SISTEM FARMAKOVIGILANCE U R.SRBIJI SA OSVRTOM NA PRIJAVLJIVANJE I PROCENU ICSR

Transcription

1 SISTEM FARMAKOVIGILANCE U R.SRBIJI SA OSVRTOM NA PRIJAVLJIVANJE I PROCENU ICSR Dr Marija Mihailovid, spec. kliničke farmakologije Privredna komora Srbije, 24. novembar 2017.

2 Sadržaj Osnovni pomovi u procesu prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove Sistem farmakovigilance u R. Srbiji Prijavljivanje i procena ICSR Obaveze odgovornog lica za farmakovigilancu

3 Definicija Farmakovigilanca je skup aktivnosti koje se odnose na prikupljanje, otkrivanje, procenu, razumevanje i prevenciju neželjenih reakcija na lek, kao i drugih problema u vezi sa lekom (Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima Srbije, Sl. glasnik br. 30/2010 i 107/2012; Pravilnik o načinu prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove, Sl. glasnik br. 64/2011 i 75/2017). Pharmacovigilance (PV) is defined as the science and activities relating to the detection, assessment, understanding and prevention of adverse effects or any other drug-related problem (WHO).

4 Nacionalna regulativa Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ( Službeni glasnik RS, br. 30/2010 i 107/2012) Pravilnik o načinu prijavljivanja, prikupljanja i pradenja neželjenih reakcija na lekove ( Službeni glasnik RS, br. 64/2011 i 75/2017, proces spontanog prijavljivanja je bliže određen članovima 4-19)

5 EU regulativa Directive 2001/83/EC; Regulation (EC) 726/2004 Commission Implementing Regulation(EU) 520/2012 Guideline on good pharmacovigilance practices (GVP) Module VI Management and reporting of adverse reactions to medicinal products eline/2014/09/wc pdf

6 Osnovni pojmovi Neželjena reakcija (NR) je svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka kod ljudi (u svrhu lečenja, sprečavanja bolesti, postavljanja dijagnoze, obnove, poboljšanja ili promene fiziološke funkcije). (SZO, 1972; Pravilnik, 2011) Svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek (Directive 2010/84/EU). Neželjeni događaj je neželjeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka i za koje uzročno-posledična veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana.

7 Osnovni pojmovi Ozbiljna neželjena reakcija je štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja ima za posledicu: smrt neposrednu životnu ugroženost trajno ili teško oštedenje, odnosno invalidnost bolničko lečenje ili produžetak postojedeg bolničkog lečenja kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju drugo medicinski značajno stanje

8 Osnovni pojmovi Neočekivana neželjena reakcija je reakcija na lek čija priroda, ozbiljnost ili ishod nisu opisani u sažetku karakteristika leka, odnosno brošuri za istraživača za lekove koji su u kliničkim ispitivanjima.

9 Prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove Prijavljivanje neželjenih reakcija na lek je osnovni metod postmarketinškog pradenja leka koji dovodi do novih saznanja o njegovom bezbednosnom profilu. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) je nadležna za pradenje neželjenih reakcija na lekove (Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima Srbije, Sl. glasnik br. 30/2010 i 107/2012; Pravilnik o načinu prijavljivanja, prikupljanja i pradenja neželjenih reakcija na lekove, Sl. glasnik br. 64/2011) Svi slučajevi neželjenih reakcija na lekove prikupljaju se u ALIMS-u, odnosno njegovom Nacionalnom centru za farmakovigilancu (NCF).

10 Sistem prijavljivanja ICSR Zdravstveni radnik Pacijent Nosilac dozvole za lek Nacionalna baza-vigiflow Proizvođač/Global PV od 22. novembra 2017.

11 Kako nosilac dozvole za lek prijavljuje ICSR Nosilac dozvole za lek prijavljuje ICSR koji se desio na teritoriji Republike Srbije na standardizovanom međunarodnom obrascu za prijavljivanje (CIOMS-I) i u E2B formatu (xml fajl narezan na CD), ukoliko je ovaj format dostupan, putem pisarnice. CIOMS I i E2B format se dostavljaju u vidu opšteg dopisa sa propratnim pismom koje potpisuje isključivo odgovorno lice za farmakovigilancu tog nosioca dozvole za lek u Republici Srbiji. Propratno pismo treba da bude naslovljeno za Nacionalni centar za farmakovigilancu. Uputstvo dostupno na

12 CIOMS I obrazac

13 E2B format xml version="1.0" encoding="utf-8"?> " -<ichicsr lang="en"> -<ichicsrmessageheader> <messagetype>ichicsr</messagetype> <messageformatversion>2.1</messageformatversion> <messageformatrelease>2.0</messageformatrelease> <messagenumb> _8p1</messagenumb> <messagesenderidentifier> KOMPANIJA X</messagesenderidentifier> <messagereceiveridentifier>alims</messagereceiveridentifier> <messagedateformat>204</messagedateformat> <messagedate> </messagedate> </ichicsrmessageheader> -<safetyreport> <safetyreportversion>1</safetyreportversion> <safetyreportid>rs-kompanija X </safetyreportid> <primarysourcecountry>rs</primarysourcecountry> <occurcountry>rs</occurcountry> <transmissiondateformat>102</transmissiondateformat> <transmissiondate> </transmissiondate> <reporttype>1</reporttype> <serious>1</serious> <seriousnessdeath>2</seriousnessdeath> <seriousnesslifethreatening>2</seriousnesslifethreatening>

14 ICSR van teritorije Srbije (NCF-2) Nosilac dozvole za lek, odnosno njegovo odgovorno lice za farmakovigilancu, ALIMS-u dostavlja ozbiljne, neočekivane ICSR-ove zabeležene van teritorije R. Srbije odmah, a najkasnije 15 dana od dana prijema prvih informacija, osim ICSR-ova koji su prijavljeni u EudraVigilance i/ili centru za saradnju Svetske zdravstvene organizacije za međunarodno pradenje lekova - Uppsala Monitoring Centre, a koji se dostavljaju na zahtev ALIMS-a u skladu sa izmenom Pravilnika o načinu prijavljivanja, prikupljanja i pradenja neželjenih reakcija na lekove ("Službeni glasnik RS" 64/2011, 75/2017).

15 Literaturni slučajevi poreklom sa teritorije R. Srbije Naučna i medicinska literatura predstavlja značajan izvor podataka za pradenje bezbednosnog profila i odnosa koristi i rizika leka, posebno u vezi sa detekcijom novih bezbednosnih signala i novonastalih bezbednosnih pitanja. Nosioci dozvole za lek su odgovorni za identifikaciju relevantnih literaturnih izvora i njihovo kontinuirano pradenje.

16 Literaturni slučajevi poreklom sa teritorije R. Srbije ALIMS ne objavljuje listu naučnih/stručnih časopisa i drugih literaturnih izvora koje treba pratiti u R. Srbiji. Očekuje se da nosioci dozvole prate potencijalne publikacije sistematičnim pregledom široko primenjivanih baza podataka (npr. Medline, Excerpta Medica ili Embase), ne ređe od jednom nedeljno. U vezi sa lokalnom literaturom koja nije dostupna u navedenim bazama podataka, preporuka ALIMS-a je da se, između ostalog, prati lista naučnih časopisa čiji su izdavači iz R. Srbije, a koji nisu referisani u Web of Science i u Journal Citation Report-u (JCR). Pomenuta lista je dostupna na veb-sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON), ali važno je imati u vidu da ova lista nije sveobuhvatna.

17 Literaturni slučajevi poreklom sa teritorije R. Srbije Nosioci dozvole treba da analiziraju i procene izveštaje o suspektnim neželjenim reakcijama koji su opisani u naučnoj i medicinskoj literaturi, uključujudi relevantne publikovane apstrakte sa skupova i radove, u cilju identifikovanja i beleženja ICSRova sa teritorije R. Srbije. ALIMS-u je potrebno prijaviti kao NCF predmet 1 jedino validne ICSR-ove tj. prijave koje sadrže minimum podataka.

18 Literaturni slučajevi poreklom sa teritorije R. Srbije U slučaju nevalidnih ICSR-ova nosioci dozvole za lek treba da kontaktiraju primarnog izveštača kako bi prikupili dovoljno podataka potrebnih za generisanje validnog ICSR-a, kao i za dalju procenu slučaja. Kada se publikovani slučaj odnosi na neželjene reakcije na lek ispoljene kod više pacijenata, tada je potrebno prijaviti ICSR za svakog pojedinačnog pacijenta koji se može identifikovati (npr. inicijali, godina rođenja/starost u vreme ispoljavanja reakcije, pol).

19 Literaturni slučajevi poreklom sa teritorije R. Srbije Literaturne slučajeve poreklom sa teritorije R. Srbije ne treba prijavljivati u slededim situacijama: Suspektni lek se može nedvosmisleno identifikovati kao lek drugog nosioca dozvole Nosilac dozvole nije stavio lek u promet u periodu na koji se odnosi publikovani rad Rad se odnosi na više pacijenata i više lekova, a nijedan pojedinačni pacijent ne može da se dovede u vezu sa primenom određenog leka i konkretnom ispoljenom neželjenom reakcijom. Prema proceni autora rada ne postoji kauzalna veza Prijava ne sadrži minimum podataka

20 Minimum podataka za prijavljivanje Podaci o izveštaču (licu koje prijavljuje) Podaci o pacijentu koga je mogude identifikovati (inicijali, pol, starost) Podaci o nazivu leka za koji se sumnja da je uzrokovao NRL Podaci o neželjenoj reakciji na lek (sa datumom ispoljavanja) Slučajevi koji nemaju minimum podataka ne smatraju se validnim i ne podležu prijavljivanju ALIMS-u.

21 Validacija ICSR-a sve prijave NR moraju biti validirane pre slanja regulatornom telu kako bi se osigurao minimum podataka potrebnih za prijavljivanje (smernica ICH-E2D) jedan pacijent kojeg je mogude identifikovati jedan ili više suspektnih aktivnih supstanci/lekova sumnja na jednu ili više NR jedan ili više izveštača (primarni izvor) koje je mogude identifikovati Nepotpune prijave ne zadovoljavaju kriterijume za prijavljivanje regulatornim telu (expedited reporting)

22 Vremenski okvir za dostavljanje ICSR Ozbiljni ICSR sa teritorije R. Srbije dostavlja se odmah, a najkasnije 15 dana od dana prijema prvih informacija u R. Srbiji. Ovaj period treba da obuhvati prijem prvih informacija od strane nosioca dozvole za lek (dan nula), dostavljanje podataka centrali, obradu i procenu slučaja, pripremu CIOMS-I, odnosno E2B forme izveštaja, dostavljanje slučaja nosiocu dozvole za lek i prosleđivanje slučaja ALIMS-u (najkasnije dan 15). Za ICSR sa teritorije R. Srbije koji nisu ozbiljnog karaktera, nije definisan rok za prijavljivanje, ali preporučuje se rok do 90 dana od dana prijema prvih informacija u R. Srbiji.

23 Follow up informacije Ukoliko su prve informacije o sumnji na NR nepotpune potrebno je obezbediti dodatne informacije (follow up). Veoma važne za pradenje događaja od posebne važnosti, smrtnih slučajeva, prospektivnih izveštaja o trudnodi i slučajeva kojima se izveštava i novim bezbednosnim rizicima ili o promeni poznatih rizika. Kod prijava NR na biološke lekove važno je identifikovati proizvod (ime leka, serijski broj). Odredba ICSR-a o informacijama o starosti pacijenta je važna kako bi se mogla identifikovati bezbednosna pitanja koja se javljaju posebno u pedijatrijskoj ili starijoj populaciji. Potrebno je uložiti razumne napore na pradenje ICSR-a u kojima nedostaju informacije o godinama pacijenta ili starosnoj grupi.

24 Specijalne situacije Off label, predoziranje, zloupotreba, pogrešna primena, medikacijske greške, profesionalna izloženost leku: Ukoliko nema ispoljene neželjene reakcije ovakve slučajeve ne treba prijavljivati ali ih treba evidentirati u PSUR-u, ukoliko je to primenjivo. Primena leka u toku trudnode bez ispoljene NR se ne prijavljuje sem ukoliko je lek teratogen (predviđeno RMP, kontraindikacija). Izostanak efikasnosti leka ne treba prijaviti kao ICSR. Ovakve slučajeve je potrebno komentarisati u PSUR-u sem u situacijama kao što su izostanak efikasnosti kontraceptiva, vakcina ili kada se lek koristi u životno ugrožavajudim bolestima ili stanjima.

25 Šta procenjujemo? Procena slučaja obuhvata procenu: 1. OZBILJNOSTI 2. OČEKIVANOSTI 3. KAUZALNOSTI

26 Procena ozbiljnosti Ozbiljna neželjena reakcija je štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja ima za posledicu: smrt neposrednu životnu ugroženost trajno ili teško oštedenje/invalidnost uključenje bolničkog lečenja ili produžetak postojedeg bolničkog lečenja kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju drugo medicinski značajno stanje (IME lista)

27 IME lista IME lista (Important medical events list) predstavlja listu medicinski značajnih događaja čije je formiranje inicirala Ekspertska radna grupa pri Evropskoj agenciji za lekove (EudraVigilance Expert Working Group). Olakšava klasifikaciju, analizu i procenu prikupljenih podataka nosiocima dozvole/odgovornim licima za farmakovigilancu u svakodnevnom obavljanju aktivnosti vezanih za farmakovigilancu. Ukoliko se prijavljen neželjeni događaj nalazi na IME listi zadovoljen je kriterijum ozbiljnosti.

28

29 Procena očekivanosti Neželjene reakcije koje su navedene u lokalno odobrenom Sažetku karakteristika leka - SPC, odnosno Uputstvu za lek PIL se smatraju očekivanim. Ukoliko je došlo do ispoljavanja više NR, izjašnjavamo se o očekivanosti svake od ispoljenih reakcija.

30 Procena kauzalnog odnosa Procena kauzalnosti vrši se na osnovu: 1.vremenske povezanosti između primene leka i ispoljavanja NR 2.kliničkih manifestacija i drugih objektivnih nalaza 3.stanja nakon prekida primene i eventualnog ponovnog početka primene suspektnog leka (dechallenge i rechallenge) 4.mogudnosti postojanja alternativnog objašnjenja (priroda bolesti, druga oboljenja, istovremena primena više lekova itd.)

31 Stepen verovatnode Procenu izražavamo kao stepen verovatnode da su ispoljene NR povezane sa primenom suspektnog leka ili više njih. Sigurna (certain) Verovatna (probable/likely) Moguda (possible) Malo verovatna (unlikely) Nije mogude proceniti (unassesible/uncassifiable)

32 Metode procene Standardne metode koje se koriste za procenu kauzalnosti: WHO UMC Casuality Assessment System - metoda Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije za praćenje neželjenih dejstava lekova sa sedištem u Upsali, Švedska Naranjo Adverse Drug Reaction Probability Scale (NARANJO)

33

34

35 NARANJO skor 9 = veoma verovatna ADR 5-8 = verovatna 1-4 = moguda 0 = malo verovatna

36 VigiFlow "VigiFlow" predstavlja nacionalnu bazu prijavljenih slučajeva neželjenih reakcija na lek, a funkcioniše kao web aplikacija Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za pradenje neželjenih reakcija koji se nalazi u Upsali, Švedska. "VigiBase" predstavlja globalnu bazu SZO prijavljenih slučajeva neželjenih reakcija na lek ( Baza neželjenih reakcija Evropske ekonomske zajednice (EAA) Eudravigilance (

37 VigiFlow edit

38 VigiLyze "VigiLyze predstavlja program koji omogudava pristup najvedoj bazi prijava neželjenih reakcija na lekove - VigiBase i koji daje globalni, regionalni kao i nacionalni pregled prijavljenih NR uz dobar grafički prikaz. * Do novembra je u bazi SZO zabeležen slučaj neželjenih reakcija na lekove * Podaci iz VigiBase se mogu koristiti samo pod uslovima definisanim Ugovorom između ALIMS-a i WHO-UMC-a.

39

40 Prijavljeni slučajevi u godini

41 Prijavljeni slučajevi u godini

42

43 Obaveze odgovornog lica za farmakovigilancu odgovorno je za uspostavljanje, održavanje i upravljanje sistemom PV prati bezbednosni profil i sva bezbednosna pitanja u vezi sa lekovima za koje MAH ima dozvolu za lek u R. Srbiji jeste kontakt osoba za Agenciju (24/7) i inspekciju u oblasti PV kontinuirano sprovodi procenu B/R leka nakon njegovog stavljanja u promet izrada, pribavljanje i prosleđivanje izveštaja Agenciji u skladu sa propisima: ICSR, PSUR, RMP, DDPS, PASS izveštaj

44 Obaveze odgovornog lica za farmakovigilancu predlaže Agenciji mere koje treba sprovesti iz bezbednosnih razloga, obezbeđuje potpune i blagovremene odgovore i potrebne informacije, radi procene bezbednosti leka i rizika po zdravlje prati ishode aktivnosti minimizacije rizika definisanih u okviru RMP-a ili uslova dozvole za lek obezbeđuje da bilo koji zahtev Agencije za dodatnim informacijama koje su neophodne za procenu koristi i rizika leka budu date potpuno i bez odlaganja, uključujudi podatke o količini prodaje i broju izdatih recepata za lek dostavlja Agenciji sve druge odgovarajude informacije za procenu koristi i rizika leka, uključujudi informacije o ispitivanjima primene leka nakon njegovog stavljanja u promet

45 Prijava QPPV i njegovog zamenika ALIMS-u Prijava QPPV-a se dostavlja NCF-u preko pisarnice ALIMS-a: Izjava RS MAH o imenovanju RS QPPV Biografija RS QPPV Fotokopiju odgovarajude diplome o završenom školovanju Fotokopiju potvrda o edukaciji u oblasti PV Dokaz o prebivalištu RS QPPV 24/7 kontakt podatke RS QPPV (adresa, tel, fax, mob, ) Dokaz o zasnivanju stalnog radnog odnosa RS QPPV kod RS MAH

46 Hvala na pažnji