ROLE AND IMPORTRANCE OF VETERINARY SERVICE IN SYSTEM OF FOOD SAFETY

Transcription

1 74 VETERINARSKI ŽURNAL REPUBLIKE SRPSKE - Veterinary Journal of Republic of Srpska 16. P. Kljajic, D. Nedic, M. Tešic ZNACAJ I ULOGA VETERINARSKE SLUŽBE U SISTEMU BEZBEDNOSTI HRANE Kratak sadržaj Proizvodnja hrane koja je u proteklom periodu bila uglavnom orjentisana na kvantitet, sada se menja \ medunarodni sistem koji je orjentisan na kvalitet koji podrazumeva proizvodnju hrane koja je ocuvala svoj iden -titet. Ova promena bila je bez sumnje uslovljena cestim incidentnim situacijama (Salmonella, BSE, E. coli O157:N7, dioxin) koje su javljale zbog prekida lanca bezbednosti u proizvodnje hrane. Zato se danas pred veteri -narsku službu i proizvodace hrane postavljaju zahtevi za vecu transparentnost i mogucnost pracenja i kontrole celokupnog lanca proizvodnje, ukljucujuci primarnu proizvodnju hrane životinjskog porekla. Navedeni novi izazovi u lancu proizvodnje hrane zahtevaju da zemlje u razvoju prihvate standardizovane pro cedure dobre proizvodacke prakse kao osnovu za sticanje konkurentnosti, ukljucivanje i ops tanak na globalnom svetskom tržištu. Zato su medunarodne organizacije (Food and Agicultural Organization of the United Nations -FAO, World Health Organization - WHO, Office International des Epizootics - OIE, Codex Alimentarius Commission - CAC, International Organization for Standardization - ISO), na bazi najnovijih naucnih saznanja utvrdile nove pre poruke i standarde koji se odnose na bezbednost hrane, sa naglaskom na integrisani pristup u razvoju i primeni standarda bezbednosti. Pocetkom devedesetih godina preporuke i standardi kroz sistem bezbednosti poznat pod nazivom HACCP su uglavnom primenjivani u industrijskoj proizvodnji hrane dok je primarna proizvodnja i farmski uzgoj životi nja bio uglavnom zapostavljen, bez obzira što sam sistem u svojoj suštin i podrazumeva kotrolu citavog lanca "od farme do trpeze". Analizirajuci stecena iskustva tokom deseogodišnje primen HACCP sistema koji je u mnogim zemljama uveden kao obavezan, na zajednickom konsultativnom sastanku WHO, FAO, OIE koji je održan marta godine u Berlinu usvojene su preporuke, strategija i dat okvir za mere koje treba preduzeti na farmama za povecanje bezbednosti hrane životinjskog porekla. Posebno je naglašeno da "postoji veoma velika veza izmedu upravljanja sistemom zaštite zdravl ja životinja i bezebednosti hrane te da veterinari specijal -isti poseduju znanje i odgovornost u bezbednosti hrane pored odgovornosti koju imaju u pogledu zdravlja životi nja". Na bazi usvojene strategije i plana aktivnosti koje je potrebno preduzeti OIE je vec u maju godine tokom 70. Generalnog zasedanja donela "Rezoluciju br. XV - Mandat OIE: o bezbednosti hrane". U radu je izneta strategija OIE u oblasti bezbednosti hrane, razmatrane preporuke i mere koje su usvojene tokom i godine i diskutovana nova uloga i obaveze veterinarske službe iz oblasti bezebednosti hrane. Kljucne reci: bezbednost hrane, HACCP sistem, veterinarska služba R. Kljajic 1, D. Nedic, M. Tešic Summary ROLE AND IMPORTRANCE OF VETERINARY SERVICE IN SYSTEM OF FOOD SAFETY Food production, that has lately been orientated on quantity, now is transformed into an international system orienta - ted on quality, what means production of food which maintains its characteristics. This change was, doubtlessly, conditioned by the incidents (Salmonella, BSE, E. coli O157:H7, dioxin) that appeared due to a break in the safety of food chain production. Therefore, new demands are placed before the veterinary service and food producers which require higher transparency and possibility of tracing and control of the whole production chain, including primary production of food of animal origin. Prof. dr Ranko Kljajic, Naucni insšišuš za vešerinarsšvo, Novi Sad\ dr Drgo Nedic, iomocnik minisšra, Minisšarsšvo ioljo-irivrede, šumarsšva i vodoirivrede, Reiublike Sriske', prof. dr Milan Tešic, Fakulšeš vešerinarske mediiine, Beograd. Rad je rezultat istraživanja po projektu BTR B. koji je finansiran od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sre-dine, Republike Srbije. ' Prof. Dr Ranko Kljajic, Scientific Veterinary Institute, Novi Sad; Dr Drago Nedic, chef veterinary officer, Ministry for Agriculture, Forestry and Waterpower Management, Republic of Srpska; Prof. Dr Milan Tešlc, Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade. The paper is a result of investigation under the project BTP B financed by the Ministry for Science and Protection of the Environment, Republic of Serbia.

2 VETERINARSKI ŽURNAL REPUBLIKE SRPSKE - Veterinary Journal of Republic of Srpska 7f[ New challenges in chain food production demand that underdeveloped countries accept standardized procedures of good production practice as a base for competition, inclusion and survival on global world market. On the basis of the latest scientific knowledge, the international organizations (Food and Agricultural Organization of the United Nations - FAO, World Health Organization - WHO, Office International des Epizootes - OIE, Codex Alimentarius Commission - CAC, International Organization for Standardization - ISO) have given new recommendations and standards which refer to food safety, with the emphasis on integrating approach in development and application of safety standards. At the beginning of the 90's the recommendations and standards through safety system, known as HACCP, was mostly applied in food industry, while production and farm management was neglected, regardless to the fact that this system includes the whole chain "from stable to table". Analyzing the experience in ten years of applying HACCP system, that was obligatory in many countries, WHO, FAO and OIE, on the consultative meeting held on March 26-28,2001 in Berlin, adopted some recommendations, strategies and frameworks which should be applied on farms in order to provide safe production of food of animal origin. It is especially stressed that "there is a big connection between management of health protection of animal and food safety, so in this field specialized veterinarians have knowledge and responsibility, besides the responsibility they had had concerning the animals' health." Based on the adopted strategy and plan of the activities which should be undertaken, on the 70th General conference, OIE proposed "Resolution No. XV - OIE Mandate: On Food Safety" already in May In the paper OIE strategy in the field of food safety is given, recommendations and measures from 2002 and 2003 are analyzed, and new role and obligation of veterinary service in the filed of food safety are discussed. Key words: food safety, HACCP system, veterinary service UVOD Kurativna komponenta u veterinarskoj medici-ni, posebno kod pojedinacno obolelih životinja, bio je i još uvek je glavni elemenat veterinarske profesije. Ovakav pristup je od velikog znacaja u ranoj dijagnostici i tretmanu ili eradikaciji oboljenja ne samo kada su u pitanju visoko kontagio-zna oboljenja ili zoonoze koje prete velikim geografskim regionima. Medutim poslednjih dece-nija propšog veka došlo je do prelaza sa cisto kurativnog (sa principa lecenja) na više preventivni princip, odnosno došlo je do pomeranja sa observacije i tretmana pojednicnih životinja na posmatranje i tretman citavog stada/jata. U visoko intenzivnoj stocarskoj proizvodnji prevencija se karakterisala aplikacijom vakcinalnih šema i razradenih sistema medikacije. Primeri takvih sistema su velika jata živine, velike farme svinja i hranidbene jedinice mlecnih krava. Istovremeno razvijeni su i posebni zdravstveni programi za nad-zor stada koji su primenjivani na farmama mlecnih krava i tovnih svinja. U takvim programima je is-taknug menadžement na farmi, a veterinari su cesto imali ulogu konsultatnta menadžera (2). Pored toga, intenzivna industrijska proizvod-nja hrane životinjskog porekla zahtevala je znacaj-no angažovanje veterinarske službe u celini u vr-šenju veterinarsko-sanitarnog nadzora i kontrole sirovina i proizvoda životinjskog porekla u proizvodnji, skladištenju i prometu i to kako u postupku uvoza i izvoza, tako i unutrašnjem prome-tu. Kontrola je uglavnom bila vezana za sistem uzorkovanja i monitorint programe kojim su na os-novu laboratorijskih analiza uzetih uzoraka "post-festum" utvrdivani eventualni propusti u procesu proizvodnje u pogledu higijene, zdravstvene isprav- nosti i kvaliteta proizvoda. Osnovni problem ovih programa, pored toga što ispitivanja dugo traju, što su analize relativno skupe, što se pro-izvodi moraju skladištiti do završetka ispiti-vanja, ogleda se i u cinjenici da je vrlo teško utvr-diti da li su propusti u pogledu bezbednosti goto-vog proizvoda posledica propusta na farmi u toku uzgoja životinja ili u proizvodnim pogonima za preradu proizvoda životinjskog porekla. Navedeni problemi imali su za posledicu da se, pocetkom de-vedesetih godina prošlog veka, na medunarodnom planu ravnoteža kontrole pomera od klasicne kon-trole zdravstvene ispravnosti ka integrisanim sistemima bezbednosti sa težištem na preventivi i proaktivnim akcijama, naglašavajuci važnost intervencija na mestima na kojima se gaje životi-nje (kontrola od "farme do trpeze"), a ca ciljem obezbedenja što bolje higijene, kvaliteta i bezbed-nosti namirnica (4). Proces globalizacije na svetskom nivou i liberalizacija trgovine hranom doveli su do drastic-nih promena u poljoprivrednoj proizvodnji i zaš-titi zdravlja životinja širom sveta. Potrošaci u industrijski razvijenim zemljama sve više zahteva -ju da hrana bude ne samo jeftina i ukusna vec i bez-bedna, što uz zahteve da se u procesu proizvodnje obezbedi zaštita životne sredine i poštuje do-brobit životinja, stavljaju pred veterinarsku službu i proizvodace nove izazove. Farme koje nas-toje da proizvedu bezbednu hranu visokog kvalite-ta, uz ocuvanje dobrobiti životinja i upravljanje zaštitom životne sredine, moraju da prihvate medunarodne standardizovane procedure proizvodnje koje se odnose na dobru proizvodacku i dobru higijensku praksu i izvrše implemantaciju mera koje se zasnivaju na HACCP sistemu i upravljanju kvali-tetom prema standardu ISO 9001:2000 (5).

3 76 VETERINARSKI ŽURNAL REPUBLIKE SRPSKE - Veterinary Journal of Republic of Srp-, Zato je cilj ovog rada je da ukaže na novu ulogu i obaveze veterinarske službe u uspostavljanju sis-tema bezbednosti hrane. RAZVOJ SISTEMA ZA BEZBEDNOST HRANE Kontrola finalnih proizvoda, bez obzira kako sveobuhvatna i rigorozna bila, nije mogla da spre-ci relativno ceste incidentne situacije i trovanja hranom ne samo mikrobiološkim vec i hemijskim i fizickim agensima. Klasicni vid kontrole kvali-teta i zdravstvene ispravnosti finalnih animal-nih proizvoda, pored toga što je skup, zahteva dosta vremena (zbog dužine trajanja pojedinih analiza) i znatno usporavao proces proizvodnje i prometa na-mirnica. Zato je pocetkom devedesetih godina prošlog veka ušao u široku primenu preventivni sistems-ki prilaz koji se koristi u proizvodnji hrane, kao sistem osiguranja kvaliteta i zdravstvene isprav-nosga hrane. Ovaj koncept, poznat pod imenom " Sistem analize opasnosti i kriticne kontrolne tacake " (Hazard Analyisis and Critical Control Point -HACCP), razvijen je join godine za potrebe svemirskih istraživanja, a y prakticnu primenu kao integrisani sistem u procesu proizvodnje na-mirnica od " polja i farme do trpeze " u vecini za-padnih zemalja uvodi se od godine (1). U suštini HACCP sistem je naucno zasnovan, racionalan i sistemski pristup za identifikaciju, procenu i kontrolu rizika u toku procesa proiz-vodnje, prerade, obrade, pripreme i upotrebe hrane, a ca ciljem da se osigura da hrana bude bezbedna za potrošaca, odnosno da ne predstavlja neprihvat-ljiv rizik po zdravlje. U stocarskoj proizvodnji ravnoteža se pomera ka intefisanim sistemima sa težištem ka pre-ventivi i proaktivnim akcijama, naglašavajuci važnost intervencija na mestima na kojima se gaji stoka, a ca ciljem obezbedenja što bolje higijene i kvaliteta mesa i mleka. U tom pogledu, u Evropi se na farmama ovakve veterinarske akcije ispoljavaju primenom programa za nadzor zdravlja stada (HHSP - HerdHelth Surveillance Programs). Ovi programi zna-cajno doprinose zaštiti ljudi od zoonoza i bolesti koje se prenose hranom. Zajedno sa HACCP sistemom ovaj program obezbeduje maksimalnu bezbednost i zdravstvenu ispravnost hrane (6). Pored HACCP sistema i HHSP programa, koje sve veci boroj zemalja prihvata kao obavezu, Medunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) izradi-la je i usvojila standarde serije ISO 9000, cija pri-mena nije obavezna, ali je u prakticnim uslovima golobalizacije tržišta veoma poželjna. Cilj ovih standarda je da omoguci organizacijama svih vrsta i velicina, da primenjuju i sprovode efektivne i efikasne sisteme upravljanja kvalitetom, odnosno da isporucuju proizvode koji zadovoljavaju korisni- ka i ispunjavaju zahteve odgovarajucih propisa. U integralnom obliku ovi standardi su prihvaceni i u našoj zemlji kao JUS ISO standardi (1). Pocetkom devedesetih godina preporuke i standardi kroz sistem bezbednosti poznat pod nazivom HACCP su uglavnom primenjivani u industrijskoj proizvodnji hrane dok je primarna proizvodnja i farmski uzgoj životinja bio uglavnom zapostav-ljen, bez obzira što sam sistem u svojoj suštini podrazumeva kotrolu citavog lanca "od farme do trpeze". SISTEM BEZEBEDNOSTI HRANE U EU Polazeci od znacaja hrane, Komisija EU je godine je usvojila polazne osnove i akcioni plan koji je dat u dokumentu pod nazivom "Bela knjiga za bezbednost hrane" (3). Kroz 9 poglavlja i 117 smernica u navedenom dokumentu su dati: principi za bezbednost hrane, osnovni elementi politike, osnivanje evropskog tela za hranu, aspekti regulative, kontrola, informisanje potrošaca, medunarodni aspekti. Bela knjiga za bezbednost hrane sadrži 80 odvo jenih akcija koje se moraju sprovesti u roku od 5 godina. Vec pocetkom godine, u okviru Evropske Komisije, formirano je Nezavisno telo za hranu, i zapoceto je formiranje mreže Nacionalnih agen-cija i Naucnih tela ciji je osnovni zadatak da spro-vedu usvojeni akcioni plan, izrade pratecu legis-lativu i standarde za bezbednost hrane. Usvojen je osnovni princip da legislativa mora pocivati na aspektu proizvodnje i kontrole hrane "od farme do trpeze", a standardi za bezbednost moraju bit zasno-vani na tri kljucna aspekta: ekonomskom, socijalnom i posledicama po životnu sredinu. Akcioni plan za bezbednost hrane sadrži 18 prioritetnih mera, 7 mera koje se odnose na hranu i ishranu, sirovine, 17 mera koje se odnose na ostale aspekte. Od 18 prioritetnih mera posebno su zna-cajne: formiranje nezavisnog tela za hranu, postup-ci za bezbednost, opšti zakon o hrani, postupci za brzi sistem najave opasnosti, regulativa za kon-trolu bezebednosti, higijena, kontrola rezidua u trecim zemljama, aditivi, enzimi, boje..., maksimal-ni limiti za toksicne suspstance, oznacavanje hra-ne slobodne od GMO (genski modifikovani orga-nizmi), maksimalni nivoi pesticida, akcioni plan za politiku ishrane. U okviru 7 mera vezanih za hranu, ishranu i sirovine kao posebno znacajne mo-gu se izdvojiti: maksimalni nivoi aditiva, dioxin i pcb, kodeks dobre proizvodacke prakse i obavezna primena HACCP sistema.

4 VETERINARSKI ŽURNAL REPUBLIKE SRPSKE - Veterinary Journal of Republic of Srpska 77 Mepe koje se odnose na ostale aspekte bezbednos-ti hrane (ukupno 17 mera) sadrže jednu ili više ak-cija koje je potrebno sprovesti sa precizno utvrde-nim zadacima i rokovima, a odnose se na: zoonoze (2); zdravlje životinja (2); životinje i proizvodi (1); BSE/TSE (3); higijena (4); kontaminenti (1); adi-tivi i poboljšivaci ukusa (8); materijali u kon-taktu sa hranom (3); GMO (3); ozracivanje hrane (2); dijetetska hrana (10); oznacavanje hrane (3); pesti-cidi (6); ishrana (1); seme (4); pratece mere (3); tre-ce zemlje (Codex alimentarius, OIE - Office International des Epizootics, ugovori sa trecim zemljama). U zagradi je dat broj akcija u okviru svake mere. Poseban zahtev u pogledu regulative EU odnosi se na obavezu da ona bude koherentna, kompresivna, pravovremena i aktuelna. U tom smislu EU je vec u toku godine donela Zakon o hrani i Uredbu (EC) br. 178/2002 o opštim nacelima i zahtevima Zakona o hrani, osnivanju Europske uprave za bez-bednost hrane i postupcima koji su od znacaja za bez-bednost hrane. U uredbi se navodi da slobodno kre-tanje zdravstveno ispravne i zdrave hrane predstav-lja kljucan aspekt unutrašnjeg tržišta i znatno doprinosi zdravlju i dobrobiti gradana, kao i nji-hovim socijalnim i privrednim interesima. U cilju osiguranja zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda, potrebno je razmotriti sve aspekte lanca proizvodnje prehrambenih proizvoda kao kon-tinuiranog oblika, koji ukljucuje primarnu pro-izvodnju i proizvodnju stocne hrane sve do prodaje i snabdevanja potrošaca prehrambenim proizvodima, jer svaki element ima potencijalan utjecaj na zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda. NOVI KONCEPT BEZBEDNOSTI HRANE U zemljama koje su dosledno primenile obavezan pregled i inspekcijsku kontrolu namirnica ži-votinjskog porekla, ova klasicna procedura bezbed-vosgi hrane u toku obrade i prerade i sve više i više uverljiva pravila za bezbednost hrane u toku skladištenja i distribucije, koja poboljšavaju standarde higijene tokom primarne obrade i pre-rade, skladištenja i distribucije dovela je do zna-cajnog pada pojave bolesti ljudi koje poticu od na-mirnica animalnog porekla. Medutim, iako se inspekcija mesa, mleka, jaja, ribe, meda i higijena hrane u proizvodnim pogonima i naredne proizvod-ne etape smatrala kao dovoljna da garantuju bezbed-nost u proteklom nizu godina, novi pristup bezbed-nosgi hrane i kvaliteta postaje neophodan. Inci-dentne situacije (Salmonella, BSE, E. coli O157:H7, dwxm), dovele su do sve veceg nepoverenja prema pos-tojecem sistemu koji garantuje snabdevanje bezbed-nom hranom, a koji se do sada uglavnom oslanjalo na državnu inspekciju u jednoj tacki proizvodnje, to-kom obrade, skladištenja i/ili distribucije. Medutim, glavna briga za bezbednost hrane da-nas ima svoje poreklo u proizvodnim etapama pre industrijske obrade i prerade u tzv. "pre-harvest" etapi, to jest u primarnoj poljoprivrednoj proiz-podnji. Primeri ovih pitanja bezbednosti hrane "pre-harvest" koji poticu od nedefinisanih i ne-standardizovanih procedura poljoprivredne proiz-vodnje su brojni: latentne infekcije kao što su E. coli O157:N7 u stadu, Salmonella kod svinja, živine i goveda, kontaminacija dioksinima ili razna trova-nja. Poseban problem predstavlja upotreba antibi -otika u hrani za životinje koja dodatno privlaci pažnju javnosti na proizvodnu praksu u proizvodnji životinja. Sve ovo upucuje na zakljucak da postoji hitna potreba da se razviju procedure bezbednosti hrane u farmskom uzgoju životinja koje treba da se doda-ju postojecim merama za higijenu namirnica u toku primarne obrade, prerade, skladištenja i distri-bucije. U kontekstu ovih razmišljanja, potrebne aktivnosti za "pre-harvest" bezbednost hrane može da se definiše kao: "kompleks mera koje treba da se preduzmu na nivou farme (snabdevanje farme i procedura na farmi) koje imaju za cilj da sprece i/ili minimalizuju obim rizika koji potice iz hrane, a prenose se u lanac ishrane putem životinja i proizvoda od životinja." Na primer u slucaju klanice svinja, rizike pre klanja predstavljaju he-mijske rezidue, reizistentne bakterije ili zone bakterija, zoonotska Salmonella spp., Trichinella spi-ralis, Toxoplasma gondii, Campylobacter coli i Yersinia enterocolitica, kao i strana tela (na primer slomljene igle) (3). Analizirajuci stecena iskustva tokom desetogodišnje primen HACCP sistema koji je u mnogim zemljama uveden kao obavezan, na zajednickom konsultativnom sastanku WHO, FAO, OIE koji je održan marta godine u Berlinu konstatovano je da dosadašnja praksa primene HACCP sistema u industrijskim pogonima prerade i distribucije hrane dala dobre rezultate ali da je, zbog sprecava-nja incidentnih situacija, neophodno koncept pri-meniti mnogo ranije, još na nivou farmskog uzgoja životinja. Na sastanku su usvojene prepo ruke, strategija i dat okvir za mere koje treba preduzeti na farmama za povecanje bezbednosti hrane živo-tinjskog porekla (9). Zakljuceno je da tzv. "pre-harvest" (kontrola u toku uzgoja životinja) bezbednost hrane osnovni element koji se mora ukljuciti u sistem bezbednos-ti hrane za bilo koji vid animalne proizvodnje. Ovo zahteva pristup kontrole od "farme do trpeze" koji je zasnovan na analizi rizika (od procene rizika, upravljanja rizikom i razmeni informaci-ja o riziku izmedu svih ucesnika: države-nauke-proizvodacapotrošaca i javnosti u celini). Po-sebno je naglašeno da programi bezbednosti hrane, ukljucuju pristup koji zahteva partnerski odnos

5 78 VETERINARSKI ŽURNAL REPUBLIKE SRPSKE - Veterinary Journal of Republic of Srpska izmedu vlasti, industr ije i potrošaca. U tom smis -lu konstatovano je da postoji veoma velika veza izmecu upravljanja sistemom zdravlja životinja i bezbednosti hrane "pre-harvest" te da veterinari specijalisti poseduju znanje i odgovornost u bez -bednosgi hrane "pre-harvest" (osim odgovornosti ko -ju poseduju u pogledu zdravlja životinja). Na bazi usvojene strategije i plana aktivnosti koje je potrebno preduzeti OIE je vec u maju go-dine tokom 70. Generalnog zasedanja donela "Rezo-luciju br. XV - Mnadat OIE: o bezbednosti hrane" (8) u kojoj se konstatuje: 1. Cilj OIE, y pogledu bezbednosti hrane životinjskog porekla, je da se smanji rizik, poreklom iz hrane, po ljudsko zdravlje zbog opasnosti (bioloških, hemijskih ili fizickih agensa u hrani sa potencijalnim rizikom da izazove negativne posledice po zdravlje) koje poticu iz životinja, u saradnji sa odgovarajucim mecunarodnim agencijama. 2. OIE je uspostavilo i/ili pomaže i formalne i neformalne odnose sa relevantnim medunarodnim agencijama, narocito FAO i WHO i njihovih pomocnih tela (ukljucujuci SAS) i relevantne grupe strucnjaka, po pitanju bezbednosti hrane životinjskog porekla. 3. Strategija OIE da ostvari taj cilju ukljucuje: razvijanje odgovarajuce infrastrukture (ukljucujuce stalnu Radnu grupu o bezbednosti hrane) i odgovarajucih resursa, uspostavljanje kriterijuma o prioritetima u radu, obezbedivanje da su aktivnosti pre klanja, s obzirom na bezbednost hrane životinjskog porekla, na odgovarajuci nacin obuhvacene OIE aktivnostima, razmatranje, razvijanje i/ili doprinos u stvaranju mecunarodnih standarda i uputstava o bezbednosti hrane cime he biti obuhvacena praksa proizvodnje hrane (ukljucujuci veterinarski aspekt) što se odnosi na bezbednost hrane i pristup prisutnosti rizika na putu od "proizvodnje do potrošaca", koordinisanje aktivnosti na horizontalnom nivou (kao što je ekvivalentnost i analiza rizika) sa relevantnim mecunarodnim agencijama i obezbecivanje konzistentnosti u pristupu i rezultatima, obezbediti tehnicku pomoc i sposobnost u izgradnji zemalja u razvoju, saradnja sa odgovarajucim mecunarodnim agencijama, usklacivanje dijagnostickih i analitickih metoda za procenu zdravlja životinja i relevantnih bolesti kod ljudi, obezbecivanje transparentnosti i odgovarajuce konsultacije, istraživanje i uspostavljanje, u meri u kojoj je to moguce, razgovora o zdravlju životinja i ljudi, stvaranje informacionog sistema o opasnostima po bezbednost hrane, narocito upotrebom podataka iz ante- i post-mortem inspekcije u klanicama. 4. Generalni direktor OIE je imenovao stalnu Radnu grupu za bezbednost hrane da koordinira i savetuje o aktivnostima pred klanje u proizvodnji hrane životinjskog porekla, sa multidisciplinarnim clanstvom i ravnopravnom zastupljenošcu predstavnika iz razlicitih oblasti, gde he ce pružiti posebna pažnja potrebama zemalja u razvoju. 5. Podaci koji su potrebni za rad Radne grupe ukljucuju: razmatranje svih opasnosti koje poticu ih hrane a javljaju se kod životinja pre klanja, primarno usmeravanje pažnje na bezbednosne mere koje se mogu primeniti na nivou farme, razmatranje o bezbednosnim merama na drugim mestima, na primer tokom transporta životinja i hvatanje/lov divljih životinja za hranu, odredivanje kriterijuma i prioriteta koji uzimaju u obzir globalne prioritete u bezbednosti hrane i sadašnje programe relevantnih medunarodnih organizacija, narocito SAS, uzimanje u obzir razvijenih standarda za zaštitu hrane i standarda koji su u razvoju kod relevantnih medunarodnih organizacija, narocito SAS, podržavanje rada OŠ Odbora specijalista o proizvodnji hrane životinjskog porekla još pre klanja savetovanje generalnog direktora OIE o implementaciji OIE strategije. NOVA ULOGA VETERINARSKE SLUŽBE U SISTEMU BEZBEDNOSTI HRANE Osnove za nove aktivnosti u sistemu bezbednos -ti hrane i ulogu veterinarske službe definisala je Radna grupa za bezbednost hrane koju je formirao Generalni direktor O1E-a. Tokom godine Rad-na grupa je zakljucila da Kodeks alimentarius Codex Alimentarius Commission - SAS i OIE zajednicki razmotre sadašnje standarde i da identifikuju ne -dostatke i oblasti u kojima se standardi eventual -no ponavljaju (7). Radna grupa je definisala prior -itete i opasnosti koje su važne za zdravlje ljudi a poticu od životinja i na koje ce se obratiti poseb-na pažnja. U tom smislu definisane su 4 zajednicke prioritetne oblasti za SAS i OIE: 1. Problemi koji he biti pokriveni ili se vec razmatraju u obe organizacije Analiza rizika Kontrola i monitoring Sledljivost Ekvivalentnost Ocena veterinarske službe / kompetentnost i nadležnost Ispitivanje, kontrola i potvrda procedura 2. Zoonoze koje trenutno nisu adekvatno obuhvacene Kodeksom tuberkuloza bruceloza

6 VETERINARSKI ŽURNAL REPUBLIKE SRPSKE - Veterinary Journal of Republic of Srpska 9 7 cisticerkoza trihineloza 3. Zoonoze koje ne izazivaju uvek obolenje životinja kampilobakterioza salmoneloza listerioza stanja koja izaziva enteropatogena E. coli 4. SAS tekstovi koji se ticu problema od opšteginteresa nacrt pravila i postupaka za higijenu mesa i higijenu živine Generalni principi za higijenu hrane nacrt pravila i postupaka za mleko i proizvode od mleka nacrt pravila i postupaka za ishranu životinja upotreba veterinarskih lekova nacrt pravila i postupaka za ribu i proizvode od ribe nacrt pravila i postupaka za akvakulturu. Radna grupa je identifikovala potrebu da se odmah radi na ažuriranju sadašnjeg Kodeksa, i to poglavlja o tuberkulozi i brucelozi (a na osnovu pos-tojecih izvora i cisticerkozi) te da se potpuno ob-radi uzgoj životinja sa aspekta bezbednosti hrane. Zakljuceno je da pristupi razvoju procedura, usva-janju i štampanju zajednickih standarda (tamo gde je to potrebno), uzajamnom priznavanju standarda koje su prihvatile ili organizacije ili službe za us-postavljanje veze izmedu standarda koji se odnose na povezane subjekte u datom podrucju. Usvojen je i program rada za godinu sa 6 konkretnih zada-taka i zajedgogcki pristup u sledecim oblastima: povecanju svesti farmera i veterinara u pogledu proizvodnje bezbedne hrane, pitanju rezistencije na antibiotike, kodeksu o "dobroj praksi uzgoja životinja", pitanjima uzgoja životinje koje su proizvod savremene biotehnologije. ZAKLjUCAK Glavna briga za bezbednost hrane danas ima svoje poreklo u proizvodnim etapama pre industrijske obrade i prerade u tzv. "pre-harvest" etapi, odnosno u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To podrazumeva primenu kompleksa mera koje treba da se preduzmu na nivou farme koje imaju za cilj da sprece i/ili minimalizuju obim rizika koji potice iz hrane, a prenose se u lanac ishrane putem životinja i proizvoda od životinja. Ovaj sistem je zasnovan na HACCP konceptu koji uz pravilnu implementaciju obezbeduje primenu medunarodnih standarda za bezbednost hrane i garantuje snabde-vnje tržšpta proizvodima animalnog porekla vi -sokog kvaliteta i nivoa bezbednosti. Zato se pred veterinasku službu zemalja u rzvo-ju stavlja prioritetan zadatak da utvrde strategiju i razviju procedure bezbednosti hrane, upravljanje zaštitom životne sredine i brigu o dobrobiti ži-votinja u farmskom uzgoju životinja, koje treba da se dodaju postojecim merama za higijenu namirnica u toku primarne obrade, prerade, skladištenja i distribucije. U tom cilju novi zahtevi za bezbed-nost hrane i standardi koje su utvrdile medunarod-ne organizacije (WHO, FAO, OIE) predstavljaju do-bar okvir za izradu nacionalne strategije za bez-bednost hrane. LITERATURA Acamovic N., Kljajic R.: Razvoj sistema analize opasnosti i kriticne kontrolne tacke (HACCP) u proizvodnji hrane. Monografija, Naucni institut za veterinarstvo, Novi Sad, Blaha Thomas: Pre-harvest Food Safety as Integral Part of Quality Assurance Systems in the Pork Chain from "Stable to Table". Proceedings of the 4th International Symposium on the Epidemiology and Control of Salmonella and other food borne pathogens in Pork. Proceedings Salinpork 2001, 7-14, Leipzig, Germany, Commission of the European Communities: White paper on food safety, COM (1999) 719 final. Brussels, 12 January Kljajic R., Mašic Z., Katic V., Stojanovic L.: Primena analize rizika u kontroli namirnica životinjskog porekla. 12. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjacka Banja, 2000., Zbornik radova i kratkih sadržaja, , Urednik Z. Aleksic, Srpsko veterinarsko društvo, Beograd, Kljajic R., Ušcebrka G. Žikic D.: Regulativa EU u oblasti zdravstvene zaštite stocarske proizvodnje. Savremena poljoprivreda, Vol. 51, 3-4, str , Novi Sad, Kljajic R., Ušcebrka G.: Standardization and Quality in the Production of the Health-Safe Foodstuffs of Animal Origin. IV International Congress, May 29-31,2002, Total Quality Menagement, Vol. 30, No. 3-4, pp , (CD-ROM), Yugoslav Union for Standards and Quality, Belgrade, OIE 71st General Session: Summary of the presentation of the Chair of the OIE Working Group on Animal Production Food Safety, 71 GS/FR - PA - RIS, May RESOLUTION No. XV: Food Safety Mandate of the OIE, Resolutions adopted by the International Committee of the OIE during its 70th General Session 26 May - 31 May 2002, 70 GS/FR - PARIS, May WHO/CDS/CSR/EPH/2002.9: Pre -harvest food safety. Report of a WHO consultation with the participation of the Food and Agriculture Organization of the United Nations and the Office International des Epizootics. Berlin, Germany March 2001.