Biblioteka Izve{taji 3

Transcription

1 Biblioteka Izve{taji 3

2 Biblioteka Izve{taji LJUDSKA PRAVA U JUGOSLAVIJI PRAVO I PRAKSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI I ME\UNARODNI STANDARDI LJUDSKIH PRAVA Urednik Vojin Dimitrijevi} Izdava~ Beogradski centar za ljudska prava Za izdava~a Vladan Joksimovi} Korektor Jasna Alibegovi} Fotografija na koricama Milan Aleksi} Tehni~ki urednik Mirko Mili}evi} ISBN Tira` 400 [tampa Dosije, Beograd

3 LJUDSKA PRAVA U JUGOSLAVIJI PRAVO I PRAKSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI I ME\UNARODNI STANDARDI LJUDSKIH PRAVA Beogradski centar za ljudska prava Beograd, 2000

4 CIP -- Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd (497.1) "1999" LJUDSKA prava u Jugoslaviji : pravo i praksa u Saveznoj Republici Jugoslaviji i me unarodni standardi ljudskih prava / [urednik Vojin Dimitrijevi}]. --Beograd : Beogradski centar za ljudska prava, 2000 (Beograd : Dosije) str. ; 20 cm. -- (Biblioteka Izve{taji / [Beogradski centar za ljudska prava] ; 3) Tira` 400. ISBN a) Prava ~oveka -- Jugoslavija (SR) ID =

5 Sadr`aj Skra}enice Predgovor Uvod I LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA Ljudska prava u pravnom poretku Uvod Ustavne odredbe o ljudskim pravima Me unarodna ljudska prava i SR Jugoslavija Pravo na delotvoran pravni lek za kr{enje ljudskih prava Redovni pravni lekovi Ustavna `alba Ograni~enja i derogacija ljudskih prava Op{ta i fakultativna ograni~enja Op{ta ograni~enja Fakultativna ograni~enja Odstupanja (derogacije) u vreme,,izvanredne op{te javne opasnosti Op{te Derogacije u vreme ratnog stanja Vanredno stanje Ograni~enja ljudskih prava za vreme ratnog stanja u SRJ godine POSEBNA PRAVA Zabrana diskriminacije

6 Ljudska prava u Jugoslaviji Op{te Primeri diskriminacije u jugoslovenskim zakonima Promet nepokretnosti Neka krivi~na dela protiv dostojanstva li~nosti i morala Izbeglice i dr`avljanstvo Pravo na `ivot Op{te Krivi~no zakonodavstvo Poba~aj Postupak u vezi sa smrtnom kaznom Upotreba prinude od strane dr`avnih organa Zabrana mu~enja, ne~ove~nog ili poni`avaju}eg postupanja ili ka`njavanja Op{te Krivi~na odgovornost Krivi~ni postupak i izvr{enje kazni Upotreba prinude od strane policije Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti i postupanje s licima li{enim slobode Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti Zabrana samovoljnog hap{enja i li{enja slobode Pravo na obave{tenje o razlozima hap{enja i o optu`bi Izvo enje pred sudiju u najkra}em roku i pravo na su enje ili osloba anje u razumnom roku Pravo na `albu sudu zbog li{enja slobode Pravo na naknadu {tete zbog nezakonitog li{enja slobode Postupanje s licima li{enim slobode Obaveza ~ove~nog postupanja i po{tovanja dostojanstva Razdvajanje okrivljenih i optu`enih, maloletnika i odraslih Kazneno-popravni re`im Pravo na pravi~no su enje Nezavisnost i nepristrasnost sudova Pravi~nost i javnost rasprave Pravi~nost rasprave Javnost rasprave i javnost presude

7 Sadr`aj Garantije optu`enima za krivi~na dela Pretpostavka nevinosti Obave{tenje o optu`bi, bez odlaganja i na jeziku koji optu`eni razume Dovoljno vremena i mogu}nosti za pripremu odbrane i pravo na kontakt s braniocem Pravo na su enje bez nepotrebnog odugovla~enja Zabrana su enja in absentia i pravo na odbranu Pravo na pozivanje i ispitivanje svedoka Pravo na prevodioca Zabrana samooptu`ivanja Poseban tretman maloletnika u krivi~nom postupku Pravo na `albu Pravo na od{tetu Ne bis in idem Pravo na za{titu privatnog `ivota, porodice, stana i prepiske Privatnost Pristup li~nim podacima Seksualna autonomija Krivi~na za{tita privatnog `ivota Stan (dom) Prepiska ^ast i ugled Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti Sloboda izra`avanja Op{te Ograni~enja slobode medija novim propisima u Republici Srbiji donetim krajem godine Osnivanje i rad elektronskih medija Dobijanje frekvencije na kori{}enje Osnivanje preduze}a za obavljanje radiodifuzne delatnosti Dozvola za pribavljanje i rad radio i TV stanice Osnivanje javnog glasila (radio ili TV programa) Registracija javnog glasila Odredbe krivi~nih zakona

8 Ljudska prava u Jugoslaviji Zabrana propagande rata i pozivanja na nacionalnu, rasnu ili versku mr`nju Pravo na slobodu mirnog okupljanja Op{te Zabrana javnog skupa Sloboda udru`ivanja Op{te Registracija i prestanak rada udru`enja gra ana Udru`ivanje stranaca Ograni~enja Zabrana organizacije Ostala ograni~enja Ograni~enje slobode udru`ivanja pripadnika vojske i policije Pravo na {trajk Pravo na mirno u`ivanje imovine Op{te Eksproprijacija Promet nepokretnosti Nasle ivanje Prava pripadnika manjina Politi~ka prava Op{te Aktivno i pasivno bira~ko pravo Izborni postupak Izborne komisije Kontrola broja {tampanih glasa~kih listi}a i ~uvanje izbornog materijala Razlozi za poni{tavanje izbora Pravni lekovi Posebna za{tita porodice i deteta Za{tita porodice Brak Posebna za{tita deteta

9 Sadr`aj ,,Mere za{tite... koje zahteva polo`aj maloletnika Za{tita maloletnika u krivi~nom pravu i postupku Ime deteta Dr`avljanstvo deteta Dr`avljanstvo Op{te Re{avanje problema dr`avljanstva nastalih raspadom biv{e SFRJ Sticanje jugoslovenskog dr`avljanstva Sloboda kretanja Op{te Ograni~enja Posebna taksa za izlazak iz zemlje Ekonomska i socijalna prava Pravo na rad Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Pravo na socijalno obezbe enje Pravo na za{titu porodice Pravo na zdravlje Zaklju~ak II LJUDSKA PRAVA U PRIMENI Uvodne napomene Istra`iva~ka gra a Doma}a {tampa Izve{taji doma}ih nevladinih organizacija Izve{taji me unarodnih organizacija Posebna prava Zabrana diskriminacije Masovna proterivanja i ostali oblici diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti Diskriminacija po ostalim osnovama

10 Ljudska prava u Jugoslaviji Pravo na `ivot Pravo na `ivot u oru`anim sukobima Ubistva s politi~kom pozadinom Zabrana mu~enja Sukob na Kosovu Ostali slu~ajevi mu~enja Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti i postupanje s licima li{enim slobode Policijske i sudske zloupotrebe pritvora Otmice Pravo na pravi~no su enje Su enja kosovskim Albancima Su enja Srbima na Kosovu Postupci pred vojnim sudovima Sudski procesi protiv u~esnika opozicionih protesta Pravo na za{titu privatnog `ivota, porodice, stana i prepiske Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti Sloboda izra`avanja Primena Zakona o informisanju Sloboda {tampe u vreme intervencije NATO Dr`avni elektronski mediji Ometanje rada privatnih medija Akademske slobode Sloboda mirnog okupljanja Ograni~enja u vreme ratnog stanja Opozicioni protesti posle okon~anja bombardovanja Skupovi nepoliti~kog karaktera Sloboda udru`ivanja Pravo na mirno u`ivanje imovine Sukob na Kosovu Preuzimanje privatnog vlasni{tva od strane dr`ave Prava pripadnika manjina Sukob na Kosovu Muslimani u Sand`aku Bugari Vlasi Manjine u Vojvodini Politi~ka prava Posebna za{tita porodice i deteta

11 Sadr`aj Pravo na socijalno obezbe enje Pravo na osnovno obrazovanje Pravo na slobodu mi{ljenja, savesti i veroispovesti Postupanje prema HIV pozitivnom detetu U~e{}e dece kao dobrovoljaca u Vojsci Jugoslavije Pravo na dr`avljanstvo Sloboda kretanja Ekonomska i socijalna prava III GLAVNI PROBLEMI Oru`ana intervencija Severnoatlanskog pakta (NATO) Uvod Ukidanja ljudskih prava u SR Jugoslaviji tokom vojne intervencije NATO Merila za procenu derogacije Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti Pravo na pravi~no su enje Pravo na za{titu privatnog `ivota, porodice, stana i prepiske Sloboda izra`avanja Pravo na slobodu mirnog okupljanja Sloboda kretanja Zaklju~ak Mediji o intervenciji NATO Srbija Crna Gora Stanje na Kosovu i Metohiji Verifikaciona misija OEBS za Kosovo Slu~aj Ra~ak Pregovori Predlog tzv. Sporazuma iz Rambujea i predlozi srpskih vlasti Kr{enja ljudskih prava na Kosovu za vreme vojne intervencije NATO Mirovni plan, me unarodna uprava, razoru`anje Organizacija vlasti na Kosovu

12 Ljudska prava u Jugoslaviji Stanje ljudskih prava posle 10. juna Polo`aj izbeglica i raseljenih lica Uvod Izbeglice Pravni polo`aj izbeglica Integracija Repatrijacija Preseljenje Raseljena lica Pravni polo`aj raseljenih lica Stvarni polo`aj raseljenih lica Stav javnosti i vlasti Republike Srbije Zaklju~ak Me unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Ha{ki tribunal) Kadrovske promene u toku Optu`nice Postupci i presude Zahtevi za pokretanje postupka Reakcije u SR Jugoslaviji Dodatak I ---- Najva`niji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju SRJ Dodatak II ---- Indeks saveznih i republi~kih propisa koji se pominju u ovoj knjizi Ustavi Savezni propisi Propisi Republike Srbije Propisi Republike Crne Gore Dodatak III ---- Uredbe Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu

13 Skra}enice A19 Article 19 AI Amnesty International ANEM Asocijacija nezavisnih elektronskih medija CAA Centar za antiratnu akciju CoE Savet Evrope Crna Gora Republika Crna Gora dok. UN dokumenat Ujedinjenih nacija EKPS Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. novembra FHP Fond za humanitarno pravo HO Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji HRW Human Rights Watch ICTY Me unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju JUKOM Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava KFOR Me unarodne vojne snage na Kosovu KVM Kosovska verifikaciona misija KZ Krivi~ni zakon LCHR Lawyers Committee for Human Rights MOR Me unarodna organizacija rada MUP Ministarstvo unutra{njih poslova NATO Severnoatlantski pakt OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,,ovk,,oslobodila~ka vojska Kosova PESK Me unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima od 16. decembra

14 PGP PZ RTS SFRJ Sl. glasnik Sl. list SR CG Srbija SRJ SRS SUS UN UNESKO UNICEF Univerzalna deklaracija Ljudska prava u Jugoslaviji Me unarodni pakt o gra anskim i politi~kim pravima od 16. decembra Porodi~ni zakon Republike Crne Gore Radio televizija Srbije Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija Slu`beni glasnik Slu`beni list Socijalisti~ka Republika Crna Gora Republika Srbija Savezna Republika Jugoslavija Socijalisti~ka Republika Srbija Savezni ustavni sud Organizacija ujedinjenih nacija Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) Fond Ujedinjenih nacija za pomo} deci Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Rezolucija Generalne skup{tine UN br. 217 A(III) od 10. decembra Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UNHCR UNHCR UNMIK Ustav Ustav Republike Crne Gore od 13. oktobra Crne Gore Ustav Srbije Ustav Republike Srbije od 28. septembra Ustav SRJ Ustav Savezne Republike Jugoslavije od 27. aprila VJ Vojska Jugoslavije ZBPO Zakon o braku i porodi~nim odnosima ZIKS Zakon o izvr{enju krivi~nih sankcija ZINP Zakon o izboru narodnih poslanika 14

15 Skra}enice ZKP ZOE ZORO ZPPSL ZPUN ZUP ZUS Zakon o krivi~nom postupku Zakon o eksproprijaciji Zakon o osnovama radnih odnosa SRJ Zakon o prinudnom poravnanju, ste~aju i likvidaciji Zakon o posebnim uslovima prometa nepokretnosti Zakon o op{tem upravnom postupku Zakon o upravnom sporu 15

16

17 Predgovor Izve{taj o stanju ljudskih prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji godine izradili su saradnici Beogradskog centra za ljudska prava u nastojanju da jugoslovenskoj i stranoj javnosti pru`e najva`nija obave{tenja o tome kako se me unarodno zajem~ena ljudska prava po{tuju i stvarno u`ivaju u Centra bila je da istra`i {to vi{e vidova u kojima se ljudska prava ispoljavaju, reguli{u, u`ivaju, ograni~avaju ili kr{e i najva`nije okolnosti koje na to uti~u. Ovo je drugi izve{taj te vrste koji Centar objavljuje. On se mo`e ~itati s osloncem na prethodni, onaj za 1998, naro~ito ako se `eli istra`iti poreklo zbivanja u godini. Izve{taj je podeljen na tri dela. U prvom se opisuju i analiziraju ustavni, zakonski i podzakonski propisi koji se ti~u ljudskih prava i porede se s me unarodnim standardima i obavezama koje SRJ ima po me unarodnim ugovorima. Ovaj deo po~iva na obimnoj gra i prikupljenoj u Centru. Drugi deo posve}en je praksi, tj. stvarnom u`ivanju ljudskih prava u SRJ. Da bi se dala {to ta~nija slika, saradnici Centra se nisu oslonili samo na sopstvena istra`ivanja, ve} su sistematski pratili sredstva javnog informisanja u SRJ i prikupili sve dostupne izve{taje organizacija koje se bave ljudskim pravima, me unarodnih i jugoslovenskih, vladinih i nevladinih. Obilje tako dobijenih podataka, ~esto protivre~nih, nije uvek dozvoljavalo Centru da zauzme kategori~an stav, ali su informacije i njihovi izvori verno preneseni da bi ~italac mogao da stvori sopstvenu sliku. Sveobuhvatan i temeljit izve{taj o stanju ljudskih prava tokom jedne kalendarske godine ne mo`e se izraditi bez ukazivanja na {ire probleme, koji uslovljavaju odnos prema pitanjima ljudskih prava. Zato tre}i deo sadr`i sa`ete prikaze onih tema koje su izgledale najva`nije u tom pogledu. Oni se bave intervencijom Severnoatlantskog pakta (NATO) protiv SR Jugoslavije, stanjem na Kosovu i Metohiji 17

18 Ljudska prava u Jugoslaviji pre i posle te intervencije, izbeglicama i raseljenim licima u SR Jugoslaviji i Me unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju. Rad na izve{taju je po~eo 1. januara i zavr{en je 20. januara Svi podaci za nisu bili dostupni pa se u nekim delovima Izve{taja koriste informacije iz prethodne godine. Centar zahvaljuje svim saradnicima na izradi Izve{taja, naro~ito onima koji nisu iz njegovog sastava, na izuzetnom zalaganju i po`rtvovanju u ovom istra`iva~kom naporu. Za materijalnu pomo} u izradi Izve{taja Centar izra`ava zahvalnost Ambasadi Finske u Jugoslaviji i svojim prijateljima koji su `eleli da ostanu anonimni. 18

19 Uvod Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) je zvani~no stvorena usvajanjem Ustava od 27. aprila Ipak, ona je, kao politi~ki savez rukovodstava republika Srbije i Crne Gore, postojala i pre toga ---- prakti~no tokom cele krize u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i oru`anih sukoba na njenoj teritoriji. Pod uticajem raznih dezintegrativnih procesa, SFRJ je i formalno nestala, ostavljaju}i iza sebe pet novih dr`ava: SRJ, Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Bez obzira na sporove oko toga je li SRJ u kontinuitetu s prethodnom dr`avom, 1 ona je svakako jedan od njenih sukcesora, pa je prema tome obavezuju svi me unarodni ugovori o ljudskim pravima koje je ratifikovala SFRJ. Njih nije bilo malo, ali nije zabele`en nijedan slu~aj kada je neki sud ili drugi dr`avni organ u SFRJ primenio me unarodni propis u praksi, iako je to po ustavu bilo mogu}e. SFRJ je bila,,socijalisti~ka dr`ava, u kojoj je postojala ne{to mek{a varijanta,,realnog socijalizma ---- marksizam je bio zvani~na dr`avna ideologija, dok je komunisti~ka partija (Savez komunista Jugoslavije) imala monopol u vo enju svih dr`avnih poslova. Podela vlasti nije postojala ni formalno. U takvoj, partijskoj, dr`avi, pravo nije moglo da igra bitnu ulogu i bilo je podre eno politi~kim odlukama partijskog vrha, koji je personalno i funkcionalno bio isprepleten s formalnom dr`avnom strukturom. Svi sukcesivni ustavi SFRJ (kao i njenih federalnih jedinica) proklamovali su prava ljudi i gra ana, koja su se lako mogla ograni~iti zakonima i podzakonskim aktima ili jednostavno ignorisati u praksi. Uz to, ustavi nisu sadr`ali potpun katalog ljudskih prava, na ~ije je 1 Spor oko toga da li se SFRJ raspala ili je u pitanju bilo otcepljenje ~etiri federalne jedinice (Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine) jo{ uvek traje. Sve vlade SRJ su stajale na ovom drugom stanovi{tu i insistirale na pravnom kontinuitetu izme u SFRJ i SRJ. 19

20 Ljudska prava u Jugoslaviji po{tovanje SFRJ bila obavezana ratifikovanim me unarodnim ugovorima. Poslanici u poslednjem sazivu skup{tine SFRJ, koji su skoro svi bili i ~lanovi Saveza komunista Jugoslavije, priznali su i sami ovu manjkavost va`e}eg Ustava: Savezno ve}e skup{tine je 16. maja utvrdilo nacrt ustavnih amandmana, kojima je, izme u ostalog, trebalo da se u Ustav unesu garantije nekih do tada neproklamovanih ljudskih prava, kao {to su npr. sloboda savesti i veroispovesti, pravo na privatnu svojinu i privatnu sferu, zabrana diskriminacije na osnovu politi~kih uverenja i socijalnog porekla, pa ~ak i zabrana torture! 2 Ipak, do izmena i dopuna Ustava nije do{lo, po{to nije bio ispunjen uslov da sve republike podr`e amandmane. SFRJ je, me utim, u`ivala glas,,slobodnije dr`ave od ideolo{ki joj bliskih,,socijalisti~kih zemalja. To naro~ito va`i za vreme posle 1948, kada se zbio sukob Komunisti~ke partije Jugoslavije i njenog vo e, Josipa Broza Tita, s me unarodnim vrhom komunisti~kog pokreta, oli~enim u Informativnom birou komunisti~kih partija (nasledniku Kominterne) i generalnom sekretaru Komunisti~ke partije SSSR, Josifu Staljinu. Tada je re`im u Jugoslaviji pokazao ~vrstinu u svom otporu celokupnom socijalisti~kom bloku, ali je vremenom, suo~en s izazovom svog legitimiteta, po~eo da sni`ava nivo represije, pa ~ak i da prihvata neke liberalne reforme. 3 Liberalizacija se nije odnosila na u`u politi~ku sferu, ali su nove mere u oblasti ekonomije i uprave prakti~no zna~ile napu{tanje ideolo{kog dogmatizma i slabljenje centralne birokratije. Ovo se odra`avalo i na ljudska prava. U drugoj polovini sedme decenije ograni~ena je svemo} politi~ke policije. Gra ani SFRJ su po~eli lak{e da dobijaju paso{e, bez potrebe da tra`e izlazne vize. Ipak, komunisti~ka vlast izlazak iz zemlje jo{ nije priznavala kao ljudsko pravo, na {ta je bila obavezna po Me unarodnom paktu o gra anskim i politi~kim pravima, koji je ratifikovala Nacrt amandmana na Ustav SFRJ, Skup{tinski pregled, br. 406, Beograd, 21. maj Uz sukob s Kominternom vezan je surov progon simpatizera SSSR i Staljina. Bez ikakvog su enja hiljade ljudi su upu}ene na izdr`avanje,,administrativne mere internacije na izolovanim ostrvima u Jadranskom moru (me u kojima je najpoznatiji Goli Otok). 20

21 Uvod Kao ~lan-osniva~ Pokreta nesvrstanosti, grupacije koja je neko vreme igrala va`nu ulogu u me unarodnim odnosima, SFRJ je imala ve}i uticaj u Ujedinjenim nacijama i drugim univerzalnim organizacijama od onoga koji bi joj po veli~ini i mo}i pripadao. Njeni odnosi s,,kapitalisti~kim Zapadom,,,socijalisti~kim Istokom i,,nesvrstanim Jugom bili su u poslednjim decenijama njenog trajanja dobri, {to joj je omogu}ilo da igra aktivnu diplomatsku ulogu. Jedna od povoljnih posledica za njene dr`avljane bili su sporazumi o ukidanju viza sa skoro svim zemljama sveta. 4 Poslednji Ustav SFRJ, onaj od 1974, u skladu sa `eljom da se favorizuje,,radni~ka klasa, podelio je dr`avljane SFRJ na,,radne ljude i,,gra ane, pri ~emu je samo prva kategorija mogla da u`iva sva proklamovana prava. Sistem socijalisti~kog samoupravljanja, kome je ina~e taj Ustav bio posve}en vi{e no bilo ~emu drugome, nije oslobodio,,radne ljude u odnosu na partijsku vlast, ali im je dopu{tao odre eni stepen saodlu~ivanja na radnom mestu. Nekonformisti~ki iskazi obi~nih ljudi, ~ak i prekori pretpostavljenima, koje je postavljao Savez komunista, nisu po pravilu dovodili do te{kih posledica i krivi~nog gonjenja. Me utim, sistem je strogo vodio ra~una o delovanju intelektualne elite, koju je i ekonomski sputavao dr`avnim vlasni{tvom nad medijima, izdava~kim i filmskim preduze}ima, pozori{tima, univerzitetima i nau~nim ustanovama. Otpor intelektualaca suzbijao se i policijskim zastra{ivanjem i drugim drasti~nim sredstvima, kakvo je bilo otpu{tanje univerzitetskih nastavnika posle studentskih protesta godine.,,verbalni delikt, odnosno ~lan Krivi~nog zakonika koji je inkriminisao svaku izjavu koja bi mogla da,,uznemiri javnost, ukinut je tek godine (vidi I.4.8.4). Sama pomisao na obrazovanje opozicionih stranaka bila je opasna. U obra~unu s ljudima koji su poku{avali da se politi~ki organizuju vlast nije birala sredstva:,,disidenti su se sve vreme hapsili i ka`njavali. Sloboda nepoliti~kog udru`ivanja bila je sku~ena, pa ~ak i formalno zavisna od Komunisti~ke partije, tj. njene transmisije u vidu Narod- 4 Kada su izbili oru`ani sukobi u Sloveniji i Hrvatskoj, ova okolnost je olak{ala mnogim gra anima SFRJ da potra`e uto~i{te u inostranstvu. 21

22 Ljudska prava u Jugoslaviji nog fronta (kasnije Socijalisti~kog saveza radnog naroda), bez ~ijeg se odobrenja nijedno udru`enje gra ana nije moglo registrovati. Izbori su bili prazan ritual. Ustavom od godine izbori su i pravno izgubili zna~aj time {to su prestali da budu neposredni i zamenjeni su vi{estepenim,,delegatskim izbornim sistemom. Opisivanje uzroka krize koja je nastala u SFRJ i dovela do njenog kraja nije predmet ovog Izve{taja. ^italac bi ipak trebalo da vodi ra~una da su pri kraju postojanja ove dr`ave, a naro~ito u oru- `anim sukobima koji su izbili godine, osnovna ljudska prava opasno ugro`avali i kr{ili svi politi~ki akteri, od onih koji su se izdavali za dr`avne organe pa do raznih kriminalnih grupa, koje su svoja dela poku{avale da oplemene tobo`njim ratovanjem za nacionalne interese ili za oslobo enje nekog od jugoslovenskih naroda. Niko od osumnji~enih prekr{ilaca humanitarnog prava, ~ija su pravila bila uzorno inkorporisana u Krivi~ni zakon SFRJ i vojna uputstva za postupanje u oru`anim sukobima, nije ozbiljno krivi~no gonjen ni u jednoj dr`avi nastaloj na tlu SFRJ, pa ni u SRJ. U poslednjem periodu, koji zapo~inje zao{travanjem politi~ke krize u SFRJ, u Srbiji i Crnoj Gori su odlu~uju}u politi~ku ulogu imale komunisti~ke partije, odnosno njihovi sukcesori: Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) i Demokratska partija socijalista (DPS) u Crnoj Gori. Iako su obe partije poricale vezu s komunisti~kom pro{lo{}u, i dalje je malo ljudi u saveznoj i republi~kim vlastima koji nisu bili funkcioneri SKJ pre godine. Komunisti~ki indoktrinirana Jugoslovenska narodna armija (JNA) tako e je promenila ime u Vojsku Jugoslavije i progla{ena je apoliti~nom, ali je ostala odana vladaju}em komunisti~ko-nacionalisti~kom projektu i nepromenjena u pogledu vi{eg kadra, sem {to su iz njega iza{li ili su udaljeni mnogi pripadnici nesrpske i necrnogorske narodnosti a kasnije i oficiri koji su izgledali politi~ki nepo- }udni. Prvi znakovi ozbiljnijeg razila`enja me u biv{im komunistima pojavili su se tek u Crnoj Gori, da bi u idu}oj godini doveli do otvorenog rascepa u vladaju}oj DPS. Iz sukoba je kao pobednik iza{lo reformsko krilo, predvo eno Milom \ukanovi}em; ono je preuzelo 22

23 Uvod vlast u Crnoj Gori i stupilo u koaliciju s crnogorskim opozicionim strankama sli~ne orijentacije. Rasplet unutarpartijskog konflikta u DPS i promena politi~kih prilika u Crnoj Gori brzo su doveli do sukoba izme u vlade te federalne jedinice, na jednoj strani, i vlade Srbije i savezne vlade (koja je u godini jo{ uvek bila pod kontrolom SPS i predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a), na drugoj strani. Zao{travanje tog sukoba obele`ilo je i celu godinu. U Crnoj Gori su sve ~e{}i zahtevi da se raspi{e referendum o daljem ostajanju te republike u SRJ, na koje predstavnici vladaju}ih stranaka u Srbiji i Jugoslaviji odgovaraju pretnjama vanrednim stanjem. Savezna vlast i vlast u Srbiji u rukama su koalicije triju politi~kih stranaka: dve od njih (Socijalisti~ka partija Srbije ---- SPS i Jugoslovenska levica ---- JUL) nominalno pripadaju levici a tre}a (Srpska radikalna stranka) izja{njava se kao krajnja desnica. Saveznik na saveznom nivou je crnogorska Socijalisti~ka narodna partija, nastala od otcepljenih ~lanova DPS. ^ak je i predsednik vlade SRJ, Momir Bulatovi}, iz redova DPS, iako je ta stranka izgubila izbore u Crnoj Gori. U ve}ini gradova u Srbiji lokalnu vlast imaju opozicione stranke, ~lanice biv{e koalicije,,zajedno. Za ovakav ishod lokalnih izbora zaslu`ne su masovne demonstracije gra ana u zimu 1996/1997. protiv manipulisanja rezultatima lokalnih izbora. Posle velikog opiranja i primene nasilja nad demonstrantima vlast je posredno priznala neispravnost izbora dono{enjem posebnog zakona, kojim je Narodna skup- {tina Srbije priznala privremene rezultate izbora kao kona~ne. Ovi postupci oja~ali su sumnje u ispravnost svih ranijih i kasnijih glasanja u SRJ, izuzev onih u Crnoj Gori godine, jedinih koje su pozitivno ocenili nezavisni posmatra~i iz zemlje i inostranstva. Vlast i ve}ina politi~kih stranaka u SRJ na re~ima su pobornici ljudskih prava, ali su od po~etka sukoba u SFRJ optere}eni potrebom da se nacionalno-patriotski predstave i legitimi{u. Zato su za njih od prvenstvene va`nosti kolektivna prava srpskog naroda, ~ije je ostvarenje navodno preduslov za u`ivanje individualnih prava. Isto se odnosi i na politi~ke stranke etni~kih manjina, ~ija je glavna tema pravo na samoopredeljenje, koje treba da dovede do nezavisnosti (Albanci) ili 23

24 Ljudska prava u Jugoslaviji do obimne autonomije, teritorijalne ili personalne (druge manjinske stranke). Kao i u drugim evropskim zemljama u tranziciji, i u SRJ je o~igledna nesposobnost ve}ine politi~kih stranaka da u svoje redove privuku pripadnike razli~itih etni~kih grupa, ve}inskih i manjinskih. To predstavlja svojevrsno osiroma{enje politi~kog `ivota, po{to pripadnici naroda koji nisu ve}inski ne mogu da ulaze u velike stranke (koje su srpske ili crnogorske), a u manjinskim moraju da se opredeljuju samo po etni~koj pripadnosti, a ne po stvarnim politi~kim naklonostima i interesima. SRJ je ostala etni~ki nehomogena zemlja. Prema rezultatima poslednjeg popisa (1991) SRJ ima stanovnika, od kojih su Srbi i Crnogorci (67,5%), a ostali Albanci, Ma ari, Muslimani, Romi, Slovaci i pripadnici drugih etni~kih grupa. Preovla uju}a zvani~na srpsko-crnogorska nacionalisti~ka retorika odbija od vlasti tre}inu stanovnika i slabi njihovu gra ansku lojalnost, {to, sa svoje strane, doprinosi stvaranju za~aranog kruga nepoverenja. Po{tovanje ljudskih prava, naro~ito ekonomskih i socijalnih, ugro`eno je i te{kom ekonomskom situacijom. Takore}i odmah po svom progla{enju, SRJ se na{la pod udarom sankcija Ujedinjenih nacija, progla{enih zbog u}e{}a organa SRJ u ratu u Bosni i Hercegovini. Kao i sve ekonomske sankcije, one su podigle solidarnost stanovni{tva s re`imom, koji je svoj monopol nad medijima iskoristio za afirmaciju i {irenje sopstvenog tuma~enja postupaka me unarodne zajednice. Sankcije su, zajedno s ratovima, doprinele kriminalizaciji jugoslovenskog dru{tva. Nezapam}ena hiperinflacija (~ija je stopa dostigla svetski rekord od % u godini) smatra se posledicom delovanja oba ta ~inioca, ali i smi{ljene politike vlasti da od gra ana izvu~e devizne rezerve. Na taj na~in su nestale u{te evine velikog dela stanovni{tva, dok je bogatstvo koncentrisano u rukama uskog sloja ljudi povezanih s vladaju}im partijama. Iako je hiperinflacija suzbijena godine, privreda nije uspela da se oporavi, delimi~no i zato {to plan privatizacije nije sproveden. Velika preduze}a su od samoupravnih (dru{tvenih) postala dr`avna. Simbioza politi~ke i ekonomske mo}i je izra`enija nego u prethod- 24

25 Uvod nom,,,socijalisti~kom periodu: mnogi ~lanovi vlada su istovremeno i direktori dr`avnih preduze}a. Mnogi radnici koji su poslati na prinudne odmore zbog me unarodnih sankcija nisu se vratili na posao i primaju minimalne naknade za fiktivnu zaposlenost. Postojali su izgledi da ratna atmosfera, u kojoj je SRJ `ivela od svog nastanka, popusti posle okon~anja rata u Bosni i Hercegovini godine. Te nade je podgrevala ~injenica da je na pregovorima u Dejtonu predvodnik zajedni~ke delegacije SRJ i bosanskih Srba bio tada{nji predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}, koji je Dejtonsko-pariski sporazum potpisao u ime SRJ. 5 [ovinisti~ka propaganda je tada zaista privremeno uti{ana, ali se vratila s pogor{anjem situacije na Kosovu i Metohiji 1998, koje je na kraju dovelo do oru`anih mera srpske policije i jugoslovenskih oru`anih snaga protiv,,oslobodila~ke vojske Kosova i ostalih kosovskih Albanaca osumnji~enih za terorizam i secesionizam. Podsticanje na nacionalnu mr`nju sastavni je i dozvoljeni sadr`aj delovanja medija u dr`avnom vlasni{tvu ili u rukama privatnih lica koja vlast favorizuje. Iako je ono ka`njivo po krivi~nim zakonima, nijedan krivi~ni postupak protiv izaziva~a mr`nje nije pokrenut otkada postoji SRJ. Novi {ok za stanovni{tvo i vlast Jugoslavije do{ao je 24. marta 1999, kada je sprovedena u delo pretnja Severnoatlantskog pakta (NATO) da }e oru`ano intervenisati protiv ciljeva u SRJ zbog stanja na Kosovu i Metohiji. Intervencija je trajala do 10. juna, nanela zemlji te{ke gubitke i pogor{ala op{te stanje ljudskih prava, naro~ito u Srbiji. 6 Dono{enje zakona i drugih propisa o~igledno protivnih ustavima savezne dr`ave i njenih republika, kao i obavezama prema me unarodnom pravu, zapo~eto u godini, nastavilo se za vreme i posle ratnog stanja, progla{enog povodom napada NATO. Od ranijeg re`ima sada{nja vlast je nasledila i podozrenje prema samoorganizovanju gra ana i civilnom dru{tvu. Nevladine organizacije su u SRJ legalne i lak{e se osnivaju nego u SFRJ, ali se, pogotovu ako 5 Dejtonsko-pariski ugovor nikada nije podnet Saveznoj skup{tini na ratifikaciju, iako to propisuje Ustav SRJ. 6 Podrobnije u III.1. 25

26 Ljudska prava u Jugoslaviji ne zastupaju zvani~ne stavove ili se kriti~ki odnose prema vlasti, sa zvani~nih mesta napadaju zbog navodnog nedostatka patriotizma i podlo`nosti stranim uticajima. Kampanjama protiv civilnog sektora pogoduje ksenofobija, koju su dr`avni mediji svesno negovali, pre i posle ratova , a naro~ito za vreme i posle oru`ane intervencije NATO. Broj nevladinih organizacija, me u kojima vidno mesto zauzimaju one koje se bave za{titom i unapre enjem ljudskih prava, ipak je stalno rastao. Po~etkom u registrima se nalazilo bar 600 takvih jugoslovenskih organizacija, od kojih se ve}ina stalno ili povremeno bavi pitanjima ljudskih prava. Zahvaljuju}i njihovom postojanju i radu mogu} je i ovaj Izve{taj. 26

27 I LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA 1. Ljudska prava u pravnom poretku SR Jugoslavije 1.1. Uvod Jugoslovenski propisi se u ovom izve{taju posmatraju u odnosu na standarde za{tite gra anskih i politi~kih prava garantovane me unarodnim ugovorima koji obavezuju SRJ. Analiza pre svega razmatra saglasnost jugoslovenskih propisa s pravima u Me unarodnom paktu o gra anskim i politi~kim pravima (PGP), koji je osnovni me unarodni instrument u ovoj oblasti. Naravno, uzeti su u obzir i standardi iz me unarodnih ugovora koji se bave pojedinim ljudskim pravima (npr. UN Konvencija protiv mu~enja i Konvencija o pravima deteta). Jugoslovenski propisi se porede i sa odredbama Evropske konvencije o za{titi ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKPS). Beogradski centar za ljudska prava smatra da SRJ, poput ve}ine evropskih zemalja, treba da postane ~lanica Saveta Evrope i da ratifikuje EKPS. Ali, pre toga, ona mora da uskladi svoje propise i svoju praksu sa standardima EKPS, kao {to su to neke evropske zemlje u~inile pre svog stupanja u ~lanstvo Saveta Evrope. Zbog toga bi ovaj izve{taj trebalo da bude prvi korak u sveobuhvatnoj i detaljnoj analizi uskla enosti jugoslovenskih propisa sa standardima EKPS. 27

28 Ljudska prava u Jugoslaviji U izve{taju se razmatraju svi jugoslovenski (savezni i republi~ki) propisi relevantni za odre eno pravo. Naravno, analiza se nije zadr`ala samo na tekstu propisa, nego je obuhvatila i njihovo tuma~enje u sudskoj praksi (ako je ima). Uskla enost jugoslovenskih propisa s me unarodnim standardima je cenjena kroz slede}e elemente: a) da li se pravo uop{te garantuje; b) ako je tako, kako je formulisano u jugoslovenskim propisima i da li se, i u kojoj meri, ta formulacija razlikuje od formulacije PGP (EKPS); c) da li garancije odre enog prava u jugoslovenskim propisima, kao i njihovo tuma~enje od strane dr`avnih organa, obezbe uju isti obim i isti sadr`aj prava kao PGP (EKPS); d) da li su ograni~enja prava koja predvi aju jugoslovenski propisi {ira ili u`a nego {to dozvoljava PGP (EKPS); e) da li postoje delotvorni sudski pravni lekovi za za{titu odre enog prava? Izve{taj je pisan tokom godine i analizira propise koji su bili na snazi 31. decembra godine Ustavne odredbe o ljudskim pravima Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) je, prema svom Ustavu donetom 27. aprila 1992, savezna dr`ava zasnovana na ravnopravnosti gra ana i njenih republika ~lanica ---- Srbije i Crne Gore (~l. 1 Ustava SRJ). Proklamovani su principi vladavine prava i podele vlasti (~l. 9 i 12). Ustav SRJ i ustavi republika ~lanica posve}uju posebne odeljke ljudskim pravima i osnovnim slobodama (odelj. II Ustava SRJ; odelj. II Ustava Srbije; dio II Ustava Crne Gore). Osim gra anskih i politi~kih prava, o kojima }e ovde biti re~i, garantovana su i ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao {to su pravo na rad, pravo na socijalno osiguranje i zdravstvenu za{titu i pravo na obrazovanje. Po Ustavu, SRJ,,priznaje i jam~i slobode i prava ~oveka i gra anina koje priznaje me unarodno pravo (~l. 10). 28

29 Ljudska prava u pravnim propisima Ljudska prava i slobode se neposredno ostvaruju na osnovu Ustava SRJ ali su ograni~eni,,jednakim slobodama i pravima drugih i kada je to ovim Ustavom utvr eno (~l. 9, st. 3), kao i utvr ivanjem na~ina njihovog sprovo enja putem zakona (~l. 67, st. 2). Neki zakoni nasle eni od SFRJ su u skladu s odredbama Ustava SRJ. Ustavni zakon za sprovo enje Ustava SRJ (Sl. list SRJ, br. 1/1992), propisuje da se Ustav SRJ primenjuje od dana kada je progla{en, osim ako u pogledu primene pojedinih ustavnih odredbi taj zakon ne odredi druga~ije (~l. 1). Prema Ustavnom zakonu, svi savezni zakoni za koje nije izri~ito odre eno da prestaju da va`e, primenjiva}e se,,do njihovog uskla ivanja s Ustavom u rokovima odre enim ovim zakonom... (~l. 12). Ovi rokovi su produ`avani vi{e puta, a veliki broj zakona do danas (sedam godina posle progla{enja Ustava) jo{ nije uskla en s novim Ustavom. U oblasti ljudskih prava ova neuskla enost mo`e da ima te{ke posledice, jer se zadr`avanjem zakona biv{e SFRJ Ustavom zagarantovana prava ograni~avaju posredno Me unarodna ljudska prava i SR Jugoslavija SRJ obavezuju me unarodni ugovori o ljudskim pravima koje je ratifikovala SFRJ. Preambula Ustava SRJ govori o,,neprekinutom subjektivitetu Jugoslavije. Savezna Skup{tina je dala izjavu da }e po{tovati sve me unarodne obaveze koje je prihvatila biv{a SFRJ. Prema tuma~enju Komiteta za ljudska prava, PGP bi u svakom slu~aju obavezivao sve dr`ave nastale iz SFRJ, jer kada se PGP jednom ratifikuje, prava u njemu garantovana pripadaju ljudima koji `ive na teritoriji dr`ave ugovornice, bez obzira na to da li se ona raspala na vi{e dr`ava. 7 7,,The rights enshrined in the Covenant belong to the people living in the territory of the State party. Once the people are accorded the protection of the rights under the Covenant, such protection devolves with territory and continues to belong to them, notwithstanding change in government of the State party, including dismemberment in more than one State... (kurziv na{) vidi st. 4 Op{teg komentara br. 26(61) o pitanjima vezanim za kontinuitet obaveza prema Paktu o gra anskim i politi~kim pravima, Komitet za ljudska prava, dok. UN CCPR/C/21/Rev.1/Add.8, 8. decembar 1997). 29

30 Ljudska prava u Jugoslaviji Prema Ustavu SRJ, ratifikovani me unarodni ugovori predstavljaju sastavni deo unutra{njeg pravnog poretka i kao takvi deo su saveznog prava. Polo`aj me unarodnih ugovora je u hijerarhiji pravnih akata vi{i i od saveznih i od republi~kih zakona. 8 Iz ovoga proizilazi zaklju~ak da jedino odredbe Ustava SRJ imaju ve}u pravnu snagu od ratifikovanih me unarodnih ugovora. Nisu samo me unarodni ugovori koje je SRJ ratifikovala sastavni deo jugoslovenskog prava, nego je to i me unarodno obi~ajno pravo (~l. 16). Me utim, u praksi dr`avni organi i sudovi malo vode ra~una o odredbama me unarodnih ugovora o ljudskim pravima. SFRJ je ratifikovala sve va`nije me unarodne ugovore o ljudskim pravima: Me unarodni pakt o gra anskim i politi~kim pravima, Me unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Me unarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Me unarodnu konvenciju o ukidanju diskriminacije prema `enama, Konvenciju o pravima deteta, Konvenciju o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida, Konvenciju protiv mu~enja i drugih svirepih, ne~ove~nih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka itd. (Vidi Dodatak I). SFRJ je potpisala, ali nikada nije ratifikovala, Fakultativni protokol uz PGP. Fakultativni protokol nije ratifikovala ni SRJ, niti ima znakova da }e to uskoro u~initi. Me utim, SFRJ je priznala pravo na podno{enje individualnih predstavki Komitetu protiv mu~enja na osnovu ~l. 22 i mogu}nost me udr`avne predstavke na osnovu ~l. 21 Konvencije protiv mu~enja i drugih svirepih, ne~ove~nih i poni`avaju}ih kazni ili postupaka. Treba ista}i da Ustav Crne Gore predvi a pravo svakog na,,obra}anje me unarodnim institucijama radi za{tite svojih sloboda i prava zajam~enih Ustavom (~l. 44, st. 2). Me utim, ostvarenje ovog prava pre svega zavisi od spremnosti savezne dr`ave da ratifikuje Fakultativni protokol. 8 Prema Ustavu SRJ, Savezni ustavni sud odlu~uje o,,saglasnosti zakona, drugih propisa i op{tih akata s Ustavom... i s potvr enim i objavljenim me unarodnim ugovorima (kurziv na{, ~l. 124, st. 1, ta~. 2). Iz ovoga jasno proizilazi da svi zakoni, pa i savezni, moraju da budu u saglasnosti s me unarodnim ugovorima. Uz to, Ustav odre uje da SRJ,,u dobroj veri izvr{ava me unarodne ugovore koje je ratifikovala (~l. 16, st. 1). 30

31 Ljudska prava u pravnim propisima Evropska konvencija o ljudskim pravima ne obavezuje SRJ po{to ona nije ~lanica Saveta Evrope. Jugoslovenska vlada je u martu podnela zahtev za prijem u Savet Evrope i izrazila spremnost da prihvati sve obaveze u pogledu ljudskih prava koje ~lanstvo u ovoj organizaciji podrazumeva. Me utim, Komitet ministara Saveta Evrope je ocenio zahtev kao nedovoljno ozbiljan i verodostojan i odlu~io da suspenduje raspravu o ovom pitanju, zaklju~uju}i da je uslov za razmatranje jugoslovenskog zahteva,,radikalna promena politike od strane Beograda Pravo na delotvoran pravni lek za kr{enje ljudskih prava ^lan 2. st. 3 PGP: Dr`ave ~lanice ovog pakta se obavezuju: a) da garantuju da se svako lice ~ija su prava i slobode priznati ovim paktom povre eni, mo`e koristiti pravom `albe, ~ak i ako su ih povredila lica u vr{enju svojih zvani~nih du`nosti; b) da garantuju da }e nadle`ne sudske, upravne ili zakonodavne vlasti ili svaka druga nadle`na vlast prema propisima dr`ave, re{avati o pravima lica koje podnosi `albu, i da pro{ire mogu}nosti podno{enja `albe pred sudom; c) da garantuju da }e nadle`ne vlasti povoljno re{iti svaku `albu koja bude smatrana opravdanom. (Sl. list SFRJ, br. 7/1971) 9 Vidi odluku Komiteta ministara Saveta Evrope donetu na 639. zasedanju, septembra 1998, ta~ka dnevnog reda 2.4. Za jugoslovenski zahtev, vidi dok. Saveta Evrope CM (98) 45 od 23. marta i saop{tenje Saveznog ministarstva za inostrane poslove SRJ, Na{a borba, 20. mart 1998, str. 1 (,,Jugoslavija zatra`ila prijem u Savet Evrope ). 31

32 2.1. Redovni pravni lekovi Ljudska prava u Jugoslaviji Ustav SRJ propisuje da,,slobode i prava garantovana ovim Ustavom u`ivaju sudsku za{titu. (~l. 67, st. 4). Sli~ne odredbe sadr`i i Ustav Srbije (~l. 12, st. 4). Ustav Crne Gore (~l. 17) garantuje pravo na za{titu prava,,u zakonom utvr enom postupku, {to mo`e da zna~i da nije uvek obezbe ena sudska za{tita. Me utim, u Crnoj Gori je sudska za{tita u krajnjoj instanci ipak obezbe ena ustavnom `albom Ustavnom sudu Crne Gore, ako se ispune jo{ neki uslovi. Stranke i sudovi se retko pozivaju na me unarodne ugovore. Me utim, za pravo na delotvorni pravni lek nije nu`no da `rtva kr{enja ljudskih prava garantovanih me unarodnim ugovorima mo`e neposredno da se pozove na njih pred doma}im sudom. Dovoljno je da se njen zahtev sadr`inski poklapa s nekim pravom garantovanim me unarodnim ugovorom, bez obzira da li je to izri~ito navedeno ili ne. 10 U slu~aju kr{enja ljudskih prava za{tita se ostvaruje u gra anskom ili krivi~nom sudskom postupku ili u upravnom postupku. Koji }e put povre eno lice izabrati, ne zavisi samo od prava koje je povre eno nego i od toga kako je povre eno i koja se vrsta zadovoljenja tra`i. O konkretnim pravnim lekovima govori se u odeljcima koji se bave odre enim pravima. [to se krivi~nog postupka ti~e, za izvesna krivi~na dela postupak je mogu}e pokrenuti po privatnoj tu`bi, dok za ostala to mo`e ~initi samo javni tu`ilac. U drugom slu~aju, tek ako javni tu`ilac na e da nema osnova za krivi~no gonjenje, to mo`e da u~ini o{te}eni (~l. 60 ZKP). U praksi se ~esto de{ava da javni tu`ilac jednostavno ne pokre}e krivi~ni postupak zbog kr{enja ljudskih prava od strane dr`avnih organa i na taj na~in spre~ava da `rtve same pokrenu postupak. Ovo se naro~ito de{ava u slu~ajevima te{kih kr{enja ljudskih prava kao {to je, 10 Vidi, na primer, presude Evropskog suda u slu~ajevima Soering protiv Ujedinjenog Kraljevstva, A 161, 1989, st. 120 i Vilvarajah protiv Ujedinjenog Kraljevstva, A 215, 1991, st

33 Ljudska prava u pravnim propisima na primer, mu~enje ili poni`avaju}e postupanje od strane policije. De{ava se, tako e, da javni tu`ilac ne obavesti o{te}enog da je odustao od krivi~nog gonjenja, {to bi morao da u~ini po slu`benoj du`nosti u roku od 8 dana (~l. 60, st. 1 ZKP). Zbog tog propusta javnog tu`ioca o{te}eni mo`e da izgubi mogu}nost da sam preduzme gonjenje za krivi~no delo, jer on postupak mora da nastavi u roku od tri meseca od dana kada je javni tu`ilac odbacio krivi~nu prijavu, odnosno odustao od gonjenja, bez obzira da li je o tome bio obave{ten ili ne (~l. 60, st. 4 ZKP). Delotvornost pravnih lekova za kr{enje ljudskih prava u praksi SRJ je dovedena u pitanje vi{estrukim nepridr`avanjem ustavnih i zakonskih propisa od strane dr`avnih organa: 1) tu`ioci ~esto odugovla~e s pokretanjem krivi~nih postupaka u slu~ajevima kr{enja ljudskih prava; 2) sudska vlast je pod velikim politi~kim uticajem izvr{ne vlasti i sudovi su veoma retko spremni da donesu presudu protiv dr`ave ili dr`avnih slu`benika i pru`e zadovoljenje `rtvama kr{enja. Ovo je naro~ito slu~aj ako su ljudska prava kr{ili pripadnici policije; 3) postoje mnogobrojni navodi da se namerno odugovla~e sudski postupci u kojima se re{ava o tu`bama `rtava kr{enja; 4) postoje veliki problemi i odugovla~enja s izvr{enjem sudskih presuda. Policija ~esto ne sara uje sa sudskim izvr{iteljima i tako onemogu}ava izvr{enje pravosna`nih sudskih presuda Ustavna `alba Ustavna `alba je specifi~an pravni lek za za{titu ljudskih prava koji je uveden Ustavom SRJ iz godine, a postoji i u Ustavu Crne Gore. Ustavna `alba se podnosi Saveznom ustavnom sudu (Ustavnom sudu Crne Gore) zbog povrede,,pojedina~nim aktom ili radnjom sloboda i prava ~oveka i gra anina utvr enih ovim Ustavom (~l. 124, st. 1, ta~. 6 Ustava SRJ; ~l. 113, st. 1, ta~. 4 Ustava Crne Gore). Za povrede ljudskih prava op{tim aktima (zakonima, uredbama i sl) nije mogu}e podneti ustavnu `albu, ~ak ni ako ti akti samim svojim postojanjem neposredno kr{e ustavom garantovana ljudska prava. Jedina 33

34 Ljudska prava u Jugoslaviji mogu}nost da se oni napadnu jeste da se podnese inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, koju ustavni sud nije obavezan da prihvati (~l. 127 Ustava SRJ). Ljudska prava,,utvr ena Ustavom SRJ koja se mogu ustavnom `albom za{titi nabrojana su u ~lanovima 19 do 66 Ustava. U ta prava spadaju i ljudska prava koja garantuju me unarodni ugovori koje je SRJ ratifikovala ili koja po ~lanu 10 Ustava SRJ,,priznaje i jam~i na osnovu me unarodnog prava a po ~lanu 16 predstavljaju, kao op{teprihva}ena me unarodnopravna pravila, sastavni deo unutra{njeg pravnog poretka. Ustavna `alba pred Ustavnim sudom Crne Gore je dozvoljena samo kada,,takva za{tita nije u nadle`nosti Saveznog ustavnog suda (~l. 113, st. 1, ta~. 4 Ustava Crne Gore). Me utim, Ustavni sud Crne Gore nikad u praksi nije razjasnio ovu odredbu i ona se do sada nije pokazala kao prepreka za podno{enje ustavne `albe. Ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu mogu podneti samo lica ~ija su prava povre ena, savezni dr`avni organ nadle`an za ljudska prava i prava manjina (po svojoj inicijativi ili u ime o{te}enog), kao i nevladine organizacije za za{titu ljudskih prava, u ime lica ~ije je pravo povre eno (~l. 37 Zakona o Saveznom ustavnom sudu, Sl. list SRJ, br. 36/92). Do sada nijedna ustavna `alba nije podneta od strane dr`avnog organa nadle`nog za ljudska prava. [to se ti~e ovla{}enja nevladinih organizacija da podnesu ustavnu `albu u ime pojedinca, Sud ga je tuma~io restriktivno, zauzev{i stav da nevladine organizacije mogu da podnesu ustavnu `albu samo na zahtev povre enog lica (re{enja U`. br. 1/95 od 22. februara i 2/95 od 11. oktobra 1995, Odluke i re{enja SUS, 1995, str i ). Ovakvo tuma~enje potpuno obesmi{ljava ovla{}enje nevladinih organizacija da podnesu ustavnu `albu: one (njihovi advokati) bi u svakom slu~aju mogle da podnesu ustavnu `albu kao punomo}nici lica ~ija su prava prekr{ena (~l. 20, st. 1 Zakona o Saveznom ustavnom sudu). Tako e, treba napomenuti da nije predvi eno da podnosilac ustavne `albe mo`e da ostane anoniman za javnost. 34