IZAZOV REKORDNIM PROIZVODACIMA PSENICE "ANASTASIJA"

Size: px

Start display at page:

Download "IZAZOV REKORDNIM PROIZVODACIMA PSENICE "ANASTASIJA""

Douglas Underwood
5 years ago
Views:

"SELEKCJA1SEMENARSTVO" PLANT BREEDNGAND SEED PRODUCTON, VOL. V, No. 1-2 (2000), STR. 91-96. NOVl SAD UDK: 631.524; 633.11 ZAZOV REKORDNM PROZVODACMA PSENCE "ANASTASJA" DENCC S, KOBLJSK B. RONCEVC p.

1 "SELEKCJA1SEMENARSTVO" PLANT BREEDNGAND SEED PRODUCTON, VOL. V, No. 1-2 (2000), STR NOVl SAD UDK: ; ZAZOV REKORDNM PROZVODACMA PSENCE "ANASTASJA" DENCC S, KOBLJSK B. RONCEVC p.1 JZVOD: Ozima. vrlo rana, polupatuljasta sorta psenice Anastasijaje nastala i: ukrstanja Viktorija / NS / 7J-Odeska 5J. Savezna komisija za priznavanje sortt]e registrovala sortu Anastasija J999godine. Najznacajnije agronomske karakteristike ove sorte su veoma visok stabilan prinos. odlicna otpornost na niske temperature i dobra otpornost na poleganje. Pored visokih i stabilnih prtn osa sorta Anastasija se odlikuje visokim prinosom brasna hleba. Objedmjavanjem visokog prinosa i dobrog tehnoloskog kvaliteta sorti Anastasija su stvorent preduslovi da u bliskoj buducnosti ova sora zauzme znacajno mesto u proizvodnji psenice Jugoslavijt. Kljuene rcci : psenica. sora. prinos. agronomska svojstva. UVOD: Cinjenica je daje psenicno zmo osnovni element ishrane judi, stoga je covek odavnina bio zaokupljen time - kako da obezbedi dovoljnc kolicine log dragocenog zrna. Ovaj problem je i danas aktuelan cak ima veci imperativ nego do sada s obzirom na dinarniku rasta judske populacije i lirnitirajuce moguenosti prosirenj a obradivih povrsina Oplemenjivaci psenice, skoro uvck, kao primarni cilj, u novim sortama nastoje da ostvare sto vcci potencijal za prinos zma. Koliki je taj potcncijal? Moon (1940 ), Loomi s i Williams (1963) te MacKey ( 980) navode da po tcorctskim predpostavkama idealnih uslova osvetljeuja. mineralne ishranc, vode, konccntracije CO 2, temperature itd.. potcncijalna produkcija zrna sa 12% vlage pri odnosu zrno : stablo : korcn 5:3:2 iznosi 37,5 tlha. Logicno da se posravlj a pitanje koliki je potcncijal za prinos zma kod pscni ce? Sigurno du se ne moze dati precizan odgovor na ovo pitanje ali se potencijal za prinos jednoggenotipa moze sagledati kroz rekordne prinose i prinose na manjim oglednim parcelicama u izuzctno povoljnim godinama i razumljivo uz primenu najoptimalnijc agrotehnike. Tako je rckordni prinos zrna od 14,1 t/ha ostvarila sorta Gaines 1965 god. u drzavi Washingt on u SAD, na povrsini od 2 hcktara (Borojevi c, 1990). Kod nas su u pojcdinim povoljnim godinama postizani prinosi od preko 10 tlha (Dencic, 1995,1997) U ovom radu je data dclaljna deskrip cija nove sorte Anastasija nastala u Nauenom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. koja po svoj im performansama predstavlja jedan izuzetno vrcdan genolip sa vecim potencijalom za prinos od trenutn o najprinosnijih sorti kod nas, Evropa 90 i Pobeda. Kako je stvorena sorta Anastasija Geneolosko stable sorte Anastasija je veorna interesanrno i kada se detaljno analizira moze puno rnisterija da razotkrijc i pruzi objasnjenja za razna svojstva i ponasanjc ovc sorte (Serna ). Anastasija je nastala ukrstanjcm domace sorte Viktorija i jednc inije koju srno nazvali NS-171-0deska 51. Ova inija je dobijcna iz Odeskog instituta za genctiku oplemenjiv anje a nastala je ukrsranjem novosadske linijc NS-171 (koju je stvorio prof. S. Borojevic), i poznate ukrajinske sorte Odcska 51. Oplernenjivaci iz Odeskog instituta su iz ovog ukrstanja stvorili nckoliko linija i jcdnu od njih vratii u nstitut za ratarstvo i povrtarstvo u Novi Sad. prof. S Borojev icu, Da se ne bi u masi brojeva, kojima se obelezavaju linije, ova fcnotipski veoma perspekt ivna linija "izgubila" mi smo je ostavili da se vodi kao linija NS-171-0deska 51. Na trcccrn, cctvrtom i pctom nivou gcnctskom stablu Anastasije, mozemo vidcti da post oje 4 osn ovna izvora gcrmplazme: Ukraj inski sa genotipovima Odeskaja 12. Hostinianum 237, Zcmka itd, Rusk i sa Bezostajom i Bezostajom 4. Skorospelka 2, Lutscens 17 itd, talijanski sa sortama Mara, Autonomia, Aquila. S.Pastore, itd, i Kanadski sa sorto11 Selkirk, Rcdman, McMurachy itd. lz ovog se vidi da Anaslasija 1110~e da bude otpom a na niskc temperature, prevalcntne bolesti te da ima dobar kvalite t od gena iz Ukrajin ske, Ruskc i Kanadske zvomi naueni rad Dr SRBSLAV DENC1C, naucm s3vetnik. dr BORlSL AV KOBLJSK1, naucni saradllik, dipl. i n ~. PETAR RO:-.iCEViC, strueni savctlllk, Nau~ni nstitut za ratarstvo i povrtarstvo. M.Gorkog 30, Novi Sad 91

2 ~ ~~g~ ~~~~\ l -: KU~ll <; vt:nct.oor~ BAJU fa.sko}(o.sl'tl KA~ \ AlW1H l AMt RC"' \Oo:OSU.A,'::;KAJA ~ A):AtiOMLO!11 ~ H "<, VLm MNA \ M,JlJ-Nll b \ l) t,l L.. t t.n~ 17 """ Mt.slSAJA KANk ll) - ~MKA \ UKkA1!'OKA :-PUK ~ V( HlWA ""-... MARA H 1.KA.'H t.lu66 HS"" <»<">: la NCASTER HiLTZ 1. /. l W"~ :-;QJU O -;\ ) ANASTASJA AH O NOM\ \ t KA....S N:. 'O ::;11.1l(i t N [ <OSSO MARA\ ~ rn A :'M,- -: 1(1F:l1 'sqllt.klil:n l ' \\llrn~ M NA ( AM(,OMU,! Al.JHLA u. KOSSO J7/-. ~ Rlt.T 11'oAl.l.t:"T..l1.s'UK.r >:.- \\ :->t wrrr SQUHU.\!> [J!lMJ\ NO~ WLl H.MNA A KAG{.\4l ;( ;J Sl\.'{ 'A.'il0Rf. \ tll\ll.l A ~ U!JUJ.ll 'U;J.l A NS J11 Cll LSKA51 Sema J. Pecligre sorte Anastasij a \ \L.\ { jl.ok ~ NV\(, llm :{;111 i\x/\(i)/ol1,coj... V1Kl llw /\ U 1<'[.T1U AkW U- t l( ~Ul ''' V.'' ''.1J --=::::::::;y~ """"'All' MAJ( Ql: l~~ ARD Rl'O CALClTrT A ::;Q.ANt lll A( ) (F.Uf VE KAM KW MC MUKCY C.'Ao~ JS <::: ~ MA.K(JS,'Ht NAL.sfl.KKK, - K.lM AN «" ol.eli" N.,~. ~ 4 ~._... MA{ 'JU ~ EXCli\N(;. ~ lylu<1u1: :>1(",1..1'<;11 /Kf.U Flf"f. "'..C Yf.QMA.'" <, OU "_";K,.\ H WA()!'. N BRtlWCK.., U.Wi\J(1) -<:::::: 11:f.LU>E ~ tl l:"./.l )s" A " \ 1. ~ }u: l> K ~ ( j Ht:Nt. t\ctl<f SS S<jUARl Et\ D \' K1 0K J " (OCG \l.:jlan' lm SKA 6... llrt; ~ gcrmplazme. Anustasija moze biti,,to i jcstc, veoma rana jer je velik i dco gcrmplazme porcklorn od italijanskih sorti. Uno,to nerna ova soria, u svom pedigreu. su dvo rfovi (gcnoripovi sa ckstremno niskom stablj ikom) sto je 5 jcdne stranc i dobro jer pravi dvorfovi u pravilu imaju znatno manji potencijal za prinos ( Borojev ic. 1990a). dok s druge stranc Hila stabljik a omogucuje vccu otpornost na poleganje. Nakon ukrstanja. oplcmenjivacki materij al je voden po klasicnom pedigre metodu, Linija NS 14/93 je formirana od jcdn og homogenog potomstva u F6 generacij i i nd 1993 god. jc isp iuvana u mrezi mikroogleda na cksperimentalnom polju u Zavodu za sima zira. tnstuuta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. lj tim ogledima je u periodu od 1993 do 1999 gcdine permanentno bila u vrhu sa prin osim a, nadmasujuci standardne sorte Evropu 90 i Pobcdu, ali i osiale linije. Savczna Komisija za priznavanje sorti jc prizmlla ovu sortu 1999 godine. ( J ~- l l ll.."l \ ~ ll7 - ~ t. :n N AJ i\ ltmk OV~ K AJ \. Domeli u prinosu zrna sortc Anastasija S obzirom daje sona Anastasija priznata tek pre 2 godine, razumljivo je da do sada nije bila zastupljcna U sirokoj proizvodnji, stoga 0 proceni potcncijala.a prinos mozerno sudin na osnovu rezultata visegodisnjih mikrooglcda u lnsiiunu za ratarstvo povrtarstvo u Novom Sadu i oglcda savcznc Komisuc za priznavanjc sorti (Tab. 1 2).. U 7-godisnjem pcriodu ( ) sorta Ana stasija je imala srabilan i visok pruios Sedrnogodisnji prosek od 9.44 t/ha jc ascinanatan narocito kada se uzme obzir da su u isum oglcdima najprinosnijc sort e koje se nalazc u proi zvodnj i. Evropa 90 i Pobcda ostvarile prosccan prinos od 8.35 t1ha odnosno 8.66 t/ha, respektive (Tao. 1) Mcdutim ono ~ O je jos vrednij e, jc to da je Anastasija celom 10m 7-godi,njcm periodu ostvariv ala stabilno visoke prinosc. tak slablnijc od soric l'oocda za kojll je 92

3 Tab. 1. Prinos : rna sorte Anastasija i srandardnih sor ti Evropa 90 i Pobe da Novo m Sad» periodu <0d. Tab 1. Gra in y ield ofwheal cultiva r Anastasija and checks cultivars Evrop a 90 and Pobeda 01 Novi Sa d ill the pe riod of Prosek Avera re Anastasija 9,91 9,76 9,48 8,97 9,2 4 9,43 9)1 9,44 Evropa 90 9,98 8,47 7,69 8,35 8,72 8,95 6,32 8,3 5 Pobeda 9,89 8,64 8,24 8,80 8,25 8,99 7,78 8,66 LSD 0,05 0,65 0,68 1.\ 5 0,80 0,82 0,9 1 0,7 1 0,77 LSD 0,0 1 0,86 0,90 1,54 1,09 1,01 1,17 0,93 0,9 7 dobro poznato da je izuzetno adaptabilna i da malo vanra u prinosima po godinama i lokalitetima. Tab. 2. Prinos zrna sort e Anastasija i standardnih sorti Jngoslavija i Partizanka U ogledima savezne Komisije :a priznavauje so rti no 5 lokaliteta U periodu Tab. 2. Cram yield ofcv Anastasija and checks cultivars Yugoslavia and Partizanka for varie tal approval cations Prosek Averare Ana stasiju 7,78 5,72 7,64 7,05 Jugoslavija 7,04 5,98 6,97 6,66 Parnzanka 6,25 5,67 6,35 6,09 LSD 0,05 0':; 0 0,37 0,30 0,32 LSD 0,01 0, ,4 1 Slicna situacijaje i u ogledima savezne Komisije za priz nuvanje so rti, gde je sorta Anastasija u 3 -godi~ njem priodu na 5 lokalit cta u Jugoslaviji ostvarila prosccan prinos od 7,05 tfha ~ O je visoko signitikantno vise od siandardnih soni Jugoslavija Partizanka (Tab.2). Generalno, kada govorimo 0 Anastasij sigurnojc to da sc radi 0 sorti koja ima veci potencijal za rodnost od trcnu tno naj prosircnij ih (i najprinosnij ih) sort: Evropa 90 i Pobcda, Druga tukodc vazna cmjcnica jc da Anastasijajako malo varira u prinosu po godinama. sto jc od izuzctne vaznosti za siroku proizvodnju. Agronoll\ske karakteristikc sort c Annstasija Sorta Anasiasija mozc sc uvrstiti u grupu sorti sa visljorn stablji kom, u analizi rannm 7 -go di~ njclll Tab. 3. Agronomske karakteristike sort e Anastasija i standardnih sorti Evropa 90, Pobeda u p eriod u god Tab. 3. Agronomic characteristic ofcv Anastasija and standa rd culnvar Evropa 90 i l'obeda in 'he period Karak renstika Tra it Ana stasija Evropa 90 Pobcda Otporn ost '"niskc temperature Mn 100/67 100/ Resistance to low temperatures Max. 100/ /87 100/100 x /60 100/87 Visma stublu (em ) Mill Plant height Max 10.' loa 96 x Duzina klasa [em ) Mill 8,0 '),0 8,0 Spike length Max. 10, ,0 ~ 9,1 10,0 8,9 Polcganje (%) Min Lodging Max "' Vrcrneklasunja n ramje, M a] 6 Maj 8 Maj Haidmg data n. kasnij c 16 Maj 19 Maj 20 Maj - "'- 10.Maj 12 Maj 14 M aj Otpornos t na pepe lnicu (% ) Min Resistance to powdcy mildew Max x Otpo mo st na lisnu rdll (%) Mill. 0 5 a Resistance to leaf rust Max {~ izmrzlih biljaka / % izmrzlc isnc muse, u hladnim komorama na -l5 C ~ ~ 93

periodu imalaje istu visinu stabla kao i Evropa 90 (93 em), ali je po otpornosti na poleganje znatno bolja od Evrope 90 i od Pobedc koja ima solidnu otpomost na poleganje (Tab. 3).

4 periodu imalaje istu visinu stabla kao i Evropa 90 (93 em), ali je po otpornosti na poleganje znatno bolja od Evrope 90 i od Pobedc koja ima solidnu otpomost na poleganje (Tab. 3). Anastasija irn a odlicnu otpomost na niske temperatur e (Tab. 3) sto jc i logi cno s' obzirom na vel iki udco gcrrnpla zrne iz Rusije, Ukrajine i Kanadc (Serna 1). Po vrernenu stasavanja pripada grupi ranih sorti, 2 danaje ranija od Evrope 90 koja takode spada u grupu ranijih sorti (Tab. 3). U ogledima gdc se nalazila sorta Novosadska rana 5. Anastasija jc jedan dan bila ranija od nje. U periodu god, Anastasija je najvise 35% bila zarazena pepelnicom i to u 1993 i 1997 kada jc vccina gcnotipova (sorti i linija ) bila 100% zarazena S obzirom da se na Anastasiji svake godine pojavljuje pepeluica od 10% do 35% to moze biti pouzdana indikae ija da ona irna tkz. horizontalnu, nespecificnu (dugorocnu) otpomost na pepelnicu. 1 ova osobina se mogla "procirati" Z Anastasijinog pedigree gde se nalaze gen otip ovi kao sto su Bezostaja i 4. Skorospelka 2, Marquis. Selkirk koji poseduj u horizontalnu otporuost na pepelnicu. U pogledu lisne rde Anastasija je samo u 1999 god. imala zarazu od 65% dok je u ostalim godinama bilo iii samo tragova bolesti iii zaraze u intenzitetu od 10 do 35%, Trcba reci da u 1999 go dini doslo do epifitoeijc lisnc rde i da je vise od 90% sortimenta imao zarazu preko 80%, Anastasija ima tarnno-zelcn list savijene forme sa intenzivnorn vosranom prevlakorn. List ostajc dugo zelen sto ovoj sorti omogucuj e dug period nalivanja zrna. Sorta Anastasija irna " otvoren" tip bokora i njim e, vrlo ran o ispunj ava sklop sto jc veoma povoljno jer sprccava razvoj korova. Karakteristike kvalitela una, brafna i hleb a sorte Anastasija Za sortu Anastasija sc ne moze reci da pripada grupi odlicuih sorti gledano po tehn oloskom kvalitetu, Sto je i razumlji vo S obzirorn da se radi 0 sorti sa izuzetno visokim potencijalorn za prinos zrna. a vo je jos j edan dokaz da sorte velike rodnosti po pravilu imaju slabij i tehn oloski kvalitet je r ostvaruj uci vecu masu zrna (prinos) i ceo metabolizam je usmeren na povccanjc masc ugljenih hidrata a manje na protcinc. Sorta Anastasija nije eklatantni primer za ovo, jcr ona ipak ima kvalitet na ruvou hlebnih sorti (Tab.4) a u pojedinim godinama. kakva je bila godina kada je ona testirana u Savezuoj Komisiji za priznavanje sorti, moze ostvariti i kvalitet na nivou odlicnih hlebnih sorti (Tab, 5), Tab. 4, Pokazatelji "Tailtela : rna. brasna hleba sorte Anastasija i standardnih sort, Pobeda j Evropa 90 u 3 godi.'nj em periodu ( ) Tab. 4, Param eters ofgrain, flour and bread quality ofcv Anastasija and checks cultivars Pobeda and Evropa 9Jr S-years peri od (/997- /999) Svojstvo Trail Zaprermnska masa (kg/hi) Test weight (kg,111) Aps olutna rnasa Hila (gr) 1000 kernel we ight (gr ) Sadrzaj proteins (% na suvu, mal) Protein content (% of d.m.) Sedrmcntacrona vrcdnost Sedimentation value lzbrasnj avanj e Flour yield Sad rzaj vlaznog glutema (%) Content of dry gluten Sadrzaj 511\'01,' glutc ina Content of dry gluten Far. moe upijanja vode (% ) Water apsor. capaciti (%) Far. kvaliteuu broj Far quality num ber Kvaliietna pod grup a Qval ity sobg rou p Prin os hleba (gioug. braseuu) Bread yield (gilaa g. flour) Anastasija Pobeda Evro pa , ,5 34,0 32,5 13,5 14,7 14, , ,2 34,1 36,1 -'3.2 10, } , } 7 1,7 7 3,7 8, A, A, 139,0 L 139,8 139,0 Pnnos zapremine hlcba (mil loog brasna) :10 Loaf volume (miloogflour) i! Vrcdnosni broj sredine hleha.1, ,4 Crumb number 94

5 Tab. 5. Parametri tehnoloskog kvaliteta san e plenice Anastasija komparaciji sa standardnim sortama Partizanka i Jugoslavija u ogledima sal'e:ne Komisije za priznavanje sorti god. [na 5 lokaliteta) Tab. 5. Parameters ofbreadmaking quality cv Anastasija in comparison 10 checks cultivars Partizanka and Yugoslavia in one-year experiment (1995) of the Federal Comission f or varietal app roval (for 5 locations} Svoj stvo Trait Zapreminsku masa (kg/hl) Test weight (kgtl.l) Apsolutna masa zrna (gr ) 1000 kerne l wei ght (gr) Sadrz..,j pro tem a (% na suvu. mal ) Protein cont ent (% of dm) Sedimentacioua vredno st Sedimentation value lzbrasnjavunje Flour yield Sadrzaj vlaznog gluteina (% ) Content of dry glulen Far moe upijanja vode (%) Water apsor. capac iti (%) Far. kva lirctni broj Far quality num ber Anast asija Partizanka Jugoslavija , ,2 32,8 36,7 12,0 1:1,2 l ,7 77 } 27, , Kvalitetna podgrup a B, A, B, Qvality subgroup Prinos hleba (glloo g brasna) Bread yield (g/lo Og. flour ) Prinos zaprenuuc hleba (ml /! OOg brasn a) Loafvolum e (1ll/ OOg flour) Vredn osn i broj sre dine hleba Crumb number l34,4 137, '0 parametrima kvalitet a zrna (hektolitarska rnasa i masa 1000 zrna) sorta Anastasija je na nivou sorte Pobeda, cak ima nesto krupnije zrno od Pobede (T ab.zl). Ucne ralno gledaj uci cc lokupan j ugoslovenski sortiment, je "siromasan' u sortama krupnog zrna. 01' 0 nije slucaj samo u nasoj zemlj i vee i u vecini zemalja jugoistocne Evrope. To moze da bude indikacija da genotipovi sitnijc g zrna imaju i veci potcncijal za rodnost. Sorta Anast asija irna izbrasnjavanje na nivou sorti Pobcd a i Ev ropa 90 (Ta b.d) tj, Jugoslavija i Partizanka (Tab.S). 01'0 znaci da Anastasij a ostvaruje znatno vecc kolicine brasnu po hektaru u odnosu na ove sorte s obzirom da ostvaruje signifikantno vece prinose zma. 1'0 ostalim pokazatcljima tehnoloskog kvaliteta kan sto su sadrzaj proteina, scdimentaciona vredno st, sadrzaj vlaznog i suvog lcpka. farinofram i finalne occne sredinc hleba, sorta Anastasija jc ncsto slabija od standardnc sorte Pobcda (Tab 4, Tab.5). Zakljufak Ozimom SOr!O11 Anast asija j ugoslovcnski sortimcnt p~ c ni ce je bogatiji za jednu vcoma ranu i zuzet no prinosnu sortu. Anastasiju pored vclik e rodnosl i odlikuje i stahilnost visokih prin osa u 7 -g o di~ nje 1ll perioda..~ to ukazujc da se radi u genotipu sa izuzctno dobr orn adap tabilnoscu na variranje faktora spolj ne srcdine. Pored visoke rodnosti An astasija poseduje dobru otpornost na niskc temperature, vcorna jc rana, sto jc upravo bilo potrebno j ugos lovenskom sortirncntu psenice. Nadalje. Anastasija ima solidnu otpornost na polcganjc, nesto bolju od sorte Pobeda. zadnvol javajucu otpornost na prevalentne bolcsti, pepelnicu i lisnu rdu. U TERATURA BOROJEVC, S Possibilities ofin creasing genetic yield potential. n: Borojevic,S. Principles and Methods of Plant Breeding. Elsevir Sci. Publ. Amsterdam / 9. BOROJEVC, S a: Genctski napredak u povecanju prinosa pscnicc Zbor. rad 7 jugoslovenskog simp. 0 naucno-istrazivackom radu na psenici. Novi Sad DENCi C, S. BOROJEVC, S.. MKC, D.. MHA LJEY., PANKOVC, L. 1995: Rezuliati oplcl11enj ivanj3 ozimc p~cni c e u Novom Sadll.Zbornik radova ns!. za rat. i povrt. Novi Sad, Sv. 23, 103- : S. DENCC, S.. MLAOENOV, N., RONCEVC. 1', PANKOVC DURC, V. 1997: Genctski i pmizvodni potcncijali novosadskih sorti p~ c llic e. 95

6 Zbornik radova nst. za rat. i povrt. Novi Sad. Sv, LOOMS. R. S. and WLLAMS. W. A. 1963: Maximun crop productivity : an estimate. Crop Sci MACK EY. J. 1980: Genetic potentials for improved yield. Poe. Workshop Agric. Potentiality Directed by Nutritional Needs. Akadem ia Kiado, Budapest MOON. P. 1940: Proposed standard solar radiation curves for engineering use. J. Franklin. nt A CHALLE]';GE FOR RECOHD-BREAKJNG WHEAT PHODUCERS- ANASTAS.JA by DENCC S.. KOBLJSK B. RONCEVC P. SUMMARY Anastasija is winter. semidw arf early wheat cultivar developed from the cross Viktorija NS 171-0deska 51. Anastasija S registered by federal Commission for varietal approval in The most important agronomic characteristics ofthc cultivars are: very high and stabile yield, excellent resistance to low temperatures and moderate resistance to lodging and prevalent diseases. Besides good yielding ability cv. Anastasija is characterise by high yieldofflour and bread perhectar. By combining a high yield and good brcudmaking quality in thc cultivar, we created the genotype which would be able to improve wheat production Yugoslaviain near future. 96

NS PUDARKA - NOVA SORTA OZIME PŠENICE

SELEKCIJA I SEMENARSTVO, Vol. XX (2014) broj 1 NS PUDARKA - NOVA SORTA OZIME PŠENICE Nikola Hristov 1*, Novica Mladenov 1, Bojan Jocković 1 Izvod Visokoprinosna, srednje kasna sorta ozime pšenice NS Pudarka