ručni čitač biometrijskih ličnih dokumenata kompanije Vlatacom ( predstavlja radikalnu inovaciju u oblasti sistema za proveru ličnih karata sa čipom, biometrijskih pasoša i mašinski čitljivih viza. Minijaturizacija sistema u cilju ručne upotrebe na terenu se zasniva na skraćenju optičkog puta korišćenjem matrice optičkih senzora sa sočivima. Svaki od ovih senzora slika određeni deo dokumenta sa mnogo kraćeg rastojanja nego što bi bio slučaj kada bi se ceo dokument snimio samo jednim senzorom. Ovi delovi se automatski uklapaju u jedinstvenu sliku dokumenta. Algoritmi implementirani u uređaju uspešno rešavaju probleme nastale zbog odstupanja senzora i sočiva od predviđenih položaja i uglova, neujednačene apsorpcije u različitim sočivima, kao i distorzije u ivičnim oblastima slika (delova dokumenta) koje treba da se uklope. Ovaj ručni uređaj poseduje i taktilni ekran za prikaz dokumenta i upravljanje sistemom, skener otiska prsta, kao i belo, infracrveno i ultraljubičasto osvetljenje za vizuelnu kontrolu dokumenta. Podaci iz uređaja se mogu kriptovati i prenositi žičnim ili bežičnim putem. Usled nedostatka prodajne organizacije na svetskom tržištu i kapaciteta za masovnu proizvodnju, kompanija je zainteresovana za ustupanje rezultata istraživanja i razvoja na ovom uređaju,kao i za licenciranje proizvodnje odgovarajućoj korporaciji prisutnoj na svetskom tržištu sistema za proveru identifikacionih dokumenata. James Thew - Fotolia.com

12

13 2 Osnovni principi inovacionog procesa

14 Za prelaz od konceptualizacije na analitički dizajn, razvoj i testiranje, a odatle ka kompletnom proizvodnom procesu, potrebno je uključiti različite tehnološke, tržišne i poslovne aspekte. 14 Osnovni principi inovacionog procesa Osnovni principi inovacionog procesa Put od pronalaska do inovacije može se analizirati kroz različite faze, u odnosu na napredak plasiranja inovativnih proizvoda, usluga ili metoda i procesa na tržištu. Prva faza ovog procesa se odnosi na konceptualizaciju inovacije i to je faza koja počinje od zanimljive ideje ili rezultata istraživanja do inženjerskog prototipa. Druga faza je korak dalje od inženjerskog prototipa do proizvodnje, a obuhvata analitički dizajn, razvoj i testiranje inovacije. I na kraju, treća faza se odnosi na kompletni proizvodni proces i postizanje velikog prodora na tržištu. HaywireMedia - Fotolia.com Slika 1: Opšti inovacioni proces

15 olly - Fotolia.com 15 Ove tri različite faze, iako sa vrlo jasno definisanim granicama, omogućuju definisanje različitih koraka u inovacionom procesu koji treba da se primeni da bi istraživački tim izneo svoje ideje na tržište. Zapravo, postoje tri aspekta u koje se ovi koraci mogu svrstati: tehnološki, tržišni i poslovni. Tehnološki aspekt se odnosi na tehnički razvoj inovacije. On počinje od ideje, koja može biti zasnovana na istraživačkim rezultatima ili identifikovanim potrebama tržišta, i koja može dovesti do inženjerskog prototipa tokom faze konceptualizacije. Tehnološki aspekt se dalje nastavlja u vidu razvijenog proizvoda ili usluge tokom druge faze, pa sve do kompletnog proizvodnog procesa u poslednjoj fazi. Tržišni aspekt se odnosi na interakciju sa tržištem tokom celog razvoja inovacije počevši od preliminarne analize tokom prve faze, do potpune analize tržišta, prodaje i distribucije tokom druge faze i sve složenijeg odziva tržišta, distribucije i marketinga tokom poslednje faze. I na kraju, poslovni aspekt se odnosi na poslovne korake uključujući zaštitu intelektualne svojine, komercijalizaciju i odabir poslovnog modela tokom prve faze, formulacije poslovanja i pristupa finansiranju tokom druge faze, i razvoj poslovanja tokom treće faze. MR.LIGHTMAN - Fotolia.com

16 Očigledno je da su ova tri aspekta međusobno zavisna tokom čitavog inovacionog procesa. Da bi on bio uspešan, tržište i tehnologija moraju da idu jedno uz drugo kroz proces specifikacije, dizajna i razvoja proizvoda ili usluge, dok poslovni aspekti određuju okvir pod kojim se odigrava inovacioni proces. Kao što je već rečeno, ovaj dokument pokriva sektore embedded sistema i industrijske informatike i nudi model inovacionog procesa za njih, pod pretpostavkom da postoje istraživački rezultati u obliku inženjerskog prototipa, pa sve do njegove transformacije u inovaciju i izlaska na tržište. Ipak, značaj ovog dokumenta je mnogo širi, pošto procesi, metodologije, koncepti i razmatranja opisana u njemu mogu da se primene u mnogo opštijem kontek- stu, čak i ako ima ova dva makro-sektora kao svoje glavne ciljeve. U tom kontekstu, glavni fokus ovog dokumenta nalazi se u fazi 2 koja se odnosi na analitički dizajn i razvoj inovacije iz inženjerskog prototipa. Inovacioni proces je detaljnije opisan u šestom poglavlju u vezi sa aspektima tržišta i tehnologije, dok su poslovni aspekti uglavnom opisani u sedmom poglavlju i fokusirani su većinom na finansijske mehanizme koji su dostupni za inovacije. Vezano za fazu 1, glavni poslovni aspekti su opisani u petom poglavlju gde su opisani načini zaštite intelektualne svojine, i u trećem poglavlju koje predstavlja neke opcije za poslovne modele koji će omogućiti razvoj inovacije. 16 Sergej Khackimullin - Fotolia.com

17 17 peshkova - Fotolia.com

18

19 3 Put od rezultata istraživanja do inovacije

20 Postoje različite alternative u vezi sa komercijalizacijom pronalaska i nastankom inovacija. Put od rezultata istraživanja do inovacije Pronalazač/istraživač i inovator mogu biti isti ili različiti entiteti. Inovator, koga Šumpeter (Schumpeter) naziva preduzetnikom, trebalo bi da kombinuje sve neophodne faktore za transformaciju nove ideje ili rezultata istraživanja u inovaciju. Postoje različite alternative u komercijalizaciji pronalaska i nastanku inovacije u kojima pronalazač može imati različite uloge. 20 Put od rezultata istraživanja do inovacije Početak Zaštita intelektualne svojine istraživačkog rezultata Prodaja istraživačkog rezultata DA Prenošenje IPR na inovatora NE Licenciranje istraživačkog rezultata DA Podela IPR sa korisnicima licence NE Formiranje partnerstva DA Zadržavanje IPR kao član partnerstva NE Slika 2: Entiteti inovacionog procesa i šema odlučivanja Formiranje start-up -a ILI Istraživanje tržišta PRODAJA REZULTATA ISTRAŽIVANJA Prva mogućnost jeste da se pronalazak/rezultat istraživanja proda trećem licu. Uloga pronalazača/ istraživača u ovom slučaju je ograničena na zaštitu intelektualne svojine pronalaska/rezultata istraživanja, komercijalizaciju rezultata i pronalaženje zainteresovane treće strane, pregovaranje u procesu prodaje i plaćanje za rezultate istraživanja. Treća strana igra ulogu inovatora, koji će dalje sprovoditi transformaciju istraživačkih rezultata u inovaciju. Inovator će preuzeti sve rizike u vezi sa inovacijom i biće jedini korisnik njenog potencijalnog uspeha. Pixel & Création - Fotolia.com LICENCIRANJE Licenca je legalni instrument kojim se upravlja upotrebom nekog pronalaska/rezultata istraživanja. Uloga pronalazača/istraživača u ovom slučaju je zaštita intelektualne svojine pronalaska/rezultata istraživanja, marketing istraživačkog rezultata i pronalaženje zainteresovanih kupaca (licensees), pregovaranje o licenciranju i zaštita patenata. Istraživač prima naknadu za licencu tokom perioda licenciranja od strane njenih korisnika. Zaštitu intelektualne svojine održava istraživač, pa ipak veliku kontrolu imaju i korisnici licence. I oni i istraživač imaju ulogu inovatora u ovom slučaju. Pa ipak, sa stanovišta istraživača, napori usmereni ka komercijalizaciji i troškovi su ograničeni.

21 21 fovito - Fotolia.com Nomad_Soul - Fotolia.com UltraSOC Technologies Ltd ( je potpisao Ugovor o licenciranju sa Univerzitetom u Kentu za ekskluzivni pristup patentima ili patentnim aplikacijama zasnovanim na radu Prof. Mekdonald-Majera (McDonald-Maier) i njegovih saradnika dok rade na Univerzitetu. U portfolio su uključene patentne aplikacije o interfejsu za podršku u otklanjanju grešaka za IC, na detekciji stanja grešaka, i o uvođenju arhitekture za multi-čip poluprovodničke komponente. UST je bio obavezan da dalje razvije tehnologiju, obezbedi prototip hardvera i demonstrira održivost koncepta potencijalnim investitorima i kupcima licenci.

22 22 Sychugina_Elena - Fotolia.com NASTANAK PARTNERSTVA Traženje partnerstva predstavlja drugi način za komercijalizaciju pronalaska ili rezultata istraživanja. Uloga pronalazača/istraživača vezana je za zaštitu intelektualne svojine pronalaska/rezultata istraživanja, marketing istraživačkih rezultata i pronalaženje zainteresovanih partnera koji bi zajedno sa istraživačem mogli da preuzmu na sebe proces transformacije istraživačkog rezultata u inovaciju. Prava intelektualne svojine održava istraživač, koji takođe ima značajnu ulogu u razvoju inovacije. Inovator je u ovom slučaju grupa partnera, koji mogu da iskoriste već postojeće preduzeće za transformaciju rezultata u inovaciju ili da osnuju novo preduzeće. U oba slučaja, obaveze istraživača i potreban kapital su mnogo veći nego u prethodnim slučajevima. Sistem za kontrolu pritiska u vakuumu za mašine za žarenje plazmom razvijen je u okviru FP6 projekta CONNECT koji je finansiran od strane EC. Sistem je svoj put ka tržištu pronašao kroz integraciju sa firmom Plasmait GmbH ( proizvođačem mašina za žarenje plazmom, koja je bila jedan od partnera na tom projektu. Sistem za kontrolu pritiska u vakuumu predstavlja samo jedan deo rezultata CONNECT projekta, dok je glavni rezultat bila platforma za prediktivno praćenje parametara. Iako rezultati projekta u smislu intelektualne svojine ostaju vlasništvo celog CONNECT konzorcijuma, pravo intelektualne svojine Sistema za kontrolu pritiska u vakuumu u potpunosti pripada Plasmait GmbH, imajući u vidu da su jedan deo oni direktno finansirali, dok je ostatak pokrio CONNECT projekat. Pojednostavljena verzija razvijenog Sistema za kontrolu pritiska u vakuumu, integrisana u Plasmait GmbH mašine, prodaje se širom sveta.

23 Metod livenja pod pritiskom (CPCM) koji su razvili Akademik A. Balevski i dopisni član I. Dimov sa Instituta za metal na Bugarskoj Akademiji Nauka (Institute of Metal Science at the Bulgarian Academy of Sciences IMS-BAS) ( bas.bg/) je patentirana bugarska inovacija u razvoju inženjerskih nauka. Inovacija je finansijski podržana od strane Bugarskog Nacionalnog naučnog fonda, međunarodnih fondova (Copernicus projekat) i komercijalnih ugovora. Zajednički poduhvat (Joint Venture) je sproveden između IMS-BAS, Odsek za Opremu i tehnologiju na Akademiji A. Balevski sa Centrom za hidro-aerodinamiku i Metal Tehnološke Grupe za komercijalizaciju i primenu metode sa ciljem da se omogući transfer inovacija u industriju. 23 start -up ovom slučaju pronalazač/istraživač preuzima na U sebe zadatak da sam transformiše pronalazak/ istraživački rezultat u inovaciju. Da bi postao inovator, potrebno je da osnuje novu start-up kompaniju. Ovoj novoj kompaniji se dodeljuje pravo intelektualne svojine nad istraživačkim rezultatom i ona će se baviti raznim problemima koji su vezani za transformaciju istraživačkog rezultata u inovaciju. Vremenski okvir za osnivanje start-up kompanije i potreban kapital su veći u odnosu na prethodno pomenute slučajeve. Rizik je takođe veći pošto nova kompanija mora da zaposli neophodan kadar koji će omogućiti uspešnu komercijalizaciju rezultata istraživanja. Vreme za koje pronalazač/istraživač može naplatiti svoja ulaganja je takođe duže. Kritični zadatak u ovom slučaju je pribavljanje potrebnog kapitala za osnivanje start-up kompanije i nastavljanje sa procesom transformacije istraživačkog rezultata u inovaciju. CLIPAREA.com - Fotolia.com AROBS Transilvania Software je rumunsko-finski zajednički poduhvat (Joint Venture) sa više od 11 godina iskustva u offshore/nearshore softverskim uslugama i razvoju korisničkih softvera. Kompanija ima poslovnu kulturu koja naglašava uspeh potrošača, inovacije i odgovornost. Kao takva, AROBS Transilvania Software je iz start-up preduzeća sa nekoliko zaposlenih prerasla u globalnu kompaniju sa više od 190 stručnjaka u 2 kancelarije u Rumuniji (Kluž i Bukurešt) i 6.5 miliona evra profita. Zbog značajnog rasta tokom prošlih nekoliko godina, AROBS se nalazi na osmom mestu na listi Deloitte Central Europe Technology 50, koja obuhvata 50 tehnoloških kompanija sa najbržim rastom u regionu. TrackGPS Business je jedan od proizvoda u njihovom portfoliju. On predstavlja GPS sistem za praćenje i lociranje vozila koji optimizira koordinaciju voznog parka, unapređuje operativnost u realnom vremenu, i daljinski upravlja voznim parkom na veoma dinamičan način. Sistem je razvijen za primenu u raznim organizacijama, od malih preduzeća kojima je potrebno jednostavno, odmah primenljivo i po ceni pristupačno rešenje za praćenje voznog parka, pa sve do velikih, razgranatih organizacija koje traže telematska rešenja za unapređenje poslovanja i strateškog poslovnog odlučivanja. Yuri Arcurs - Fotolia.com

24

25 4 Okvir za podršku inovacijama

26 26 arahan - Fotolia.com Kirill Kedrinski - Fotolia.com Mera inovacione politike može se definisati kao bilo koja aktivnost koju sprovodi ili (ko-)finansira javni sektor sa ciljem da utiče na inovacione procese i kapacitete u preduzećima. Okvir za podršku inovacijama Podrška inovacijama, merenje i unapređenje efikasnosti nacionalnih inovacionih sistema je najvažnija tema i prioritet u Evropi, a naročito mehanizmi za podršku inovacijama i mere za transformisanje istraživanja u nove proizvode i usluge. Postoji više definicija mera za podršku inovacijama, ali ovde ćemo pomenuti najčešće korišćenu radnu definiciju prema Ridu i Piteru (Reid and Peter): Mera inovacione politike može se definisati kao bilo koja aktivnost koju sprovodi ili (ko-)finansira javni sektor sa ciljem da utiče na inovacione procese i kapacitete u preduzećima. olly - Fotolia.com

27 Postoje četiri tipa aktivnosti u okviru ove definicije: 1. obezbeđivanje finansijskih resursa direktno za preduzeća da bi se podržali inovacioni procesi (modelitet: državna pomoć, fondovi za istraživanje i razvoj, inovacioni projekti, javne nabavke); 2. obezbeđivanje finansijskih resursa za funkcionisanje organizacija kao što su servis provajderi inovacija ili posrednici koji podržavaju inovacije u preduzećima i/ili povezuju istraživanje sa poslovnim akterima (modalitet: transfer znanja i tehnologije, poslovna inkubacija, obuka za inovacioni menadžment, razvoj infrastrukture za firme zasnovane na novim tehnologijama, preduzetničke politike za start-up kompanije); 3. stvaranje i koordinacija razmene znanja među akterima u inovacionom sistemu od strane vlasti kroz osnivanje javno-privatnog partnerstva (modalitet: transfer i eksploatacija rezultata istraživanja, mobilnosti osoblja između akademskog i poslovnog sektora, širenje informacija i dobre prakse, demonstrativni projekti, mreže i klasteri); 4. stvaranje novih institucija, kao neke vrste pravnog okvira, koje indirektno utiču na inovacioni proces u preduzećima (modalitet: pravni okvir, porez i finansijske olakšice, podrška zaštiti intelektualne svojine, standardizacija i sertifikacija, administrativno pojednostavljivanje). Helenska tehnološka inicijativa za klastere - Corallia ( je politika koju je kofinansirao Fond za Evropski regionalni razvoj i Nacionalni fond, u okviru grčkog operativnog programa Konkurentnost i preduzetništvo i Regionalnih operativnih programa Za cilj ima unapređenje konkurentnosti, preduzetništva i inovacija, kroz aktivnosti za podršku razvoja klastera. Ova inicijativa je usmerena na sektore bazirane na znanju, sa jakom izvoznom orijentacijom i koji imaju uspešne primere kao motivacione reference. Oni takođe imaju MSP u prvom planu i koriste novi bottom-up pristup u politikama odlučivanja. Prvi klaster koji je osno- vala Corallia je mi-cluster, klaster u oblastima mikro/nano elektronike i embedded sistema. Corallia predstavlja posredničku organizaciju za upravljanje i formiranje ovog klastera. Finansiranje mi-klastera potiče od Grčkog Operativnog programa za konkurentnost u okviru Mere 1: Inovacija podržana istraživačkim i tehnološkim razvojem. Odluka o izboru mikroelektronike i embedded sistema kao strateških sektora za Grčku datira iz juna godine, priprema i lansiranje poziva za formiranje mi-klastera iz oktobra godine, a konvencije su potpisane maja godine. Kofinansiranje klastera od strane javnog sektora je bilo u iznosu od 33 miliona evra. 27 Okvir za podršku inovacijama IckeT - Fotolia.com

28 Mikroelektronika ( je kompanija osnovana u Srbiji koja primenjuje zanimljiv proces unutrašnje razmene znanja koji omogućava korišćenje novih ideja nastalih unutar kompanije. Sa fokusom na mikrokontroler alate, kompanija ohrabruje svoje zaposlene da izraze svoje kreativne ideje svojim nadređenima ili direktno generalnom menadžeru, čime tok informacija postaje transparentan. Velike ideje i dostignuća se nagrađuju bonusima za uspešne pojedince i odeljenja. Svakog meseca, svi zaposleni se okupljaju na sastanku od pola sata, gde generalni menadžer predstavlja mesečne rezultate firme. Ovo pomaže zaposlenima da stvore jasniju sliku: da shvate svoju poziciju i odgovornost u celom procesu i da osete koliko su veliki njihovi doprinosi ukupnim dostignućima kompanije. violetkaipa - Fotolia.com 28 Okvir za podršku inovacijama Basilicata Innovazione ( ima dvostruku ulogu u podršci. Ona obezbeđuje konkretnu pomoć i onima koji su angažovani u istraživačkim i razvojnim aktivnostima, tj. osobama koje preuzimaju ulogu pronalazača koji dolaze i iz akademskog/istraživačkog i preduzetničkog sveta, kao i onima koji odluče da krenu dalje u inovacioni proces izlažući se riziku i preuzimajući ulogu inovatora, kao što su start-up, MSP i spin-out kompanije. Basilicata Innovazione je primer kako obezbediti svim ključnim akterima proverena i praktična sredstva za podršku inovacijama. Njena snaga leži u posebnom pristupu za pružanje pomoći, uključujući se direktno preko poseta stručnog osoblja kompanijama i istraživačkim institucijama za procenu njihovih potreba za inovacijama. Pošto je uspostavila stratešku saradnju sa glavnim institucijama i entitetima kao što su Institut za tehnologiju u Masačusetsu (Massachusetts Institute of Technology), Matek iz Padove (Matech of Padua) i naročito AREA Naučni park (AREA Science Park), jedan od najvećih u Italiji, usmerila je svoje znanje, profesionalizam i ekspertizu ka potrebama ključnih aktera. Njen pristup se može podeliti u tri faze: posete od-vrata-do-vrata kompanijama i istraživačima od strane stručnog osoblja sa ciljem praćenja njihovih potreba, uvodne analize eksploatacije istraživačkih rezultata i inovacionih potreba, i na kraju pomoć u toku nastanka inovacija i poslovanja. Finansijska sredstva za realizaciju Basilicata Innovazione potiču iz opštinskih, nacionalnih i regionalnih fondova: APQ Ricerca, Operativni Program ERDF (Evropski fond za regionalni razvoj) , Operativni Regionalni Program (POR) Basilicata i regionalna sredstva, sa ukupanim iznosom od 9.8 miliona evra za prve tri godine aktivnosti. Sergej Khackimullin - Fotolia.com

29 CRUP Ltd ( je jedna od vodećih evropskih kompanija u oblasti razvoja i integracije Rečnih informacionih servisa (River Information Services RIS) u skladu sa evropskim direktivama i standardima. Njihov RIS softver i sistem za upravljanje se koriste u Hrvatskoj, Slovačkoj, Srbiji i Bugarskoj, dok se mrežna primena Automatskog identifikacionog sistema (Automatic Identification System AIS) koristi u Francuskoj na rekama Seni i Roni. Implementaciju AIS mreže na hrvatskom delu Dunava i Drave, koja je počela u martu i završila se u martu 2008, realizovao je CRUP Ltd. Implementaciju je 90% kofinansirala Evropska Unija u okviru INTERREG IIIA Programa susedstva između Slovenije, Mađarske i Hrvatske (Slovenia-Hungary-Croatia Neighbourhood Programme) dok je preostalih 10% bilo lokalno finansiranje. Sergej Khackimullin - Fotolia.com AIS Kopneni navigacioni sistem (Inland Navigation System) je javna infrastruktura koju uglavnom koriste vlasti i carina, agencije odgovorne za kopnenu navigaciju i bezbednost, a odnosi se na prioritet Evropske Komisije za intermodalni transport sa ciljem da se omogući trgovina dobrima i bezbednost. U tom smislu, glavni finansijski izvori za primenu AS sistema su EC fondovi, nacionalno ko-finansiranje i TEN-T programi. 29 Mere za podršku inovacijama bi trebalo da se redizajniraju tako da potrebe i ponude različitih aktera u inovacionom sistemu budu njihov glavni cilj: istraživači (uključeni u aktivnosti mobilnosti i specifičnih treninga); Univerziteti i instituti (tvorci novih znanja i tehnologija, koji obezbeđuju usluge i treninge vezane za inovacije i pokreću spin-off kompanije); MSP (kojima je potrebna podrška za inovativne aktivnosti, primenu novih tehnologija i primanje novih znanja); velike kompanije (primenjene istraživačke aktivnosti usmerene na pojedine sektore, uključene u aktivnosti politike EU i velikih industrija). PFAU Program za finansijsku podršku start-up kompanijama sa univerziteta u Severnoj Rajni- Vestfaliji (North Rhine-Westphalia - NRW) predstavlja federalni državni (Länder) program koji finansira Nemačko ministarstvo za inovacije, nauku, istraživanje i tehnologiju. Program je namenjen diplomcima na univerzitetu i istraživačima čija je poslednja univerzitetska diploma (diploma ili doktorat) dobijena najmanje tri godine pre primene. Program nudi finansijsku stimulaciju na mesečnoj osnovi kao podršku u akciji Započnite svoj sopstveni posao. Kada se ideja posle procene predloži za finansiranje, mladi istraživač koji ju je predložio prima finansiranje na mesečnoj osnovi (1000 evra mesečno) od univerziteta gde je on/ona zvanično zapošljen/a kao naučni asistent, ali bez obaveza na univerzitetu. Pored ovih finansijskih sredstava, uspešni kandidati primaju 5000 evra za spoljnu ekspertizu (podučavanje, individualne obuke, itd). Dodatno, obezbeđeno im je i besplatno učešće na dva trening seminara o poslovanju i besplatan pristup resursima univerziteta (laboratorije, mašine). Maksimalan period finansiranja je 2 godine. Pored toga, start-up kompanije primaju džeparac da unaprede svoje poslovne veštine i za prve investicije u opremu. marinini - Fotolia.com

30 30 Cybrain - Fotolia.com Icom Ltd ( bugarski tehnološki provajder koji je specijalizovan u polju telematike, mobilnog softvera i specijalizovanih hardverskih i upravljačkih rešenja, bio je pronalazač/istraživač u EuroGPS SafeDrive, sistemu za monitoring brzine i upozoravanje kod vozila sa GPS-om. On je finansirao 50% istraživačkih i razvojnih aktivnosti za SafeDrive GPS uređaje i SafeDrive POI upravljačku platformu, dok je preostalih 50% finansirao Nacionalni inovacioni fond Bugarske vlade, kojim upravlja Bugarska agencija za unapređenje malih i srednjih preduzeća (Bulgarian Small and Medium Enterprises Promotion Agency BSMEPA). ( government.bg/). Slučaj predstavlja varijaciju start-up pristupa koji u velikoj meri ublažava visoke rizike usled sledećih okolnosti: s obzirom da je to projekat afirmisanog nezavisnog prodavca telematičkog softverskog rešenja i najveći bugarski proizvođač telematičkih hardver uređaja, eliminisao je rizike koji nastaju usled dužeg vremenskog okvira i potrebnog kapitala; unapređenje kapaciteta kompanije za komercijalnu proizvodnju i lansiranje na tržište, bili su više nego dovoljni; finansiranje koje je obezbedila BSMEPA dosta je olakšao finansijski teret u vezi sa razvojem inovacija; komercijalizacija je iskoristila sve sinergije između inovacije i postojeće proizvodne linije te kompanije.

31 Pošto je podrška inovacijama obezbeđena na više nivoa (nacionalnom, regionalnom i EU nivou) nekada možemo uočiti određen stepen preklapanja između mehanizama podrške, tako da je neophodno imati koordinaciju za potpuno iskorišćenje mogućih efekata sinergije. Takođe, treba mati u vidu i to da mere za podršku inovacijama, koje su kreirali vlada i njena ministarstva, mogu imati željeni uticaj na inovacione procese preduzeća i poboljšanje njihovog inovativnog potencijala i konkurentnosti samo ako su usmerene na tri kategorije preduzeća: nova tehnološka preduzeća (zasnovana na jedinstvenoj tehnologiji, patentima i licencama); preduzeća kao članovi mreže (uspostavljene dobre veze sa drugim organizacijama za podršku i istraživanje, uz podršku vlade i EU, kao i veze sa ostalim preduzećima); preduzeća sa organizacionim kapacitetima usmerenim ka potrošačima (ove forme su uspešne u prepoznavanju potreba potrošača, upravljanju i mogu da ponude očekivane usluge/proizvode po niskim cenama). 31 Osnivanje NORDITE programa za finansiranje istraživanja u oblasti embedded sistema pokrenuto je od strane VINNOVA iz Švedske, Istraživačkog veća Norveške i Tekesa u Finskoj, i predstavlja jednostavan alat za finansiranje istraživanja za specifične multinacionalne oblasti. Program je osmišljen da unapredi kooperativno istraživanje na polju razvoja tehnologije sa kratkim radio talasima, bežičnih senzora, bežičnih mreža kratkog dometa i RFID ili MEMS koji koriste RF tehnologiju. Isto tako, on za cilj ima da pomogne švedskim, norveškim i finskim istraživačkim institutima i kompanijama da dalje razviju i predstave svoje tehničke ekspertize u toj oblasti. Program je realizovan kroz dva poziva za projekte koji su finansirani iz nacionalnih fondova u iznosu od 15 miliona evra. NORDITE program je trajao od do godine. James Thew - Fotolia.com

32 32 Okvir za podršku inovacijama Za razvoj efektivnih mera za podršku inovacijama na regionalnom, nacionalnom i EU nivou takođe je neophodno obezbediti detaljne inovacione performanse u specifičnim sektorima (npr. automobilskom, prehrambenom, metalskom, tekstilnom, IT, aeronautičkom, itd). Definicija sektorskih inovacionih mera zasniva se na prepoznavanju razlika koje postoje između tri dimenzije sektora: specifična baza znanja i tehnologije koja karakteriše određeni sektor; akteri i vrsta institucije za podršku (potrošači, istraživači, agencije za razvoj, instituti, asocijacije preduzeća, klasteri); pravni okvir, ustanovljene prakse, pravila, standardi, itd. Regionalni investicioni pol Zapadne Grčke (The Regional Innovation Pole of Western Greece) ( je partnerstvo, tj. unija institucija iz javnog i privatnog sektora za podršku tehnološkoj izvrsnosti i inovacijama u regionu Zapadne Grčke i povećanje opšte konkurentnosti regionalne ekonomije. Pol je formiran u okviru grčkog Operativnog Programa za konkurentnost godine, u okviru akcije Formiranje regionalnih inovacionih polova. On je usmeren na tri aspekta koji imaju veliku stratešku vrednost za region Zapadne Grčke: Tehnologije informatike i komunikacija, Bezbednost i prehrambene tehnologije, Upravljanje i zaštita životne sredine. Mere i alate koje ovaj pol koristi obuhvataju 9 istraživačko-razvojnih konzorcijuma akademskih institucija i preduzeća, četiri akcije za razvoj infrastrukture, tri spin-off kompanije, izradu jedne tehnološke platforme, izradu jednog obrazovnog/trening kursa i šest horizontalnih akcija za razvoj alata i metoda za održivost njegovog razvoja.

33 33 Dušan Zidar - Fotolia.com Rainer Plendl - Fotolia.com Jedna od finskih kolaborativnih platformi, Strateški centar za nauku, tehnologiju i inovacije (Strategic Centres for Science, Technology and Innovation - SHOK) osnovana je kao javno-privatno partnerstvo za ubrzavanje inovativnih procesa. Glavni cilj je da se detaljno obnove industrijski klasteri i da se stvore radikalne inovacije. Centri razvijaju i primenjuju nove metode za saradnju, zajedničko delovanje i interakciju. Međunarodna saradnja takođe igra ključnu ulogu u radu Strateškog centra. Okruženja i ekosistemi za testiranje i pilot projekte čine najvažniji deo njegovog rada. U Strateškom centru, kompanije i istraživačke jedinice blisko sarađuju, realizujući istraživanje koje je zajednički definisano u strateškoj istraživačkoj agendi svakog centra. Istraživanje ima za cilj da odgovori na potrebe finske industrije i društva u okviru perioda 5-10 godina. Šest centara je aktivno: Šumarski klaster, Informaciona i komunikaciona industrija i servisi (TIVIT), Metalni proizvodi i mašinstvo (FIMECC), energija i okolina (CLEEN), Razvijene inovacije u zaštiti životne sredine i Zdravlje i napredak (pokrenut u aprilu godine).

34 34 Okvir za podršku inovacijama Da bi se premostio jaz između oblasti akademskog obrazovanja, industrije i oblasti istraživanja i razvoja, takozvani Technopol-program Donje Austrije je osnovan godine.program je usmeren na tri različita polja i na tri različite lokacije: Wiener Neustadt, Tulln i Krems. Technopol u Wiener Neustadt -u se fokusira na modernim industrijskim tehnologijama, a posebno na pet tehnoloških oblasti kao što su: a) materijali, b) površine, c) medicinska tehnologija, d) procesi i e) senzori-aktori. Technopol u Krems -u je usmeren na Medicinsku biotehnologiju i Regenerativnu medicinu, a posebno na oblasti a) sistemi za pročišćavanje krvi, b) inženjering tkiva (biokompatibilni materijali), c) ćelijska terapija, d) ćelijska biologija i ćelijska fiziologija i na ne-medicinske oblasti, e) mehanika građevina/energija i sistemi, f) IT i vizuelno računarstvo. Technopol u Tulln -u se fokusira se na agro- i biotehnologiju životne sredine i povezanih sektora i disciplina. Cilj Technopol -a je da dostigne kritičnu masu naučnika u svakoj od gore pomenutih oblasti i jaku mrežu između tematski odgovarajućih kompanija, akademskih i institucija za istraživanje i razvoj. Technopol program se finansira iz pokrajine Donje Austrije i Evropske Unije ERDF. Njegove institucije za istraživanje i razvoj se same finansiraju preko različitih šema, npr preko državnog i pokrajinskog, kao i industrijskog ko-finansiranja. Sergej Khackimullin - Fotolia.com

35 35 Eduard Stelmakh - Fotolia.com Imajući u vidu se prethodno navedeno, kao i činjenicu da su poslednjih godina većina zemalja članica preduzele značajne napore da unaprede i pospeše inovativne sisteme, postoji više od hiljadu specifičnih i horizontalnih mera i mehanizama za podršku inovacijama koje je identifikovao INNO-Policy TrendChart. Nekoliko projekata je bilo uključeno u mapiranje inovacionih mera i mehanizama primenjenih u Evropi i zemljama kandidatima (STRINNOP 2003, EMERIPA 2006). Pored toga, Evropska Komisija je započela inicijative ProINNO Europe i ERAWATCH sa ciljem da sakupi i upravlja bazama podataka koji se tiču inovacionih politika na regionalnom i nacionalnom nivou. U okviru TrendChart godine je razvijena prva taksonomija, koja kategorizuje 17 mera za podršku inovacijama u tri kategorije: podsticanje inovacione kulture; uspostavljanje okvira za sprovođenje inovacija, i usmeravanje istraživanja ka inovacijama. Research based Competence Brokering je norveška nacionalna inicijativa koju je organizovao Istraživački Savet Norveške. Da bi dostigao svoje ciljeve, projekat je uključio filijale koje su distribuirane i zasnovane na specifičnim ciljevima. Glavna strategija jeste uključenje kompetentnih posrednika koji rade kao medijatori inovacija između MSP i istraživačkih instituta u ovom programu, što ističe prednosti proaktivnog pristupa transferu inovacija. Istraživački Savet Norveške organizuje posebna Brokerska posredovanja u oblasti istraživanja. Glavne faze projekta su (1) preliminarni rad sa start-up kompanijama, koji uključuje studije izvodljivosti i pred-istraživačka ispitivanja i (2) kompetentni broker koji je obično iskusni istraživač. Definisani su faktori uspeha, a njegov dizajn i implementacija prate sistemski orijentisanu perspektivu. Politike uključuju koncentrisanje fondova na oblasti koje se brzo razvijaju kao što su nanotehnologije i slično, podobnost za patentne aplikacije i razvoj prototipova.

36 36 Okvir za podršku inovacijama Za period od godine urađena je revidirana verzija, pošto su mere sada bile više usmerene na koristi preduzeća. Ukupno 25 mera za podršku inovacijama podeljeno je u 5 kategorija: unapređenje upravljanja inovacijama i strateško kreiranje politika; podsticanje razvoja okoline pogodne za inovacije; ohrabrivanje transfera tehnologije i znanja ka preduzećima i razvoj inovacionih polova i klastera; unapređenje i održivost osnivanja i rasta inovativnih preduzeća; jačanje preduzetničkih inovacija uključujući zaštitu i komercijalizaciju intelektualne svojine. James Thew - Fotolia.com FIT IT Projekat za embedded sisteme ECO-SEN- SOR koji je finansiran iz austrijskog nacionalnog fonda, uspeo je da prekine kritičnu zavisnost mreže daljinskih bežičnih senzora od tradicionalne tehnologije napajanja baterijama. Na osnovu koncepta obnavljanjaelektrične energije iz vibrirajuće mašine i omogućavajući bežični prenos proizvoljnih senzorskih informacija sa utra-niskom potrošnjom, dizajn ove embedded modularne osnovne jedinice otvara mnoštvo tehnoloških izazova koji idu mnogo dalje od trenutnog stanja u ovoj oblasti. Pošto su ECO-SENSOR-i energetski autonomni, nije potrebno obezbediti dodatnu energiju ni za rad senzora niti za bežični prenos. ECO-SENSOR projekat (i) omogućava pouzdanu integraciju gustih bežičnih senzorskih mreža za praćenje optimalnih uslova i procesa kontrole, (ii) ubrzava vreme potrebno za inženjering i integraciju tako što se u potpunosti eliminišu napori za postavljanje instalacija, (iii) povećava operativnu bezbednost mašina, (iv) drastično smanjuje kvarove na mašini i troškove održavanja i (v) omogućava pristup senzorima koji se inače nalaze u nepristupačnim oblastima. Partneri na ECO-SENSOR projektu (Profactor, Pöttinger, University of Linz, Exler Elektronikentwicklung) su uvećali svoje potencijale u relevantnim istraživačkim temama, dok se očekuje jak uticaj inovacije nastale iz projekta na regionalnom nivou u Gornjoj Austriji pošto njena industrija ima jak fokus na mašinstvo.

37 Nova verzija kategorizacije mera inovacione politike predložena je Ona je osmišljena sa ciljem da obezbedi jedinstveni i sveobuhvatni okvir, u kome su kombinovani i istraživački domen (ERAWATCH inicijativa) i inovacioni domen (TrendChart inicijativa). Nova topologija je prikazana u Tabeli 1. U međuvremenu, nekoliko istraživanja je sprovedeno da bi se pratili i analizirali trendovi u ovoj oblasti i da bi se identifikovali novi tipovi mera za podršku inovacijama koji se primenjuju u evropskim zemljama. Može se istaći nekoliko novih mehanizama i mera za podršku inovacijama koje su tom prilikom identifikovane: Programi podrške orijentisani na ekologiju i održivost; Inovacioni vaučeri; Kapital za finansiranje javno-privatnog poduhvata (PPP Venture capital); Podrška za inovativne, ali rizične projekte MSP; Reforma sistema za industrijske olakšice u domenu inovacione politike; Uključivanje podrške za ne-tehnološke inovacije; Podrška inovativnim nabavkama; Nacionalne tehnološke platforme; Unapređena koordinacija strukturama za upravljanje i implementaciju inovacija; Povećano učešće ključnih aktera u kreiranju inovativne politike; Sistemi za upravljanje programima podrške, bazirani na internetu; Modernizacija i unapređenje pristupa podršci inovacijama; Nove mere za praćenje i procenu performansi inovacija; Pomak ka politici koja je više usmerena na inovacije nego na politiku u oblasti istraživanja i razvoja; Smanjenje regulatornih i administrativnih prepreka. 37 Cybrain - Fotolia.com Techno Seed ( je inicijativa koja za cilj ima da sakupi dobre i ino-vativne ideje u IT oblasti i da od njih napravi konkretne inovacije kroz stvaranje novih preduzeća zahvaljujući smernicama za osnivanje, konsultaciju i inkubaciju. Inicijativu je podržala italijanska Vlada (Ministarstvo za ekonomski razvoj), a nastala je iz saradnje Friuli Innovazione (Istraživački centar) Univerziteta u Udinama i Ires FVG (Ekonomski i društveni istraživački centar). Ona nudi mogućnost da se započnu preduzetničke aktivnosti uz podršku neke visoko kvalifikovane organizacije. Posebno predviđeni objekti u Naučno-tehnološkom parku na Univerzitetu u Udinama, omogućavaju razvoj ideja uz pomoć tima eksperata i njihovo transformisanje u pravo preduzeće. Shodno tome, projekat prepoznaje da je neophodno obezbediti konkretne preduzetničke obuke, pošto najveći deo potencijalnih preduzetnika nema veštine na polju ekonomije, administracije ili komunikacije, s obzirom da su to uglavnom istraživači koji poseduju samo tehničke veštine. Proces koji to omogućava sastoji se od tri koraka i sadrži preduzetničke obuke, razvoj preduzetničkog projekta i na kraju start-up i inkubaciju. Tokom početne faze (seed), potencijalnim preduzetnicima se daje evra, koje obezbeđuje italijansko Ministarstvo za proizvodne aktivnosti. U start-up fazi, finansijski komitet sačinjen od predstavnika regionalnih banaka i holding kompanija kao i Techno Seed promotera, odlučuje da li će kompanije primiti pomoć u vidu kapitala za poduhvat (Venture capital, maksimum evra godišnje na period od tri godine) preko FRIULIA spa, regionalne holding kompanije, ili će se obezbediti finansiranje ( evra) preko Mediocredito FVG, obrtnog fonda koji je sastavljen od kapitala iz raznih banaka.

38 Restruktuiranje italijanskog sektora za proizvodnju obuće prema paradigmama fleksibilne proizvodnje, koje omogućava kvalitetne proizvode prilagođene korisnicima i veću konkurentnost na globalnom tržištu, podstaklo je italijansko Ministarstvo za univerzitete i naučna i tehnološka istraživanja (MIUR) da pokrene godine kroz nacionalni istraživački program projekat Inovativni proizvodni sistemi. Ovaj projekat je doveo do osnivanja pilot fabrike u Viđevanu (Pavija) gde je moguće dizajnirati i izraditi prilagođenu obuću (customized footwear) za alternativne upotrebe, uz povećani proizvodni kapacitet. Fabrika je takođe omogućila testiranje različitih tehnologija koje su vezane za sektor obuće, kao i razvoj vrlo uspešnih alata za planiranje i kontrolu u proizvodnoj automatizaciji. Počevši od digitalne slike stopala, model obuće se pravi tako što se dizajn podešava prema modelu stopala, a zatim uvode neophodni koraci potrebni za njihovu proizvodnju. Krećući se dalje u inovacionom procesu, nekoliko drugih inovacija je stvoreno kao što su sto za sečenje kože, automatizovani sistem za transport polugotovih delova, roboti korisni za operacije brizganja i skener kože. Više od 100 kompanija je iskoristilo ove rezultate, što je ojačalo taj sektor u Italiji. Inicijalno finansiranje od strane MIUR-a je iznosilo 6 miliona eura. Dodatno finansiranje je obezbeđeno kroz učešće kompanije u EC projektima kao što je EuroShoe u okviru FP5 programa, CEC-Made-Shoe u okviru FP6, i uključenje u FP7 Footwear evropsku tehnološku platformu. Šireći inovacije kroz celokupan sektor i privlačenje dodatnog kapitala za istraživanja i inovacije ka konceptu masovnog prilagođavanja proizvoda potrebama korisnika (mass customization concept), pomoglo je ovom sektoru da izdrži konkurenciju koja je sve jača u svim proizvodnim sektorima. Zbog ekonomske krize i merljivih indikatora smanjenog javnog finansiranja inovacija, vlade mnogih evropskih zemalja su primorane da razviju procenu efikasnosti mera za podršku inovacijama. Iz istog razloga, EC je sprovela javne konsultacije na temu efikasnosti podrške inovacijama u Evropi, u okviru ProINNO inicijative. Više od 1000 kompanija i 430 ključnih aktera na polju inovacija popunilo je upitnike. Samo neki od rezultata sprovedenog istraživanja su ovde prikazani, sa ciljem da ukažu na neke važnije zaključke o tome koliko su preduzećima potrebni bolja podrška inovacijama i bolje sagledavanje trenutnih mera na nacionalnom i na nivou Evropske Unije. gunnar Fotolia.com

39 Preduzeća koja su učestvovala u istraživanju smatraju da su glavni faktori koji usporavaju inovacije nedostatak pristupa finansijskim sredstvima, previsoka cena inovacija, nedostatak olakšica koje pospešuju saradnju između aktera i poteškoće u pronalaženju partnera za inovacije. Ostale prepreke, kao što je prikazano na slici ispod, smatraju se manje važnim. Oleksandr Dibrova - Fotolia.com Previsoki troškovi inovacije Nedostatak IP zaštite Teškoće u pronalaženju partnera za inovacije Nedovoljan pristup mrežama znanja i klasterima Nedostatak olakšica koje bi omogućile saradnju između aktera Neinformisanost o instrumentima podrške 39 Nedovoljan pristup finansijskim sredstvima Neupućenost u sve korisne aspekte inovacije Nedostatak upravljačkih veština uključujući upravljanje inovacijama Nedovoljno kreativnog i stručnog kadra Nedovoljan pristup znanju Veliki Mali Okvir za podršku inovacijama Slika 3 : Faktori koji sputavaju inovativne aktivnosti u preduzećima i njihov relativni značaj Na pitanje kakva je relativna važnost različitih tipova podrške inovacijama, preduzeća smatraju da su finansiranje inovativnih projekata, podrška umrežavanju i saradnji, podizanje svesti, tehnologija i znanja najvažniji kao i mere za identifikovanje inovacionog potencijala u MSP (Slika 4). Centar za virtuelnu proizvodnju (CeVIP), Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu u Srbiji osnovan je u okviru projekta Virtuelna proizvodnja kao podrška preduzećima u Srbiji. Projekat je finansiran u okviru Programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva koji je sprovodila Evropska agencija za rekonstrukciju uz podršku srpskog Ministarstva ekonomije. Cilj ovog centra je da pomogne u unapređenju konkurentnosti srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu, kroz razvijanje njihovog inovativnog potencijala i uvođenje inovativnih tehnologija koje omogućavaju poboljšanje postojećih i kreiranje novih visoko-konkurentnih proizvoda. Pošto je osnovao VMnet mrežu za virtuelnu proizvodnju sa više od 400 članova iz industrije i akademije u regionu Zapadnog Balkana, CeVIP je ponudio spektar obuka, tehničkih i konsultantskih usluga ključnim akterima u regionu. Učešće na međunarodnim projektima je obezbedilo dalje finansiranje ovih aktivnosti. igvik - Fotolia.com

40 Tabela 1 - Kombinovana ERAWATCH/Trend Chart kategorizacija mera inovacione politike 1. Upravljanje i horizontalne istraživačke i inovacione politike 1.1. Podrška kreiranju politike (policy intelligence) 1.2. Istraživačke i inovacione strategije 1.3. Savetodavne agencije Strateška dokumenta Aktivnosti zvaničnih savetodavnih i konsultantskih foruma Savetodavne agencije Strateške tehnološke politike Inovacione strategije Strategije za razvoj klastera Horizontalne mere za podršku finansiranja Ostale horizontalne politike 40 Okvir za podršku inovacijama 2.1. Istraživačke organizacije mere politike vezane za izvrsnost, značaj i upravljanje istraživanjima u različitim organizacijama 2.2. Veze između nauke i industrije 2.3. Državne mere pomoći za podršku istraživanja i razvoja u MSP 3.1. Naučno-tehnološko obrazovanje 3.2. Istraživački kadar 3.3. Razvoj veština i zapošljavanje 2. Istraživanje i tehnologije Univerziteti Javne istraživačke organizacije Istraživačke i tehnološke organizacije Istraživačke infrastrukture Infrastruktura za podršku (kancelarije za transfer tehnologija, obuke osoblja) Transfer znanja (ugovaranje istraživanja, licenci i IPR) Saradnja u oblasti istraživanja i razvoja (zajednički projekti, javno-privatno partnerstvo sa R&D institutima) Direktna podrška za istraživanje i razvoj u preduzećima (grantovi i zajmovi) Indirektna podrška za istraživanje i razvoj u preduzećima (poreske olakšice i garancije) 3. Ljudski resursi (obrazovanje i veštine) Podizanje svesti i naučno obrazovanje Odnos između obrazovanja i istraživanja Motivisanje doktoranata Zapošljavanje istraživača (npr. fiskalne olakšice) Razvoj karijere (npr. dugoročni ugovori sa univerzitetskim istraživačima) Mobilnost istraživača (npr. brain-gain, prenosivost prava) Profesionalna obuka (LLL) istraživača i ostalog kadra uključenog u inovacije Zapošljavanje stručnog kadra u preduzećima 4. Preduzeća 4.1. Podrška sektorskim inovacionim programima 4.2. Podrška preduzetničkim inovacijama 4.3. Podrška start-up kompanijama i pristup finansiranju Podrška sektorskim inovacijama u proizvodnji Podrška inovacijama u uslugama Podrška upravljanju inovacijama i savetodavnim uslugama Podrška organizacionim inovacijama uključujući e-business, nove oblike organizacije rada, itd Podrška inovativnim start-up kompanijama uključujući gazele Podrška rizičnom kapitalu 5. Tržišta i inovaciona kultura 5.1. Mere za podršku inovacione kulture 5.2. Podrška stvaranju novih tržišta 5.3. Podrška inovativnom korišćenju standarda Podrška stvaranju povoljne inovacione klime (npr. izložbe) Nagrade za inovacije uključujući i nagrade za dizajn Fiskalne olakšice za podršku širenja inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga Podrška i uputstva za inovacione Održive javne nabavke (Green Public Procurement - GPP) Procena uticaja (na istraživanje i inovacije) Mere za podizanje svesti i pružanje informacija o IPR Savetovanje i finansijske olakšice za upotrebu IPR Podrška inovativnom korišćenju standarda

41 Podrška akcijama podizanja svesti i širenju informacija o mogućnostima podrške Podrška internacionalizaciji inovativnih MSP Podrška transferu tehnologije i znanja Podrška identifikaciji inovacionog potencijala (informacije o potrebama tržišta, uslovima na tržištu, novim propisima, novim tehnologijama, itd) Podrška razvoju posebnih veština Podrška za upravljanje inovacijama, uključujući upravljanje intelektualnom svojinom, upravljanje projektovanjem i inovacijama u organizaciji Podrška za finansiranje inovacionih projekata (uključujući istraživanje i razvoj) Podrška za umrežavanje i saradnju između aktera Veliki Mali Slika 4: Relativni značaj različitih oblika direktne podrške inovacijama u kompanijama Sarunyu_foto - Fotolia.com 41 Što se tiče podrške inovacijama od strane provajdera, preduzeća očekuju bolje usluge od: agencija za inovacije i razvoj (67,30%); univerziteta i istraživačkih centara (66%); privrednih komora i poslovnih asocijacija (51,40%); inkubatora i naučno-tehnoloških parkova (47,30%); klaster organizacija (38,40%) i To znači da uspešna podrška inovacijama zavisi od ponude raznih servis provajdera sa specifičnim ekspertizama i uslugama. Analizom rezultata istraživanja i otvorenim konsultacijama, došlo se do zaključka da postoji jaz između onoga što preduzeća očekuju da prime i onoga što zapravo dobijaju kao podršku za inovacione procese. Više od 80% provajdera inovacionih usluga priznaje da postoji potreba da se unaprede postojeće mere i uvedu nove. Okvir za podršku inovacijama privatnih konsultanata (23,20%). Tehnološki park u St. Petersburgu, na Državnom elektrotehničkom fakultetu LETI (TPEU) osnovan je godine. Svrha ovog Tehnološkog parka bila je da se stvore povoljni uslovi najpre za organizaciju, razvoj i aktivnost malih inovacionih struktura (malih firmi), a potom i za ubrzani industrijski razvoj naučnog istraživanja i projektovanja, pronalazaka i otkrića koje su napravili naučnici, profesori, post-diplomci i studenti sa LETI, i na kraju za stvaranje konkurentnih tehnologija, proizvoda i usluga i njihovo isporučivanje potrošačima na komercijalnoj osnovi. U periodu godine došlo je do sistematskog razvoja industrijskog parka koji je obuhvatio integraciju naučnih i obrazovnih aktivnosti, strateška partnerstva, primenu omladinske inovacione politike, detaljnu studiju po pitanju normativne i metodološke podrške i međunarodnu saradnju. TPEU je u skladu sa glavnim pravcem razvoja naučnih i inovativnih aktivnosti Ruske Federacije, tj. tranzicijom ka osnovnom istraživanju zasnovanom na inovacijama i primenjenim istraživanjima, pri čemu se obavezuje da planira rezultate osnovnog istraživanja tako da mogu da se eksploatišu. Federalna agencija za nauku i inovacije (Federal Agency for Science and Innovation FASI) počela je sa osnivanjem Centara za transfer tehnologija (TTC) u okviru Federalnog programa Istraživanje i razvoj u prioritetnim pravcima naučno-tehnološkog kompleksa Rusije za Počevši od godine, osnovana mreža centara za transfer tehnologija na insitucijama viskog obrazovanja u Rusiji, da bi se podržali stvaranje i komercijalizacija visoko-tehnoloških proizvoda. TPEU LETI u saradnji sa Centrom za komercijalizaciju i transfer tehnologija (TSKTT) u okviru univerziteta, podržao je politiku kojom se fundamentalna i primenjena nauka smatra osnovom za stvaranje konkurentnog inženjeringa i tehnologije.

42 42 Sergej Khackimullin - Fotolia.com

43 Inovativni centar SLALEN je javna neprofitna organizacija specijalizovana za upravljanje inovacijama i transfer tehnologije, zaštitu intelektualne svojine, procenu i unapređenje inovacija. Osnovan je uz podršku Co. Ltd Domstroy, Dnjepropetrovsk iz Ukrajine. Glavni cilj IC SLALEN jeste da se privuku sredstva za finansiranje inovativnih ideja, inženjeringa i njihovog lansiranja na lokalno i međunarodno tržište. Glavni zadaci IC SLALEN su: promovisanje tehnologija i dostignuća ukrajinskih naučnika na svetskom tržištu, traženje investitora, kreiranje ukrajinskog inovacionog portfolia, povezivanje pronalazača i investitora, finansiranje inovativnih projekata i transfer tehnologija ka industriji i popularizacija inovacija u Ukrajini. Usluge koje on pruža obuhvataju traženje i razvoj specijalnih tehnologija u Ukrajini, osnivanje zajedničkih firmi, pružanje usluga u oblasti zaštite intelektualne svojine, konsaltinga i informacionih tehnologija. James Thew - Fotolia.com Preduzeća veruju da je neophodno uvesti jednostavnije i brže procedure za administraciju i evaluaciju projekata. Pored toga, oni žele da direktno uključe privatne organizacije i eksperte za inovacije u proces obezbeđivanja takvih usluga. To otvara mogućnost za primenu novih mera za podršku inovacijama kao što su vaučer šeme, nudeći tako veće mogućnosti izbora od strane MSP. Imajući u vidu javne usluge, posrednici se slažu da postoji potreba da se ponude bolje integrisane usluge podrške inovacijama na bazi one-stop-shop pristupa. Rezultati upitnika su prikazani na Slici 5. Sa stanovišta preduzeća, javne usluge za podršku inovacijama mogu se obezbediti na mnogo efikasniji način kroz: Ponudu bolje integrisanih usluga za podršku inovacijama (npr. one-stop-shop pristup) Pružanje veće mogućnosti izbora servis provajdera za MSP (npr. kroz inovacione vaučere) Uvođenje brzih procedura za administraciju i evaluaciju projekata iqoncept - Fotolia.com Efektivnije usmeravanje akcija prema kompanijama sa velikim potencijalom za rast Bolji pristup specifičnim potrebama za inovacije usluga Direktnije uključivanje privatnih organizacija i eksperata za inovacije u proces pružanja usluga Značajno Manje značajno Slika 5: Javne usluge za podršku inovacijama Može se izvesti zaključak da nacionalni i regionalni napori da se obezbedi efikasna podrška inovacijama za preduzeća treba da budu komplementarni sa EU programima i merama podrške, koje su usmerene na oblasti gde se može očekivati najviša dodata vrednost.

44

45 5 Zaštita inovacija

46 46 ZAŠTITA INOVACIJA Intelektualna svojina (IP) predstavlja ideju, proces ili pronalazak koji nastaje kao rezultat intelektualnog rada. Skup ekskluzivnih prava, koji se daje IP kreatoru/nosiocu za utvrđeni period vremena u zavisnosti od vrste IP i nacionalnih/međunarodnih propisa, nazivaju se Prava Intelektualne Svojine (IPR). Ova prava nastaju ili automatski, kada se ispune određeni pravni zahtevi, ili na zahtev relevantnog lica koje je odgovorno za dodeljivanje ili registrovanje prava na intelektualnu svojinu. U poslednjem slučaju, mora se proći kroz unapred definisani i nekada dugotrajni proces. IP legislativa dodeljuje njenom vlasniku ekskluzivno pravo da na komercijalni način iskoristi svoju nematerijalnu intelektualnu svojinu i da zabrani svima ostalima da eksploatišu tu intelektualnu svojinu bez prvobitnog pristanka njenog vlasnika. Iako ne postoji jedinstven međunarodni sistem za legislativu intelektualne svojine i iako ga je teško uspostaviti, međunarodna zajednica je uložila značajne napore u smeru njegove primene. Na međunarodnom nivou, dve glavne organizacije su posvećene razvoju međunarodnog sistema za intelektualnu svojinu. To su Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization) koja je primenila sporazum Trgovinskih aspekata prava na intelektualnu svojinu (Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights TRIPS) i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (World Intellectual Property Organization WIPO). Što se tiče Evropske Unije, Evropska kancelarija za patente (European Patent Office EPO) i Kancelarija za harmonizaciju na internom tržištu (Office for Harmonisation in the Internal Market OHIM) su dva glavna tela u Evropi za realizaciju pomenutih aktivnosti na evropskom nivou. Zaštita inovacija VRSTE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE Prema WIPO, prava intelektualne svojine mogu se podeliti na dve glavne kategorije: autorska prava, koja uključuju književno i umetničko stvaranje (npr. pesme, romani, arhitektonska dela, itd) i kompjuterski softver, i industrijska svojina, koja uključuje pronalaske (patente), žigove, industrijski dizajn, i oznake geografskog porekla. Međutim, postoje i drugi načini da se zaštite prava intelektualne svojine, a koji ne podležu zakonu o IP. Ove metode obično uključuju ugovore (npr. o neobjavljivanju, o poverljivosti, itd), poslovne tajne, politiku upravljanja odnosima sa korisnicima, ograničavanje pristupa znanju, itd. U nastavku je dat kratak opis nekih od prava intelektualne svojine. Patenti Patent je dokument koji opisuje neki pronalazak i definiše skup prava koja su dodeljena od strane međunarodne ili nacionalne organizacije na ograničeni vremenski period (obično 20 godina). Ovim dokumentom se vlasniku obezbeđuje ekskluzivno pravo na iskorišćenje patentiranog pronalaska. Da bi bio podesan za patentiranje, pronalazak mora da ispuni određene kriterijume, koje su uveli organi nadležni za dodeljivanje patenata. Generalno, pronalazak mora da uvede novi proizvod ili proces na svetskom nivou (uslov novosti), mora da ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz određene oblasti ne proizilazi na očigledan način iz stanja tehnike, i mora da ima industrijsku primenljivost (upotrebljiv u bilo kojoj grani industrije i u poljoprivredi). Međutim, čak i ako su svi gore navedeni uslovi ispunjeni, patent može da bude odbijen ako se pronalazak odnosi na određene oblasti koje zakon isključuje, kao što su naučni i matematički modeli, kompjuterski programi, otkrića, metode za medicinski tretman, itd. Patent je pravosnažan na teritoriji koja se nalazi u nadležnosti organa za dodelu patenata. vege - Fotolia.com

47 maxkabakov - Fotolia.com 47 ŽIGOVI Prema WIPO žig je bilo koji pravno zaštićeni znak koji izdvaja proizvod određenog preduzeća i razlikuje ga od proizvoda konkurenata. Upotreba žiga je dvostruka. Sa jedne strane, koristi se da jednoznač- no odredi izvor određenog proizvoda/usluge, a sa druge strane da ga razlikuje od istih koji potiču od konkurenata. Žigom zaštićen znak može biti slika, zvuk, dizajn, reč, logo, tekst ili kombinacija svega pomenutog. Ako se koristi za usluge, može se opisati kao znak usluge. Kriterijumi da se nešto zaštiti žigom su prilično jasni širom sveta i mogu se sumirati u dve kategorije. Najpre, žig mora služiti svom prvom cilju, a to je da izdvoji proizvod/uslugu od konkurencije. Drugo, ne sme biti u suprotnosti moralnom i javnom poretku, i ne sme da obmanjuje korisnike. Inicijalni vremenski period (obično 10 godina) počinje kada se žig registruje i može se produžavati neograničeno, ako njegov vlasnik plaća naknadu za njegovo održavanje. Kao i patenti, njegova zaštita je geografski ograničena. AUTORSKA PRAVA Ovaj oblik zaštite intelektualne svojine se bavi originalnim intelektualnim radom njenih kreatora. Ona dodeljuje njenom stvaraocu ekskluzivno pravo da kopira, distribuira, menja i umnožava svoje delo. Pored književnih i kreativnih dela, kao što su knjige, muzika, slike, tehnički crteži i sl, kompjuterski softver, bilo u izvornom ili binarnom obliku, takođe može da se zaštiti autorskim pravima. Autorsko pravo se automatski dodeljuje onog trenutka kada stvaralac izrazi svoju ideju na bilo koji način (u pisanom obliku, sačuvanu na računaru, itd). Zakoni o autorskim pravima nameću niz ograničenja koja se odnose na trajanje, upotrebu i geografsko ograničenje autorskih prava. INDUSTRIJSKI DIZAJN I INTEGRISANA KOLA Industrijski dizajn se odnosi na vizuelne karakteristike nekog predmeta, a ne na njegove funkcionalne osobine. Spoljni izgled dizajn Integrisanih kola (topografije) su takođe oblasti koje podležu zaštiti intelektualne svojine, pošto predstavljaju oblik ljudskog umnog stvaralaštva čija primena obično zahteva velike investicije u ljudske (visoko obrazovani kadar) i finasijske resurse. Na međunarodnom nivou, Sporazum o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima (IPIC Treaty), koji je usvojen na međunarodnoj konferenciji u Vašingtonu godine, a posle toga po preporuci pripojen TRIPS Sporazumu, obezbeđuje osnovne definiciije Integrisanih kola (IC) i spoljnog izgleda dizajna. Svaki član u okviru IPIC sporazuma je obavezan da zaštiti intelektualnu svojinu originalnog spoljnog izgleda dizajna IC širom cele teritorije koju on pokriva.

48 ZAŠTITA PROTIV NELOJALNE KONKURENCIJE Pariska konvencija industrijskoj svojini, u svojoj unapređenoj verziji iz Stokholma 1967., navodi u članu 10: (1) Zemlje Unije su obavezne da osiguraju svojim građanima efikasnu zaštitu protiv nelojalne konkurencije; (2) Bilo koja konkurencija koja je u suprotnosti od poštene industrijske i komercijalne prakse predstavlja čin nelojalne konkurencije; (3) Sledeće se naročito zabranjuje: 1. svaki čin koji po svojoj prirodi stvara na bilo koji način zabunu u vezi sa osnivanjem, dobrima, industrijskim ili komercijalnim aktivnostima konkurencije; 2. lažni navodi u toku trgovine koji po prirodi diskredituju postojanje, dobra ili industrijske ili komercijalne aktivnosti konkurencije; 3. nagoveštaji ili navodi čijom se upotrebom u toku procene obmanjuje javnost u vezi sa prirodom, proizvodnim procesom, osobinama, održivosti njihove svrhe ili količine dobara. Stoga, ovaj oblik zaštite se razlikuje od gore pomenutih, pošto ne štiti direktno intelektualni rad nekog entiteta, već štiti kompanije od postupaka nelojalne poslovne konkurencije. 48 Zaštita inovacijа OZNAKE GEOGRAFSKog POREKLA Oznake geografskog porekla su reči ili simboli koji ukazuju na poreklo proizvoda/usluge u smislu određene geografske oblasti. Ovo može imati veliku vrednost za kompaniju, pošto obeležavanje određenog proizvoda/usluge prema specifičnoj regiji POSLOVNE TAJNE/POVERLJIVE INFORMACIJE korišćenjem oznake geografskog porekla može da pripiše proizvodu/uslugama određenu visoku vrednost ili kvalitet. U poređenju sa žigom, oznake geografskog porekla identifikuju oblast gde je preduzeće locirano, a ne samo o kom se preduzeću radi. Poslovna tajna je generalno bilo koja poverljiva poslovna informacija koja daje konkurentnu prednost nekoj kompaniji. Za razliku od patenata, poslovne tajne ne moraju da se registruju niti zahtevaju bilo koju drugu zvaničnu proceduru i stoga mogu biti zaštićene na neograničeno vreme. Poslovna tajna mora da ispuni određene uslove koji variraju od zemlje do zemlje. TRIPS sporazum propisuje sledeće standarde: informacija mora biti tajna; informacija mora da ima komercijalnu vrednost; zakonski vlasnik mora da napravi značajan napor da ona ostane tajna. Poverljive informacije, kao i poslovne tajne, nisu tipičan oblik zaštite intelektualne svojine, ali se često tako tretiraju. Najčešće korišćen način da se obezbede poverljive informacije jeste Sporazum o neobjavljivanju (Non-disclosure agreement - NDA), koji praktično predstavlja dokumentovanu obavezu neke osobe da ne otkriva osetljive informacije. Minerva Studio - Fotolia.com

49 IPR Kriterijumi / Primenljivost Registracija Trajanje Patenti Primenljivi u industriji / inventivni korak koji nije očigledan/ uključuje novost Prijava zavodima za dodeljivanje patenata (npr. European Patent Office, UK Patent Office) Najmanje 20 godina (par izuzetaka) Žigovi Bilo šta što razlikuje neki proizvod od konkurencije Prijava IPR kancelariji (npr. Kancelarija za harmonizaciju na internom tržištu, Kancelarija za intelektualnu svojinu, itd). Mogućnost korišćenja neregistrovanih žigova Inicijalni period od 10 godina (Evropa, UK) koji može da se obnovi uz plaćanje naknade Autorska prava Originalni intelektualni rad stvaralaca (knjige, slike, softver, itd) Uglavnom se ne registruje, već se automatski dodeljuje Trajanje zavisi od vrste autorskog prava Industrijski dizajn i integrisana kola Vizuelni izgled predmeta, a ne funkcionalni. Spoljni izgled integrisanih kola (topografije) Dizajn može da se registruje, ali registracija nije obevezna Vremenski ograničeno Zaštita protiv nelojalne konkurencije Oznake geografskog porekla Poslovne tajne / Poverljive informacije Zaštita protiv nelojalnih poslovnih politika Reči ili simboli koji ukazuju na poreklo proizvoda/usluge povezujući ih sa određenom geografskom regijom Poverljive poslovne informacije koje moraju imati komercijalnu vrednost Bez registracije Može se registrovati Registracija nije potrebna Bez vremenskog ograničenja Zavisi od slučaja Bez vremenskog ograničenja 49 Zaštita inovacija IPR i inovacije Zaštita prava intelektualne svojine (IPR) je kritična za podsticanje inovacija, zbog toga što štiti i kontroliše širenje znanja čime obezbeđuje vlasniku intelektualne svojine da iskoristi sve prednosti svog intelektualnog rada. Ona mu istovremeno pruža olakšice za dalje inovacije i smanjuje ukupan rizik za sve uključene u inovacioni proces. Zaštita intelektualne svojine dodaje vrednost u svakoj fazi inovacionog procesa, od istraživanja do lansiranja proizvoda i komercijalizacije, pošto predstavlja konkurentnu prednost nad ostalima u istom domenu. Inicijalni korak u kreiranju politike za upravljanje intelektualnom svojinom, koja bi trebalo da je štiti tokom celog životnog ciklusa, jeste identifikacija te svojine i procena njene trenutne i potencijalne vrednosti. Ovakva svojina može da uključi i drugu nematerijalnu intelektualnu svojinu koja ne može da se podvede pod zvaničnu intelektualnu svojinu i tako bude zaštićena adekvatnim propisima. Ona obuhvata poverljive informacije, tehnološka znanja i iskustva, poslovne tajne, itd. Sledeći korak mora biti izbor adekvatne metode za zaštitu identifikovane intelektualne svojine, uglavnom zakonski, fizički i tehnološki. Dalji koraci bi trebalo da uključe procenu ugroženosti intelektualne svojine, razvoj mehanizama za upravljanje tom svojinom, licenciranje, i tehničku i fizičku implementaciju politike. U narednoj tabeli, data je opšta lista vrsta prava intelektualne svojine u vezi sa svakim korakom u inovacionom procesu. Jakub Krechowicz - Fotolia.com

50 Faza inovacije Vrsta IPR -a Istraživanje Izbor poslovnog modela i šeme odlučivanja Razvoj / implementacija Marketing / distribucija Patenti, industrijski dizajn, poslovne tajne Ugovor o neobjavljivanju (Non Disclosure Agreements), poslovne tajne Ugovor o neobjavljivanju (Non Disclosure Agreements), patenti, autorska prava, industrijski dizajn, žigovi Žigovi, oznake geografskog porekla, patenti, autorska prava, industrijski dizajn 50 Zaštita inovacija Zakoni o intelektualnoj svojini po prirodi stvaraju monopole i sputavaju širenje znanja. Međutim, u sadašnjem dinamičnom i promenljivom okruženju u smislu tehnološkog razvoja, vrednost prava intelektualne svojine neprestalno slabi. Tradicionalna strategija za upravljanje intelektualnom svojinom i celokupnim inovacionim procesom unutar kompanije ne mora da proizvede očekivane konkurentne prednosti. Odluka da se selektivno otvori inovacioni ciklus može da nadogradi inovativni potencijal kompanije. Model Otvorene inovacije obezbeđuje alternativni pristup problemu upravljanja intelektualnom svojinom, pošto kompanija odluči da se odrekne nekih prava na intelektualnu svojinu očekujući značajan finansijski i tehnološki povraćaj sredstava u budućnosti. Uobičajena praksa uključuje učešće u R&D konzorcijumima, saradnju sa univerzitetima i istraživačkim institutima, saradnju sa drugim kompanijama u toj specifičnim oblastima, i angažovanje spoljnih resursa putem otvorenog poziva (crowdsourcing). Oleksandr - Fotolia.com Cardio & Brain Signals je zajednički rezultat nekoliko medicinskih i istraživačkih institucija koje učestvuju u Braccia projektu ( physics.lancs. ac.uk/braccia/) koji je finansiran u okviru FP6 programa. Pored toga, razvoj je finansirala i Slovenačka agencija za istraživanje i razvoj. Intelektualna svojina je zaštićena u skladu sa pravilima obuhvaćenim opštim ugovorim između partnera na projektu. Pitanja zaštite intelektualne svojine posebno su obrađena u dokumentu koji su potpisali svi partneri na Braccia projektu pre nego što je projekat počeo. Dokument definiše način na koji će ekonomska eksploatacija biti realizovana. Takođe se definiše i kako će partneri uključiti/ isključiti svoje postojeće znanje u/iz projekta. OTVARANJE INOVACIONOG PROCESA Termin Otvorena inovacija (Open Innovation - OI) prvi put je uveo Henri V. Česbrou (Henry W. Chesbrough) 2003 godine. Česbrou je primetio da su krajem 20-og veka mnoge kompanije počele da razmišljaju da promene način na koji upravljaju inovacijama. Do tada, bilo je dominantno mišljenje da svaka kompanija treba čvrsto da kontroliše inovacioni proces od nastanka ideje do finalnog lansiranja proizvoda i kompletnog proizvodnog procesa. Ovaj model zatvorene inovacije pretpostavlja da uspešna inovacija zahteva kontrolu i firme bi trebalo sve da odrade same. Međutim, različiti faktori koji su se pojavili u ovom periodu, drastično su promenili inovacionu scenu. Ovi faktori se uglavnom odnose na porast dostupnog rizičnog kapitala, porast broja i dostupnosti eksperata, dostupnost neiskorišćenih ideja van granica firme. Novi model opisuje proces u kome firma traži spoljnu saradnju da bi prikupila ideje ili tehnologije, iskoristila sopstvena sredstva, i uspostavila alternativne pravce ka tržištu tokom inovacionog ciklusa. Stoga, granice između kompanije i njenog okruženja postaju propustljivije i sada dozvoljavaju interakciju u oba smera, ka unutrašnjem i ka spoljašnjem okruženju (Slika 6).

51 51 Glavni principi OI mogu se ukratko opisati na sledeći način: Slika 6 : Proces Otvorenih inovacija potrebno je uložiti napore za unutrašnje inovacije da bi se isplatili napori uloženi na spoljne inovacije; Zaštita inovacija nisu svi pametni ljudi zaposleni u našoj firmi. Stoga, kompanija bi trebalo da pokuša da ih nađe i da sarađuje sa njima unutar i izvan svojih granica; poželjno je imati bolji poslovni model nego izaći prvi na tržište; ključ uspeha nije generisanje što više ideja već efikasno korišćenje internih i eksternih ideja; kompanija ne bi trebalo da zaključa svoju intelektualnu svojinu. Umesto toga treba da razmotri prodaju ili kupovinu intelektualne svojine kad god to koristi njihovom poslovnom modelu. BMW grupa, nemački automobilski gigant, usvojio je inicijativu otvorene inovacije da bi stupio u kontakt sa inženjerima, inovatorima i dizajnerima iz celog sveta. Co-Creation Lab ( uspostavljen je sa tim ciljem i predstavlja virtuelno mesto okupljanja pojedinaca zainteresovanih za automobile i sve relevantne teme. Učesnici iz celog sveta mogu da sarađuju jedni sa drugima, da izraze svoje poglede o konceptima koje BMW razvija i da predlože ideje za inovativne proizvode i usluge. Jedan deo ovih napora jeste da se započne otvoreno takmičenje za specifične probleme, koji su od velikog interesa za kompaniju. Npr, najnoviji projekat pod nazivom Takmičenje ideja za enterijer, usmeren je na individualizaciju unutrašnosti automobila. BMW grupa je tražila realistične inovativne ideje za proizvode i usluge koji će kreirati unutrašnjost automobila prema specifičnim profilima korisnika. Više od 1100 učesnika je predalo 750 ideja i obezbedilo evaluacija, komentara i 8500 poruka. Na kraju, žiri sastavljen od eksperata visokog profila izabrao je jednu ideju pod nazivom Kamera za harmonizaciju boja ( Colour Matching Camera ). FotolEdhar - Fotolia.com

52 Some of the advantages that the application of the aforementioned principles could bring to a company are: - Find new and innovative ideas. - Develop new and innovative products and services. - Reduce and share R&D risks and costs. - Enter new markets. - Enhance its reputation. - Shorten time to market. 52 Zaštita inovacija tungphoto - Fotolia.com Neke od prednosti koje primena gore pomenutih principa donosi kompanijama su: pronalaženje novih i inovativnih ideja; razvoj novih i inovativnih proizvoda i usluga; smanjenje i podela rizika i troškova u oblasti istraživanja i razvoja; ulazak na nova tržišta; poboljšanje reputacije preduzeća; skraćenje vremena potrebnog za izlazak na tržište. Međutim, kao što Filip Hercog (Philipp Herzog) navodi, mnogi od ovih OI alata, kao što su licenciranje, zajednički dogovori u oblasti istraživanja i razvoja, zajednički poduhvati, alternativna ulaganja, prikupljanje tehnologije itd, su bili dobro poznati i prisutni i pre nego što je razvijen koncept OI. Ali OI je više od pukog gomilanja različitih pristupa. To je holistički pristup upravljanju inovacijama koji najpre predstavlja ispitivanje i unutrašnjih i spoljnih inovacionih izvora, zatim integraciju rezultata eksploatacije u kapacitete firme, i na kraju eksploataciju kroz višestruke kanale. arahan - Fotolia.com

53 53 Mopic - Fotolia.com

54

55 6 Modeliranje inovacija

56 MODELIRANJE INOVACIJA Inovacija je prilično važna za preduzeće pošto mu omogućava da se uspešnije izbori sa konkurencijom na tržištu. Formalizacija i modeliranje nastanka inovacija je stoga veoma važan za nadogradnju opšteg shvatanja pravca u kom se mora krenuti da bi se pronalazak transformisao u inovaciju. Veoma koristan pristup ovom problemu jeste Klajnov i Rozenbergov model karike (chain-link model). Model karike (Slika 7) odnosi se na proces koji inovator treba da prati da bi stvorio inovaciju iz rezultata istraživanja. Model predviđa interakciju između inovatora i stvarnog sveta, tj. tržišta, pri čemu se istraživanje tretira više kao oblik rešavanja problema, a ne samo kao izvor stvaralačkih ideja. Svo dostupno znanje na strani inovatora, koristi se u razvoju proizvoda, procesa ili metode iz postojećih rezultata istraživanja. U slučaju da se pojave poteškoće, ova baza znanja se obogaćuje kroz istraživanje. 56 Istraživanje Modeliranje inovacija Istraživanje tržišta Analitički dizajn, tehnička izvodljivost Znanje Detaljni dizajn i testiranje Redizajn i proizvodnja Distribucija i marketing Slika 7: Model karike u inovacionom procesu Početak Istraživački rezultati Entitet inovatora i šema odlučivanja Istraživanje tržišta Potencijal tržišta? Analitički Prototip DA DA dizajn - Razvoj proveren DA Izvodljiv? tehnička inovacije tehnički i sa izvodljivost i testiranje aspekta tržišta Proizvodnja /Marketing/ Distribucija NE NE NE DA Redizajn? NE Odustajanje od daljeg razvoja Slika 8: Kompletan tok inovacionog procesa

57 Početak Zaštita intelektualne svojine istraživačkog rezultata Prodaja istraživačkog rezultata NE Licenciranje NE Formiranje NE istraživačkog partnerstva rezultata Formiranje start-up kompanije DA DA DA Prenošenje IPR na inovatora Podela IPR sa korisnicima licence Zadržavanje IPR kao član partnerstva ILI NE Tehnička izvodljivost Da li je projekat tehnički izvodljiv? DA NE Analitički dizajn/ funkcionalna specifikacija Preliminarni biznis plan Da li je projekat ekonomski izvodljiv? I DA Dobijanje povratne informacije sa tržišta/zahtevi korisnika Projektni radni plan, procena rizika, procena troškova DA NE Tržišni potencijal Ažuriranje biznis plana Realizacija istraživanja tržišta Teaser marketing 57 Modeliranje inovacija Plan za razvoj inovacije Detaljni dizajn Odustajanje od daljeg razvoja Redizajn Praćenje razvoja inovacije Razvoj inovacije Probna proizvodnja Lansiranje na tržište Marketinški plan/plan za lansiranje na tržište Kompletan proizvodni proces Odustajanje DA Redizajn Odluka da se uradi redizajn ili odustane od razvoja NE Prototip proveren (tehnički/ tržište) Ažuriranje biznis plana Dobijanje sertifikata Probni marketing/ podaci o prodaji Beta testiranje/ reakcija potrošača Alfa testiranje I Slika 9: Analitički tok inovacionog procesa

58 58 Modeliranje inovacija ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA Pojavljivanje proizvoda, procesa ili metode na tržištu mora da prođe najpre prvi korak u istraživanju tržišta da bi se utvrdilo da li realno postoji tržište za njih i da li taj proizvod, proces ili metoda mogu uspešno da se plasiraju. Interakcija sa krajnjim korisnicima/potrošačima planirane inovacije (iako može biti dugotrajna) je od ključne važnosti da bi se prepoznale mogućnosti za uspešan proizvod ili predvideo neuspeh na tržištu. Treba primetiti da, iako je prvi korak u inovacionom procesu, istraživanje tržišta bi trebalo da prati proces razvoja inovacije celim tokom. Inovator bi trebalo da prati tržište tokom celog razvoja proizvoda ili usluge, da bi bio u mogućnosti da poveća šanse za uspeh. Istraživanje tržišta bi trebalo da odgovori na sledeće teme: identifikovati ciljno tržište za inovacije i posebne karakteristike potrošača ako postoje; identifikovati segmente ciljnog tržišta i posebne karakteristike potrošača u svakom segmentu; identifikovati i analizirati sveukupne zahteve korisnika u odnosu na planiranu inovaciju; identifikovati ciljnog tržišta; prepoznati konkurenciju i trenutno stanje na tržištu (lideri na tržištu, njihov udeo); identifikovati trendove na tržištu, tj. očekivanu veličinu tržišta kao i promenljive navike potrošača koje ih usmeravaju u specifičnim pravcima u smislu tehnologija koje se koriste, načina, itd; prepoznati prepreke na tržištu, tj. elemente koji mogu da onemoguće da planirana inovacijaostvari udeo na tržištu; prepoznati posebne karakteristike istraživačkog rezultata koji bi inovaciju učinili jedinstvenom i interesantnom za tržište i da ih mapiraju za potrebe konkurentnih rešenja i korisničkih potreba; prepoznati konkurentnu prednost inovatora koji će komercijalizovati rezultat istraživanja, u odnosu na postojeću konkurenciju dobiti povratnu informaciju sa tržišta od potencijalnih potrošača, prodavaca ili industrijskih eksperata u vezi sa osobinama planirane inovacije; identifikovati očekivane cene na tržištu shodno karakteristikama planirane inovacije i da predvideti prodaju; identifikovati alternativne oblasti primene za planiranu inovaciju, kao i njihove karakteristike; identifikovati poslovni model na koje se planirana inovacija odnosi. Početak Realizacija istraživanja tržišta Teaser marketing Slika 10: Dijagram toka za istraživanje tržišta Kraj d3images - Fotolia.com kbuntu - Fotolia.com

59 59 FotolEdhar - Fotolia.com Rezultat ovog koraka bila bi Analiza tržišta i plan, koji prikazujući aspekte tržišta, bi trebalo da se redovno ažurira tokom celog inovacionog procesa i da bude deo sveobuhvatnog Inovacionog biznis plana. Za primenu ovog koraka potrebno je imati određene marketinške veštine, koje inovator/preduzetnik najverovatnije ne poseduje. U tom slučaju, treba potražiti spoljne ekspertize. Zadatak istraživanja i analize tržišta je složen i postoje razni korisni alati i metodologije, kao što su: Statistički modeli koji nude opširan uvid u tržište i njegove karakteristike; Napredni koncepti kao što su inovacije zasnovane na korisnicima (User Driven Innovation), koje su usmerene na to šta korisnici/potrošači smatraju da su inovacije, na veštine neophodne da bi se analizirale potrebe korisnika i metode da se te potrebe sakupe. Još jedan primer takvog naprednog koncepta jeste Market Pull Technology Push paradigma koja opslužuje potrebe tržišta kroz inovativne proizvode i usluge ili inovativne osobine postojećih proizvoda i usluga; Neke od naprednih metoda za sakupljanje povratnih informacija su: 1. intenzivna upotreba društvenih mreža koje na najbolji način omogućavaju kolektivnoj inteligenciji okupljanje, organizovanje i razmenu mišljenja na efikasan način, ili 2. usvajanje modela Otvorene inovacije koji koristi sva dostupna znanja da bi bolje razumeo tržište i dobio povratne informacije, kao i da unapredi predviđeni proizvod i uslugu kroz postojeće i dostupne inovacije koje se mogu ugraditi i dalje unaprediti njihove karakteristike; Napredni strateški alati koji omogućavaju da se identifikuju tržišne strategije i pravci, kao što su: 1. strategija Plavi okean (Blue Ocean strategy) koja nije usmerena na prestizanje konkurencije, već na stvaranje novog prostora na tržištu (plavi okean) što čini konkurenciju nebitnom, ili 2. metoda Bostonske konsultantske grupe (Boston Consulting Group) koja je usmerena na stvaranje dugoročnih vrednosti, kroz određivanje prioriteta u portfoliju nekog proizvoda.

60 ANALITIČKI DIZAJN TEHNIČKA IZVODLJIVOST 60 Modeliranje inovacija Na osnovu zahteva korisnika i njihovog mapiranja ka početnoj specifikaciji istraživačkog rezultata, mora da se sprovede analitički dizajn koji će detaljno opisati funkcionalne specifikacije očekivane inovacije. Očekuje se da ovaj analitički dizajn obezbedi potrebne ulazne vrednosti za izradu studije tehničke izvodljivosti inovacije, tj. da odgovori na pitanje da li planirani rezultat istraživanja može da se razvije imajući u vidu trenutno stanje tehnologije. Što se tiče razvoja inovacije iz rezultata istraživanja kao inovacionog projekta, analitički dizajn će poslužiti da ukratko opiše viziju inovatora i nabroji ciljeve projekta. Počevši od generičke arhitekture i grubog dizajna komponenti na projektu, on će omogućiti dobijanje povratnih informacija o zahtevima korisnika. Očekuje se da će kvantitativna analiza projekta i specifikacija komponenti omogućiti da se razrade potencijalni tehnički rizici i rešenja. Analitički dizajn projekta će obezbediti korisne podatke o projektnim specifikacijama kao i potrebnim kapacitetima da se one ispune. U tom smisli, inovator će morati da se suoči sa izazovom da se osloni na postojeće kapacitete ili da se odluči na spoljnu ekspertizu (outsourcing) u jednom delu projektnog razvoja. I na kraju, analitički dizajn projekta će ukazati koji deo projekta i razvijene inovacije može da se zaštiti u smislu intelektualne svojine, a koji ne. detaljan opis arhitekture inovacionog projekta kao i predviđeni radni plan koji će dovesti do uspešne izrade projekta. Cilj radnog plana je da efikasno razradi tehničke ciljeve projekta; detaljan opis sistema, podsistema, komponenti, procesa i metoda koje inovacioni projekat treba da razvije. Određivanje njihove funkcionalne specifikacije uzimajući u obzir koje će biti konačne karakteristike inovacije. Potrebno je obezbediti što detaljniji opis u ovom koraku kroz modele, crteže i skice inovacije tako da se može lako predstaviti i jasno opisati svrha planirane inovacije; sakupljanje različitih rešenja/koncepata od strane stručnjaka i analiza alternativnih rešenja koja se tiču razvojnih potreba projekta. Korišćenje kolektivne inteligencije, dostupnog znanja, postojećih dostupnih inovacija (model Otvorene Inovacije) koji bi mogli da ubrzaju proces projektovanja; razmatranje konceptualnih alternativnih rešenja za specifikaciju i dizajn proizvoda; razmatranje proizvodnog procesa koji je povezan sa finalnom proizvodnjom inovacije u razvoju. Uzeti u obzir i standardizaciju tokom procesa projektovanja; prepoznavanje potencijalnih rizika u ispunjavanju gore pomenutih specifikacija i razvijanje plana za upravljanje rizicima; predstavljanje specifikacija planirane inovacije ekspertima iz industrije da bi se dobila povratna informacija kao i njihova pomoć; Neke od tema koje su povezane sa ovom fazom su: ispitivanje stanja tehnike i stanja istraživanja (state-of-the-art, state-of-research) u sektoru od interesa. Ovo će pomoći da se utvrdi pozicija planirane inovacije u odnosu na trenutni tehnološki status; CLIPAREA.com - Fotolia.com po završenim tehničkim specifikacijama, uporedjivanje sa postojećim patentima, da bi se utvrdilo da se ne ugrožavaju prava postojećih patenata. Procena delova inovacije koji se mogu zaštiti u smislu intelektualne svojine; mapiranje tehničkih specifikacija planirane inovacije kao i izrada radnog plana inovacionog projekta prema postojećim kapacitetima inovatora ili ostalih entiteta (u slučaju outsourcing -a ); razmatranje angažovanja i saradnje sa akademskim/ istraživačkim institucijama za specifične delove inovacionog projekta. Korišćenje dostupnih okvira za podršku inovacijama u svakoj zemlji da se ubrza proces projektovanja; na osnovu tehničkih specifikacija i radnog plana, realizacija preliminarne procene troškova vezanih za stvarni razvoj inovacionog projekta. Prilikom procene troškova, treba uzeti u obzir ukupan inovacioni ciklus, a ne samo fazu projektovanja i razvoja.

61 Preliminarni biznis plan Početak Dobijanje povratne informacije sa tržišta/ zahteva korisika Analitički dizajn/ funkcionalna specifikacija Tehnička izvodljivost Projektni radni plan, procena rizika, procena troškova I Kraj Slika 11: Dijagram toka za analitički dizajn i tehničku izvodljivost Glavni rezultati ovog koraka obuhvataju Funkcionalnu specifikaciju inovacije, Izveštaj o tehničkoj izvodljivosti koji mapira specifikacije sistema prema specifičnim tehnološkim rešenjima i dokazuje da je inovacija tehnički izvodljiva ili prepoznaje postojeće tehničke prepreke, i Preliminarni inovacioni biznis plan koji, prema karakteristikama inovacije i troškovima, mapira Analizu tržišta i plan koji su realizovani u prethodnom koraku. 61 Peter Adrian - Fotolia.com Marta P. (Milacroft) - Fotolia.com UltraSOC Technologies (UST) Ltd ( je dokazao validnost svoje tehnološke platforme tako što je u kontekstu proofof-concept projekta (PoCKet and SEPOC) uspeo da isporuči na vreme komercijalne prototipove. Štaviše, UST je predstavio i reklamirao tehničku iz-vodljivost svog koncepta tako što je učestvovao u mnogim takmičenjima i dobio značajne nagrade. UST je proglašen za ključni posao budućnosti, pošto je osvojio trofej i funti na prestižnom Takmičenju za biznis plan Istraživačkog Saveta UK godine. Takmičenje je trajalo 12 meseci i počelo je sa oko 140 učesnika sa univerziteta, institucija za više obrazovanje i iz istraživačkih laboratorija koje finansira vlada iz celog Ujedinjenog Kraljevstva. Finalisti su bili pohvaljeni za kvalitet njihovih biznis predloga godine, UST je izabran kao finalista na takmičenju Running the Gauntlet za preduzetnike i MSP koje je organizovala Agencija za razvoj Istočne Engleske (EEDA). Iste godine, kompanija se našla na listi za Nagradu za softver u projektovanju kao deo IET Nagrada za inovacije u inženjerstvu. Dodeljena im je i nagrada za istraživanje i razvoj (Grand for Research and Development Research Grant) Agencije za razvoj Istočne Engleske (EEDA) za godinu. Grant je delimično finansirao osmomesečni projekat, u vrednosti do funti. Projekat, koji je trebalo da proceni tehnologiju i komercijalnu izvodljivost inovativnog sistema za praćenje velikog kapaciteta, koji će biti ključni deo UTS platforme za ukljanjanje grešaka, uspešno je završen pre prvobitno dogovorenog roka. U tom kontekstu, na kraju ovog koraka, dostignut je glavni milestone, koji je dao odgovor na pitanje da li je projekat tehnički i ekonomski izvodljiv. U ovoj fazi odlučivanja, donosi se odluka ili da se odustane od projekta ili da se nastavi sa fazom detaljnog dizajna i razvoja. Tokom ove faze neophodne su razne veštine, kao što su tehničke, inženjerske (relevantne za proizvodnju), računovodstvene (analiza troškova), veštine za poslovni menadžment (arhitektura inovacionog projekta, izrada biznis plana). Inovator/preduzetnik u većini slučajeva ne poseduje sve neophodne veštine da bi uspešno završio ovaj korak. Uobičajeno je da inovator poseduje tehničke veštine koje su potrebne i da je to jedna od njegovih jačih osobina. U tom kontekstu, očekuje se da se većina tehničkih aktivnosti tokom ove faze, kao što su istraživanje trenutnog stanja ili raščlanjavanje sistema/podsistena, realizuje u matičnoj instituciji. One veštine koje nedostaju, treba da se traže van te institucije ili da se dodele spoljnim ekspertima.

62 62 anna - Fotolia.com

63 DETALJNI DIZAJN I TEST Početak obzirom da postoje funkcionalne specifikacije S inovacije kao i studija izvodljivosti koje dokazuju tehničku izvodljivost inovacije, kao i biznis plan koji pokazuje isplativost relevantnog projekta, inovator može da započne implementaciju inovacionog projekta koja će, prema očekivanjima, dovesti do prototipa. Treća faza je vezana za stvarni razvoj planirane inovacije i njeno testiranje. Ovo je takođe faza gde je neophodno značajno finansiranje. Ažuriranje biznis plana I Plan za razvoj inovacija Detaljni dizajn Alfa testiranje Različite veštine su potrebne tokom ove faze uključujući inženjerske veštine (proizvodnja i bezbednost u proizvodnji), veštine vezane za marketing i analizu troškova, i menadžerske veštine. Inovator/preduzetnik bi trebalo da potraži spoljnu ekpertizu za one veštine koje nisu dostupne u inovacionom poslovnom modelu, a prateće aktivnosti da se obezbede kroz outsourcing. Glavni rezultati ove faze su sam proizvodni prototip, kao rezultat procesa razvoja inovacije koji prati inovaconi razvojni plan, kao i ažurirani inovacioni biznis plan uzimajući u obzir promene tržišta (npr. probni marketing). Na kraju ove faze, proizvodni prototip će biti dostupan i inovator će morati da uđe u fazu prave proizvodnje i distribucije na tržištu. U slučaju neuspele validacije prototipa, može se uraditi redizajn ili se donosi odluka da se projekat obustavi. Praćenje razvoja inovacije Razvoj inovacije Beta testiranje/ reakcija potrošača Slika 12: Dijagram toka za razvoj inovacije i testiranje Dobijanje sertifikata Probni marketing/ podaci o prodaji Ažuriranje biznis plana Probna proizvodnja Kraj 63 Modeliranje inovacija Szerdahelyi Adam - Fotolia.com kangshutters - Fotolia.com

64 DETALJNI DIZAJN I RAZVOJ INOVACIJE 64 Modeliranje inovacija Na osnovu funkcionalne specifikacije i radnog plana definisanog tokom faze analitičkog dizajna i tehničke izvodljivosti, mora se uraditi detaljni dizajn zajedno sa Inovacionim razvojnim planom koji detaljnije opisuje radni plan inovacionog projekta. Izrada Inovacionog razvojnog plana bi trebalo da uzme u obzir sledeće zadatke: razrada inovacionog projekta na glavne aktivnosti i pod-aktivnosti, i izrada akcionog plana; određivanje datuma početaka i završetka za svaku aktivnost i pod-aktivnost, kao i milestones -a za važne momente u životnom ciklusu inovacionog projekta; definisanje rezultata (outputs/deliverables) za aktivnosti i pod-aktivnosti i međusobne veze između njih; imenovanje vođe projekta koji ima iskustvo u upravljanju projektima i autoritet za njegovo uspešno sprovođenje; izbor kvalikfikovanih članova projektnog tima i ukoliko je potrebno definisanje dodatnih kompetencija osoblja (outsourcing i dodatne obuke). Angažovanje ljudi u projektnom timu sa različitim referencama tako da različiti aspekti inovacionog projekta budu pokriveni ljudima koji nude drugačije doprinose projektu; jasno definisanje odgovornosti članova projektnog tima i dodeljivanje posebnih zadataka; meseci. Takođe je od velike važnosti da tokom celog ciklusa inovacionog projekta, kontakt sa tržištem ne bude prekinut. Ovo će osigurati da inovacija koja je planirana na početku odgovara inovaciji koja je na tržištu; validacija inovacije od strane korisnika je veoma važna; treba uložiti napor da se dobiju povratne informacije od korisnika, a ne samo informacije koje navodi sam inovator; jasno definisanje kraja razvojne faze. Ciklus razvoja inovacije može biti neograničen ako se kontinuirano dodaju nove karakteristike. Ovo može dovesti do gubitka konkurentne prednosti za planiranu inovaciju. Po završetku Inovacionog razvojnog plana, razvoj inovacije počinje pažljivo da prati ovaj plan. Očekivani ishod je inovacija, koja može da bude ili proizvodni prototip proizvoda/usluge ili inovativni proces. pažljivo definisanje projektnih troškova (plan budžeta sa detaljnim troškovima alociranim na svaku aktivnost); praćenje razvoja projekta tako da se zadaci realizuju na vreme i sa očekivanim kvalitetom deliverables; verifikacija i validacija bi trebalo da se primenjuju za svaku završenu aktivnost. Dodatni zahtevi obuhvataju: tokom razvoja projekta, treba da se primene principi upravljanja tehničkim i finansijskim rizicima; razvojni proces može da postane mnogo lakši ako se primene tehnike brzih prototipova i virtuelnog razvoja proizvoda gde god je to moguće, smanjujući tako ciklus implementacije projekta; nastojati da se održi relativno kratak ciklus implementacije projekta tako da se rezultati istraživanja i analize tržišta primenljivi i na kraju perioda implementacije. U zavisnosti od sektora na koji se inovacija odnosi, kratko može značiti nekoliko A1Stock - Fotolia.com

65 TESTIRANJE Uz detaljni dizajn i praćenje Inovacionog razvojnog plana, prototip (proizvod/proces) je dostupan za testiranje. Faza testiranja bi trebalo da potvrdi prototip pre nego što uđe u proces proizvodnje. Validacija prototipa mora da se odgira u uslovima nalik pravim da bi se rešili problemi pre izlaska na tržište. Validacija se odnosi na testiranje prihvatljivosti na tržištu kao i na testiranje kvaliteta. Faza testiranja se sastoji od sledećih aktivnosti: realizovanje alfa testa, tj. in-house testiranja prototipa koji omogućava da se poprave greške i izvrši validacija u odnosu na funkcionalne specifikacije. Projektni tim bi trebalo da koristi prototip na način kako bi ga korisnici upotrebljavali i da pokušaju da otkriju nedostatke i greške. U slučaju da projektni tim nema neophodnu infrastrukturu ili kadar da realizuje fizičko testiranje, onda je potrebna pomoć neke specijalizovane institucije; beta testiranje, tj. proba na terenu koja uključuje potencijalne korisnike i dobijanje povratne informacije od njih. Grupe korisnika se pozivaju da testiraju prototip, pri čemu se prati njihova reakcija i prikupljaju se informacije u uslovima rada sličnim operativnim. U tom cilju, mora se izraditi plan kako će se grupe korisnika uključiti u testiranje i kako će se prikupiti neophodne povratne informacije; realizacija probne proizvodnje, tj. pokretanje proizvodnog procesa da bi se ispitala ukupna efikasnost inovacije. Ovakvo finalno testiranje treba da obezbedi krajnje specifikacije inovacije kao i specifične zahteve proizvodnje; probni marketing, tj. prodaja inovacije ograničenom tržištu koje ima karakteristike koje su reprezentativne za tržište u celini. Ishod ovog ispitivanja praćen je prikupljanjem podataka o prodaji koji se mogu koristiti za procenu prihvatljivosti inovacije na celom tržištu; dobijanje sertifikata je neophodno za različite tipove proizvoda u zavisnosti od njihove stvarne upotrebe. Na primer, takvi sertifikati mogu biti relevantni za elektromagnetnu kompatibilnost u slučaju elektronskih uređaja. Faze razvoja i testiranja bi trebalo da se naizmenično ponavljaju u kontinuitetu, tako da povratne informacije tokom aktivnosti testiranja mogu da se iskoriste prilikom razvoja. 65 Modeliranje inovacija Intelesens ( com/), spin-out kompanija Univerziteta u Ulsteru, preduzima specifične i pouzdane aktivnosti u proceni svojih proizvoda. U septembru 2010, najavili su početak prvog kliničkog ispitivanja na svetu za procenu jednog od svojih uređaja u Opštoj bolnici u Masačusetsu (Massachusetts General Hospital - MGH) i Spaulding Rehabilitacionoj Bolnici u Bostonu u SAD (Spaulding Rehabilitation Hospital). Ispitivanja su osmišljena da testiraju tačnost uređaja i da prikupe informacije o trajnosti/upotrebljivosti sistema. Drugi primer je kliničko ispitivanje drugog uređaja Intelesensa u saradnji sa Royal Victoria bolnicom. vege - Fotolia.com Ako na kraju faze razvoja i testiranja, proizvod nije validiran iz različitih razloga, inovator treba da donese odluku da uradi redizajn ili da odustane od projekta. Odluka za prekid projekta treba da se donese kada se proceni da su resursi potrebni za redizajn inovacije prilično veliki.

66 REDIZAJN I PROIZVODNJA Ishod prethodne faze je ili validiran proizvodni prototip u čijem slučaju inovator pokreće proizvodnju ili ne- validiran proizvodni prototip kada se donosi odluka da se on redizajnira. REDIZAJN 66 Modeliranje inovacija Validacija prototipa može izostati iz različitih razloga: nije moguće dobiti potrebne sertifikate; pravna regulativa mora da se istraži, po mogućnosti treba angažovati spoljnu ekspertizu, treba uraditi (re-)dizajn orijentisan prema korisnicima; alfa i beta testiranje ukazuju da postignuta inovacija nema karakteristike planirane inovacije; potražnja na tržištu za postignutom inovacijom u trenutku redizajna nije dovoljna, iako je u ranijim fazama bila identifikovana i dovoljna, na primer zbog pojave novog proizvoda koji je zauzeo tržište; postoje problemi sa proizvodnim zahtevima za finalne specifikacije inovacije. Bilo koji od gore navedenih slučajeva vodi redizajnu inovacije koja može biti manje ili više radikalna. U tom trenutku, može da se donese odluka da se prekine projekat u slučaju da je redizajn prilično radikalan i da očekivane izmene vode do potpune promene biznis plana. Povratne informacije u ovom koraku zajedno sa redizajnom vraćaju proces na fazu Detaljnog dizajna i testiranja. Potrebno je okupiti fokusne grupe da ispitaju i istraže prilagođenost proizvoda korisnicima, njegovu upotrebljivost, kapacitete i ostale performance koje se moraju uzeti u obzir u ovom ponavljenom postupku. IckeT - Fotolia.com

67 PROIZVODNJA Validiran proizvodni prototip je glavni milestone u inovacionom procesu. U slučaju inovacije proizvoda, on ukazuje na potrebu za kompletnim proizvodnim procesom; kod inovacije procesa, signalizira punu primenu novog procesa, a ako je u pitanju inovacija metode, on ukazuje na korišćenje neke nove metode. Termin proizvodnja u ovom pasusu će obeležavati sva tri slučaja. Ali pre nego što se pređe na samu proizvodnju, potrebno je ažurirati Inovacioni biznis plan da bi se osigurala dalja izvodljivost projekta. U slučaju da su tržišni uslovi takvi da proizvodnja više nije izvodljiva, ona se može čak i otkazati u ovom trenutku. U suprotnom, počinje se sa proizvodnjom i nekoliko aspekata se mora uzeti u obzir: bira se objekat gde će se odvijati proizvodnja. U slučaju inovacije proizvoda, ovaj objekat je fab- rika gde će se realizovati proizvodnja tog proizvoda. Za inovaciju procesa, objekat je ustanova gde radi inovator čiji će se proces unaprediti. Ako se radi o inovaciji proizvoda, za izbor proizvodne hale uzimaju se u obzir različiti kriterijumi kao što su dostupnost, bliskost dobavljačima i distributerima; odluka da se radi outsourcing ili da se sklope industrijska partnerstva ili in-house proizvodnja je veoma važna. Kriva industrijskog učenja je veoma bitna. U slučaju da se ne radi ousourcing, trebalo bi da se ispita da li kriva učenja može da se ublaži zapošljavanjem iskusnog eksperta. U svakom slučaju, ono što bi trebalo uzeti u obzir jesu procena ušteda, marginalni troškovi i povraćaj sredstava; osoblje povezano sa proizvodnjom mora se obučiti. Obuka se odnosi na proizvodne specifikacije koje su utvrđene tokom prethodne faze, a naročito tokom probne proizvodnje. Tim sa kvalitetnom industrijskom ekspetrizom je veoma važan u ovoj fazi. Eksperti/inženjeri za proizvodnju i obezbeđivanje kvaliteta bi trebalo da učestvuju u ovom timu; plan za obezbeđivanje kvaliteta se izrađuje i prati u odnosu na proizvodnju tako da se ispune standardi visokog kvaliteta i da se registruju problemi u proizvodnji. Prelazak na kompletni proizvodni proces je složen zadatak koji nije obuhvaćen ovim dokumentom. Veštine potrebne za ovu fazu obuhvataju inženjerske veštine, veštine za složeno upravljanje, strateško planiranje i inženjering sistema. 67 memorialphoto - Fotolia.com Modeliranje inovacija

68 68 Modeliranje inovacija DISTRIBUCIJA I MARKETING Kao što je već pomenuto, marketing aktivnosti traju tokom celog projektnog ciklusa. Tako postoje aktivnosti vezane za tržište čak i u početnoj fazi pre nego što se inovacija primeni. Na primer, teaser marketing (marketing osmišljen tako da izazove interestovanje) može da izgradi svest o predviđenoj inovaciji. Zatim, kao što je već pomenuto, probni marketing je metod ispitivanja celokupne inovacije i njeno prihvatanje od strane ciljanih klijenata. Svrha svih marketinških aktivnosti bilo pre bilo posle razvoja inovacije bila bi da se bolje razume način razmišljanja i ponašanja korisnika. U poslednjoj fazi inovacionog procesa kada je inovacija dostupna, ona mora zvanično da se izbaci na tržište. Inovator mora da pripremi/ažurira Marketing plan zajedno sa Planom za lansiranje na tržište koji obuhvata sve potrebne akcije za uspešno plasiranje inovacije na tržište. Razne aktivnosti koje se realizuju tokom ove faze uključuju: razvoj Plana za izlazak na tržište koji detaljno opisuje inicijalnu promociju inovacije, podižući svest potrošača i stvarajući potražnju. Takve aktivnosti bi mogle na primer uključiti distribuciju kopija ili reklamiranje; razvoj kompletnog Marketing plana koji opisuje marketinške akcije posle faze izlaska na tržište. Takve akcije mogu biti na primer učešće na izložbama ili sajmovima. Marketing plan bi trebalo da uzme u obzir sve informacije nastale u prethodnoj fazi tako da postojeća inovacija bude predstavljena i opisana;

69 69 Tomas Sereda - Fotolia.com Modeliranje inovacija obučavanje osoblja za ispitivanje potreba tržišta koji bi dosledno sprovodilo Marketinški plan; Marketing plan treba da se bazira na posebnoj Marketinškoj strategiji koja je detaljno opisana u Biznis planu, a odnosi se na 4P: Price, Promotion, Place, Product/Service (cena, promocija, mesto, proizvod/usluga); marketinška strategija može se prilično razlikovati u odnosu na poslovni model inovatora (niche market player). Prodor na tržište se može postići konkurentnom cenom; prikupljanje povratnih informacija od korisnika je veoma važno u procesu održavanja konkurentne prednosti inovatora i inovacije. Ove informacije bi trebalo da se koriste da se započne novi inovacioni proces kada bude bilo potrebno; redovni pregledi projekta su potrebni da bi se identifikovala isplativost i donele odluke o mogućim izmenama; distribucija i logistika bi trebalo da se uzmu u obzir u slučaju proizvoda. Mogao bi se primeniti na primer Lean menadžment. Veštine koje su u ovoj fazi potrebne su veštine na polju marketinga, analize prodaje, predviđanja tržišta, dugoročne finansijske projekcije i strateškog planiranja. Većinu ovih veština inovator ne poseduje i moraju da se potraže putem outsourcing -a ili da se angažuju spoljni eksperti.

70

71 7 Finansiranje inovacija

72 72 Sergej Khackimullin - Fotolia.com

73 FINANSIRANJE INOVACIJA zavisnosti od tipa inovacionog entiteta koji će U biti uključen u proces razvoja inovacije i rezultata istraživanja, dostupni su različiti tipovi finansiranja. Kao što je razmatrano u trećem poglavlju, postoje različite opcije u odnosu na entitet koji preuzima ulogu inovatora u procesu razvoja inovacije. Osnovna razlika mora da se postavi u odnosu na veličinu preduzeća koje ima tu ulogu. Finansijski mehanizmi su potpuno različiti kada inovaciju iznose velika i uspešna preduzeća koja su dobila neki rezultat istraživanja ili su osnovali partnerstvo sa pronalazačkim/istraživačkim timom, start-up ili inovativnim MSP. Velika i uspešna preduzeća mogu imati lakši pristup potrebnim finansijskim sredstvima kroz tradicionalne finansijske mehanizme koje nude banke, na primer. Sa druge strane, inovativnim start-up preduzećima nedostaje većina kriterijuma koji su potrebni da bi se pristupilo sličnim mehanizmima. Fokus ovog vodiča je na posebnim finansijskim mehanizmima koji se koriste za finansiranje inovativnih start-up preduzeća i MSP. Thaut Images - Fotolia.com 73 Finansiranje inovacija ŽIVOTNI CIKLUS INOVATIVNOG PREDUZEĆA Najčešći slučaj inovativnog preduzeća odnosi se na start-up MSP koje osniva istraživački tim koji ima neku perspektivnu ideju ili rezultat istraživanja i koji je odlučio da nastavi u smeru njegovog plasiranja na tržište u obliku inovativnog proizvoda ili usluge. Prateći inovacioni razvojni proces koji je opisan u šestom poglavlju, mora se preduzeti određeni broj različitih koraka da bi se postigla komercijalizacija istraživačkog rezultata uključujući istraživanje tržišta, tehničku izvodljivost, dizajn, implementaciju i testiranje, redizajn, proizvodnju i marketing. Na početku ciklusa, inovativno preduzeće je nesigurno po pitanju mnogih faktora. Kao prvo, ova nesigurnost može da se odnosi na tehnički deo inovacije, pošto tehnička izvodljivost još nije proučena. Štaviše, može se odnositi i na tržišni aspekat inovacije, pošto istraživanje tržišta verovatno još nije sprovedeno. I na kraju, ali ne i najmanje važno, nesigurnost se može odnositi na ekonomski deo, pošto preduzeće mora da dobije pristup potrebnim finansijskim sredstvima koja će mu omogućiti da prođe kroz inovacioni razvojni proces i dostigne komercijalizaciju i fazu plasiranja proizvoda, i da postane profitabilno preduzeće u kasnijoj fazi. Ova nesigurnost stvara situaciju gde je teško ubediti one koji nude tradicionalne finansijske mehanizme da obezbede potrebno finansiranje, naročito tokom prve faze ciklusa inovativnog preduzeća, kada se ne može obezbediti dokaz o izmirenju duga finansijskim institucijama. Generalno mogu se razlikovati 4 faze u ciklusu inovativnog preduzeća, kao što je prikazano na Slici 13 u vezi sa inovacionim razvojnim procesom i njegovim milestones: početna (seed) faza koja pokriva inicijalno istraživanje i razvoj, ispitivanje tržišta, analitički dizajn i tehničku izvodljivost; start-up faza koja pokriva detaljni dizajn i inovativni razvoj, proizvodnju i lansiranje na tržište; faza ranog rasta koja pokriva period od lansiranja proizvoda na tržište do perioda manjeg rasta preduzeća; faza ekspanzije koja se odnosi na stvarni rast i uspeh preduzeća.

74 lily - Fotolia.com 74 Techno Seed ( je inicijativa koja ima za cilj da podrži inovacije u IT oblasti kroz stvaranje novog preduzeća. Pošto su obučeni od strane Techno Seed -a, potencijalnim preduzetnicima je dodeljeno finansiranje od evra od strane italijanskog Ministarstva proizvodnih aktivnosti, tokom početne faze. Tokom start-up faze, finansijski komitet sačinjen od regionalnih banaka i holding kompanija kao i Techno Seed promotera, odlučuje da li će kompanije primiti pomoć u vidu rizičnog kapitala (maksimum evra godišnje na period od tri godine) preko FRIULIA spa, regionalne holding kompanije, ili obezbeđujući im finansiranje ( evra) preko Mediocredito FVG, obrtnog fonda koji je sastavljen od kapitala iz raznih banaka. Syrinix Ltd ( je komercijalna spin-out kompanija inovativne tehnologije koju je razvila School of Computing Sciences, kao deo Univerziteta East Anglia. Kompanija je osnovana sa ciljem da iskoristi ekspertizu koja je rezultat skoro desetogodišnjeg istraživanja i konsaltinga na Univerzitetu, u oblasti otkrivanja i lociranja curenja vode. Iceni Seedcorn Fund je finansirao osnivanje Syrinix (u početnoj fazi). Ovaj fond ( je uspostavljen sa ciljem da pomogne proces komercijalizacije inovacija i tehnološkog razvoja koji je nastao iz partnerskih institucija Fonda: University of East Anglia, University of Essex, John Innes Centre, Sainsbury Laboratory, Institute of Food Research i Plant Bioscience Ltd. On podržava predloge za razvoj poslovanja u početnoj fazi, pre nego što postanu spremni za glavni rizični kapital ili slične izvore investiranja. Syrinix je primio (jul, 2008) značajnu investiciju od Carbon Connections Development Fund -a u start-up fazi. Finansiranje je usmereno na razvoj Ptarmigan detektora prolaznog pritiska, koji treba da uđe u beta ispitivanje. Fond ( cc) kojim upravlja Univerzitet Istočne Anglije i koji se finansira od strane Saveta za finansiranje visokog obrazovanja za Englesku (High Education Funding Council), uspostavljen je u cilju da podrži organizacije sa inovativnim projektima za smanjenje emisije CO 2. Londonski biznis anđeli ( co.uk/) su objavili da je Syrinix zatvorio finansijski ciklus od funti, i najavio drugi ciklus investiranja od strane novog LBS Roundtable EIS Fund (faza ranog razvoja). Londonski biznis anđeli (London Business Angels - LBA) je jedna od vodećih evropskih Mreža anđela za investicije. LBA povezuje inovativne tehnološke kompanije koje imaju brzi rast sa iskusnim biznis anđelima kao investitorima (equity kapital). Pošto rade od ranih 1980, LBA je jedna od organizacija sa najdužim iskustvom u ovoj oblasti.

75 Kriva kumulativnog profita/gubitka inovativnog preduzeća, inače okarakterisana kao J-kriva, predstavlja situaciju u kojoj tokom početne, start-up faze i faze ranog rasta, kao i na početku faze ekspanzije, inovativna preduzeća trpe kumulativne gubitke. Ovaj period je kritičan za inovativna preduzeća pošto najveći deo takvih kompanija nikada ne dođe do faze ekspanzije i zamru u prethodnim fazama, zbog čega se naziva dolinom smrti. Negativni tok novca tokom ranih faza razvoja inovativnih preduzeća, nesigurnost kojom se odlikuje, činjenica da preduzeće nema svoju istoriju i da ima nepristupačna sredstva između ostalog doprinosi stvaranju visokog rizika neuspeha. Zbog svega toga, ovakav biznis slučaj nije pogodan za finansiranje zaduživanjem. Za finansiranje inovativnih preduzeća tokom rane faze njihovog razvoja, moraju da se definišu posebni finansijski mehanizmi. Opšti koncept ovih mehanizama je da investitori obično prihvataju veći rizik nego u tradicionalnim mehanizmima finansiranja. Veliki broj inovativnih preduzeća dožive neuspeh u ranim fazama. Sa druge strane značajan broj preduzeća mogu da stvore prekomernu zaradu za investitora, i tako kompezuju ukupan preuzeti rizik. Veći portfolio ulaganja u inovativne firme može da smanji rizik tako što će odabrati najperspektivnija preduzeća i obezbediti potrebnu ekspertizu. Biti deo takvog portfolija može da bude izuzetno korisno za neko inovativno preduzeće ne samo u smislu dolaznog kapitala već i u smislu podrške u određenim segmentima, kao što su neophodna stručnost, umrežavanje i marketing. 75 rangizzz - Fotolia.com Kumulativni profit/gubitak Početna faza Start-up faza Faza ranog razvoja Faza ekspanzije Lansiranje proizvoda Uspeh proizvoda Poslovni uspeh Konceptualizacija/ Istraživanje Vreme Dizajn Razvoj / Testiranje Komercijalizacija Slika- 13: Životni ciklus inovativnog preduzeća

76 početna (SEED) FAZA 76 Iako je teško primeniti tradicionalne instrumente finansiranja na start-up i ranu fazu zbog pomenutih visokih rizika, u početnoj fazi postoji još više poteškoća. Razlog tome je što na njenom početku nema dokaza da predviđeni proizvod ili usluga ima tržište (ispitivanje tržišta još nije realizovano) ili da je izvodljiva sa tehničkog stanovišta (tehnička izvodljivost nije razrađena). Naime, finansiranje je neophodno upravo da bi se realizovale te aktivnosti i da bi se izradio preliminarni biznis plan. Prvi izvor finansiranja u ovoj fazi je okarakterisan kao 4F finansiranje: founders, family, friends and fools (osnivači, porodica, prijatelji, lakoverni) i on obezbe-đuje neophodan početni kapital za pokretanje projekta. Pa ipak, u većini slučajeva, taj novac nije dovoljan. Lični zajmovi mogu da budu jedno od rešenja, ali su veoma rizični jer mogu da iscrpe lična sredstva istraživača/pronalazača. Postojanje okvira za podršku inovacijama je od esencijalnog značaja u ovom trenutku, jer nudi finansiranje i pristup potrebnoj ekspertizi za buduće preduzetnike. Ovaj okvir je obično uspostavljen kroz javne inicijative i politike. Takve inicijative definišu proces za podršku inovacijama, tako što biraju i procenjuju dobre ideje, dodeljuju neophodna sredstva predanim istraživačkim timovima i obezbeđuju im nedostajuću ekspertizu na upravljačkom, operativnom i marketinškom nivou. Na taj način se stiče prvi dokaz o izvodljivosti njihovih ideja i sa tehničkog i sa tržišnog aspekta. Kada se radi o finansiranju, instrumenti takve politike predstavljaju bespovratnu pomoć za izradu studije izvodljivosti, dok razni entiteti kao što su akademske i istraživačke institucije, organizacije za podršku biznisu, inkubatori, tehnološki i naučni parkovi, mogu obezbediti neophodnu ekspertizu. Sirma Young Spirit (SYS) program ( je osmišljen da pomogne mladim preduzetnicima u oblasti informacionih tehnologija (IT) tako što im obezbeđuje početne investicije, što je naranija faza u lancu rizičnog finansiranja. Na zahtev Sirma Group Holding ( najveće bugarske grupe IT kompanija, SYS program je postao ključni deo njihove strategije za traženje novih poslovnih ideja, kao i za pro-nalaženje, promociju i razvoj inovacija. Glavni cilj SYS je da pomogne preduzetnicima da prođu kroz prvu fazu razvoja njihovih biznis modela, što može uključiti postizanje jednog ili više sledećih rezultata u zavisnosti od specifičnih obeležja svakog projekta: razvoj kvalitetnog prototipa i biznis plana koji bi privukli dalje investicije; razvoj inicijalne verzije proizvoda; pokušaj da se stigne do tržišta; struktuiranje kompanije na način koji omogućava uspešan razvoj u budućnosti. N-Media-Images - Fotolia.com

77 VRD - Fotolia.com 77 Start-up FAZA Kada se dobije dokaz o tehničkoj izvodljivosti ideje/ istraživačkog rezultata kao i njegove perspektive na tržištu i pošto se izradi biznis plan tokom početne faze, poduhvat će definitivno izgledati mnogo privlačnije potencijalnim investitorima. U ovom trenutku, inovativno preduzeće mora da nastavi sa razvojem inovacije, proizvodnjom i lansiranjem na tržište. Ova faza zahteva značajnije finansiranje, mnogo veće od onog u početnoj fazi. Tradicionalni instrumenti još uvek nisu pogodni za finansiranje aktivnosti u ovoj fazi, pošto se čini da nisu voljni da preuzmu prateći rizik. Specijalizovani finansijski instrumenti kao što su poslovni anđeli i rizični kapital su mnogo pogodniji za ovu fazu. Inovativno preduzeće će ipak morati da ubedi potencijalne investitore da će postati uspešni u fazi kada još uvek ne postoji proizvod ili usluga i kada još uvek ne postoji dovoljno preduzetničkog iskustva kojim bi se garantovao uspeh. Da bi se postigao ovaj cilj, oni će imati pomoć u obliku analize tržišta koja će ukazati na tržišni potencijal inovacije. Preduzeće bi takođe trebalo da pokaže finansijerima da inovativni plan poseduje neophodnu ekspertizu i kapacitete da transformiše svoja obećanja u odgovarajuće rezultate. UltraSOC Technologies Ltd ( je godine objavio uspešan završetak investicije serije A od 2 miliona funti sa Octopus Ventures ( Investicija će pomoći razvoj tehnološke platforme za proizvod koji će moći kasnije da se licencira. Octopus Ventures je nagrađivana firma iz Ujedinjenog Kraljevstva za investiranje u ranoj fazi. Njen model je jedinstven po tome što finasira izuzetne preduzetničke timove pre nego posebne sektore, i ko-investira sa privatnom investicionom grupom, Octopus Venture Partners, u svim investicijama. Grupu privatnih investitora sačinjavaju 110 naučnika, preduzetnika, poslovnih ljudi i trgovinskih lidera koji dodaju vrednost kompanijama koje podržavaju. Drugi veoma važan instrument koji se koristi da bi se ubedile potencijalne organizacije da ulože svoja sredstva jeste biznis plan za inovacije. On mora detaljno da izloži tok novca za vreme implementacije inovacionog projekta zajedno sa procenom milestones koji će pomoći finansijerima da prate ukupan proces. Takođe mora da naznači u koju svrhu će se novac koristiti tako da investitor može prosuditi da li je uloženi novac adekvatno raspoređen na projektne aktivnosti. Trebalo bi pokazati da postoji efikasno upravljanje kao i adekvatna posvećenost inovatora/preduzetnika. Ovo poslednje bi moglo da se ostvari kroz zapošljavanje inovatora sa punim radnim vremenom u start-up firmi ili preuzimanje dela finansijskog rizika ulaganjem ličnih sredstava. Na kraju, inovator/preduzetnik bi trebalo da identifikuje i jasno predstavi finansijerima rizike povezane sa inovativnim razvojnim procesom. Ovaj korak uključuje upravljanje rizicima i izradu rezervnog plana za projekat.

78 FAZA RANOG RASTA Ako početna faza počinje idejom i start-up faza počinje dokumentovanim obećanjem, faza ranog rasta počinje postojećim proizvodom ili uslugom koja je lansirana na tržište. Na početku ove faze inovativno preduzeće nastavlja da pravi gubitke i tako uvećava kumulativne gubitke. Pa ipak, u jednom trenutku inovativno preduzeće počinje da ostvaruje zaradu. Ovo je tačka koja karakteriše uspeh proizvoda. Međutim, ukupan kumulativni profit preduzeća od početka inovacionog procesa, ostaje negativan tokom cele ove faze. Zato su potrebna dalja finansiranja. Ona bi u ovoj fazi trebalo da pokriju marketinške i operativne troškove preduzeća do trenutka kada prodaja proizvoda ili usluge počne da pretvara gubitke kompanije u profit, smanjujući tako kumulativne gubitke. Biznis plan bi trebalo da proceni trenutak kada će doći do ove promene. Na početku faze ranog rasta isti finansijski alati se primenjuju kao i u start-up fazi. Inovativno preduzeće u ovom trenutku realno ima proizvod ili uslugu koja je plasirana na tržište, pa ipak prodaja nije dovoljna da pokrije troškove preduzeća. Tako da za tradicionalne mehanizme finansiranja, uspeh preduzeća i dalje ostaje samo obećanje. S obzirom da u ovoj fazi, gubici firme prelaze u profit iako kumulativni gubitak još uvek postoji, inovativno preduzeće može da privuče pažnju i tradicionalnih finansijskih mehanizama kao što su ulaganja u kapital (equity). 78 FAZA EKSPANZIJE Na kraju, faza ekspanzije se karakteriše postojanjem dokaza o uspehu inovativnog preduzeća. Rast prodaje i povećanje profita postepeno pretvaraju kumulativne gubitke u profit. U trenutku kada je dostignuta ravnoteža između kumulativnog trošenja i kumulativne zarade inovativne firme, dostiže se tačka poslovnog uspeha. Kroz celu ovu fazu finansiranje se može uspostaviti kroz tradicionalne finansijske mehanizme. Kada je ekspanzija radikalna, obično dolazi do pripajanja ili kupovine preduzeća. Intelesens ( kao spin-out kompanija Univerziteta u Ulsteru, dobila je godine 1.7 miliona funti finansijske pomoći od Enterprise Equity ( Invest Northern Ireland ( i UUTech-a, ogranka Univerziteta u Ulsteru za transfer znanja. Razvoj nekih od uređaja kompanije finansiran je od strane posebnih institucija ili organizacija, kao što su Wellcome Turst (najveća ustanova za medicinska istraživanja u Ujedinjenom Kraljevstvu), ili Invest Northern Ireland. Yuri Arcurs - Fotolia.com

79 GRANTOVI ZA STUDIJE IZVODLJIVOSTI Grantove za studije izvodljivosti obično obezbeđuju javne institucije ili su delovi nacionalne i regionalne inovacione politike. Oni predstavljaju izvor finansiranja za početnu fazu inovativnog preduzeća i odnose se na finansiranje koje nije potrebno otplatiti od strane inovatora/preduzetnika. Ovaj novac se može koristiti tokom početne faze za istraživanje tržišta za predviđenu inovaciju kao i za studiju tehničke izvodljivosti i izradu biznis plana. Politike za struktuiranje grantova za studije izvodljivosti su od esencijalne važnosti za efikasnost ovog mehanizma i stvaranje kumulativnih efekata koji bi mogli da utiču na ukupnu konkurentnost u toj oblasti. Politika treba da definiše sledeća pitanja: ko je uključen u njeno jačanje, koji su kriterijumi i procesi za izbor primalaca granta, koji se mehanizmi praćenja i podrške sprovode, kako se procenjuje i meri kvalitet politike. Uloge: Postoje različite opcije kada su u pitanju institucije koje treba da se uključe u sprovođenje politike. Pošto je uglavnom zasnovana na javnim državnim organizacijama, ova politika se može suočiti sa raznim opasnostima kao što su politička naklonost, birokratija i centralizacija. Druga opcija se odnosi na uključenje privatnih organizacija koje bi se kao posrednici bavile celokupnim procesom i bile fleksibilnije za primenu ukupnog procesa. Kriterijumi: Po svojoj prirodi, grant ne menja način na koji se obezbeđuje finansiranje, tako da kriterijum za izbor preduzeća treba da poštuje opšte finansijske principe koje koriste privatni finansijski mehanizmi i investitori. Među njima posvećenost i stručnost preduzetnika, kompetencije inovativnog preduzeća, perspektiva inovacije na tržištu i postojeća strategija predstavljaju aspekte koje bi trebalo ispitati da bi se identifikovala najperspektivnija inovativna preduzeća. Sledeći kriterijum se odnosi na usklađenost inovacije sa strategijama koje se koriste na nacionalnom/regionalnom nivou, pošto nedostatak resursa u regionu Jugoistočne Evrope zahteva fokusiranje na specifične sektore i napore da se postignu višestruki uticaji kroz obezbeđeno finansiranje. Pridržavajući se ovog kriterijuma, ovaj mehanizam se lakše integriše u ukupno finansiranje inovacija, nagoveštavajući buduća finansiranja start-up i faze ranog rasta koja dolaze iz različitih izvora. Praćenje i podrška: Dokazano je u mnogim slučajevima da je veoma lako potrošiti javni novac, pa je veoma važno da se održavaju mehanizmi praćenja i podrške izabranih inovativnih firmi. Pored temeljnog uvida u inovacioni proces od strane uključenih institucija i osoba, kao i odabira inovativnih firmi po posebnom kriterijumu za privatni sektor, uspešna politika je veoma važna za finansiranje neke faze. Inovativno preduzeće prima grant za posebne aktivnosti kao što su istraživanje tržišta ili studija izvodljivosti, zatim se prati efikasnost utrošenog novca i preduzeće može konkurisati za dalje finansiranje za razvoj proizvoda. U ovom kontekstu, mali grantovi ulažu se u kompaniju pripremajući je za sledeću fazu finansiranja koja može da koristi iste ili različite mehanizme, ukoliko preduzetnici smatraju da mogu uspešno da nabave sredstva iz drugih izvora. Podrška preduzećima je ovde takođe veoma važna. Kvalitet i procena: Pitanje o kvalitetu politike granta za studije izvodljivosti se odnosi na to kako se procenjuje i koji su ishodi ukupne ekonomije. Kriterijumi za procenu se mogu razlikovati u zavisnosti od toga na šta je politika usmerena. Politika koja ima za cilj finansiranje postojećih inovativnih preduzeća će sigurno proizvesti više rezultata pošto su rizici već osnovanih kompanija i upravljačkih timova manji. Sa druge strane prava priroda grantova za studije izvodljivosti jeste da pomogne inovativnim preduzećima koja nemaju drugih mogućnosti za finansiranje. U ovom slučaju nedostajuća upravljačka i operativna ekspertiza povećava rizike za neuspeh i umanjuje rezultate politike. Stoga se preporučuje kombinovanje strategija. Najvažniji deo politike je da privuče potencijalne aplikante kroz kampanju za diseminaciju i podizanje svesti. Inovativna preduzeća bi trebalo da razmotre mogućnosti pristupa takvim grantovima u svojim oblastima. Da bi to postigli, treba da budu spremni da predstave svoje ideje, ekspertize i kompetencije, posvećenost svojim projektima i svoje veštine upravljanja. Takođe je neophodno pratiti jasnu strategiju. Ako poseduju ove osobine, ona mogu da konkurišu za grantove koji će im obezbediti neophodno finansiranje i ekspertize tokom početne faze i koji će im pomoći da realizuju neophodna istraživanja tržišta i studije tehničke izvodljivosti za njihove inovacije. 79 Finansiranje inovacija Program za inovaciona istraživanja za mala preduzeća u SAD (Small Business Innovation Research SBIR, je izuzetno konkurentan program osnovan u okviru Akta za inovativni razvoj malih preduzeća (Small Business Innovation Development Act) iz Ima za cilj jačanje uloge inovativnih malih preduzeća u oblasti istraživanja i razvoja koji se finansiraju na federalnom nivou. Malim preduzećima je time omogućeno da dalje istraže svoj tehnološki potencijal, dok sa druge strane SAD razvija svoj preduzetnički duh zadovoljavajući specifične potrebe za istraživanjem i razvojem. Tokom 2009, dodeljeno je preko nagrada, u ukupnoj vrednosti od preko 26.9 milijardi dolara. Program obuhvata tri faze: Faza 1: ne prelazi troškove od dolara za 6 meseci i služi za uspostavljanje tehničkih kapaciteta, izvodljivosti i komercijalnog potencijala predloženih aktivnosti u oblasti istraživanja i razvoja, kao i na utvrđivanje kvaliteta rada MSP. Faza 2: ne prelazi 1 milion dolara za 2 godine, nastavlja sa finansiranjem istraživanja i razvoja koji su prethodno finansirani u fazi 1. Faza 3: komercijalizacija specifičnih proizvoda finansiranih u fazama 1/2, a koja se ne finansira kroz SBIR.

80 80 Finansiranje inovacija Fantasista - Fotolia.com MIKROKREDIT Mikrokredit predstavlja način obezbeđivanja malih zajmova sa ciljem da unapredi preduzetništvo. On obično targetira posebne grupe ljudi čija kreditna sposobnost ne može da se verifikuje i kojima nedostaje finansijsko pokriće. S obzirom da potiče iz Bangladeša i da mu je ciljna grupa bila siromašno stanovništvo i razvijanje projekata za samozapošljavanje koji bi ih izvukli iz siromaštva, ovaj mehanizam se smatra uspešnim primerom unapređenja preduzetništva u posebnim ciljnim grupama. Pošto služi kao politika koja se bavi problemima socijalne inkluzije i regionalnim razvojem, nema strogo definisane ekonomske ciljeve. Mikrokredit mogu da obezbede posebne institucije koje nisu u potpunosti ili nisu uopšte finansijske organizacije. Profil tih institucija je u skladu sa socijalnim pitanjima i regionalnim razvojem. Takve institucije koje obezbeđuju mikro pozajmice uključuju: nevladine organizacije (NGOs); fondove za zajmove za rešavanje socijalnih pitanja kao što nezaposlenost, socijalna marginalizacija mladih, žena ili manjina, regionalni razvoj; finansijske institucije kao što su kooperativne banke, kreditne unije ili finansijske zadruge. Državne politike koje podržavaju inovacije kroz mikrokredite vide inovativna preduzeća kao glavnu ciljnu grupu mikrofinansijskih institucija. S tim u skladu, takve politike obuhvataju: obezbeđivanje podrške i grantova za mikrofinansijske institucije čije su aktivnosti vezane za preduzetničke mikrozajmove; direktno finansiranje specifičnih projekata kroz mikrofinansijske institucije; uključivanje mikrofinansijskih institucija u ove aktivnosti preko garancija za mikro pozajmice; obezbeđivanje poreskih olakšica. Inovativno preduzeće može imati koristi od ovog mehanizma tokom početne ili start-up faze, pod uslovom da postoji nacionalna mreža mikrofinansijskih institucija. Ona mora da bude efikasno raspoređena na različite lokacije i da se bavi sektorom ekonomije na koji je fokusirano inovativno preduzeće. Isto tako, uslov je da mikrofinansijske institucije imaju neophodno iskustvo sa inovativnim firmama i da su sposobne da na fleksibilan način i bez velike birokratije reše njihove probleme i zahteve. JASMINE ( thefunds/instruments/jasmine_en.cfm) je zajednička inicijativa Komisije, Evropske investicione banke (EIB) i Evropskog investicionog fonda (EIF). Pokrenuta je sa ciljem da se unapredi kapacitet nebankarskih provajdera za mikrokredit i/ili institucija za mikrofinansiranje (MFI) u raznim oblastima kao što su institucijska uprava, informacioni sistemi, upravljanje rizikom i strateško planiranje. Isto tako, ova inicijativa teži da im obezbedi neophodnu pomoć da postanu održivi i pouzdani operatori na mikrokreditnom tržištu. EIF je postavljen od strane Komisije da osnuje i upravlja Odsekom za tehničku podršku provajderima mikrokredita na JASMINE projektu koji je počeo sa radom Ova podrška obuhvata procenu/dijagnozu strukture izabranih provajdera mikrokredita, posebno osmišljene obuke i servise za poslovnu podršku.

81 SME Guarantee facility (SMEG) ( ec.europa.eu/enterprise/policies/finance/ cip-financial-instruments/) uspostavljena je u okviru Programa Evropske komisije za konkurentnost i inovacije (Competitiveness and Innovation Framework Programme - CIP). Ona obezbeđuje garancije za zajmove, sa ciljem da se ohrabre banke da finansiranje zaduživanjem učine što dostupnijim MSP, uključujući mikrokredite i mezanin (mezzanine) pozajmice. Pri tom se umanjuje i rizik kojem su banke izložene. SMEG obezbeđuje delimične, kontra i direktne garancije za finansijske posrednike koji malim i srednjim preduzećima obezbeđuju zajmove, mezanin pozajmice i ulaganje u kapital. Postoji četiri okvira za pristup finansiranju, a to su: garancije zajmova garancija za zajam MSP koje ima potencijal za rast; mikrokredit garantuje za zajam do evra za mikro-preduzeća do 9 zaposlenih, a naročito za preduzetnike koji započinju posao; garancije za ulaganje i kvazi-ulaganje u kapital garancije za postojeće garancije za ulaganje u kapital i provajderi mezanin pozajmica koji podržavaju investicije u preduzeća do 249 zaposlenih; sekjuritizacija garancija za podršku strukturama sekjuritizacije sa ciljem da se pomogne finansijskim posrednicima u obezbeđivanju finansiranja zaduživanjem za MSP. POSLOVNI ANĐELI 81 Poslovni anđeli ulažu u kapital u perspektivna preduzeća sa visokim potencijalom tokom cele početne faze i faze ranog rasta njihovog razvojnog ciklusa. Ali ma koliko ta preduzeća izgledala perspektivno poslovnim anđelima, takve investicije ostaju investicije visokog rizika. U tom kontekstu, kao deo investicionog angažovanja poslovnih anđela je i spremnost na gubitke. Ali, podrška koju inovativna preduzeća primaju ide mnogo dalje od samog finansiranja, pošto poslovni anđeli mogu obezbediti svoju ekspertizu i mrežu kontakata da bi smanjili ovaj finansijski rizik. Investirajući u kompaniju, sama kompanija predstavlja izvor bogatstva za poslovnog anđela. U tom kontekstu, nije neobično to što oni često aktivno učestvuju u razvoju biznisa, nude svoje ekspertize i savete. Njihovo uključenje se odnosi na poslovnu strategiju, delovanje i prodor na tržište. Oni nude svoja bogata znanja da bi inovativno preduzeće bolje razumelo tržište na koje je usmereno i njegovu kompleksnost. Oni takođe mogu da obezbede dragocene kontakte i povezivanje sa strateškim stejkholderima. Na taj način, mogu da ubrzaju razvoj mreže korisnika i dobavljača te kompanije, i da pomognu tokom teške prve faze osnivanja i razvoja preduzeća. Pošto kompaniju posmatraju kao izvor svog bogatstva, poslovni anđeli deluju sa namerom da ostvare profit od uspešnog pripajanja ili akvizicije preduzeća tokom faze ekspanzije. U tom smislu, na osnovu toga koliko su aktivni ili pasivni, oni donose prestiž i validnost kompaniji, povećavajući njen legitimitet na tržištu. Na taj način, veoma aktivni poslovni anđeli su u poziciji da doprinesu uspešnim poslovnim dogovorima tokom faze ekspanzije. stymbox - Fotolia.com Finansiranje inovacija

82 82 Finansiranje inovacija Da bi smanjili rizik u vezi sa investiranjem u nove kompanije, poslovni anđeli su prilično zahtevni prema novim preduzetnicima pre nego što se priključe njihovoj kompaniji. Novi preduzetnici moraju da ponude poslovnim anđelima ubedljiv poslovni plan, na jasan i sažet način, tako da privuku pažnju poslovnih anđela na samom početku. Takođe treba da budu u mogućnosti da obezbede konkurentnu prednost na tržištu, bilo u obliku zaštićenih prava na intelektualnu svojinu (npr. patenti za naučno znanje) ili u smislu privlačenja nekih od glavnih korisničkih/tržišnih aktera. Takođe moraju da dokažu da su veličina tržišta i njihov udeo u njemu dovoljno značajni da bi investi-ranje bilo zanimljivo za poslovne anđele. Moraju dokazati svoju posvećenost kompaniji (npr. kroz lične investicije) kao i svoje menadžerske veštine koje su im potrebne da bi uspešno vodili kompaniju. U tom smislu, moraju biti dovoljno ambiciozni, ali ipak prizemni u odnosu na postavljene ciljeve. I na kraju, trebalo bi da prate oprezno finansijsku šemu, ne tražeći od poslovnih anđela više nego što su inače voljni da ulože u tipičnim poslovnim slučajevima. Prema EBAN, prosečni iznos investicija od strane poslovnih anđela u jednoj rundi u Evropi godine bio je 170 hiljada evra. Inače, investicije poslovnih anđela se protežu između donje granice od hiljada do gornje granice od 1-2 miliona evra. RIZIČNI кapital Kako preduzeća prelaze na fazu ranog razvoja i ekspanzije, finansiranje mora da bude intenzivnije. Firme koje obezbeđuju rizični kapital upravljaju mnogo većim kapitalom nego poslovni anđeli i u odnosu na njih mogu odgovoriti na zahteve za mnogo većim finansiranjem. Rizični kapital je vrsta privatnog ulaganja u kapital koji se odnosi na investiranje u kompanije u zamenu za deonice, i koji je usmeren na rani rast i ekspanziju inovativnih preduzeća orijentisanih ka razvoju novih proizvoda i usluga. Firme za rizični kapital deluju kao posrednici između institucionalnih investitora kao što su banke ili penzioni fondovi sa jedne strane i perspektivnih Efikasno i uspešno delovanje poslovnih anđela se takođe vezuje za zrelost tržišta na kome su aktivni kao i za opštu ekonomsku klimu. Pošto bogatstvo poslovnih anđela koje se odnosi na njihove investicije leži u samim kompanijama, ukupna dinamika tržišta igra veoma važnu ulogu u trenutku kada planiraju da povuku svoje investicije. To znači da bi tržište trebalo da bude dovoljno razvijeno i zrelo, tako da se mogu privući kupci i uspešno sklopiti poslovi. Sa druge strane, opšta ekonomska kriza igra vrlo važnu ulogu koja utiče na investiranje poslovnih anđela. Kamatne stope, ekonomska stabilnost, rast ekonomije i inflacija su samo neki od elemenata koju mogu uticati na njihove aktivnosti. Opšta integracija poslovnih anđela u inovacioni okvir jedne države je takođe veoma važna za njihovo uspešno delovanje. Proces povezivanja poslovnih anđela sa inovativnim kompanijama koje mogu da iskoriste njihove prednosti, mogu se promovisati kroz opšti inovacioni okvir. Postojanje Mreže poslovnih anđela sa jedne strane koja okuplja nekoliko poslovnih anđela u jednoj finansijskoj mreži i klasteri preduzeća sa druge strane koji okupljaju nekoliko preduzeća, mogu igrati ulogu katalizatora u procesu njihovog povezivanja. Pri tome se olakšava pristup zanimljivih finansijskih predloga iz preduzeća poslovnim anđelima. firmi kojima je potreban pristup finansiranju sa druge strane. Njihov zadatak je da izaberu firme pogodne za finansiranje, pošto institucionalni investitori često nemaju ekspertizu da realizuju ovaj zadatak. Isto tako, oni teže da im obezbede potrebne finansijske resurse za period od pet do sedam godina, određujući tako tipičan period realizacije, tj. period za adekvatno širenje i uspostavljanje tržišta. Rizik koji preuzimaju firme za rizični kapital je mnogo niži nego rizik koji imaju poslovni anđeli, pošto u slučaju rizičnog kapitala veliki procenat finansiranja ide kompanijama koje su dokazale visoki potencijal, a koje ili uspešno izlaze iz faze ranog rasta ili su u fazi ekspanzije. Institucija za inovativna MSP sa visokim rastom (High Growth and Innovative SME Facility - GIF u okviru Programa Evropske Komisije za konkurentnost i inovacije (Competitiveness and Innovation Framework Programme - CIP) , obezbeđuje rizični kapital za inovativna MSP u njihovim ranim fazama (GIF 1). Evropski investicioni fond (EIF) obično investira 10-20% ukupnog ulaganja u kapital posredničkog fonda za rizični kapital, pa sve do 50% u pojedinim slučajevima. GIF takođe obezbeđuje rizični kapital za MSP sa potencijalom za visoki rast u fazi ekspanzije (GIF 2). EIF može da investira 7.5 do 15% ukupnog ulaganja u kapital posredničkog fonda za rizični kapital ili, u retkim slučajevima, do 50%.

83 JEREMIE ( - zajednički evropski resursi za mikro i srednja preduzeća (Joint European Resources for Micro to Medium Enterprises) je inicijativa Evropske komisije koja je razvijena zajedno sa Evropskim investicionim fondom. Ona promoviše upotrebu instrumenata finansijskog inženjeringa da bi se unapredio pristup finansiranju MSP kroz intervenciju Strukturnog Fonda. Doprinosi Evropskog regionalnog razvojnog fonda (European Regional Development Fund - ERDF) su raspodeljeni na zajmove, garancije i fondove za rizični kapital u cilju investiranja u preduzeća. Ove investicije mogu biti u obliku ulaganja u kapital, zajmova i/ili garancija. Povraćaj uloženih sredstava se ponovo investira u preduzeća. Na taj način, isti novac može da se koristi nekoliko puta, reciklirajući tako javne fondove, umnožavajući kapital i uvećavajući održivost i uticaj javnih resursa dodeljenih MSP. Drugi način je da upravne vlasti odluče da usmere resurse sa programa koristeći Holding Fondove (Holding Funds - HFs) koji su uspostavljeni da ulažu u manje investicione fondove. Ovo nije obavezno, ali nudi tu prednost što omogućava upravljačkim telima da delegiraju ekspertima neke od zadataka koji su neophodni da se realizuje JEREMIE. 83 Sergej Khackimullin - Fotolia.com

84 84 Finansiranje inovacija Tipični prosečni iznos finansiranja rizičnim kapitalom je izmedju 1-4 miliona evra. Ovaj novac se daje uglednim kompanijama tokom nekoliko faza. Procedura se pažljivo prati prema specifičnim indikatorima i dostignućima kompanije kao što su završetak razvoja proizvoda/usluge, uspešno i pravovremeno lansiranje istih na tržište, broj korisnika, stopa prodaje, itd. U ovom kontekstu, u slučaju neuspelih rezultata, oni mogu intervenisati u pravcu menadžment tima tako da oni mogu uspešnije štititi njihova ulaganja. Vlasnici rizičnog kapitala se prepoznaju po aktivnom učešću u kompanijama u koje ulažu. Oni pružaju mnogo više od finansiranja, razvoja kompanije i zaštite njihovih investicija, koristeći u tom cilju svu svoju ekpertizu i obezbeđujući strateški uvid i kontakte na tržištu. Angažujući eksperte, oni takođe mogu da se uključe u poboljšanje pojedinih aktivnosti kompanije, kao što su menadžment, marketing, itd. U zavisnosti od upravljačkih veština inicijalnih preduzetnika, njih mogu zameniti iskusniji stručnjaci koji su sposobni da uspešnije prošire kompaniju, dok njihova uloga u njenom tehnološkom razvoju ostaje ista. Ulaganja firmi za rizični kapital obuhvataju različite faze. Fokusirajući se obično na specifične sektore tržišta, ove firme realizuju prvu procenu (screening) predloga za finansiranje na koje naiđu na osnovu nekih osnovnih kriterijuma. Ovi kriterijumi uključuju tržišni sektor kompanije, jasnoću predloga kao što je opisano u uvodnom delu i kvalitet predstavljenog biznis plana. Zanimljivo je da obično jedan od deset predloga uspešno prođe ovaj korak. Posle prve provere koja je izazvala interestovanje investitora, sledi detaljna procena biznis plana, koja pažljivo ispituje nedoslednosti, pretpostavke i preterivanja, posle čega se organizuje sastanak sa menadžment timom. Ovo je zapravo prvi susret licem u lice preduzetnika i njihovih budućih finansijera na osnovu koga se vidi koliko napora treba da se uloži u sastavljanje efikasnog biznis plana za kompaniju da bi se došlo do ovakve prilike. Vlasnici rizičnog kapitala moraju da razjasne sa menadžment timom viziju njihove kompanije, tj. menadžment tim mora da ima razvijenu viziju, koja jasno i jednostavno objašnjava koja je njihova inovacija, kako će ući na tržište, kakva će biti tržišna slika posle izlaska na tržište, kakve su ambicije menadžment tima za njihovu kompaniju u narednih 5 godina, i da li imaju veštine da prate tu ambiciju. Ako je firma dovoljno atraktivna i uspe da ubedi investitore da će postati višemilionski projekat u periodu od 5-7 godina, a njen menadžment tim bude dovoljno vešt i harizmatičan da ih ubedi da će uspeti u ostvarivanju svojih ciljeva ili da će postaviti nove ciljeve u slučaju neuspešnog razvoja stvari, onda kompanija prolazi i ovaj drugi korak. Na kraju, biznis plan analiziraju stručnjaci i akademski eksperti da bi ceo proces imao osobinu korporativne inspekcije (due diligence). U ovom kontekstu eksperti za zaštitu intelektualne svojine, analitičari tržišta, univerziteti i istraživački centri uključeni su s ciljem da naprave izvodljiv i realan biznis plan i da obezbede konačnu odluku da li se firma finansira ili ne. Nastanak tržišta za rizični kapital prati ciklus gde novac protiče i umnožava se. Rizični kapital sprovodi inicijalno prikupljanje sredstava privlačeći institucionalne investitore (javne ili privatne ili oba) koji alociraju deo sredstava firmi za ulaganje rizičnog kapitala, koja ih zauzvrat ulaže u perspektivna preduzeća. Firma za ulaganje rizičnog kapitala štiti svoje investicije obezbeđujući znanje, ekspertizu i poslovne kontakte tako da njihova dodata vrednost raste. Tada, na kraju perioda iskorišćenja od 5-7 godina, ona izlazi iz kompanije u koju je uložila sredstva i (umnožen) novac joj se vraća kao i inicijalnim investitorima. malwa - Fotolia.com

85 85 Alexandr Denisenko - Fotolia.com

86 freshidea - Fotolia.com LITERATURA 86 Literatura Chesbrough, H. W. (2003). Open Innovation: The new imperative for creating and profiting from technology. Boston: Harvard Business School Press. Chesbrough, H. W. (2003b). The Era of Open Innovation. MIT Sloan Management Review, 44(3): Edquist, C., Hommen, L., & McKelvey, M. (2001). Innovation and Employment: Process Versus Product Innovation. Cheltenham, UK & Northampton, MA, USA: Edward Elgar Publishing Ltd. ERAWATCH. (n.d.). Retrieved 2012, from CORDIS: European Innovation Portal: Europe, U. N. (2009). Policy Options and Instruments for Financing Innovation: A Practical Guide to Early-Stage Financing. New York and Geneva: United Nations. Freeman, C., & Soete, L. (1997). The Economics of Industrial Innovation, Third Ed. London: Pinter. Hamel, G. (2006). The why, what and how of management innovation. Harvard Business Review. Herzog, P. (2008). Open and Closed Innovation: different cultures for different strategies. Gabler Verlag. I3E Consortium. (2012). Retrieved 2012, from I3E portal: I3E Consortium. (2011a). I3E Best Practices. Retrieved 2012, from I3E portal: I3E Consortium. (2011b). I3E Good Practices. Retrieved 2012, from I3E Portal: php?title=category:partners_list INNO-Policy Trendchart. (n.d.). Retrieved 2012, from PRO INNO Europe: http: // Jolly, A. (2012). The Innovation Handbook, second Ed. London: Kogan Page.

87 Kline, S.J. and N. Rosenberg (1986) An Overview of Innovation, in R. Landau and N. Rosenberg (eds) The Positive Sum Strategy: Harnessing Technology for Economic Growth, Washington D.C.: National Academy Press, Oslo Manual. (2005). Organisation for Economic Co-operation and Development Policy: PRO INNO Europe. (n.d.). Retrieved 2012, from CORDIS: European Innovation Portal: freshidea - Fotolia.com Radošević, S. (2008). Science - industry links in CEE and CIS: conventional policy wisdoms facing reality. Mexico City, Mexico. Reid, A., & Peter, V. (Februar 2008). Sectoral Innovation Systems: The Policy Landscape in the EU25, Final Report. Brussels: TECHNOPOLIS Group. Rogers, E. M. (1995). Diffusion of Innovations, Fourth Edition. New York: The Free Press. Schumpeter, J. (1934). The Theory of Economic Development. Cambridge, MA: Harvard University Press. 87 Literatura SEC2009 (2009) Making public support for innovation in the EU more effective: Lessong learned from a public consultation for action at Community level. Commission Staff Working Document (SEC2009)1197 of South East Europe initiative. (n.d.). Retrieved 2012, from http: // Sundbo, J. (Jul 1997). Management of Innovation in Services. The Service Industries Journal, Vol17, No3, TRIPS. Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights, Apr. 15, 1994, Marrakesh Agreement Establishing the World Trade Organization, Annex 1C, THE LEGAL TEXTS: THE RESULTS OF THE URUGUAY ROUND OF MULTILATERAL TRADE NEGOTIATIONS 320 (1999), 1869 U.N.T.S. 299, 33 I.L.M (1994) United Nations Economic Commission for Europe. (2009). Policy Options and Instruments for Financing Innovation: A Practical Guide to Early-Stage Financing. Geneva: United Nations Publications West, J., & Gallagher, S. (2006). Challenges of open innovation: the paradox of firm investment in open-source software. R&D Management, p WIPO. (2012). Retrieved 2012, from WIPO portal: WIPO. (1979). Paris Convention for the Protection of Industrial Property. Retrieved 2012, from WIPO Portal: Wise, E., & Hogenhaven, C. (2008). User Driven Innovation, context and Cases in the Nordic Region. Nordic Innovation Centre.

88 arahan - Fotolia.com 88 I3E Konzorcijum I3E KONZORCIJUM Institut za industrijske sisteme / R.C. Atina (Vodeći partner) Athanasios P. Kalogeras Stadiou Street, Platani Patras, Grčka kalogeras@isi.gr Austrijska akademija nauka Institut za sisteme integrisanih senzora Albert Treytl Viktor-Kaplan-Strasse 2, 2700 Wiener Neustadt, Austrija albert.treytl@oeaw.ac.at Ecoplus, Biznis agencija donje Austrije, Ltd Rainer Gotsbacher Viktor-Kaplan-Strasse 2, 2700 Wiener Neustadt, Austrija r.gotsbacher@ecoplus.at Fondacija: Klaster informacionih i komunikacionih tehnologija Anna Naydenova Tsarigradsko Shosse Blvd., 7th Km, BIC IZOT, Floor 2, office 290, 1784 Sofia, Bugarska anna_naydenova@ictalent.org Tehnički Univerzitet Kluž-Napoka Tiberiu Letia 15 Daicoviciu street, Cluj-Napoca, Rumunija tiberiu.letia@aut.utcluj.ro Univerzitet u Mariboru Matjaž Colnarić Smetanova ulica 17, 2000 Maribor, Slovenija colnaric@uni.mb.si

89 Institut Jožef Stefan Vladimir Jovan Jamova 39, 1000 Ljubljana, Slovenija Italijansko udruženje menadžera Domenico Ricchiuti Via Dante Alighieri 7, Matera, Italija Fondacija: Novi bugarski Univerzitet Antoni Slavinski Montevideo Str. 21, 1618 Sofia, Bugarska Univerzitet u Patrasu Stavros Koubias University of Patras Campus, 26500, Rion, Grčka koubias@ece.upatras.gr Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu Vesna Mandić Sestre Janjić 6, Kragujevac, Srbija mandic@kg.ac.rs Nacionalni politehnički Univerzitet u Odesi Valeriy Lebed Shevchenko Av, , Odessa, Ukrajina lebed@mip.opu.ua