LJUDSKA PRAVA IZBEGLICA, INTERNO RASELJENIH LICA, POVRATNIKA, AZILANATA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI Izve{taj za 2005.

Transcription

1 LJUDSKA PRAVA IZBEGLICA, INTERNO RASELJENIH LICA, POVRATNIKA, AZILANATA TRGOVINE LJUDIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI Izve{taj za 2005.

2 Svrha ovog, drugog po redu godi{njeg izve{taja Grupe 484 o stanju ljudskih prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika, azilanata i `rtava trgovine ljudima u Srbiji i Crnoj Gori jeste da podigne nivo razumevanja kompleksnog problema prisilnih migracija me u donosiocima odluka na svim nivoima, da podstakne javnu debatu u medijima, stru~noj javnosti i politi~kim forumima o problemima prisilnih migracija i obavezama Srbije i Crne Gore u tom pogledu. Cilj mu je, tako e, da doprinese {irenju kruga organizacija civilnog dru{tva, stru~nih i nau~nih institucija, medija i obi~nih gra ana koji se aktivno zala`u za sveobuhvatniji anga`man dr`ave u procesu re{avanja problema prisilnih migracija. Godi{nji izve{taj o stanju ljudskih prava prisilnih migranata za godinu uradio je istra`iva~ki i autorski tim Grupe 484: Danilo Raki}, Chantelle Washenfelder, Miodrag Shrestha, Vladimir Petronijevi} i Milan Ra~i}. Izve{taj je zasnovan na terenskom i desk istra`ivanju Grupe 484 u Srbiji i Crnoj Gori uklju~uju}i Kosovo. Zahvaljujemo svima koji koji su s na{im istra`iva~ima razgovarali ili radili na pripremi ovog izve{taja, a posebno Barbari McCallin (NRC Internal Displacement Monitoring Centre), Igoru Radonji}u, Emiliji Rai~evi} i Neboj{i Manojlovi}u (American Refugee Committee). Svu odgovornost za nalaze, stavove i preporuke u izve{taju nosi Grupa 484. Stavovi izneti u izveštaju nisu nu`no stavovi IDMC, ARC, Balkan Trust for Democracy, German Marshall Fund ili njihovih partnera. Posebno zahvaljujemo NRC Internal Displacement Monitoring Centre i Balkan Trust for Democracy, projektu German Marshall Fund of the United States, organizacijama koje su omogu}ile izdavanje ove publikacije. 2

3 UVOD... 9 SA@ETAK Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine Povratak u BiH Povratak u Hrvatsku Integracija u Srbiji Preporuke Interno raseljena lica Preporuke Ljudska prava izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori Preporuke Povratnici na osnovu ugovora o readmisiji Preporuke Azilanti Preporuke Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi Preporuke I IZBEGLICE IZ HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE Deregistracija Statusna prava izbegli~ka legitimacija Pravo na povratak i programi reintegracije Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u BiH Pravo na imovinu i povra}aj imovine a Obnova imovine b Stanarska prava Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Sigurnost i bezbednost Zaklju~ci

4 Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u Hrvatsku Pravo na imovinu a Povra}aj imovine b Obnova imovine Obnova uni{tenih stambenih objekata c Stanarska prava Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika a Pitanja reintegracije i pristup osnovnoj infrastrukturi b Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Napredak Integracija izbeglica u Srbiji Pravni okvir i praksa u vezi sa dobijanjem dr`avljanstva Obezbe ivanje li~nih dokumenata Pravo na adekvatan sme{taj Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica Kolektivni centri Pravo na rad Socijalna prava Pravo na obrazovanje Pravo na zdravstvenu za{titu Ostvarivanje penzionih prava Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Izbeglice i lokalna zajednica Ugro`ene grupe / Diskriminacija i nasilje prema `enama Ugro`enost starijih osoba Zaklju~ci i preporuke Povratak izbeglica Pravo na imovinu Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju Integracija izbeglica u SCG Prava zasnovana na statusu izbeglica i raseljenih Dr`avljanstvo Dokumenti Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica Kolektivni centri Pravo na rad Socijalna prava Pravo na obrazovanje... 61

5 Pravo na zdravstvenu za{titu Ostvarivanje penzionih prava Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Izbeglice i lokalna zajednica Diskriminacija, SGBV i ugro`ene grupe II INTERNO RASELJENA LICA Pravo na povratak i mogu}nosti reintegracije Pobolj{anja u vezi s povratkom na Kosovo Pristup pravima na Kosovu Dr`avljanstvo i obezbe ivanje li~nih dokumenata Vlasni~ka prava Obnova imovine Ostali uslovi za povratak i reintegraciju Pravo na adekvatan sme{taj Pobolja{anje uslova `ivota Pravo na rad Socijalna prava Pravo na obrazovanje Pristup socijalnoj pomo}i i pravo na zdravstvenu za{titu Marginalizacija u javnom `ivotu Kosova Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju Pristup pravosudnom sistemu na Kosovu Napredak Bezbednost i sigurnost Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u toku njihovog raseljenja Romi Dr`avljanstvo i pribavljanje li~nih dokumenata Pobolj{anja Sloboda kretanja Pravo na adekvatan sme{taj Raseljena lica u procesu zatvaranja kolektivnih centara Nezvani~ni kolektivni centri Privatni sme{taj Romi Pravo na rad Socijalna prava Pravo na penziju Pravo na zdravstvenu za{titu

6 Pravo na obrazovanje Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju Marginalizacija u javnom `ivotu Sigurnost i bezbednost Pristup interno raseljenih lica sudovima van Kosova Zaklju~ci i preporuke Preporuke Kosovski deo Pravo na povratak Dr`avljanstvo i obezbe ivanje li~nih dokumenata Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj Pravo na rad Socijalna prava Pravo na obrazovanje Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/ Sigurnost i bezbednost Pristup sudovima Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori Romi Dr`avljanstvo i obezbe ivanje li~nih dokumenata Sloboda kretanja Pravo na imovinu i adekvatan sme{taj Pravo na rad Socijalna prava a Pravo na penziju b Pravo na zdravstvenu za{titu c Pravo na obrazovanje Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju/ Bezbednost i sigurnost Pristup raseljenih lica sudovima van Kosova III IZBEGLICE I INTERNO RASELJENA LICA U CRNOJ GORI Ustavni i zakonodavni okvir Nacionalna strategija za trajno re{avanje problema izbeglica i interno raseljenih lica Izbeglice u Crnoj Gori Raseljena lica u Crnoj Gori Regulisanje statusnih pitanja i dokumenata raseljenih i izbeglica Dr`avljanstvo Repatrijacija izbeglica i povratak raseljenih lica Zapo{ljavanje izbeglica i interno raseljenih lica Zdravstvena i socijalna za{tita

7 10. Obrazovanje Pravo svojine Pravo na udru`ivanje Pravo na intelektualnu svojinu Specifi~nosti statusa izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori Zaklju~ci i preporuke Povratak izbeglica Integracija izbeglica u Crnoj Gori Interno raseljena lica IV POVRATNICI NA OSNOVU UGOVORA O READMISIJI I AZILANTI Evropski institucionalno-pravni okvir regulisanja politike azila Ljudska prava dr`avljana SCG koji su podvrgnuti procesu readmisije Povratak manjina s Kosova i Metohije u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje (Internal Flight Alternativa interne za{tite) Povratak dece bez pratnje, `rtava trgovine ljudima i drugih lica u stanju posebne ugro`enosti Povratak na Kosovo Pristup socijalnoj i humanitarnoj pomo}i Ljudska prava azilanata u SCG Vra}anje dr`avljana tre}ih zemalja na osnovu ugovora o readmisiji Procedura za utvr ivanje izbegli~kog statusa pitanja ka`njavanja, pritvora i sme{taja azilanata Pristup humanitarnoj i pravnoj pomo}i Pristup tr`i{tu rada i socijalnim uslugama Dokumenta, izbor mesta stanovanja i slobode kretanja Pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu Zaklju~ci i preporuke Op{te preporuke za proces integracije povratnika u SCG Pripadnici manjina s Kosova povratnici iz Zapadne Evrope Azilantska za{tita V TRGOVINA LJUDIMA I KRIJUM^ARENJE LJUDI Univerzalni dokumenti Krijum~arenje Srbija (bez Kosova) Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi Pravo na zdravstvenu za{titu Pravo na pomo} Crna Gora Zakonska re{enja za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi Pravo na zdravstvenu za{titu

8 4.3. Pravo na pomo} Kosovo Zakonska re{enja vezana za trgovinu ljudima i krijum~arenje ljudi Sloboda kretanja Pravo na zdravstvenu za{titu Pravo na pomo} Preporuke Zakonska re{enja u vezi s trgovinom ljudima i krijum~arenjem ljudi Pravo na zdravstvenu za{titu Pravo na pomo} LISTA SAGOVORNIKA SA KOJIMA SU SE ^LANOVI TIMA ZA IZRADU IZVE[TAJA SUSRELI U TOKU ISTRA@IVANJA AKRONIMI BIBLIOGRAFIJA

9 UVOD Globalizacija kao fenomen sve vi{e uti~e na migracijske tokove u svetu. Danas ima oko 200 miliona migranata, {to je dva puta vi{e nego pre 25 godina. 1 Pod brigom UNHCR nalazi se 19 miliona najugro`enijih prisilnih migranata, 2 izbeglice i raseljena lica Prisilne migracije privla~e sve ve}u pa`nju, kako vlada dr`ava koje su njima pogo- ene tako i razli~itih me unarodnih agencija. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan u izve{taju Generalnoj skup{tini UN iz godine Ja~anje Ujedinjenih nacija: Agenda za dalji napredak naglasio je da su migracije prioritet za me unarodnu zajednicu. Generalni sekretar osnovao je i internu Radnu grupu za migracije, i ona je napravila izve{taj u kome su istaknuti razni aspekti migacija, kao {to su bezbednost migranata, radne migracije i njihove posledice, migracija i razvoj, azil, integracija migranata i me unarodna saradnja. U izve{taju su istaknute tri posebne preporuke: I) otkloniti normativne i prakti~ne nedostatke u na~inu vo- enja politike prema migrantima; II) popuniti institucionalne praznine u me unarodnom sistemu; i III) formirati Globalnu komisiju za me unarodne migracije (GCIM). Kao prvo globalno telo koje se bavi pitanjima me unarodnih migracija, GCIM je osnovan u drugoj polovini decembra godine. U izve{taju objavljenom u oktobru godine, Komisija je zaklju~ila da me unarodna zajednica nije uspela da iskoristi svoje mogu}nosti i da odgovori na izazove u vezi s me unarodnim migracijama. Postoji ozbiljan nedostatak kapaciteta potrebnih za formulisanje i implementaciju efektivnih migratornih politika i nema dovoljno resursa za pra}enje i procenu uticaja tih programa i politika; ne postoje koherentne migratorne politike; one se ne uzimaju u obzir kada se donose va`ne odluke u oblasti razvoja, trgovine, pomo}i i tr`i{ta rada; neophodna je bolja komunikacija i saradnja izme u dr`ava, ali isto tako izme u va- `nih aktera koji mogu da doprinesu formulisanju i sprovo enju migratornih politika (privatni i civilni sektor, sindikati, lokalne vlasti, itd.) na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. 3 1 GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, October UNHCR, The State of the World s Refugees, GCIM, Migration in an Interconnected World: New Directions for Action, October

10 Najnoviji razvoj doga aja, postavljanje novog izaslanika UN za migracije i razvoj 23. januara godine, tako e ukazuje na povezanost migracija i razvoja. Migracije su isto tako blisko povezane s pitanjima bezbednosti, privrede, trgovine ljudima i azilom. Neophodna su dalja istra`ivanja o ovim pitanjima na globalnom i lokalnom nivou. Interno raseljenje, koje je u neprestanom rastu u poslednjih 25 godina, i dalje je jedan od najuticajnijih faktora razvoja za zemlje u kojima se ono de{ava. Kao posledica ratnih razaranja, ekonomske devastacije i ozbiljnih politi~kih nestabilnosti u devedesetim godinama pro{log veka, podru~je zapadnog Balkana postalo je neuralgi~na evropska ta~ka sa aspekta upravljanja migracionom tokovima. Na podru~ju Balkana, kao posledica ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni, jo{ uvek se nalazi nekoliko stotina hiljada ljudi u izbegli~kom statusu. Od ukupno pet balkanskih zemalja, ~etiri ulaze u grupu od ~etrdeset zemalja s najve}im brojem ilegalnih imigranata u zemlje EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Makedonija). Zbog lako propusnih granica i rasprostranjene korupcije, podru~je Balkana je klju~ni regionalni tranzitni centar trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije ili robovskog rada, krijum~arenja droge i oru`ja i obavljanja nelegalnih i visokoprofitnih robnih transakcija (cigarete, alkohol, automobili). 4 U tom smislu, poslednjih nekoliko godina aktivnosti Evropske komisije s prate}im programima, UNHCR, Pakta za stabilnost i drugih me unarodnih i lokalnih organizacija koje se bave upravljanjem migracijama i za{titom prava izbeglica i migranata, usmerene su, u saradnji s vladama balkanskih zemalja, na pru`anje konkretnih oblika pomo}i kojima se reformi{e dr`avna organizacija, ja~aju organizacioni i institucionalni kapaciteti ovih zemalja, poma`e razvoj lokalnih ekonomija i pokre}u inicijative za harmonizaciju zakonodavstva u cilju stabilizacije migracionih tokova na ovom prostoru i postepenog uklju~ivanja ovih zemalja u Evro-atlantske integracije. U Srbiji i Crnoj Gori (SCG) migracijama se ne posve}uje dovoljna pa`nja; samo odre eni segmenti migracija privla~e pa`nju javnosti, i to ne stalno. Iako je zemlja suo- ~ena s komplikovanim scenarijem u vezi s migracijama, jo{ uvek ne postoje ni sistemski pristup ni odgovaraju}e institucije koje bi mogle da odgovore na te izazove i probleme. Srbija i Crna Gora jo{ uvek prihvata najve}i broj izbeglica i raseljenih lica u Evropi. Kroz njenu teritoriju veliki broj ljudi biva krijum~aren ili trafikovan. Tako e, najve}i broj azilanata u Evropskoj uniji poreklom je iz Srbije i Crne Gore. Veliki broj dr`avljana Srbije i Crne Gore, koji su u toku devedestih pobegli iz zemlje, sada se vra}aju u zemlju. Pored toga, hiljade dr`avljana Srbije i Crne Gore poku{avaju (i)legalno da prona- u bolje uslove za `ivot u razvijenijim zemljama, i najobrazovaniji obi~no u tome i uspevaju. Srbija i Crna Gora nema usagla{en, jedinstven vizni re`im kojim utvr uje svoje odnose sa drugim dr`avama u oblasti slobode kretanja ljudi. ^ini se da je ustavni okvir za migracije jasan. Prema Ustavnoj povelji u nadle`nosti je Skup{tine Srbije i Crne Gore da donosi zakone i druge akte o politici useljavanja, davanja azila, viznom sistemu i integrisanom upravljanju pograni~nim poslovima, u skladu sa standardima Evropske unije, {to zna~i da mora da postoji zajedni~ka politika ula- 4 Grupa 484, Studije o izbegli{tvu, mr Tanja Pavlovi}-Kri`ani}, Polo`aj prisilnih migranata u me unarodnom pravu, str

11 ska na teritoriju dr`ava. Da ovo nije tako vidi se u delu viznog re`ima, gde postoje razli~iti re`imi ulaska i na teritoriju Srbije i na teritoriju Crne Gore, {to u praksi dovodi do toga da strani dr`avljani npr. Rusije, Albanije i Ukrajine mogu bez vize da u u u Crnu Goru i borave na njenoj teritoriji, ali ako bi nakon toga `eleli da posete Srbiju morali bi da pribave vize. 5 Op{ti zakonski okvir SCG se sastoji od Zakona o kretanju i boravku stranaca 6 iz i Zakona o prela`enju dr`avne granice 7 iz godine, koji su zastareli i koji nisu u skladu sa me unarodnim standardima ljudskih prava. Posebne, mo`da i najva`nije teme su ilegalne migracije, preko ili sa teritorije SCG. Srbija i Crna Gora je zemlja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta raznih kategorija migranata. Goru}i problem je i borba protiv trgovine ljudima, posebno `enama i decom, kao i protiv krijum~arenja migranata. Specifi~an fenomen koji jednako poga a zemlje u regionu je feminizacija migracija, {to naravno ne zna~i da je uvek posredi trgovina `enama. 8 Na putu ka Evopskim integracijama, Srbija i Crna Gora }e morati da izgradi i uskladi svoju migratornu politiku u skladu sa evropskim standardima. To je jedan sveobuhvatan posao koji zahteva strate{ki pristup i punu koordinaciju svih nadle`nih institucija. U trenutku kada su po~eli pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju Srbije i Crne Gore, problem politike upravljanja migracijama je jo{ uvek bez odgovaraju}ih re{enja. Op{ti utisak je da me u donosiocima odluka u Srbiji i Crnoj Gori ne postoji dovoljno razvijena svest o izazovima koje nosi definisanje migratorne strategije u skladu s regionalnim inicijativama i evropskim standardima. Ovaj izve{taj bavi}e se, kao i pro{le godine, polo`ajem i problemima ~etiri vrste prisilnih migranata u Srbiji i Crnoj Gori. - Izbeglice koje su napustile republike biv{e SFRJ, uglavnom Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zbog oru`anog sukoba tokom devedesetih; - Interno raseljena lica, koja su napustila Kosovo i Metohiju godine posle povla~enja Vojske Jugoslavije i srpskih snaga bezbednosti; - Dr`avljani SCG koji su zatra`ili azil u zemljama Zapadne Evrope, ali koji su ili odbijeni ili im je istekla privremena za{tita, i koji se sada vra}aju u SCG na osnovu ugovora o readmisiji; - Azilanti, strani dr`avljani koji su u SCG uglavnom uhva}eni u poku{aju da na ilegalan na~in do u do zemalja Zapadne Evrope, i koji prolaze proceduru UN- HCR za utvr ivanje izbegli~kog statusa. Novi deo, u odnosu na izve{taj za godinu, predstavlja poglavlje o `rtvama trafikinga i krijum~arenja. Ove grupe prisilnih migranata me usobno se razlikuju, kako u pogledu statusa, tako i u pogledu na~ina na koji se re{avaju njihovi problemi, ali su im zajedni~ki te`ak eko- 5 Brankica Grupkovi}, ICMPD, elektronskom po{tom. 6 Sl. list SFRJ, br. 56/80. 7 Sl. list SFRJ, br. 34/79. 8 Brankica Grupkovi}, ponovljen citat. 11

12 nomski i socijalni polo`aj u kome su se na{li mimo svoje volje - u prisilnim migracijama. Zvani~ni podaci, iako predstavljaju razumnu osnovu za svako istra`ivanje, na`alost ~esto ne samo {to nisu pouzdani, ve} gotovo i ne postoje za pojedine grupe prisilnih migranata. Dru{tveni kontekst u kojem }e se re{avati pitanje prisilnih migranata u Srbiji i Crnoj Gori odre en je brojnim nepovoljnim okolnostima. Ekonomiju zemlje obele`avaju nedovoljan ekonomski rast, visoka stopa nezaposlenosti i javna potro{nja koja ne mo`e da zadovolji potrebe stanovni{tva. Dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore je daleko od funkcionalne dr`ave, a u Srbiji ne postoji politi~ki konsenzus o najzna~ajnijim pitanjima saradnji s Ha{kim tribunalom, statusu Kosova i Metohije i odnosima unutar Dr`avne zajednice. Te{ka ekonomska situacija i politi~ka nestabilnost odra`avaju se i na politiku prema ljudima koji su svojevremeno izbegli u Srbiju i Crnu zbog ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i sukoba na Kosovu i Metohiji 9 Odluka o krajnjem statusu Kosova i Metohije i eventualna odluka o sudbini Dr- `avne zajednice ima}e direktan uticaj na polo`aj pre svega raseljenih u Srbiji i Crnoj Gori i odredi}e prirodu programa me unarodnih organizacija i donatora prema tom delu populacije. U narednom periodu o~ekuje se dalje smanjenje humanitarne pomo}i vode}ih me unarodnih organizacija i smanjenje obima njihovih ukupnih aktivnosti. Me unarodna izolacija, ratovi i velike selidbe stanovni{tva doveli su do op{teg siroma{enja dru{tva, iscrpljenosti institucija sistema i pada nivoa usluga koje dr`ava mo`e da ponudi, tako da u Srbiji i Crnoj Gori jo{ ne postoje kapaciteti socijalne za{tite koji bi efikasno zamenili stranu humanitarnu pomo}. Potrebe ljudi u sferi socijalne za{tite, zdravstva i obrazovanja i dalje su ve}e od onoga {to dr`ava mo`e da ponudi. Ukoliko do e do napretka u odnosima s Ha{kim tribunalom i u pregovorima o priklju~enju EU, mogu}e je o~ekivati pove}anje stranih investicija i dalji ekonomski rast. To bi trebalo ako ne da nadomesti, onda sigurno da ubla`i posledice ukidanja strane humanitarne pomo}i i trebalo bi da dovede do pobolj{anja ukupnog polo`aja i izbeglica i raseljenih. Smanjenje siroma{tva me u izbeglicama i raseljenima doprinelo bi politi~koj stabilizaciji zemlje, a time i op{toj stabilnosti u regionu, {to je neophodan uslov za dalje reforme i razvoj. S druge strane, postoji rizik da preusmeravanje humanitarnih na dohodovne i razvojne programe pogodi najsiroma{nije me u raseljenima i izbeglicama (uklju- ~uju}i i specifi~nu grupu biv{ih izbeglica), koji nemaju mnogo mogu}nosti da se uklju- ~e u te aktivnosti, a i dalje im je potrebna pomo} u hrani i osnovnim artiklima. Neujedna~en regionalni pristup tako e predstavlja veliku prepreku za povratnike, izbeglice i raseljene. Postoje velike razlike u pravnom i op{tem egzistencijalnom polo`aju izbeglica i raseljenih lica u zemljama u regionu (npr.: stanarska prava u BiH i Hrvatskoj). UNHCR smatra da bez urgentnog procesa pomirenja, koji bi obuhvatio sve ljude u regionu uz sna`nu podr{ku me unarodne zajednice, pitanje mira i ekonomskog razvoja ostaje nere{eno, kao i problem povratka ili integracije prisilnih migranata Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument sa konferencije Zaboravljena kriza?, oktobar UNHCR, Closing the Circle: From Emergency Humanitarian Relief to Sustainable Returns in South Eastern Europe, April

13 Odluke i preporuke Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komiteta UN za ljudska prava Pitanja ljudskih prava izbeglica, i posebno raseljenih bila su na dnevnom redu dva komiteta Ujedinjenih nacija. Komitet UN za ekonomska i socijalna prava na 34. sednici od 25. aprila do 13. maja raspravljao je o izve{taju Srbije i Crne Gore o po{tovanju Me unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. 11 Komitet je iskazao zabrinutost zbog nedostatka pune za{tite prava garantovanih Paktom i pozvao je, izme u ostalog, vlasti Srbije i Crne Gore da pomognu izbeglicama, interno raseljenim licima i povratnicima, tako {to }e im olak{ati dobijanje li~nih dokumenata, uklju~uju}i izvode iz mati~nih knjiga, li~ne karte i radne knji`ice kako bi im omogu}ili u`ivanje ekonomskih socijalnih i kulturnih prava. Komitet UN za ljudska prava na 81. sednici od 5. do 30. jula raspravljao je o izve{taju SCG o stanju ljudskih prava u zemlji. To telo UN, koje nadzire po{tovanje Me unarodnog pakta o gra anskim i politi~kim pravima, iskazalo je zabrinutost zbog nedostatka pune za{tite prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori. Me u svojim preporukama, Komitet je istakao da raseljenim licima treba omogu}iti pun i efektivan pristup socijalnim ustanovama, obrazovnim institucijama, pomo}i za nezaposlene, adekvatnom sme{taju i li~noj dokumetaciji, u skladu sa principom zabrane diskriminacije. Komitet je tako e istakao raseljene Rome kao posebno ugro`enu grupu. Pozvao je vlast u Srbiji da postupi po njegovim preporukama i da u roku od godinu dana izvesti {ta je u~injeno na pobolj{anju polo`aja raseljenih lica United Nations, Concluding Observations of the Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Serbia and Montenegro, Unedited Version, E/C.12/1/Add.108, Thirty-fourth session, 25 April 13 May United Nations, Human Rights Committee, Eighty-first session, Summary Record of The 22107th Meeting, Palais Wilson, Geneva, Monday, 19 July

14 14

15 1. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine Prema podacima od 3. marta godine, izbeglica se odazvalo registraciji, a licu je potrv en status. Od tog broja, 73,47 odsto (78.562) izbeglica je poreklom iz Hrvatske, 26,38 odsto (28.209) iz Bosne i Hercegovine i 0,15 odsto (160) iz drugih republika biv{e Jugoslavije. U Crnoj Gori ima izbeglica iz BiH i iz Hrvatske. U i godini je do{lo do pomaka ka pronala`enju trajnog re- {enja za probleme izbeglica s teritorije biv{e Jugoslavije. U godini misije UNHCR, OEBS i Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokrenule su regionalnu inicijativu Mapa Puta Road Map u cilju unapre enja odr`ivog re{enja, povratka ili integracije, i zatvaranja dosijea izbeglica do kraja godine. Osnovni problem za integraciju izbeglica u Srbiji je postoje}i pravni okvir; on se temelji na ste~enim pravima koja proizilaze iz prava boravka na nekoj teritoriji. Zakonski okvir ne uzima u obzir ni specifi~nu ugro`enost izbeglica i raseljenih. Pored toga, smanjenje broja izbeglih ne zna~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{enja. Naime, na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovine mo`e se videti da te{ka ekonomska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnika manjina ~ine povratak izbeglih te{kim ili neodr`ivim, a njihova deregistracija u Srbiji i Crnoj Gori mo`e da zna~i da su iz izbegli~kog samo pre{li u lokalno siroma{no stanovni{tvo. Najugro`enija grupa izbeglica su biv{i nosioci stanarskih prava u Hrvatskoj, jer njihov problem nije re{en ni unutra{njim pravom ni na osnovu bilateralnog sporazuma (mere stambenog zbrinjavanja hrvatske Vlade posmatraju se kao humanitarna akcija) Povratak u BiH Povratak u BiH se nastavlja na osnovu bilateralnog sporazuma iz godine. Kao {to je navedeno u na{em Godi{njem izve{taju o stanju ljudskih prava u godini, problemi u vezi sa imovinom se u BiH uspe{no re{avaju; me utim, pitanje fizi~ke, ekonomske i socijalne sigurnosti je i dalje nere{eno. Podaci o povratku za godinu su posebno obeshrabruju}i. Od januara do kraja septembra, UNHCR je zabele`io manjinskih povrataka, dvanaest puta manje nego u istom periodu godine. 15

16 1.2. Povratak u Hrvatsku Vlada Hrvatske je obavila registraciju povratnika u septembru 2005, u kojoj je zabele`eno povratnika iz Srbije. Udru`enja hrvatskih Srba i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj procenili su da je stvarni broj povratnika znatno manji. Te organizacije zapravo navode da se izme u 60 i 65 odsto registrovanih povratnika vratilo u Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu posle kratkog boravka u Hrvatskoj. Glavne prepreke s kojima se suo~avaju izbeglice iz Hrvatske su povra}aj imovine i obnova, nere{ena stanarska prava, nere{ena penziona prava, sigurnost i bezbednost, kao i nesigurnost u vezi s potencijalnim optu`nicama za ratne zlo~ine Integracija u Srbiji Izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile taj status na osnovu Zakona o izbeglicama iz godine, u Srbiji imaju slede}a prava: pravo na rad (koje podrazumeva otvaranje radne knji`ice na osnovu izbegli~ke legitimacije), pravo na zdravstvenu za{titu, mogu}nost sme{taja u kolektivnim centrima, pravo na mese~nu markicu za gradski prevoz (koja se koristi uz izbegli~ku legitimaciju), pravo na otvaranje ra- ~una u ve}ini doma}ih banaka, pravo na obrazovanje. Deregistracija izbeglica nije zavr{ena do kraja februara godine. Bitan problem je {to teku}u deregistraciju ne prati prelazni period - dok izbeglice ne ostvare trajno re{enje (vrate imovinu u posed ili obezbede sme{taj u zemlji porekla). Ukidanjem izbegli~kog statusa nakon poslednjeg popisa bi}e pre svega pogo ene starije izbeglice, koje }e izgubiti pravo na besplatnu zdravstvenu za{titu u Srbiji. Deregistracija ote`ava ili ~ak onemogu}ava pristup dr`avljanstvu. Jo{ uvek nije prona eno re{enje za ovu situaciju, a posledice ukidanja izbegli~kog statusa nisu uzimane u obzir za vreme deregistracije. U Srbiji, i pored brojnih te{ko}a, u saradnji sa stranim donatorima i partnerskim organizacijama, vlasti su nastavile implementaciju Nacionalne strategija za re{avanje problema izbeglica i raseljenih, ponudiv{i projekte integracije izbeglicama putem prijema u dr`avljanstvo, stambenih i dohodovnih projekata. I dalje je velik doprinos me unarodnih i lokalnih nevladinih organizacija koje izbeglicama pru`aju pomo} i asistenciju i pri povratku, i pri uklju~enju u lokalnu zajednicu. Na planu integracije izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori napredak je postignut pre svega olak{avanjem prijema u dr`avljanstvo novim Zakonom o dr`avljanstvu, i to pre svega ~lanom 23. Za izbeglice iz Hrvatske i BiH, kao i raseljene s Kosova, pravo na adekvatan sme- {taj tesno je povezano s mogu}no{}u povratka, socijalnom i ekonomskom integracijom i statusom. Kao i u godini, pravo izbeglica na adekvatan sme{taj ne ostvaruje se dosledno, a u nekim slu~ajevima se uop{te ne ostvaruje. Najve}i deo izbeglica i raseljenih s posebnim potrebama, onih koji zavise od tu e nege i pomo}i, sme{ten je u kolektivne centre. Kako se kolektivni centri gase, neophodno je re{avati potrebe najugro`enijih. Da bi radili, izbeglicama i raseljenima su potrebni li~ni dokumenti, kao i radne knji`ice i podaci o radnom sta`u. Bez radnih knji`ica, oni ne mogu da dobiju penzije, re- 16

17 dovan posao, ili da se prijave i primaju pomo} u slu~aju nezaposlenosti. Izbeglice i raseljeni imaju po zakonu pravo na obrazovanje i zdravstvenu za{titu, ali je u praksi to ~esto neostvarivo zbog nedostatka sredstava. Preporuke U vezi s regionalnim pristupom, me unarodna tela i organizacije kao {to su Evropska komisija, OEBS i UNHCR treba da insistiraju na doslednoj i efikasnoj realizaciji postoje}ih regionalnih planova za izbeglice i raseljene i treba da se zala`u za to da se svuda u regionu pravedno i pod jednakim uslovima re{avaju pitanja izbeglica i raseljenih. Dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore treba da preuzme aktivniju ulogu u bilateralnim odnosima i sporazumima s Hrvatskom i BiH, kao i u regionalnim inicijativama, u cilju unapre enja uslova za povratak ili integraciju izbeglica putem re{avanja imovinskih i statusnih pitanja: stanarskih prava, konvalidacije radnog sta`a, neispla}enih penzija itd. 2. Interno raseljena lica Interno raseljenje unutar i van Kosova i Metohije zbilo se u dva navrata: nakon povla~enja srpskih snaga bezbednosti, kada je vi{e od ljudi napustilo Kosovo ili ostalo raseljeno unutar njega, i posle martovskog nasilja protiv manjinskih zajednica i me unarodne uprave, kada je ljudi potra`ilo spas u internom raseljenju, uglavnom unutar provincije. Raseljeni s Kosova i Metohije razasuti su na teritoriji jedne dr`ave koja ima tri razli~ite uprave - u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. Uslovi za povrataka raseljenih iz Srbije na Kosovo nepovoljniji su od uslova za povratak izbeglica iz Hrvatske i BiH u njihove zemlje porekla. Prema podacima UNHCR, samo pripadnika manjina vratilo se na Kosovo tokom {est godine od zavr{etka oru`anog sukoba (6.616 Srba, A{kalija/Egip}ana, Roma, Bo{njaka, 484 Goranca i 623 Albanca). Glavni razlozi za ovako mali broj povratnika su lo{a bezbednosna situacija, slabo i preoptere}eno pravosu e, policija nevoljna da istra`i incidente, neka`njivost za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti; nepostojanje slobode kretanja i vladavine prava, (problem posebno izra`en u nekim op{tinama); bezizgledna ekonomska perspektiva i diskiminatorna praksa protiv manjinskih grupa koja onemogu}ava povratnicima pristup javnim slu`bama i zaposlenju; neopravdano odugovla~enje u povezivanju povratni~kih ku- }a sa osnovnom infrastrukturom teku}om vodom i elektri~nom mre`om; nemogu}nosti {kola da odgovare na potrebe povratnika pre svega u domenu jezika, ali i drugih obrazovnih potreba; problemi vezani za dobijanje penzije i zdravstvene nege u slu~aju povratka. Problem je i nagla{ena upotreba nacionalnih i religioznih simbola od pojednih lokalnih vlasti. Mnogi povratnici sre}u se sa specifi~nim problemima u vezi s nedovoljnim po{tovanjem njihovih ljudskih prava. Pored toga, ne mo`e se o~ekivati da neko donese kona~nu odluku o povratku ne znaju}i da li }e Kosovo biti nezavisno, autonomno 17

18 ili u nekom drugom statusu. Mo`e se, ipak, zaklju~iti da }e odluka o novom statusu Kosova dovesti do novog pomeranja stanovni{tva. Prema izve{taju Me unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), polo`aj raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u godini dodatno se pogor{ao u odnosu na i godinu. Faktori koji su doprineli pogor{anju su iscrpljivanje fondova i imovine koju su raseljeni poneli sa sobom, problemi u kori{}enju imovine koja im je ostala na Kosovu, nemogu}nost kori{}enja socijalnih prinadle`nosti, zatvaranje kolektivnih centara i presu{ivanje humanitarne pomo}i. Kada je re~ o trajnim re{enjima za interno raseljena lica, vlasti u Srbiji isklju~ivo su fokusirane na njihov povratak. Integracija interno raseljenih lica ne uzima se u obzir kao ravnopravna opcija i, za razliku od izbeglica, za njih ne postoje programi stambenog zbrinjavanja. Stoga su aktivnosti najva`nijih me unarodnih ~inilaca (UNHCR, MKCK, OEBS), kao i doma}ih organizacija koje se bave za{titom raseljenih lica i unapre enjem njihovih prava, ograni~ene na predlaganje mera usmerenih na povratak, {to ograni~ava pravo raseljenih lica da se integri{u u mestima raseljenja. Preporuke Administracija UNMIK i lokalne vlasti na Kosovu moraju da preduzmu sve preko potrebne mere i osiguraju dodatne fondove kako bi sva raseljena lica mogla da se vrate u svoje domove koje su napustila za vreme ratnih sukoba. Omogu}iti svim raseljenim licima unutar KiM pristup i povra}aj imovine koja je u njihovom vlasni{tvu. U procesu pregovora o kona~nom statusu Kosova, dr`avne vlasti Srbije i Crne Gore, kao i sve pregovara~ke strane, moraju posebno da vode ra~una o interesima i pravima raseljenih. Treba definisati precizan pravni i institucionalni okvir kojim bi se na specifi~an na~in obezbedilo po{tovanje prava raseljenih lica. U nedostatku pravnog i institucionalnog okvira, potrebno je preduzeti niz vrlo razli~itih posebnih mera kojima bi se unapredile mogu}nosti za ostvarivanje prava raseljenih lica. 3. Ljudska prava izbeglica i raseljnih lica u Crnoj Gori U Crnoj Gori je, me u ukupno stanovnika na dan 1. septembra godine, `ivelo izbeglica i interno raseljenih lica, što ukupno iznosi lica ili 4,28 odsto ukupnog stanovništva. Situacija za prisilne migrante u Crnoj Gori je nepovoljnija nego u Srbiji. Po Zakonu o crnogorskom dr`avljanstvu, potrebno je 10 godina neprekidnog boravka da bi se dobilo dr`avljanstvo; me utim, izbeglice ne mogu da dobiju dozvolu za trajni boravak u Crnoj Gori, ve} samo za privremeni boravak, i zbog toga nikako ne mogu da dobiju crnogorsko dr`avljanstvo. 18

19 Suo~ena sa stalnim primedbama me unarodnih faktora da je pasivna i nevoljna da se suo~i s problemima izbeglica i raseljenih, Vlada Crna Gora usvojila je u martu godine sopstvenu Nacionalnu strategiju za trajno re{enje problema izbeglica i raseljenih lica. Ostaje nejasno koji je njen dugoro~ni cilj (svrha), budu}i da vlasti Crne Gore uop- {te ne `ele da integri{u izbeglice i raseljene smatraju}i da bi njihova integracija naru{ila etni~ku i politi~ku strukturu zemlje. U Crnoj Gori najve}i akcenat se stavlja na olak{avanje povratka u Bosnu i Hrvatsku ili na Kosovo i Metohiju, ili na dalje selidbe u Srbiju ili drugde. U tom smislu Strategija predvi a i preseljenje u tre}e zemlje, iako je evidentno da strani partneri takav program vi{e ne primenjuju u Srbiji i Crnoj Gori. Pored toga, crnogorska Vlada uskra}uje prava raseljenima na osnovu toga {to oni imaju srpsko, a ne crnogorsko dr`avljanstvo. U Crnoj Gori ne postoji bitna razlika izme- u statusa reseljenih i izbeglih lica, posebno u oblasti pru`anja pomo}i, zapo{ljavanja i dugih usluga, iako su reseljeni jo{ uvek formalno dr`avljani dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora. Vlada Crne Gore ne priznaje interno raseljenim licima status dr`avljana, ne dopu- {ta im prijavu prebivali{ta na svojoj teritoriji, a tako e im uskra}uje pravo na formalno zaposlenje, pravo na socijalnu pomo}, kao i pravo da legalno poseduju imovinu na teritoriji Crne Gore. Preporuke Vlasti u Crnoj Gori treba da donesu Zakon o dr`avljanstvu RCG, Zakon o azilu i Zakon o li~noj karti i omogu}e efikasniju proceduru dodeljivanja dr`avljanstva, Izvr{e izmene i dopune Zakona o zapo{ljavanju, Zakona o radu i Uredbe o radnom anga`ovanju nerezidentnih fizi~kih lica u cilju punog po{tovanja Konvencije o statusu izbeglica iz godine, Principa o internom raseljenju UN i Ustavne povelje SCG. 4. Povratnici na osnovu ugovora o readmisiji U toku je povratak velikog broja dr`avljana Srbije i Crne Gore kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama Zapadne Evrope ili im je ukinuta privremena za{tita dodeljena u cilju njihovog humanitarnog zbrinjavanja tokom trajanja sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije. Povratak tih ljudi odvija se, izme u ostalog, na osnovu obaveza koje je Srbija i Crna Gora preuzela potpisuju}i ugovore o readmisiji. Zaklju~eno je 13 ugovora o readmisiji s 15 zemalja. Od marta nije potpisan nijedan sporazum. Zaklju~enje ugovora o readmisiji je preduslov za saradnju sa EU, a njihovo sprovo enje je uslov za dobijanje finansijske pomo}i i liberalizaciju viznog re`ima za stavljanje zemlje na belu [engen listu. Problem sa ugovorima o readmisiji je to {to oni ne garantuju reintegraciju vra- }enih ljudi, i uz neke izuzetke, ne propisuju uslove za njihov humani prihvat u zemlji porekla. 19

20 Ne postoje precizni podaci o broju i strukturi povratnika. Nedostatak podataka predstavlja ozbiljno ograni~enje za svaki poku{aj da se analizira problem i planiraju i predla`u mere u interesu tih ljudi. Nedostatak podataka predstavlja i veliki problem za nepristrasnu ocenu o ugro`enosti me u samim povratnicima i za identifikovanje najranjivijih. Prema procenama Saveta Evrope, iz zemalja Zapadne Evrope bi}e vra}eno izme- u i ljudi. Neke procene govore o vi{e od ljudi. Najvi{e je Roma, potom Muslimana/Bo{njaka i Srba. Posebno problemati~no i te{ko pitanje je vra}anje pripadnika nekih manjina direktno na Kosovo ili u Srbiji u Crnu Goru kao u bezbedan deo zemlje, na osnovu kontroverznog koncepta alternative interne za{tite (Internal Flight Alternative), uprkos preporukama Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope i UNHCR zapadnim zemljama da se uzdr`e od takve prakse. U tim slu~ajevima, ljudi se nalaze u te{koj situaciji internog raseljenja, s velikim problemima i bez mogu}nosti ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Preporuke Unaprediti saradnju i razmenu iskustava sa svim dr`avama u regionu u vezi sa pitanjem integracije povratnika Formirati sveobuhvatne baze podataka o broju i strukturi povratnika po op{tinama u SCG, kako bi se planovi integracije mogli uskladiti sa lokalnim mogu}nostima; Uspostaviti tesne saradnje sa dr`avama prijema koje bi prilikom sprovo enja ugovora o readmisiji trebalo da pru`e podatke o povratnicima na{im organima; Uspostaviti saradnju razli~itih dr`avnih institucija i lokalnih samouprava u cilju koordinisanja ve} postoje}ih programa pomo}i, i saradnju sa donatorima u cilju definisanja budu}ih jedinstvenih programa pomo}i u procesu integracije; Dr`avni organi Srbije i Crne Gore, u saradnji sa me unarodnim i nevladinim organizacijama, trebalo bi da se zala`u kod vlada zapadnih zemalja da ne vra- }aju manjine sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru kao u bezbedni deo zemlje i trebalo bi da se anga`uju na prihvatu i pomo}i ljudima koji su se ve} vratili. 5. Azilanti Srbija i Crna Gora je u martu godine donela okvirni zakon o azilu na nivou dr`avne zajednice. Na republikama je ostalo da usvoje svoje detaljne zakone u skladu s me unarodnim standardima. U Crnoj Gori, zakon je skoro pripremljen za izglasavanje u Skup{tini, dok je u Srbiji sve i dalje na nivou nacrta. U odsustvu zakona o azilu i prate- }ih institucija, UNHCR u SCG je nastavio sa procedurom odre ivanja izbegli~kog statusa za lica van teritorije biv{e Jugoslavije. Ukoliko im UNHCR prizna izbegli~ki status, te ljude ~eka preseljenje u tre}e zemlje uglavnom SAD i Kanadu. U godini ukupno 55 stranih dr`avljana u{lo je u proceduru UNHCR za priznavanje izbegli~kog statu- 20

21 sa. Izbegli~ki status dobilo je 11 osoba (tri porodice) 10 turskih dr`avljana i jedna Uzbekistanka. U odsustvu zakona i jasne procedure, i dalje postoji velika mogu}nost vra}anja tra`ilaca azila na teritoriju gde bi bili izlo`eni progonu (refoulement). U nakon dono{enja okvirnog zakona na nivou dr`avne zajdnice, u Srbiji i Crnoj Gori gotovo da nije bilo pomaka u vezi sa izgradnjom pravnog i institucionalnog okvira azilantske za{tite. Ni Srbija ni Crna Gora i dalje nemaju detaljne zakone o azilu u skladu s me unarodnim standardima, prate}e institucije, odgovaraju}u infrastrukturu (pre svega centre za prihvat azilanata) i obu~eno osoblje. Sa stanovi{ta obaveza koje na{a zemlja ima u me unarodnoj za{titi izbeglica na osnovu Konvencije o statusu izbeglice i Evropske konvencije o ljudskim pravima, takvo stanje je neprihvatljivo i zahteva hitno re{avanje. Preporuke Vlasti Srbije i Crne Gore treba {to pre da usvoje sveobuhvatne zakone o azilu u skladu sa me unarodnim i evropskim standardima. Treba eliminisati mogu}nost vra}anja azilanta na teritoriju gde bi mogao da bude izlo`en progonu (refoulement); Treba uspostaviti prate}e institucije, centre za prihvat azilanata, formirati dr`avna tela i stru~ne slu`be koje bi preuzele ulogu koju sada ima UNHCR u za{titi tra`ilaca azila. 6. Trgovina ljudima i krijum~arenje ljudi Trgovina ljudima, decom, mu{karcima i `enama u cilju prisilne prostitucije, rada, pro{nje ili va enja i prodaje ljudskih organa, za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo predstavlja zna~ajan problem. Srbija i Crna Gora i Kosovo su podru~ja porekla, tranzita i krajnjeg odredi{ta `rtava trgovine ljudima, sa uve}anim rizikom da gra ani SCG i Kosova postanu `rtve trafikinga. Podaci kojima raspola`e NVO ASTRA nesumnjivo ukazuju na to da ve} nekoliko godina me u `rtvama trgovine ljudima dominiraju dr`avljani/ke SCG.,,U 71,11 odsto (96) slu~ajeva radilo se o dr`avljanima/kama Srbije. Stranih dr`avljanki/na bilo je 39 (28,89 odsto) i to iz Ukrajine (10), Moldavije (9), Rumunije (7), Ma arske (4), Bugarske (3), Francuske (2), i po jedna dr`avljanka/nin Hrvatske, BiH, Albanije i Iraka. U prihvatili{te za `rtve trgovine ljudima Crnogorskog `enskog lobija primilo je 28 `rtava, 13 punoletnih `ena, 7 maloletnih, 4 mu{karca iz Banglade{a (krijum~arenje) i 4 maloletna lica iz Rumunije (prisilno pro{enje). U januaru u prihvatili{te su stigle tri nove `rtve: dve iz Ukrajine i jedna iz Crne Gore, a trenutno se u prihvatili{tu nalaze 4 `ene. Prema podacima dobijenim od nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima, prose~an period boravka u skloni{tu je 28 dana. Prose~na starost `rtve je 23 godine, a kre}e se u rasponu od 13 do 37 godina. Specijalni tim MUP Crne Gore, od aprila kada je formiran, podneo je 11 krivi~nih prijava protiv 25 izvr{ilaca krivi~nog dela trgovine ljudima za dela gde je bilo 17 `rtava trgovine. 21

22 Podaci IOM, odnosno Izve{taj Jedinice za borbu protiv trgovine ljudima na Kosovu (od februara do juna 2005), navode da su oni tokom ovog perioda imali 474 korisnika (`rtve). Od toga 214 `ena su bile iz Moldavije, 89 iz Rumunije, 58 iz Ukrajine, 28 iz Bugarske, 24 iz Albanije, 53 sa Kosova, 3 iz Rusije, 3 iz Srbije, jedna iz Slova~ke i jedna iz Nigerije. Preporuke U Srbiji bi trebalo usvojiti Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima. Na prostoru Kosova neophodno je usvajanje svih neophodnih prate}ih dokumenata i podzakonskih akata radi realizacije akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima, to jest vo enja konkretnih akcija policije protiv organizovanog kriminala. U Srbiji (uklju~uju}i Kosovo) i Crnoj Gori neophodno je uspostaviti sistem prihvatili{ta koji }e imati svu neophodnu infrastrukturu i finasijsku podr{ku nadle- `nih dr`avnih organa. U saradnji sa civilnim dru{tvom, Vlada Srbije, Crne Gore i Privremene institucije na Kosovu treba da uspostave sistem besplatne pravne pomo}i `rtvama trgovine ljudima, s posebim akcentom na pomo} `rtvama u postupcima za naknadu {tete Trajna re{enja po zemlji porekla (pribli`an broj) Izvor: UNHCR Zemlja porekla Bosna i Hercegovina Hrvatska Ukupno Dobrovoljna repatrijacija Uz pomo} Uz pomo} UNHCR-a Dobrovoljna UNHCR-a repatrijacija Spontano Spontano Trajno re{enje Preseljenje preko UNHCR-a Preseljenje preko UNHCR-a Lokalna integracija/ Lokalna integracija/ naturalizacija naturalizacija *Odlu~ili da se ne registruju *Odlu~ili da se ne registruju na registraciji iz 2004/2005 na registraciji iz 2004/ *Pretpostavlja se da su lica iz ove kategorije prona{la neku vrstu trajnog re{enja jer su odlu~ili da se ne registruju 2004/2005. Ne postoje dalji podaci za ovu kategoriju. 22

23 I IZBEGLICE IZ HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE Komesarijat za izbeglice i UNHCR izdali su 3. marta zajedni~ko saop{tenje u kome se ka`e da se registraciji odazvalo izbeglica, a da je potvr en status za lice. Od tog broja 73,47 odsto (78.562) izbeglica je iz Republike Hrvatske, 26,38 odsto (28.209) iz Bosne i Hercegovine dok je 0,15 odsto (160) iz drugih republika biv{e Jugoslavije. 13 Prema podacima UNHCR 14 od 1. novembra godine, na teritoriji Srbije (bez Kosova) bilo je izbeglica. 15 U Crnoj Gori nalazio se izbeglica iz Bosne i Hercegovine i iz Hrvatske. Broj izbeglica od godine, kada ih je registrovano , smanjio se skoro ~etiri puta, kao rezultat procesa povratka u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, integracije u lokalnu sredinu u Srbiji ili preseljenja u tre}u zemlju. 16 Smanjenje broja izbeglih ne zna- ~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{enja, jer na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovine mo`e se videti da te{ka ekonomska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnika manjina ~ine povratak izbeglih te{kim ili neodr`ivim, a njihova deregistracija u Srbiji i Crnoj Gori mo`e da zna~i da su iz izbegli~kog samo pre{li u lokalno siroma{no stanovni{tvo. Integracija je zna~ajna ne samo za izbegle koji tra`e trajni boravak u SCG ve} isto tako i za izbeglice koji treba da oja~aju svoje ekonomske, obrazovne, kulturne i socijalne kapacitete da bi se uspe{no vratili i reintegrisali u zemlje porekla (za vi{e detalja, pogledati Godi{nji izve{taj Grupe 484 za godinu). Isto tako, zamena imovine i ku- }a u zemlji porekla za nov~ana sredstva je veoma va`na za pobolj{anje ekonomskog po- 13 Komesarijat za izbeglice i UNHCR, zajedni~ko saop{tenje za javnost, 3. mart UNHCR, Refugees in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Country of Origin and Current Place of Asylum (as at 01 November 2005), Belgrade, November Broj registrovanih izbeglica u poslednjem popisu u Srbiji jo{ bi se vi{e smanjio da je Komesarijat za izbeglice prihvatio predlog UNHCR da dokaz o dr`avljanstvu prihvati kao osnovu za ukidanje izbegli~kog statusa (odnosno da doda jo{ dva pitanja u upitnik: da li se osoba prijavila za dr`avljanstvo i da li je dobila dokaz o dr`avljanstvu). Stav Komesarijata je da je dovoljno samo pitanje da li je osoba dobila li~nu kartu. Posledica ovakvog stava je da je veliki broj osoba zadr`ao izbegli~ki status zbog toga {to se on ne gubi sticanjem dr`avljanstva, ve} va enjem li~ne karte. 16 Oko izbeglica s prostora biv{e Jugoslavije oti{lo je u tre}e zemlje uglavnom SAD i Kanadu. UN- HCR je asistirao u preseljenju ljudi (9.000 izbeglica iz BiH i iz Hrvatske). Taj program je pred ga{enjem, i u samo 37 osoba je preseljeno u tre}e zemlje (radi se o najranjivijim izbeglicama `rtvama torture, silovanja, somohranim majkama itd.). 23

24 lo`aja izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori, za njihovu samostalnost i mogu}nosti da slobodno biraju izme u povratka i reintegracije. U i godini do{lo je do pomaka ka trajnom re{avanju problema izbeglica sa prostora biv{e Jugoslavije. Pokrenuta je regionalna inicijativa za povratak ili integraciju izbeglica Mapa puta u kojoj u~estvuju Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. U Srbiji, i pored brojnih te{ko}a, u saradnji sa stranim donatorima i partnerskim organizacijama, vlasti su nastavile sa implementacijom Nacionalne strategija za re{avanje problema izbeglica i raseljenih, ponudiv{i projekte integracije izbeglicama putem prijema u dr`avljanstvo 17, stambenih i dohodovnih projekata. I dalje je velik doprinos me unarodnih i lokalnih nevladinih organizacija koje izbeglicama pru`aju pomo} i asistenciju i pri povratku, i pri uklju~enju u lokalnu zajednicu. Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica Republike Srbije usvojena je godine (uz pomo} UNHCR, UNDP i UNOCHA) i obuhvata mere za povratak ili integraciju izbeglica na osnovu njihovog slobodnog opredeljenja. Strategija se uglavnom oslanja na o~ekivanja od me unarodnih donatora, a institucionalnu osnovu za njeno sprovo enje predstavlja Komesarijat za izbeglice Srbije. U nameri da pospe{i integraciju izbeglica, Vlada Republike Srbije formirala je u septembru godine Komisiju za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica. Izbeglice i raseljeni uklju~eni su kao posebno ranjive grupe u Strategiju za smanjenje siroma{tva (SSS) koju je Vlada Srbije usvojila u oktobru godine. Strategije se dopunjuju tako {to je Strategija za smanjenje siroma{tva op{ta strategija za reformu zemlje i njene ekonomije s posebnim ciljevima za smanjenje siroma{tva (za celu populaciju), a Nacionalna strategija je komplementarna sa SSS u pronala`enju trajnih re{enja za probleme izbeglica i raseljenih. 18 Uprkos naporima Vlade Republike Srbije da sprovede Strategiju za smanjenje siroma{tva jo{ uvek nema zna~ajnih pokazatelja smanjenja siroma{tva me u izbeglim i raseljenim licima. Istra`ivanje o `ivotnom standardu na kome se zasniva Strategija za smanjenje siroma{tva odre uje procenat siroma{nih u ukupnoj populaciji na 10,6 odsto, ali samo malo pomeranje definisane linije siroma{tva pove}ava procenat siroma{nih na 20 odsto. To istra`ivanje, me utim, nije adekvatno uzelo u obzir populacije interno raseljenih lica i izbeglica. Istra`ivanja koja su radili WFP/CES MECON godine 19 ukazala su da je proporcija siroma{nih me u izbeglim licima dvostruko ve- }a nego u ukupnoj populaciji, i da je 25 odsto izbeglica i raseljenih `ivelo na liniji siroma{tva ili ispod nje Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije do sada je izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske uzelo dr`avljanstvo Srbije i Crne Gore. 18 E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siroma{tva, SPH/CES MECON, Siroma{tvo u Srbiji, jun Prema podacima iz Crne Gore, 60 odsto Roma (raseljenih, izbeglica i rezidenata) i 48 interno raseljenih lica koja su neromi `ive ispod linije siroma{tva. To zna~i da 54 odsto (8.945) raseljenih tamo danas `ivi u siroma- {tvu. Ako se uzme isti prag siroma{tva koji se koristi u Crnoj Gori, onda bi ukupan broj raseljenih koji `ive u siroma{tvu u Srbiji iznosio (MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005). 24

25 Osnovni problem za integraciju izbeglica je postoje}i pravni okvir koji se temelji na ste~enim pravima, a ona proizilaze iz prava boravka na nekoj teritoriji. Zakonski okvir ne uzima u obzir ni specifi~nu ugro`enost izbeglica i raseljenih. Sloboda kretanja je postoje}im zakonom vezana za institut vlasni{tva, odnosno ljudi koji nemaju pravni osnov za stanovanje u smislu poseda ili zakupa imovine ne mogu da prijave prebivali{te ili boravi{te. Neodgovaraju}i pravni okvir u praksi dovodi do toga da op{tina nastoji da preko zakonskih regulativa stvori prepreke za npr. dobijanje socijalne pomo}i preko centara za socijalni rad. Neke op{tine postavljaju uslove od {est meseci boravka na njenoj teritoriji za ispla}ivanje socijalne pomo}i. 21 Uslovi `ivota i pristup pravima i izbeglica i raseljnih umnogome zavise od mesta raseljenja, odnosno izbegli{tva. Regionalne razlike treba uzeti u obzir, jer se mnoge izbeglice i raseljeni nalaze u op{tinama u ju`noj i jugoisto~noj Srbiji koje su te{ko pogo ene op{tim siroma{tvom. Te op{tine potpuno su nevoljne da vode posebnu brigu o siroma{nim prido{licama, jer za to nemaju ni finansije, ni menad`erske sposobnosti. Najbolje rezultate pokazuju najbogatije op{tine u Vojvodini. Nere{en je i problem biv{ih izbeglica, onih koji su godinama ranije izgubili izbegli~ki status. Iako je stav Komesarijata za izbeglice da i ti ljudi treba da budu uklju~eni u teku}e programe integracije, to se u praksi ne de{ava. U godini Komesarijat je anga`ovao grupu stru~njaka koja bi, radi stvaranja uslova za integraciju izbeglica, trebalo da predlo`i amandmane na postoje}i Zakon o izbeglicama iz godine 22. Na taj na~in bi se uspostavili zakonski okviri i mehanizmi za integraciju izbeglica implementaciju raznih programa, na~in re{avanja stambenih problema, dr`avne pomo}i itd. Stambeni programi su najvi{e podr`avani od me unarodne zajednice. UNHCR, UN HABITAT, INTERSOS i druge strane i me unarodne organizacije, u okviru razli~itih projekata, finansirale su izgradnju stambenih jedinica za izbeglice, otkup seoskih doma}instava i dodelu gra evinskog materijala. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) obezbedila je zna~ajna sredstva za nekoliko programa podr{ke: za repatrijaciju i reintegraciju izbeglih i raseljenih, Nacionalnu strategiju za re{avanje problema izbeglih i raseljenih kroz podr{ku programa zatvaranja kolektivnih centara, unapre enje individualnih uslova `ivota izbeglica i raseljenih lica i podizanje institucionalnih kapaciteta. O~ekuje se i kredit Razvojne banke Saveta Evrope od 20 miliona evra. Sredstva }e uglavnom biti namenjena za izgradnju stanova za izbeglice, a jedan deo bi}e namenjen za otkup seoskih doma}instava. Brojne me unarodne organizacije sprovodile su i programe usmerene na pomo} pri zapo- {ljavanju i na podsticanje samostalne ekonomske aktivnosti. Sprovo enje svih ovih inicijativa ote`avaju mnogi problemi usled slo`enih zakonskih regulativa za izgradnju stambenog prostora, zbog nepostojanja zakona o socijalnom stanovanju i mikrokreditiranju itd. 21 Izvor: Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori. 22 Slu`beni glasnik RS, br. 18/92. 25

26 Dr`ava je delom i iz bud`etskih sredstava finansirala programe stambenog zbrinjavanja, ali nije u mogu}nosti da obezbedi nova radna mesta na ve} prenapregnutom tr- `i{tu rada. Tako e, bez bliske saradnje sa zemljama porekla izbeglica, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, nemogu}e je uspe{no re{iti njihova pitanja. Efikasan povra}aj imovine, pre svega u Hrvatskoj, nu`an je da bi izbeglice bile materijalno zbrinute ne samo u slu~aju povratka, ve} i ukoliko `ele da se integri{u u Srbiji. U godini misije UNHCR, OEBS i Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pokrenule su regionalnu inicijativu Mapa puta (Road Map) u cilju unapre enja odr`ivog re{enja, povratka ili integracije, i zatvaranja dosijea izbeglica do kraja godine. U Sarajevu, na trilateralnom sastanku na ministarskom nivou 31. januara potpisana je Sarajevska deklaracija. Na osnovu te deklaracije svaka zemlja treba da usvoji akcioni plan, a svi planovi bi se potom spojili u zajedni~ku matricu sa zadacima i rokovima. Dr`ave regiona treba da ponude uslove na osnovu kojih }e izbeglice mo}i slobodno da odlu~e o integraciji ili povratku. Prema podacima iz Komesarijata za izbeglice Srbije do{lo je do zastoja u sprovo enju planova. Do sada su definisana dva poglavlja zajedni~ke matrice: poglavlje zajedni~ke aktuelne statistike i poglavlje o pristupu pravima, kao pojedina~ne mape puta. Odlu~eno je da BiH bude koordinator, a me unarodne organizacije treba da dostave informacije i komentare za pojedina~ne mape puta. Kao i u slu~aju implementacije Nacionalne strategije za izbeglice i raseljene, i u projektu Mape puta postavlja se pitanje nadle`nosti institucija. Tabela 1: Broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Zemlja porekla Bosna i Hercegovina 40,818 Hrvatska 98,377 UKUPNO 139,195 Izvor: UNHCR, novembar Tabela 2: Izbeglice u Srbiji starosna i rodna struktura 23 Godine starosti M % Ukupno % % % 1, % , % 7, % 16, % , % 39, % 81, % Preko 60 15, % 24, % 40, % Ukupno 66, % 72, % 139, % 23 UNHCR, Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro as of 1st November 2005 Breakdown by Gender/Age, Belgrade, November

27 1. Deregistracija Statusna prava izbegli~ka legitimacija Izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje su dobile taj status na osnovu Zakona o izbeglicama iz godine u Srbiji imaju slede}a prava: pravo na rad (koje podrazumeva otvaranje radne knji`ice na osnovu izbegli~ke legitimacije), pravo na zdravstvenu za{titu, mogu}nost sme{taja u kolektivnim centrima, pravo na mese~nu markicu za gradski prevoz (koja se koristi uz izbegli~ku legitimaciju), pravo na otvaranje ra- ~una u ve}ini doma}ih banaka, pravo na obrazovanje. Izbegli~ka legitimacija je dokument koji zamenjuje li~nu kartu i izbeglice je koriste na teritoriji Srbije, ali i prilikom prelaska me udr`avne granice izme u Srbije i Bosne i Hercegovine. Deregistracija izbeglica nije zavr{ena do kraja februara godine. Bitan problem je {to teku}u deregistraciju ne prati prelazni period dok izbeglice ne ostvare trajno re{enje (vrate imovinu u posed ili obezbede sme{taj u zemlji porekla). Komesarijat za izbeglice ukida status i ljudima koji su u Hrvatskoj obnovili ku}e, ali iz odre enih razloga ne mogu zaista tu da `ive. Tako e, ukidanjem izbegli~kog statusa nakon poslednjeg popisa bi}e pre svega pogo ene starije izbeglice, koje }e izgubiti pravo na besplatnu zdravstvenu za{titu, jer imaju li~nu kartu, prijavu prebivali{ta u Hrvatskoj. Ukoliko se, s druge strane, odreknu hrvatske li~ne karte, izgubi}e pravo na program obnove i na mnoga druga prava u Hrvatskoj. Ovo je izbor izme u dve lo{e stvari, i za sada ne postoji nikavo re{enje za nastalu situaciju, niti se o takvim posledicama mislilo prilikom ukidanja statusa izbeglice. 24 U vezi sa deregistracijom izbeglica, nevladine organizacije koje pru`aju pravnu pomo} izbeglicama i raseljenima, kao {to je Praxis, podnose i `albe zbog ukidanja izbegli~kog statusa. Ljudi naj~e{}e strepe da }e s gubitkom tog statusa izgubiti zdravstveno osiguranje ili sme{taj u kolektivnim cetrima. Osnov za `albu je taj {to su odluke naj~e- {}e neobrazlo`ene, a de{avaju se i brojne gre{ke. Neki se nisu odazvali na popis izbeglica godine ili im je ime tada pogre{no upisano, te su po tom osnovu sada izgubili izbegli~ki status. 25 Deregistracija, tako e, onemogu}ava odnosno ote`ava pristup dr`avljanstvu izbeglicama koje su deregistrovane, odnosno onima koji se nisu ni registrovali, jer se njima dr`avljanstvo nudi kao strancima. 26 Postoje primeri da policija u pojedinim op{tinama ne priznaje staru izbegli~ku legitimaciju, iako bi ona trebalo da va`i dok se druga~ije ne objavi u Slu`benom glasniku Izvor: Mre`a pravnih kancelarija NHLO. 25 Izvor: Praxis. 26 To zna~i da ne prolaze ubrzanu proceduru kao izbeglice sa prostora biv{e Jugoslavije, prema ~lanu 23 Zakona o dr`avljanstvu (Slu`beni glasnik RS br. 135/04), ve} moraju da pro u proceduru kao obi~ni stranci (izgubili su izbegli~ki status, a ne mogu vi{e da konkuri{u za dr`avljanstvo kao izbeglice iz dr`ava biv{e Jugoslavije). 27 Izvor: Grupa

28 2. Pravo na povratak i programi reintegracije Kao {to je ve} re~eno, primetno je pobolj{anje u regionalnoj saradnji regionalna ministarska konferencija je odr`ana u Sarajevu, 31. januara godine. Ministri iz BiH, SCG i Hrvatske usvojili su na konferenciji Zajedni~ku deklaraciju u vezi s problemima izbeglica na regionalnom nivou. Radna grupa koja je osnovana da bi pomogla regionalni proces imala je uspeha u re{avanju tehni~kih pitanja: me utim, mape puta nisu zavr{ene na vreme. Ideja da godina bude rok za re{avanje svih pitanja u vezi sa izbeglicama sve je manje realna. Sarajevska deklaracija, ipak, predstavlja jedinstvenu priliku za re{avanje pitanja ne samo u vezi sa povratkom izbeglica, ve} i s lokalnom integracijom. Posle vi{e od deset godina, kako je zaklju~ila Evropska komisija, izbegli~ki dosijei bi mogli da budu zauvek zatvoreni. 28 Me utim, neke nevladine organizacije imaju izuzetno kriti~ke stavove prema procesu izrade i sprovo enja Mape puta. Prema Srpskom demokratskom forumu (SDF) Hrvatske 29, glavni nedostaci hrvatske Mape puta su slede}i: Ne predvi a izmene zakona i propisa koji u zna~ajnoj meri onemogu}avaju povratak izbeglica; Zanemaruje dono{enje politi~kih, administrativnih i bud`etskih mera nu`nih za odr`ivi povratak i reintegraciju povratnika; Mnoge planirane aktivnosti su nerealne (npr. dovr{enje povra}aja zauzete imovine u 2005) ili zapravo destimuli{u povratak (u planira se tek stambenih zbrinjavanja, a dosad je podneseno zahteva i o~ekuje se jo{ novih); Neki izuzetno va`ni planovi ne postoje - ciljevi, implemetacija i bud`et za 2006; Predvi ene mere (pogotovo one {to se ti~u stambenog zbrinjavanja i povra}aja imovine) zanemaruju Ugovor o sukcesiji, Anex G, koje su dr`ave naslednice SFRJ sklopile u Be~u, a Republika Hrvatska ratifikovala Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u BiH Povratak u BiH se nastavlja po bilateralnom ugovoru sa SCG iz godine. Kao {to je navedeno u na{em Godi{njem izve{taju o ljudskim pravima za godinu, u BiH se imovinska pitanja uveliko re{avaju; me utim, fizi~ka, ekonomska i socijalna sigurnost i dalje ostaju otvorene. Povratnici u mestima gde ~ine etni~ku manjinu, suo~avaju se sa diskriminacijom pri zapo{ljavanju u javnom i privatnom sektoru. 30 Postojanje jednonacionalnih {kola u nekim delovima BiH predstavlja kr{enje prava na obrazovanje. Nesta- 28 European Commission, Progress Report Croatia, November SDF, Road Map - Analysis of GoC Document on Resolution of Refugee Issue, September Amnesty International, Bosnia and Herzegovina, Behind closed gates: ethnic discrimination in employment, AI Index: EUR 63/001/2006, January 26, 2006, p

29 bilnost i proizvoljnost je prisutna i u pristupu socijanoj pomo}i, zbog nepostojanja doslednih pravila u penzionom i zdravstvenom osiguranju. Osim u nekoliko regija u Republici Srpskoj (Prijedor, Doboj, Janja) i Federaciji (Drvar, Bugojno, Stolac), broj izbeglica i raseljenih koji su se vratili u BiH, prema oceni Helsin{kog odbora je suvi{e mali da bi se neutralisale posledice etni~kog ~i{}enja za vreme rata. Prema podacima UNHCR, ne{to vi{e od milion od ukupno preko dva miliona prisilno raseljenih osoba vratilo se u svoje domove do kraja septembra godine. Od tog broja, osoba se navodno vratilo u op{tine gde sada ~ine etni~ku manjinu (takozvani manjinski povratak ). Me utim, to nije pravi broj manjinskih povrataka, jer prema terenskom istra`ivanju Helsin{kog odbora za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, manje od pola onih kojima je vra}ena imovina i koji su se registrovali kao povratnici zapravo `ivi u posleratnom mestu boravka 31. Podaci o povratku su posebno obeshrabruju}i za godinu. U periodu od januara do kraja septembra, UNHCR je zabele`io manjinskih povrataka, {to je dvanaest puta manje u pore enju sa istim periodom u godini. 32 Napadi i maltretiranje povratnika, slabi izgledi za zapo{ljavanje, nedovoljna sredstva za obnovu uni{tene imovine, kao i prepreke pri zadovoljavanju osnovnih socijalnih i ekonomskih potreba predstavljaju prepreku uspe{nom procesu povratka. U februaru godine Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) objavila je izve{taj u kome je kritikovala politi~ke partije s nacionalisti~kim programima u BiH kao odgovorne za ozbiljne probleme u vezi sa rasizmom, kao odgovorne za rasnu (i etni~ku i versku) diskriminaciju i segregaciju. Takve etni~ki pristrasne stranke, kako je ocenjeno u izve{taju, odgovorne su i za ugro`avanje ostvarivanja prava i mogu}nosti na op{tinskom i dr`avnom nivou svih onih koji ne pripadaju dominantnim etni~kim zajednicama. 33 Diskriminacija zasnovana na etni~kom poreklu prakti~no spre- ~ava zapo{ljavanje, adekvatno obrazovanje, odgovaraju}u zdravstvenu i socijalu za{titu i pravo na penziju. Ipak, najve}a prepreka odr`ivom povratku jeste li{avanje prava na rad. Ve}ina povratnika spada u kategoriju siroma{nih. Diskriminacija je bez izuzetka prisutna kada je u pitanju zapo{ljavanje povratnika u op{tinama, javnim institucijama i preduze}ima. Ne po{tuje se ustavni amandman koji predvi a proporcionalnu etni~ku zastupljenost u svim javnim organima vlasti, uklju~uju}i i sudove. Prema ustavnom amandmanu, takva proporcionalna zastupljenost je zasnovana na popisu stanovni{tva iz godine. Iako se bezbednost povratnika i njihove imovine popravila u godini, jo{ uvek su prisutni napadi na nacionalne i verske objekte, a bilo je i fizi~kih sukoba i uni{tavanja imovine povratnika Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini (analiza za period januar-decembar 2005), januar Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January Ibid. 34 Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini (analiza za period januar decembar 2005), januar

30 Pravo na imovinu i povra}aj imovine Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za godinu, povra}aj imovine u BiH je postignut u gotovo svim slu~ajevima i veoma mali broj sporova je ostao nere{en; me utim, veliki broj ku}a i stanova treba da bude popravljen i obnovljen. 35 Prema izve{taju Helsin{kog odbora za ljudska prava, u toku godine lokalne vlasti u mnogim sredinama su nastavile da opstrui{u povratak i nisu sprovodile odluke o povra}aju imovine 36. U Bosni i Hercegovini ne postoji dr`avni mehanizam koji bi omogu}io povratnicima podno{enje zahteva za rekonstrukciju imovine. Programe rekonstrukciju imovine finansiraju donatori na nivou op{tine ili kantona. Zbog toga neke me unarodne organizacije, kao {to je UNHCR, poku{avaju da uspostave bolju koordinaciju me u programima povra}aja imovine, koja bi omogu}ila izbeglicama iz Srbija i Crne Gore bolji pristup ovoj vrsti pomo}i a Obnova imovine [to se ti~e Bosne i Hercegovine, najve}i problem je te{ka ekonomska situacija i nedostatak sredstava za obnovu ku}a. Sve re i strani donatori za obnovu postavljaju uslov da osoba boravi na podru~ju gde treba da joj se obnovi imovina, kao i to da ku}a ne sme da bude potpuno uni{tena. Izbeglice koje su pretrpele totalnu {tetu odlu~uju se da prodaju to {to imaju, mada i za takve kupovine koje se uglavnom obavljaju po nacionalnom klju~u (pripadnik ve}ine kupuje od pripadnika manjine) ima veoma malo interesovanja malo ko je zainteresovan za zemlju sa uni{tenom ku}om. 37 Kada se ku}e obnove, manjinski povratnici se suo~avaju sa daljim neopravdanim odlaganjima prilikom priklju~ivanja njihovih ku}a na vodovodnu i elektri~nu mre`u UNGA, The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Commission on Human Rights resolution 2005/46 A/60/338, 7 September 2005, para Helsin{ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini (analiza za period januar decembar 2005), januar Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar godine, str UNITED NATIONS NEWS CENTRE, Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia Unofficial, > June 16,

31 Jedan od u~estalijih oblika opstrukcije ilustruje primer hrvatskih povratnika u Op{tinu Derventa, koji ve} {estu godinu ~ekaju obnovu niskonaponske elektromre`e do njihovih ku}a. Re~ je o 150 doma}instava. Na podru~ju Ustipra~e 20 posto povratni~kih ku}a tako e je u mraku, a takvih ima i u Op{tini Zvornik, Vi{egrad, Sanski Most, Glamo~ i {irom BiH. Sli~no je sa vodosnabdevanjem, putnom mre`om, a posebno mogu}nostima ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu za{titu ili obrazovanje. Neusagla{eni sistemi u oblasti zdravstva, penzionih fondova, postojanje razli~itih {kolskih programa, razli~itost entitetskih i kantonalnih zakona, ogroman broj podzakonskih odluka i propisa dovodi povratnike na svim prostorima u diskrimini{u}i polo`aj. (Helsin- {ki odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Izve{taj o stanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini (analize za period januar decembar godine), januar 2006.) b Stanarska prava Posebni problemi postoje u vezi sa stanovima koji su bili u vlasni{tvu biv{e Jugoslovenske armije. Ti stanovi nisu vra}eni predratnim vlasnicima. Nakon {to je Ustavni sud doneo odluku da vojni stanovi ostaju federaciji, jedina mogu}nost za biv{e nosioce stanarskih prava nad vojnim stanovima ostaje Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. 39 Situacija se nije promenila od na{eg izve{taja za godinu Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Sigurnost i bezbednost Ti problemi su tako e va`an razlog {to se broj povratnika smanjuje jer spre~avaju lica koja su jo{ raseljena da se vrate svojim domovima. 40 Tamo gde vlasti ignori{u bezbednost povratnika, ili pak deluju protiv jednake za- {tite, povratnici ne mogu da imaju ose}aj bezbednosti i sigurnosti. Kao {to je izjavio Volter Kalin, predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, provokativna upotreba nacionalnih i verskih simbola nekih lokalnih vlasti doprinose da se povratnici ne ose}aju dobrodo{lim. 41 Kao i godine, povratnici se jo{ uvek su- 39 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokumant pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar godine, str UNITED NATIONS NEWS CENTRE, Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia Unofficial, > June 16, United Nations News Centre, Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia Unofficial, > June 16,

32 o~avaju sa bezbednosnim problemima, kako u vezi sa konstantnom mogu}no{}u da su optu`eni i osu eni u odsustvu za zlo~ine po~injene za vreme i ubrzo posle rata, tako i zbog stalnog odsustva policijske za{tite. Povratnici navode da je lokalna policija ~esto spora u reagovanju na incidente u kojima su povratnici `rtve i da je veoma mali broj takvih incidenata re{en odgovaraju}im kaznama ili otkrivanjem po~inilaca. posebno one koje izdr`avaju porodicu, i traumatizovane `rtve rata su u naro~ito nepovoljnom polo`aju Zaklju~ci U periodu izme u januara i kraja septembra godine, UNHCR je registrovao manjinskih povrataka u BiH, dvanaest puta manje nego u istom periodu godine. Ta godina bila je godina sa najve}im brojem povrataka; posle godine, broj povrataka je u stalnom padu. Neprestano maltretiranje i napadi na povratnike, ekonomske prepreke kao {to su slabi izgledi za zapo{ljavanje u mestima povratka i nedovoljna sredstva za obnovu uni- {tene imovine i dalje ometaju proces povratka. 44 Uprkos postoje}im preprekama povratku, BiH se danas smatra sigurnom zemljom porekla i prima povratnike iz Zapadne Evrope i Hrvatske. 45 Postoji zabrinutost UNHCR da se takvi slu~ajevi apriori odbacuju, pod pretpostavkom ukupnih pobolj{anih uslova u BiH. Dok god neki tra`ioci azila (u zemljama Zapadne Evrope prm. prev.) ne budu mogli da se vrate u mesta porekla - zbog njihove zabrinutosti za bezbednost, ranijih progona, te{kih trauma ili straha od progona od militantnih pojedinaca (kao {to su ratni zlo~inci koji su jo{ uvek na slobodi) - postoja}e potreba za pojedina~nim procenama njihovih tvrdnji Pravni i institucionalni okvir i praksa u vezi s povratkom izbeglica u Hrvatsku Izme u i hrvatskih Srba napustilo je svoje domove za vreme rata od do godine, i oti{lo pre svega u Srbiju i Crnu Goru, ali i u Bosnu i Hercegovinu. Vlada Hrvatske je obavila registraciju povratnika u septembru 2005, u kojoj je zabele`eno povratnika iz Srbije. Udru`enja hrvatskih Srba i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Hrvatskoj procenili su da je stvarni broj povratnika znatno manji. Te organizacije zapravo navode da se izme u 60 i 65 procena- 42 United Nations News Centre, Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia Unofficial, > June 16, 2005; UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005, p United Nations News Centre, Human rights obstacles still remain for displaced people in Bosnia Unofficial, > June 16, Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January UNHCR, Update on Conditions for Return to Bosnia and Herzegovina, January 2005, p Ibid. 32

33 ta registrovanih povratnika vratilo u Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu posle kratkog boravka u Hrvatskoj. Glavna prepreka uspe{nom povratku jesu organi~ene ekonomske mogu}nosti s kojima se suo~avaju povratnici koji pripadaju manjinskoj populaciji, uklju~uju}i i diskriminaciju pri zapo{ljavanju. Ustavni zakon o pravima manjina, koji je usvojen u decembru godine, obavezuje dr`avu da obezbedi proporcionalnu zastupljenost manjina u dr`avnoj administraciji i pravosu u, kao i u izvr{nim telima i jedinicama lokalne samouprave; ipak, u ve}ini regiona povratka, hrvatski Srbi nisu zastupljeni u policiji, pravosu u ili regionalnim kancelarijama dr`avnih ministarstava. Iznena uju}i je podatak da su privatni preduzetnici, koji nisu po zakonu obavezni da zapo{ljavaju manjine, pokazali ve}u spremnost da zaposle Srbe nego {to je to slu~aj sa dr`avnom administracijom. 47 Kao {to je nagla{eno u izve{taju ombudsmana (pu~ki pravobranitelj) za godinu, 48 proces povratka i integracije je izuzetno spor. Vlasti, uz podr{ku opozicije i srpskih manjinskih politi~kih lidera, ula`u napor da bi obezbedile pozitivnu klimu za povratak, ali ne uspevaju da re{e najva`nija pitanja kao {to su: spor povra}aj imovine, problem sa biv{im nosiocima stanarskog prava, uni{tavanje napu{tene imovine, zahtevi za nadoknadu {tete od trenutnih stanara. Izvestan broj incidenata na nacionalnoj osnovi u godini tako e bi mogao da ugrozi proces povratka. Kako bi se izbegli nedostaci u nacrtu hrvatske Mape puta, me unarodna zajednica je predlo`ila slede}e: uvo enje pravnih lekova za plja~kanje/uni{tavanje privatne imovine pod upravom dr`ave i za zahteve za naknadu vanrednih investicija koje su privermeni korisnici podneli protiv vlasnika, regulisanje statusa onih koji jo{ nisu dobili hrvatsko dr`avljanstvo i priznavanje radnog sta`a ostvarenog na prostorima koji su kontrolisali Srbi za vreme rata. 49 Iako Evropska komisija priznaje Hrvatskoj da je postigla napredak, posebno u vezi sa povra}ajem i obnovom imovine, od Vlade se zahteva zna~ajna finansijska i politi~ka obaveza. Potrebni su dodatni napori da bi se obezbedili uslovi za odr`iv povratak, me u ostalima: planirani programi stambenog zbrinjavanja za biv{e nosioce stanarskih prava; re{avanje prijava za rekonstrukciju; privo enje kraju trenutnih rekonstrukcija; i {to je najva`nije, anga`ovanje lokalnih vlasti u mestima povratka Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul 2005; vidi Ombudsman s Report for OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul European Commission, Progress Report Croatia, November

34 Pravo na imovinu a Povra}aj imovine Prema zakonu iz godine, u toku prve tri posleratne godine oko objekata koji su pripadali hrvatskim Srbima dodeljeno je privremenim korisnicima. Bosanski Hrvati ~ine 60 procenata tih privremenih korisnika. U u 650 stambenih objekata i dalje su `iveli privremeni korisnici, od kojih je za 486 podnet zahtev za iseljenje, a za 174 nije. 51 Raniji propisi Republike Hrvatske (Uredba Vlade RH o privremenom preuzimanju i upravljanju odre enom imovinom, usvojena 31. avgusta (Narodne novine, br.63/95), a kasnije i Zakon o privremenom preuzimanju i upravljanju odre enom imovinom, usvojen 20. septembra (Narodne novine, br.73/95, 7/96 i 100/97) direktno su se primenjivali u vezi sa imovinom izbeglih odnosno prognanih Srba. Ovim zakonskim propisima celokupna imovina izbeglih (pokretna i nepoketna) stavljena je pod upravu dr`ave odnosno gradova i op{tina. Vlasnici nikako nisu mogli da povrate svoju imovinu, jer su u prednosti bila lica koja su imala pravo na posed imovine izbeglih i raseljenih Srba. Ta lica imala su re{enja op{tinskih, odnosno gradskih komisija za privremeno preuzimanje i kori{}enje imovine - dok se tim licima ne obezbedi aternativni sme{taj, pravi vlasnici ne mogu do}i u posed svoje imovine. Ovaj temeljni stav hrvatskog zakonodavca dominantan je i prilikom izmena postoje}ih i usvajanja novih, i dalje va`e}ih propisa. Hrvatski sabor je 10. jula godine usvojio Zakon o prestanku va`enja Zakona o privremenom preuzimanju i upravljanju odre enom imovinom (Narodne novine, br. 101/98) i odredio da }e se u vezi sa imovinom prognanih primenjivati Program povratka i zbrinjavanja prognanika, izbeglica i raseljenih osoba, koji je Sabor RH usvojio 26. juna godine (Narodne novine, br. 92/98). Primenjuje se i Zakon o podru~jima od posebne dr`avne skrbi od 17. maja godine (Narodne novine, br. 44/96, 57/96, upr., 124/97, 73/00, 87/00, upr., 69/01 i 88/02). I dalje ostaje nejasno zbog ~ega, kada je re~ o imovini izbeglih, ne mogu da se primene op{ti propisi Republike Hrvatske koji va- `e u ovoj oblasti. Prime}uje se da prilikom predaje imovine vlasnicima, vlasnici ne dobijaju zapisnik o popisu imovine prilikom ulaska privremenog korisnika, niti se u zapisnik o predaji nepokretnosti vlasniku unosi stanje predmetne imovine; hrvatski sudovi redovno prekora~uju tu`bene zahteve, odre uju}i da predaje imovine vlasniku ne mo`e biti do osiguranja alternativnog sme{taja privremenog korisnika ili povra}aja njegove imovine ili dodele gra evinskog materijala. Vlasnici su se fizi~ki vratili u posed imovine u, otprilike, polovini re{enih slu~aja. Oko nepokretnosti koje je trebalo da budu vra}ene vlasnicima prodato je dr`avi ili se jo{ uvek nalazi u posedu privremenih korisnika, dok su vlasnici odlu~ili da ostanu u zemlji izbegli{tva. Isto tako, vi{e od razmatranih objekata je ostalo prazno. To su uglavnom uni{teni i oplja~kani stanovi ili ku}e koji nisu useljivi i ~iji vlasnici ne mogu 51 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul

35 da se prona u. Od godine mali broj vlasnika je dobio pomo} od dr`ave u vidu gra- evinskog materijala, na koju imaju pravo prema Dopuni Zakona o podru~jima od posebne dr`avne skrbi iz godine. Povra}aj imovine nema zna~ajan uticaj na odr`ivost povratka. Evropska komisija protiv rasizma i netolarancije (ECRI) u junu je dala preporuke Vladi Hrvatske da u~ini sve napore kako bi spre~ila privremene korisnike da plja~kaju i uni{tavaju imovinu koju su du`ni da napuste, preduzimanjem efektivnih mera u vezi s prevencijom, kompenzacijom i ka`njavanjem. 52 Postupak prodaje imovine, koji se odvijao preko dr`avne agencije za promet nekretnina (APN), doveo je do velikih zloupotreba (Tema je obra ena u izve{taju Grupe 484 za 2004). Sporno je nekoliko hiljada ugovora o prodaji, a jedan broj lica ostao je bez vlasni{tva zato {to su punomo}ja i dokumenta bili falsifikovani. Zapo~eta istraga oko nelegalno otkupljenih ku}a nije zavr{ena unutar Hrvatske, niti su prona ene i optu`ene odgovorne osobe unutar agencije preporuka udru`enja i NVO je da se obustavi dalji otkup srpskih ku}a dok se istraga ne zavr{i, a preporuka OEBS je da dr`ava donese akt kojim }e poni{titi nelegalno sklopljene kupoprodajne ugovore. Slu~aj Zabrdac Postoji mogu}nost da }e sve ve}i broj Srba povratnika u Hrvatsku gubiti svoje ku}e zbog nepravednih i nepotpunih propisa i pristrasnih odluka nekih lokalnih sudova. Poslednji slu~aj Steve Zabrdca, srpskog izbeglice koji `ivi u blizini Daruvara jedan je od slu~ajeva koji izazivaju zabrinutost. Zabrdac je vratio ku}u u posed u septembru godine, nakon duge pravne bitke, ali je sada u poziciji da je izgubi po{to nije u stanju da plati nadoknadu koju je nalo`io sud privremenom korisniku koji je `iveo u njegovoj ku}i od godine. U julu godine, daruvarski Op{tinski sud je nalo`io Zabrdcu da privremenom korisniku plati hrvatskih kuna (oko evra) za navodna ulaganja u ku- }u. Ni u jednom trenutku se gospodin Zabrdac nije slo`io sa ulaganjem u svoju imovinu dok je ona bila pod upravom dr`ave u periodu izme u i godine. U tom periodu je korisnik bio oslobo en pla}anja stanarine vlasniku, kako je Hrvatski sabor tuma~io ~lan 14 Zakona o statusu prognanika i izbeglica. 52 European Commission against Racism and Intolerance, Third Report on Croatia, adopted on 17 December 2004 published on 14 June 2005 Para

36 Odluku je odobrio bjelovarski Okru`ni sud. Daruvarski op{tinski sud je nalo`io prodaju ku}e gospodina Zabrdca na aukciji zakazanoj za 15. decembar godine. 53 Predstavnici me unarodne zajednica - OEBS, UNHCR i Evropske komisije uspe{no su intervenisali pri Ministarstvu mora, turizma, prometa i razvitka. Ministarstvo je 30. decembra otpo~elo trilateralne konsultacije izme u vlasnika, privremenog korisnika i dr`ave, i one su se okon~ale sporazumom koji je odgovarao svim stranama, a Ministarstvo je preuzelo finansijske obaveze vlasnika koje je propisao sud. Prema podacima Ministarstva, jo{ 24 sli~na slu~aja koja ~ekaju da budu procesuirana u mnogim sudovima u Hrvatskoj re{i}e se trilateralnim pregovorima. 54 Misija OEBS je u maju godine predlo`ila dopune Zakona o parni~nom postupku kojima bi se zabranile protivtu`be za investiranje koje podnose privremeni korisnici privatne imovine. 55 Pravni lek kojim bi se spre~ili sli~ni slu~ajevi u budu}nosti imao bi prednost nad nesigurnim i potencijalno subjektivnim slu~ajevima trilateralnih pregovora b Obnova imovine Obnova uni{tenih stambenih objekata Dr`ava je godine obezbedila {estomese~no produ`enje roka za podno{enje prijava za dobijanje dr`avne pomo}i u obnovi. U tom periodu je podneto jo{ zahteva, najvi{e od onih koji su raseljeni u inostranstvu; 57 me utim, mnogi od tih zahteva su bili ponovljene prijave 58 ili zahtevi koji nisu obuhva}eni Zakonom o obnovi OSCE, OSCE Mission to Croatia, News in brief 6 December. 20 December 2005, < at page 5 54 OSCE, OSCE Mission to Croatia, News in brief 6 December. 20 December 2005, < at page 5; OSCE, OSCE Mission to Croatia, News in brief, 21 December 10 January 2006, at pages 1 and 2 55 OSCE, OSCE Mission to Croatia concerned returnees may lose homes (Print version) Zagreb, 8 April OSCE, OSCE Mission to Croatia, News in brief, 21 December 10 January 2006, at page 2 57 Vladin program obnove iz godine obuhvatio je obnovu ku}a (IV-VI kategorija {tete) i isplatu nov~anih pomo}i (I-III kategorija {tete) korsnicima. Program obnove za godinu predvi a obnovu ku}a (IV-VI kategorija) i nov~anih pomo}i (za korsinike iz I-III kategorije) OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul Me utim, postoji ograni~en broj ponovljenih prijava koje se ti~u slu~ajeva onih koji nisu dobili pomo} za obnovu po Zakonu o obnovi iz godine, a kojima }e biti dodeljena takva vrsta pomo}i po Amandmanu iz godine istog zakona, koji je otklonio diskriminatorna organi~enja uzroka i definicije o{te}enja, kao i teritorijalna ograni~enja. Misija OEBS savetovala je Ministarstvo da te slu~ajeve odvoji od {ire kategorije ponovljenih prijava i da ih proceni u skladu sa povoljnijim uredbama koje su na snazi u poslednjih pet godina. 59 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul

37 Do 1. jula godine, lokalne kancelarije dr`avne uprave su obradile pribli- `no novih zahteva. Procenat pozitivnih re{enja u smislu ispunjavanja uslova je ispod 30. Glavni razlog za tako nizak procenat je to {to okru`ne komisije jo{ uvek izvode procenu na osnovu zakona i uputstava 60 va`e}ih do juna godine, kada je dopunjen Zakon o obnovi. Stambeni objekti su ocenjeni kao objekti bez ratnih o{te- }enja i to u skladu sa ograni~enom definicijom iz Zakona iz godine, ne uzimaju}i u obzir dopune Zakona iz godine. Tim dopunama obuhva}ena je i imovina koja nije uni{tena direktnim ratnim dejstvima. Takva o{te}enja su postavljanje mina i eksplozivnih naprava, detonacije, plja~ke itd., o kojima se ~esto govori kao o teroristi~kim aktima. Takva o{te}enja neproporcionalno obuhvataju srpsku imovinu, uglavnom na podru~jima koja su bila pod kontrolom hrvatskih vlasti. Glavni kriterijum na osnovu dopunjenog Zakona iz godine jeste to da je {teta morala biti u~injena u periodu od po~etka Domovinskog rata do 15. januara godine, datuma mirne reintegracije hrvatskog podunavlja, koje je do tada bilo pod kontrolom UN. OEBS je u nekoliko navrata pozivao Vladu da vr{i procene na osnovu dopunjenog Zakona iz juna godine, zbog toga {to je definicija u Zakonu o obnovi iz diskriminatorna i jednostavno vi{e nije na snazi. 61 Usvajanjem Zakona o odgovornosti za {tetu nastalu usled teroristi~kih akata i javnih demonstracija, Sabor je promenio prirodu i obim pravnog leka u vezi sa o{te}enjem imovine usled teroristi~kog akta za aktuelne sudske predmete. Zakon o teroristi~kim aktima ograni~ava pravo na naknadu za obnovu stambene imovine kroz upravni postupak. 62 Vlada je potvrdila da je primena Zakona o teroristi~kim aktima dovela do prodavanja imovine. Vrhovni sud je potvrdio odluku Sabora, utvrdiv{i kako vlasnici imovine ~iji su nere{eni tu`beni zahtevi obustavljeni godine i nakon toga ponovno pokrenuti prema novom zakonu iz godine vi{e ne zadovoljavaju uslove za nov~anu nadoknadu ve} samo za obnovu. Ovakva retroaktivna eliminacija tu`benih zahteva koji su ranije bili va`e}i, mogla bi biti predmet razmatranja Evropskog suda za ljudska prava Posebno Zakona o utvr ivanju ratne {tete (NN 61/91 and 70/91) i Instrukcija o primeni Zakona o utvr ivanju ratne {tete (NN 54/93). 61 Ova verzija Zakona je usvojena nakon konsultacija sa OEBS i njegovim me unarodnim partnerima u prole- }e godine. 62 Mnogobrojne sudske sporove za nadoknadu imovinske {tete na osnovu ~lana 180 Zakona o obligacijama pokrenute po~etkom devedesetih, Sabor je suspendovao godine. Oni su ponovo pokrenuti po novim kriterijumima predvi enim Zakonom o teroristi~kim aktima. Naime, sudski postupci za finansijsku nadoknadu su dozvoljeni za fizi~ke ozlede, dok }e se zahtevi za uni{tenu imovinu re{avati putem tu`benih zahteva u upravnom postupku prema Zakonu o obnovi (OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul 2005). 63 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul

38 Suba{i} protiv Hrvatske 64 Podnosilac zahteva, sa boravi{tem u Sarajevu, podneo je gra ansku tu`bu Op{tinskom sudu u Makarskoj protiv Vlade Hrvatske tra`e}i da mu se vrati zaplenjeni automobil ili da dobije odgovaraju}u nadoknadu. Vojna policija je zaplenila njegov automobil 25. avgusta godine ispred njegove ku}e u Maloj Dubi pored Makarske, u Hrvatskoj. Op{tinski sud je 13. novembra godine usvojio tu`beni zahtev. Dr`ava Hrvatska ulo`ila je sudu u Splitu. Amandmani na Zakon o obligacionim odnosima (Amandmani iz 1999), koji su stupili na snagu 6. novembra godine, doveli su do toga da se privremeno obustave svi postupci protiv dr`ave za {tetu prouzrokovanu od pripadnika hrvatske vojske i policije nastalu u obavljanju njihove slu`bene du`nosti tokom Domovinskog rata u Hrvatskoj - uklju~uju}i i predmetni postupak. Premda se podnosilac tu`be `alio na privremenu obustavu postupka 8. aprila godine, postupak je jo{ uvek bio u toku i u trenutku saslu{anja pred Evropskim sudom za ljudska prava. Novi propis o odgovornosti dr`ave za {tetu nanetu od hrvatske vojske i policije za vreme Domovinskog rata stupio je na snagu 31. jula godine. Kako nije postignut nikakav napredak po ovom pitanju, podnosilac prijave je 8. avgusta godine podneo ustavnu `albu na trajanje postupka. Ustavni sud je 24. marta godine ustanovio da je u ovom postupku bilo kr{enja ustavnog prava u vezi s razumnim trajanjem sudskog postupka i pristupa pravdi. Nadle`nom sudu je nalo`eno da odluku donese u roku od godinu dana i odredi nadoknadu. Kako su pro{le dve godine od podno{enja `albe Ustavnom sudu, podnosilac zateva se obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud je ustanovio da je podnosilac predstavke jako dugo ~ekao na re{avanje svog zahteva pred sudom, i to zbog zakonske intervencije dr`ave. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je Republika Hrvatska prekr{ila ~lan 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima c Stanarska prava Hrvatska Vlada je u junu godine usvojila mere kojima se omogu}uje biv{im vlasnicima stanarskog prava u Zagrebu i ostalim ve}im gradovima da iznajmljuju ili kupuju dr`avne stanove po ceni ni`oj od tr`i{ne. Na`alost, do po~etka novembra godine, samo dvanaest biv{ih vlasnika stanarskog prava je imalo koristi od ovog programa. 64 (Application no /03) First Section, Final Judgment, 1 December

39 Isto tako, do septembra godine samo biv{ih vlasnika stanarskog prava je podnelo zahteve za ovaj program. Neuspeh ovog programa u privla~enju korisnika, kao i slabe {anse za dobijanje adekvatne zamene za izgubljena stanarska prava u svim lokalnim procesima, doveli su to toga da su mnoge izbeglice svoje nade polo`ile u Evropski sud za ljudska prava pre nego u hrvatske vlasti. 65 Vlada Hrvatske u svojoj argumentaciji u slu~aju Ble~i} istakla je programe stambenog zbrinjavanja kao svoj doprinos u procesu povratka izbeglica i raseljenih. 66 Evropski sud za ljudska prava je u decembru godine odlu~io da ponovo razmotri pravna pitanja u vezi sa oduzimanjem stanarskog prava u slu~aju Ble~i} protiv Hrvatske. 67 Budu}i da je Evropski sud za ljudska prava prihvatio da se oduzimanje stanarskog prava u slu~aju Ble~i} dogodilo u kontekstu oru`anog sukoba, mogu}e je da }e razmatrati primenljivost odredbi me unarodnog humanitarnog prava u za{titi civila na ovaj slu~aj. 68 U svom Izve{taju o stanju ljudskih prava prisilnih migranata za 2004 godinu, Grupa 484 je detaljno izvestila o problemu stanarskih prava na prostoru Republike Hrvatske. Kako u me uvremenu nije do{lo do napretka i pobolj{anja situacije kad je re~ o za{titi stanarskih prava izbeglih Srba, ovog puta }emo ve}u pa`nju posvetiti jo{ jednom problemati~nom pravnom stanju koji je kreirala hrvatska vlada - Zaklju~ku o na~inu stambenog zbrinjavanja povratnika koji nisu vlasnici ku}e ili stana, a `iveli su u stanovima u dru{tvenom vlasni{tvu (biv{i nosioci stanarskog prava) na podru~jima Republike Hrvatske koja su izvan podru~ja posebne dr`avne skrbi, tj. koja su za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj godine bila pod hrvatskom vla{}u (Narodne novine, br. 100/03). Ovim zaklju~kom se isti~e humanitarna komponenta, kojom Vlada Hrvatske zauzima nepravnu poziciju prema tim licima. Kada je re~ o podru~ijima koja su za vreme ratnog sukoba bila pod za{titom UN, primenjuje se Zakon o podru~jima posebne dr- `avne skrbi pro~i{}eni tekst (Narodne novine, br. 26/03), koji propisuje postupak i uslove stambenog zbrinjavanja. O~igledno je da su hrvatski dr`avljani u zavisnosti od podru~ja u kome `ive tretirani na razli~it na~in. Prema informacijama kojima raspola`e Grupa 484, u bud`etu Hrvatske za godinu bila su predvi ena sredstva za primenu pomenutog Zaklju~ka, ali zavr{no s martom godine niko nije zbrinut po ovom pravnom osnovu 65 Human Rights Watch, Country Summary for Bosnia and Herzegovina, January Ble~i} protiv Hrvatske (59532/00), para Jula godine, Evropski sud za ljudska prava je odlu~io da Hrvatska nije prekr{ila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima kada je sud, dao hrvatskoj dr`avi za pravo {to je Kristini Ble~i} ukinula stanarsko pravo jer se {est meseci nije vratila u stan u periodu oru`anog sukoba. 68 U vreme kada je pisanje izve{taja privo eno kraju, u martu Evropski sud se proglasio nenadle`nim u slu~aju Ble~i} (Ve~ernje novosti, Oluja iz Strazbura Odluka me unarodnog suda razo~arala mnoge Srbe iz Hrvatske, 11. mart 2006). Predmet/slu~aj je odbijen ratione temporis (zbog vremenskog ograni~enja mogu}nosti primene Konvencije, u ovom slu~aju ona se nije mogla primeniti), {to zna~i da Sud jo{ uvek nije utvrdio da li je stanarsko pravo isto {to i pravo vlasni{tva. Za vi{e informacija, vidi 39

40 Ostali preduslovi za reintegraciju povratnika Mnogi raseljeni hrvatski Srbi koji nisu prethodno stekli hrvatsko dr`avljanstvo, izgubili su status stalno nastanjenog stranca po{to su napustili zemlju za vreme oru`anog sukoba. Prethodni rok do 31. decembra godine za ponovno uspostavljanje tog statusa pod povoljnim uslovima produ`en je do 30. juna godine. Produ`enje je bilo rezultat sporazuma Hrvatske vlade s predstavnicima srpske manjine u parlamentu, sporazuma koji su podr`ali OEBS i njegovi me unarodni partneri. 69 Dosledna primena ~lana 115 Zakona o strancima iz godine, koji reguli{e obnovu statusa pod povoljnim uslovima, i dalje je problemati~na. Jedan broj pripadnika lokalne policijske uprave ne primenjuje odredbe ovog zakona na pravedan i dosledan na- ~in. Da bi se pove}ala doslednost u primenjivanju, Ministarstvo unutra{njih poslova ula- `e napore za pojednostavljenje zahteva za stalno boravi{te i zdravstvenu za{titu. OEBS i njegovi me unarodni partneri naglasili su da je ovo pitanje jedna od referentnih ta~aka za hrvatsku Mapu puta pri implementaciji sarajevske Deklaracije o povratku izbeglica. Procedura koja je trebalo da pojednostavi obnovu postupka i dobijanje statusa trajno nastanjenog stranca nije su{tinski ni{ta promenila. Iako se u Odgovorima Vlade RH na Upitnik od pitanja Evropske komisije od 9. oktobra godine navodi da je problem ove kategorije osoba re{en u aprilu godine, te da ove osobe od 1. januara godine, otkad se po~eo primjenjivati Zakon o strancima, ne moraju prilo`iti dokaz o osiguranom stanovanju i posedovanju sredstava za izdr`avanje, ipak je navedene dokumente i dokaze Vlada RH trebalo da prilo`i Evropskoj komisiji i u avgustu godine. Ovoj kategoriji lica uskra}eno je i pravo na kupovinu stana. Zaklju~kom Vlade RH o na~inu stambenog zbrinjavanja povratnika koji nisu vlasnici ku}e ili stana, a `iveli su u stanovima u dru{tvenom vlasni{tvu (biv{i nosioci stanarskog prava) na podru~jima Republike Hrvatske koja su izvan podru~ja posebne dr`avne skrbi, tj. koja su za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj godine bila pod hrvatskom vla{}u (Narodne novine, br. 100/03) utvr ena su dva na~ina stambenog zbrinjavanja povratnika: najam stana u vlasni{tvu dr`ave i kupovina vlastitog stana u skladu sa Zakonom o dru{tveno poticanoj stanogradnji (Narodne novine, br. 109/01 i 82/04). Navedeni propis je omogu}io samo dr`avljanima Republike Hrvatske podsticanje stanogradnje uz mogu}nost dugoro~nog otkupa tih stanova, {to ovu kategoriju lica i dalje stavlja u neravnopravan polo`aj u odnosu na ostale povratnike koji imaju hrvatsko dr`avljanstvo. Povratnici koji nisu hrvatski dr`avljani nemaju pravo na zdravstveno osiguranje koje proizilazi iz statusa povratnika. Da bi shodno ~l. 115 Zakona o strancima obnovili postupak za dobijanje statusa stalno nastanjenog stranca, oni su morali pru`iti dokaz o svom zdravstvenom osiguranju. Isti slu~aj je i s pravom na socijalnu za{titu. Poseban problem imaju visoko{kolci jer Hrvatska ne priznaje mnoge diplome ste- ~ene u Srbiji i tra`i njihovu nostrifikaciju. 69 OSCE, Izvje{}e o povratku izbjeglica u Hrvatsku i statusu provedbe sarajevske Ministarske deklaracije iz sije~nja godine o povratku izbjeglica, jul

41 2.2.2 a Pitanja reintegracije i pristup osnovnoj infrastrukturi Dok je Vlada ostvarila zna~ajna finansijska ulaganja u obnovu ratom uni{tene infrastrukture, nedostatak struje i vode i dalje su prepreka povratku u nekim manjinskim naseljima. 70 Prema izve{tajima SDF-ovih aktivista, jo{ je 140 takvih naselja b Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Napadi na Srbe u Hrvatskoj poja~ali su se u godini. Prema podacima Ministarstva unutra{njih poslova Hrvatske, ~etiri povratnika je ubijeno u pedeset registrovanih napada na Srbe u Hrvatskoj. 71 Osamdesetjednogodi{nji Du{an Vidi} ubijen je 18. maja godine u svojoj ku}i u Karinu pored Benkovca. U Pako{tanima, Benkovcu i Zagrebu uni{tena su vozila sa srpskim registarskim tablicama. Grupa mladi}a je napadala ili pretila putnicima iz srpskih autobusa koji su putovali kroz Rijeku i Delnice, kao i onima iz voza na `elezni~koj stanici u Vinkovcima i Zagrebu. U Rijeci i Udbinama su se pojavili grafiti s porukom Srbe na vrbe!. Dva mu{karca su 12. novembra razbili prozore na ulazu u srpsku pravoslavnu crkvu u Drni{u. Ispred prostorija jedne srpske politi~ke partije u Vukovaru 21. maja je eksplodirala bomba, a naredne no}i nepoznati po~inioci bacili su bombe na zgradu Skup{tine op{tine u selima s ve}inskim srpskim stanovni- {tvom Borovo Selo i Trpinja kod Vukovara. Gotovo ni u jednom slu~aju policija nije uhapsila po~inioce. 72 Povratnici ^edomir Medi} i Miljko Medi}, dva brata srpske nacionalnosti u poodmaklim godinama, napadnuti su i isprebijani ispred svojih ku- }a u Ostrovici, u benkova~koj oblasti, 19. jula godine. [ef policijske stanice Benkovac Zoran Zrili}, gradona~elnik op{tine Li{ane Miji}, i ~lan Ve}a nacionalnih manjina Neboj{a Cvjetan, osudili su nasilje nad starim povratnicima i izjavili da je zapo~ela ozbiljna policijska istraga u cilju re{enja incidenta. 73 U trenutku pisanja ovog izve{taja, nema novih infomacija o razre{enju ovog slu~aja. Da bi se obezbedilo po{tovanje principa sigurnosti i bezbednosti li~nosti, gra anima se mora garantovati efikasan pristup pravosu u. Postoji zabrnutost da Hrvatska nema u potpunosti efikasan pravni sistem. S obzirom na pomenute nere{ene slu~ajeve, to je posebno jasno kad je u pitanju procesuiranje krivi~nih prijava od javnih tu`ilaca u Hrvatskoj. Postoje i problemi u pristupu delotvornoj gra anskoj pravnoj za{titi koji su o~igled- 70 Ibid. 71 B92, 50 napada na Srbe u Hrvatskoj ove godine, 23. decembar Human Rights Watch, Country Summary for Croatia, January L. Kalmeta, Head of the OSCE Mission to Croatia condemned violence against elderly Serbs in Ostrovica; Fuentes: Incidents in Croatia are isolated cases Slobodna Dalmacija, 22 July

42 ni u predmetima pred Evropskim sudom za ljudska prava, a ti~u se slu~ajeva neopravdanog odugovla~enja parnica 74 i sudske pristrasnosti. 75 Kao {to smo naveli u na{em izve{taju za godinu, i kao {to je zaklju~io Amnesty International, ratni zlo~ini se u Hrvatskoj ne procesuiraju nepristrasno i u potpunosti, uz obustavljena su enja i nere{ene optu`nice Napredak Hrvatska Vlada je uvela telefonsku informativnu slu`bu pri ambasadi u Beogradu da bi izbeglicama pru`ila osnovne informacije u vezi sa pristupom imovini, socijalnim osiguranjem i penzijama, nala`enjem posla i ostalim pitanjima. Ova slu`ba povezuje srpske izbeglice sa osobama koje imaju veze u onim ovla{}enim institucijama u Hrvatskoj koje mogu da pomognu u re{avanju odre enih problema izbeglica i koje su du`ne da se jave s konkretnim informacijama o problemu u kratkom vremenskom roku. Na`alost, ova slu`ba ne pru`a informacije o osobama koje se nalaze na hrvatskoj listi mogu}ih ratnih zlo~inaca. Nesigurna situacija s nere{enim optu`nicama predstavlja prepreku Srbima da se vrate u Hrvatsku. Hrvatska Vlada podnela je ministarstvima pravde i odbrane Republike Srbije spisak sa imenima osoba osumnji~enih za ratne zlo~ine Integracija izbeglica u Srbiji Izbeglice u Srbiji 31. januara Po op{tinama Izvor: UNHCR Op{tina Broj izbeglica Op{tina Broj izbeglica NOVI SAD LESKOVAC 278 ZEMUN BACKI PETROVAC 269 STARA PAZOVA 6449 LAJKOVAC 268 SOMBOR 4662 NOVA CRNJA 259 LOZNICA 4564 COKA 253 NOVI BEOGRAD 4462 DESPOTOVAC 253 PALILULA 4233 MALI IDJOS 236 CUKARICA 3852 POZEGA 230 RUMA 3494 OPOVO 218 SUBOTICA 3294 BOR Urukalo and Nemet v. Croatia (Application No /02) First Section, Final Judgment, 28 July 2005; Debeli} v. Croatia, (Application No. 2448/03) First Section, Final Judgment, 26 August Me`nari} v. Croatia (Application No /01) First Section, Final Judgment, 30 November Amnesty International (UK), Croatia: Impunity for killings after Storm, August Davor Konjikusic, Refugee information hotline launched in Belgrade: Croatia and Serbia-Montenegro recently co-operated in launching a new telephone service meant to assist Serb refugees from Croatia, Southeast European Times, Belgrade, 16 Aug

43 Op{tina Broj izbeglica Op{tina Broj izbeglica INDJIJA 3194 CUPRIJA 209 SABAC 3194 KLADOVO 206 BACKA PALANKA 3063 NEGOTIN 189 SREMSKA MITROVICA 2940 VELIKO GRADISTE 188 PANCEVO 2763 PROKUPLJE 185 ZVEZDARA 2656 TRSTENIK 185 VOZDOVAC 2540 NOVI KNEZEVAC 183 GROCKA 2354 CAJETINA 168 SID 2336 LJIG 161 ZRENJANIN 2172 KUCEVO 161 OBRENOVAC 2072 PRIJEPOLJE 158 RAKOVICA 1721 KNJAZEVAC 156 APATIN 1707 VRANJE 154 TEMERIN 1528 VARVARIN 152 BARAJEVO 1421 LUCANI 145 ODZACI 1390 BELA CRKVA 144 CACAK 1300 IVANJICA 142 KULA 1231 KNIC 138 SMEDEREVO 1167 ARILJE 136 VRSAC 1132 PIROT 136 VRBAS 1098 ZABARI 134 BACKA TOPOLA 1075 NOVI PAZAR 131 PECINCI 1069 MALO CRNICE 115 KRALJEVO 1060 SVRLJIG 112 ARANDJELOVAC 1044 LAPOVO 103 KIKINDA 1026 KURSUMLIJA 103 ZABALJ 965 BELA PALANKA 102 IRIG 916 RASKA 101 BECEJ 907 DOLJEVAC 98 KRAGUJEVAC 854 NISKA BANJA 97 MLADENOVAC 809 KANJIZA 96 MALI ZVORNIK 805 RACA 96 JAGODINA 797 VLASOTINCE 93 VALJEVO 775 KOCELJEVA 91 KOVIN 769 OSECINA 90 KRUSEVAC 761 CICEVAC 89 LAZAREVAC 753 REKOVAC 89 STARI GRAD 752 BLACE 88 POZAREVAC 730 BRUS 87 SRBOBRAN 697 ADA 85 SAVSKI VENAC 654 KOSJERIC 81 ZITISTE 644 SOKOBANJA 79 SREMSKI KARLOVCI 640 PRIBOJ 72 NIS 620 VLADICIN HAN 69 BEOCIN 602 BOLJEVAC 65 TITEL 579 GOLUBAC 63 VRACAR 531 GADZIN HAN 58 43

44 Op{tina Broj izbeglica Op{tina Broj izbeglica PARACIN 522 BATOCINA 57 BOGATIC 515 KRUPANJ 50 GORNJI MILANOVAC 509 ZITORADJA 49 SMEDEREVSKA PALANKA 503 MAJDANPEK 48 SOPOT 502 MEDVEDJA 44 PETROVAC 477 NOVA VAROS 44 SECANJ 432 BABUSNICA 43 BAJINA BASTA 421 RAZANJ 39 ALEKSINAC 419 ALEKSANDROVAC 38 BAC 407 BUJANOVAC 36 UB 401 SENTA 33 ZAJECAR 400 LEBANE 30 NOVI BECEJ 386 SURDULICA 29 TOPOLA 385 CRNA TRAVA 28 PLANDISTE 383 ZAGUBICA 25 ALIBUNAR 367 SJENICA 24 VRNJACKA BANJA 326 BOJNIK 22 LJUBOVIJA 325 TUTIN 16 SVILAJNAC 312 TRGOVISTE 16 VELIKA PLANA 307 DIMITROVGRAD 13 VLADIMIRCI 305 MEROSINA 12 UZICE 303 BOSILEGRAD 12 KOVACICA 288 PRESEVO 2 MIONICA 280 UKUPNO Pravni okvir i praksa u vezi sa dobijanjem dr`avljanstva Na planu integracije izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori napredak je postignut pre svega novim Zakonom o dr`avljanstvu, koji je olak{ao prijem u dr`avljanstvo, a naro~ito njegovim ~lanom U cilju promovisanja prevencije i smanjenja stanja bezdr`avljanstva, UNHCR je pru`io stru~nu podr{ku u izradi predloga crnogorskog zakona o dr`avljanstvu. Prema oceni UNHCR, novi Zakon o dr`avljanstvu Republike Srbije odgovara me unarodnim pravnim standardima u ovoj oblasti. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore na- 78 Pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etni~ke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivali{te na teritoriji Republike Srbije, mo`e biti primljen u dr`avljanstvo Republike Srbije ako je navr{io 18 godina `ivota i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom dr`avom. Pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana, u dr`avljanstvo Republike Srbije mo`e biti primljeno i lice ro eno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo dr`avljanstvo te republike ili je dr`avljanin druge dr`ave nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo, ^lan 23. Zakona o dr`avljanstvu Republike Srbije. 44

45 javilo je ratifikovanje Konvencije o smanjenju stanja bezdr`avljanstva iz i Evropske konvencije o dr`avljanstvu iz godine. 79 Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za godinu, izbeglice iz Hrvatske se suo~avaju sa specifi~nim problemom. Dok je Srbija i Crna Gora potpisala ugovor o dvojnom dr`avljanstvu sa BiH godine, takav ugovor nije potpisan sa Hrvatskom. U odsustvu ugovora o dvojnom dr`avljanstvu, izbeglice koje `ele da zadr`e hrvatsko dr`avljanstvo i da dobiju dr`avljanstvo Srbije i Crne Gore ima}e du`nosti i obaveze prema obe zemlje kao nosioci dvostrukog dr`avljanstva Obezbe ivanje li~nih dokumenata Izbeglice obi~no nemaju problema u dobijanju li~nih dokumenata. Problem mo`e da se javi prilikom otvaranja radne knji`ice na osnovu izbegli~ke legitimacije, po{to ima slu~ajeva da op{tine ne priznaju taj dokument kao validan za tu svrhu. Jedan od problema mo`e da bude to {to izbegli~ka legitimacija ne sadr`i jedinstveni mati~ni broj gra ana koji je neophodan za re{avanje mnogih statusnih i administrativnih pitanja. Izbeglice nailaze na problem prilikom otvaranja radne knji`ice ako nemaju odgovaraju}i dokument sa mati~nim brojem. Ukoliko mati~nog broja nema u nekom drugom dokumentu, izbeglica mora li~no da podnese zahtev nadle`noj policijskoj stanici u Hrvatskoj kako bi do{ao do svog mati~nog broja, jer je u Hrvatskoj od to postao za{ti}eni podatak i nije vidljiv na dokumentima. Roditelji dece koja su ro ena od do na teritoriji tada{nje Republike Srpske Krajine moraju da tra`e naknadni upis kako bi njihova deca dobila mati~ni broj, jer Hrvatska ne priznaje mati~ne knjige iz tog perioda. Veliki problem je to {to mati~ne knjige za pojedine delove Hrvatske ne postoje ili su nekompletne, a neke mati~ne knjige jo{ nisu vra}ene iz Srbije (kao {to je slu~aj sa op{tinom Zrmanja) Pravo na adekvatan sme{taj Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica Stanovanje u Srbiji i Crnoj Gori je prakti~no tr`i{no regulisano, ali u poslednje vreme stambena politika koja {titi osetljive i ugro`ene dru{tvene grupe, i koja u raznim oblicima postoji u drugim zemljama, postaje predmet interesovanja vlasti u Srbiji i Crnoj Gori. Treba re}i da, zahvaljuju}i stranim donatorima, stambeni programi za izbeglice u Srbiji i Crnoj Gori postoje od godine. Strategija za smanjenje siroma{tva predvi a aktivnosti neophodne za smanjivanje ruralnog i urbanog siroma{tva, a posebno je obra ena oblast socijalnog stanovanja i sre- ivanja nelegalnih naselja. Nacionalna strategija za re{avanja problema izbeglica i rase- 79 UNHCR Operations in Serbia and Montenegro, Briefing Note, November Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar

46 ljenih predvi a: povoljnu izgradnju stambenog prostora s mogu}no{}u kupovine, izgradnju stambenog prostora s povoljnim kreditom, kao i socijalne stambene prostore koji obuhvataju dr`avne stanove za ekstremno ugro`ene i sme{taj u institucije socijalne pomo- }i ili specijalizovane zdravstvene institucije. Tako e, Nacionalna strategija predvi a i otkup starih ku}a i oku}nica i pomo} u njihovoj adaptaciji (ovo bi trebalo da bude povezano s revitalizacijom odre enih ruralnih podru~ja i ~vrsto povezano sa ingerencijama lokalnih vlasti i njihovih planova razvoja), pomo} u zapo~etoj izgradnji stambenih objekata u vlasni{tvu, omogu}avanje posedovanja stambenog prostora, oku}nice i poljoprivrednog zemlji{ta putem sklapanja ugovora o do`ivotnom izdr`avanju stara~kih doma}instava (foster). Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije do sada je bud`etskim sredstvima izgra eno stanova, u kojima je sme{teno ljudi, a brojni strani partneri i donatori (UNHCR, INTERSOS, UN Habitat. Evropska agencija za rekonstrukciju, Razvojna banka Saveta Evrope, Danski savet za izbeglice itd.), pripremaju ili ve} implementiraju stambene programe. Deo sredstava je namenjen i za stambeno zbrinjavanje ugro- `enog lokalnog stanovni{tva, kako bi se izbegla tenzija izme u izbegli~ke i lokalne populacije. Na osnovu projekta SIRP - Program stanovanja i integracije izbeglica u Srbiji (UN HABITAT i italijanska vlada) i Strategije za smanjenje siroma{tava, odnosno zbrinjavanja izbeglica i interno raseljenih lica, po prvi put u Srbiji se konstitui{e sistem socijalnog stanovanja, odnosno neprofitni stambeni sektor. S tim u vezi u pripremi je Nacrt zakona o obezbe ivanju sredstava za odr`ivi razvoj neprofitnog stambenog sektora. Na osnovu ovog zakona formira}e se Nacionalni fond za stanovanje (NFS) koji }e na ekonomskim osnovama pomagati lokalne stambene agencije. U Srbiji je ve} osnovano 7 takvih agencija. Program stanovanja i trajne integracije izbeglica realizuje se uz pomo} donatorskih sredstava Vlade Republike Italije od 15 miliona evra. Za realizaciju programa, ispred Vlade Republike Srbije nadle`no je Ministarstvo za kapitalne investicije. UN-HA- BITAT, koga je anga`ovala vlada Republike Srbije i Italije, nadle`an je za sprovo enje programa u saradnji s Ministarstvon za kapitalne investicije i op{tinama odnosno op{tinskim stambenim agencijama. Do sada je ura ena Studija izvodljivosti Programa, koju je odobrila Vlada Srbije. Po~etkom marta godine, potpisivanjem memoranduma o razumevanju izme u predstavnika op{tina i UN-HABITATA zapo~eta je i realizacija programa u sedam op{tina (Kragujevac, Ni{, ^a~ak, Kraljevo, Valjevo, Stara Pazova, Pan~evo). U pet op{tina realizovani su arhitektonski konkursi na kojima je prijavljeno 103 rada, dok je u Kragujevcu izabran i izvo a~ radova. U okviru ovog programa op{tine }e izraditi lokalne stambene strategije i akcione planove koji }e obuhvatiti i lokalne ranjive grupe. Za izbeglice je pravo na adekvatan sme{taj tesno povezano s mogu}no{}u povratka, socijalnom i ekonomskom integracijom i statusom. Kao i u godini, pravo izbeglica na adekvatan sme{taj ne ostvaruje se dosledno, a u nekim slu~ajevima se uop{te ne ostvaruje. U vezi s podr{kom integraciji putem obezbe enja sme{taja, izbegla lica naj~e{}e prigovaraju zbog neizvesnosti: svaki program za izbeglice je nesiguran; kada podnesu 46

47 zahtev, nisu sigurni da }e on zaista biti realizovan. Prema iskustvu Grupe 484, izbeglice u manjim sredinama vide kao najbolje re{enje otkup seoskih doma}instava. Integracija izbeglica umnogome zavisi od volje op{tinskih vlasti. U jednoj op{tini je, recimo, odavno zapo~eta izgradnja jedne zgrade sa {est stanova, a postoji i jo{ jedna zgrada kojoj su izgra eni temelji. Potrebno je ne{to uraditi da se te zgrade dovr{e, no problem se pojavljuje oko saradnje koju je potrebno ostvariti sa Op{tinom, i koju donatori izri~ito zahtevaju. Za Op{tinu su, pak, interesantnija ulaganja u {kole, vrti}e i kulturne centre. U jednoj drugoj op{tini [vajcarska direkcija za razvoj (SDC) htela je da finasira izgradnju stanova za izbeglice, ali Op{tina nije donela odluku o dodeli zemlji{ta (glasanje: 4:4). Pored toga, nisu najjasniji kriterijumi za selekciju korisnika stambenih projekata i evidentno je da neke veoma ugro`ene izbeglice bivaju isklju~ene iz tih programa. Izbeglice u privatnom sme{taju nalaze se ~ak u te`oj situaciji, jer veliki deo njihovih prihoda odlazi na visoke kirije, a budu}i da je prioritet dat `iteljima kolektivnih centara, skoro im je onemogu}en pristup programima stambenog zbrinjavanja. Program sme{taja tako e ne mo`e da bude trajno re{enje samo po sebi, ve} on mora da bude pra}en drugim programima koji bi omogu}ili trajno re{enje putem stalnih izvora prihoda (plate, penzije, socijalna pomo}). 81 Tabela 6: Kolektivni sme{taj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji 82 Vrsta sme{taja Broj lokacija Raseljeni Izbeglice Ukupan broj korisnika Zvani~ni kolektivni centri 99 5,679 3,700 9,379 Nezvani~ni kolektivni centri 52 1,765 1,092 2,857 Specijalizovane institucije ,788 1,795 Studentski domovi Ukupno 278 7,457 6,905 14, Kolektivni centri Kolektivni centri su nastali kao privremena mera za prihvat izbeglica, obi~no neposredno po njihovom napu{tanju mesta porekla i dolasku u Srbiju. S obzirom na situaciju, kolektivni centri su bili opravdana humanirana intervencija za izbeglice koje nisu imale mogu}nost da samostalno na u sme{taj. 83 Me utim, odavno su kolektivni centri prerasli u trajan oblik sme{taja. Po~etkom godine, Srbija je imala 402 zva- 81 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar godine, str UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro (as at 01 November 2005), Belgrade, November Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar

48 ni~na kolektivna centra u kojima je `ivelo izbeglica i raseljenih. U novembru godine, jo{ uvek je bilo otvoreno 99 kolektivnih centara sa osoba od kojih su bile raseljene s Kosova. 84 Godi{nje se utro{i 60 miliona evra za odr- `avanje kolektivnih centara. 85 Kada se oni jednom zatvore, taj novac mo`e da se upotrebi za druge svrhe. Ipak, najve}i procenat ljudi sa posebnim potrebama i mentalnim te{ko}ama, koji zavise od tu e nege i pomo}i `ive u kolektivnim centrima, ima obezbe ene barem najosnovnije uslove. Zatvaranje kolektivnih centara, iako mo`da izgleda kao jedina humana opcija, u praksi postavlja veliki `ivotni izazov za najranjivije: stare, bolesne, te{ko traumatizovane, samohrane majke i porodice nestalih lica. Zatvaranje kolektivnih centara imalo je za posledicu izme{tanje siroma{tva. Preseljenje u drugi kolektivni centar, {to se nudi kao opcija svima koji nemaju druge mogu}nosti, mo`e da proizvede nove traume i da dovede do novih problema u socijalnoj adaptaciji izbegli~kih porodica. Iako se grade alternatvni sme{aji za izbeglice i lokalno stanovni{tvo, gradnja se obavlja u obimu koji nije dovoljan da smesti sve one koji moraju da napuste kolektivne centre. Kao podr{ka programu zatvaranja kolektivnih centara, zapo~et je projekat PIKAP (Pilot Inkind Assistance Project), koji je nastao na osnovu sporazuma izme u UNHCR i Razvojne banke Saveta Evrope (CEB). 86 Sekundarno raseljavanje je potrebno izbe}i kad god je to mogu}e. Ukoliko je preseljenje u drugu lokalnu sredinu jedino re{enje koje se mo`e ponuditi, pripremi takvog preseljenja potrebno je posvetiti du`nu pa`nju. Trebalo bi organizovati informativne ili idi i vidi posete sredinama u koje porodice treba da se presele. Svi drugi oblici pravovremenog i ta~nog informisanja i prethodno uspostavljanje kontakata u novim lokalnim sredinama tako e su dobrodo{li. Me unarodne nevladine organizacije kao {to je UN HABITAT obezbedile su podr{ku programima socijalne i stambene integracije u Srbiji. UN HABITAT }e obezbediti oko 670 novih domova za izbeglica i ugro`enih osoba. Ova organizacija }e tako e pomo}i izgradnju kapaciteta za razvoj socijalnog stambenog zbrinjavanja, socijalnu i ekonomsku integraciju izbeglica i raseljenih i pove}anje razvojih kapaciteta lokalnih samouprava u razvojnom planiranju i op{tinskim informativnim sistemima. 87 Ovo je samo jedan od mnogobrojnih programa socijalnog stambenog zbrinjavanja, subvencionisanog sme{taja, obnove i samogradnje. 84 UNHCR, Collective Accommodation of Refugees and IDPs in Serbia and Montenegro, October Izvor: Komesarijat za izbeglice Srbije. 86 Cilj ovog projekta jeste: a) da se obezbedi podr{ka porodicama koje napu{taju kolektivne centre i prelaze u privatan sme{taj, ili b) da se omogu}i podr{ka izbeglicama koje su zapo~ele gradnju ku}e da je dovr{e. Prvi oblik podr{ke predvi a jednokratnu donaciju koja je naj~e{}e 2/3 u naturi (oru e, ure aji za doma}instvo ili name{taj) i 1/3 u gotovini. Donacija iznosi 360 evra po ~lanu porodice, a maksimalno za ~etiri ~lana. Druga vrsta podr{ke obezbe uje fond od evra za gra evinski materijal potreban za dovr{avanje izgradnje ku- }e, a dodeljuje se samo porodicama koje su ve} po~ele izgradnju. 87 UN-HABITAT, New housing programme launched in Serbia, Press Release, Belgrade, 11 March

49 3.4. Pravo na rad Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za godinu, stopa nezaposlenosti u Srbiji i Crnoj Gori je generalno veoma visoka, pogotovo me u `enama, osobama s posebnim potrebama, Romima, izbeglicama i raseljenima. 88 Uprkos tome {to dve dr`avne strategije (Nacionalna strategija za re{avanje problema izbeglica i Strategija za smanjenje siroma{tva) pridaju klju~ni zna~aj zapo{ljavanju kao jednom od mehanizama integracije izbeglica, nerealno je o~ekivati pomake bez ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta. 89 Op{ta nezaposlenost je pove}ala konkurenciju za poslove i oborila vrednost nadnica. Pogor{ali su se uslovi za najsiroma{nije me u populacijama kako izbeglica i raseljenih, tako i lokalnog stanovni{tva. Na ovo uti~e visoka stopa nezaposlenosti i spori napredak procesa privatizacije dr`avnih preduze}a. Problem postoje}e nezaposlenosti ne kompenzuje nijedna ekonomska korist koju privatizacija treba da donese. Nezaposlenost je sa 28 odsto u porasla na 34,5 odsto u 2003, a o~ekuje se da }e zbog restrukturisanja ili privatizacije osam najve}ih preduze}a posao izgubiti ~ak zaposlenih. 90 Prema podacima popisa izbeglica iz godine, iako izbeglice imaju bolju obrazovnu strukturu nego lokalno stanovni{tvo, me u njima je nazaposlenost bila ~ak 45 odsto. 91 Izbeglicama i raseljenima potrebne su izbegli~ke odnosno raseljeni~ke legitimacije da bi radili, kao i radne knji`ice i podaci o radnom sta`u. U op{tini Kraljevo je zabele`en otvoren slu~aj postavljanja prepreke izbeglicima kada `ele da se registruju u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje (NSZ). Ljudi se, naime, tada suo~avaju s problemom dobijanja radne knji`ice, jer im nadle`na op{tinska slu`ba - koja izdaje radne knji`ice - tra`i da od budu}eg poslodavca donesu (neobavezuju}u) potvrdu da }e ih odmah primiti u radni odnos, pa im je radna knji`ica jedino za tu svrhu potrebna. Stvarno stanje je me utim takvo da je najve- }em broju izbeglih lica potrebna radna knji`ica da bi se prijavili kao nezaposleno lice u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje, te su ljudi onda prisiljeni da nabave fiktivne potvrde kako bi to pravo i ostvarili. Sve je to, uostalom, verovatno dobro poznato pomenutoj op{tinskoj slu`bi, {to ~itavu proceduru ~ini i besmislenom koliko i pravno upitnom. (Na jednak se na~in sada tretiraju i interno raseljena lica.) Committee on Economic, Social, and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj UNHCR/Komesarijat za izbeglice RS, Registracija izbeglica u Srbiji, mart-april Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar

50 Dok se u nekim sredinama izbeglice vode u jedinstvenoj evidenciji nezaposlenih lica, te predstavnici Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje tvrde da nisu u stanju da ta~no odrede broj izbeglih lica u evidenciji (npr. u Kru{evcu), dotle se drugde, a to je ipak ~e- {}i slu~aj, izbegla lica vode u odvojenim, pomo}nim ru~nim evidencijama (npr. u Kraljevu, Kikindi, Prijepolju i Velikom Gradi{tu). Razlog ovakvoj praksi nije poznat. Vo enje u odvojenim evidencijama ni na koji na~in ne proizvodi relevantne prakti~ne posledice, u smislu druga~ijeg statusa nezaposlenih izbeglih lica. Predstavnici NSZ a u najve}em broju lokalnih sredina uvereni su da su svi programi Nacionalne slu`be podjednako otvoreni za nezaposlena izbegla lica kao i za sva ostala redovno evidentirana nezaposlena lica. Mali broj izbeglica se, me utim, prijavljuje na konkurse za u~estvovanje u takvim programima. Izbeglice nemaju dovoljno kapitala za pokretanje sopstvenog posla. Brojne me unarodne organizacije sprovode dohodovne programe usmerene na pomo} pri zapo{ljavanju izbeglica i raseljenih, odnosno na podsticanje samostalne ekonomske aktivnosti kao {to su mikrozajmovi, meke pozajmice i stru~no usavr{avanje. Ne postoji, me utim, valjan pravni okvir za te aktivnosti. U odsustvu odgovaraju}eg zakona, mikrokreditiranje se sada sprovodi na osnovu uputstava i dozvola Narodne banke Srbije. Izbeglice ~esto zara uju samo od nadni~arskih poslova, na gra evinama ili seoskim imanjima. Bilo kakvo drugo zaposlenje je te{ko dobiti. Me utim, dnevnice koje se pla}aju izbeglicama i lokalnim radnicima su potpuno jednake. Nezaposlena lica bez kvalifikacije i ona starija od 50 godina ina~e se posebno te{ko zapo{ljavaju. U kolektivnim centrima, u strukturi radno sposobnih upravo ove kategorije ~esto dominiraju ili su barem zna~ajno zastupljene. Ovo nije tipi~no za ukupnu izbegli~ku populaciju, koja, prema validnim statisti~kim podacima, na nacionalnom nivou ima ne{to povoljniju kvalifikacionu strukturu od one koju ima lokalno stanovni{tvo Socijalna prava Ovaj skup prava mo`e se podvesti pod {iru kategoriju socijalnih prava, zato {to se odnosi na pristup klju~nim dru{tvenim institucijama i zadovoljenje niza potreba koje odre uju kvalitet socijalnog `ivota Pravo na obrazovanje Od po~etka godine, neke op{tine (npr. Gornji Milanovac) uklju~ile su decu izbeglice u program stipendiranja uspe{nih aka i aka iz socijalno ugro`enih porodica. Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za godinu, finansiranje je glavna prepreka vi{em obrazovanju mladih izbeglica. Mnoge izbegli~ke porodice se i dalje suo~avaju s nemogu}no{}u slanja svoje dece na fakultete, tako da se de{ava da veoma uspe{ni u~enici srednjih {kola nemaju mogu}nosti za nastavak daljeg {kolovanja. Iskustva iz Rekovca, Prijepolja i Nove Varo{i govore da izbeglice poku{avaju da na u sred- 50

51 stva za {kolovanje svoje dece i da pi{u ambasadama i me unarodnim organizacijama, ali bez uspeha Pravo na zdravstvenu za{titu Prisilni migranti, izbeglice i raseljeni, imaju pristup osnovnim zdravstvenim uslugama koje uklju~uju izdavanje recepta za lekove i preglede kod lekara op{te prakse, ali problemi nastaju kada su neophodni hospitalizacija ili pregledi kod lekara specijalista. Prisilni migranti su na posebnim listama ~ekanja za hospitalizaciju, ~ekanje je mnogo du`e i sporije, a pristup le~enju u ju`noj i isto~noj Srbiji mnogo je te`i zbog nepostojanja specijalisti~kih odeljenja, i ekonomske neisplativosti prebacivanja pacijenata u Beograd. 94 Iz ekonomskih razloga mnogima je nedostupna privatna zdravstvena za{tita koja nadome{}uje usluge osiroma{enog i iscrpljenog sistema javne zdravstvene za{tite. Kao {to smo naglasili u izve{taju za godinu, posebno ugro`ene dru{tvene grupe, me u kojima je veliki broj izbeglica i raseljenih, ne mogu sebi da priu{te privatnu lekarsku negu. Medicinski program Danskog saveta za izbeglice 95 omogu}ava nabavku lekova s negativne liste, finansiranje slo`enijih i skupljih dijagnosti~kih procedura, nabavku materijala za potrebne operativne zahvate, a povremeno i nabavku medicinskih pomagala (mada se u vezi sa pomagalima uglavnom radi o zastupanju korisnika kako bi se na{le mogu}nosti da se pomagala dobiju od javnih zdravstvenih institucija). Srazmerno najve}i broj dodeljenih lekova jesu psihofarmaci i lekovi namenjeni le~enju epilepsije i de~je astme, a ponude u lekovima stalno se uskla uju sa stanjem u javnom zdravstvu (sadr`ajem negativne liste) i mogu}nostima samog programa. Tokom godine program je imao pribli`no 500 korisnika, a me u njima su podjednako zastupljeni izbeglice i raseljena lica. Odabir korisnika koji }e u}i u program ~ini se na osnovu procene mobilnog tima za psihosocijalnu pomo}, i primenom dve klase kriterijuma: (1) vrsta i izra`enost medicinskih indikacija; i (2) stepen socijalno-ekonomske ugro`enosti. 93 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p.14-15; IFHR, Serbia: Discrimination and Corruption, the Flaws in the Health Care System, International Fact-finding Mission International Federation for Human Rights Alternative report to the report submitted by the Government of Serbia-Montenegro to the Committee on Economic, Social and Cultural Rights in application of the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights (May 2005), International Fact Finding Mission and Report, April at pg Izvor: Vesna Jovanovi}, Danski savet za izbeglice. 51

52 Ukidanje izbegli~kog statusa otvara problem zdravstvene za{tite za izbeglice penzionere. One izbeglice koje primaju penziju iz Hrvatske trebalo bi da ostvare to pravo na osnovu Sporazuma o socijalnom osiguranju izme u Srbije i Hrvatske, a nezaposlena lica bi trebalo da ga ostvare na osnovu evidencije kod Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje. Problem predstavlja to {to bi izbeglice penzioneri iz Hrvatske trebalo da odjave stalno prebivali{te u Hrvatskoj i da, po uzimanju dr`avljanstva SCG, prijave stalno prebivali{te u Srbiji. Ovo predstavlja problem zato {to bi odjavom prebivali{ta u Hrvatskoj izbeglice izgubile pravo na ostvarivanje mnogih prava u zemlji porekla (obnova, povra}aj prvatne imovine, stambeno zbrinjavanje predratnih nosilaca stanarskog prava itd) Ostvarivanje penzionih prava Kao {to je navedeno u na{em izve{taju za godinu, penzioneri jo{ uvek imaju problem sa dokumentacijom, priznavanjem radnog sta`a i ka{njenjima u administrativnim procedurama. Veliki broj Srba iz Krajine i raseljenih s Kosova godinama ne primaju svoje penzije iako su za to ispunili uslove. 97 Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije, podneto je zahteva za penziju u Hrvatskoj, ali obra~un njihovog radnog sta`a i visine penzije u Hrvatskoj te~e veoma sporo (u proseku ljudi ~ekaju na obra~un oko 18 meseci). Prema podacima Hrvatskih vlasti sada je na snazi zakon po kojem administrativne slu`be u odre enom roku moraju re- {iti primljene predmete, te se o~ekuje da }e obra~un visine penzije u budu}em periodu trajati daleko kra}e. Isplatu zaostalih penzija u periodu od do godine Hrvatska odbija pravdaju}i se time {to su penzioneri na podru~ju tada{nje Republike Srpske Krajine (RSK) za vreme rata primali penzije iz parafonda RSK. Radi se o dvostrukim standardima jer Hrvatska priznaje penzije, ali ne i radni sta` iz tog perioda. Na osnovu sporazuma o socijalnom osiguranju izme u Hrvatske i Srbije i Crne Gore, koji je stupio na snagu 1. maja godine, izbeglice bi trebalo da dobijaju penzije u mestima gde sada borave. Tako e, sada se u Srbiji mo`e podneti zahtev za penziju iz Hrvatske. Jedan od problema je sporost administracija penzionih fondova u Srbiji i Crnoj Gori i Hrvatskoj. Minimum osam meseci se ~eka na obra~un radnog sta`a i re{enja za penziju, a u pojedinim mestima postoji i problem sa uni{tenom arhivom. Posebno pitanje je konvalidacija ratnog radnog sta`a u Hrvatskoj (u periodu od do godine). Rok za podno{enje zahteva za konvalidaciju ratnog sta`a bio je 96 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar Committee on Economic, Social, and Cultural Rights, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para

53 otvoren godine i trajao je godinu dana. U vi{e navrata je bilo najava da }e rok biti obnovljen, ali se to jo{ nije dogodilo. Postupak konvalidacije ratnog radnog sta`a podrazumeva posedovanje odre enih dokumenata iz tog perioda kojima se mo`e potvrditi da je osoba doista radila. Me u tim dokumentima nalaze se platni spiskovi, obra~uni plata, medicinska dokumentacija o upu}ivanju na bolovanje, re{enja o godi{njem odmoru. Pored navedene dokumentacije, osoba koja je podnela zahtev za konvalidaciju sta`a mora imati i dva svedoka koji su radili u navedenom periodu, a kojima je ratni radni sta` vec konvalidiran. Svedoci daju izjave podru~nim slu`bama PIO kojima potvr uju da je osoba radila u spornom periodu. Nakon prola`enja kroz ovaj postupak, stranke u najve}em broju slu~ajeva dobijaju negativan odgovor, posle kojeg imaju pravo na `albu, ali su i odgovori na `albe uglavnom negativni, pa se postupak prebacuje na sud. Konvalidacija je sporna zbog neupla}ivanja penzionog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja u hrvatske fondove za vreme rata. Ima mnogo dospelih, a neispla}enih penzija za period pre zaklju~enja socijalnog sporazuma, a po{to se radi o velikim iznosima, pitanje je koliko one mogu da budu napla}ene tu`bama u dugotrajnom sudskom postupku. Dodatno, invalidske penzije u Hrvatskoj neke op{tine priznaju, a neke ne. Pojedine op{tine pozivaju invalidske penzionere da u Hrvatskoj pro u pregled komisije. [to se ti~e Srbije, prema podacima organizacija koje pru`aju pravnu pomo} izbeglicama, neke izbeglice, vojni invalidi, imaju probleme u tom smislu {to im, prema njihovom iskustvu, ne daju da pre u u ~etvrtu kategoriju (koja podrazumeva rehabilitaciju, banjsko le~enje itd.), ve} se dr`e u petoj ili {estoj kategoriji kako bi izdaci za njih bili {to manji Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Ekonomska i politi~ka kriza u poslednjih petnaest godina uticala je na znatno smanjenje bud`eta socijalne pomo}i i na njegovo optere}enje. Sve dok se nalaze u statusu izbeglica, socijalno ugro`ene kategorije mogu da dobiju humanitarnu pomo}. Me utim, mnoge organizacije su smanjile ili potpuno ukinule tu vrstu pomo}i. UNHCR je jedina velika me unarodna agencija koja je i u nastavila s pru`anjem materijalne pomo- }i izbeglicama i raseljenima. Usled ~injenice da veliki broj izbeglica dobijanjem li~ne karte dobija i pravo na socijalnu pomo}, dr`ava }e se suo~iti sa zadatkom da uklju~i nove slu~ajeve u svoj ve} prenapregnuti sistem socijalne za{tite. Usled smanjenja humanitarne pomo}i, mnoge ugro`ene izbeglice ostale su uskra- }ene za najnu`niju pomo}, jer u statusu izbeglica ne mogu da dobiju socijalnu za{titutu u vidu materijalnog obezbe enja porodice (MOP) i de~ijeg dodatka. Proces integracije izbeglica podrazumeva prijem u dr`avljanstvo ~ime se ispunjavaju uslovi za ovu vrstu pomo}i, ali bi eventualni vakuum me uperioda trebalo prebroditi obezbe enjem finansijske pomo}i iz drugih bud`etskih izvora ili putem stranih donacija. 98 Izvor: Mre`a pravne pomo}i NHLO. 53

54 Da bi se zadovoljile potrebe za hranom najugro`enijih izbeglica i raseljenih, UN- HCR i dalje brine o biv{ih korisnika Svetskog programa hrane. UNHCR je, tako- e, vode}a organizacija za medicinske projekte namenjene najugro`enijima, distribuciju sredstava za higijenu i {kolskog pribora za decu Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Izbeglice u Srbiji imaju pravo na samoorganizovanje i postoje brojna udru`enje izbeglica. Novi nacrt Zakona o udru`enjima Republike Srbije, u ~lanu 10 predvi a da udru- `enje mogu osnovati najmanje tri pravna lica ili poslovno fizi~ka lica, s tim {to najmanje jedno od tih lica mora imati prebivali{te na teritoriji Republike Srbije. Izbegla lica s prostora biv{e Jugoslavije imaju svoja prebivali{ta u mestima iz kojih su izbegla. Prebivali- {te je u Hrvatskoj, na primer, uslov za obnovu uni{tene imovine. Stoga bi u novom zakonskom predlogu trebalo na poseban na~in tretirati izbegli~ka udru`enja, koja na prostoru Republike Srbije postoje godinama. [to se ti~e bira~kog prava hrvatskih gra ana izbeglica u Srbiji, postoji potreba za vi{e glasa~kih mesta u Srbiji, kako bi ljudi mogli ostvariti svoje bira~ko pravo prilikom izbora u Hrvatskoj Izbeglice i lokalna zajednica Susret izbeglica i raseljenih lica sa novim okru`enjem je dvostruko optere}en: s jedne strane sopstvenim gubitkom i, s druge, ekonomskim problemima zajednice u kojoj su na{li uto~i{te. Iako postoje brojni primeri uspe{ne integracije pre svega izbeglica, uz pozitivan odnos i solidarnost lokalnog stanovni{tva, primetno je da izbeglice i raseljena lica nisu dovoljno i adekvatno informisani i da ~esto nisu aktivno uklju~eni u procese integracije i promovisanja svojih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Mnogi su ostali izdvojeni iz lokalne zajednice, a uzroci su razni oblici dru{tvene isklju~enosti. Ponekad se javlja animozitet prema izbeglicama i interno raseljenim licima pre svega lokalnog ugro`enog stanovni{tva, koje u njima vidi nepo`eljnu konkurenciju za preostala retka radna mesta i krivce za te{ku situaciju u kojoj se i sami nalaze. Animozitet je poja~an i zbog pomo}i koju izbeglice i raseljeni primaju na osnovu svog statusa od me unarodnih i doma}ih organizacija. Mnoge izbeglice i raseljeni se ne ose}aju dobrodo{lim u mestima raseljenja, odnosno izbegli{tva, smatraju sebe druga~ijim i ne dru`e se sa lokalnim stanovni{tvom. Smatra se da se `itelji kolektivnih cenatra te`e uklju~uju u `ivot zajednice, jer ih dugogodi{nja fizi~ka izolovanost i lo{i uslovi stanovanja dodatno marginalizuju i pasiviziraju. Ipak, ekstremno negativan stav lokalnog stanovni{tva prema integraciji izbeli~ke populacije se retko bele`i i obi~no se radi o malom procentu domicilne populacije. 54

55 U vezi s planiranom izgradnjom socijalnih stanova za izbegli~ke porodice iz kolektivnih centara, u kikindskom gradskom naselju u kom bi stambena zgrada trebalo da bude podignuta ispoljeno je svojevrsno protivljenje `itelja tog kraja. Grupa stanovnika tog naselja sa~inila je - i uputila gradskim vlastima - peticiju u kojoj se tra`i da se zgrada ne podi`e na toj lokaciji. Mada se u peticiji pominje mogu}i problem s regulisanjem kanalizacione mre`e, re~ je o tome da ovi ljudi strahuju da bi gradnja objekta namenjenog socijalnom stanovanju u njihovom kraju mogla naru{iti izgled naselja i/ili umanjiti vrednost njihovih privatnih nepokretnosti. I predstavnici lokalnih institucija i predstavnici izbeglica smatraju da je peticija izraz stava samo jedne manje grupe Kikin ana. 99 Negativni odnosi su ~esto prisutni i kada lokalno stanovni{tvo do`ivljava pomo} ili podr{ku koja se pru`a izbeglicama (ili raseljenima) kao neopravdanu, jer i sebe smatra podjednako socijalno ugro`enim. Izbeglice ponekad smatraju da }e izvesnih netrpeljivosti izme u njih i lokalnog stanovni{tva uvek biti. Oni prepoznaju stigmatiziraju}i naboj samog termina izbeglica, i govore o bolnim uspomenama u vezi s tim pojmom, i onda kada ga drugi koriste sasvim neutralno Ugro`ene grupe / Diskriminacija i nasilje prema `enama Izbeglice spadaju u kategoriju ugro`enih dru{tvenih grupa, a deca, `ene, stari, samohrani roditelji, posebno samohrane majke, bolesni, najugro`eniji su me u njima. Prema podacima UNHCR-ove kancelarije u SCG, 50,6 odsto raseljenih i 53 odsto izbeglih lica prijavljenih u Srbiji su `ene. Broj sprovedenih istra`ivanja i sistematskih podataka o polo`aju izbeglih i raseljenih `ena u Srbiji je mali. Novi Zakon o porodici 100 koji je donet u Srbiji u februaru godine, po~eo je da se primenjuje u julu iste godine. Zakon predstavlja napor da se oblast porodi~nih odnosa uredi u skladu sa me unarodnim standardima. U Crnoj Gori je sastavljen nacrt novog Zakona o porodici. U najva`nije inovacije koje donosi Zakon o porodici spadaju odredbe o porodi~nom nasilju navedene u devetom paragrafu (~lanovi 197. do 200.). 99 Izvor: Grupa Slu`beni glasnik RS br. 18/05. 55

56 Novi zakon je po~eo da se primenjuje, ali jo{ nije zabele`en nijedan slu~aj sudskog proterivanja nasilnika iz mesta boravka. Na osnovu iskustva u zastupanju `rtava porodi~nog nasilja, Praxis smatra da je uvo enje preventivnih mera do izvesne mere ubrzalo zapo~injanje sudskih procedura. Me utim, pravna pomo} je samo jedan segmet za{tite i brige potrebne `rtvama takvog nasilja, i mnogobrojne nevladine organizacije, kao {to su Astra i Savetovali{te protiv porodi~nog nasilja vode skloni{ta za `rtve porodi~nog nasilja i trgovine ljudima. Posebnu pa`nju treba posvetiti `enama u tradicionalnim, seoskim predelima, Romkinjama, `enama u izbegli~koj i raseljeni~koj populaciji, jer su te `ene predmet dvostruke diskriminacije odnosno diskriminacije na bar dva nivoa: prvo na osnovu pola, a drugo na osnovu njihove pripadnosti ugro`enoj i marginalizovanoj grupi. 101 Uglavnom se smatra da su se `ene i mu{karci podjednako sna{li u novoj sredini, ali se ~esto uo~ava se da se mu{karci vi{e kre}u izvan ku}e i lak{e dolaze do posla, dok su `ene vezane za ku}u i porodicu usled patrijarhalne podele uloga, izolovane su i ne u~estvuju u odlu~ivanju. Kada su `ene i mu{karci relativno ravnopravni, ekonomski rast je br`i, siroma{ni br`e izlaze iz siroma{tva i pobolj{ava se blagostanje porodica. Ravnopravnost polova igra va`nu ulogu u ekonomskom razvoju i smanjenju siroma{tva. Neravnopravnost izme u polova (rodno zasnovana podela rada, razlike izme u `ena i mu{karaca u mo}i i resursima, rodna pristrasnost u ljudskim i drugim pravima) usporavaju ili ~ak spre~avaju ekonomski rast, odnosno pove}avaju siroma{tvo porodica. U izve{taju za godinu naveli smo da je malo statisti~kih podataka o statusu `ena u izbegli~koj raseljeni~koj populaciji. Iako u me uvremenu nije bilo novih istra`ivanja, i dalje se realizuju mnogobrojni projekti o rodnoj perspektivi. Kroz projekat Prevencije i odgovora na seksualno i rodno zasnovano nasilje, UN- HCR je pokrenuo kampanju podizanja svesti o ovoj problematici. Pored pru`anja pravne pomo}i, koja uklju~uje zastupanje na sudu, Praxis }e u godini organizovati {est regionalnih treninga i dva okrugla stola, gde }e ciljne grupe biti svi akteri uklju~eni u proces pru`anja za{tite `rtvama takvog nasilja me u izbeglicama i raseljenim licima Ugro`enost starijih osoba Starije izbeglice i raseljeni su posebno ugro`eni i potrebna im je hitna pomo}. Velikoj ve}ini nedostaju odgovaraju}a ishrana i le~enje, privatnost u kolektivnim centrima, trajna re{enja u vezi sa stambenim zbrinjavanjem, i oni ~esto u velikoj meri zavise od programa i projekata me unarodnih organizacija, koje ~esto ne zadovoljavaju njihove potrebe. 102 Zbrinjavanje starih ljudi koji `ive sami u privatnom sme{taju, bez 101 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade,2005, p Ibid, p

57 bliskih ro aka veoma ~esto je povezano s posebnim te{ko}ama, o ~emu govori slede}i primer. 103 Starica, rodom iz gornjomilanova~kog kraja, koja je bila udata u Hrvatskoj i tamo ima sina, od devedesetih `ivi u selu nedaleko od Milanovca, prakti~no kao izbeglica. Ona danas ima regulisano dr`avljanstvo i prebivali{te u Srbiji. U Hrvatskoj je ostvarila pravo na penziju, no punomo}jem je ovlastila sina, koji `ivi u Splitu, da penziju podi`e i njome se koristi. Njen sin, me utim, joj ni{ta od tog novca ne {alje, ne pose}uje je i ne `eli da ona do e kod njega. Ljudi iz Op{tine i iz Povereni{tva Komesarijata stupili su u kontakt s njim i poku{ali ne{to da se dogovore, ali bez ikakvog uspeha. Starica nema nikakvih sredstava za `ivot i potrebna joj je socijalna pomo}, ali, zbog penzije koju ima u Hrvatskoj, ovde ne mo`e da ostvari pravo na materijalno obezbe enje. Ne `eli ni{ta da uradi kako bi sina li{ila ranije date punomo}i, i dobijala svoju penziju. Pored ovoga, ona je pre pedesetak godina ostala bez vida, a socijalni radnici sumnjaju da je sada kod nje prisutan i izvestan mentalni poreme}aj, te da bi joj trebalo dodeliti staratelja Zaklju~ci i preporuke U delovima za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i raseljene s Kosova, dokument sadr`i i preporuke iz slede}ih izvora: Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma{tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005; Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar 2005; SDF Hrvatska, Analiza Road Map, prijedloga Vlade RH o rje{enju izbjegli~kog pitanja, Septembar 2005; Danski savet za izbeglice, SDF Hrvatska, SDF Srbija, Radionica i kampanja javnog zagovaranja, Povratak u Hrvatsku re{avanje preostalih pravnih pitanja i pitanja vezanih za incidente, Beograd, 23. septembar 2005; Norwegian Refugee Council Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) formerly Global IDP Project, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, September 2005; 103 Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar Izvor: Grupa

58 Me uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005; MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj 2005; Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Srbiji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april 2005; Izve{taj Valtera Kalina, predstavnika generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, septembar Strategija za smanjenje siroma{tva, Vlada Republike Srbije, oktobar Povratak izbeglica U vezi s regionalnim pristupom, me unarodna tela i organizacije kao {to su Evropska komisija, OEBS i UNHCR treba da insistiraju na doslednoj i efikasnoj realizaciji postoje}ih regionalnih planova za izbeglice i raseljene i treba da se zala`u za to da se svuda u regionu pravedno i pod jednakim uslovima re{avaju pitanja izbeglica i raseljenih. Dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore treba da preuzme aktivniju ulogu u bilateralnim odnosima i sporazumima s Hrvatskom i BiH, kao i u regionalnim inicijativama, u cilju unapre enja uslova za povratak ili integraciju izbeglica putem re{avanja imovinskih i statusnih pitanja: stanarskih prava, konvalidacije radnog sta`a, neispla}enih penzija itd. Treba uklju~iti nevladin sektor u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji u proces kreiranja, implementacije i monitoringa programa Mape puta [to se ti~e sprovo enja programa Mape puta, vlasti Srbije i Crne Gore trebalo bi da uspostave radno telo od predstavnika relevantnih ministarstava, koje bi bilo nadle`no za implementaciju mera i zaklju~aka iz Mape puta. Mnogi biv{i nosioci stanarskih prava u Hrvatskoj, postali su dr`avljani Srbije i Crne Gore. Stoga Srbija i Crna Gora ima prava i obavezu da {titi njihova prava i interese u bilateralnim kontaktima s Hrvatskom, pred me unarodnim faktorima i posebno pred Evropskim sudom za ljudska prava Pravo na imovinu Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora treba u bilateralnim pregovorima s Hrvatskom da insistira na doslednom po{tovanju imovinskih prava Me unarodna zajednica, UNHCR, OEBS i Evropska komisija traba da aktivno prate realizaciju prava na imovinu (povra}aj, obnovu i re{avanje pitanja stanarskih prava) i odigraju posebnu ulogu u sudskim postupcima koji se pred hrvatskim sudovima vode zbog malverzacije u otkupu imovine Srba od dr`avne agencije APN. Potrebno je dovr{iti proces povratka i obnove imovine 58

59 Hrvatska dr`ava treba da oslobodi vlasnike imovine/povratnike bilo kakvih zahteva ili potra`ivanja od privremenih korisnika za ulaganja koja nemaju pravnu osnovu, ali prave velike probleme povratnicima Treba izjedna~iti pravo na ostvarivanje stambenog zbrinjavanja za sve biv{e nosioce stanarskog prava i ukinuti vremenski limit za podno{enje zahteva. Hrvatske vlasti treba da prolongiraju pravo na regulisanje statusa za osobe koje nisu dr`avljani RH, ali su u njoj ro ene ili dugo `ivele (po ~lanu 115 Zakona o strancima, rok je istekao 30. juna 2005). Treba odrediti rokove i dovr{iti proces elektrifikacije i vodosnabdevanja sela i naselja koja jo{ nemaju struju i vodovodnu mre`u Sigurnost i bezbednost, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju Ministarstvo unutra{njih poslova Hrvatske trebalo bi da ulo`i ve}e napore kako bi se izbeglo arbitrarno hap{enje povratnika na osnovu neutemeljenih optu`bi za ratne zlo~ine ili druga krivi~na dela. Kako bi se uticaj incidenata sa etni~kom pozadinom na proces povratka sveo na najmanju mogu}u meru, hrvatske vlasti treba da nastave aktivno da rade na prevenciji takvih incidenata. Policija i pravosudni organi treba da nastave da rade na otkrivanju i ka`njavanju po~inilaca etni~ki motivisanih krivi~nih dela Integracija izbeglica u SCG Prava zasnovana na statusu izbeglica i raseljenih Treba pa`ljivo revidirati izbegli~ki status nakon poslednje registracije izbeglica u Srbiji, uz reinterpretiranje kriterijuma, vode}i ra~una o najugro`enijima i specifi~nim slu~ajevima. U cilju integracije i pobolj{anja ostvarivanja prava izbeglica i raseljenih, vlasti treba da dopune postoje}e zakonodavstvo, uspostave me uministarsku grupu i odeljenja u ministarstvima radi koordinacije postoje}ih strategija i primene mera i propisa na izbeglice i raseljena lica. Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Republike Srbije, kao i stru~na grupa za izmenu Zakona o izbeglicama, trebalo bi na sistematski na~in da koordiniraju i prate klju~ne aspekte procesa integracije u saradnji sa me unarodnim i lokalnim nevladinim organizacijama. Trebalo bi sna`no podr`ati projekte integracije u onim lokalnim sredinama koje pokazuju motivisanost i jasan interes da trajno integri{u izbegla lica, i sprovesti informativnu kampanju o prednostima procesa integracije izbeglica u onim op- {tinama koje su nevoljne da u taj proces u u. 59

60 Dr`avljanstvo Obezbediti efikasniju proceduru dodeljivanja dr`avljanstva, na osnovu novog zakona o dr`avljanstvu Srbije, i izbeglicama i ljudima koji su ranije izgubili izbegli~ki status. Posti}i dogovor sa Hrvatskom o sklapanju sporazuma o dvojnom dr`avljanstvu Dokumenti Hrvatskoj treba vratiti preostale mati~ne i zemlji{ne knjige u Srbiji i Crnoj Gori. Hrvatska i Srbiji i Crna Gora treba me usobno da priznaju diplome koje garantuju istu vrstu stru~nosti u obe zemlje Stambeno zbrinjavanje izbegli~kih porodica Usvojiti Predlog zakona o socijalnom stanovanju, koji bi trebalo da uredi i unapredi oblast socijalne stambene izgradnje i razre{i sve postoje}e nejasno}e u vezi s modelima socijalnog stanovanja. Voditi ra~una da se socijalno stanovanje u~ini dostupnim pre svega vi{estruko ugro`enim porodicama kako u kolektivnom tako i u privatnom sme{taju Kolektivni centri Treba napraviti evaluaciju dosada{njih aktivnosti i rezultata u procesu zatvaranja kolektivnih centara i unapre ivati taj proces posebno vode}i ra~una o pravima i dostojanstvu najranjivijih i socijalno najugro`enijih: starih, bolesnih, osoba sa invaliditetom, te{ko traumatizovanih, samohranih majki i dece i porodica nestalih lica. Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice treba da razmotre mogu}nosti promene u strate{kim planovima za zatvaranje kolektivnih centara kojima bi se propisalo da se preseljenje u drugi kolektivni centar mo`e izvr{iti samo u slu- ~aju krajnje nu`de i tek po{to je sa izbeglim licima postignut dogovor o obliku trajnog stambenog zbrinjavanja koje }e uslediti u nekom realno mogu}em roku. Optere}enost lokalnih samouprava u pru`anju finansijske i logisti~ke podr{ke procesu zatvaranja kolektivnih centara jeste ne{to o ~emu treba posebno voditi ra~una. Podr{ka iz PIKAP bi trebalo da bude kori{}ena u kombinaciji sa uklju~ivanjem porodice u neki od odgovaraju}ih programa stambenog zbrinjavanja, a samostalno jedino u slu~ajevima podr{ke onim porodicama koje zaista imaju kapacitete da samostalno ostvare svoje stambeno zbrinjavanje. 60

61 Pravo na rad Lokalne samouprave treba da uklone sve prepreke u postupku izdavanja radnih knji`ica izbeglim i raseljenim licima. Treba doneti zakonsku regulativu za mikrokreditiranje, uz mogu}nost stvaranja dr`avnog garantnog fonda. Me unarodne organizacije i drugi akteri uklju~eni u osmi{ljavanje i realizaciju programa grantova za sticanje dohotka treba da razmotre preduzimanje mera za podizanje efekata ovakvih programa. Potrebno je razmotriti adekvatnost veli~ine i strukture dodeljivanih dohodovnih grantova, te valjanost procesa selekcije kandidata kojima }e grantovi biti dodeljeni. Posebno treba uzeti u obzir nizak nivo preduzetni~kih sposobnosti, pogotovo u populaciji ljudi koji `ive u kolektivnim centrima i me u posebno ugro`enim grupama. Srazmerno mali broj izbeglica evidentiranih u Nacionalnoj slu`bi za zapo{ljavanje mo`e se pove}ati poja~anim informisanjem o mogu}nostima i prednostima evidentiranja, o pravima koja proisti~u iz statusa nezaposlenog lica, te o vrsti i o dostupnosti raznih programa Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje. S tim u vezi, Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje trebalo bi da uputi detaljnu informaciju Komesarijatu za izbeglice ili direktno svim lokalnim povereni{tvima za izbeglice. Tako bi Komesarijat i povereni{tva imali potpunu informaciju o tome na koji na- ~in izbegla lica mogu ostvarivati prava u vezi sa statusom nezaposlenog lica Socijalna prava Pravo na obrazovanje Budu}i da pristup obrazovanju nesumnjivo doprinosi smanjenju siroma{tva, dr- `avne vlasti, ali i lokalne samouprave treba da razviju programe stipendiranja uspe{nih u~enika iz socijalno ugro`enih porodica, vode}i ra~una da takve programe u~ine podjednako dostupnim deci iz izbegli~kih i raseljeni~kih porodica kao i deci iz lokalnih sredina. Strani donatori bi trebalo da podr`e razvoj ovakvih programa, posebno u najsiroma{nijim sredinama. Stvaran pristup obrazovanju za decu i mlade iz socijalno ugro`enih porodica mogu}e je unaprediti uspostavljanjem sistema beneficija za pla}anje tro{kova {kolovanja Pravo na zdravstvenu za{titu Hrvatska i Srbija trebalo bi da zaklju~e sporazum o me usobnom refundiranju zdravstvenih tro{kova. Me unarodne i nevladine organizacije koje sprovode programe medicinske pomo}i trebalo bi da na u na~ina da ih odr`e i u predstoje}em periodu, imaju}i u 61

62 vidu veliku potrebu za medicinskim uslugama koje izbeglice i raseljeni ne mogu da plate, odnosno koje nisu deo primarne (besplatne) zdravstvene za{tite Ostvarivanje penzionih prava U Hrvatskoj bi trebalo obnoviti rok za podno{enje zahteva za konvalidaciju radnog sta`a, jer je veoma mali broj ljudi u prethodnom roku uspeo da podnese zahteve. Trebalo bi promeniti odredbe hrvatskog zakona po kome se konvalidira radni sta`, jer ve}ina ljudi nije u mogu}nosti da pribavi materijalne dokaze da su radili u ratnom periodu. Svim penzionerima, Hrvatska bi trebalo da prizna i isplati dospele, a neispla}ene penzije; a postupke koji su pokrenuti treba dovr{iti u {to kra}em roku Pravo na socijalnu i humanitarnu pomo} Izbeglicama koje su podnele zahtev za prijem u dr`avljanstvo SCG treba omogu}iti pristup svim oblicima socijalne pomo}i i za{tite, u skladu s kriterijumima koji se primenjuju prema svim drugim tra`iocima socijalne pomo}i i za{tite. Sve lokalne samouprave koje imaju mogu}nosti za sopstvene programe jednokratnih nov~anih pomo}i trebalo bi da te programe u potpunosti otvore i za izbegla lica. S obzirom na to da su u pojedinim op{tinama ve} formirani op{tinski koordinacioni odbori za socijalnu politiku, takva organizaciona re{enja trebalo bi primeniti i u drugim op{tinama. Strate{ki i akcioni planovi koje }e izraditi ovi koordinacioni odbori treba da budu usmereni i na re{avanje pitanja povezana sa integracijom izbeglica u datu lokalnu sredinu. Izradom socijalne karte izbegli~ke populacije u privatnom sme{taju aktivnosti podr{ke lokalnoj integraciji izbeglica mogle bi se mnogo lak{e koncipirati i precizno usmeriti na socijalno najugro`enije izbegli~ke porodice Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminacija Radi unapre enja ukupnog procesa lokalne integracije izbeglica bilo bi va`no da se podstakne formiranje udru`enja i organizacija izbeglih lica i da se izbeglice u~ine aktivnim partnerom u re{avanju svih pitanja koja se ti~u njihove integracije 4.5. Izbeglice i lokalna zajednica Sve aktivnosti podr{ke lokalnoj integraciji izbeglica treba pa`ljivo uskladiti sa interesima lokalnih zajednica. Bilo bi po`eljno da takvi projekti budu deo podr- {ke celokupnoj zajednici, odnosno da budu podjednako usmereni na izbegli~ku i na lokalnu populaciju. 62

63 Planirano u~e{}e op{tina u projektima integracije izbeglica treba uskla ivati sa realnom ekonomskom snagom pojedinih op{tina, kako bi za najsiroma{nije ono bilo svedeno na podno{ljiv, minimalan nivo Diskriminacija i ugro`ene grupe Usvojeni Zakon o porodici treba dosledno primenjivati u cilju prevencije porodi~nog nasilja i ka`njavanja po~inilaca Potrebno je pokazati povi{enu osetljivost za specifi~ne dodatne te{ko}e vi{estruko ugro`enih izbegli~kih porodica porodica u kojima `ive osobe sa hendikepom ili s nekom te{kom hroni~nom bole{}u, stara~kih porodica i porodica s ve}im brojem starih osoba, kao i porodica sa samohranim roditeljem i porodica atipi~ne strukture. Treba poku{ati prona}i nove mogu}nosti da se ovim porodicama obezbedi integracija u one lokalne sredine u kojima postoje specijalizovane institucije i slu`be za podr{ku tim posebno ranjivim ljudima. Potrebno je dodatno podsta}i razvoj otvorene socijalne za{tite i razvoj novih usluga u gerontolo{kim centrima i drugim ustanovama, kako bi se re{io problem nedovoljnih sme{tajnih kapaciteta i spre~io ili poni{tio negativan efekat izolovanja korisnika sme{taja u socijalnim ustanovama. 63

64 64

65 II INTERNO RASELJENA LICA Interno raseljenje unutar i van Kosova i Metohije zbilo se u dva navrata: nakon povla~enja srpskih snaga bezbednosti, kada je vi{e od ljudi napustilo Kosovo ili je ostalo raseljeno unutar njega, i posle martovskog nasilja protiv manjinskih zajednica i me unarodne uprave kada je ljudi potra`ilo spas u internom raseljenju, uglavnom unutar provincije. Raseljeni s Kosova i Metohije razasuti su na teritoriji jedne dr`ave koja ima tri razli~ite uprave u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji. To fakti~ki zna~i da mogu}nost ostvarenja prava i pristup slu`bama zavise od toga gde su se raseljeni smestili. Situacija se dodatno komplikuje ~injenicom da postoji veoma slaba koordinacija izme u ovih razli~itih uprava. 105 U Srbiji, raseljeni su se najpre smestili u ju`nim delovima, bli`e svom mestu porekla, ali kako se tokom vremena izgledi za povratak nisu pobolj{avali, mnogi od njih su krenuli ka centralnoj i severnoj Srbiji u potrazi za zaposlenjem. 106 Generalno, situacija za raseljene u Srbiji i Crnoj Gori postala je te`a, pre svega zbog iscrpljivanja njihovih postoje}ih sredstava, nemogu}nosti da raspola`u imovinom na Kosovu i slabe mogu}nosti za zaposlenje kako u Srbiji i Crnoj Gori tako i na Kosovu. Veliki broj raseljenih `ivi ispod granice siroma{tva. 107 Stav Vlade Srbije je da se integracija raseljenih mo`e uzeti u razmatranje, tek kada se stvore mogu}nosti za njihov povratak na Kosovo. 108 Na Kosovu ve}ina raseljenih Srba `ivi u monoetni~kim enklavama u kojima paralelne institucije, podr`ane od Vlade Srbije, obezbe uju neke usluge, kao {to je obrazovanje i zdravstvo, koje im ina~e ne bi bile dostupne. 109 Prema zvani~nim podacima, 110 u Srbiji i Crnoj Gori nalazi se raseljenih, i to u Crnoj Gori, a u Srbiji. 111 Prema etni~koj strukturi oni su ve}inom Srbi (68 odsto), potom slede Romi (12. odsto) i Crnogorci (8 odsto). U Srbiji se nalazi i 105 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo, p Ibid., pp. 4 and ICRC, The Situation of IDPS, September Ibid., p Ibid., p UNHCR, IDPs in Serbia and Montenegro (other than Kosovo) by Current Place of Asylum (as at 01 November 2005), Belgrade, November Ovaj broj je predmet sporenja. S jedne strane tvrdi se da je znatno manji, jer prema{uje broj manjina, pre svega Srba koji su ikad `iveli na Kosovu, dok s druge strane postoji procena da je njihov broj ve}i, jer mnogi raseljeni Romi nikad nisu bili registrovani. Vlasti Srbije za sada ne nameravaju da sprovedu novu registraciju raseljenih kako bi se razre{ilo ovo pitanje (vi{e o voj temi: The Internal Displacement Monitoring Centre (IDMC) 65

66 oko raseljenih Albanaca s Kosova. 112 Dodatno je na Kosovu raseljeno ljudi. 113 UNHCR se stara o raseljenih unutar Kosova, uklju~uju}i Srbe, Rome, A{kalije, Egip}ane (RAE) i Bo{njake, kao i kosovske Albance u delovima gde ~ine etni~ku manjinu. UNHCR vodi brigu i o 300 izbeglica iz Hrvatske i BiH i 600 izbeglica iz Makedonije. 114 Prema statistici UNCHR, zaklju~no sa 10 februarom godine ljudi je ostalo raseljeno kao razultat martovskog nasilja, kada je, kao {to je re~eno pribli`no ljudi napustilo svoje domove. Raseljeni u martovskom nasilju najvi{e su koncentrisani u regionu Kosovske Mitrovice (667 lica od koljih je 583 Srba, 12 RAE, 72 ostalih); regionu Pri{tine (469 lica, od kojih 448 Srba, 21 RAE) 115. Raseljenih ima i u regionu Pe}i, Prizrena i Gnjilana. Izvor: UNHCR 113 Interno raseljena lica u Srbiji starosna i rodna struktura Godine starosti M % Ukupno % , % 1, % 3, % , % 24, % 50, % , % 60, % 120, % Preko 60 14, % 18, % 33, % Ukupno 102, % 104, % 207, % UNMIK se zala`e za kreiranje baze podataka o raseljenima unutar i van Kosova, uklju~uju}i izbeglice u zemljama Zapadne Evrope. UNMIK se nada da }e uspeti da registruje Kosovara u otprilike 25 zemalja. 116 U junu 2005, UNMIK je dostavio zahtev UNHCR da podr`i aktivnosti na evidentiranju broja interno raseljenih lica i drugih raseljenih manjinskih zajednica u okviru popisa stanovni{tva koji UNMIK planira da sprovede 2006/07. UNHCR je prihvatio ulogu realizatora aktivnosti na preregistraciji interno raseljenih lica s Kosova nastanjenih u Srbiji i u Crnoj Gori. 117 Kao {to smo naglasili u izve{taju za 2004, uslovi za povrataka raseljenih u Srbiji na Kosovo nepovoljniji su od uslova za povratak izbeglica iz Hrvatske i BiH u svoje zemlje porekla. Prema UNHCR podacima, samo pripadnika manjina vratilo se na Kosovo tokom {est godine od zavr{etka oru`anog sukoba (6.616 Srba, A{kalija/Egip}ana, Roma, Bo{njaka, 484 Goranaca i 623 Albanaca) Izvor: Dragi{a Dabeti}, komesar za izbeglice Republike Srbije, sastanak radne grupe za raseljena lica, Beograd 13. mart Izvor: US Refugee Committee, Podatak dobijen od Pascale Moreau, {efa misije UNHCR na Kosovu. 115 KFOR Weekly CIMIC Report # , March 2006, p Izvor: UNMIK. 117 Council of Europe, Serbia and Montenegro: Compliance with obligations and commitments and implementation of the post-accession co-operation programme, Tenth Report (October January 2006), January, UNHCR, Minority Voluntary Return, January

67 Broj povratnika smanjio se za 40 odsto od do godine, a od o~ekuje se dalji pad. Ve}ina raseljenih se vratila u ruralne delova Kosova s preovla uju}om srpskom populacijom i formirala monoetni~ke povratni~ke getoe. 119 Glavni razlozi za ovako mali broj povratnika su lo{a bezbednosna situacija, slabo i preoptere}eno pravosu e, policija nevoljna da istra`i incidente, neka`njivost za ratne zlo- ~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti; nepostojanje slobode kretanja i vladavine prava, (problem posebno izra`en u nekim op{tinama); bezizgledna ekonomska situacija i diskriminatorna praksa protiv manjinskih grupa koja onemogu}ava povratnicima pristup javnim slu`bama i zaposlenju 120 ; neopravdano odugovla~enje u povezivanju povratni~kih ku}a sa osnovnom infrastrukturom teku}om vodom i elektri~nom mre`om; nemogu}nost {kola da odgovore na potrebe povratnika pre svega u domenu jezika, ali i drugih obrazovnih potreba; problemi sa dobijanjem penzija i zdravstvene nege u slu~aju povratka. Problem je i nagla{ena upotreba nacionalnih i religioznih simbola od pojednih lokalnih vlasti. Mnogi povratnici sre}u se sa specifi~nim problemima u vezi s nedovoljnim po{tovanjem njihovih ljudskih prava. 121 Dodatno, ne mo`e se o~ekivati da neko donese kona~nu odluku o povratku ne znaju}i da li }e Kosovo biti nezavisno, autonomno ili u nekom drugom statusu. 122 Mo`e se, ipak, zaklju~iti da }e odluka o novom statusu Kosova dovesti do novog pomeranja stanovni{tva. UNHCR ocenjuje da je ljudi na Kosovu i dalje u opasnosti od raseljenja. Pre godine na Kosovu je bilo oko Roma, A{kalija i Egip}ana (RAE), a sada se njihov broj procenjuje na do Pored toga, brojne familje A{kalija napustule su Kosovo nakon martovskog nasilja Pravo na povratak i mogu}nosti reintegracije Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, raseljna lica imaju pravo na bezbedan povratak na Kosovo {to uklju~uje: pravo na bezbednost i sigurnost, slobodu kretanja, kao i ostala gra anska, religiozna i nacionalna prava uz obezbe enje normalnih uslova za `ivot. Pravo na povratak je, na`alost, jo{ uvek samo puki proglas. 124 Odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz oktobra godine data je dozvola za po~etak pregovora o kona~nom statusu Kosova koje je pod protektoratom 119 Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Compilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refugee Council, September 27, 2005) p C. Tuetsch, Kosovo s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p UNGA, The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Commission on Human Rights resolution 2005/46 A/60/338, 7 September 2005, para IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, September ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade: 2005, p

68 me unarodne administracije u okviru Ujedinjenih nacija od godine. Pre formalne odluke o otpo~injanju pregovora, specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo Kai Eide podneo je izve{taj o napretku Kosova ka ispunjavanju uslova koje je postavila me unarodna zajednica za po~etak pregovora o kona~nom statusu pokrajine. Mada se u zaklju~ku navodi da pregovori treba da po~nu, izve{taj je veoma kriti- ~an prema stanju ljudskih prava i nagla{ava da je do{lo do zastoja u sveukupnom procesu povrataka. Povra}aj imovine, bezbednost, zaposlenje, sloboda kretanja, nefunkcionalnost pravosudnog sistema i rasprostranjena diskiminacije predstavljaju probleme koji jo{ nisu re{eni. 125 Porede}i podatke o povratku iz (2.120 povratnika do kraja decembra 2005.) sa brojem iz (2.436 povratnika), mo`emo zaklju~iti da je do{lo do manjeg opadanja u povratku. Smanjenje broja povratnika u u odnosu na tuma~i se kao rezultat martovskog nasilja. Stoga se i broj povratnika u nije pove}ao iako su se za raseljene pobolj{ali uslovi u pogledu obnove ku}a i op{te `ivotne situacije. 1.1 Pobolj{anja u vezi s povratkom na Kosovo U godini Vlada Kosova i ve}ina op{tina su dali zna~ajnu javnu podr{ku povratku i preduzeli odre ene mere u cilju ja~anja slobode kretanja, {irenja dijaloga i tolerancije. Podaci nisu potpuni, ali je najmanje 14 op{tina u~estvovalo u posetama mestima povratka, organizovanju poseta raseljenih grobljima, i posetama tipa idi-vidi i idi-infomri{i se. Po prvi put ministri kosovske vlade pose}ivali su raseljene i izbeglice na Kosovu, u Crnoj Gori i Makedoniji, uklju~uju}i zajedni~ke posete ministra za povratak (Srbina Slavi{e Petkovi}a) i ministra za lokalnu upravu (Albanca Ljutfija Hazirija). Premijer Kosova Bajram Kosumi i albanski predstavnici 23 op{tine usvojili su 25. februara zajedni~ku deklaraciju kojom pozivaju raseljene da se vrate, ve}insku populaciju da prihvati posebnu odgovornost prema manjinskim zajednicama i prema za{titi njihove imovine. Savez kosovskih op{tina inicirao je program me uetni~kog dijaloga uz podr{ku CARE Internationala. Mali broj povrataka u urbana mesta dogodio se ili se planira u sedam kosovskih op{tina. Veoma je zna~ajan prvi povratak u urbano mesto kosovskih Srba u Klinu uz podr{ku op{tinskih vlasti. Ove aktivnosti bi trebalo da imaju uticaj na pove}anje broja povrataka i njihovu odr`ivost. 126 Ameri~ki Savet za izbeglice (ARC) nadgledao je povratak 286 porodica u raznim oblastima Kosova i samo je jedna bila izlo`ena nasilju; 12 porodica je napustilo Kosovo, ali se u naredne dve nedelje devet opet vratilo. Tri porodice su ostale u Srbiji: jedna iz zdravstvenih razloga, jedna zbog zaposlenja, a jedna zbog op{te ekonomske situacije. 125 A comprehensive review of the situation in Kosovo, Report by Kai Eide, Special Envoy of the UN Secretary General (S/2005/635), 7 October SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2005/335: (E), 23 May 2005, para. 36 and

69 Za potrebe povratka Vlada Kosova namenila je iz bud`etu za isti iznos kao i godine 10,5 miliona evra, {to zna~i da ona predstavlja najve}eg direktnog donatora za povratnike na Kosovu. Dodatnih 2,2 miliona evra izdvojeno je iz bud`eta za rekonstrukciju ku}a uni{tenih u martovskom nasilju. Dvadeset dva (od 34) projekta iz zavr{eno je prema vladinoj strategiji o povratku. 127 Dodatno, premijer Baram Kosumi formirao je odeljenja za ljudska prava pri svakom ministarstvu i izvr{no telo za oblast ljudskih prava Ne samo da svako ministarstvo dobija nadle`no telo za pitanja ljudska prava, uklju~ju}i pravo na povratak, pravo manjinskih zajednica, rodnu ravnopravnost i podjednake mogu}nosti, ve} }e se formirati tela koja }e okupljati slu`benike na nivou ministarstava i razviti internu strukturu koja }e ministarstvima biti neophodna u razvoju sveobuhvatne strategije za ljudska prava i implementaciju zakona protiv diskriminacije, odnosno Uredbe 2004/ S druge strane, {ef koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Ra{kovi} Ivi} u nekoliko navrata u iznela je ideju o povratku raseljenih u delove Kosova i Metohije sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, i izjavila da u tom smislu Koordinacioni centar treba da sa~ini novi protokol za povratak na Kosovo i Metohiju. U intervjuu Politici Sandra Ra{kovi}-Ivi} najavila je izgradnju ku}a u srpskim op{tinama i enklavama na Kosovu. Prema njenim re~ima, postignut je dogovor sa UNMIK i me unarodnim organizacijama da raseljeni Srbi i ostali nealbanci mogu da se, osim na svoja ognji{ta, vra}aju i u druga mesta na Kosmetu u kojima su povratnici bezbedni. 129 Ministar za kapitalne investicije Velimir Ili} i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Ra{kovi}-Ivi} potpisali su protokol o pomo}i u re{avanju stambenih problema interno raseljenih na Kosovu u vrednosti od oko 115 miliona dinara. Protokolom je predvidjeno da Ministarstvo za kapitalne investicije u slede}ih godinu dana obezbedi oko 95 miliona dinara za izgradnju 70 ku}a na potezu Novi Badovac- Gra~anica, za sme{taj Srba koje su Albanci proterali 17. marta godine. Tako e, protokolom je planirana izgradnja neophodne infrastrukure za vodosnabdevanje naselja Novi Badovac, u iznosu od oko 20 miliona dinara. 130 U tim mestima naseljava}e se i Srbi s Kosova koji tamo nikad nisu `iveli. Ka takvoj vrsti re{enja naginje i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Kai Eide. Proces povratka je spre~en ~injenicom da se pomo} obezbe uje samo onima koji se vra}aju u svoje prvobitne domove. Trebalo bi razmotriti fleksibilniju politiku pomo}i da bi se podr`ao povratak ljudi tamo gde mogu da `ive, a ne samo tamo gde su `iveli. Me utim, mora se obezbediti i da fleksibilnija politika ne bude zloupotrebljna za politi~ku manipulaciju Ibid., para OSCE, OSCE Mission Head welcomes decision to create human rights cells in Kosovo ministries, 22 July Politika, Za povratnike ku}a, 1. februar RTS, Za izgradnju ku}a za raseljene 115 miliona dinara, 21 februar A comprehensive review of the situation in Kosovo, Report by Kai Eide, Special Envoy of the UN Secretary General (S/2005/635), 7 October

70 2. Pristup pravima na Kosovu 2.1. Dr`avljanstvo i obezbe ivanje li~nih dokumenata Nakon juna godine UNMIK li~na karta mogla je da se dobije uz prisustvo dva svedoka koja su ve} bila registrovana. Uglavnom svi raseljni imaju li~ne karte UN- MIK s kojima imaju pristup kosovskim javnim slu`bama. Zbog lake procedure dobijanja dokumenta, mnoga lica koja nisu nikad `ivela na Kosovu uspela su da dobiju li~nu kartu. Sada kada je do{lo vreme da se ona produ`i, zahteva se i izvod iz knjige ro enih. To stvara probleme, jer su mnoge knjige iznesene u Srbiju, a mnoga lica na Kosovu nikad nisu ni bila upisana u mati~ne knjige. Na~in registracije hroni~no neregistrovanih Roma i A{kalija: 1. u op{tini se identitet utvr uje putem izjava dva svedoka koja su prethodno registrovana; 2. sudskom procedurom. Da bi se neko registrovao kao `itelj Kosova i na osnovu toga imao pristup slu`bama mora da ispunjava slede}e uslove: 1. da ima dokaz da je ro en na Kosovu; 2. da ima dokaz da mu je jedan od roditelja ro en na Kosovu; 3. da ima dokaz da je `iveo na Kosovu pet godina pre juna 1999; 4. da ima li~nu kartu izdatu pre Kako Kosovo nema mogu}nost davanja dr`avljanstva bilo kome jer nema status dr`ave, uveden je pojam rezidencijalnog statusa. Stanovnikom Kosova smatra se lice koje je ro eno na Kosovu ili je jedan od njegovih roditelja ro en na Kosovu ili je lice `ivelo na Kosovu najmanje pet godina pre juna godine. Pripadnici albanske ve}ine na Kosovu tako e su zainteresovani za dobijanje dokumenata Republike Srbije. Pre svega paso{a, koji im omogu}uju pristup ve}em broju zemalja i lak{e dobijanje viza nego {to to ~ine UNMIK putne isprave. Postoji jedna kancelarija, sme{tena u industrijskom delu Pri{tine, prema Kosovu Polju, koja prima zahteva za izdavanje dokumenata Republike Srbije. Redovi su veliki, a odgovori na podnete zahteve sti`u neujedna~enom brzinom Vlasni~ka prava Pitanje stanovanja i za{tite imovinskih prava je jo{ uvek slabo na Kosovu. Ova situacija posebno poga a prava raseljenih lica. Raseljeni su uglavnom bili imu}ni ljudi koji su posedovali ku}e, lokale, zemlju i industrijske pogone, a sada nemaju nikave koristi od imovine i to iz nekoliko razloga: nemogu}nost fizi~kog pristupa imovini usled straha i pretnji sada{njih korisnika kojima uzurpirana imovina predstavlja dobar izvor zarade; 70

71 nemanje materijalnih sredstava da pokrenu postupke pred sudovima i upravnim organima, {to se mo`e kvalifikovati kao nemogu}nost pristupa pravdi zbog siroma{tva; nemogu}nost fizi~kog odlaska na Kosovo, po{to UNMIK kancelarija za odnos sa sudovima organizuje prevoz sa administrativne granice u samo u pojedine gradove na Kosovu; nemogu}nost da se anga`uju lokalni advokati i stru~na lica i u slu~ajevima kada raseljeno lice ima novca; nepoznavanje novih propisa; potpuna neefikasnost lokalnih sudova koji su zatrpani velikim brojem predmeta; falsifikovanje punomo}ja i kupoprodajnih ugovora. 132 Pored toga, postoji velika nezainteresovanost raseljnih lica, kojima je zbrkana i neefikasna procedura HPD i lokalnih sudova potpuno uni{tila veru da }e do}i do svoje imovine ili da }e za nju dobiti naknadu. Prema oceni Praxisa, nema pravnog sredstva na osnovu kog raseljeni mogu da za- {tite svoju imovinu. Primer za to su brojne odluke HPD koje niko ne sprovodi, odnosno koje lokalni sudovi ne priznaju. HPD tako e ne snosi nikakvu odgovornost ukoliko do- e do o{te}enja ili uni{tenja imovine koja je pod njegovom upravom, a pri tom ne daje nikakve informacije o tome ko je odgovoran za {tetu. 133 HPD Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD) i Komisija za stambene i imovinske zahteve osnovane su odlukom UNMIK godine, kako bi re{avale imovinske sporove. HPD je primio ukupno zahteva za povra}aj imovine: zahteva iz kategorije A, koja se odnosi na kr{enje imovinskih prava usled diskriminatornog zakonodavstva; vi{e od 700 zahteva iz kategorije B su u vezi sa dobrovoljnim transakcijama koje nisu pravno registrovane, a zahteva iz kategorije C odnose se na stambenu imovinu onih koji su je napustili posle 24. marta Do juna godine HPD je doneo re{enja pokrivaju}i 96 odsto zahteva. Skoro 40 odsto odluka je sprovedeno bilo putem ponovnog zauzimanja imovine, bilo sporazumnim dogovorom ili privremenom upravom HPD do povratka raseljenih Izvor: Praxis. 133 Neposredno pre zaklju~enje izve{taja, objavljena je informacija da je na osnovu uredbe UNMIK 2006/10 4. marta osnovana Kosovska imovinska agencija (KPA) kao nezavisno telo. Njen mandat je da re{ava imovinske sporove nastale usled oru`anog konflikta izme u 27. februara i 20. juna koji se ti~u privatne nepokretne imovine, uklju~uju}i poljoprivrednu i poslovnu imovinu. Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD), njeno osoblje i sredstva uklju~eni su u KPA, i stoga prihvataju odgovornost za sprovo enje svih `albi za stambenu imovinu koje su podnete u vreme HPD (poruka iz KPA koju je potpisao Knut Rosandhaug, 13. mart 2006). 134 Kosovareport, Govt, UNMIK call for help in refugee returns 22 million are needed, July 28, 2005; Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p

72 Povra}aj imovine na osnovu re{enja HPD ostvaren je, me utim, u samo 4,15 odsto slu~ajeva. Mnogi ljudi koji su imali pozitivno re{enje HPD odustali su od svojih zahteva ili su svoju imovinu dali na upravu HPD (broj takvih slu~ajeva je porastao za 295 i sada ih ima 3.200). Od povra}ene imovine, 17,7 odsto je dobrovoljno oslobo eno (u odnosu na pre a{njih 14,2). 135 Radna grupa o pristupu stambenim i imovinskim pravima na Kosovu, pri OEBS i Ministarstvu za okolinu i planiranje, napravila je akcione planove u nekoliko klju~nih oblasti koji se ti~u pristupa imovinskim pravima i sudskoj za{titi. Oni obuhvataju specifi~ne mere u cilju obezbe ivanja administrativne i sudske za{tite prava na imovinu i u cilju obezbe ivanja adekvatnog i pristupa~nog re{enja stambenog pitanja. Jedan od osnovnih elemenata akcionih planova je i obezbe enje pristupa obradivom zemlji{tu i ekonomskim objektima. Za to je nu`no uspostaviti i primeniti efektivne mehanizme za obradu zahteva zbog ilegalnog okupiranja poljoprivredne i komercijalne imovine. 136 Ukupno zahteva za naknadu {tete podnetih (ve}inom u vezi sa zakonskim petogodi{njim rokom koji odre uje zastarelosti za o{te}enja u sukobu iz godine) u stanju su mirovanja na osnovu zahteva Odeljenja za pravdu UNMIK dok se ne na u odgovaraju}i izvori za njihovo razmatranje. Uzimaju}i ovo u obzir, u lokalnim sudovima bilo je nere{ena imovinska zahteva (6,7 odsto vi{e nego 2004). Potrebno je da sudske i op{tinske vlasti uve}aju stepen izvr{enja praovosna`nih sudskih odluka (samo 34 odsto pravosna`nih presuda je izvr{eno). 137 Nakon {to HPD zavr{i mandat u godini, nu`no je uspostaviti novi mehanizam koji bi preuzeo brigu o imovini koja je sada pod upravom HPD. 138 Napredak u obnovi albanskih ku}a nije prekinuo ra{irenu uzurpaciju imovine. Procenjuje se da je tre}ina evikcija pra}ena ponovnom uzurpacijom imovine ili plja~kom. Kao {to je prethodno re~eno, ukupno je ulo`eno zahteva, a samo osoba je uspelo da povrati svoju imovinu. 139 Ako do e do ponovnog uzurpiranja imovine, nakon {to je izbacio ilegalne korisnike, HPD vi{e nema mandat da o tome odlu~uje. U tim slu~ajevima lokalni sud mora da izda novi nalog za iseljenje. U slu~aju plja~ke imovine, vlasti retko preduzimaju ne{to da bi sankcionisale takva dela. 140 U lokalnim sudo- 135 SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2005/335: (E), 23 May 2005, para. 61 and Radna grupa o pristupu stambenim i imovinskim pravima na Kosovu OEBS i Ministarstva za okolinu i planiranje, decembar SGSC, Report of the Secretary-General on the United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, S/2005/335: (E), 23 May 2005, para. 67 and Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade,2005, p Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Compilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refugee Council, September 27, 2005), p

73 vima u maju bilo je nere{enih imovinskih zahteva. 141 Zbog takve pravosudne neefikasnosti, sudski postupak se retko zavr{ava povra}ajem imovine. Ombudsman na Kosovu Marek Antoni Novicki je ~esto izve{tavao o te{ko}ama s kojima se suo~avaju pripadnici manjinskih grupa, lokalni stanovnici ili povratnici, u pristupu svojoj zemlji bilo zbog ilegalne okupacije, smanjene slobode kretanja (koja im onemogu}uje bavljenje zemljoradnjom) ili zbog stalnog zastra{ivanja od uzurpatora njihove imovine. U \akovici postoji slu~aj da se pripadnik RAE etni~ke grupe, koji je trenutno u Crnoj Gori, pla{i da zahteva povra}aj svoje ku}e jer ga okupator njegove imovine, kosovski Albanac, optu`uje za kolaboraciju sa Srbima i sau~esni{tvo u pogibiji njegova dva sina koje su ubile srpske snage bezbednosti. Prema izjavi D`evdeda Nezira, predstavnika RAE u op{tinskoj radnoj grupi, u \akovici je okupirano najmanje 10 ku}a ~iji su vlasnici pripadnici RAE zajednice. 142 Nakon zavr{etka bombardovanja na Kosovu 1999, zbog stalnih pretnji i zastra{ivanja jedna RAE `ena je napustila svoju ku}u u Pri{tini i preselila se u Pe}. Ubrzo je napustila Kosovo, ovla{}uju}i svoju }erku da preuzme imovinu. U julu HPD je doneo re{enje koje dozvoljava }erki da preuzme maj~inu imovinu. Uzurpatori su izba~eni, ali su se ubrzo ponovo uselili. Usledila je i druga evikcija, ali imovina je okupirana po tre}i put. U vreme vo enje intervjua, ku}a je i dalje bila uzurpirana i iz tog razloga vlasnica nije mogla da je proda. 143 Ombudsman je 5. maja objavio izve{taj u kome se ka`e da neupeh HPD i policije UNMIK u efikasnom izvr{avanju odluke HPD od 26. oktobra 2001, koja se ti~e slu~aja povrata imovine, predstavlja kr- {enje prava podnosioca zahteva na imovinu prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Zamenik specijalnog izaslanika UN za civilnu upravu odgovorio je 11. avgusta da je HPD efektivno izvr{io svoju odluku, ali da se doga aj koji je spre~io podnosioca zahteva da povrati imovinu zbio nakon {to je HPD sproveo svoju odluku. Postoje}a regulativa UNMIK ne predvi a nikakvu dalju reakciju ukoliko se ilegalni uzurpator vrati nakon evikcije jer postoje}i krivi~ni zakon daje ovla{}enja policiji da izbaci svakog ko je neovla{}eno polomio HPD pe~at bez dodatne sudske odluke i odre uje krivi~ne sankcije za onog ko povredi HPD pe~at. Prema njegovim re~ima, HPD ne mo`e da prisvoji nadle`nosti u za{titi imovine nakon evikcije niti da prisvoji odgovornost javnog tu`ioca da goni i procesuira po~inioce koji su ilegalno u{li u zape~a}enu imovinu. 141 Kosovareport, Govt, UNMIK call for help in refugee returns 22 million are needed, July 28, ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, pp Ibit 73

74 Ombudsman je odgovorio 14. septembra slo`iv{i se da HPD ne mo`e da preuzme nadle`nosti javnog tu`ioca ili suda, ali je naglasio da, kada jednom HPD preduzme izvr{enje svoje odlike stavljaju- }i pe~at na vlasni{tvo, to pretpostavlja odre enu odgovornost u smislu obezbe enja sigurnosti da }e policija i javni tu`ilac istra`iti slu~ajeve lomljenja pe~ata. Ombudsman je naglasio da je pozicija vlasnika imovine slaba u odnosu uzurpatora imovine i zahtevao je da HPD demonstrira podr{ku pravnoj poziciji vlasnika imovine. 144 HPD nema mandat da re{ava imovinske sporove koji se ti~u zemlji{ta i komercijalnih objekata. Ti sporovi idu preko lokalnih sudova, {to je dug i neizvestan proces. Pored toga, potrebno je mnogo vremena za izvr{enje pravosna`nih odluka. Samo 22 odsto odluka je sprovedeno do polovine 2004, a polovina preostalih ~eka na izvr{enje vi{e od godinu dana. Povra}aj zemlje ili komercijalnog objekta je krucijalan za svaki odr`iv povratak, jer sam sme{taj povratniku ne zna~i mnogo ukoliko nema prihod od imovine ili lokala. 145 U vezi sa imovinom postoji velika neizvesnost {ta }e se desiti nakon {to HPD zavr{i svoj mandat, budu}i da je veliki deo stanova i ku}a raseljenih sada pod njegovom upravom. Potpuno je mogu} pad cene na tr`i{tu nekretnina nakon {to se HPD povu~e, jer }e raseljeni po`uriti da prodaju svoju imovinu. HPD i UNMIK trenutno razmatraju mogu}nost uspostavljanja lokalne institucije koja bi organizovala socijalno stanovanje na taj na~in {to bi kirija bila upla}ivana vlasnicima imovine, odnosno raseljenim licima. Jo{ je nejasno na koji na~in }e se to sprovoditi Obnova imovine Za obnovu na Kosovu nema dovoljno sredstava 146, a mnogi raseljeni nisu ni upoznati s mehanizmima za pristup programima obnove. Prema jednom istra`ivanju koje je pokrivalo op{tine na severnom Kosovu, 83 procenta raseljenih nije ~ulo za op{tinske radne grupe, glavno telo na Kosovu i Metohiji koje sprovodi stambene projekte i programe obnove. Tako e, pripadnici manjina nisu dovoljno zastupljeni u op{tinskim radnim grupama. 147 Romi su najvi{e pogo eni nezastupljeno{}u u programima obnove i nekoliko je razloga za to: ne poznaju strukturu op{tinskih grupa; manje su uspe{ni u odbrani svo- 144 Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report , addressed to the Special Representative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, p Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p UNGA, The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Commission on Human Rights resolution 2005/46 A/60/338, 7 September 2005, para Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Compilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refugee Council, September 27, 2005) p

75 jih prava od drugih etni~kih grupa; ~esto `ive u neformalnim naseljima i nemaju dokumenta o vlasni{tvu. 148 Do septembra godine vi{e od osoba se jo{ uvek zvani~no vodilo kao interno raseljena lica nakon martovskog nasilja 2004, kada je ljudi napustilo svoje domove. Me u onima u preostale dve tre}ine, koje se vi{e zvani~no ne smatraju raseljenim licima, malo ko se vratio u obnovljenu ku}u u svojoj biv{oj zajednici jer su ljudi radije ostajali u metalnim kontejnerima u Gra~anici, u naseljima na periferiji gradova, u bezbednijim manjinskim enklavama ili izvan Kosova Ostali uslovi za povratak i reintegraciju Pravo na adekvatan sme{taj Iako norme Me unarodne organizacije za migracije (IOM) predvi aju da povratnici treba da se vrate u svoje mati~ne zajednice, mnoge takve zajednice vi{e ne postoje. U takvim slu~ajevima, ljudi ostavljeni na ulici prisiljeni su da idu u prihvatili{ta, ukoliko ona postoje. Dok je u pro{losti UNHCR izlazio iz okvira svog mandata i pla}ao sme- {taj posebno ugro`enim pojedincima, ova organizacija je nedavno prekinula s takvom praksom, uglavnom iz finansijskih razloga. 150 Pravo na adekvatan sme{taj ne ostvaruju mnoga raseljena lica na Kosovu koja pripadaju RAE manjinama. RAE je zapravo jedina zajednica koja jo{ uvek `ivi u kampovima za inteno raseljena lica. 151 Higijenski neuslovni kampovi Roma na severu Kosova i Metohije pru`aju jasnu sliku kr{enja tog prava. U junu godine, Romi iz Fabri~kog naselja na ju`noj obali Ibra u Mitrovici isterani su iz svojih domova, a ku}e su spaljene do temelja. Kao odgovor na krizu u sme- {taju, UNHCR je u severnom Kosovu otvorio tri kampa za raseljene kampove ^esmin Lug i Kablar u op{tini Mitrovica i u op{tini Zve~an. Namera je bila da kampovi budu samo privremena skloni{ta za nekoliko nedelja, i oni su postavljeni u blizini otrovnog otpada u okolini rudnika Trep~a. Me utim, {est godina kasnije oko 700 pripadnika RAE zajednice i dalje `ive u tim kampovima. 152 Situacija u kampovima je privukla pa`nju me unarodne javnosti zbog akutnog zdravstvenog rizika usled blizine otrovnog otpada. Rizik je dodatno pove}an zbog toga {to stanovnici kampa tope akumulatore i to olovo kasnije prodaju. Prvu nasumi~nu analizu krvi na prisustvo olova uradio je doktor Andrej Andrejev, UN konsultant, u avgustu i septembru godine. Izve{taj je u novembru godine predao UNMIK i Svet- 148 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj , upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, strana ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p Ibid., pp

76 skoj zdravstvenoj organizaciji (WHO): otkriven je opasan nivo olova u kampovima i preporu~ena je evakuacija. 153 Svetska zdravstvena organizacija je ponovo uradila analize krvi u julu godine, gde je kod 34 od 58 dece prona eno olovo u krvi iznad prihvatljive granice. Kod dvanaestoro dece je prona en izuzetno visok nivo olova. Njih {estoro, po definiciji AT- SDR (United States Agency for Toxic Substances and Disease Registry) spadaju u kategoriju hitnih medicinskih slu~ajeva (=> 70 ug/dl (mikrograma po decilitru). (Na{i instrumenti su u stanju da ~itaju vrednosti samo do 65 mikrograma po decilitru). 154 U julu godine, Jenita Mehmeti, ~etvorogodi{nja A{kali devoj~ica preminula je u po{to se dva meseca le~ila u jednoj bolnici u Srbiji zbog trovanja olovom. Njena dvogodi{nja sestra pokazuje sli~ne simptome i nekoliko puta je bila u bolnici u Beogradu. Bez hitne evakuacije, le~enje verovatno ne}e imati nikakav efekat. 155 Naredni izve{taj Svetske zdravstvene organizacije iz oktobra godine pokazao je da romska deca i dalje imaju najvi{i nivo olova u krvi od ukupne ispitane populacije. Otkriveno je da je 88,23 odsto zemlji{ta u kampovima nezdravo za stanovanje ili obra ivanje i da je ono bilo glavni izvor izlo`enosti olovom. Iako su bili svesni postojanja izuzetne opasnosti po zdravlje u ovim kampovima, predstavnici UNHCR, UNMIK i lokalne samouprave nisu preduzeli mere za{tite ugro`enih porodica. 156 Sredinom godine postojali su planovi za rekonstrukciju romske Mahale u ju`noj Mitrovici (mati~noj zajednici mnogih stanovnika ovih kampova); me utim, postoji bojazan da }e biti potrebno puno vremena da se ovaj projekat realizuje, da ne}e biti dovoljno sredstava i da se njime ne re{ava problem onih koji ne poti~u iz Mahale, a to je 30 procenata stanovnika kampa. 157 Nedavno je kamp u kojem su prvobitno bili sme{teni vojnici francuskog KFOR ispra`njen za sme{taj Roma, ali za sada Romi tu nisu dobrovoljno pre{li. 158 Kosovske vlasti uz pomo} UNHCR i ostalih preduzeli su korake za iznala`enje stambenog re{enja za preostale `itelje kampa Plemetina. Uz finansijsku pomo} Evropske agencije za rekonstrukciju i Vlade Gr~ke, u toku su ~etiri projekta socijalnog stanovanja. 159 Raseljeni~ki kamp Plemetina kod Obili}a sagra en je godine i jo{ uvek je nastanjen uprkos obe}anju kosovskih vlasti da }e ga rasformirati do sredine Ibid., pp Ibid., pp Ibid., p. 5; Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, pp IDMC, Serbia and Montenegro: Kosovo Roma IDPs urged to leave poisoned camps of Mitrovica, IDMC News Alert, 12 January

77 godine. Prema tvdnji Bajru{a Beri{e, vo e zajednice RAE u kampu, ovaj kamp tenutno zbrinjava 116 porodica ili 464 osoba iz pet kosovskih op{tina. Beri{a tvrdi da su samo dve op{tine od pet ustupile zemlju za izgradnju ku}a za Rome, a da izgradnja jo{ nije po~ela. Za svoj neuspeh u trajnom stambenom zbrinjavanju, vlasti krive nedovoljan broj donatora. Prema podacima lokalne RAE zajednice, rekonstruisano je oko 50 RAE ku}a od ukupno ku}a koje su uni{tene u op{tini Obili} i godine. 160 Prema trvrdnjama Mefaila Mustafe, lokalnog lidera, u op{tini Kosovo Polje ima najmanje 70 raseljeni~kih RAE porodica. Ti ljudi su zauzeli prazne ku}e svojih ro aka ili nekih drugih osoba RAE koji su van Kosova. U te raseljene porodice spada i 20 porodica koje su se dobrovoljno vratile godine uz pomo} UNHCR, ali nisu vra}ene u svoja prvobitna mesta boravka mnogi od njih su do{li iz Pri{tine. Prema tvrdnjama drugog predstavnika lokalne zajednice Red`epa Huseinija, 144 ku}a u op{tini je obnovljeno, dok rad na obnovi vi{e od 200 ku}a u RAE zajednici jo{ nije ni po~eo. 161 Raseljeni RAE se suo~avaju sa dodatnim te{ko}ama vezanim za pristup pravu na svojinu i pomo} pri obnovi zbog toga {to naj~e{}e ne poseduju dokumente o vlasni{tvu. Prema re~ima Ned`epa ]ehaja, na~elnika op{tinske kancelarije za komunikaciju u \akovici, oko 15 porodica RAE koje su trenutno raseljene u Crnoj Gori ne mogu da se vrate jer su njihove ku}e uni{tene i jo{ nisu obnovljene. Te porodice, kao i mnoge druge u \akovici, ne poseduju dokumente o vlasni{tvu te zato ne mogu da doka`u da su vlasnici zemlje, dok op{tina tvrdi da je ta zemlja op{tinsko vlasni{tvo. Sli~ni sporovi o vlasni{tvu postoje i u naselju Bata u Pe}i i naselju Kolonija u \akovici. 162 U jednom trenutku izgradnja RAE ku}a je prekinuta i povratni~ke porodice sada moraju da `ive kod ro aka ili na nekom drugom mestu. Naselje Abdulah Pre{evo u Gnjilanu je pre godine imalo oko Roma, ali sada ih tamo ima samo oko 250. Od 360 romskih ku}a, uni{teno je 290. Prema re~ima [prese Agi{i, lidera lokalne zajednice, oko 20 od 30 romskih porodica koje su se nedavno vratile u Gnjilane trenutno `ivi u iznajmljenom sme{taju. Izgradnja 30 ku}a za romske porodice je navodno prekinuta po{to je samo devet ku}a obnovljeno. Obnova ku}a je po~ela sredinom godine sa ukupnim bud`etom od evra koji su bili namenska donacija Vlade Holandije i op{tine za romske ku}e u naselju Abdulah Pre{evo. Izgradnja je stala navodno zbog nedostatka sredstava. Vo e RAE smatraju da je tu do{lo do zloupotrebe sredstava i da je deo novca potro{en za obnovu albanskih ku}a u obli`njim selima. Po re~ima predstavnika RAE, suma od evra bi bila dovoljna za zavr{etak projekta, uklju~uju}i i pokrivanje tro{kova za legalizaciju dokumenata o vlasni{tvu za svih trideset porodica (800 evra po porodici) ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p Ibid., 27 June 2005, p Ibid., pp. 7, Ibid., p

78 Prisilno izbacivanje raseljenih porodica iz stanova u Op{tini Prizren Ombudsman je 9. septembra primio `albu iz koje se vidi da se podnosilac, u ime stanovnika sela Milaj, `ali na nemogu}nost pristupa imovini. Po{to je selo skoro potpuno sru{eno u bombardovanju 1999, ono nije ponovo izgra eno jer je 80 odsto sela minirano, a Op{tina nema dovoljan bud`et za uklanjanje mina. U vreme kada je ombudsman primio `albu, 43 porodice su i dalje bile raseljene. Ombudsman je 15. aprila godine poslao pismo predsedniku Skup{tine op{tine Prizren zahtevaju}i od njega da na e re{enje. Primio je odgovor 29. aprila godine od direktora Direkcije za gradnju, rekonstrukciju, razvoj i javna ulaganja, u kome se ka`e kako zbog ~injenice da zemlji{te u selu i oko sela nije o~i{}eno od mina, nisu na- eni donatori koji bi finansirali rekonstrukciju sela. Direktor je istakao da je Op{tinsko ve}e izdvojilo evra za rekonstrukciju koja bi uskoro trebalo da po~ne. Zbog tog odlaganja obnove, 43 porodice poreklom iz Milaja trebalo je da se izbace iz stanova u prizrenskoj op{tini na osnovu odluke koju je izdala Komisija za potra`ivanje HPD. Ombudsman je zatra`io ili suspenziju izvr{enja odluke ili da se porodicama na e privremeni sme{taj dok okolnosti ne dozvole da se one vrate u selo Milaj. Ombudsman je preporu~io da se uspostavi komisija HPD u svrhu nala`enja dugoro~nih re{enja za ove porodice. Na ovaj zahtev nije dobijen odgovor. 164 Problemi sa sme{tajem treba da se re{e pre odre ivanja statusa Kosova jer bi taj doga aj sam po sebi mogao da izazove ponovno kretanje stanovni{tva i pogor{anje stabilnosti Pobolja{anje uslova `ivota Donacije za programe obnove dodeljene su za slede}e lokacije: Plementina, Hala} i Vogel, Ko{, Istok, \urakovac, Siga, Brestrovik i Novoselo. Mnogi od ovih projekata usmereni su na pomo} manjinama i oja~avanje multietni~kih zajednica Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj , upu}en Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str N. Mailman, Kosovo: UN delay in responding to lead poisoning threatens Roma, Refugees International (RI), 23 September UNMIK, Kosovo: UNMIK to contribute 200,000 euros for housing project in Plementina, Reliefweb, 08 Aug 2005; Relief Web (Switzerland), Feature Story: Rebuilding life in Kosovo, European Union, 18 October 2005; Government of Serbia, Serbia: Agreement on Moscow s aid to refugees from Kosovo signed, Belgrade, May 30, 2005; IOM, Province of Kosovo: New bridge linking Kosovo Albanians to Kosovo Serbs, 14 October

79 U tom smislu veoma je zna~ajan rad me uvladinih i me unarodnih nevladinih organizacija. UNDP Kosovo je u{ao u tre}u godinu partnerstva sa Vladom Kosova kada su u pitanju projekti povratka. Vrednost UNDP projekta SPARK (Sustainable Partnerships for Assistance to Minority Returns to Kosovo) je 7,4 miliona evra. Oko 2,1 milion evra je namenjeno podr{ci individualnog, spontanog povratka na Kosovo ili povratka u grupama. 167 Ameri~ki komitet za izbeglice je, tako e, veoma aktivan. U periodu januar januar godine ova organizacija pomogla je povratak 520 lica ili 104 porodice, od ~ega 68 Srba (17 porodica); 170 Roma (27 porodica); 132 A{kalija (30 porodica); 6 Albanaca (2 porodice); 54 Bo{njaka (13 porodica); 56 Egip}ana (8 porodica); 23 Goranca (5 porodica); 11 neopredeljenih (2 porodice). Najve}i broj povrataka zabele`en je u pri- {tinskom regionu (339 lica), a najmanji u mitrova~kom (14 lica). ARC je uspe{no asistirao u povratku 25-~lane a{kalijske porodice Kurte{i. Porodica Kurte{i je juna godine napustila Lipljan i prebegla u centralnu Srbiju. ARC je porodicu Kurte{i prona{ao u Zemun polju, u katastrofalnim `ivotnim uslovima i ponudio im je u~e{}e u jednom od svojih programa povratka. Danas porodica Kurte{i `ivi na svojoj zemlji u tri potpuno nove ku}e Pravo na rad Stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi izme u 50 i 60 odsto, dok je nezaposlenost kod mladih blizu 70 odsto. U januaru godine broj ljudi u potrazi za poslom iznosio je , a samo ljudi bilo je zvani~no prijavljeno kao nezaposleno. Procenjuje se da je ljudi zaposleno u sivoj ekonomiji, {to predstavlja manje od tre- }ine ukupne radne snage na Kosovu. 168 Privreda na Kosovu nema kapaciteta da primi povratnike i priliv nove radne snage mogao bi biti destabilizuju}i faktor. 169 Kada su posredi pripadnici manjine RAE, nezaposlenost od skoro 100 odsto u mnogim mestima je u velikom raskoraku sa ostatkom stanovni{tva na Kosovu. 170 Romi se suo~avaju sa diskriminacijom, kako oni sa kvalifikacijama, tako i oni bez njih. 171 Visok stepen nezaposlenosti i nedostupnost socijalne pomo}i dovodi do ozbiljne ugro`eno February C. Tuetsch, Kosovo s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p Ibid., p ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, pp. 2, Ibid., p

80 sti mnogih porodica RAE. Prema re~ima Jetulaha Bajramija, predstavnika zajednice povratnika, ve}ina ljudi je nezaposlena i nema novca da kupi hranu Socijalna prava Pravo na obrazovanje Obrazovanje je glavni problem zbog toga {to ne postoje zvani~ne dvojezi~ne {kole. Nealbancima ostaje da poku{aju da poha aju nezvani~ne paralelne institucije. Paralelne institucije nude mnoge usluge, ali ako porodica stanuje izvan enklave ili tamo gde paralelnih institucija nema, pristup takvim institucijama je ograni~en. Ekstremno siroma{tvo porodica RAE je glavna prepreka mnogim porodicama da realizuju pravo na obrazovanje. U kampu Plemetina, 87 dece od prvog do ~etvrtog razreda poha a ~asove organizovane u kampu. Pribli`no 20 odsto u~enika vi{ih razreda koji bi trebalo da poha aju albanske {kole u Obili}u, to ne mogu zato {to njihovi roditelji nisu u stanju da im pomognu. 173 Bezbednost je i dalje prepreka za integraciju manjinske dece u obrazovni sistem, posebno kad je re~ o romskim porodicama. Prema re~ima [prese Au{i, romska deca u Gnjilanu, od kojih ve}ina govori srpski, pla{e se da poha aju srpske {kole u gradu jer o~ekuju probleme sa Albancima. Pribli`no 90 romske dece poha a posebnu {kolu samo za Rome u naselju Abdulah Pre{evo. Ta {kola je u februaru godine osnovana u privatnoj ku}i. Mnoga romska deca nisu poha ala {kolu u periodu od do godine, zbog toga {to deci koja su `ivela van naselja Abdulah Pre{evo nije obezbe ena pratnja do improvizovane {kole, a pla{ili su se da ih njihovi susedi Albance ne vide da idu u srpsku {kolu Pristup socijalnoj pomo}i i pravo na zdravstvenu za{titu Ne postoji pozitivna diskriminacija raseljenih unutar samog Kosova u pogledu u`ivanja socijalne za{tite. Oni u mestu raseljenja mogu ostvariti pravo na socijalnu pomo}, ali uslovi su isti kao i za ostale stanovnike Kosova. Uslov je da primalac pomo}i nema vi{e od 50 ari zemlje u vlasni{tvu. Raseljene registruje UNHCR, koji im obezbe- uje i odre enu nenov~anu pomo}. 175 Kad je re~ o zdravstvenoj za{titi, na Kosovu postoji dualitet u ovoj oblasti usluga. U pojedinim mestima sa srpskom ve}inom funkcioni{e i sistem zdravstvene za{tite Republike Srbije. Tako su u Gra~anici ambulante i Dom zdravlja u sistemu Republike Srbije, a bolnica je u sistemu zdravstvene za{tite UNMIK administracije. Srpska populacija 172 Ibid., p ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p Ibid., p Izvor: ARC, Kosovo. 80

81 ima i zdravstvene kni`ice kao i ostali gra ani Srbije, koje ne moraju biti overene. Sa UN- MIK li~nom kartom mo`e se ostvariti zdravstvena za{tita u institucijama koje su u sistemu UNMIK. Nema posebnih legitimacija za raseljne unutar Kosova. Jedina povlastica koju imaju raseljeni u sistemu zdravstvene za{tite je osloba anje od participacije koja iznosi od 2 do 5 evra, zavisno od usluge. Pristup socijalnim i javnim uslugama je pripadnicima RAE zajednica ozbiljno ograni~en. 176 Bezbednosna situacija, nepostojanje slobode kretanja i nepoverenje ozbiljno uti~u na mogu}nost raseljenih da realizuju svoje pravo na zdravstvenu za{titu. Jedan broj sela ima svoje domove zdravlja koji pru`aju osnovne medicinske usluge, ali sekundarne zdravstvene usluge su za mnoge manjinske zajednice te{ko dostupne. Srbi i Romi }e retko i}i u bolnice koje se nalaze u podru~jima naseljenim isklju~ivo Albancima Marginalizacija u javnom `ivotu Kosova Nezadovoljni bezbednosnom situacijom na KiM, radom UNMIK i KFOR, posebno njihovim pona{anjem za vreme i posle nasilja od 17. marta godine, i u odsustvu ujedna~enog stava vlasti u Beogradu prema izborima na Kosovu, Srbi nisu iza{li na poslednje izbore odr`ane 23. oktobar 2004, ta~nije iza{lo ih je ne{to manje od hiljadu. 177 To je za rezultat imalo izolaciju srpske zajednice iz politi~kog `ivota na KiM, a u privremenoj skup{tini KiM na{li su se predstavnici tzv.,,srpske liste, koji nemaju legitimitet da zastupaju interese kosovskih Srba jer ne predstavljaju ve}insku srpsku zajednicu. Reforma i uspostavljanje politi~kog i dru{tvenog sistema na KiM upravo se odvijaju kroz privremene institucije KiM i uz nadzor i podr{ku UNMIK administracije. Na privremene institucije se nepovratno prenosi sve vi{e nadle`nosti, a srpska nacionalna zajednica ne u~estvuje u tom procesu. Time najvi{e gube Srbi na KiM. RAE su slabo zastupljani u izabranim telima i simboli~no su zastupljeni u javnim slu`bama; naime oni imaju tri ~lana parlamenta i ~etiri ~lana u skup{tinama op{tina. 178 Iako je prema UN Standardima o Kosovu svaka op{tina sa albanskom ve}inom du`na da uklju~i predstavnike nealbanske manjine, neke op{tine i dalje to ne ~ine kada su u pitanju RAE. U Gnjilanu, gde ima oko 500 Roma, jedinog romskog predstavnika u Kancelariju za povratak i zajednice ne pla}a op{tina ve} jedna NVO. Sve ostale predstavnike manjina u toj kancelariji pla}a op{tina. U nekim slu~ajevima postoje zna~ajne diskrepancije izme u broja predstavnika RAE manjina i njihovog broja u nekim drugim op{tinama. Prema informacijama Osmana Osmanija, direktora prizrenske nevladine organizacije Inicijativa 6, oko RAE u prizrenskoj op{tini imaju jednog 176 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p Grupa 484, Ljudska prava izbeglica, raseljenih lica, povratnika i azilanata u Srbiji i Crnoj Gori, Izve{taj za 2004, april ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p

82 predstavnika u op{tinskoj Kancelariji za povratak i zajednice, dok oko 270 Srba imaju dva predstavnika. 179 Neadekvatna zastupljenost RAE u javnoj administraciji uti~e na pristup te zajednice finansijskim sredstvima iz op{tinskog bud`eta. Mnogi predstavnici RAE tvrde da RAE primaju neproporcionalno mali deo op{tinskih sredstava na osnovu mehanizma proporcionalnog finansiranja (Fair-Share Financing mechanism), odnosno specijalnog bud`eta dodeljenog proporcionalno svim predstavnicima manjina u op{tinama, upravo zbog njihove minimalne zastupljenosti Politi~ka prava i slobode, pravo na jednakost pred zakonom i nediskriminaciju U javnim diskusijama o implementaciji standarda, pitanja manjinskih prava, slobode kretanja i povratka stalno se razmatraju iz razli~itih uglova. Me utim, ~ini se da ve}ina tih diskusija previ a glavnu stvar da koherentan, dosledan i efikasan sistem zakona, i njihovo pravilno i potpuno primenjivanje, predstavljaju osnovu za bilo koju funkcionalnu dr`avu. Ako kosovski pravni sistem nastavi da zaostaje za me unarodnim standardima na na~in kako se to de{ava u poslednjih {est godina, i da time li{ava celokupnu populaciju nekih njenih osnovnih prava, onda bilo kakva ozbiljna diskusija o tome da manjine treba da se ose- }aju kao deo ovog dru{tva, kao i diskusija o odr`ivom povratku postaju izli{ne. 181 [est godina po{to je UNMIK preuzeo vlast na Kosovu ni kompetentne sudije ni administrator, bilo da je re~ o me unarodnom osoblju ili gra anima Kosova, nisu sigurni koji su od starih jugoslovenskih zakona jo{ va`e}i, a koji nisu. Uredba UNMIK br. 1999/24 o Zakonu koji se primenjuje na Kosovu, dopunjena amandmanima u Uredbi UNMIK br. 2000/59, predvi a da bilo koji sud s nadle`nom jurisdikcijom, telo ili osoba koji treba da sprovede odredbe zakona, mo`e da odlu~i da odre eni predmet ili situacija nisu pokriveni Uredbom UNMIK ili va`e}im zakonom na Kosovu na dan 22. marta godine, ve} drugim zakonom koji je stupio na snagu posle 22. marta godine, a koji nije diskriminatorski i koji je u skladu s me unarodnim instrumentima ljudskih prava, i da }e se, kao izuzetak, taj zakon primenjivati. Me utim, nema informacija u pomenutoj uredbi o tome koje telo treba da odlu~i da li je takav zakon diskriminatorski i da li je u skladu s va`e}im instrumentima ljudskih prava. Po{to ne postoji nezavisan pravo- 179 Ibid., p Ibid., p Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj , upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str

83 sudni organ koji bi mogao da se bavi takvim pitanjima, oni organi koji sprovode zakone imaju slobodu da odlu~uju koji zakon }e da primenjuju, a to je situacija koja otvara put zna~ajnom i {iroko rasprostranjenom stepenu arbitrarnosti. 182 Iako svi zakoni koji su odobreni od Skup{tine Kosova, i sve uredbe UNMIK, sadr`e omnibus odredbe koje navode da odgovaraju}i zakoni zamenjuju sve prethodne zakone o istom pitanju, ne navodi se ta~no koji zakoni prestaju da va`e. Taj nedostatak preciznosti znatno doprinosi pomenutom haosu i konfuziji u pravnom sistemu. 183 U isto vreme, zakoni koji su trenutno va`e}i u u`oj Srbiji primenjuju se i u onim oblastima koje su pokrivene paralelnim sudskim sistemom. To stvara zna~ajnu konfuziju posebno me- u srpskom i romskom manjinom, i za mnoge od njih srpski paralelni sistem je va`e}i, a ne onaj sistem koji je osnovao UNMIK. 184 U nekim oblastima uop{te nema zakona koji reguli{u odre ene situacije. Na primer, jo{ uvek ne postoji op{ti zakon koji odre uje nadoknadu za `rtve nasilja i zlo~ina. To pitanje je bilo otvoreno tokom poslednjeg izve{tajnog perioda sa tada{njim premijerom Kosova, ali nije prona en nikakav odgovor. Nedavno je to ponovo uzeto u razmatranje u slu~aju jednog pojedinca iz a{kalijske zajednice, ~iju su ku}u uni{tili maskirani napada~i mnogo posle konflikta godine, a koji nema sredstava da je rekonstrui{e jer je jo{ uvek otpla}ivao bankarski zajam koji mu je pomogao da skoro u potpunosti izgradi svoju ku}u godine. Pismo poslato novom premijeru i specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN (SPGS) u vezi sa ovim pitanjem 27. aprila godine tako e do sada nije nai{lo ni na kakav odgovor. 185 Problem korupcije op{tinskih institucija i sudova je i dalje prisutan, kao i organizovani kriminal, kiminalne privredne aktivnosti i odsustvo vladavine zakona uop{te. 186 Gra anski nemiri sasvim sigurno mogu biti rezultat odre ivanja statusa pokrajne. 187 O~ekivana transformacija kancelarije ombudsmana iz me unarodne u doma}u instituciju do kraja godine izazvala je zabrinutost u pogledu mogu}nosti ove institucije da delotvorno prati aktivnosti UNMIK i drugih me unarodnih i lokalnih tela, ~ime se ugro`ava jedan va`an mehanizam odgovornosti na Kosovu Pristup pravosudnom sistemu na Kosovu Kao {to je delimi~no re~eno u delu o pristupu imovinskim pravima, pristup pravosudnom sistemu na Kosovu je ote`an ograni~enom slobodom kretanja, {to ~esto spre~ava pripadnike manjinskih grupa da putuju do sudova. Pored bezbednosnog problema i jezika, prepreku predstavljaju i siroma{tvo i visina sudskih taksi. Pristup pravdi je onemo- 182 Ibid., str Ibid., str Ibid., str Ibid., str C. Tuetsch, Kosovo s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p Ibid, p Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January

84 gu}en i zbog drugih, ne tako vidljivih razloga, kao {to su razna odlaganja, nedoslednost zakona, nedostatak poverenja u pravedno su enje, i ograni~no poznavanje zakona i prava me u pripadnicima manjinskih zajednica. Ostali faktori kao {to su nepostojanje pravnog zastupanja, naj~e{}e zbog nedostatka sredstava klijenta i nedostatka volje da se predstavnici manjinskih grupa zastupaju na sudu, stavljaju manjinske grupe u izuzetno nepovoljan polo`aj, gde se njihovo u~e{}e u pravosudnom sistemu unapred osuje}uje, a poverenje u taj sistem je izuzetno slabo. Bezbednost i sigurnost ne mogu biti obezbe eni kada krivi~ni pravosudni sistem nije efikasan. Najve}e probleme u tom smislu predstavljaju: pote{ko}e u pribavljanju dokaza; pote{ko}e u pribavljanju iskaza svedoka i zapla{ivanje svedoka; i problem u vezi sa optu`bama i odre ivanjem kazni za krivi~na dela. Prisutan je i nedostatak dobre i kontinuirane saradnje policije i tu`ila{tva kao i nedostatak podr{ke javnosti u celini. 189 Prema oceni HRW, neuspeh u dovo enju pred lice pravde mnogih koji su odgovorni za te{ka krivi~na dela stvara klimu neka`njivosti, a ulo`eni napori da se takvo stanje promeni nisu puno pomogli. Iako je postupak pokrenut protiv 424 osobe za dela povezana s martovskim nasiljem 2004, protiv ve}ine su, ipak, podnete samo prekr- {ajne prijave; do novembra godine, re{eno je oko jedne polovine svih predmeta; ali u ve}ini sudskih odluka su izre~ene samo manje ili nov~ane kazne, i to ~esto ispod minimuma predvi enog smernicama za izricanje kazne na Kosovu. Od pedeset {est predmeta iz marta godine, koji se odnose na te`a krivi~na dela uklju~uju}i optu`be za ubistvo, podsticanje nasilja ili organizovanje nemira i podmetanje po`ara manje od jedne tre}ine je re{eno u trenutku pisanja ovog izve{taja. Manje od polovine svih predmeta je stiglo do sudova. Kod velike ve}ine re{enih predmeta su izre~ene uslovne kazne. Kazne od {esnaest i jedanest godina zatvora izre~ene dvojici optu`enih koji su ubili jednog Srbina u Gnjilanu i brutalno napali njegovu majku predstavljaju zna~ajan izuzetak. (Human Rights Watch, Country Summary for Serbia and Montenegro, January 2006) Pravosu e na Kosovu koje se odnosi na parni~ne postupke, prema oceni Praxisa karakteri{u preoptere}enost sudija velikim brojem predmeta (prema nekim procenama i do ), nekvalitetan kadar i veliki odliv sudija (ostavinski postupak pred lokalnim sudovima traje u proseku od tri do ~etiri godine). Pored toga, me u sudovima na Kosovu i u Srbiji ne postoji nikava komunikacija, tako da stranke u Srbiji ne dobijaju poziv na ro~i{ta. Veliki problem je {to nema dvojezi~nog vo enja postupka naime, na ro~i{tima se govori samo albanski, koji mnogi raseljeni ne razumeju. Tu`be za naknadu {tete 189 OSCE, OSCE Mission report examines response of Kosovo s justice system to the March 2004 riots, Relief Web, 02 Dec

85 koje su podnete preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, prema oceni Praxisa, zatrpale su lokalne sudove na Kosovu i na neki na~in im dale argument da opravdaju svoju potpunu neefikasnost. Slu~aj Shefki Ramadani (Registracioni broj 1450/04) Aplikant je trvrdio da ga susedi ometaju u pristupu i kori{}enju njegove imovine. Izme u jula i aprila godine, izdate su dve sudske presude; me utim, po{to je slu~aj bio vra}en op{tinskom sudu u aprilu godine, taj sud nije doneo novu presudu do aprila godine. Ombudsman je zaklju~io da to dugo odlaganje predstavlja ozbiljno nefunkcionisanje u organizaciji i vo enju sudskih predmeta u op{tinskom sudu i predstavlja kr{enje prava podnosioca na pravedno su enje u razumnom vremenskom periodu, kako je garantovano stavom 1 ~lana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U isto vreme, ~injenica da je Okru`ni sud u Pri{tini morao dva puta da vrati predmet op{tinskom sudu pokazuje kvalitativni nedostatak lokalnog pravosudnog sistema. Ombudsman je tako e primetio da odsustvo pravnog leka za kr{enje prava na pravedno su enje u razumnom vremenskom roku predstavlja kr{enje prava na efikasan pravni lek u razumnom vremenskom roku, po ~lanu 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ombudsman je preporu~io da Op{tinski sud u Pri{tini sprovede adekvatnu procenu ~injenica i izda presudu po predmetu podnosica bez ikakvog daljeg odlaganja i da preduzme adekvatne mere da pobolj{a organizaciju vo enja sudskih predmeta. Na kraju, ombudsman je preporu~io da SPGS proglasi Uredbu koja }e obezbediti efikasne pravne lekove u okviru zna~enja ~lana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima, obezbe uju}i kako preventivnu pomo} tako i nadoknadu u smislu `albi povodom du`ine postupaka u gra anskim predmetima. Nije bilo odgovora na ovaj izve{taj Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj , upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str

86 Alihajdar Kreka}e, star 53 godine, posedovao je ku}u u Prizrenu. Jula godine 4 osobe u uniformama OVK upale su mu u ku}u, i poku- {ale da ga zadave elektri~nim kablom, primorav{i njegovu porodicu da napusti ku}u. Alihajdar se `alio nema~kom KFOR u Prizrenu gde mu je re~eno da }e Albanci napustiti ku}u u roku od mesec dana. Prema podacima iz juna godine, njegovoj porodici jo{ uvek nije vra}ena ku}a u posed i oni iznajmljuju drugu u Prizrenu. Alihajdar je 9. novembra godine podneo `albu HPD, ali do kraja maja godine njegov slu~aj jo{ nije bio re{en. Podneo je `albu instituciji ombudsmana u septembru godine, i tra`io je pomo} od op{tine Prizren. Prema njegovim re~ima, vlasti su rekle da se njegova `alba jo{ uvek razmatra. 191 Navedeni problemi i prepreke, u sprezi sa op{tim nepoverenjem u legitimitet UN- MIK u celini, prisilio je mnoge predstavnike manjina, pogotovu Srbe i Rome, da se obra- }aju paralelnim sudovima. Srbija i dalje finansira paralelni pravosudni sistem u srpskim enklavama na Kosovu, {to je kr{enje Rezolucije Saveta bezbednosti UN U tim sudovima se re{avaju gra anske i manje krivi~ne parnice, ali se naj~e{}e tu overava li~na dokumentacija i re{avaju slu~ajevi vezi s nasledstvom. 192 Postoje prakti~ni i nepoliti~ki razlozi za u~estvovanje u paralelnim sudovima, npr. lak{i pristup i ~injenica da sve sudije govore srpski jezik. 193 U kosovskom pravosudnom sistemu, Srbi su i dalje slabo zastupljeni, s 5,2 odsto sudija i 2,3 odsto tu`ilaca Napredak Za manjine se pristup pravosudnom sistemu pobolj{ao od kraja godine otvaranjem dve nove sudske kancelarije za vezu (court liaison offices) u Prizrenu i Vitini, i odeljenja pri{tinskog op{tinskog suda u srpskoj enklavi Gra~anici. Sudske kancelarije za vezu obezbe uju ~lanovima manjinskih zajednica pratnju do sudova i podnose dokumenta u njihovo ime ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June p Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p. 20; Ombudsperson Institution in Kosovo, Fifth Annual Report , addressed to the Special Representative of the Secretary-General of the United Nations, 11 July 2005, p Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj , upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22 September 2005, p

87 2.11. Bezbednost i sigurnost Bezbednosna situacija na Kosovu se nije mnogo promenila od februara godine. Situacija u vezi sa slobodom kretanja za mnoge Srbe i Rome u ve}inskim albanskim sredinama sporo se popravlja, i jo{ uvek je daleko od zadovoljavaju}e. U mnoga izolovana sela koja nastanjuju Srbi i Romi mo`e se do}i jedino putevima koje obezbe uje KFOR. 196 Pobolj{anje u bezbedosnoj situaciji se mo`e primetiti jedino ako se ono meri smanjenjem broja te{kih zlo~ina protiv ~lanova manjinskih zajednica. S druge strane, smanjenje te{kih etni~kih zlo~ina povezano je sa ~injenicom da je sloboda kretanja nacionalnih manjina (a samim tim i kontakt s ve}inskom populacijom) znatno smanjena posle doga aja iz marta godine. 197 Na`alost, ubistvo dva srpska mladi}a na putu Uro{evac [trpce, 28. avgusta 2005 godine predstavlja slikovit primer takvog stanja. 198 Tri bombe su 2. jula eksplodirale u Pri{tini, samo dve nedelje posle sli~nih bomba{kih napada. Jedna bomba je postavljena ispred kancelarija UNMIK, dok su ostale dve eksplodirale u blizini zgrade kosovskog parlamenta i predstavni{tva OEBS na Kosovu. Zapaljena su i tri vozila Ujedinjenih nacija, ali nije bilo povre enih. 199 Jo{ jedna bomba je eksplodirala 4. jula, u blizini prostorija Ministarstva za zajednice i povratak, u kojima se nalaze i kancelarije Srpske demokratske stranke (SDS). Ni u tim incidentima nije bilo povre enih. Anketa iz jula godine, u kojoj su ispitanici bili Srbi, pokazuje da su javna i li~na bezbednost najozbiljniji problemi na Kosovu. ^ak 94,5 odsto ispitanika izrazilo je zabinutost za svoju bezbednost na ulicama, u pore enju sa 33,3 odsto pre martovskih nereda. Prema najnovijim anketama, zabrinutost za sigurnost je smanjena u poslednjih godinu dana. 200 Sve nacionalne manjine, a ne samo srpska, ose}aju se nesigurno i ugro`eno. 201 Bezbednost i sigurnost je problem i za raseljene RAE. Mnogi od njih su opisali veliki broj ne tako vidljivih prepreka: ljudi ne napu{taju svoje ku}e po mraku; ne putuju sami; strah od osvete mnoge spre~ava da policiji ili vlastima prijave slu~ajeve kr{enja ljudskih prava. Raseljeni Romi za koje se sumnja da su sara ivali sa Srbima ~esto su `rtve mal- 196 Ombudsman institucija na Kosovu, Peti godi{nji izve{taj , upu}eno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, 11. juli 2005, str UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005, para Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Compilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refugee Council, September 27, 2005) p C. Tuetsch, Kosovo s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p. 7; F. Terdevci, Kosovo Explosive tensions,, Kosovo: Transitions Online, 15 July C. Tuetsch, Kosovo s Burdensome Path to Economic Development and Interethnic Coexistence: FAST Risk Profile Kosovo, Bern: Swisspeace, 2005, p Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (Compilation of the information available in the Norwegian Refugee Council and IDMC of the Norwegian Refugee Council, September 27, 2005), p

88 tretiranja i ne mogu slobodno da se kre}u van kampova, bez nade da }e se ikada ponovo integrisati u me{ovite zajednice. Verbalno maltretiranje i zapla{ivanje opisani su kao svakodnevna pojava. Mnogi se ose}aju sigurnije ukoliko se njihov povratak odvija u isto vreme kada i povratak ve}inske zajednice. Humanitarni radnici su, me utim, zabinuti da bi nasilje moglo ponovo da eskalira godine posle odluke o statusu Kosova. 202 Sna`no ose}anje nesigurnosti i incidenti u vezi s bezbedno{}u imaju veliki uticaj na dobrovoljni povratak. Povratak nacionalnih manjina u godini smanjen je za gotovo 50 procenata u odnosu na godinu. Ve}ina povrataka je zabele`ena u jednonacionalnim sredinama ili onim gde povratnici predstavljaju ve}inu. Godinu dana posle martovskog nasilja, vi{e od pola raseljenih se nije vratilo svojim ku}ama zbog bezbednosnih razloga, iako obnovljene ku}e pru`aju mnogo bolje uslove za `ivot od improvizovanog sme{taja u kome trenutno `ive. 203 KFOR uprava je razli~ita u svakoj oblasti, u zavisnosti od ciljeva svake dr`ave koja u njemu u~estvuje. Cilj britanskog KFOR je izgradnja ekonomskih kapaciteta dok je bezbednost nema~ki cilj. Na primer, Nema~ka je odbila dobrovoljni povratak raseljenih zbog sigurnosnih razloga. ARC je morao da ostane s povratnicima i ubedi nema~ki KFOR da povratnici imaju pravo na povratak bez obzira na bezbednosnu situaciju Za{tita prava raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u toku njihovog raseljenja Po{to raseljena lica nisu pre{la me unarodnu granicu, i po{to ne postoji obavezuju}i me unarodni sistem koji bi ih {titio, odgovornost za njihov polo`aj le`i pre svega na njihovoj mati~noj dr`avi Srbiji i Crnoj Gori, koja mora da im obezbedi punu jednakost sa drugim gra anima. U praksi, raseljena lica su izlo`ena mnogim problemima u ostvarivanju osnovnih gra anskih, ekonomskih i socijalnih prava, kao {to je dobijanje li~nih dokumenata, ostvarivanje vlasni~kih prava, pristup zdravstvenoj za{titi i socijalnoj pomo}i, ostvarivanje prava na adekvatan sme{taj itd. Bez posebnih mera za{tite, iz pravne jednakosti koju raseljeni navodno imaju ~esto proizilaze nemogu}nost ostvarivanja ljudskih prava, te{ko}e u pristupu javnim uslugama i sve dublje upadanje u siroma{tvo. Nacionalna strategija za re{avanja problema izbeglica i raseljenih lica iz u delu implementacije fokusirana je samo na izbeglice, a za raseljene kao jedinu opciju predvi a povratak na Kosovo i Metohiju. U Crnoj Gori najve}i akcenat se stavlja na olak{avanje povratka na Kosovo i Metohiju ili na dalje selidbe u Srbiju ili drugde. Tako- e, nejasna nadle`nost i odgovornost spram raseljenih lica, kako na na nivou Dr`avne za- 202 ERRC, In the aftermath of ethnic cleansing: Continued persecution of Roma, Ashkalis, Egyptians and others perceived as Gypsies in Kosovo, Memorandum of the European Roma Rights Centre, 27 June 2005, p. 12; Refugees International (RI), Kosovo: Roma returns stalled by security concerns, politics and discrimination, 27 June UNHCR, Position on the Continued International Protection Needs of Individuals from Kosovo, March 2005, para Izvor: ARC. 88

89 jednice tako i na nivou dr`ava ~lanica, stvara pravnu i institucionalnu prazninu, ~ime se dodatno zanemaruju potrebe raseljenih. Po{to su vlasti u Srbiji isklju~ivo fokusirane na povratak raseljenih na Kosovo i Metohiju, aktivnosti najve}ih me unarodnih organizacija ograni~ene su na predlaganje mera u okviru mogu}nosti povratka. Na druga~ije inicijative vlasti Srbije naj~e{}e odgovaraju da projekti integracije za raseljene mogu biti razmotreni tek kad se omogu}e uslovi za njihov povratak na Kosovo i Metohiju. Stav da se o slobodi izbora izme u povratka i integracije mo`e govoriti tek kada se stvore uslovi za povratak doveo je do stanja da raseljeni ve} {est godina nemaju nikakvu mogu}nost da trajno re{e svoj polo`aj, odnosno ne mogu ni da se vrate, ni da se integri{u. U Srbiji raseljeni imaju pristup socijalnim uslugama, ali se, uprkos izvesnim pobolj{anjima, susre}u sa ozbiljnim problemima u pribavljanju dokumenata. Prema izve- {taju Me unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), polo`aj raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori u godini dodatno se pogor{ao u odnosu na i godinu. Faktori koji su doprineli pogor{anju su: iscrpljivanje fondova i imovine koju su raseljeni poneli sa sobom, problemi u kori{}enju imovine koja im je ostala na Kosovu i Metohiju, nemogu}nost kori{}enja socijalnih prinadle`nosti, zatvaranje kolektivnih centara i presu{ivanje humanitarne pomo}i. 205 Od raseljenih lica, Romi su u najgorem polo`aju. Usvajanje Nacrta Nacionalne strategije za integraciju Roma 2004, kao i nacionalnih akcionih planova za Rome, predstavljaju pozitivne pomake. Sada ti programi treba da budu podr`ani konkretnim akcijama u korist raseljenih Roma, pre svega njihovom registracijom. Po{to se ocenjuje da je politika otvorenog zagovaranja za integraciju raseljenih politi~ki isuvi{e osetljivo pitanje, insistiranje na pristupu pravima i po{tovanju dostojanstvenog na~ina `ivota predstavlja za me unarodne i nevladine organizacije na~in da u kontaktima sa vlastima Srbije iniciraju mere za unapre enje realizacije prava ljudi u mestima raseljenja. Integracija i povratak se ne isklju~uju me usobno ve} su komplementarni i postoji hitna potreba da se na u trajna re{enja za najugro`enje me u raseljenim licima. Druga iskustva pokazala su slede}e: {to se raseljena lica br`e integri{u u produktivan `ivot, to imaju vi{e mogu}nosti za slobodan izbor, koji obuhvata i mogu}nost povratka, ~ak i ako njeno ostvarenje mo`e zna~iti suo~avanje s novim izazovima. 206 Radi procene aktuelnog stanja u pogledu zakonsko-institucionalnog okvira i prakse ostvarivanja prava interno raseljenih lica, Me uagencijska radna grupa za interno raseljena lica (~lanovi radne grupe su: UNHCR, UNDP, UNOCHA, OHCHR, OEBS, MKCK, NRC, DRC, IFRC i Grupa 484) objavila je u oktobru analizu zakonskog okvira i prakse u pogledu polo`aja raseljenih lica u skladu s Vode}im principima UN o internoj raseljenosti. 207 Analiza je pre svega namenjena vlastima kao plat- 205 MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj Volter Kalin, predstavnik generalnog sekretara UN za ljudska prava interno raseljenih lica, 24. jun Beograd, Izjava za javnost. 207 IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of IDPs from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, October, 2004 / Me uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar

90 forma za re{avanje problema raseljenih lica. Do sada je samo jedna preporuka u potpunosti primenjena. 208 Odluka o budu}em statusu Kosova i Metohije ima}e direktan uticaj na raseljene, najpre u domenu dr`avljanstva i svih ostalih prava koja na osnovu njega proizilaze. Po najgorem scenariju novi status bi mogao da dovede do novog raseljenja, a odluka o statusu Kosova i Metohije bi mogla da bude doneta bez u~e{}a ili saglasnosti vlasti Srbije. Ve} sada, usled suprotstavljenosti politi~kih nastojanja, koja se ogleda u nesaradnji i me- usobnom nepriznavanju dokumenata Srbije i UNMIK, raseljeni u Srbiji i Crnoj Gori imaju velikih problema u ostvarivanju nekih osnovnih prava. Raseljeni nemaju jasnu sliku o mogu}nosti ostvarivanja prava u raseljenju, izme- u ostalog, i zbog nedostatka informacija o aktivnostima i odlukama organa vlasti u Srbiji, UNMIK, lokalnih vlasti na Kosovu i Metohiji i svih ostalih relevantnih organizacija na dr`avnom i lokalnom nivou. Nemogu}nost dobijanja pravih i objektivnih informacija o svim pitanjima u vezi sa njihovim polo`ajem uzrokovana je i razli~itim shvatanjem prioriteta raseljenih kako na nivou dr`avne vlasti, koja pre svega insistira na njihovom povratku na Kosovo i Metohiju, tako i na nivou lokalne samouprave gde se na- ~in tretiranja problema raseljenih razlikuje od op{tine do op{tine. Zbog neodgovaraju- }ih informacija, raseljeni ne mogu jasno da odlu~uju o pitanjima vezim za sopstvenu budu~no{}u Romi U posebno te{kom polo`aju su raseljeni Romi s Kosova i Metohije, koji su izlo- `eni raznim oblicima otvorene i prikrivene diskriminacije. Oni su tamne puti, imaju muslimanska imena i mnogi od njih ne govore srpski jezik. Uklju~ivanje u `ivot okru- `enja raseljenih Roma ote`ava u najve}oj meri problem dobijanja li~nih dokumenata, jer on generi{e druge probleme u oblasti zapo{ljavanja, zdravstva, primanja socijalne pomo}i i poja~ava utisak da raseljena lica u sopstvenoj zemlji imaju status gra ana drugog reda Preporuka broj 19, koja omogu}ava raseljenim licima koja su napustila Kosovo posle martovskog nasilja status interno raseljenih lica. 209 Grupa 484, Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str Ibid. 90

91 Bilo da su u Srbiji, Crnoj Gori ili na Kosovu, Romi su najsiroma{niji me- u raseljenim licima. 211 Kao {to je ve} re~eno, njihova socijalna i ekonomska izolacija po~inje nedostatkom osnovnih dokumenata kao {to je izvod iz mati~ne knjige ro enih, koji je potreban da bi se dobila li~na karta, a koji je i dokaz o dr`avljanstvu. Bez dokumenata Romi nemaju pristup socijalnim uslugama i ne mogu pru`iti dokaz o dr`avljanstvu {to ih de facto ~ini osobama bez dr`avljanstva u sopstvenoj zemlji. 212 Norve{ki savet za izbeglice, kao deo radne grupe za interno raseljena lica, procenjuje da 30-35% Roma nikad nije registrovano. Trenutno ne postoji nijedan zakonski mehanizam za hroni~no neregistrovane da se registruju. Oni koji poku{avaju da se registruju moraju da pro u kroz dugotrajnu i komplikovanu proceduru naknadne registracije, koja je retko uspe{na. 213 Treba naglasiti da se u skladu sa Strategijom za smanjenje siroma{tva u Dekadi uklju~ivanja Roma i Milenijumskim razvojnim ciljevima UN, smanjenje siroma{tva u romskoj populaciji ocenjuje kao prioritet. Nacrt stratregije za integraciju i davanje novih ovla{}enja Romima kao strategija Dr`avne zajednice nije prihva}en na nivou vlada dveju republika, ve} samo od Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine godine. U februaru 2005, Vlada Srbije usvojila je ~etiri nacionalna akciona plana (za zapo{ljavanje, obrazovanje, re{avanje stambenog pitanja i zdravstvo). Izra eni su i predlozi akcionih planova na osnovu ostalih oblasti nacrta strategije za integraciju i davanje novih ovla{}enja Romima socijalna za{tita, kultura, mediji i informisanje, antidiskriminacija, kao i predlozi akcionih planova koji se odnose na specifi~an polo`aj `ena, raseljenih i povratnika. 215 Ministarstva Srbije treba da naprave projekcije bud`eta u svojim resorima za sredstva namenjena Romima, a potom bi se tra`ili izvori finansiranja. Vlade Republike Srbije trebalo bi da pokrene programe u okviru akcionih planova, za ~iju je uspe{nu realizaciju, pored sredstava iz bud`eta, potrebno obezbediti i sredstva od potencijalnih donatora. Ministarstvu zdravlja odobrena su sredstva u iznosu od 60 miliona dinara za realizaciju slede}ih mera: istra`ivanje o zdravstvenom stanju Roma, pobolj{anje zdravstvene za{tite za celu Romsku populaciju, program edukacije o na~inu ostvarivanja prava na zdravstve- 211 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj Ibid, str Na inicijativu Svetske banke i drugih me unarodnih institucija, period od do godine progla{en je Dekadom Roma, koja }e imati za cilj da doprinese socijalno-ekonomskom razvoju i smanjenju siroma- {tva Roma. U Sofiji, 2. februara, lideri osam dr`ava centralne i isto~ne Evrope (Bugarske, Ma arske, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, ^e{ke, Rumunije i Slova~ke, zemalja sa najve}om populacijom Roma) potpisali su Deklaraciju kojom su se vlade tih zemalja obavezale da }e posebnu pa`nju posvetiti unapre enju socijalnog i ekonomskog polo`aja Roma i da }e za to izdvojiti sredstva iz bud`eta. Svetska banka i Institut za otvoreno dru{tvo osnovali su Fond za sprovo enje projekta Dekada Roma. Beta, 2 februar, Izvor: Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju Ministarstva za ljudska i manjinska prava. 91

92 nu za{titu. Ministarstvu rada, zapo{ljavanja i socijalne politike za implementaciju akcionog plana odobrena su sredstva za realizovanje mera aktivne politike zapo{ljavanja. 216 U okviru bud`eta Ministarstva za kapitalne investicije odre ena su sredstva za realizaciju Akcionog plana za stanovanje Roma vi{e o tome u daljem tekstu. Nacrt akcionog plana za raseljene Rome u Srbiji, koji je usvojio Nacionalni Savet romske nacionalne manjine godine, bavi se specifi~nim potrebama Roma uklju~uju}i i registrovanje Roma sa ciljem da im se pru`i pomo} u dobijanju li~nih dokumenata i statusa; me utim, nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci da bi se raseljeni Romi registrovali. 217 Kao {to je ve} re~eno, nema zakonskog mehanizma kojim bi se registrovali hroni~no neregistrovani. 218 Interno raseljena lica u Srbiji Po regionima/op{tinama 31. januara Izvor: UNHCR IRL Centralna Srbija Op{tina Broj IRL Op{tina Broj IRL ALEKSANDROVAC 318 MLADENOVAC 5030 ALEKSINAC 1049 NEGOTIN 520 ARANDJELOVAC 2303 NIS ARILJE 63 NOVA VAROS 39 BABUSNICA 34 NOVI BEOGRAD 4690 BAJINA BASTA 88 NOVI PAZAR 4797 BARAJEVO 1264 OBRENOVAC 4199 BATOCINA 748 OSECINA 2 BELA PALANKA 119 PALILULA 4834 BLACE 1074 PARACIN 977 BOGATIC 49 PETROVAC 99 BOJNIK 228 PIROT 369 BOLJEVAC 85 POZAREVAC 1982 BOR 606 POZEGA 321 BOSILEGRAD 73 PRESEVO 35 BRUS 183 PRIBOJ 76 BUJANOVAC 4829 PRIJEPOLJE 356 CACAK 2591 PROKUPLJE 4675 CAJETINA 96 RACA 637 CICEVAC 369 RAKOVICA 2858 CRNA TRAVA 5 RASKA 1884 CUKARICA 6014 RAZANJ Izvor: Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju Ministarstva za ljudska i manjinska prava. 217 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar str. 18 i IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, Beograd, oktobar, 2005, str

93 IRL Centralna Srbija Op{tina Broj IRL Op{tina Broj IRL CUPRIJA 884 REKOVAC 77 DESPOTOVAC 239 SABAC 339 DIMITROVGRAD 79 SAVSKI VENAC 1701 DOLJEVAC 194 SJENICA 151 GADZIN HAN 31 SMEDEREVO 8210 GOLUBAC 31 SMEDEREVSKA PALANKA 1104 GORNJI MILANOVAC 1292 SOKO BANJA 434 GROCKA 4707 SOPOT 795 IVANJICA 31 STARI GRAD 1279 JAGODINA 5990 SURDULICA 343 KLADOVO 94 SVILAJNAC 480 KNIC 405 SVRLJIG 68 KNJAZEVAC 285 TOPOLA 408 KOCELJEVA 4 TRGOVISTE 86 KOSJERIC 48 TRSTENIK 977 KRAGUJEVAC TUTIN 574 KRALJEVO UB 109 KRUPANJ 17 UZICE 503 KRUSEVAC 8737 VALJEVO 480 KUCEVO 49 VARVARIN 181 KURSUMLIJA 6067 VELIKA PLANA 1888 LAJKOVAC 86 VELIKO GRADISTE 87 LAPOVO 683 VLADICIN HAN 268 LAZAREVAC 2381 VLADIMIRCI 112 LEBANE 305 VLASOTINCE 196 LESKOVAC 5204 VOZDOVAC 6765 LJIG 132 VRACAR 687 LJUBOVIJA 21 VRANJE 6062 LOZNICA 422 VRNJACKA BANJA 3649 LUCANI 64 ZABARI 46 MAJDANPEK 114 ZAGUBICA 8 MALI ZVORNIK 22 ZAJECAR 735 MALO CRNICE 27 ZEMUN 7039 MEDVEDJA 731 ZITORADJA 356 MEROSINA 269 ZVEZDARA 4408 MIONICA 86 UKUPNO

94 IRL Vojvodina Op{tina Broj IRL ADA 26 ALIBUNAR 106 APATIN 98 BAC 6 BACKA PALANKA 142 BACKA TOPOLA 124 BACKI PETROVAC 6 BECEJ 221 BELA CRKVA 39 BEOCIN 296 COKA 24 INDJIJA 217 IRIG 67 KANJIZA 41 KIKINDA 106 KOVACICA 104 KOVIN 323 KULA 234 MALI IDJOS 87 NOVA CRNJA 58 NOVI BECEJ 33 NOVI KNEZEVAC 35 NOVI SAD 4029 ODZACI 91 OPOVO 56 PANCEVO 1208 PECINCI 105 PLANDISTE 8 RUMA 192 SECANJ 57 SENTA 22 SID 64 SOMBOR 255 SRBOBRAN 49 SREMSKA MITROVICA 275 SREMSKI KARLOVCI 111 STARA PAZOVA

95 IRL Vojvodina Op{tina Broj IRL SUBOTICA 2590 TEMERIN 64 TITEL 27 VRBAS 217 VRSAC 222 ZABALJ 26 ZITISTE 22 ZRENJANIN 846 UKUPNO CENTRAL SERBIA VOJVODINA UKUPNO Dr`avljanstvo i pribavljanje li~nih dokumenata Gra anin bez osnovnih li~nih dokumenata je marginalizovan gra anin. 219 Zbog nedostatka dokumenata neka interno raseljena lica, naro~ito Romi, ne mogu da dobiju dokaz o dr`avljanstvu. 220 Dobijanje satusa ostaje ozbiljan problem za interno raseljena lica u Srbiji. Da bi moglo da u`iva pravni status interno raseljenog lica, to lice mora da dobije raseljeni~ku legitimaciju koju izdaje Komesarijat za izbeglice 221 preko svojih poverenika za izbeglice u op{tinama. 222 U praksi nije lako dobiti raseljeni~ku legitimaciju (npr. povratnici iz Zapadne Evrope), a bez problema raseljeni~ki status dobijaju novoro ena deca raseljenika. Posedovanje raseljeni~ke legitimacije je uslov da se dobije sme{taj u kolektivnim centrima i pristup drugim programima sme{taja (npr. sme- {taj u institucijama socijalne za{tite), naknada za nezaposlenost i penzija, humanitarna i zdravstvena pomo}. 223 Dobijanje dokumenata i kretanje kroz srpsku birokratiju predstavlja zna~ajan izazov za registrovane, pismene gra ane Srbije. Za osobe koje su ve} u ne- 219 Ibid., str MKCK, Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, maj Po{to Vlada Srbije nije dala mandat nijednom vladinom telu sa ciljem da se za{tite i pomognu raseljena lica, Komesarijat za izbeglice je preuzeo neke od obaveza. 222 Walter Kalin, UN Secretary-General s Representative for the Human Rights of Internally Displaced Persons, 24. jun Beograd, izjava za {tampu. 223 Ibid. 95

96 povoljnom polo`aju zato {to su raseljene, ove prepreke mogu postati nesavladive. 224 Pored toga, ne postoji nikakav dogovor izme u Srbije i Crne Gore i UNMIK o zajedni~kom priznavanju dokumenata, {to ~esto vodi ograni~enom pristupu pravima i naknadama kao {to su penzije. 225 Prema istra`ivanju agencije Argument, u saradnji sa Centrom za prava manjina, u 74 romska naselja na teritoriji grada Beograda 13,4 odsto anketiranih od romskih ispitanika (32 odsto su raseljeni Romi) reklo je da nema nikakva li~na dokumenta. ^ak 83,5 odsto anketiranih ispitanika koji nemaju nijedan li~ni dokument su interno raseljeni Romi s Kosova Pobolj{anja U aprilu 2005, Praxis se obratio Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu ukazuju}i na nepravilnosti organa uprave zadu`enih za vo enje mati~nih knjiga sa podru~ja Kosova. U julu Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu obavestilo je Praxis da su mati~ne slu`be upu}ene kako da obra uju zahteve za izdavanje izvoda i potvrda kako bi se uklonile nepravilnosti na koje je Praxis ukazao. Nakon reakcije Ministarstva sve op{tine po~ele su da {alju izvode po{tom. Iako je omogu}eno da se zahtevi {alju po{tom, raseljena lica i dalje moraju da putuju do izme{tene mati~ne slu- `be da bi li~no preuzela svoju li~nu kartu. 227 Kao pozitivan pomak treba pomenuti izmenu Zakona o republi~kim administrativnim taksama 228 u julu godine, kojom izbeglice i raseljeni pla}aju takse umanjene za 70 odsto. Izmene zakona mogu da se tuma~e kao rezultat upornog nastojanja nevladinih i me unarodnih organizacija da se takse za izbeglice i raseljene ukinu ili smanje. 229 Postoji veliko {arenilo u radu op{tina kad su posredi naknadni upis i rekonstrukcija dokumenata. Neujedna~ena praksa postoji i u pogledu naplate dr`avnih taksi, jer neke op{tine ne primenjuju odluku o njihovom smanjenju za 70 odsto. Razlike postoje i u setu dokumenata kojima se dokazuje identitet lica. U nekim op{tinama, kao {to je Kru- {evac, ne insistiraju na dostavljanju starog izvoda iz mati~nih knjiga za rekonstrukciju dokumenta ve} je dovoljna kr{tenica najbli`ih srodnika roditelja, sestre ili brata. Za na- 224 Ibid. 225 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str Argument/Centar za prava manjina, Romi posedovanje li~nih dokumenata, decembar Norve{ki savet za izbeglica i IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration 22. septembar 2005, str Slu`beni glasnik RS br. 61/ Grupa 484, Izbeglice iz Hvratske i Bosne i Hercegovine i interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji: Siroma- {tvo i pristup pravima, dokument pripremljen za konferenciju Zaboravljena kriza?, oktobar 2005, str

97 knadni upis u pojedinim op{tinama potrebno je ~ekati {est meseci, a negde, kao u Ni{u ili Jagodini, mesec ili dva. Mnogi op{tinski slu`benici se `ale da ne uspevaju da odgovore na ogroman broj zahteva koji sti`e po{tom i da nemaju kadrovske i tehni~ke mogu}nosti da na njih a`urno reaguju. Da bi se taj problem re{io, u Ni{u Protecta, u saradnji sa gradskom vla{}u, pravi predlog projekta za elektronsko uno{enje podataka iz mati~nih knjiga. Dodatni problem, pored izme{tenosti mati~nih slu`bi, jeste to {to neke op{tinske knjige sa Kosova i Metohije nisu preba~ene ili su uni{tene. Raseljeni iz ovih op{tina suo~avaju se sa ozbiljnim problemima, jer ne mogu da dobiju va`na dokumenta, {to ih opet onemogu}ava u ostvarivanju ostalih prava, kao {to je dobijanje nove li~ne karte, socijalne pomo}i, de~ijih dodataka itd. Najve}i doprinos re{avanju ovih problema daju nevladine organizacije. Putem partnerskih organizacija na Kosovu i Metohiji, Praxis pribavlja potvrde o penzijskim fajlovima, diplomama, voza~kim dozvolama. Zbog nepriznavnja dokumenata UNMIK (diplome na obrascu UNMIK se ne priznaju kao ni M4 obrasci za penzije), Praxis je uputio preporuke vlastima Srbije, UNMIK i lokalnoj upravi na Kosovu i Metohiji da me usobno priznaju dokumenta i razmene mati~ne knjige i penzione arhive. 230 Kao {to je ve} re~eno, poseban problem su osobe koje nikad nisu bile upisane u mati~ne knjige i koje nemaju nijedan dokument. To su uglavnom raseljeni Romi koji prema postoje}im propisima ne mogu nikako da budu naknadno upisani. Taj problem progresivno raste jer se njihovoj novoro enoj deci nakon ro enja ne obezbe uju nikakvi dokumenti. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uz podr{ku nevladine organizacije Centar za prava manjina, koordinira radom grupe za izradu akcionog plana za pristup li~nim dokumentima 231. U radu grupe u~estvuju predstavnici Ministarstva unutra{njih poslova, Ministarstva dr`avne uprave i lokalne sampouprave, Ministarstva pravde, Komesarijata za izbeglice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, Geodetskog zavoda Srbije, Visokog komesarijata UN za izbeglice, Misije OEBS u SCG i nevladinih organizacija Praxis i Centar za prava manjina. Planirano je da se izradi predlog akcionog plana, ~ije bi mere trebalo da doprinesu nesmetanom pristupu li~nim dokumentima svima kojima su iz razli~itih razloga nedostupni, uklju~uju}i raseljene. Jedna od preporuka radne grupe je da se Uredba o utvr ivanju ku}nih brojeva, ozna~avanju zgrada brojevima i ozna~avanju naziva naseljenih mesta, ulica i trgova, dopuni odredbom koja omogu}ava dodeljivanje privremenog ku}nog broja objektima koji nisu u skladu sa zakonom do kona~nog privo enja zemlji{ta nameni. Tako e, Republi~ki geodetski zavod u op{tini, odnosno gradu Slu`ba za katastar nepokretnosti treba da donese re{enje o dodeli ku}nog broja stanovnicima u romskim naseljima koji nemaju legalan osnov stanovanja. 230 Izvor: Praxis. 231 Radna verzija akcionog plana za pristup li~nim dokumentima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, februar

98 Kao primer dobrog postupanja i fleksibilne prakse isti~e se MUP u Novom Pazaru. Policija u tom gradu raseljenima i povratnicima iz Zapadne Evrope izdaje potvrdu o prijavi boravka, odnosno prebivali{ta na osnovu izjave dva svedoka i terenske provere Sloboda kretanja U po~etku su interno raseljena lica ve}inom bila na jugu i u centralnoj Srbiji, blizu granice s Kosovom i Metohijom. Kako su izgledi za njihov povratak bivali sve manji, mnoga interno raseljena lica preselila su se na sever ka centralnoj Srbiji i Beogradu, smatraju}i da su tamo ekonomske mogu}nosti ve}e. Ve}ina raseljenih lica ima registrovano privremeno boravi{te koje u nadle`noj policijskoj stanici mora da se produ`ava svaka tri meseca. Za regulisanje mesta boravka potrebna su: li~na karta, potvrda o vlasni{tvu ili zaklju~en ugovor o zakupu stana sa stanodavcem i takozvani zeleni karton (obrazac koji se pribavlja u nadle`noj slu`bi MUP i koji sadr`i podatke iz li~ne karte, podatke o polu i zanimanju, mestu i adresi na koju se lice prijavljuje, ime i prezime stanodavca, datum dolaska i odlaska). Izbeglice i raseljeni u nezvani~nim kolektivnim centrima, ili divljim naseljima, ne mogu da dobiju prijavu boravka jer nemaju pravni osnov kori{}enja adrese. Po{to ne mogu da dobiju prijavu boravka na onoj adresi na kojoj `ive, izbeglice i raseljeni u nezvani~nim centrima je uglavnom pribavljaju tako {to se fiktivno prijavljuju kod rodbine, prijatelja itd. Birokratski procesi koji se odnose na promenu boravi{ta su komplikovani. Neke op{tine zahtevaju dokaz o odjavljivanju s jedne lokacije pre nego {to dozvole registrovanje na drugoj lokaciji. Ukoliko raseljeno lice `eli da promeni mesto boravka, poverenik Komesarijata za izbeglice iz mesta trenutnog boravka tra`i saglasnost poverenika u mestu u kojem to lice `eli da prijavi novo mesto boravka. Da bi poverenik u mestu novog boravka dao saglasnost, neophodno je podneti izjavu, tzv. prihvat doma}ina na sme{taj i ishranu dok licu traje raseljenje, a koju potpisuje lice (doma}in) kod koga }e raseljeni biti sme{ten po dolasku. Tako e je mogu}e da }e lice po dolasku u op{tinu novog boravka biti sme{teno u kolektivni centar; u tom slu~aju neophodno je dobiti potvrdu o sme- {taju u kolektivni centar od poverenika iz op{tine u kojoj raseljeni `eli da prijavi novo boravi{te. 233 Do prve polovine godine nadle`ni organi MUP su odbijali izdavanje potvrda o odjavljivanju prebivali{ta raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, a radi prijave prebivali{ta na teritoriji Srbije. Raseljeni su mogli da registruju samo svoje privremeno boravi{te. S tom praksom MUP je prekinuo u julu 2003, od kada raseljeni mogu bez problema da prijave stalan boravak u bilo kojoj op{tini u Srbiji. Prema podacima MKCK, oko 0,2 odsto, odnosno oko 400 raseljenih lica prijavilo je svoje prebivali{te na teritoriji neke od op{tina Srbije. Prijava prebivali{ta raseljenih 232 Izvor: Grupa Izvor: Praxis/Komesarijat za izbeglice Srbije. 98

99 na teritoriji Srbije ne uti~e na njihov status raseljenih, odnosno ne ukida im se raseljeni~ka legitimacija. Pravo na koje uti~e prijava prebivali{ta na teritoriji Srbije je pravo na minimalnu nov~anu nadoknadu za raseljena lica koja su na Kosovu i Metohiji bila zaposlena u oblasti privrede. U septembra godine Vlada Srbije donela je odluku o pravu na naknadu zarade za ranije zaposlene s Kosova i Metohije. Prijavom prebivali{ta raseljena lica gube pravo na minimalnu nov~anu nadoknadu koju su primala po ovom osnovu. Ukidanje ovog prava od Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje temelji se na tuma~enju zaklju~aka Vlade Srbije Pravo na adekvatan sme{taj Raseljena lica u procesu zatvaranja kolektivnih centara Program realizacije Nacionalne strategije za re{avanje problema izbeglica i raseljenih lica navodi da se zatvaranje kolektivnih centara ne odnosi na centre u kojima su sme{tena raseljena lica. Me utim, iako interno raseljena lica nisu uklju~ena u Program realizacije nacionalne strategije, program zatvaranja kolektivnih centara po~eo je da se primenjuje na centre gde su oni sme{teni. U kolektivnim centrima ima oko raseljenih lica zajedno sa srpskim izbeglicama iz okolnih zemalja, a za razliku od izbeglica, raseljena lica nemaju pravo na pomo} za lokalnu integraciju jer se lokalna integracija ne}e razmatrati dok se na Kosovu ne ispune uslovi za povratak. 235 Od godine program jednokratne robne i finansijske pomo}i za izbeglice koji napu{taju kolektivne centre (PIKAP) pro{iren je i na raseljena lica, ali sem toga, oni nemaju pristup gotovo nikakvom drugom obliku pomo}i. Oni jo{ uvek mogu da se presele u drugi kolektivni centar, obi~no u nekom udaljenom mestu, sve dok se taj centar ne zatvori. U vezi s programima stambenog zbrinjavanja predstavnici interno raseljenih porodica redovno isti~u problem posebnosti svog statusa, jer ne mogu biti obuhva}eni takvim programima. Prilikom raseljavanja kolektivnih centara od predstavnika relevantnih institucija raseljeni dobijaju samo uop{tena uveravanja da }e biti zbrinuti, odnosno da }e biti sme{teni u neki drugi kolektivni centar, {to sigurno nije kvalitetno i trajno re{enje. U godini zabele`eno je, ipak, nekoliko slu~ajeva da su programi stambenog zbrinjavanja, odnosno socijalnog stanovanja bili namenjeni i raseljenim licima, npr. u Mladenovcu i Kraljevu, gde su programi USAID odnosno GTZ bili namenjeni kako izbeglicama tako i raseljenima licima Podaci dobijeni od Udru`enja raseljenih Sveti Spas. 235 Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str Izvor: UNHCR. 99

100 Nezvani~ni kolektivni centri Problem nezvani~nih kolektivnih centara dramati~no je intenziviran posle egzodusa raseljenih s Kosova i Metohije godine. Postoje}i kolektivni centri ve} su bili popunjeni izbeglicama iz Bosne i Hrvatske, i ona raseljena lica koja nisu uspela da dobiju sme{taj u njima, uselila su se u napu{tene barake, skladi{ta, hangare, koji su postali takozvani nezvani~ni kolektivni centri. U mnogim od tih centara nema teku}e vode i kanalizacije, a `itelji se stalno suo~avaju s problemima nepla}enih ra~una za struju i druge komunalije. Tako e, budu}i da se nalaze na tu em zemlji{tu i da su pod pritiskom vlasnika da se isele, raseljeni `ive u stalnom strahu da }e ostati bez ikakvog sme{taja. U ilegalno zauzetim objektima, naj~e{}e radni~kim barakama, `ivi ljudi (1.765 raseljenih i izbeglice), najvi{e na teritoriji Beograda (2.042) i Kraljeva (292). 237 Vlada ne primenjuje politiku zatvaranja kolektivnih centara na nezvani~ne centre, ve} samo na zvani~ne. Ako se uzme u obzir ~injenica da su uslovi u nepriznatim kolektivnim centrima ~esto gori nego u priznatim, i da se izbeglice i raseljeni sme{teni u njima suo~avaju s dodatnim pravnim problemima koji ih ~ine ugro`enijim u smislu siroma{tva, ovo nije razumna politika. 238 Tri centra u Kraljevu (u kojima `ivi skoro 40 odsto od ukupnog broja izbeglica i raseljenih lica 239 ) slu`e kao primeri lo{ih uslova u nezvani~nim kolektivnim centrima: centar Vitanovac gde `ivi 17 porodica Srba s Kosova, tzv. Stari aerodrom gde `ivi skoro 200 Roma s Kosova, i centar u toj istoj industrijskoj oblasti gde `ive 44 izbeglice iz Hrvatske poslednjih osam godina. Sve tri grupe izbeglica `ive u nezdravim uslovima. Ove prostorije nemaju dovoljno osnovnih objekata za brigu o zdravlju. Sistem grejanja nije adekvatan i bezbedan. U centru Vitanovac postoji samo jedan {poret u }o{ku koji greje celu zgradu. Napon ne dozvoljava dodatno individualno grejanje. Vlasti nisu preduzele nikakve mere da obezbede snabdevanje vodom za pi}e i osnovna sredstva za ~i{}enje i higijenu u Vitanovcu. Uvo enje vode koje je obezbedila me unarodna nevladina organizacija spre~ili su susedi iz okoline s ciljem da nateraju izbeglice da napuste kraj. U centrima gde su sme{tene izbeglice iz Hrvatske, sistem grejanja nije radio, i u svakom slu~aju, `itelji ~esto nemaju para da plate grejanje. Sanitarni objekti su tako e krajnje jednostavni. U centru sa Romima, Stari aerodrom, tu{evi koje je instalirala jedna nevladina organizacija vi{e nisu u funkciji jer su polomljeni; postoji opravdana zabrinutost u pogledu higijene budu}i da se centar nalazi na samo stotinak metara od deponije ubreta UNHCR, Kolektivni sme{taj izbeglica i IRL u Srbiji i Crnoj Gori, oktobar E. Multanen, Grupa 484, Adekvatno uklju~ivanje izbeglica i raseljenih lica u Strategiju za smanjenje siroma{tva, Podaci UNHCR citirani u IFHR, Srbija, str IFHR, Srbija, str

101 Iako postoje neke indikacije da Komesarijat i UNHCR razmatraju uklju~ivanje raseljenih lica sme{tenih u zvani~nim kolektivnim centrima koji su u procesu zatvaranja u programe stambene pomo}i 241, postoji ozbiljna zabrinutost da se mnoge izbeglice, raseljena lica i Romi izbacuju iz nelegalnih kolektivnih centara i nezvani~nih naselja bez adekvatnog alternativnog sme{taja Privatni sme{taj Najve}i broju raseljenih lica s Kosova (93 odsto) `ivi u privatnom sme{taju. 243 Raseljene porodice u takvom sme{taju `ive u veoma te{kim uslovima, ~ak iako su u sopstvenoj ili ne~ijoj ku}i. Te`ak teret obaveznog pla}anja kirije i drugih tro{kova za `ivot poga a svakog, naro~ito one raseljene osobe koje nemaju stalno zaposlenje. Za razliku od osoba sme{tenih u kolektivnim centrima, koje ~esto imaju nekakve prihode, bilo na osnovu redovnog zaposlenja ili rada u sivoj ekonomiji, i za koje Komesarijat pokriva tro- {kove sme{taja i hrane, izbeglice u privatnom sme{taju ~esto `ive u uslovima koji su primetno gori od onih u kolektivnim centrima. Oni pla}aju sve svoje komunalne tro{kove i kiriju i nemaju adekvatnu podr{ku. Njihov polo`aj se nije vidljivo pobolj{ao ~ak ni kada je Komesarijat poku{ao da im pomogne kupovinom drva, pla}anjem skupih lekova i lekarskih tretmana i drugom humanitarnom pomo}i. 244 Z. C. sada sama izdr`ava {esto~lanu porodicu rade}i sezonske fizi~ke poslove na okolnim poljoprivrednim dobrima. Mu` joj je radio kao voza~ kamiona, ali je zbog zdravstvenih problema ve} du`e vreme na bolovanju; ima psihi~ke smetnje pa je bio i hospitalizovan. Imaju troje dece. Sin Goran je telesni invalid; koristi kolica. Sa porodicom `ivi i mu`evljeva devedesetogodi{nja majka. Trenutno `ive u staroj iznajmljenoj ku}i koja ima jednu sobu i kuhinju u kojoj nema teku}e vode. Sanitarni ~vor nalazi se u dvori{tu, a pravo kupatilo i ne postoji. 241 Laura Hammond, Households Economy Assessment: Situacija interno raseljenih lica u Srbiji i Crnoj Gori, The Food Economy Group for the ICRC, april 2005, str. 13, 242 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para Norwegian Refugee Council and IDMC, Profile of Internal Displacement: Serbia and Montenegro, (kompilacija informacija koje su dostupne u bazi podataka Norwegian Refugee Council and IDMC Norve{kog saveta za izbeglice, 27. septembar 2005), str Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar

102 N. A. `ivi sa mu`em i dvoje odrasle dece, koji su i sami zasnovali svoje porodice. Sin im se o`enio devojkom iz Para}ina; dobili su devoj~icu. I }erka im se udala za mladi}a iz lokalne sredine, ali on ju je u me- uvremenu napustio i ostavio dvoje dece njoj na staranje. Sada svi `ive u vla`nom, ruiniranom privatnom stanu koji te{kom mukom uspevaju da plate. Osmo~lanoj porodici sve je te`e da zaradi za hranu i osnovne potrep{tine, pa N. radi i po tri posla dnevno: ~isti ku}e, prodaje na pijaci, a uve~e radi u kafani kao konobarica. Ka`e da joj je ve} svega dosta i da je u poslednje vreme po~ela da razmi{lja o samoubistvu kao jedinom re{enju Romi Mnogi Romi `ive u o~ajnim uslovima u divljim naseljima ili nezvani~nim kolektivnim centrima bez struje, vode ili kanalizacije. Zbog nedostatka osnovnih dokumenata, raseljeni Romi ne mogu da dobiju raseljeni~ki status. Usled nemogu}nosti da ostvare pravni status, Romi se ne mogu registrovati u mestu boravka i u svakom trenutku mogu da budu isterani na ulicu. Divlja naselja ne mogu da budu priklju~ena na infrastrukturu, a njihovi stanovnici ne mogu da dobiju humanitarnu pomo}. 246 Generalnim planom Beograda do godine socijalno stanovanje je izdvojeno kao poseban vid stanovanja. U okviru ovog plana socijalno ugro`eni Romi su navedeni kao posebna grupa u kategoriji socijalno ugro`enih lica kojima je potrebna pomo} pri obezbe ivanju adekvatnih uslova stanovanja. U Srbiji su lokalne vlasti pokazale interes za probleme Roma, ali imaju malo finansijskih mogu}nosti za konkretna pobolj{anja. Skup{tina grada Beograda osnovala je Koordinacioni centar i Savet za uklju~ivanje Roma koji bi trebalo da odlu~uju o pitanjima bitnim za unapre ivanje polo`aja Roma u gradskim op{tinama. Jedan broj stanovnika Novog Beograda u dva navrata je spre~io demonstracijama poku{aj vlasti da na teritoriji njihove op{tine postave privremene objekte kontejnere za stambeno zbrinjavanje Roma, pre svega raseljenika s Kosova, koji `ive u nehigijenskom naselju Gazela. Op- {tine su nevoljne da se suo~e s neprijateljskim i rasisti~kim reagovanjem lokalnog stanovni{tva kad je posredi sme{taj Roma, jer se radi o njihovim glasa~ima. Zbog toga }e kontejneri koji su dobijeni od nema~kog Caritasa radi stambenog zbrinjavanja promeniti namenu i slu`i}e kao centri za edukaciju u kulturne aktivnosti Roma u sada{njim naseljima. 245 Izvor: Grupa Me uagencijska radna grupa za interno raseljena lica, Analiza situacije interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori: zakon i praksa, oktobar 2005, str

103 Treba, ipak, ista}i da su vlasti prepoznale re{avanje stambenog problema Roma kao proritetno pitanje. Nakon {to je Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za pobolj{anje stanovanja Roma, Narodna skup{tina Republike Srbije je 28. novembra usvojila bud`et za U okviru bud`eta Ministarstva za kapitalne investicije planirana su sredstva za realizaciju dela Akcionog plana za stanovanje Roma. Osnovni cilj integracije romskih naselja jeste obezbe ivanje osnovnih uslova stanovanja kao {to su pristup osnovnim javnim uslugama i infrastrukturi. Budu}i da me u Romima ima mnogo raseljenih, sigurno bi i oni trebalo da budu obuhva}eni predstoje}im akcijama. CHF International (Cooperative Housing Federation International) uspe{no je implementirao razne projekte koji su pobolj{ali `ivotne uslove i smanjili rizik od bolesti za `itelje kolektivnog centra u op{tini Bujanovac. U inicijativi koja je zapo~ela 2003, CHF International je koordinirao rad sa Lekarima bez granica (MSF), Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Komesarijatom za izbeglice, op{tinom Bujanovac i klju~nim predstavnicima Roma da bi pobolj{ali uslove u kampu Salvatore. Ti projekti obuhvataju aktivnosti kao {to su pobolj{ano sakupljanje ubreta i osnivanje [kole za treninge. Oko 60 `itelja kampa Salvatore u~estvovalo u radionici o preduzetni{tvu i otpo~injanju ekonomskih aktivnosti (Kick Start Program). Me u njima, 48 u~esnika je pripremilo biznis planove, od kojih je sedmoro primilo grantove za Kick Start Program. Uz pomo} CHF Internationala i USAID, sedmoro ljudi je zapo~elo poslove i dobili su dodatni trening kako bi pobolj{ali svoje preduzetni~ke ve{tine Pravo na rad Bez radne knji`ice, osoba ne mo e da reguli{e svoju penziju, da dobije novo stalno zaposlenje ili da se prijavi za dobijanje naknade za nezaposlene. 248 Oni koji nisu uspeli da u u u sistem, zbog ote`avaju}ih administrativnih procedura, jo{ su vi{e marginalizovani i primorani da u u u sivu ekonomiju. 249 Mnoge osobe, naro~ito Romi, raseljena lica i izbeglice rade u zoni sive ekonomije ili u sektoru niskih primanja bez adekvatnih uslova za rad i bez naknade za socijalnu za{titu. 250 Po{to veoma mali broj Roma radi u zvani~nom sektoru i do`ivljava {iroko rasprostranjenu diskriminaciju, njihove plate su u proseku 50 odsto manje nego kod drugih etni~kih grupa {to doprinosi ciklusu siroma{tva i obespravljivanju. 247 Cooperative Housing Foundation International, IDPs building businesses through Serbia Kick Start Program, Bujanovac, 21 oktobar IDP Interagency Working Group, Analysis of the Situation of Internally Displaced Persons from Kosovo in Serbia and Montenegro: Law and Practice, (Belgrade, October, 2005,) p UNGA, The report of Walter Kälin. 250 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Consideration of Reports Submitted by States Parties under Articles 16 and 17 of the Covenant, E/C.12/1/Add.108, para

104 Raseljena lica koja su bila zaposlena na teritoriji Kosova i Metohije godine u dr`avnim i javnim institucijama i preduze}ima, u skladu sa uredbom Vlade Republike Srbije iz imaju pravo na privremenu naknadu. Sada{nji maksimalni iznos privremene naknade je dinara. Me utim, ne zna se koliko dugo }e trajati program privremene naknade za raseljena lica s Kosova i Metohije. Sredinom godine uplata ovih naknada je kasnila {est meseci. 251 U malom broju lokalnih zajednica (tj. u Po`arevcu, Boru i Para}inu) osnivani su lokalni saveti za zapo{ljavanje, koje priznaju izbeglice ili neke specifi~ne kategorije izbeglica kao posebno ranjive grupe ~ije zaposlenje treba dodatno podr`ati i olak{ati. To je praksa koju treba preporu~iti i koja mo`e uticati na pobolj{anje socijalnog statusa ugro- `enih porodica. Aktivnosti su, me utim, tek po~ele, obi~no kroz reformske pilot projekte, i stoga }e efekti mo}i da se procene kasnije. Crte` 1: Nezaposlenost po starosnim grupama 252 Izvor: UNDP Vulnerability Survey Grupa 484, Ostanak izbeglica u Srbiji: Integracija i zagovaranje za korisnike koji napu{taju kolektivne centre: Zavr{ni izve{taj sa preporukama, Beograd, decembar UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005, p

105 Crte` 2: Stopa zaposlenosti romske, raseljeni~ke i ve}inske populacije 253 Izvor: UNDP Vulnerability Survey Socijalna prava Socijalna prava na zdravstvenu za{titu, obrazovanje, socijalnu pomo}, predstavljanje u javnom `ivotu i pristup sudovima grade matricu socijalne integracije koja omogu- }ava pojedincima i porodicama da funkcioni{u u zajednici. Kod mnogih raseljenih lica postoji slaba svest o pravima koja im pripadaju, i prema doma}im zakonima i prema me- unarodnom pravu. Slo`eni zahtevi birokratije, naro~ito u oblasti dokumentacije i registracije predstavljaju ozbiljne prepreke u pristupu zdravstvenoj za{titi, obrazovanju, naknadama socijalnog osiguranja i drugim dr`avnim uslugama. 254 Kao {to smo izvestili u godini, obespravljivanost prouzrokuje pove}ano siroma{tvo me u ranjivim grupama kao {to su izbeglice i raseljena lica. Me u raseljenom populacijom u SCG (uklju~uju}i Kosovo), raseljeni Romi se nalaze u najgorim uslovima. Pored Roma koji govore srpski, druge manjinske grupe, A{kalije i Egip}ani koji su iste kulture, ali govore Albanski, pogo eni su na sli~an na~in Pravo na penziju Raseljeni s Kosova i Metohije dobijaju penzije na osnovu radnih knji`ica u kojima su sadr`ani podaci o radnom sta`u i penzionim doprinosima. Ukoliko nemaju radne knji`ice, oni od Fonda za penziono i invalidsko osiguranje dobijaju provizorno odre enu penziju, koja je zna~ajno manja od one koju bi realno trebalo da dobijaju. Mnoge radne knji`ice su ostale na Kosovu i Metohiji, a Vlasti Srbije i Crne Gore i UNMIK jedni 253 UNDP, Human Development Report Serbia 2005: The Strength of Diversity, Belgrade, 2005, p UNGA, The report of the Representative of the Secretary-General on the human rights of internally displaced persons, Walter Kälin, submitted in accordance with General Assembly resolution 58/177 and Commission on Human Rights resolution 2005/46 A/60/338, 7. septembar 2005, para Norwegian Refugee Council and IDMC, IDPs from Kosovo: Stuck Between Uncertain Return Prospect and Denial of Local Integration, 22. septembar 2005, str