PRAVO NA SLOBODNO MI[LJENJA I KULTURA JAVNE RE^I 1

Transcription

1 Mirjana Todorovi} Pravni fakultet Beograd UDK (497.11) 1991/ /.15(497.11) 1991/2006 PRAVO NA SLOBODNO MI[LJENJA I KULTURA JAVNE RE^I 1 Rezime: Autorka polazi od stava da pravo na slobodno izra`avanje mi- {ljenja, odnosno pravo gra anina na objektivnu i potpunu informaciju, pretpostavlja i odgovornost za javno izgovorenu re~. Ona smatra da je ovo najva`nija i najdalekose`nija funkcija slobode izra`avanja, jer se njome ~uva dostojanstvo sopstvene li~nosti, a time i po{tuje i ~uva dostojanstvo drugog. Me usobnu zavisnost ova dva osnovna ljudska prava nagla{ava i Evropska konvencija za za- {titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj se izri~ito ka`e da pravo kori{}enja slobode izra`avanja, primanja i saop{tavanja informacija povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti za{tite ugleda ili prava dugih. Svojom analizom autorka je pokazala da se u Srbiji u izo{trenom svetlu postavlja pitanje zloupotrebe jednog prava u cilju tobo`nje afirmacije drugog prava. U dru{tvenom i kulturnom kontekstu Milo{evi}evog autoritarnog poretka dr`avna politika u sferi medijskog prava ostavila je dalekose`nije, trajnije posledice u oblasti kulture javne re~i promovisala je kulturu u kojoj je ukinuta svaka razlika izme u istine i la`i. O~ita, svakodnevna empirijska potvrda je politi~ka i medijska javna scena, koju su preplavili licemerje, klevete, uvrede i nadasve svakovrsni primitivni diskurs. Klju~ne re~i: mediji, novinari, pravo na slobodu mi{ljenja, odgovornost, kleveta, uvreda, za{tita ugleda, kultura javne re~i, tabloidno novinarstvo. Re~ se`e daleko veoma daleko prouzrokuje uni{tenje u vremenu kao {to ga tane uzrokuje u prostoru kroz koji leti (D`. Konrad) 2 Sloboda izra`avanja mi{ljenja i odgovornost za javno iskazanu re~ su temeljne pretpostavke individualnih sloboda i dru{tvenog progresa. Sputavanja i zabrane javne re~i, posebno kada je re~ o kritici politi~ke vlasti, stavlja gra ane u polo`aj podanika, spremnih da se pot~injavaju i prilago avaju zahtevima vlasti kojoj je svaki pluralizam politi~kog mi- {ljenja isklju~en. U takvom tipu politi~ke kulture gra ani se navikavaju 1 Rad je deo projekta Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom Evropske unije (pravni, ekonomski, politi~ki i sociolo{ki aspekt ), u realizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 2 D`ozef Konrad, Lord D`im, Liber, Zagreb, str

2 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i da `ive `ivot zatvorenih o~iju, da prihvataju demagogiju i dezinformacije; ne prosu uju o stvarima oko sebe, ve} ih uzimaju zdravo za gotovo. Na individualnom planu posledice su strah od vlasti, sebi~no i ulizi~ko pona{anje. Jednom re~ju, ~ovek je li{en svake inicijative i vlastite odgovornosti za dru{tvo, zajednicu, pa i sopstveni `ivot. Po~etak zapadnih demokratskih dru{tava je, u stvari, po~etak slobode javnog izra`avanja mi{ljenja. U odbrani Toma Pejna za delo {irenja buntovni~ke klevete, decembra godine njegov branilac Tomas Erskin tvrdio je da je vlast parlamenta ograni~ena pravom pojedinca da slobodno govore i objavljuju svoja gledi{ta. Javnost je kao kiseonik, prirodna pojava svakog pojedinca... Pravo na slobodnu {tampu je politi- ~ki adut u rukama pojedinca protiv vlasti. Ona je temelj i garancija svih ostalih gra anskih sloboda. 3 Davne godine na tragu slobodnog, demokratskog sveta Tomas D`eferson je u svojoj legendarnoj izjavi o ulozi {tampe rekao: Kad bih morao da odlu~im da li je bolje imati vladu bez novina, ili novine bez vlade, ni trenutak ne bih oklevao da odaberem ovo drugo, i tim re~ima ovekove~io ulogu javno izre~ene re~i u procesu oblikovanja mi{ljenja i formiranja javnosti. Sloboda izra`avanja i komunikacija me u ljudima su nenadma{na sredstva kontrole vr{enja vlasti i obuzdavanja mo}i vlastodr`aca i omogu}avaju da se gra ani korak po korak oslobode roba u sebi. 4 Posle mnogo godina, ta~nije posle vi{e od dva veka, jedan drugi borac za demokratiju i ljudska prava, u drugom vremenu i drugim kulturno-istorijskim okolnostima, Poljak Adam Mihnjik, izri~e sada ve} ~uvenu misao da Ljude najpre ubijaju re~i, a potom meci, kojom ne samo da ukazuje na zna~aj javnog govora ve} upozorava na odgovornost onih koji se slu`e i vladaju re~ima. Nema sumnje da su oni, kao uostalom i mnogi drugi mislioci i borci za demokratiju, gra anska i ljudska prava, smatrali da je pravo na slobodno izra`avanje temelj na kome po~iva sloboda ~oveka i dru{tva. Onima koji smatraju da javno izgovorena re~ i sredstva komunikacija nemaju ve}i uticaj na stvaranje i oblikovanje pravnih i politi~kih institucija, a iznad svega na oblikovanje tipa politi~ke kulture mo`e izgledati da je D`eferson preterano nagla{avao ulogu {tampe (medija) u sferi politi~ke vlasti, a da Mihnjikova upozorenja zvu~e suvi{e dramati~no. 3 Sloboda {tampe je prirodno najve}a garancija za ljude zato {to ona stvara javno ose}anje da sve slobode moraju postojati bez uslovljavanja, pi{e D`ejms Mil godine u Liberty of the Press, London. 4 Deklaracija o pravima ~oveka i gra anina (1789) i Prvi amandman na Ustav SAD (1791) proglasili su slobodu {tampe kao jedno od osnovnih prava ~oveka i ograni~ili intervenciju vlasti u ovoj sferi. 29

3 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} ^ini se pak da nama koji `ivimo na ovim prostorima, ne samo geografski ome enim, ve}, pre svega, politi~kim, kulturnim i duhovnim u naj{irem smislu re~i, ne izgleda tako. Naprotiv, u dru{tvu koje zapo~inje da ustanovljava ili o`ivljava postoje}e demokratske institucije, koje u~i da se pona{a po pravilima demokratske procedure, koje se suo~ava sa mnogobrojnim preprekama u uspostavljanju vladavine prava i izgra ivanju pravne kulture, sloboda izra`avanja u javnim medijima i odgovornost za javno iskazanu re~ su temeljne pretpostavke za uspostavljanja odgovorne vladavine, odgovorne politi~ke elite i otvorene javnosti. U demokratskom dru{tvu, a demokratija je jedini na~in mirne promene koju je ~ovek do sada otkrio (Hajek), odgovorna vladavina se pre svega proverava i potvr uje na demokratskim i fer izborima, na kojima bira~i slobodno izra`avaju politi~ku volju i biraju svoje predstavnike u vlasti. Nu`an uslov za formiranje politi~ke volje i racionalno opredeljivanje bira~a u izbornoj utakmici je dosledno po{tovanje prava na slobodno izra`avanje, odnosno ostvarenja na~ela pravo da se zna. Jedino slobodni mediji mogu jam~iti da }e obilje ~injenica i argumenata biti javno dostupni gra anima, ~ime se neguje navika preispitivanja i ispravljanja mi{ljenja i obezbe uje pobeda istine nad la`i, pisao je D`. Stjuart Mil. 5 Za dru{tva koja imaju nerazvijene demokratske mehanizme kontrole vlasti, u kojima formalno postoje}e demokratske institucije slabo funkcioni{u, koja karakteri{e nizak nivo kulture uop{te, sloboda izra`avanja u javnim sredstvima informisanja se ne iscrpljuje samo u stvaranju javnog mnjenja i javnosti. Ona su va`an ~inilac politi~ke socijalizacije i oblikovanja politi~ke kulture. Nikako ne treba smetnuti sa uma da se njihova uloga u dru{tvima ovakvog tipa, kakvo je i na{e, srpsko, ogleda i u izgra ivanju pravne i moralne svesti gra ana. Tako e, da su oni koji su bili u prilici da vladaju re~ima, te da se obra}aju javnosti poslednjih petnaestak godina, presudno uticali na oblikovanje tipa kulture javne re~i u Srbiji. Kako svaka javno izgovorena re~ nije tek samo puko saop{tavanje mi{ljenja, ve} po pravilu predstavlja poruku (ili pouku) za onoga kome je upu}ena, tako pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja, odnosno pravo gra anina na objektivnu i potpunu informaciju, pretpostavlja i odgovornost za javno izgovorenu re~. U ovome se sadr`i, rekla bih, ne samo najva`nija nego i najdalekose`nija funkcija slobode izra`avanja negovanje vrlina slobodnog pojedinca, sposobnog da razborito rasu uje, da se slu`i argumentima u raspravama, neguje kulturu tolerancije, po- 5 D`on Stjuart Mil, O slobodi, Filip Vi{nji}, Beograd, 1988 godine. 30

4 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i {tuje pravo na razli~itost, neguje odva`nost i smelost u ispoljavanju sopstvenog stava, jednom re~ju ~uva dostojanstvo sopstvene li~nosti i upravo na taj na~in i po{tuje i ~uva dostojanstvo drugog. Nema mudrosti bez slobode misli, a javne slobode nema bez slobode govora: ona je pravo svakog ~oveka, dokle god ne povre uje i ne ometa pravo drugoga; to je jedina ko~nica koja sme da ga obuzdava, jedina granica za koju sme da zna, 6 re~eno je jo{ po~etkom XVIII stole}a. Svako ima pravo na slobodu mi{ljenja i izra`avanja... prima i {iri obave{tenja i ideje bilo kojim sredstvima..., 7 ali tako e Niko se ne mo- `e izlo`iti proizvoljnom me{anju u privatni `ivot, porodicu, stan ili prepisku niti napadima na ~ast i ugled. Svako ima pravo na za{titu zakona protiv ovakvog me{anja ili napada. proklamuje se u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. 8 Me usobnu zavisnost ova dva osnovna ljudska prava nagla{ava i Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj se izri~ito ka`e da pravo kori{}enja slobode izra`avanja, primanja i saop{tavanja informacija povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti za{tite ugleda ili prava dugih. 9 Jasno je da oba pomenuta dokumenta ukazuju na stalan i ozbiljan problem koji ra a odnos izme u ova dva osnovna ljudska prava. Drugim re~ima, osnovno, prirodno ljudsko pravo, pravo na ~ast i ugled, na dostojanstvo li~nosti, kao i pravo na privatnost mo`e biti ugro`eno drugim osnovnim pravom na kome se temelji slobodan demokratski poredak, pravom na slobodu izra`avanja, primanja i saop{tavanja informacija i ideja. U dru{tvima koja su u po~etnoj fazi unapre ivanja prava gra ana da slobodno i svestrano formiraju i izraze svoje mi{ljenje, odnosno da sa~uvaju dostojanstvo svoje li~nosti, kao {to je i na{e dru{tvo, pitanje me usobnog odnosa ovih prava ne mo`e se svesti samo na pravno pitanje, da li dosledno ostvarivanje jednog od ovih prava dovodi do povrede drugog prava. U aktualnom dru{tvenom i kulturnom kontekstu, pod odre enim politi~kim okolnostima, u Srbiji se postavlja pitanje zloupotrebe jednog prava u cilju tobo`nje afirmacije drugog prava. U tom slu~aju posledice nisu samo pravne prirode, ve} imaju {ire dru{tvene implikacije. 6 Tren~ard i Gordon, On Freedom of Speech (1720), u: D`. Kin, Mediji i demokratija, Filip Vi{nji}, Beograd, str Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ~lan ^lan Konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ~lan10. 31

5 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} Srbija je, na`alost, poslednjih godina dobar primer u kojoj meri se ova dva prava mogu zloupotrebiti: u ime prava na slobodno izra`avanje kr{i se drugo ljudsko pravo, pravo na za{titu ugleda i ~asti; ili pod vidom za{tite ~asti i ugleda li~nosti ukida se pravo na slobodno izra`avanje. Vladaju}a politi~ka elita je, zajedno sa delom duhovne, kulturne elite, pod teretom nasle a zarobljenog uma i komunisti~kih stereotipa o ljudskim pravima, nastavila sa omalova`avanjem ne libe}i se da o njima govori kao takozvanoj ideologiji ljudskih prava. To {to su najve}i broj me unarodnih dokumenata o ljudskim pravima prihva}eni (ratifikovani) i uvr{}eni u pravni sistem zemlje nikako ne zna~i da su imali i adekvatnu primenu u dru{tvu, odnosno da su postala pravna realnost. U odgovaraju}em realpoliti~kom okviru, ona (pravna realnost) i te kako uti~e na oblikovanje strukture pravne i gra anske svesti ~lanova dru{tvene zajednice, odr`ava vladaju}e navike mi{ljenja, jednom re~ju oblikuje kulturu ljudskih prava u celini, a naro~ito uti~e, smatram, na ona ljudska prava na kojima se temelji svako civilizovano dru{tvo, odnosno demokratsko civilno dru{tvo. Istina je tako e, da su u poslednjoj dekadi pro{log stole}a, dakle u vreme najve}ih dru{tvenih potresa i kriza ratno stanje, ekonomska kriza, blokada demokratskih institucija vlasti, simuliranje politi~kog pluralizma, raspad pravnog sistema, moralna anomija, mnoga elementarna ljudska prava dovedena u pitanje. Sloboda izra`avanja i za{tita ljudskog dostojanstva su upravo dva takva elementarna ljudska prava, koja su u aktualnom socijalnom okru`enju imala samo privid prava, samo mrtvo slovo na papiru, maska iza koje se skrivala (ne)mo} politi~ke elite i njenih poslu{nika odgovornih za sferu formiranja javnosti, odnosno po- {tovanja zakona. Stvarni, objektivni temelji nepo{tovanja ili zloupotrebe ovih prava su pogodna dru{tvena sredina: uticaj nasle ene socijalne svesti bliske pro{losti i nerazvijena demokratska politi~ka kultura; dru{tveni konflikti i ratni sukobi; kona~no, po mom mi{ljenju najva`nije, stanje dru{tvene anomije, izazvane kako dubokom socijalnom i ekonomskom krizom, tako i permanentnim konfliktima i ratnim sukobima. Kada je u pitanju karakter nasle ene socijalne svesti, prethodni re`imi, socijalisti~ki kao i diktatorski populisti~ki Slobodana Milo{evi- }a, temeljili su se na kolektivisti~koj svesti: prvi na klasnoj, a drugi na nacionalnoj ideologiji. 10 Kolektiviteti kao {to su klasa ili nacija promovi{u se u prve, osnovne vrednosti sistema. Pojedinac, samo deklarativno, kao u ~uvenoj paroli ~ovek je na{e najve}e bogatstvo, predstavlja vre- 10 ^ini se da se na biv{em jugoslovenskom prostoru ostvarila zlokobna Mihnjikova konstatacija da je nacionalizam poslednji stadijum komunizma. 32

6 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i dnost. Klasni interes u socijalizmu, odnosno ugro`enost moje nacije, borba za nacionalnu dr`avu i teritorije u periodu raspada SFRJ, malo prostora ostavljaju za brigu o sudbini pojedinca i njegovim pravima. Drugo, u konfliktnom dru{tvu, u kome su sukobi, pa ~ak i ratno stanje, smatrani normalnim stanjem, kakvo je Srbija bila u periodu Milo{evi}eve vlasti, osnovno i neprikosnoveno ljudsko pravo pravo na `ivot, izgubilo je svaki smisao. Ono postoji samo kao prazna deklaracija u osnovnim pravnim aktima. To je sasvim razumljivo jer je to vreme kada ljudski `ivot nije imao nikakvu vrednost: ljudi su nestajali u vihoru rata; ubistva su naru~ivana za stotinak maraka; ljudi su ubijani na pragu svojih ku}a, u parkovima; nestajali u vozovima, autobusima, na trim-stazama, na svetlosti dana. Mehanizam samoza{tite i pravo ja~eg postaju glavna sredstva odbrane. Tamo gde postoji i bukvalna fizi~ka ugro`enost iluzorno je o~ekivati da }e se po{tovati i {tititi ljudsko dostojanstvo. U dru{tvu gde institucionalni mehanizmi za{tite ljudskog `ivota ne funkcioni{u, iluzorno je o~ekivati institucionalnu za{titu prava na slobodno izra`avanje ili prava na dostojanstvo li~nosti. Samo su malobrojni pojedinci bili zaokupljeni posledicama koje iz toga slede. Vladaju}a elita, politi~ke partije, delovi inteligencije bliski vlasti kao i neodgovorna konformisti~ka duhovna elita, nisu bili kadri da se suo~e sa posledicama. Kona~no, u ovom periodu, a sasvim izvesno i danas, Srbija najvi{e podse}a na idealni tip anomi~nog dru{tva, u kome ili nema odgovaraju}ih dru{tvenih pravila ili su ona u toj meri me usobno neuskla ena da to izaziva pravnu dezorganizaciju i stvara mogu}nost za proizvoljnost i bahatost vladaju}e politi~ke elite, koja odlu~uje, shodno svojim interesima, kada }e koje od ovih prava biti va`nije, navodno za naciju i dr`avu. U takvom stanju dru{tva postupci koji zaslu`uju krajnju osudu tako se ~esto opra{taju zbog postignutog uspeha, da granica izme u onog {to je dopu{teno i {to je zabranjeno, onog {to je pravedno i {to nije, nema vi{e ni~ega ~vrstog, te izgleda da je pojedinci mogu proizvoljno pomerati. 11 Jednostavno, kao i u drugim oblastima prava, politi~ki voluntarizam rukovo en pragmati~nim ciljevima vladaju}eg re`ima odre ivao je domen i sadr`inu va`enja ovih normi. Otuda anomija kao stanje duha onoga koji je moralno iskorenjen, koji vi{e nema nikakvih merila... koji vi{e nema ose}anje postojanosti, javnosti, obaveze... stanje duha u kojem je individualno ose}anje socijalne kohezije taj klju~ni pokreta~ individualnog morala naru{eno ili fatalno oslabljeno. 12 Takvo stanje izaziva nepodno{ljivo bezakonje i nered, nepoverenje me u ljudima, a 11 Emil Dirkem, O podeli dru{tvenog rada, Prosveta, Beograd, 1972, str. 52, (podvukla M.T.) 12 Mac Iver, nav. prema: Robert-Merton, Social Theory and Social Structure, The Free Press, N.Y (podvukla M.T.) 33

7 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} dru{tvo se do`ivljava kao arena za uzajamno nadmetanje u podvalama i prevarama. 13 U dru{tvu koje karakteri{e stanje anomije li{enost moralnih imperativa i bezakonje, a mehanizmi socijalne kontrole sasvim zatajili strah, nepoverenje i nesigurnost postaju stanje duha, a pripadnici dru- {tva stradaju i pate, pravo na ~ast i ugled, na dostojanstvo li~nosti, biva ugro`eno. Dakle u ovakvom dru{tveno-kulturnom i politi~kom miljeu jedva da bi se na{ao neko ko bi mogao da zastupa stav o po{tovanju ugleda, ~asti, privatnosti u Srbiji. Ako bi se oko pitanja da li se i kako po{tuje pravo na slobodno izra`avanje kod nas i da li su sredstva informisanja oslobo ena politi~kih uticaja vlasti mogla su~eliti razli~ita mi{ljenja, pitanje po{tovanja prava na ~ast i ugled, po{tovanje dostojanstva li~nosti i privatnosti, ne bi izazvalo nedoumice. Malo je verovatno da bi se na{li valjani argumenti iza kojih bi stajali zagovornici ideje o po{tovanju ovog prava. Upravo bili smo svedoci instrumentalizacije prava na slobodno izra`avanje u ime odbrane nacionalnih interesa ili u cilju eliminisanja politi~kih protivnika, a zarad o~uvanja vlastitih interesa, ne haju}i pri tom da li su time ugro`ena druga osnovna prava gra ana, dostojanstvo li~nosti, ~ast, ugled, pravo privatnosti. Toga se jedino povremeno doseti vlast, kao u periodu re`ima Slobodana Milo{evi}a, koja je pod vidom navodne za{tite prava na ~ast i ugled ograni~avala slobodu izra`avanja. 14 Ako posmatramo period od raspada SFRJ, dakle od uspostavljanja vlasti Slobodana Milo{evi}a kao i posle njegovog pada i uspostavljanja nove vlasti, op{te uzev{i javno izra`enu re~ karakteri{e prepoznatljivi govor mr`nje i glasnost mrzitelja drugog, bez obzira da li se radilo o pripadnicima druge nacije ili nosiocima druga~ijih politi~kih uverenja i druga~ijih vrednosnih opredeljenja, pola... Sve {to je neko drugi, a koji nam se suprotstavlja, bilo da stvarno {teti na{em interesu ili jednostavno ne odgovara na{oj zamisli po`eljnih vrednosti, biva sa javnih govornica ili putem medija izlo`en uvredama, klevetama, neprimerenom me{anju u sferu privatnosti. Zarad vi{ih interesa, u osnovi dnevno politikantskih, {to se posebno izra`ava u vreme izbornih kampanja, u javnom diskursu u kome dominira nekultura javnog govora niko ne biva po{te en: ni mrtvi, ni `ivi; ni porodica; sredina u kojoj drugi, na{ stvarni ili zami{ljeni neprijatelj, `ivi R. Merton, op. cit. str (podvukla M.T.) 14 Kao najo~itiji primer mo`emo navesti dono{enje i primenu Zakona o informisanju, tzv. [e{eljev zakon, donet 20. oktobra godine. 15 Mnogobrojni primeri se mogu navesti kao ilustracija zloupotrebe javne re- ~i u cilju prava javnosti da zna. Jedan od najdrasti~nijih primera takve 34

8 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i Neprijatelj je, zavisno od sadr`ine i zna~aja doga anja u pojedinim fazama od raspada SFRJ do danas, kada se raspada nova (stara) dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore a Srbija s te{kom mukom brani svoju dr`avnost u starim granicama, dobijao razli~ita lica. U periodu raspada SFRJ i uspostavljanja diktatorskog populizma, u jeku nacionalne euforije, istine radi, nikako samo u Srbiji, sloboda izra`avanja u dr`avnim i prore`imskim glasilima nije bila ograni~avana. Ta vrsta medija je u svakom pogledu dominirala na javnoj sceni Srbije. Vlast se stabilizovala i odr`avala zahvaljuju}i nacionalnoj matrici stvarnoj ili tobo`njoj ugro`enosti nacije i odbrani nacionalnog interesa. Takva dr`avna politika imala je veliku podr{ku u svim dru{tvenim slojevima: kod velikog dela duhovne elite, radnika, selja{tva, osiroma{enog naroda. U su{tini nije bilo potrebno mnogo truda da se promovi{e jednoumlje nacionalne provenijencije, jer su sva druga~ija mi{ljenja izra`ena u malobrojnim nere`imskim medijima na razli~ite na~ine sputavana. Valja naglasiti da se to nije ~inilo restriktivnim zakonskim merama. Nije bilo potrebno donositi neki novi zakon o informisanju. Sredstva ograni- ~avanja slobodnog izra`avanja neoficijelnih stavova, suprotnih stavovima vladaju}e dr`avne politike, bila su perfidnija. 16 vrste je zloupotreba ubistva premijera \in i}a u predsedni~koj izbornoj kampanji juna g. od strane visokog funkcionera DSS, Dejana Mihajlova, koji je ne haju}i da li povre uje ose}anja porodice \in i} na konferenciji za {tampu tvrdio da zna ko su ubice i da su one iz najbli`eg okru- `enja pokojnog premijera. Kasnije, na su enju koje je usledilo zbog pomenute izjave, branio se da je to rekao u svrhu predizborne kampanje koju je vodio za svog kandidata. Njegova odbrana dovoljno govori o shvatanjima izborne utakmice i zloupotrebi slobode izra`avanja i medijskim slobodama. Treba dodati da su beogradski tabloidi Kurir i Internacional u svojim komentarima otvoreno podr`avali pomenuto saop{tenje. (Videti npr. kolumnu D. Vu~i}evi}a Istina je, \in i}a su ubili njegovi, Kurir, ). Krajnje necivilizovani nastup Mihajlova, a zatim i nevi eni medijski publicitet koji je dobio prvooptu`eni za ubistvo premijera, za zlo~in na Ibarskoj magistrali, za ubistvo Ivana Stamboli}a, Milorad Lukovi} Legija, gospodin Legija, kako ga oslovljavaju pojedini politi~ki zvani~nici, nisu vre ala samo ose}anja porodica nastradalih, ve} i javni moral. Danima su na prvim stranicama objavljivane njegove fotografije; njegov `ivotopis, u pozitivnom kontekstu, od ro enja do spektakularne predaje u ruke vlasti u koju ima poverenja, punio je stranice {tampe. Jasno je da se u ovom slu~aju nije samo radilo o povredi eti~kih principa. Nadle`ni organi mogli su da postave pitanje o ometanju istrage, te da preduzmu odgovaraju}e zakonske mere protiv takvog izve{tavanja medija. 16 Tako je npr. Na{a Borba uga{ena tako {to je sudskom odlukom osporeno njeno osnivanje te je vra}ena u mati~no (savezno) dr`avno-izdava~ko preduze}e Borba. Vi{e puta je iz formalnih razloga ili tehni~kih smetnji obustavljan rad Radija B-92; gradska TV Studio B je je tako e u vi{e 35

9 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} Glavni promoteri takve politike bili su dr`avni i prodr`avni mediji. Mo}na propaganda vladaju}e ideologije i politi~ka manipulacija ~inile su sr` ure iva~ke politike svih re`imskih medija u ratnom periodu, posebno Politike, najstarijeg, uglednog lista sa velikim tira`om, i dr`avne RTS. List Politika, a mnogo nisu zaostajali ni drugi re`imski mediji, protkana je bila tekstovima sa porukama o staroj i novoj ugro`enosti Srba na prostorima jo{ uvek postoje}e SFRJ, na Kosovu, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, o diskriminaciji Srba u Sloveniji, neumerenim izjavama politi~ara o neravnopravnom statusu Srba u Makedoniji ili ugro- `enosti od strane Ma arske. 17 Jednostavno, Srbi su, prema izve{tavanju na{ih medija, `iveli u neprijateljskom okru`enju, dok je mr`nja prema njima bila, generalno uzev{i, kolektivno ose}anje. Koliko je propaganda bila uspe{na najbolje svedo~e stavovi obi- ~nog sveta i tzv. {ire javnosti koji vinovnike rata i krivce za sve svoje nevolja u periodu najve}e ekonomske krize, nevi ene inflacije, nesta{ice osnovnih dobara i socijalne bede, vide samo u drugima: drugim nacijama, svetskoj zaveri protiv srpskog naroda, spoljnim neprijateljima. Druga pri~a, koja je nastala kao rezultat takve stvorene slike u javnosti, a koju su isti mediji, dirigovani od strane vladaju}e politi~ke elite i njima vernih sledbenika intelektualne provenijencije {irili, bila je o snazi i superiornosti srpskog naroda nebeskog naroda, i pravu na kona~ni obra~un sa krvnim neprijateljima. 18 mahova menjala vlasnika. Sledile su i druge, naizgled banalne smetnje: slu- ~ajne nesta{ice papira za nezavisnu {tampu; spontano odbijanje radnika {tamparije da {tampaju nere`imske medije i sl. 17 Politika je jo{ avgusta otvorila posebnu rubriku Odjeci i reagovanja u kojoj je dala priliku narodu da iznosi svoje vi enje te{kog polo- `aja i eksploatacije srpskog naroda u SFRJ, njegovim stradanjima u pro- {losti, istorijskim gre{kama, zaverama skovanim protiv njega... Gomile navodno istorijskih ~injenica, prizemnog re~nika, mr`nje i uvreda upu}enih drugim narodima ili tzv. srbomrscima, pobornicima pacifikacije, mondijalistima i inim izdajnicima srpstva, onima koji nisu Srbi po zanimanju, danima su punile stranice ovih novina. Ukinuta je uo~i po~etka kraja SFRJ, marta godine. (Istine radi, sli~ne medijske kampanje bilo je u Sloveniji i Hrvatskoj, te se na`alost potvrdila zlokobna Mihnjikova misao o mo}i javno izre~enih re~i da Ljude ubijaju najpre re~i, a zatim meci.) Istina, ne sme se zaboraviti ~injenica da je upravo tih godina Politika po- ~ela da gubi ugled me u svojim ~itaocima. U vreme naj`e{}ih ratnih sukoba i propagandne ure iva~ke orijentacije, kada je bukvalno postala glasilo vladaju}e partije, toliko je opala ~itanost da su se jedno vreme njena izdanja besplatno delila gra anima. Sli~no je bilo i sa njenim tabloidom Politika Ekspres. Dr`avno glasilo, tzv. crvena Borba godinama je imao mali tira`, te je i ona ~esto besplatno deljena gra anima. 18 Zgra`anje nad zajedni~kim ubijanjem je novijeg datuma. No, ne treba ga precenjivati. I danas svi sudelujemo u javnim smaknu}ima, preko novina... 36

10 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i Na unutra{njem planu re`imski mediji su upornom propagandom stvarali sliku o opoziciji, posebno demokratskoj, gra anskoj, kao glavnom uzro~niku svih nevolja, iako ta opozicija nije imala nikakvog udela u dono{enju dr`avnih odluka. Zato nije bilo potrebno donositi posebne zakonske zabrane kako bi se spre~avala druga~ija mi{ljenja. Dovoljno je bilo etiketirati ljude kao izdajnike, pla}enike, nepatriote, srbomrsce, usta{e, antisrbe, trabante Zapada, mondijaliste i sl. Uspe{nom manipulacijom, la`i su postajale istina. Veze izme u la`i, `rtve i prava na osvetu postale su neraskidive. Time se i kultura u kojoj se to de{ava mo`e razumeti samo kao kultura la`i. Sasvim jasno i kratko najavljen je po~etak novog razdoblja la`i, mr`nje, nekulture i nepo{tovanja. 19 Zvani~no, u to vreme, nijedna dr`avna institucija nije posvetila pa- `nju tome i nikoga nije bilo briga da li se zloupotrebom prava na slobodno izra`avanje optu`uju politi~ki neistomi{ljenici i iznosi neistina i da li se i kako mo`e odbraniti ~ast i ugled ~oveka. U civilizovanom svetu nije ostavljeno samo pojedincu da tra`i sudsku za{titu ukoliko se oseti oklevetanim, ve} postoji obaveza pravnih institucija, kao i odgovorne dru{tvene demokratske javnosti da spre~avaju i sankcioni{u {irenje govora mr`nje. 20 Kada se kako-tako okon~ao rat u Bosni, moglo se o~ekivati da }e se i u Srbiji smanjiti napetosti i konflikti. Na`alost nije bilo tako. Jednom pokrenut autoritaran populizam zasnovan na propagandi la`i i mr`nje prema ljudima druga~ije nacionalne i verske pripadnosti, koju su inicirali vode}i politi~ki lideri, kako vladaju}ih, tako i opozicionih stranaka nacionalne provenijencije, a zdu{no {irili mediji, nije se mogao lako ugasiti. 21 U centru pa`nje sada su novi protivnici i borba protiv novih neprijatelja politi~kih neistomi{ljenika. Predvo eni samim vrhom politi~ke elite, politi~ki oponenti shvatali su borbu za vlast kao borbu na `ivot i smrt, nastavljaju}i da {ire kulturu la`i i neprimerenog politi~kog primitivizma, koju su mediji zdu{no podr`avali. ^ovjek odobrava tek onda kad je sve gotovo, a u`itak mu nije pokvaren ni najmanjim ose}anjem krivnje. On nije odgovoran ni za {to... ni za novine koje su objavile taj izve{taj, obja{njava odnos ~itaoca, poruke i medija Elijas Kaneti u knjizi Masa i mo}, Zagreb, 1984, str Velimir ]urguz Kazimir: Buka i bes, u knjizi: Rat je po~eo na Maksimiru, Medija centar, Beograd, 1997, str Koliko je meni poznato, nikada niko nije odgovarao za ovakvu vrstu uvreda i kleveta kod nas. 21 Dovoljno je samo setiti se progona od strane stranke V. [e{elja gra ana nesrpske nacionalnosti u Zemunu i Sremu (Hrtkovci). 37

11 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} Najbolja prilika za to bile su predizborne kampanje i izbori, koji su odavno u civilizovanom demokratskom svetu shva}eni kao prirodan proces provere i promene vlasti. U Srbiji su oni pretvarani u bojna polja na kome se protivnici iscrpljuju re~nikom mr`nje, uvreda, kleveta, a re`imski mediji glavni izvr{ioci diskvalifikacija politi~kih protivnika vladaju}ih partija. U vreme predizbornih kampanja dr`avni i prodr`avni mediji su u svakom pogledu zloupotrebljavali pravo na slobodno izra- `avanje. Ne samo {to su kr{ili elementarna demokratska pravila objektivnog i ravnopravnog predstavljanja u~esnika u izborima i favorizovali kandidate vladaju}eg re`ima, ve} su, po pravilu, mediji bili promoteri neprimernih i uvredljivih kvalifikacija politi~kih oponenata re`ima. 22 Upotreba brutalnog re~nika mr`nje, koji su promovisali lideri vladaju}e koalicije u to vreme, agresivno, pristrasno i selektivno izve- {tavanje u korist vladaju}e leve koalicije i njihovog predsedni~kog kandidata, Slobodana Milo{evi}a, dostigla je vrhunac na poslednjim predsedni~kim i parlamentarnim izborima u SRJ ( g.). Izbori su shva}eni ne kao uobi~ajen demokratski ~in promene, ve} kao popri{te borbe izme u dobra i zla ( M. Markovi}). Dobro, donosi levica na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em, a zlo donosi pla~eni~ka, izdajni~ka opozicija. 23 Izjave da se na ovim izborima odlu~uje za razvoj ili za ropstvo, da gubitak izbora nije samo gubitak politi~ke vlasti, ve} prevashodno sopstvene teritorije, diskvalifikovale su sve druge politi~ke opcije, a njihovi nosioci progla{avani su izdajnicima i rastura~ima, koji `ele da zemlju pretvore u koloniju, gde }e srpski narod izgubiti nacionalni identitet, jezik i kulturu (Milo{evi}). 24 ^ini se da su vrhunac patologije re~nika mr`nje bili upravo predizborni govori tada{njeg predsednika Milo{evi}a, 25 koji je ovaj re~nik obogatio uvredama na ra~un opozicije sastavljene od nezadovoljnih, neuspe{nih, ucenjenih ili potkupljenih ljudi..., a te tobo`nje politi~ke partije, zdru`ene ili samostalne, 22 Precizne podatke i kvalitativnu analizu sadr`aja medija u Srbiji i Crnoj Gori objavio je CeSID u svojim analizama izbora u Oko izbora, Beograd. 23 Mutavi i smu{eni Ko{tunica ; Iza Ko{tunice stoji \in i}, NATO naravno ; NATO nije uspeo u svojim zahtevima. Sada poku{ava da nas prevari ponudama preko svojih, istina mutavih i smu{enih, ali na teren upu- }enih zastupnika samo su neke od izjava lidera stranke JUL, Mire Markovi}, Politika, U Oko izbora, CeSID, Vidi u knjizi Mirjane Todorovi} i Stjepana Gredelja, Mediji u Srbiji Slobodni i oslobo eni, CeSID, Beograd, Vrhunac nekontrolisanog besa i primitivnog re~nika se ogleda u suludim kvalifikacijama opozicionog demokratskog pokreta: mena`erija ze~eva, pacova, ali i hijena, koji bi da od svog d`inovskog naroda naprave nakolmovanu pudlicu ; Politika,

12 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i svejedno, zdru`ene su za {irenje la`i i defetizma, za podsticanje kriminala i terorizma, za raspirivanje {ovinizma, ali i za proizvodnju anacionalnih ose}anja, za uno{enje nemira u `ivot svake porodice...oni su lokatori zadu`eni za razaranje uma jugoslovenske dece i omladine. ^itava kampanja vladaju}e koalicije zajedno sa bliskim medijima vrvela je od li~nih uvreda i kleveta upu}enih istaknutim politi~kim oponentima, koje su katkada bile ispod svakog civlizacijskog nivoa i elementarne ljudskosti, pred kojima se normalan ~ovek ose}ao posramljen, nemo}an da ih ponovi. Na`alost, nije bilo razlike izme u tzv. ozbiljnih i tabloidskih medija. 26 [tavi{e, Politika je svojom ure iva~kom politikom u to vreme prakti~no postala glasilo jedne partije (JUL). 27 Nisu izostale ni povrede nacionalne pripadnosti i li~nih prava, pa ~ak i prava na ime politi~kih protivnika. Tako se u re`imskim Ve~ernjim novostima o Ko{tunici pi{e kao o ~oveku bez prezimena koji se predstavlja kao Srbin i izgleda kao Srbin. Novi Zakon o informisanju (20. oktobar g.) tobo`e donet u cilju za{tite ~asti, ugleda, privatnosti, dostojanstva li~nosti, iako formalno va`e}i, u pomenutim slu~ajevima nije bio primenjivan. Jasno se videlo u kojoj meri je imao selektivnu primenu od strane onih koji su ga doneli ili bili odgovorni za njegovo sprovo enje. Iako su pre pomenutih predsedni~kih izbora sudovi bili optere}eni tu`bama protiv pojedinaca i nezavisnih medija za povredu ~asti i ugleda, sada to nije bio slu~aj. Nijedan nadle`ni organ pravosu a, tu`ila{tvo, sud ili sudija, koji su do tada pedantno primenjivali pomenuti zakon i enormnim sumama novca ka`njavali neposlu{ne medije, zbog ~ega su neki od njih bili prinu eni da obustave rad, nije smatrao da treba da reaguje u cilju primene slova zakona i o~uvanja pravnog poretka. O za{titi ugleda i nezavisnosti sudske profesije tako e niko nije mario. 28 Svi su oni, mirno, o~ito bez gri`e savesti, udobno zavaljeni u svojim sobama 29 ~itali kako je Ko{tunica lutka samo za jednokratnu upotrebu da u~estvuje u razbijanju svoje dr- `ave i da posle nestane, dok se drugi vo a opozicione partije, bez na- 26 Takav je npr. tekst Dosledan u la`ima, posve}en V. Ko{tunici, Politika (17. i ). 27 Videti pomenute izve{taje CeSID, Oko izbora ; tako e i u knjizi Milivojevi}, Mati}, Todorovi}: Odsutne partije, CeSID, Beograd, Re`im se postarao da pod raznim izgovorima sve nepodobne i neposlu{ne, kojima su profesionalno obavljanje posla, profesionalni ugled i ~ast bili na prvom mestu, udalji iz pravosu a i razre{i du`nosti. Podobni, koji su po{tovali pravo ja~ega, u ovom slu~aju vlasti, i prilje`no postupali po novom Zakonu o informisanju, bili su unapre ivani. 29 Elias Kanneti, op. cit., str

13 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} vo enja dokaza, proziva za izdaju: Da li iko mo`e da zaboravi da je {ef izbornog {taba DOS-a, Zoran \in i}, tra`io bombardovanje Srbije?. 30 U prilog tezi o voluntaristi~koj, selektivnoj primeni pravnih normi kojima se reguli{e sfera medija i njihovoj zloupotrebi od strane institucija vlasti dovoljno je samo navesti podatke o primeni Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oru`anim napadima NATO na SRJ. 31 Tako su zbog {irenja panike i defetizma me u gra anima, kao i nekih tekstova, donete zabrane rada Radio Indeksa i listova Na{a Borba, Dnevni Telegraf i Danas. Nije trebalo dugo ~ekati da se po hitnom postupku donese i stupi na snagu ve} pomenuti Zakon o informisanju, koji je pod navodnom odbranom prava na za{titu li~nosti, ugleda, ~asti, privatnosti i za{tite istine u su{tini zna~io zabranu javnog izra`avanja mi{ljenja. U stru~noj, politi~koj i {iroj javnosti smatralo se da Zakon predstavlja beskrupulozan izraz neograni~ene zloupotrebe vlasti, da kr{i elementarna ljudska prava, pravo na slobodno izra`avanje i pravo na slobodno i potpuno informisanje gra ana, zagarantovana Ustavom Srbije. Ubrzo po stupanju na snagu Zakona, 20. oktobra 1998 godine, njegova prava namena se otvoreno i brutalno pokazala. Prvo su enje pred sudijom za prekr{aje, odr`ano po prijavi izmi{ljene, prore`imske, organizacije Patriotski savez Beograda, odr`ano je ve} 23. oktobra. Na optu`eni~koj klupi Suda za prekr{aje na{li su se vlasnik, glavni i odgovorni urednik lista Evropljanin i direktor preduze}a DT Pres zbog izno{enja neta~nih informacija kojima se poziva na ru{enje ustavnog poretka, naru{avanja teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ. Sledila je rigorozna presuda u no}i oktobra i enormno visoka kazna ( din.). Izvr{enje je sledilo momentalno, plenidbom raspolo`ive imovine. Prakti~no to je zna~ilo prestanak rada, zabranu ovog dnevnika i preduze}a DT Pres. Na`alost, nakon nekoliko meseci i tragi~nim krajem vlasnika i glavnog urednika. 32 Dok su sudovi za prekr{aje revnosno donosili presude povodom tu`bi za povredu ~asti, pretrpljenu {tetu zbog du{evnog bola, uvrede moralnog lika, na drugoj strani, isti tu`itelji su nastavljali verbalni lin~ neistomi{ljenika sa prepoznatljivim frazama i upotrebom pozna- 30 N. [ainovi}, na promociji koalicije SPS-JUL u Boru, u M. Todorovi} i S. Gredelj, op. cit., str Uredbu je donela Vlada nacionalnog jedinstva (SPS-JUL-SRS), Za nepune dve godine va`enja ovog zakona, od 24. oktobra do 9. avgusta godine, izre~eno je 67 kazni nezavisnim medijima, a ukupan nov~ani iznos kazni je bio DEM. (Ako se zna da je prose~na zarada u to vreme u Srbiji bila 80 DEM, onda je lako izra~unati koliko je bila visoka cena koju su platili mediji.) Podaci iz biltena Mediji u Srbiji, Dosije o represiji, br. 5. avgust-septembar 2000, NUNS. 40

14 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i tih kli{ea i stereotipa. 33 Samim inicijatorima i donosiocima ovakavog inkvizitorskog zakona, koji je jednostavno ukinuo pravo na slobodno mi{ljenje, a promovisao jednoumlje vlasti, nije padalo napamet da po- {tuju njegove norme. U stvarnosti su, kao i u drugim oblastima `ivota, postojala dva paralelna sistema normi: jedan, koji je oficijelno, formalno-pravno promovisan u cilju za{ite navodno zajedni~kih ili op{tih vrednosti dru{tva, koji je strogo sankcionisao izra`avanje svakog druga~ijeg mi{ljenja, i drugi sistem pona{anja i normi, neformalni, koji je va`io za vladaju}u politi~ku elitu. Oni koji su se na{li pod udarom ovakvog Zakona o informisanju po pravilu nisu tra`ili zadovoljenje pravde na sudu iz dva razloga: prvo, rezultati prethodne sudske prakse bili su bezuspe{ni poku{aji o{te}enih da odbrane svoje pravo pred nezavisnim sudijama, te je postalo bespredmetno dalje voditi sporove; 34 drugi razlog je bio principijelne prirode zahtevi za zadovoljenje pravde na sudu prakti~no bi zna~ili priznavanja legitimiteta osporavanog Zakona. Bilo je dakle o~ito da je novi Zakon o informisanju, donet u strahu vlasti od naraslog nezadovoljstva gra ana, prevashodno imao za cilj da onemogu}i slobodu izra`avanja mi{ljenja i spre~i rad nezavisnih medija. U tom smislu, njegovom primenom pod vidom za{tite ugleda, ~asti i dostojanstva li~nosti, ispunila su se o~ekivanja vladaju}eg re`ima. Istovremeno, pokazalo se da su selektivnom primenom Zakona po slobodnom naho enju nezavisnog sudstva inkriminisana samo ona javno iskazana mi{ljenja koja su bila pretnja re`imskoj politici, {to je ostavilo mnogostruke negativne posledice koje su se ogledale ne samo u oblasti uspostavljanja kontrole demokratske javnosti, ve} i u o~iglednom nepo- {tovanju prava i najbla`e re~eno u pravnom voluntarizmu. U postoje}em dru{tvenom i kulturnom kontekstu ovakva dr`avna politika u sferi medijskog prava ostavila je dalekose`nije, trajnije posledice u oblasti kulture javne re~i promovisala je kulturu u kojoj je ukinuta svaka razlika izme u istine i la`i. O~ita, svakodnevna empirijska potvrda je politi~ka i medijska javna scena, koju su preplavili licemerje, klevete, uvrede i nadasve svakovrsni primitivni diskurs. Zato se uprkos promenama vlasti u Srbiji, preciznije posle vanrednih parlamentarnih izbora decembra godine i ukidanja spornih odredaba nedemokratskog Zakona o informisanju, nije moglo o~ekivati da }e do}i do 33 U knjizi M. Todorovi}, S. Gredelj, op. cit., mo`e se pogledati tabelaran prikaz retori~kih strategija i retori~kih sredstava politi~ara vladaju}e koalicije u tom periodu. 34 Videti: Ljudska prava u Jugoslaviji 2000, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd,

15 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} bitnijih promena u upotrebi javne re~i. Naprotiv, sve vi{e se potvr ivalo, kako je vreme prolazilo, da nije samim tim ~inom nestala kultura la`i i govora mr`nje; politi~ari nisu postali u~tiviji i tolerantniji, skloniji kompromisu; mediji nisu postali profesionalniji, obzirniji prema drugima i skloniji po{tovanju eti~kih normi. 35 Dakako, nisu ni podanici preko no}i postali gra ani koji ne prihvataju demagogiju i prestaju da u`ivaju u zaverama, aferama i gresima. Bahati i neodgovorni politi~ari skloni provincijalnim modelima pona{anja i tabloidsko novinarstvo, koje `ivi od senzacija, slu~ajeva, objektivno udru`eni nastavili su da emituju agresivnu retoriku i svakovrsnu netoleranciju u srpskom dru{tvu. Shvataju}i na sebi svojstven na- ~in demokratske principe o slobodi javnog izra`avanja i pravo da se zna, nenaviknuti da po{tuju dostojanstvo li~nosti, kako sopstvene tako i drugih, postali su glavni promoteri primitivnih obrazaca pona{anja i javnog govora. 36 I danas, kao i u vremenu va`enja Zakona o informisanju iz godine, vra}amo se na pitanje: kakva je odgovornost poslenika javne re- ~i i dokle dose`u granice slobodnog javnog izra`avanja mi{ljenja? Drugim re~ima, da li ona zna~i slobodu za odgovorne, argumentovane, civilizovane poruke i otvorenost za sve teme, ili sloboda zna~i slobodu propagande koju {ire mrzitelji i klevetnici Da li podstaknuta op{tom atmosferom netolerancije i u nameri da se uklju~i u teku}u politiku i izbornu kampanju, ili nekim drugim motivima tek, takvom maniru pridru`ila se i crkva, koja je, iskoristiv{i jedan potpuno minoran doga aj, krajnje neprimereno reagovala, inkvizitorskim re~nikom bacila anatemu na tada{njeg ministra prosvete, ministre i vaspita~e kao glavne vinovnike zla i nemorala, kao grobare slovesnog dostojanstva srpskog naroda. (Iz saop{tenja Sinoda SPC povodom doga anja u jednom od letnjih omladinskih kampova, avgusta, 2002.) 36 Na{i mediji svakodnevno emituju nevi eni prostakluk, primitivni re~nik, da bi navo enje primera zahtevalo ogroman opus. Ipak, mo`da eklekantan primer koji personifikuje na{e medijske poslenike su re~i direktora nacionalne televizije, RTS, Aleksandra Tijani}a na naslovnoj strani lista Kurir, upu}ene vlasniku TV Mitrovi}u: TV Pink je razglasna stanica za umobolne. Tra`i}u od suda da mi dozvoli da mu se ispi- {am u bazen sa morskom vodom, a da ga vlasnik i Vladan (Bati}, prim. moja) prerone. (Izvinjenje ~itaocima ~asopisa zbog citata. M.T.) Da ni politi~ari ne zaostaju sa izlivima sramotnih, vulgarnih re~i na ne~iji lik, najbolje potvr uju vode}e li~nosti SRS. Tako je na skup{tinskoj govornici SCG, lider te stranke, Tomislav Nikoli}, na najvulgarniji na~in kritikovao {efa diplomatije Srbije i Crne Gore, Vuka Dra{kovi}a, re~ima: I to g... ste vi izabrali... Bilo je zgra`avanja i ne{to mlake osude u javnosti. Tako e, bilo je i onih koji su odobravali takav re~nik jer je taj kome je upu- }ena uvreda to zaslu`io. 37 Da pitanje nije samo banalno akademsko, ve} je rezultat realnosti dru- {tvenih i politi~kih zbivanja u Srbiji, pokazuje vi{e incidentnih slu~ajeva u 42

16 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i Neodgovorni politi~ari i komercijalni, senzacionalisti~ki mediji nastavljaju da u svojim porukama {ire versku i nacionalnu mr`nju, ispituju nacionalno poreklo i izri~u klevete, da bi po pravilu u vreme predizbornih kampanja, to dostiglo vrhunac. Mesecima tako, bez ikakvih posledica, jedan minorni politi~ar u javnosti je {irio primitivne nacionalisti~ke, {ovinisti~ke i antisemitiske poruke klevetaju}i politi~ke neistomi{ljenike. 38 Kako pravosudni organi po slovu zakona nisu reagovali, oni su tako e sau~esnici u nedopustivom {irenju govora mr`nje i nacionalne i verske netolerancije. Tada{nji aktuelni predsednik SRJ, koji u velikom delu javnosti Srbije ima ugled demokrate, po funkciji pozvan da {titi pravni poredak i ideju vladavine prava, ne samo {to se nije ogradio od pomenutog politi~ara, ve} ga je, zarad podr{ke i pomo}i u izbornoj kampanji koju mu je ovaj pru`ao, pravdao obja{njenjem da se radi o neposredno{}u u govoru koji je svojstven srpskom re~niku. 39 Naravno da je to odmah ohrabrilo sve one koji olako pote`u re~i kako bi, koriste}i pravo na slobodu izra`avanja, uvredili i unizili njima nepodobne politi~ke li~nosti. Nisu izostale izjave intelektualaca, poznatih boraca za srpske nacionalne interese koji prepoznatljivim retori~kim sredstvima dovode u pitanje nacionalnu pripadnost i verska opredeljekojima su glavni protagonisti bili novinari, odnosno pojedini mediji. Najozbiljniji, tragi~ni slu~aj bilo je ubistvo novinara Milana Panti}a, dopisnika Ve~ernjih novosti iz Jagodine, juna godine, koji je pisao o lokalnim kriminalnim grupama. U istoj godini zabele`eno je i vi{e slu~ajeva fizi~kog maltretiranja novinara. Tako e bilo je vi{e privo enja novinara, kako bi se otkrili izvori informacija (radilo se o te{kim krivi~nim delima, u jednom slu~aju u pitanju je bilo ubistvo). Vi{e privatnih lica podnelo je tu- `be protiv novinara zbog krivi~nog dela klevete, a Tre}e op{tinsko tu`ila- {tvo je otvorilo istragu zbog osnovane sumnje da je u~injeno delo {irenja la`nih vesti iz ~lana 218 KZ Srbije. (U pitanju je nedeljnik Reporter). Podaci su uzeti iz knjige Ljudska prava u Jugoslaviji 2001, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, Jedan od kandidata za predsednika Srbije na predsedni~kim izborima 29. septembra godine, gradona~elnik ^a~ka, Velimir Ili}, bavi se etni- ~kim poreklom drugog kandidata, jer njegovo prezime (Labus), dovodi u sumnju da je Srbin, a verovatno je Jevrejin, te da nikako ne mo`e da bude predsednik Srbije. Na konferenciji za {tampu u ^a~ku, odr`anoj 27. avgusta godine, izjavljuje da ako bi doti~ni kandidat pobedio na izborima on mu garantuje da se ne}e ustoli~iti. To ti ja potpisujem ili }emo mi biti pokojni, u listu Danas, [tavi{e, ~ak se i sam pridru`io svojim izjavama o u~e{}u gra ana Srbije sa dvojnim dr`avljanstvom u vlasti, koji su se vratili u Srbiju. Kako vrhovni {ef dr`ave gleda na jednaka prava svojih gra ana, vidi se iz njegove izjave: Ovde se brate namno`ilo mnogo onih sa duplim dr`avljanstvom. (Predstavljanje kandidata, RTS, ) 43

17 Hereticus, 1-2/2006 Mirjana Todorovi} nja neistomi{ljenika, sumnjaju}i da je dobar Srbin i dobar pravoslavac koji se stidi svega {to je pravoslavno i srpsko. 40 Da li sloboda izra`avanja u tipu kulture na{eg dru{tva podrazumeva bujanje prosta~kog i primitivnog senzacionalizma, kleveta i uvredljivog, prosta~kog re~nika u na{im medijima, podstaknuta od strane bahatih i primitivnih politi~ara, bilo bi pitanje svih pitanja i danas? Gde su granice tolerancije i trpeljivosti pojedinaca, koji se olako etiketiraju od strane neodgovornih politi~ara i njihovih skutono{a kao lopovi, plja- ~ka{i, strani pla}enici, zadu`eni za rasprodaju zemlje, narkomani, homoseksulaci, a koje mediji, posebno `uta {tampa, zaklanjaju}i se iza prava na slobodu izra`avanja, sa neskrivenim u`ivanjem, prenose. 41 Na`alost, ne samo da nije unapre ena kultura javne re~i, ve} se svakodnevno suo~avamo sa ~injenicom da se ljudima, naj~e{}e iz pakosti, mr`nje, pridobijanja politi~kih poena, sve u svemu iz niskih pobuda, olako lepe etikete kao {to su kriminalac, izdajnik, usta{a K. ^avo{ki, Hodo{~a{}e iz ra~una, Glas javnosti, U prilog ovome dovoljno je pogledati izve{tavanja medija u Srbiji od perioda kada je Skup{tina Srbije raspisala predsedni~ke izbore, odr`ane 29. septembra godine. U listu Danas ( ) objavljena je kolumna Kavez tra`i pticu u kojoj se navodi da li~ni savetnik za medije predsednika Jugoslavije, Ko{tunice, u to vreme ina~e kandidata za predsednika Srbije, na raznim mestima, javno, ozna~ava predsednika vlade Srbije kao ~oveka koji je u sprezi sa mafijom i preko nje naru~uje ubistva. Dakle direktno optu`uje predsednika \in i}a da je u~esnik u naru~enim ubistvima koja sprovodi srpska mafija. Koliko je poznato, okru`ni javni tu`ilac je reagovao po slu`benoj du`nosti i pokrenuo pretkrivi~ni postupak. Kako se zavr{ilo nije poznato. Pomenuti kandidat tako e daje sli~ne kvalifikacije, istina ne navode}i izri~ito na koje li~nosti cilja, kada ka`e: Postoji neka tajna veza izme u nekih li~nosti u republi~koj vladi i kriminalaca (Ko- {tunica, Danas, ). Drugi predsedni~ki kandidat nekontrolisano, bez svesti o dru{tvenim posledicama upotrebe nedoli~nog govora, vi{e puta ponavlja pokli~: Uni{ti}emo mafiju, obori}emo izdajni~ku, kriminalnu -homoseksualnu-sekta{ku vladu Zorana \in i}a (V. [e{elj, Blic, ). 42 Kako druga~ije protuma~iti izjavu politi~kog lidera SRS u kojoj se sada- {nji predsednik Srbije naziva usta{a, a ubijeni premijer Srbije kriminalac. (Objavljeno u svim medijima, februar, 2006.). Povodom pomenute izjave o predsedniku Srbije neki elektronski mediji su emitovali mi{ljenje jednog poslanika SRS, ina~e predsednika Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, koje sadr`i tuma~enje da mo`da Boris Tadi} (predsednik Srbije, prim. M.T.) i nije usta{a po poreklu i ro enju, ali je to svakako po... (valjda politi~kom uverenju, M.T.). Drugu izjavu, o ubijenom premijeru \in i}u, dao je pomenuti predsednik Odbora za bezbednost, da bi je zatim objasnio i potvrdio pomenuti lider SRS u intervju objavljenom u Politici, 2. marta Ina~e ~ini se da u pomenutom delu intervjua novinar insistira na ovakvoj izjavi i svojim daljim pitanjima neprimereno upli}e i 44

18 Pravo na slobodno izra`avanje mi{ljenja i kultura javne re~i O~ito je da u Srbiji nije razvijeno ose}anje odgovornost za javno izgovorenu re~ poslenike javne re~i odlikuje nedostatak svesti o po- {tovanju zakona, po{tovanju eti~kih i profesionalnih na~ela; nadasve, odlikuje ih nedostatak li~ne kulture. Ako se pri tom saglasimo da je Srbija dru{tvo u kome je politika primarna u odnosu na sve druge institucije dru{tva, a kultura la`i i iracionalnosti dominantna odlika javnosti, postavlja se pitanje kako uspostaviti dru{tveni i pravni okvir koji }e uskladiti po{tovanje slobode izra`avanja sa po{tovanjem ljudskog dostojanstva i za{tite ugleda i prava drugih. Kona~no, postavlja se pitanje koji su to mehanizmi dru{tveni, pravni, kulturni koji mogu unaprediti kulturu javnog govora u Srbiji? Da li se odista odgovornost za javno izgovorenu re~ jedino mo`e posti}i samo sudskim zadovoljenjem, kako dosada{nja praksa pokazuje. Veliki broj privatnih tu`bi podnetih sudovima pokazuje da su svi drugi mehanizmi socijalne kontrole slabi ili ih uop{te nema. Pre svih, treba spomenuti da ne funkcioni{u mehanizmi dr`avne kontrole. Uprkos donetom Zakonu o informisanju (22. april 2003.), u kome se inkrimini{e govor mr`nje, povreda ~asti, ugleda, privatnosti i sl. te{ko da bi se na prste mogli navesti slu~ajevi kada su u cilju za{tite ovih prava reagovali pravosudni organi ili drugi dr`avni organi. 43 Sli~no stanje je sa medijskim poslenicima ~ija udru`enja nisu donela eti~ke i profesionalne kodekse. Ukoliko su ih, pak, donela, uglavnom ih ne primenjuju, zaboravljaju}i da pored zakonskih prava i obaveza na osnovu va`e}ih pravnih normi, mediji imaju moralnu odgovornost prema gra anima i dru{tvu, {to se mora naglasiti u dana{nje vreme, kada informacije i komunikacije igraju veoma va`nu ulogu u oblikovaporodicu pokojnog premijera. Kada bi na{i mediji po{tovali eti~ke principe, bez obzira na formalno postojanje ili nepostojanje eti~kog kodeksa, te- {ko da bi ozbiljan list kao {to je Politika, objavio na ovaj na~in intoniran intervju. U nekim postoje}im eti~kim kodeksima navode se pravila postupanja novinara u ovakvim slu~ajevima. (Videti npr. Eti~ki kodeks lista Reporter: Pravilo o po{tovanju i za{titi ~asti i ugleda i Pravilo o psihi~kom integritetu i pijetetu.) U ovom drugom pravilu se izri~ito navodi da novinar ne}e izazvati i poja~ati patnju ili tugu osobe bave}i se onim {to je u stanju da izazove ili poja~a patnju ili tugu. Isto va`i kada bi objavljivanje informacije o umrloj osobi povredilo ose}aj pijeteta prema njemu bliskim licima. 43 U prilog tome neka nam poslu`i izjava savetnika ministra kulture, u kojoj on ka`e da ne postoji inspekcija za nadzor medija (uprkos {to Zakon o informisanju to nala`e, prim. M.T.) To se zove sloboda medija navodi on i podse}a da postoje udru`enja novinara koja imaju sudove ~asti te da novinari sami {tite svoj esnaf i profesiju. U: Politici, 17. novembar