Novosadske sorte strnih z ita (ps enica, jec am, triticale, durum ps enica, ovas i raz ) su namenjene za gajenje u razlic itim klimatskim i zemljis

Transcription

1

2

3

4 Novosadske sorte strnih z ita (ps enica, jec am, triticale, durum ps enica, ovas i raz ) su namenjene za gajenje u razlic itim klimatskim i zemljis nim uslovima srednje, juz ne i jugoistoc ne Evrope, kao i u uslovima zapadne Azije. Stoga se u oplemenjivanju strnih z ita pos lo od c injenice da samo sorte sa kompleksom pozitivnih osobina mogu imati dobru biolos ku plastic nost i sposobnost prilagođavanja ovako razlic itim klimatsko-zemljis nim uslovima. Rekombinovanjem i implementiranjem poz eljnih gena, novosadske sorte poseduju visok nivo tolerantnosti na abiotic ke (sus a, visoke i niske temperature, itd.) i biotic ke (bolesti i s tetoc ine) stresne faktore. Ovakva orijentacija u oplemenjivanju rezultirala je priznavanjem velikog broja sorti. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo za vis e od 75 godina postojanja, do decembra godine, priznato je ukupno 458 sorti strnih z ita u zemlji (Tab. 1). U inostranstvu, u 17 zemalja Evrope, Azije i Severne Amerike registrovano je 67 sorti strnih z ita. Koncept stvaranja sorti ozime ps enice obuhvatio je sledec e osobine: genetic ki potencijal za prinos zrna vec i od 10 t/ha uz zadrz avanje visokog potencijala za tehnolos ki kvalitet; skrac ivanje visine biljaka c ime se povec ava otpornost prema poleganju; otpornost na niske temperature (na 15 o C bez snega), otpornost prema zemljis noj i vazdus noj sus i i visokim temperaturama u fazi nalivanja zrna; otpornost prema najvaz nijim bolestima (Pucc. recondita tritici, Pucc. graminis tritici, Erysiphe graminis tritici, Fusarium niveale i Fusarium graminearum). U programu oplemenjivanja jec ma stvaraju se sorte ozimog pivskog i stoc nog, kao i jarog pivskog jec ma. Glavni ciljevi u oplemenjivanju jec ma su povec anje prinosa i stabilnost prinosa, nizak sadrz aj proteina kod pivskog (ispod 12% sm) i visok sadrz aj kod stoc nog jec ma (iznad 13% sm), visok sadrz aj finog ekstrata (iznad 80% sm), otpornost na dominantne bolesti i stresne uslove, posebno sus u.

5 U Republici Srbiji, u poslednjih pet godina ( ), ps enica se gajila na prosec noj povrs ini od ha (u rasponu od ha do ha) i ostvarena je prosec na proizvodnja od t, s to znac i da je prosec an petogodis nji prinos 4,34 t/ ha (Republic ki zavod za statistiku). Ovi petogodis nji prinosi ( ) su za 14% vis i od prosec nih prinosa za prethodni petogodis nji period ( ). Druga karakteristika proizvodnje ps enice u poslednjih pet godina je c injenica da su mnogi proizvođac i nadmas ili svoje ranije rekordne prinose. Stoga, nije bila retkost da neki proizvođac i iz godine u godinu ostvaruju prinose preko 8 t/ha, 9 t/ha, 10 t/ha, pa neki c ak i preko 11 t/ha, i to na znac ajnim povrs inama (Tab. 2). Povec anje proizvodnje ps enice jednim delom je posledica izmenjenog sortimenta. Međutim, vis i prinosi su vec im delom rezultat izmenjene tehnologije gajenja. Bolja je obrada zemljis ta, kvalitetnija je setva, kompletnija je zas tita useva od korova, s tetoc ina i bolesti, brz a je i efikasnija z etva. Ovakva proizvodnja je uslovila da su stvoreni znac ajni vis kovi ps enice koji mogu biti usmereni ka izvozu. Tokom izvoza na probirljivo svetsko trz is te, potvrđena je c injenica da samo kvalitetna ps enica uvek moz e nac i kupca i da na svetskom trz is tu kvalitet određuje cenu ps enice. Jesenji period tokom oktobra i novembra godine karakterisalo je vreme toplije od uobic ajenog sa nes to vis e padavina, naroc ito u drugoj dekadi oktobra. Povoljni uslovi za nastavak setve nastali su posle 20. oktobra. Ovakve vremenske prilike ometale su setvu ps enice, s to je uslovilo da se optimalni rok (oktobar mesec) zavrs i sa svega oko 35% posejane ps enice (po proceni autora). Povoljni zemljis ni uslovi za setvu ps enice nastavili su

6 se i u prvoj polovini novembra, a setva je trajala do poc etka trec e dekade novembra meseca, kada su ponovo nastupili nepovoljni uslovi za setvu. Zimu 2015/2016. godine (decembarfebruar) obelez ilo je vreme toplije od uobic ajenog (srednja dnevna temperatura tokom zimskih meseci bila je vis a za oko 3,0 C) sa nes to manjom kolic inom padavina u odnosu na prosec ne vrednosti. Ovako relativno toplo vreme je pogodovalo kasnije posejanim usevima ozimih strnih z ita da se dobro ukorene i izbokore. Tokom zime zabelez ena su dva hladna talasa prac ena mrazevima i snegom, poc etkom januara i poc etkom trec e dekade januara, ali nisu izazvali nikakve s tete. Takve vremenske prilike bile su uzrok ranog pokretanja vegetacije, a vec od poc etka februara srednje dnevne temperature su pres le 5 C. Tokom zime 2015/2016. godine na vec em delu teritorije Srbije zabelez ene su uobic ajene kolic ine padavina u odnosu na vis egodis nji prosek.

7 Prolec e godine (mart-maj) karakterisalo je promenlјivo, toplije vreme od uobic ajenog sa vec om kolic inom padavina u odnosu na vis egodis nji prosek. Mart je bio topao i kis ovit, april jos topliji i suv, a u maju je bilo hladnije i sa vis e padavina u odnosu na prosek. Blaga zima i toplo prolec e uslovili su da ove godine sva strna z ita neuobic ajno rano klasaju. Poc etak klasanja kod ranih sorti jec ma poc elo je vec poc etkom druge dekade aprila, a klasanje ps enice poc elo je poc etkom trec e dekade aprila. Maj mesec karakterisale su temperature nes to niz e od vis egodis njeg proseka i sa nes to vec om sumom padavina. Ovakvi uslovi bili su skoro idealni za oplodnju i nalivanje zrna, ali i za pojavu bolesti, pa je bilo neophodno raditi zas titu useva. Jun godine karakterisalo je vreme toplije od uobic ajenog za ovaj mesec i registrovano je nes to vis e padavina u odnosu na prosek za ovaj mesec. Ovakvi uslovi doprineli su da zavrs ne faze nalivanja zrna prođu u skoro idealnim uslovima i da zrenje ps enice bude bez prisile. Z etva jec ma je poc ela krajem prve dekade juna, a z etva ps enice poc etkom trec e dekade juna. Z etva je obavljena po lepom vremenu i nije bilo vec ih zastoja. Aktuelne novosadske sorte u proizvodnji ps enice su uvedene pre desetak godina (Simonida, NS 40S i Zvezdana), ali ne treba zanemariti i znac aj jos starijih sorti (Pobeda i Renesansa). Dve ili tri godine unazad, u proizvodnji je sve prisutnija i sorta NS Ilina, pa oc ekujemo da c e njena uloga biti sve vec a u narednom periodu. Znac ajno je da su ove sorte međusobno genetic ki divergentne, pa se uzajamno dopunjuju u najznac ajnijim osobinama, kao s to su duz ina vegetacije, kvalitet, otpornost na bolesti, tolerantnost na sus u i sl. Ove razlike između navedenih sorti obezbeđuju uspes no suprotstavljanje nepovoljnim faktorima spoljne sredine, s to c ini proizvodnju ps enice uspes nijom. Njihova glavna karakteristika je visok i stabilan prinos pri razlic itim agroekolos kim uslovima, uz zadrz avanje potencijala za tehnolos ki kvalitet. Vec ina ovih sorti je priznata i uspes no se gaji i u inostranstvu. Sortiment svake biljne vrste je dinamic ka kategorija i mora se stalno menjati i obogac ivati, uvođenjem novopriznatih sorti u proizvodnju. Svake godine novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo od strane Odseka za priznavanje sorti Uprave za zas titu bilja Ministarstva poljoprivrede, s umarstva i vodoprivrede Republike Srbije bude priznat vec i broj sorti strnih z ita. Tako je godine priznato s est sorti ozime ps enice,

8 dve sorte ozimog jec ma i po jedna sorta ozimog ovsa i ozime raz i, a godine devet sorti ozime ps enice, c etri sorte ozimog jec ma i po jedna sorta ozimog ovsa i ozime raz i. Normalno je da ovako veliki broj sorti ne moz e uc i u s iroku proizvodnju. Iz tog razloga, kroz dodatna ispitivanja koja se sastoje iz mrez e makroogleda na razlic itim lokacijama i proizvodnje na manjim povrs inama kod odabranih imanja i domac instava, suz ava se broj sorti i poc inje se sa semenarstvom na vec im povrs inama. Neki od rezultata koje su najnovije sorte ostvarile u makroogledima na razlic itim lokalitetima u godini date su u Tabeli 3.

9 Odeljenje za strna z ita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad oduvek je posvec ivalo veliku paz nju oplemenjivanju na dobar tehnolos ki kvalitet i uvek je u svom asortimanu imalo sorte vrhunskog kvaliteta. Tako je i danas. Od pros irenih sorti Simonida, Zvezdana, Rapsodija, Pobeda i Renesansa su sorte koje po vec ini parametara tehnolos kog kvaliteta zadovoljavaju i najstroz e standarde za klasifikaciju u najvis u klasu, c ak i u zemljama koje tradicionalno imaju visoke standarde kvaliteta ps enice (Tab. 2). U svom bogatom sortimentu, pored ps enice, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u ponudi ima i veliki broj sorti drugih vrsta strnih z ita, među kojima posebno mesto zauzimaju jec am, ovas i raz. Najpoznatija i najzastupljenija sorta novosadskog vis eredog stoc nog ječma Nonius u sezoni ostvarila je visoke prinose u mrez i makroogleda na teritoriji Vojvodine (7,32 t/ha) i u s irokoj proizvodnji (9,03 t/ha na povrs ini od 30 ha u Srbobranu). Nonius je vodec a sorta stoc nog jec ma koja ratarima omoguc ava dostizanje visokog i stabilnog prinosa ne samo u dobrim, vec i u klimatski manje povoljnim godinama. U mrez i makroogleda na teritoriji Vojvodine (14 lokaliteta), sorta dvoredog jec ma Novosadski 565 je ostvarila prosec an prinos od 7,72 t/ha, pri c emu je na lokalitetima Sremska Mitrovica i Vrbas prinos iznosio oko 9 t/ha. Pored visokog prinosa, neophodno je istac i da sorta Novosadski 565 poseduje dobar kvalitet za industriju slada ukoliko se gaji na zemljis tima umerene plodnosti. Sa druge strane, kada se gaji na bogatijim zemljis tima uz vec u primenu azota, povec ava se sadrz aj proteina u zrnu, s to je povoljno u ishrani domac ih z ivotinja. Takođe u ponudi se nalazi i sorta vis eredog jec ma Rudnik, koja je iskljuc ivo namenjena za ishranu domac ih z ivotinja. Ova sorta dobro podnosi plodnija zemljis ta na kojima ostvaruje visoke prinose i dobar kvalitet zrna za ishranu stoke. Pored jec ma, za ishranu domac ih z ivotinja se koriste i sorte ovsa, poput sorte NS Jadar, koja moz e da se gaji kao c ist usev ili u zdruz enoj setvi sa gras kom i grahoricom u proizvodnji krmnih smes a. NS Savo je sorta ozime raži odlic nih prinosa (preko 7 t/ha), s to je znac ajno doprinelo povec anju interesovanja poljoprivrednih proizvođac a za gajenje ove kulture. Zbog kontinuiranog interesovanja poljoprivrednih proizvođac a Institut za ratarstvo i povrtarstvo u svojoj lepezi ima i jare sorte jec ma i ovsa. Sorta jarog jec ma NS Marko i

10 jarog ovsa Dunav imaju dobar kvalitet zrna i zadovoljavajuc i nivo rodnosti, i u rodnim godinama poput i mogu da ostvare prinose između 6 i 7 t/ha. U nas oj zemlji postoje povoljni klimatski i zemljis ni uslovi za proizvodnju strnih z ita. U cilju smanjena negativnog uticaja spoljne sredine na prinos i kvalitet zrna strnih z ita mora se izvrs iti pravilan izbor sorti i striktno pos tovati tehnologija proizvodnje za određeno proizvodno podruc je.

11 Uslovi za proizvodnju soje tokom godine bili su izuzetno povoljni. Tokom prvog dela vegetacionog perioda padavina je bilo znac ajno vis e u odnosu na vis egodis nji prosek, dok su u drugom delu bile na nivou proseka, ali uz povoljan raspored. Rezultat ovakvih proizvodnih uslova su rekordni prinosi soje i obim proizvodnje. Nove sorte i linije su zajedno sa standardnim sortama i ove godine testirane u mrez i makroogleda postavljenim u svim vaz nijim regionima gajenja soje u nas oj zemlji. Na osnovu rezultata makroogleda sagledane su agronomske osobine novostvorenih genotipova i identifikovani genotipovi pogodni za s iroku proizvodnju. Sorte iz aktuelnog NS sortimenta soje posmatrane su u tri godine, pri c emu se pokazalo da su veoma razlic ite u pogledu uslova za proizvodnju i izdvojene su one koje imaju najbolju stabilnost, odnosno adaptabilnost na razlic ite uslove gajenja. Ključne reči: soja, prinos, proizvodnja, sortiment Prema nezvanic nim podacima Poslovne zajednice Industrijsko bilje, u Srbiji je u godini soja poz njevena na oko ha, uz ostvareni prosec an prinos od oko 3,45 t/ha i ukupnu proizvodnju od oko t (Graf. 1). Ako se uvaz e ovi podaci, proizilazi da je godina bila rekordna kada su u pitanju prinos i proizvodnja soje, dok su rekordne povrs ine ostvarene u godini ha (Đukic i sar., 2016). U poslednjih nekoliko godina se inac e zapaz a znac ajno povec anje povrs ina pod sojom u Srbiji, pri c emu nije bilo vec ih oscilacija iako su maksimalne povrs ine povec avane u nekoliko navrata. Najpre je u godini zasejano ha (Đukic i sar., 2012), potom je u godini pod sojom bilo ha (Vidic i sar., 2015), a u godini povrs ine pod sojom su po prvi put pres le ha (Đukic i sar., 2016). U istom periodu, nekoliko puta su nadmas eni i rekordni prinosi soje, pa je tako godine ostvaren prosec an prinos od 3,15 t/ha (Miladinovic i sar., 2011), godine 3,3 t/ha (Vidic i sar., 2015), a u godini 3,45 t/ha. Za razliku od povrs ina, prinosi su, kako je

12 to kod soje uobic ajeno, veoma varirali u zavisnosti od vremenskih uslova tokom vegetacionog perioda, pa su u nepovoljnim godinama i ostvareni i prinosi manji od 2 t/ha (Miladinovic i sar., 2013; Đukic i sar., 2016). Navedeni podaci ukazuju najpre na to da interes za proizvodnju soje u nas oj zemlji i dalje raste i da c e se ovaj trend nastaviti narednih godina. Drugo, najnovija generacija novosadskih sorti soje, koje su i dalje dominantne na nas im njivama, ima znac ajno vec i genetski potencijal rodnosti u odnosu na prethodnu, s to potvrđuju prinosi ostvareni u ovoj godini. Jer i ranije je bilo povoljnih godina, povoljnijih nego s to je to bila godina i u pogledu kolic ine i u pogledu rasporeda padavina, pa prinosi nisu dostizali 3,5 t/ha. S tavis e, cilj je dugo bio preskoc iti granicu od 3 t/ha, a to je samo u poslednjih nekoliko godina ostvareno tri puta. Ovi rezultati imaju poseban znac aj ako uzmemo u obzir da se potraz nja za genetski nemodifikovanom sojom u Evropi i dalje povec ava i da se timovi za oplemenjivanje soje formiraju i u zemljama u kojima se soja do sada gajila malo ili nimalo - u S vajcarskoj, Austriji, Nemac koj, itd. Oc igledna je, dakle, prednost koju u ovom trenutku imamo na evropskom trz is tu soje i samo na nama je da li c emo je realizovati ili ne. 250,0 200,0 ha y = 6,4697x + 115,47 tha -1 y = 0,0279x + 2,3824 4,0 3,5 3,0 150,0 2,5 2,0 100,0 1,5 50,0 1,0 0,5 0, ,0 Površine Prinosi Trend (Prinos) Trend (Površine)

13 Vegetacioni period godine moz e se, uslovno, podeliti na dva dela: prvi, koji karakteris u padavine znac ajno vis e od vis egodis njeg proseka i temperature niz e od vis egodis njeg proseka, i drugi, u kojem su i temperatura i padavine, uz manja odstupanja, bila na nivou vis egodis njeg proseka (Graf. 2). Ukupno je tokom vegetacionog perioda u rejonu Novog Sada palo 452 mm kis e, s to je za 75 mm vis e od vis egodis njeg proseka, dok je temperatura u proseku bila vis a za 1,2 C. Za razliku od prethodnih godina kada su padavine uglavnom bile lokalnog karaktera i kada se njihova kolic ina i raspored znac ajno razlikovala po lokalitetima, u godini te razlike nisu bile tako velike. Na vec ini lokaliteta bilo je dovoljno padavina za ostvarenje visokih prinosa, s to je potvrđeno rekordno visokim prosec nim prinosom na nivou cele zemlje. Vremenske prilike na poc etku vegetacionog perioda, međutim, nisu ukazivale na to da bi godina mogla biti rekordna. Naprotiv, nakon povoljnih uslova za setvu krajem marta i u prvoj polovini aprila meseca, temperatura je naglo pala, pa su krajem aprila na pojedinim lokalitetima zabelez eni i mrazevi. Soja sejana u drugoj polovini aprila i poc etkom maja meseca je stoga znac ajno zaostajala za usevima sejanim na poc etku optimalnog roka setve. Iako su neuobic ajeno niske temperature belez ene sve do trec e dekade maja, padavine su bile c este, obilne, znatno iznad vis egodis njeg proseka i ponovo se potvrdilo da je voda presudan c inilac u rastu i razvoju soje. Ukoliko se obezbedi dovoljno vode, soja c e dati visok prinos c ak iako drugi c inioci nisu optimalni. Povoljni vremenski uslovi, pre svega dovoljne kolic ine padavina, nastavljene su i tokom juna meseca. U junu je palo 144 mm kis e, za gotovo 60 mm vis e od vis egodis njeg proseka, s to je pogodovalo biljkama soje i uslovilo brz i bujan porast, ali i slabiji razvoj korenovog sistema koji se nije razvio duboko, buduc i da je tokom c itavog dotadas njeg vegetacionog perioda padavina bilo vis e nego dovoljno. Zato je postojala opravdana bojazan da c e soja tes ko podneti visoke temperature i nedostatak padavina u julu i avgustu. U nas im agroklimatskim uslovima je veoma c esta pojava da posle velike kolic ine padavina u maju i junu, dakle u prvom delu vegetacionog perioda, dođe do deficita vlage u drugom delu vegetacionog perioda, i to obic no u fazi nalivanja zrna. To se, međutim, u godini nije dogodilo. Upravo kada je izgledalo da c e soja poc eti da pati usled nedostatka vlage, u drugoj dekadi jula palo je 66 mm kis e i vec se tada moglo rec i da c e prinos biti iznad vis egodis njeg proseka. Tokom avgusta i septembra, kolic ina i raspored padavina su bili gotovo idealni za kraj vegetacionog perioda - nekoliko mm ispod vis egodis njeg proseka, ali dovoljno da soja ni u jednom trenutku ne oseti deficit vlage i da polako dozreva, bez prinudnog zrenja, pucanja mahuna i s turih zrna.

14 Naravno, nije na svim lokalitetima bilo ovako idilic no. Na nekim parcelama je prinos znac ajno smanjen usled os tec enja od grada. Na nekim lokalitetima padavina je i u drugom delu vegetacionog perioda bilo u suvis ku, pa je zrenje i z etva zagazila duboko u oktobar, a na pojedinim parcelama usev soje je skidan i tokom novembra meseca, s to je u nas im uslovima veoma neuobic ajeno. Ipak, na najvec em delu povrs ina uslovi za proizvodnju omoguc ili su nas im sortama da realizuju svoj visok genetski potencijal za rodnost, s to je u konac nici i rezultiralo najvis im prosec nim prinosom zabelez enim kod nas. Vis edecenijska praksa testiranja genotipova soje u mrez i makroogleda nastavljena je i u godini. Sortnim ogledima soje postiz u se dva podjednako vaz na cilja: identifikovanje sorti pogodnih za s irenje u proizvodnji i rejonizacija sortimenta. Makroogledi postavljeni na s irem geografskom podruc ju, u razlic itim proizvodnim uslovima, omoguc avaju sagledavanje svih vaz nih agronomskih osobina novostvorenih genotipova. U godini ogledi su postavljeni u svim vaz nijim regionima gajenje soje. Uspes no je izvedeno 12 ogleda, od toga 10 u Vojvodini i 2 u Mac vi. U ogledima je testirano 17 genotipova soje koji pripadaju razlic itim grupama zrenja (0, I i II grupa zrenja). Pored

15 standardnih sorti (Galina, Sava i Rubin) testirane su i novopriznate sorte, kao i tri perspektivne linije. Makroogledi su postavljeni i izvedeni po ustaljenoj metodici (Hrustic i sar., 1995), pod neposrednim rukovodstvom struc njaka regionalnih struc nih sluz bi. Prikupljeni rezultati o prinosima testiranih genotipova soje analizirani su po lokalitetima i genotipovima. Ukupan prosec an prinos u mrez i makroogleda bio je visok (4.092 kg/ha), a vis i prinosi u sortnim makroogledima postignuti su samo i godine. Najvis i prinos (4.902 kg/ha) ostvaren je u Sremskoj Mitrovici (Graf. 3). Prinosi preko 4,5 t/ha ostvareni su jos i u Vrbasu i Loznici. Prinosi vis i od 4 t/ha postignuti su u Vajskoj, Subotici, Panc evu i S apcu. Najniz i prinosi ostvareni su u tradicionalno aridnim lokalitetima, u Bac koj Topoli i Kikindi, ali su i tamo bili znac ajno vis i od vis egodis njeg proseka. Prinosi sorti u 12 lokaliteta nisu znac ajnije varirali u odnosu na prosek ogleda i krec u se od kg/ha kod sorte NS Princeza do kg/ha kod sorte NS Fantast (Graf. 4). Posmatrano po grupama zrenja, prosec ni prinosi prate duz inu vegetacije, kako se moz e i oc ekivati u godinama sa povoljnim uslovima za rast i razvoj soje. Prosec an prinos genotipova 0 grupe zrenja bio je kg/ha, prosek genotipova I grupe zrenja kg/ha, dok je prosec an prinos genotipova II grupe zrenja iznosio kg/ha. Uoc ava se, dakle, izuzetna pravilnost rasta prinosa sa duz inom vegetacije sa pribliz no 100 kg razlike između prosec nih prinosa po grupama zrenja Karavukovo Vajska Vrbas Backa Topola Subotica Pancevo Zrenjanin Kikinda Ruma Sremska Mitrovica Šabac Loznica

16 grupa zrenja I grupa zrenja II grupa zrenja kgha Valjevka Galina NS Princeza NS Vulkan NS Atlas Sava Victoria NS Maximus NS Apolo NS Renesansa NS-L NS-L NS-L Rubin Trijumf NS Fantast NS Zita Ovi rezultati nam sa jedne strane pokazuju da sve nas e sorte koje se nalaze u proizvodnji imaju visok genetski potencijal za rodnost. Sve sorte osim Galine i NS Princeze ostvarile su prosec an prinos od preko 4 t/ha. Sa druge strane, u godini kakva je bila godina ne moz emo nikako proceniti adaptabilnost i stabilnost novih sorti, odnosno perspektivnih linija, s to je podjednako vaz na sortna osobina. Najvaz nije osobine svake sorte, kako agronomske tako i hemijske, nalaze se pod jakim uticajem faktora spoljas nje sredine i podloz ne su promenama u zavisnosti od uslova klime i zemljis ta. U tom smislu, izuzetno je vaz no da odabrana sorta bude ne samo dobro prilagođena konkretnim agroekolos kim uslovima, vec i da zbog promenljivosti ovih uslova ima dobru adaptabilnost, kao i stabilnost prinosa. Da bismo sa sigurnos c u utvrdili koje sorte imaju ove osobine, nije dovoljna samo prostorna dimenzija, to jest s iroko geografsko podruc je i razlic iti proizvodni uslovi. Oglede je potrebno ponoviti vis e godina, pri c emu je pogodno da vremenski uslovi u posmatranoj godini budu razlic iti. Upravo su takve bile tri poslednje godine. Izuzetno povoljna je bila godina i ostvareni su rekordni prinosi soje. Naredna godina bila je sus na i postignuti su prinosi ispod prosec nih, dok je bila godina u kojoj je postavljen novi rekord (Graf. 5).

17 grupa zrenja I grupa zrenja II grupa zrenja kgha Valjevka Galina NS Princeza NS Vulkan Sava Victoria NS Maximus NS Apolo Rubin Trijumf NS Fantast NS Zita U sve tri posmatrane godine bilo je ukljuc eno 12 sorti soje (osim Vulkana godine), i to po c etiri u okviru svake grupe zrenja: u okviru grupe zrenja 0 Valjevka, Galina, NS Princeza i NS Vulkan, u grupi zrenja I Sava, Victoria, NS Maximus i NS Apolo, i u grupi zrenja II Rubin, Trijumf, NS Fantast i NS Zita. U grupi zrenja 0, NS Vulkan ostvario je bolje prinose u odnosu na ostale tri sorte i u sus noj i u povoljnoj godini, s to svedoc i o tome da pored visokog genetskog potencijala za prinos, Vulkan poseduje i izuzetnu stabilnost prinosa, jer je svoju dominaciju potvrdio u dve veoma razlic ite godine. U godini kada u ogledu nije bio zastupljen NS Vulkan najvis i prinos imala je NS Princeza. Ovi podaci jasno pokazuju da u grupi zrenja 0 imamo nove sorte koje bi u narednih nekoliko godina trebalo da u potpunosti zamene standardne sorte Valjevku i Galinu. U udarnoj, I grupi zrenja, situacija nije tako jasna kao u grupi 0. Nove sorte, Maximus i Apolo imale su bolje prinose od standardnih u godini, dok je u i godini standardna sorta Sava imala najbolje rezultate. Razlike u prinosima, međutim, nisu znac ajne pa se moz e rec i da je sortiment u ovoj grupi zrenja izuzetno izbalansiran. U grupi zrenja II izdvojila se jedna novija sorta NS Fantast, koja je u sve tri posmatrane godine ostvarila vec i prinos u odnosu na druge sorte iz ove grupe.

18 Ovakva analiza nam moz e dati delimic an odgovor na pitanje koje NS sorte soje imaju najbolju adaptabilnost i stabilnost prinosa. Da bi se izvrs io izbor sorte ili sorti za određeni lokalitet, potrebno je ovakvu analizu, na osnovu vis egodis njih podataka, izvrs iti za konkretne agroekolos ke uslove lokaliteta. Koliko je to znac ajno, svedoc i i primer sorte Trijumf, koja je godinama unazad ostvarivala najbolje rezultate i u mrez i makroogleda i u ovakvim analizama, pa ipak se nije ras irila u proizvodnji, gde u ovoj grupi zrenja dominira Rubin. Izuzetno povoljni uslovi za proizvodnju soje u godini omoguc ili su da pojedine sorte gotovo u potpunosti realizuju svoj izuzetno visok potencijal rodnosti, i preko 6 t/ha (Tab. 1). Veliki broj proizvođac a je sa novosadskim sortama ostvario rekordne prinose, koje su pored ostalih najc es c e imali sa sortama NS Apolo i NS Fantast.

19 Sortiment za godinu ne razlikuje se mnogo u odnosu na prethodnu okosnicu sortimenta c ine kvalitetne, visokoprinosne sorte dobro poznate nas im proizvođac ima. Prvu grupu zrenja, c ine pouzdane, dobro proverene sorte Sava, Victoria, NS Maximus, a ni za NS Apolo se ne moz e rec i da predstavlja novinu u sortimentu. Iako je u proizvodnju uvedena pre samo dve sezone, ova sorta se izvanredno pokazala u dve sasvim razlic ite godine, sus noj i povoljnoj godini, te se u narednih nekoliko godina moz e oc ekivati njeno ubrzano s irenje na nas im poljima. U okviru druge grupe zrenja i dalje dominira standardna sorta Rubin, ali je poslednjih nekoliko godina registrovano vis e izvanrednih sorti među kojima se naroc ito istic e NS Fantast koji je u prethodne tri godine (Graf. 5) najprinosnija sorta u mrez i makroogleda. Grupu zrenja 0 c ine standardne sorte Valjevka i Galina, dok c e se u narednih nekoliko godina odluc iti o tome koja c e od vis e novih sorti u ovoj grupi zrenja uc i u proizvodnju. Vrlo rane sorte grupe zrenja 00, Fortuna, Merkur i Tajfun namenjene su za setvu soje kao drugog useva, posle gras ka i jec ma, dok se najranije sorte grupe zrenja 000, Gracia i Favorit, mogu gajiti i nakon z etve ps enice. U godini ostvareni su najvis i prosec ni prinosi otkada se soja kod nas gaji. Tome su najpre doprineli povoljni vremenski uslovi, odnosno dovoljna kolic ina padavina tokom vegetacionog perioda, ali i izuzetno visok genetski potencijal za rodnost novosadskih sorti soje. Rezultati makroogleda su takođe bili vis i od uobic ajenih sa prosec nim prinosom od preko 4 t/ha. U godini stekli su se uslovi da pojedine sorte realizuju gotovo pun genetski potencijal za rodnost, pa su u proizvodnji zabelez eni prinosi od preko 6 t/ha. Ovaj rad predstavlja deo istraz ivanja u sklopu projekta TR31022, Interdisciplinarni pristup stvaranju novih sorti soje i unapređenju tehnologije gajenja i dorade semena, finansiranog od strane Ministarstva poljoprivrede, trgovine, s umarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

20 Đukic, V., Bales evic -Tubic, S., Vidic, M., Miladinovic, J. Đorđevic, V., Tatic, M., Kostic, M. (2012): Specific nosti proizvodnje soje u godini. Zbornik referata 46. Savetovanje agronoma Srbije. Zlatibor, str Đukic, V., Miladinovic, J., Vidic, M., Bales evic -Tubic, S., Đorđevic, V., Popovic, V., Miladinov, Z., Petrovic, K., Marinkovic, J., Veselic, J., Ilic, A., C obanovic, L. (2016): Zbornik referata 50. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije. Zlatibor, str Hrustic M., Vidic, M., Jockovic, Đ. (1995): Makroogledi sa sojom u 1993 i godini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 23: Miladinovic, J., Vidic, M., Bales evic -Tubic, S., Đukic, V., Đorđevic, V. (2011): Soja u 2010: rekordni prinos soje. Zbornik referata 45. Savetovanje agronoma Srbije. Zlatibor, str Miladinovic, J., Vidic, M., Bales evic -Tubic, S., Đukic, V., Đorđevic, V. (2013): Soja u Godini. Zbornik referata 47. Savetovanja agronoma Srbije. Zlatibor, str Vidic, M., Miladinovic, J., Đukic, V., Đorđevic, V., Tatic, M., Popovic, V., Petrovic, K. (2012): Analiza sortnih ogleda soje u godini. Zbornik referata 46. Savetovanje agronoma Srbije. Zlatibor, str Vidic, M., Miladinovic, J., Bales evic -Tubic, S., Đorđevic, V., Đukic, V., Popovic, V., Petrovic, K., Miladinov, Z. (2015): Soja u Godini. Zbornik radova 49. Savetovanja agronoma Srbije. Zlatibor str

21 Postupak stvaranja hibrida kukuruza traje 7-8 godina, a u nekim sluc ajevima i duz e, s to je prirodno jer se odvija u razlic itim uslovima spoljne sredine. Kod nas je kolic ina i raspored padavina u vegetaciji najznac ajniji faktor prirode za proizvodnju kukuruza. Promenljivost klimatskih uslova je takva da se u desetogodis njem periodu (bilo kom, a u poslednjem izraz enije nego ranije), javljaju periodi (godine) sa izraz enim nedostatkom padavina (2002. i 2012), nepovoljnim rasporedom padavina (2013. i 2015) ili vlaz ne povoljne godine (2004, 2005, 2010, i godina). Jos jac e, i u poslednjih nekoliko godina c es c e nego ranije, javljaju se periodi u godini sa izrazito nepovoljnim, stresnim faktorima (sus a ili prekomerne padavine, visoke temperature vazduha i zemljis ta, niska relativna vlaz nost vazduha i slic no u krac em ili duz em vremenskom periodu) koji redukuju prinos svih biljnih vrsta, pa i kukuruza. Vis egodis nja ispitivanja NS hibrida kukuruza u svim vaz nijim rejonima gajenja omoguc avaju izbor najboljih hibrida shodno klimatskim karakteristikama regiona, a to posledic no vodi ka povec anju prinosa. NS hibridi kukuruza poseduju visok potencijal za prinos zrna i s iroku adaptabilnost na uslove proizvodnje, tako da i u godinama sa izraz enim stresom izazvanim sus om, kao i u povoljnim vlaz nim godinama daju profitabilne prinose. Ključne reči: kukuruz, prinos zrna Kukuruz je nas a najzastupljenija ratarska biljna vrsta. Prema podacima Republic kog zavoda za statistiku, u godini je zauzimao pribliz no iste setvene povrs ine kao strna z ita i industrijsko bilje zajedno ( ha, odnosno, ha pojedinac no; Iako podaci jos nisu zvanic no objavljeni, procenjuje se da su u godini pod kukuruzom bile pribliz no iste povrs ine kao i godine (oko ha). Uslovi proizvodnje c ija je osnovna karakteristika nestabilnost u pogledu kolic ine i rasporeda padavina i temperatura u vegetacionom periodu, odnosno nagle promene temperature i vlaz nosti vazduha i zemljis ta tokom vegetacije, izazivaju abiotske stresove

22 kod biljaka. Pod uticajem faktora spoljne sredine hibridi se razlic ito rangiraju bez obzira na njihov genetic ki potencijal (Ivanovic i sar., 2007). Izbor hibrida prilagođenih određenom rejonu gajenja i naglim promenama klimatskih faktora, kao mera adaptacije na klimatske promene, dobija sve vec i znac aj u selekciji (Reidsma et al., 2009). U nas oj zemlji je rad na rejonizaciji poc eo jos drugom polovinom pros log veka (Trifunovic, 1965; Stojkovic, 1972; S koric i sar., 1985). Na osnovu prosec nih prinosa u Vojvodini od do kao i prirodnih uslova u ostalim delovima Srbije, izdvojeno je pet rejona proizvodnje kukuruza u nas (Stojakovic i sar., 2006). Ova istraz ivanja pomaz u da se za svaki rejon odaberu najbolje adaptirani hibridi i time povec a proizvodnja. Ne postoje dve iste godine, svaka je specific na za sebe. Zbog toga Institut za ratarstvo i povrtarstvo svake godine sprovodi ispitivanja komercijalnih NS hibrida kukuruza u svim vaz nijim rejonima gajenja, kako bi se za svaki rejon pojedinac no mogli preporuc iti najpogodniji hibridi. Samostalno ili u saradnji sa poljoprivrednim struc nim sluz bama, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad svake godine organizuje izvođenje proizvodnih (makro i demo) ogleda na imanjima poljoprivrednih preduzec a. To su ogledi bez ponavljanja u kojima svaki hibrid zauzima povrs inu od 10 ari pa do nekoliko hektara. Primenjuje se tehnologija proizvodnje prilagođena prirodnim uslovima rejona i materijalnim moguc nostima izvođac a ogleda. S obzirom na to da nisu postavljeni po jedinstvenoj metodici i da nisu u ponavljanjima, nije moguc e izvesti validno poređenje zasnovano na primeni adekvatnih statistic kih modela. Od preko 100 ogleda postavljenih u svim rejonima gajenja kukuruza u Srbiji, za ovaj prikaz smo odabrali rezultate sa 38 lokaliteta na kojima je ispitivan jedinstveni set hibrida. Prilikom izbora lokaliteta se vodilo rac una o tome da budu obuhvac eni svi glavni rejoni gajenja u Vojvodini, Mac vi i Stigu. Berba ogleda je vrs ena kombajnom kombinovano sa merenjem tez ine ovrs enog zrna i vlage u zrnu za svaki hibrid neposredno nakon berbe. Ispitivano je 15 hibrida FAO grupa zrenja: NS 3022, NS 3023, NS 4001, NS 4023, NS 4030, NS 4051, NS 5051, NS 5052, NS 5083, NS 5211, NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 6140 i NS Prinos kukuruza, kao i drugih biljaka, formira se pod uzajamnim delovanjem klime, zemljis ta, sorte i agrotehnike. Njihovo delovanje se međusobno preplic e, a nedostatak bilo kog od njih pojedinac no umanjuje prinos. Od svih faktora, klima, preko temperature

23 vazduha i zemljis ta (maksimalna ili minimalna, kod nas c es c e maksimalnih nego minimalnih) i padavina (kolic ina i raspored) je najmanje predvidiva (njihova pojava se ne moz e sa sigurnos c u predvideti na duz i rok, niti se moz e uticati na njihov tok). Iz godine u godinu se potvrđuje da na visinu prinosa kukuruza kod nas odluc ujuc e utic e kolic ina i raspored padavina tokom vegetacije.

24 Srednja, vis egodis nja kolic ina padavina u ravnic arskom delu Srbije se krec e u intervalu od 600 mm u severoistoc nom delu zemlje do 650 mm u Podunavlju i Pomoravlju. Najsus nija je bila godina, kada je u Kikindi za godinu izmereno samo 223,1 mm. U vegetacionom periodu godine, mereno na 9 mernih stanica u Vojvodini, palo je 252,4-479 l/m 2 kis e. Najniz a kolic ina kis e je izmerena u Bac koj Topoli, a najvis a u Panc evu. Uzimajuc i u obzir potrebe kukuruza za vodom u pojedinim fazama porasta biljke izraz eno u milimetrima po mesecima tokom vegetacije, u godini se uoc ava da su severna Bac ka (B. Topola), istoc ni Srem (Zemun Polje i Sremska Mitrovica) i severni Banat (Kikinda), imali izvestan manjak vode u odnosu na potrebe kukuruza za vodom. Sa druge strane, srednja i zapadna Bac ka (Novi Sad, Srbobran i Sombor) i juz ni Banat (Panc evo i Samos ) su imali potrebne ili vec e kolic ine vode od potrebnih tokom cele vegetacije (Tab. 1). Sledec a karakteristika rez ima padavina u godini je neravnomerna distribucija. Kolic ina kis e u aprilu i maju je bila na nivou potreba kukuruza na svim lokalitetima osim u

25 Panc evu (vis e od potreba). Jun je bio izrazito kis ovit na celom podruc ju (osim Sombora), dok je u julu i avgustu, u svim lokalitetima osim Panc eva i Sombora, uoc en nedostatak vode. Analizirajuc i padavine u Vojvodini (na osnovu merenja na 9 stanica), godina se moz e smatrati kao umereno povoljna do povoljna godina za proizvodnju kukuruza, odnosno, prirodni potencijal godine je omoguc io visok prinos kukuruza. U narednih nekoliko primera iz proizvodnje c emo analizirati u kojoj meri su NS hibridi kukuruza kroz ostvarene prinose zrna iskoristili prirodni potencijal godine. Prosec an prinos svih hibrida u jednom lokalitetu ukazuje na proizvodni potencijal tog lokaliteta, a prosec an prinos jednog hibrida na svim lokalitetima ukazuje na proizvodni potencijal hibrida u godini (Tabele 2, 3 i 4). Posmatrajuc i rejone u kojima su ogledi izvedeni (Srem, Bac ka, Banat, Mac va i Stig), najveci prosec an prinos zrna ostvaren je u Mac vi (13,63 t/ha suvog zrna), a najniz i u severnoj Bac koj i

26 severnom Banatu (9,57 t/ha suvog zrna) (Tab. 2). Analiza prosec nih prinosa suvog zrna na 38 lokacija pokazuje da su hibridi pune vegetacije FAO (NS 6010, NS 6030, NS 6102, NS 6140 i NS 7020) ostvarili vec i prinos zrna po hektaru 11,9 t/ha od ranih hibrida FAO (NS 3022, NS 3023, NS 4030, NS 4023, NS 4001 i NS 4051) koji su ostvarili 11,1 t/ha. S obzirom na to da je godina bila meteorolos ki povoljna za proizvodnju kukuruza, povoljan raspored padavina i temperature u toku vegetacije su omoguc ile hibridima duz e vegetacije da iskoriste prirodni potencijal godine i ostvare oc ekivano vis e prinose u odnosu na hibride krac e vegetacije. Prinosniji od ostalih su bili NS 6030, NS 6102 i NS 6140, svi sa prosec nim prinosom zrna sa 14% vlage iznad 12 t/ha. S obzirom na visok genetic ki potencijal za prinos zrna redovno ostvaruju rekordne prinose, naroc ito u povoljnim godinama, pa su prvenstveno namenjeni za berbu u klipu. Danas nije mali, a ubuduc e c e biti jos i vec i broj proizvođac a koji se opredeljuju za berbu kukuruza u zrnu i skladis tenje u zrnu. Takav nac in proizvodnje zahteva i određeni tip hibrida. Hibridi za berbu u zrnu treba da imaju visok potencijal za prinos zrna, da brzo otpus taju vlagu nakon fiziolos ke zrelosti, da podnose gus c u setvu. Za berbu kombajnom su namenjeni sledec i hibridi: NS 3022, NS 3023, NS 4030 i NS NS 3022 je novi srednje rani hibrid kukuruza FAO 300 grupe zrenja, za rano suvo zrno, pogodan za jednofaznu berbu kombajnom. Karakteris e ga visok prinos zrna i brzo odavanje vode iz zrna. Potencijal rodnosti je iznad 14 t/ha suvog zrna. Moz e se gajiti kao glavni usev u redovnoj setvi (za zrno i silaz u) i kao postrni usev za silaz u. Dobar je predusev za ps enicu jer sazreva pre nastupanja optimalnih rokova za setvu ps enice, a po prinosu zrna moz e da parira kasnijim hibridima. Brzo otpus ta vlagu iz zrna nakon fiziolos ke zrelosti. Pri proizvodnji za zrno optimalno je biljaka u berbi. Za proizvodnju silaz e sklop treba povecati za biljaka. U proizvodnim ogledima i na vis e lokacija je bio rekorder u grupi zrenja sa prinosom t/ha suvog zrna. NS 3023 je nov srednje rani hibrid FAO grupe zrenja 300. U vis egodis njim testiranjima pokazao je odlic ne rezultate, s to ga c ini veoma stabilnim hibridom. Potencijal rodnosti preko 14 t/ha suvog zrna i iznad 50 t/ha silaz e. Karakteris e ga brzo otpus tanje vlage iz zrna nakon dostizanja fiziolos ke zrelosti. Stablo je visine oko 270 cm, elastic no i tolerantno prema poleganju. Klip je dugac ak, cilindric nog oblika sa 16 redova zrna. Zrno je tipa zubana, z ute boje. Moz e se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaz e i kao postrni usev za proizvodnju silaz e. Optimalni sklop iznosi

27 biljaka u povoljnim uslovima, a biljaka u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silaz u broj biljaka treba povec ati za NS 4023 je hibrid iz FAO 400 grupa zrenja. Poseduje visok potencijal rodnosti u povoljnim godinama i u povoljnim rejonima uz punu agrotehniku. Buduc i da ima krac u vegetaciju, c ak i u godinama sa produz enom vegetacijom, NS 4023 stiz e za berbu pre nastupanja optimalnih rokova za setvu ps enice, pa moz e posluz iti kao siguran predusev ps enici. Kao glavni usev se moz e gajiti za zrno i silaz u, a kao postrni za silaz u. Potencijal rodnosti je iznad 14 t/ha suvog zrna. U testiranju na raznim lokalitetima u vis e godina, dao je odlic ne rezultate u povoljnim godinama. U 2011, i godini je bio vodec i hibrid u ogledima u Kikindi, Zrenjaninu, Somboru, Crepaji, Vrs cu, Ilandz i. Optimalna gustina setve je između i biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina i nivoa agrotehnike. Za silaz u broj biljaka treba povec ati za 15%. Ima krupan klip, lako se bere berac ima i dobro se c uva. Preporuc uje se za intenzivne uslove proizvodnje i povoljne uslove gajenja. NS 4030 je rani hibrid na prelazu FAO 300 i FAO 400 grupe zrenja, izrazito adaptabilan, tolerantan prema sus i. Kao i ostali rani hibridi poz eljan je predusev za ps enicu. Lako se prepoznaje po habitusu. Biljka je niz a sa nisko postavljenim, dobro razvijenim ujednac enim po visini klipom i uspravnim listovima. Brzo otpus ta vlagu nakon fiziolos ke zrelosti pa je pogodan za berbu kombajnom. Potencijal rodnosti je iznad 13 t/ha zrna. U godini je bio rekorder po prinosu zrna u Crepaji sa 14,40 t/ha, a među najrodnijim hibridima u ogledu u A. S antic u, Senti, B. Topoli, Vrs cu, Krus evcu. U godini je na svim lokalitetima imao ujednac ene prinose, a među vodec im hibridima je bio u Bilic u, Adi, Vrs cu, Poz arevcu i C ac ku. Ispitivanja su u razlic itim uslovima gajenja pokazala da je NS 4030 povoljniji za uslove umerenog sus nog stresa nego za povoljne uslove gajenja. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno. NS 444 je srednje rani hibrid koji se gaji za zrno ili za silaz u. Dobro je adaptiran na sve uslove gajenja u Srbiji i okolnim zemljama. Pored hibrida NS 444 od skora je u upotrebi i njegova unapređena verzija NS 444 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida NS 444 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF). Preporuc uje se za njive koje su zakorovljene vis egodis njim uskolisnim korovima. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povec ati za 10%. NS 5051 je hibrid nove generacije, FAO 500 grupe zrenja, sa visokim potencijalom rodnosti i brzim otpus tanjem vlage iz zrna. Stabljika je srednje visine za grupu zrenja, sa uspravnim listovima zadrz ava zelenu boju sve do pune zrelosti. Pogodan je predusev za

28 ps enicu. Moz e se brati u klipu i u zrnu. Potencijal rodnosti je iznad 15 t/ha zrna i iznad 60 t silaz e. NS 5051 je pokazao umerenu tolerantnost prema sus nom stresu (2012. godina). Visok potencijal za prinos dolazi do izraz aja tek u povoljnim uslovima proizvodnje. Proizvodni ogledi od do godine su pokazali da se hibrid NS 5051 istic e visokim potencijalom za prinos zrna i preporuc uje se za intenzivne uslove proizvodnje i regione sa povoljnim prirodnim uslovima gajenja. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povec ati za 10%. NS 5041 Ultra je najnoviji NS hibrid namenjen za gajenje u tzv. DUO sistemu. Potencijal za prinos zrna je do 14 t/ha suvog zrna i preko 55 t/ha silaz e. Za proizvodnju silo mase broj biljaka po hektaru treba povec ati za 20%. Stablo je visine oko 260 cm, elastic no, tolerantno prema poleganju. Klip je srednje duz ine, sa redova z utog zrna. Masa zrna je oko 400 g. Moz e se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaz e i kao postrni usev za proizvodnju silaz e. Preporuc uje se kako za berbu u klipu, tako i za kombajniranje u zrnu. Najznac ajnija karakteristika hibrida NS 5041 Ultra je tolerantnost prema herbicidu Focus Ultra. Duo sistem obezbeđuje jedinstvenu moguc nost suzbijanja divljeg sirka iz rizoma rezistentnog prema sulfonilurea herbicidima i zubac e. Optimalni sklop iznosi biljaka u povoljnim uslovima, a biljaka u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silaz u broj biljaka povec ati za NS 5211 je srednje kasni hibrid grupe zrenja FAO 520, najnovije generacije. Poseduje naglas enu tolerantnost prema sus i i potencijal za prinos zrna preko 15 t/ha i oko 60 t/ha silaz e. Stablo je visine oko 280 cm, elastic no, tolerantno prema poleganju. Listovi su tamno zelene boje, erektofilnog poloz aja. Klip je dug, cilindric nog oblika sa redova zrna, z ute boje. Zrno je tipa zubana, sa izrazito naboranim perikarpom. Moz e se gajiti kao osnovni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaz e i kao postrni usev za proizvodnju silaz e. Najznac ajnija karakteristika hibrida NS 5211 je brzo odavanje vlage nakon fiziolos ke zrelosti, pa se preporuc uje za kombajniranje u zrnu. Dobro reaguje na intenzivnu tehnologiju proizvodnje. Optimalni sklop iznosi biljaka u povoljnim uslovima, a biljaka u manje povoljnim uslovima gajenja. Za silaz u broj biljaka povec ati za NS 6102 je najraniji hibrid FAO 600 grupe zrenja, veoma adaptabilan na uslove stresa izazvanog sus om, stay green. Za svoju grupu zrenja brzo otpus ta vlagu nakon fiziolos ke zrelosti pa se moz e skidati jednofazno kombajnima. Zrno je zdravo, lako se c uva u klipu. Stablo je niz e u odnosu na hibride iste grupe zrenja, formira klip u donjoj polovini stabla veoma ujednac en po visini, sa uspravnim listovima koji zadrz avaju zelenu boju lista sve do vos tane zrelosti. Potencijal za prinos je iznad 17 t/ha suvog zrna. Spada

29 u grupu veoma prilagodljivih (adaptabilnih) hibrida. Pokazao je stabilne prinose u sus noj godini, kao i u povoljnim godinama i Vodec i je hibrid po prinosu suvog zrna u ogledima i u proizvodnji u periodu Optimalna gustina u berbi je do biljaka. NS 6010 je rekorder po prinosu zrna sa kg/ha suvog zrna. NS 6010 je srednje kasni hibrid, pune vegetacije za uslove Srbije, namenjen za proizvodnju zrna i silaz e. Preporuc uje se za gajenje u rejonima koji imaju prirodne uslove za visok prinos i za proizvođac e koji primenjuju intenzivnu agrotehniku. Jedan je od pojedinac no najprodavanijih hibrida u Srbiji. Biljka je visoka i robusna. Klip je krupan, sa 18 redova zrna. Potencijal rodnosti je iznad 20 t/ha suvog zrna i 70 t/ha silaz e. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povec ati za 10%. Sa ovim hibridom u povoljnoj godini su s irom Srbije (Senta, Kikinda, Zrenjanin, Panc evo, Sobor, Odz aci i druga mesta) postizani prinosi suvog zrna od t/ha. U nepovoljnoj godini je u vec ini lokaliteta bio oko proseka ogleda, a i godine je bio među najboljim hibridima. NS 6030 je srednje kasni hibrid, pune vegetacije za uslove Srbije, FAO 600 grupe zrenja. Ubraja se među hibride sa najvec om adaptabilnos c u na agroekolos ke uslove proizvodnje kod nas. Namenjen je prvenstveno za proizvodnju zrna, a moz e i za silaz u. U vis egodis njim ogledima s irom Srbije je uvek među najrodnijim hibridima (pojedinac no po lokalitetima), a u proseku prvi svake godine od do godine. NS 6030 je hibrid nove generacije, savremenog izgleda. Poseduje prepoznatljivo krupan klip, sa redova zrna visoke apsolutne mase (iznad 400 g). Lako se bere i dobro c uva u klipu. Potencijal rodnosti je iznad 18 t/ha suvog zrna i 60 t/ha silaz e. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povec ati za 10%. Sa ovim hibridom u povoljnoj godini su s irom Srbije (Senta, Kikinda, Zrenjanin, Panc evo, Sobor, Odz aci i druga mesta) postizani prinosi suvog zrna od t/ha. Dosadas nje iskustvo je pokazalo da je hibrid NS 6030 pogoniji za gajenje u boljim rejonima i povoljnijim prirodnimn uslovima. NS 6140 je novi srednje kasni hibrid FAO 600 grupe zrenja. NS 6140 je unapređena verzija hibrida NS 6030, odnosno, po svemu slic an hibridu NS 6030 sa vis im potencijalom rodnosti zrna i ukupne biljne mase. Stabljika je prosec ne visine za ovu grupu zrenja, zadrz ava zelenu boju do pune zrelosti zrna. Klip je cilindric an, sa 16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana z uto-crvenkaste boje. Moz e se gajiti kao osnovni usev za zrno i silaz u u svim ravnic arskim rejonima. Optimalni sklop je oko

30 biljaka u povoljnim, a biljaka u manje povoljnim uslovima. Za silaz u broj biljaka povec ati za U proizvodnim ogledima u godini je bio među najprinosnijim hibridima sa prosec nim prinosom zrna od 12,03 t/ha. NS 7020 je srednje kasni hibrid, pune vegetacije za uslove Srbije, FAO 600 grupe zrenja. U svojoj grupi zrenja ima najniz u vlagu zrna u berbi. NS 7020 je hibrid nove generacije, modernog izgleda. Stablo je ispod prosec ne visine za svoju grupu zrenja, c vrsto i elastic no otporno prema poleganju, sa uspravnim listovima. Klip se formira oko sredine stabla, sa 16 redova zrna u proseku, z uto-crvenkaste boje, mase zrna preko 400 g. Potencijal rodnosti je iznad 18 t/ha suvog zrna i 60 t/ha silaz e. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povec ati za 10%. Odlikuje se krupnim klipovima, u povoljnim uslovima uz punu agrotehniku daje rekordne prinose. Jedan je od najrodnijih hibrida na trz is tu. Veoma je stabilnog prinosa iz godine u godinu. Lako se bere i dobro c uva. U sus noj godini je u vec ini lokaliteta bio među prva dva hibrida u ogledu. U desetogodis njim ispitivanjima je među prva tri hibrida po prinosu suvog zrna. NS 640 je hibrid pune vegetacije, FAO 600 grupe zrenja, izuzetno adaptabilan i stabilan po prinosu zrna, pojedinac no najprodavaniji hibrid kukuruza kod nas. Pogodan je za gajenje u svim ravnic arskim rejonima za proizvodnju zrna ili silaz e. Potencijal za prinos zrna je iznad 16 t/ha suvog zrna i preko 60 t/ha silaz e. Dobro podnosi sus u. Sve do najnovijih hibrida kukuruza iz poslednjeg ciklusa selekcije (NS 6010, NS 6030, NS 7020, NS 610), NS 640 je obelez io celu poslednju deceniju 20. veka. Pored hibrida NS 640 od skora je u upotrebi i njegova unapređena verzija NS 640 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida NS 640 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida FOCUS Ultra (BASF). Preporuc uje se za njive koje su zakorovljene vis egodis njim uskolisnim korovima. Optimalna gustina u berbi je do biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povec ati za 10%.

31 Za proizvodnju zrna NS 3022 FAO 360 NS 3023 FAO 390 NOVO! NS 4051 FAO 420 NS 5211 FAO 520 NOVO! NS 5051 FAO 580 NS 6102 FAO 610 NS 6140 FAO 650 NOVO! NS 6030 FAO 660 NS 7020 FAO 670 Focus ULTRA hibridi NS 444 Ultra FAO 490 NS 5041 Ultra FAO 580 NOVO! NS 640 Ultra FAO 660 Za proizvodnju silaže NS 5010 FAO 580 NS 6043 FAO 680 Za posebne namene NS 620 k FAO 680 NS 609 b FAO 690 Provereni hibridi NS 223 FAO 250 NS 205 FAO 260 NS 208 FAO 280 NS 3014 FAO 380 NS 4030 FAO 440 NS 4015 FAO 460 NS 4023 FAO 480 NS 444 FAO 490 NS 5043 FAO 550 NS 540 FAO 560 NS 640 FAO 660 RADAN FAO 660 ZENIT FAO 680 NS 6010 FAO 690 TISA FAO 700 Ivanovic, M., Nastasic, A., Stojakovic, M., Jockovic, Đ. (2007): Regional distribution NS Maize Hybrids. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 43: Reidsma, P., Ewert, F., Boogaard, H., van Diepen, K. (2009): Regional crop modelling in Europe: The impact of climatic conditions and farm characteristics on maize yields. Agric. Syst. 100: Stojkovic, L. (1972): Proizvodni regioni u Vojvodini. U: Z ivkovic B (ured.), Zemljis ta Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraz ivanja Novi Sad, str Stojakovic, M., Jockovic, Đ., Ivanovic, M., Vasic, N., Dragica, S., Boc anski, J. (2006): NS maize hybrids in trials in Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 42: S koric, A., Filipovski, G., C iric, M. (1985): Klasifikacija zemljis ta Jugoslavije (knj. 13) Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo. Trifunovic, V. (1965): Prirodni uslovi za proizvodnju kukuruza. U: Mihajlovic B (ured.), Kukuruz. Zadruz na knjiga, str

32 Lucerka (Medicago sativa L.) je najznac ajnija krmna leguminoza u umerenom klimatu (Michaud et al., 1988). U svetu lucerka zauzima preko ha, a u Srbiji lucerka se u c istoj setvi gaji na oko ha (Milic et al., 2014). Znac aj ove vis egodis nje biljne vrste ogleda se u visokim prinosima krme visokog kvaliteta (nutritivne vrednosti), ali i u tome s to je lucerka najvec i izvor proteina ( kg/ha) po jedinici povrs ine, s to je c ini veoma poz eljnom u ishrani domac ih z ivotinja, posebno prez ivara (Monteros & Bouton, 2009). Hranljiva vrednost lucerke zavisi od dve glavne komponente: svarljivosti i sadrz aja sirovih proteina. Pored svarljivosti, sadrz aja sirovih proteina i frakcija vlakana, u određivanju hranljive vrednosti lucerke treba uzeti u obzir i sadrz aj minerala, vitamina i antinutritivnih materija. Sorte lucerke ispoljavaju određenu varijabilnost u sadrz aju sirovih proteina i frakcija celuloze (Lamb et al., 2003; Katic et al., 2007). Sadrz aj frakcija sirove celuloze je u negativnoj korelaciji sa svarljivos c u suve materije i posebno zavisi od izvrs ene lignifikacije (Katic et al., 2007). Lucerka varira u sadrz aju proteina, hemiceluloze, NDF, ADF, ADL i mineralnih materija u zavisnosti od genotipa i biljnog organa. Vec i sadrz aj sirovih proteina, ulja i mineralnih materija lucerka ima u listovima, dok je znac ajno vec i sadrz aj vlakana (NDF, ADF, ADL, celuloze hemiceluloze) registrovan u stabljikama biljaka lucerke (Milic et al., 2011). Takođe, na kvalitet lucerke u znac ajnoj meri utic u i ekolos ki faktori, odnosno godina. U vlaz nim godinama je vis i sadrz aj sirovih proteina i niz i sadrz aj sirove celuloze nego u godinama prac enim izrazitim sus nim periodima (Katic et al., 2007). Pored prinosa, oplemenjivanje lucerke na vis i kvalitet krme je jedan od najvaz nijih pravaca i ciljeva u stvaranju novih sorti u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad (Karagic i sar., 2015). Povec anje udela lista u prinosu dovodi do povec anja kvaliteta - svarljivosti i sadrz aja proteina (Sheaffer et al., 1998; Milic et al., 2011). Oplemenjivanje lucerke na vec u hranljivu vrednost postiz e se stvaranjem sorti sa vec im udelom lis c a u prinosu suve materije (Katic et al., 2008). Buduc i da u lis c u ima vis e proteina, vitamina i karotina indirektno se postiz e bolji kvalitet krme (Katic et al., 2003) i doprinosi

33 povec anju svarljivosti (Kalu & Fick, 1981). Zato se pri spremanju sena lucerke nastoji da gubici lista budu s to manji, a udeo lista u prinosu suve materije vec i (Karagic i sar., 2016). Vec i udeo lista u prinosu suve materije zavisi i od genetic kih c inilaca, odnosno sorte (Sheaffer et al., 1998; Katic i sar., 2003), kao i sklopa biljaka i fenolos ke faze razvoja biljaka (Lamb et al., 2003). Najvec i udeo lis c a biljke lucerke imaju u ranoj vegetativnoj fazi (Kalu & Fick, 1981; Katic et al., 2005). Međutim, udeo lis c a je u negativnoj korelaciji sa prinosima zelene krme i sena kod lucerke (Katic et al., 2008). S obzirom na to da je lucerka vis egodis nja biljna vrsta (z ivi 4-7 godina), nema znac ajnih razlika u udelu lista i stabljike po godinama z ivota lucerke. Indirektno povec anje udela lista u prinosu i povec anje kvaliteta i hranljive vrednosti lucerke postiz u se selekcijom genotipova tolerantnih na ranu kosidbu, jer ona daje masu boljeg kvaliteta (Lamb et al., 2003; Katic et al., 2008). Realnost proizvodnje lucerke je da su prinos i kvalitet u negativnoj korelaciji (Brink et al., 2010). Kos enje lucerke u ranijim fazama razvic a (intenzivnom porastu ili u poc etku pupoljenja) dovodi do povec anja hranljive vrednost, ali i do smanjenja prinosa sena. Mnogi istraz ivac i ukazuju na smanjenje hranljive vrednosti lucerke kada se ona kosi u ranijim fazama razvic a (Sheaffer et al., 1998; Kallenbach et al., 2002; Lamb et al., 2003; Katic et al., 2005; Brink et al., 2010). Dnevno opadanje sadrz aja sirovih proteina od rane vegetativne faze lucerke do faze poc etka cvetanja iznosi 3,81 g/kg po danu u stablu, a 5,55 g/kg po danu u lis c u (Tab. 1). Sistem kosidbe, ili preciznije, faza razvic a u kojoj se kosi lucerka, glavni je pokazatelj kvaliteta krme i odluc ujuc i faktor koji utic e na formiranje prinosa i kvaliteta (Orloff & Putnam, 2010). Prinosi lucerke znac ajno zavise od izbora sorte (Kallenbach et al., 2002; Milic et al., 2014), ali je kvalitet sena/senaz e pod snaz nim uticajem sistema kosidbe (faze u kojoj se kosi usev) i kontrole populacije korova u usevu. Mnogi radovi ukazuju na parcijalan uticaj genetic ke osnove tj. sorte na kvalitet i svarljivost krme lucerke (Sheaffer et al., 1998; Hall et al., 2000; Kallenbach et al., 2002; Milic et al., 2011; Rimi et al., 2014). Zbog toga je od velikog znac aja izabrati odgovarajuc i sistem kosidbe za svaku sortu ili grupu sorti (Kallenbach et al., 2002; Orloff & Putnam, 2010; Milic et al., 2014).

34 Vreme kosidbe je najsnaz nije oruđe u rukama farmera kojim se moz e uticati na balansiranje prinosa i kvaliteta lucerke, a time povec ati profitabilnost proizvodnje lucerke, c ak vis e nego izborom sorte, đubrenjem i primenom ostalih agrotehnic kih mera (Orloff & Putnam, 2006). U cilju balansiranja kvaliteta i prinosa lucerke u godinama iskoris c avanja neophodno je sejati sorte lucerke razlic itog vremena stasavanja (Kallenbach et al., 2002; Orlof & Putnam, 2010; Rimi et al., 2014). U SAD, setvom sorti lucerke razlic itih grupa dormantnosti postiz e se povec anje kvaliteta pokos ene krme, zato s to se nedormantne sorte kose ranije (u mlađim fazama razvic a), te opadanje nutritivne vrednosti tec e sporije u poređenju sa dormantnim sortama lucerke (Orloff & Putnam, 2010). U okviru istog sistema kosidbe klasifikacija sorti po grupama dormantnosti moz e biti veoma znac ajan indikator kvaliteta krme (Putnam et al., 2005). Kao posledica toga izbor sorte određenog nivoa dormatnosti je na drugom mestu, dok je izbor sistema kosidbe sa razlic itim brojem i vremenskim rasporedom otkosa u godini od najvec eg znac aja, u cilju povec anja prinosa i trajnosti luceris ta u kontinentalnim klimatima gajenja lucerke (Rimi et al., 2014). Brink et al. (2010) ukazuju da jedino prolec ni i rani letnji otkos treba kositi ranije, koristec i intenzivan sistem kosidbe u cilju dobijanja krme vec e hranljive

35 vrednosti u humidnijim rejonima zbog brz e promene kvaliteta krme. U suvljim rejonima pitanje vremena prolec ne kosidbe je od manjeg znac aja zbog sporije promene komponenti kvaliteta (proteini, NDF, ADF, ADL) u poređenju sa letnjim mesecima. Sezonsko variranje kvaliteta pokos ene mase je pod vec im uticajem visokih temperatura i niz e vlaz nosti zemljis ta. Sezonsko variranje frakcija celuloze delimic no je pod uticajem brz eg porasta i razvic a biljaka lucerke u letnjem delu godine (Katic et al., 2007; Brink et al., 2010). Sorte lucerke stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, uz primenu intenzivne agrotehnike i odgovarajuc eg nac ina iskoris c avanja ostvaruju visoke prinose sena (Milic et al., 2014) odlic ne hranljive vrednosti (Tab. 2). Za intenzivni nac in eksploatacije (5 otkosa u godini), pogodne su sorte NS Jelena, NS Banat ZMS II, Banat VS i Nera. NS Mediana ZMS V, NS Medija i Nijagara su sorte pogodnije za manje intenzivni nac in iskoris c avanja sa 4 otkosa u godini i na terenima gde se primenjuju meliorativne mere kalcizacije (Milic et al., 2014; Karagic i sar., 2016). Međutim, ostvareni prinosi sena u drugoj i trec oj godini z ivota biljaka lucerke (Milic et al., 2014; Karagic i sar., 2016), ukazuju da se pri adekvatnoj agrotehnici i kos enjem u fazi poc etka cvetanja (10% cvetalih biljaka) kod sorte Nijagara postiz u visoki prinosi sena (16,3 t/ha) vrhunskog kvaliteta (Tab. 2). Najbolji kvalitet ostvaren je kosidbom lucerke u fazi poc etka cvetanja (5 otkosa godis nje), a sadrz aj sirovih proteina se kretao od 215,4 g/ kg do 222,9 g/kg. Kos enjem sa 5 otkosa u godini dobija se i najbolji odnos frakcija vlakana (NDF i ADF), kao i najmanji sadrz aj kisele frakcije lignina (ADL), tj. dobija se najvec a svarljivost i relativna hranljiva vrednost NS sorti lucerke. Ostvareni rezultati u drugoj godini z ivota u petootkosnom sistemu kosidbe ukazuju na visok prinos proteina po jedinici povrs ine NS sortimenta lucerke (Tab. 3). U godini na lokalitetu Rimski s anc evi, ostvareni prinosi suve materije se krec u od 15,2 t/ha kod sorte NS Alfa pa do 16,7 t/ha suve materije kod sorte Nijagara na godis njem nivou. Prinosi proteina po hektaru dobijenih iz drugog otkosa godine su izuzetno visoki i krec u se od 660,0 kg/ha kod sorte NS Alfa, pa do 731,7 kg/ha kod sorte Nijagara. Ukoliko bi se uradila kalkulacija prinosa proteina preko godis njeg prinosa sena (sa prosec nim sadrz ajem sirovih proteina od 18%), prinos proteina po jedinici povrs ine se krec e od 2,7 t/ha do 3,0 t/ha, s to ukazuje na izuzetan kvalitet NS sorti, ali i na primenjen odgovarajuc i sistem iskoris c avanja (kosidbe). U sus nim, kao i hladnim i vlaz nim uslovima, manji je sadrz aj sirovih proteina. Bolesti i s tetoc ine os tec uju lis c e i izluc uju s tetne materije, s to doprinosi smanjenju kvaliteta. Zakorovljeno luceris te daje masu slabog kvaliteta zbog niske svarljivsti korovskih biljaka (Karagic i sar., 2016). Svi ovi faktori utic u na kvalitet pokos ene mase i treba da se uzmu u obzir prilikom gajenja lucerke.

36 Kosidbom lucerke sa pet otkosa u godini postiz e se ravnotez a prinosa i kvaliteta, te je ovaj sistem kosidbe optimalan u drugoj i trec oj godini z ivota biljaka lucerke u Srbiji (Katanski i sar., 2015). Kos enjem luceris ta tri puta godis nje ne dolazi do izraz aja genetic ki potencijal NS sorti lucerke i nedovoljno se ekspolatis u povoljni agroekolos ki uslovi nas e zemlje (Karagic i sar., 2016). Sistem kosidbe sa 4 otkosa u godini (II, III, IV godina z ivota useva) predstavlja minimalan broj otkosa ispod kojeg ne treba ic i. Preporuka proizvođac ima je da se u takvom sistemu kosidba obavlja u poc etku punog cvetanja, tj. kada je oko 50% biljaka lucerke cvetalo (Milic et al., 2014; Katanski i sar., 2015). Oplemenjivanjem lucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvoreno je vis e sorti namenjenih za razlic ite sisteme i rejone gajenja, a ukoliko se pos tuju osnovni principi tehnologije proizvodnje, potpuno se iskoris c ava genetic ki potencijal NS sorti lucerke i ostvaruju visoki prinosi zelene krme, sena i senaz e vrhunskog kvaliteta. Pored koris c enja lucerke u ishrani prez ivara, odnosno snabdevanja stoc arstva krmom vec e nutritivne vrednosti, poc etkom XXI veka razvijaju se novi pravci upotrebe lucerke bazirani na hranljivoj vrednosti lucerke. Ovi nac ini upotrebe variraju od koris c enja lucerke u ishrani ljudi (klijanci lucerke), do primena u industrijske i farmaceutske svrhe. Novi pravci iskoris c avanja lucerke c e se razvijati shodno razvoju nauke i tehnologije u buduc nosti. Jedan od moguc ih nac ina eksploatacije lucerke bic e na proizvodnju bioetanola. Oplemenjivanje na vec i prinos biomase ukljuc uje visinu biljaka i otpornost na poleganje pri ređoj kosidbi, vec i sadrz aj celuloze, manji sadrz aj lignina i dr. (Lamb et al., 2003). Pre svega,

37 oplemenjivanje lucerke za proizvodnju biogoriva bic e zasnovano na poznavanju sadrz aja c elijskog zida i na otkrivanju genetic kih mehanizama ukljuc enih u biosintezu svake komponente i njihovu ugradnju u lignifikovanom tkivu. Smanjenje sadrz aja lignina je znac ajno za poboljs anje fermentacije, ali je on takođe znac ajan za strukturu i c vrstinu tkiva i doprinosi rezistentnosti c elija na bakterijsku i gljivic nu razgradnju (Katic et al., 2008). U Evropi je poc eo sa radom konzorcijum (Fralupo projects 2000) koji ima plan proizvodnje proteina Rubisco iz lucerke, koji bi se koristio u ishrani ljudi kao i farmaceutskoj i kozmetic koj industriji. Za ovu namenu bic e potrebno stvoriti odgovarajuc e sorte lucerke vec eg sadrz aja sirovih proteina. Fitoestrogena aktivnost je zabelez ena kod lucerke i ona ima pozitivan efekat na zdravlje ljudi (Seguin et al., 2004). Proizvodnja preparata na bazi estrogene aktivnosti lucerke koristi se za ublaz avanje problema osteoporoze, menopauze, src anih tegoba i kancera, te c e se u buduc nosti moz da stvarati sorte sa vec im sadrz ajem fitoestrogena za potrebe industrije i medicine, a sa manjim sadrz ajem fitoestrogena za klasic ne nac ine koris c enja. Potrebe rekultivacije zemljis ta su sve c es c e i u Republici Srbiji. U svetu se radi na stvaranju sorti lucerke sa razvijenim korenovim sistemom za poboljs anu fitoremedijaciju (Schwab et al., 2006), koji pre svega doprinosi smanjenju zagađenju podzemnih voda azotom. Takođe, dubok korenov sistem doprinosi smanjenju erozije i popravljanju fizic kih osobina zemljis ta, pa je lucerka poz eljna biljna vrsta zbog dubokog korenovog sistema i njene vis egodis njosti. Ostvareni rezultati u oplemenjivanju lucerke kroz nekoliko ciklusa (Karagic i sar., 2015), stvaranjem nove generacije NS sorti u potpunosti su kompatibilni sa promenama u tehnologiji gajenja kao i moguc nostima koris c enja lucerke za nove nac ine upotrebe. NS sorte lucerke odlikuju se visokim prinosima krme, sena, senaz e, ali su to i sorte odlic ne hranljive vrednosti (kvaliteta) krme. Genetic ki potencijal prinosa je preko 25 t/ha suve materije, uz visok sadrz aj sirovih proteina (20-22%) i nizak sadrz aj frakcija celuloze i lignina. Puno iskoris c avanje genetic ke osnove NS sorti lucerke zavisi od sistema kosidbe, primenjenih agrotehnic kih mera i ekolos kih uslova (rejona gajenja). Farmeri u Srbiji i u inostranstvu imaju moguc nost izbora kvalitetne NS sorte lucerke, ali se maksimalan efekat (dobit), moz e ostvariti samo primenom novih znanja i tehnologija u cilju ostvarivanja visokih prinosa sena, odlic nog kvaliteta. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad c e i u buduc nosti predstavljati snaz an oslonac poljoprivrednicima u osavremenjavanju tehnologije gajenja lucerke/krmnih biljaka u cilju proizvodnje kvalitetne kabaste stoc ne hrane.

38 Fralupo projects (2000): New opportunities for lucerne. RTD info. Magazine for Eruopean research, 28: Hall, M. H., Smiles W. S., Dickerson. R. A. (2000): Morphological development of alfalfa cultivars selected for higher quality. Agron. J. 92(6): Karagic, Đ., Vasiljevic, S., Mihailovic, V., Milic, D., Mikic, A., Milos evic, B., Katanski, S., Z ivanov, D. (2015): Aktuelno stanje i novija istraz ivanja u oplemenjivanju, tehnologiji proizvodnje i semenarstvu krmnih biljaka. Zbornik referata, 49. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Karagic, Đ., Vasiljevic, S., Mihailovic, V., Milic, D., Mikic, A., Milos evic, B., Katanski, S., Z ivanov, D., Dolapc ev, A. (2016): Proizvodnja kabaste stoc ne hrane. Zbornik referata, 50. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Katanski, S., Milic, D., Karagic, Đ. (2015): Uticaj setvene norme na prinos i kvalitet sena lucerke. Zbornik radova 20. Savetovanja o biotehnologiji, Agronomski fakultet C ac ak, Katic, S., Mihailovic, V., Karagic Dj., Milic, D., Pataki I. (2003): Yield, morphology and chemical composition of five lucerne genotypes as affected by growth stage and the enviroment. EGF Grassland Science in Europe, 8: Katic, S., Milic, D., Mihailovic, V., Mikic, A., Vasiljevic S. (2005): Changes in crude protein content with advancing maturity in lucerne. XX International Grassland Congress: Offered papers. Dublin Katic, S., Mihailovic, V., Milic, D., Karagic, Đ., Glamoc ic, D., Jajic, I. (2007): Genetic and seasonal variations of fibre content in lucerne. Proc. 27 EUCARPIA Symposium on Improvement of Fodder Crops and Amenity Grasses, Copenhagen, Denmark, August 2007, Katic, S., Vasiljevic, S., Lugic, Z., Radovic, J., Milic D. (2008): Previous and future directions of perennial legumes selection in Serbia. Proc. International Conference Conventional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops, November, Novi Sad, Serbia, Kalu, B. A., Fick, G. V. (1981): Quantifying morphological developement of alfalfa for studies of herbage quality. Crop Science, 21: Lamb, J. F. S., Sheaffer, C. C., Samac D. A. (2003): Population density and harvest maturity effects on leaf and stem yield in alfalfa. Agron. J. 95: Michaud, R., Lehnan, W. F., Rumbaugh, M. D. (1988): World distribution and historical development, Alfalfa and alfalfa improvement. Hanson, A.A., Madison, Wisconsin, USA, Milic, D., Karagic Đ., Vasiljevic, S., Mihailovic, V., Mikic, A., Mijic, B., Katic, S. (2011): Leaf and stem chemical composition of divergent alfalfa cultivars. Proc. 3 International Congress New Perspectives and Challenges of Sustainable Livestock Production. Belgrade, Serbia, 5 7 th October. Biotechnology in Animal Husbandry, spec. issue, 27(4): Milic, D., Katic, S., Katanski, S., Dugalic, G., Bokan, N., Vasiljevic, S. (2014): Effect of Genotype and Applied Management on Alfalfa Yield and Quality. Ratar. Povrt. 51(2): doi: /ratpov Monteros, J. M., Bouton, H. J. (2009): The future of alfalfa and forage crops. Proc. Western Alfalfa & Forage Conference, December 2-4, 2009, Reno, Nevada.

39 Orloff, S., Putnam, D. H. (2006): Cutting schedule strategies to maximize returns. Proc. 36 California Alfalfa and Forage Symposium, December, Reno, CA, USA Orloff, S., Putnam, D. H. (2010): Adjusting alfalfa cutting schedules for economic conditions. Proc California Alfalfa & Forage and Corn/Cereal Silage Mini-Symposium. November 30-2 December, Visalia, CA, USA. Putnam, D. H., Orloff, S. B., Teuber, L. R. (2005): Strategies for balancing quality and yield in alfalfa using cutting schedules and varieties Proc. 35 California Alfalfa and Forage Symp., Visalia, CA Dec Dep. Agron. and Range Sci. Coop. Ext., Univ. Of California, Davis. Rimi, F., Macolino, S., Leinauer, B., Lauriault, L.M., Ziliotto, U. (2014): Fall dormancy and harvest stage impact on alfalfa persistence in a subtropical climate. Agron. J. 106(4): Schwab, P., Banks, M. K., Kyle, W. A. (2006): Heritability of phytoremediation potential for the alfalfa cultivar Riley in petroleum contaminated soil. Water, Air, and Soil Pollution, 177: Sheaffer, C. C., Cash, D., Ehlke, N. J., Henning, J. C., Jewett, J. G., Johnson, K. D., Peterson, M. A., Smith, M., Hansen, J. L., Viands, D. R. (1998): Entry environment interaction for alfalfa forage quality. Agron. J. 90: Seguin, P., Zheng, W., Souleimanov, A. (2004): Alfalfa Phytoestrogen Content: Impact of Plant Maturity and Herbage Components. J. Agronomy & Crop Science, 190:

40 Alternativne ratarske vrste najc es c e se gaje na manjim povrs inama i veoma su znac ajne za organske sisteme gajenja, jer su dobro prilagođene razlic itim agroekolos kim i zemljis nim uslovima. Za planiranje profitabilne proizvodnje, tehnologiju proizvodnje treba prilagoditi specific nostima biljne vrste i sorte. Tokom godine bili su relativno povoljni uslovi za proizvodnju alternativnih kultura, tako da su postignuti visoki prinosi semena i ostvarena je dobra proizvodnja. Proizvedeno seme svih alternativnih kultura bilo je visokog kvaliteta, s to je od posebnog znac aja za semensku proizvodnju. Za setvu u godini Institut c e imati na raspolaganju dovoljno visokokvalitetnog semena sirka, heljde, prosa, facelije, tikava, konoplje, duvana i lekovitog, zac inskog i aromatic nog bilja. Novosti u proizvodnji alternativnih kultura su facelija i uljani lan. Ključne reči: prinos, proizvodnja, seme, alternativne kulture, sortiment Sve njivske biljne vrste se dele na glavne i alternativne. Oko 90 vaz nijih vrsta uvrs teno je u skupinu njivskih kultura (biljnih vrsta). Ekonomski najvaz nijih ima oko 25 vrsta dok sve ostale gajene vrste spadaju u skupinu takozvanih alternativnih vrsta ratarskih biljaka. Alternativne ratarske biljne vrste najc es c e se uzgajaju na manjim povrs inama i veoma su znac ajne za organske sisteme gajenja, jer su dobro prilagođene razlic itim agroekolos kim i zemljis nim uslovima i nemaju posebne zahteve za intenzivnijom agrotehnikom i mogu se gajiti u ekstenzivnom ratarenju. Alternativne kulture imaju veliki privredni znac aj. Neke od njih (spelta, kamut, heljda, sirak, proso, lan, mak i dr.) predstavljaju znac ajne kulture u prehrani ljudi, stoke i u prerađivac koj industriji. Takođe, sadrz e i specific ne materije koje se c esto koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini za proizvodnju lekovitih sredstava. U skupinu alternativnih kultura spadaju najc es c e jednogodis nje, ređe dvogodis nje ili vis egodis nje vrste. Alternativne vrste se

41 uzgajaju i na velikim povrs inama (pirinac, kikiriki, pamuk, konoplja, soja i sl.), a pripadaju razlic itim grupama (familijama) (Glamoc lija i sar., 2015). Alternativne kulture obuhvataju veliki broj biljnih vrsta - biljnih genetic kih resursa. Najbrojnije vrste su: alternativna prava (strna) z ita, zatim prosolika z ita, zrnene mahunarke, uljane, tekstilne, lekovite, aromatic ne i zac inske biljke i druge industrijske biljke. Biljni genetic ki resursi predstavljaju u s irem smislu celokupni biljni materijal na svetu i imaju potencijalnu vrednost za c ovec anstvo. Biljni genetic ki resursi u uz em smislu su generativno ili vegetativno umnoz en biljni materijal koji je sakupljen u kolekcije. Za poljoprivredu je od velikog znac aja da ima s to vec i broj biljnih vrsta koje mogu da se gaje i s to vec i broj njihovih formi. Osnovni cilj intenzivne biljne proizvodnje su visoki i stabilni prinosi gajenih sorti. Sorta (kultivar) je selekcijom stvorena grupa biljaka, koja ima određenog autora ili autore i registrovana je kod nadlez ne drz avne institucije. Moz e biti stara, zastupljena ili nova (Popovic, 2015). Sorta je samo jedan od brojnih, ali najvaz niji faktor proizvodnje, c iji se efekat moz e kontrolisati. Z eljena visina i kvalitet prinosa dobija se znalac kim usklađivanjem primenjenih agrotehnic kih mera s uslovima spoljne sredine, poznavajuc i potrebe i zahteve kulturnih biljaka (Popovic, 2010). U daljim naporima povec anja proizvodnje koriste se dva faktora: genotip, kao biolos ko sredstvo, i tehnologija gajenja, kao tehnolos ko res enje koje omoguc uje razlic it stepen ekspresije genetskog potencijala date sorte (Prodanovic i S urlan-momirovic, 2006; Popovic, 2015).Visina prinosa u najvec oj meri zavisi od genetskog potencijala, koji se moz e definisati kao prinos sorte gajene u uslovima na koje je adaptirana, sa dovolj nim kolic inama vode i hraniva i efikasnom kontrolom useva tokom vegetacije. Poslednjih godina je sve vis e izraz ena varijabilnost prinosa na globalnom i lokalnom nivou. Prinosi zrna znac ajno variraju, usled izraz enih klimat skim promena koje se manifestuju na razlic ite nac ine (sus a, prevelike kolic ine padavina, visoke temperature, poplave itd.) (Đekic i sar., 2013, 2014; Popovic i sar., 2014, 2016a, 2016b). Sa aspekta biljne proizvodnje od izuzetnog je znac aja moguc nost predviđanja vremenskih prilika u cilju prilagođavanja tehnologije gajenja za datu kulturu. Ako se sistemi obrade zemljis ta ili sistemi unos enja mineralnih hraniva ne mogu promeniti u toku zapoc etog vegetaci onog ciklusa, moguc e je razlic itim merama nege, zas tite ili dodatnim inter vencijama, preko fotosintetic kog aparata biljaka, umanjiti posledice klimatskih ekstrema na tekuc u proizvodnju (Glamoc lija i sar., 2015; Sikora i sar., 2013).

42 U radu su analizirani prinosi alternativnih kultura gajenih na oglednim parcelama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u Bac kom Petrovcu. Varijabilnost prinosa je merena koeficijentom varijacije. Rad ima za cilj da analizom vremenskih uslova u godini prikaz e proizvodnju alternativnih kultura i primenjenu tehnologiju gajenja i da ukaz e na moguc nost prevencije u slic nim godinama u buduc nosti. Ovakva analiza je moguc a ukoliko postoje egzaktni po daci iz ogleda i proizvodnje. Moguc nost poboljs anja proizvodnje je da se pre setve vodi rac una o izboru sorte, vremenu setve, pos tovanju preporuc enog roka, izboru gustine i dubine setve, itd. Vreme setve najvis e utic e na visinu prinosa. Zakasnelom setvom smanjuju se prinosi i nijedna druga korektivna mera ne moz e da nadoknadi ovaj propust (Popovic, 2010). Izuzetno je vaz no da se u periodu osnovne obrade, zatim prilikom primene mineralnih hraniva i predse tvene pripreme zemljis ta, kao i prilikom primene programa zas tite vodi rac una o blagovremenosti i kvalitetu (Glamoc lija i sar., 2015). Prilikom planiranja proizvodnje, vaz no je tehnologiju proizvodnje prilagoditi specific nostima kulture i sorte. Svaki tehnolos ki proces u proizvodnji se ocenjuje sa tri aspekta: blagovremenost, intenzitet i kvalitet. Kod setve, bez obzira da li je rec o vremenu, gustini, dubini ili nac inu na koji se obavlja, uvek se imaju u vidu navedeni as pekti. Proizvodna godina je tokom celog vegetacionog perioda obilovala padavinama (Graf. 1). Meteorolos ki podaci koji su koris teni u ispitivanoj godini uzeti su sa Meteorolos ke stanice Bac ki Petrovac, Srbija. Prosec na temperatura u ispitivanom periodu iznosila je 19,64 C. Ukupna suma pada vina za vegetacioni period iznosila je 439,7 mm, s to je za 80 mm vis e od vis egodis njeg proseka (356,50 mm). Ovako povoljni uslovi su veoma pogodovali usevima koji su imali dovoljno vla ge u svim fazama razvoja. Obezbeđena je dovoljna kolic ina kvalitetnog seme na i setva je na najvec em delu povrs ina obavljena u roku, mada je zbog velikih padavina deo setve obavljen kasnije. Buss i Holshouser (2001) navode da biljke koje su pod vodom vis e od pet dana doz ivljavaju stres, usporava se njihov rast i ostaju niz e. Problem na ovakvim povrs inama predstavljala je i nemoguc nost pravovremene zas tite od korova, tako da je na tim delovima bila vec a zakorovljenost useva.

43 120 Sorta kao autonomni genetski, biolos ki i agronomski entitet, jedan je od presudnih faktora proizvodnje, kako na kvantitativnom tako i na kvalitativnom nivou (Pavic evic, 1979; Denc ic i sar., 2010; Popovic i sar., 2016c). Prinos je sloz eno svojstvo, zavisi od genotipa i uslova spoljas nje sredine u kojima se biljke uzgajaju (Popovic, 2010). Povoljni uslovi u godini definisali su i uspes nost IV V VI VII VIII IX proizvodnje alternativnih kultura u godini Prosek U godini sorte sirka za zrno Alba i Gold ostvarile su visoke prinose. Prinos zrna sorte Alba iznosio je 11,7 t/ha s to je za 800 kg/ha vis e od vis egodis njeg proseka, dok je prinos zrna sorte Gold u godini iznosio 10,9 t/ha (Tab. 1). Sorte sirka metlaša Reform i Prima su u godini ostvarile zadovoljavajuc e prinose. Sorta Reform je ostvarila prinos zrna od 8,9 t/ha s to je za 800 kg/ha vis e od vis egodis njeg prinosa, dok je prinos sorte Prima u godini iznosio 9,3 t/ha s to je za 400 kg/ha vis e od vis egodis njeg proseka (Tab. 1). Varijabilitet prinosa za sirak, meren koeficijentom varijacije, kretao se u intervalu 1,97% < Cv < 6,65% (Tab. 1).

44 Sorta običnog prosa Biserka je u godini, ostvarila prinos zrna od 3,7 t/ha s to je za 500 kg/ha vis e od vis egodis njeg prinosa. Sorta heljde Novosadska ostvarila je prinos zrna od 2,1 t/ha s to je za 200 kg/ha vis e od vis egodis njeg prinosa (Tab. 1). Varijabilitet prinosa za heljdu i proso, meren koeficijentom varijacije, kretao se u intervalu 7,07% < Cv < 10,25% (Tab. 1). Sorte uljane tikve Olinka i Olivija ostvarile su zadovoljavajuc e prinose. Prinos sorte Olinka iznosio je 810 kg/ha s to je za 210 kg/ha vis e od vis egodis njeg prinosa, dok je prinos sorte Olivija u godini iznosio 780 kg/ha s to je za 280 kg/ha vis e od vis egodis njeg prinosa (Tab. 1). Povoljni uslovi za gajenje u godini su omoguc ili da se ostvari rentabilna proizvodnja svih alternativnih kultura. Za setvu u godini obezbeđena je dovoljna kolic ina visokokvalitetnog semena. Sortiment Odeljenja za alternativne kulture je za godinu u odnosu na prethodnu obogac en semenom novopriznate sorte facelije NS Priora. Seme visokoprinosne sorte facelije NS Priora je visokog kvaliteta i od ove sorte se oc ekuje da u narednom periodu bude sve vis e zastupljena na nas im njivama. Sorta uljanog lana NS Primus se nalazi u fazi priznavanja. Facelija (Phacelia tanacetifolia Benth) je jednogodis nja krmna biljka, pripada porodici Hydrophyllaceae. Poreklom je iz Severne Amerike. U Evropi se gaji od 19. veka. Cvetovi su joj ljubic asto-plave boje. Cvetni mirisi su dobri atraktanti koji privlac e pc ele. Cela biljka je prekrivena gustim, kratkim dlac icama, zbog c ega je otporna na sus u. Jedna biljka ima preko cvetova (Sl. 1). Facelija ima i veliki agrotehnic ki znac aj. Snaz nim vretenastim korenom prodire i preko 1 m dubine, c ime popravlja kvalitet zemljis ta, a odumiranjem ostavlja znac ajne kolic ine organske materije i vezanog azota, s to ovu biljku c ini odlic nim izborom za poboljs avanje los ih zemljis ta. Krajem cvetanja, biljka se moz e zaorati zbog c ega je pogodna za zelenis no đubrenje. U mnogim istraz ivanjima faceliju su proglasili nematocidnom biljkom, zbog toga je veoma korisna za oc uvanje higijene zemljis ta. Pored proizvodnje u cilju dobijanja semena koristi se za

45 silaz u i za zelenis no đubrenje. Takođe, facelija je i odlic na pc elinja pas a. Facelija je jedna od najmedonosnijih biljaka. Prema ops toj podeli biljnih vrsta na klase u odnosu na produkciju meda, facelija spada u s estu klasu, s potencijalom za prinos meda preko 500 kilograma po hektaru (Adamovic, 1996; Popovic i sar., 2016c). U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, stvorena je nova sorta facelije NS Priora. Ova visokoprinosna sorta ima duz inu vegetacije od 135 dana, visinu biljaka preko 60 cm i period cvetanja od 50 dana. Prinos zelene mase sorte NS Priora je preko kg/ha, a prinos suve mase preko kg/ha. NS Priora je visokonektarna sorta. Sa jednog hektara daje preko 700 kilograma meda, a u povoljnim godinama i kg meda. Pogodna je za gajenje u organskoj proizvodnji (Popovic i sar., 2016c, 2017). Sorta facelije NS Priora u godini ostvarila je prinos zrna od 900 kg/ha (Tab. 1). Za setvu u godini obezbeđena je dovoljna kolic ina visokokvalitetnog semena facelije. Lan (Linum usitatissimum) je jednogodis nja zeljasta biljka sa uspravnom glatkom stabljikom visine cm. Cvetovi su plavi, ponekad i beli. Seme je spljos teno, glatko i duguljasto, svetlo smeđe boje. Seme lana je jedan od najvaz nijih izvora sus ivih ulja. Sadrz aj ulja u semenu je od 32% do 43%. Seme lana je bogato brojnim lekovitim materijama. Takođe, obiluje omega-3 masnom kiselinom koja s titi srce i mozak od udara, uravnotez uje masnoc e i krvni pritisak, sprec ava zgrus avanje krvi, razvoj autoimunih bolesti i smanjuje rizic ne uzroc nike nastanka karcinoma. Lan zahteva zemljis ta velike plodnosti, c ista od korova. Osnovna obrada zemljis ta se obavlja na dubinu cm oranjem u jesen ili prolec e zavisno od pretkulture. Odlic an predusev za lan su sve strne

46 z itarice. Lan ne podnosi monokulturu, na istoj parceli se seje posle 5-7 godina. Za uspes nu proizvodnju lana neophodna je pravilna i pravovremena primena tehnologije gajenja. Optimalno vreme setve je do polovine aprila, a moz e da se seje sve do sredine juna. Za setvu lana koristiti se c isto i zdravo, deklarisano seme visoke klijavosti (Popovic i sar., 2016d). Seje se na razmaku od 15 cm ili do 25 cm između redova i na dubini 2-3 cm. Preporuc ena gustina je biljaka po hektaru. Potrebna kolic ina semena je kg/ha. U godini bic e proizvedene prve kolic ine semena novosadskog lana (Sl. 2). Povoljni uslovi za gajenje u godini omoguc ili su da se ostvari rentabilna proizvodnja svih alternativnih kultura. U godini proizvedeno je seme sledec ih alternativnih kultura: sirka, heljde, prosa, facelije, tikava, konoplje, duvana i lekovitog, zac inskog i aromatic nog bilja. Novosti u proizvodnji alternativnih kultura su facelija i uljani lan. Sorta facelije NS Priora u godini ostvarila je prinos od 900 kg/ha. Za setvu u godini obezbeđena je dovoljna kolic ina semena ove sorte. Za setvu u godini obezbeđena je dovoljna kolic ina visokokvalitetnog semena, s to je od posebnog znac aja za semensku proizvodnju. Rad je nastao kao rezultat Projekta TR koga finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolos kog razvoja Republike Srbije. Adamovic, D. (1996): Facelija. Tehnologija, proizvodnje aromatic nog, zac inskog i lekovitog bilja. Subotica Buss, G. R., Holshouser, D. L. (2001): Soybean production guide. holshouser/soyproduction/soyquide.html Glamoc lija, Đ., Jankovic, S., Popovic, V., Filipovic, V., Kuzevski, J., Ugrenovic, V. (2015): Alternativne ratarske biljke u konvencionalnom i u organskom sistemu gajenja. Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

47 Denc ic, S., Kobiljski, B., Mladenovic, G., Jestrovic, Z., S tatkic, S., Pavlovic, M., Orbovic, B. (2010): Sorta kao faktor proizvodnje ps enice. Ratar. Povrt., 47(1): Đekic, V., Milovanovic, M., Staletic, M., Milivojevic, J., Popovic, Vera, Brankovic, S., Mitrovic, M. (2013): Parametri rodnosti tritikalea na zemljis tu tipa vertisol. Bilten za alternativne biljne vrste, 45(86): Đekic, V., Milovanovic, M., Milivojevic, J., Staletic, M., Popovic, V., Simic D., Mitrovic, M. (2014): Uticaj godine na prinos i kvalitet zrna ozime ps enice. Zbornik radova, 29. Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, Pavic evic, Lj. (1979): O nekim pitanjima unapređenja poljoprivrede. Agriculture and Forestry - Poljoprivreda i s umarstvo, Podgorica, 21(4): Popovic, V. (2010): Agrotehnic ki i agroekolos ki uticaji na proizvodnju semena ps enice, kukuruza i soje. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd. Popovic, V, Sikora, V., Berenji, J., Filipovic, V., Dolijanovic, Z., Ikanovic, J., Donc ic, D. (2014): Analysis of buckwheat production in the world and Serbia. Ekonomika poljoprivrede, 61(1): Popovic, V. (2015): Pojam, podela i znac aj biolos kih resursa u poljoprivredi. U: G. Draz ic (ured.) Оc uvanje i unapređenje biolos kih resursa u sluz bi ekoremedijacije. Beograd, Popovic, V., Sikora, V., Vuc kovic, S., Mihailovic, V., Z ivanovic, Lj., Ikanovic, J., Merkulov Popadic, L. (2016a): Visokonektarna biljka - Phacelia Tanacetifolia Benth. Bilten radova 5. Nauc no-struc ni skup Tehnolos ke inovacije Generator privrednog razvoja Banja Luka, BiH Popovic, V., Sikora, V., Vuc kovic, S., Glamoc lija, Đ., Ugrenovic, V., Filipovic, V., Brdar Jokanovic, M. (2016b): Proizvodnja lana u svetu i prikaz produktivnih karakteristika novosadskog uljanog lana (Linum usitatissimum L.). Izvodi radova 23. Proizvodnja i plasman lekovitog, zac inskog i aromatic nog bilja. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Popovic, V., Sikora, V., Vuckovic, S., Mihailovic, V., Filipovic, V., Z ivanovic, Lj., Ikanovic, J., Merkulov Popadic, L. (2016c): NS Priora visokonektarna sorta facelije (Phacelia Tanacetifolia Benth). Zbornik radova Tehnolos ke inovacije Generator privrednog razvoja. Banja Luka, BiH (u s tampi). Popovic, V., Sikora, V., Tatic, M., Filipovic, V., Terzic, D., Janjic, S., Brdar Jokanovic, M. (2016d): Analysis of Linseed (Linum usitatissimum L.) production in the world. 20 International Eco-Conference, 9 Internationational Eco-Conference on Safe Food, Novi Sad, Serbia, September Popovic, V., Sikora, V., Vuc kovic, S., Marjanovic Jeromela, A., Filipovic, V., Ikanovic, J., Rajic ic, V. (2017): Medonosna sorta facelija - NS Priora. Zbornik radova Instituta PKB Agroekonomik (u s tampi). Prodanovic, S., S urlan-momirovic, G. (2006): Genetic ki resursi biljaka za organsku poljoprivredu. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd. Sikora, V., Berenji, J., Maksimovic, L., Popovic, V. (2013): Sirak u uslovima abiotic kog stresa I. Stres izazvan sus om. Bilten za alternativne biljne vrste, 45(86): 1-10.

48 U radu su prikazani rezultati prinosa semena, sadrz aja ulja i prinosa ulja novosadskih hibrida suncokreta u mrez i mikroogleda izvedenih u Srbiji tokom godine. Data je i preporuka sortimenta za godinu. U mikroogledima je ispitivano 11 hibrida na 12 lokaliteta. Na ispitivanim lokalitetima, na osnovu rezultata mikroogleda, proizvodne osobine (prinos semena, sadrz aj ulja, prinos ulja) su se znac ajno razlikovale. Najvis i prosec an prinos semena ostvarili su hibridi NS Konstantin (4,17 t/ha), Dus ko (4,00 t/ha) i NS Fantazija (3,98 t/ha). Hibridi NS Oskar, NS Romeo i Novosađanin, postigli su prinos semena koji je bio iznad ops teg proseka u mikroogledima. Na lokalitetu Senta postignut je znac ajno najvis i prinos semena (4,63 t/ha) u odnosu na ostale lokalitete. Prinos preko 4 t/ha dalo je jos tri lokaliteta (Vrbas, Rimski s anc evi i Zrenjanin). U godini prosec an sadrz aj ulja za 11 ispitivanih hibrida na 12 lokaliteta iznosio je 47,39%. Znac ajno najvis i sadrz aj ulja postigao je hibrid NS Oskar (50,46%), a od lokaliteta Aleksa S antic (49,52%) i Novo Milos evo (49,08%). Za sve hibride i lokalitete u Srbiji tokom godine ops ti prosek prinosa ulja iznosio je 1,81 t/ha. Najvis e vrednosti prinosa ulja postigli su NS Oskar (1,98 t/ha) i NS Fantazija (1,90 t/ha). Na osnovu c etvorogodis njih ispitivanja ( ) najvis i prosec an prinos semena postigli su hibridi NS Fantazija (3,90 t/ha), NS Konstantin (3,87 t/ha) i Dus ko (3,86 t/ha). Ključne reči: NS hibridi, lokaliteti, mikroogledi, prinos semena, sadrz aj i prinos ulja, suncokret Suncokret (Helianthus annuus L.) spada među c etiri najznac ajnije uljane kulture (posle soje, palme i uljane repice) u svetu (S koric, 2012; Jocic et al., 2015; Kaya, 2016; Papatheohari et al., 2016). Na svetskom trz is tu ulje suncokreta predstavlja visokokvalitetan proizvod. Gaji se na preko 24 miliona hektara u preko 40 zemalja sveta (FAOSTAT, 2014). Suncokret je najznac ajnija kultura za proizvodnju jestivog ulja u Srbiji.

49 U nas oj zemlji povrs ine pod suncokretom variraju u zavisnosti od godine i krec u se između i hektara. Variranje zavisi od ekonomskih c inilaca, politike cena, klimatskih prilika, kao i od niza drugih faktora. Postojec a genetska varijabilnost suncokreta omoguc ava stvaranje hibrida sa potencijalom za prinos semena preko 6 t/ha i sadrz ajem ulja u semenu preko 55%. Međutim, u s irokoj proizvodnji prinosi semena suncokreta najc es c e variraju između 1,5 i 3 t/ha (S koric, 2012). Stvaranje rodnijih hibrida sa boljim, kvalitetnijim i stabilnijim osobinama, uz primenu odgovarajuc ih agrotehnic kih mera koje utic u na smanjenje uticaja limitirajuc ih faktora u proizvodnji, doprinose povec anju prinosa ove znac ajne uljane kulture. Cilj ovog rada bila je ocena novosadskih hibrida suncokreta na osnovu postignutih rezultata za prinos semena, sadrz aj i prinos ulja u mrez i mikroogleda izvedenih tokom godine, kao i preporuka sortimenta za setvu u godini. Materijal koris c en u ovom radu obuhvatao je 11 hibrida suncokreta stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Tokom godine u Srbiji su postavljeni mikroogledi na sledec ih 12 lokaliteta: Rimski s anc evi, Vrbas, Senta, S upljak, Aleksa S antic, Kikinda, Novo Milos evo, Zrenjanin, Panc evo, Nes tin, Sremska Mitrovica i Zajec ar (Tab. 1). Velic ina osnovne parcele bila je 28 m 2. Dva srednja reda (iskljuc ujuc i rubne biljke) su koris c ena za berbu. Velic ina neto parcele iznosila je 13,3 m 2 (0,7 0,25 76). Ogledi su postavljeni po sluc ajnom blok sistemu u 4 ponavljanja. Primenjene su optimalne agrotehnic ke mere. Tokom vegetacije vrs ena su fenolos ka opaz anja i merenja. U fazi fiziolos ke zrelosti ocenjivana je otpornosti na dominantne bolesti. Analizirana su tri glavna parametra produktivnosti: prinos semena (t/ha), sadrz aj ulja (%) i prinos ulja (t/ha). Prinos semena suncokreta prerac unat je u t/ha sa 11% vlage. Sadrz aj ulja u semenu određen je metodom NMR (nuklearno-magnetna rezonanca), prema Granlund & Zimmerman (1975). Prinos ulja izrac unat je kao proizvod prinosa semena i sadrz aja ulja. Rezultati su statistic ki obrađeni u programu GenStat 12.

50 Savremeni hibridi suncokreta imaju visok potencijal rodnosti, koji varira od 4 do 6 t/ha (S koric, 2012; Kaya, 2016). Međutim, ovaj potencijal se u praksi realizuje sa 50-60% ili jos manje. Balalic i sar. (2016) saops tavaju da je prinos semena hibrida suncokreta stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u mrez i mikroogleda u trogodis njem proseku ( ) iznosio 3,63 t/ha. Hibridi NS Fantazija (3,88 t/ha) i Dus ko (3,82 t/ha) dali su najvis e prinose. Prinose iznad ops teg proseka imali su jos hibridi NS Konstantin, NS Oskar i Orfej. Ovi rezultati ukazuju na plastic nost i stabilnost hibrida, jer su agroekolos ki uslovi u ispitivanim godinama bili razlic iti. U prinosu semena postoje znac ajne razlike između pojedinih hibrida, godina i lokaliteta na kojima se gaji suncokret (S koric, 2012; Miklic i sar., 2015). Analizirajuc i rezultate prinosa semena u mrez i mikroogleda tokom godine vidi se da je prosec an prinos semena u Srbiji iznosio 3,81 t/ha posmatrajuc i sve hibride i lokalitete (Tab. 1). Balalic i sar. (2016) navode da je prosec an prinos semena u mikroogledima izvedenim tokom godine iznosio 3,71 t/ha, kada je u ogledima bilo 10 hibrida i 13 lokaliteta. Prema podacima Miklic i sar. (2015) prosec an prinos semena u godini bio je niz i i iznosio je za region Vojvodine 3,28 t/ha, a za region centralne Srbije 2,77 t/ha. Razlog niz im prinosima u godini objas njava se nepovoljnim vremenskim prilikama koje su vladale tokom vegetacije. U godini znac ajno najvis i prosec an prinos semena ostvarili su hibridi NS Konstantin (4,17 t/ha), Dus ko (4,00 t/ha) i NS Fantazija (3,98 t/ha). Hibridi NS Oskar, NS Romeo i Novosađanin postigli su prinos semena koji je bio iznad ops teg proseka u mikroogledima (Tab. 1). Posmatrajuc i rezultate svih 12 lokaliteta u Srbiji, moz e se videti da je na lokalitetu Senta postignut znac ajno najvis i prinos semena (4,63 t/ha) u odnosu na ostale lokalitete. Prinos semena preko 4 t/ha dalo je jos tri lokaliteta (Vrbas, Rimski s anc evi i Zrenjanin) (Tab. 1). Svi ispitivani hibridi su na lokalitetu Senta postigli prinos semena preko 4 t/ha, a NS Konstantin preko 5 t/ha. Pojedini hibridi su na nekim lokalitetima ostvarili izuzetno visoke prinose. Tako je hibrid NS Konstantin na osam lokaliteta postigao prinos preko 4 t/ha. Na lokalitetu Vrbas osam hibrida, a na lokalitetima Rimski s anc evi i Zrenjanin sedam hibrida je dalo prinos semena preko 4 t/ha. Najniz i prinos semena zabelez en je na

51 lokalitetima Aleksa S antic i Panc evo (Tab. 1). NS hibridi gajeni u Rumuniji pokazali su znac ajne razlike u prinosu semena u zavisnosti od lokaliteta. Prinos semena se kretao od 1,43 t/ha (NS-13, lokalitet Dalga) do 5,03 t/ha (NS-24, lokalitet Valul lui Traian), prema navodima Jockovic et al. (2012). Sadrz aj ulja je znac ajna komponenta prinosa ulja po jedinici povrs ine. Na sadrz aj ulja u semenu suncokreta znac ajno utic u genotip, zemljis no-klimatski uslovi, kao i nivo primenjene agrotehnike (Balalic i sar., 2008; Miklic i sar., 2014). Sadrz aj ulja je osobina koja je određena genetskim potencijalom određenog hibrida (G) uz znac ajno variranje pod uticajem faktora spoljas nje sredine (E), ali i interakcije G E. Od spoljas njih c inilaca na sadrz aj ulja najvis e utic u srednje dnevne temperature vazduha i kolic ina vlage u zemljis tu (S koric, 2012). Lokaliteti u velikoj meri utic u na sadrz aj ulja, s to potvrđuju rezultati van der Merwe et al. (2014), koji su obavili istraz ivanja na 6 lokaliteta sa 16

52 hibrida suncokreta. Dobili su visoko znac ajne razlike za hibride, lokalitete i interakciju hibrid lokalitet u sadrz aju ulja. Prema navodima Miklic i sar. (2015) lokaliteti su pokazali znac ajan uticaj na ovu osobinu. Prosec an sadrz aj ulja zavisno od lokaliteta varirao je od 39,58% (Kikinda) do 49,62% (Sombor). Da lokaliteti imaju znac ajan uticaj na sadrz aj ulja u semenu suncokreta ukazuju i rezultati Mohamed and Mohamed (2016), koji su oglede izveli sa 7 hibrida na 5 lokaliteta u uslovima Sudana. U godini prosec an sadrz aj ulja za 12 hibrida bio je 47,39%, s to je znac ajno vis e u odnosu na rezultate koje navode Miklic i sar. (2014). Ovi autori iznose da je prosec an sadrz aj ulja za 11 ispitivanih hibrida u godini za region Vojvodine bio 44,17%. Za uslove Makedonije prosec an sadrz aj ulja 20 ispitivanih hibrida iznosio je 45,60% prema navodima Markova-Ruz dik et al. (2015). Sadrz aj ulja znac ajno je bio najvis i kod hibrida NS Oskar (50,46%). Hibrid NS-H-111 imao je sadrz aj ulja preko 49%. Znac ajno vis i sadrz aj ulja od ops teg proseka (47,39%) pokazali su jos hibridi Novosađanin, NS Novak, Branko i NS Fantazija. Ostali hibridi imali su znac ajno niz i sadrz aj ulja u odnosu na ops ti prosek (Tab. 2).

53 Najpovoljniji lokaliteti za sintezu ulja bili su Aleksa S antic i Novo Milos evo, sa preko 49% ulja u proseku za sve hibride. Na lokalitetu Aleksa S antic je s est hibrida, a na lokalitetu Novo Milos evo tri hibrida imalo sadrz aj ulja preko 50%. Znac ajno vis e vrednosti sadrz aja ulja u odnosu na ops ti prosek pokazali su jos lokaliteti Kikinda, S upljak i Rimski s anc evi (Tab. 2). Osnovni cilj gajenja suncokreta je dobijanje s to vec e kolic ine ulja po jedinici povrs ine. Prinos ulja zavisi od prinosa semena i sadrz aja ulja u semenu. To je sloz ena osobina uslovljena genetskim faktorima, uslovima spoljas nje sredine, kao i njihovom interakcijom. Srednje dnevne temperature i nivo vlaz nosti u periodu nalivanja zrna imaju znac ajnu ulogu u determinaciji ove osobine (S koric, 2012; Kaya, 2016). Prema rezultatima Balalic i sar. (2016) lokaliteti su pokazali znac ajan uticaj na prinos ulja. Ovo potvrđuju i rezultati Gunduz & Goksoy (2016), koji su između tri lokaliteta u Turskoj ustanovili znac ajne razlike u prinosu ulja. Prinos ulja kretao se u proseku za sve lokalitete od kg/ha do kg/ha.

54 Ops ti prosek prinosa ulja za sve hibride i lokalitete na kojima su tokom godine postavljeni mikroogledi, iznosio je 1,81 t/ha (Tab. 3). Ove vrednosti su znac ajno vis e u odnosu na prinos ulja u godini, koje navode Miklic i sar. (2015). Ovi autori saops tavaju da su u mikroogledima gajili 10 hibrida na 11 lokaliteta, a postignut je prinos ulja od 1,49 t/ha. Poznato je da se godina odlikovala veoma nepovoljnim vremenskim prilikama za gajenje suncokreta. Od ispitivanih hibrida na teritoriji Srbije najvis e vrednosti prinosa ulja postigli su NS Oskar (1,98 t/ha) i NS Fantazija (1,90 t/ha). Srednje vrednosti prinosa ulja ostalih hibrida bile su na nivou ops teg proseka ogleda (Tab. 3). Prinos ulja znac ajno vis i u odnosu na ops ti prosek postigli su hibridi na pet lokaliteta (Senta, Rimski s anc evi, Vrbas, Zrenjanin i S upljak). Vredno je napomenuti da je na lokalitetu Senta devet hibrida, na lokalitetu Rimski s anc evi pet hibrida i na lokalitetima Vrbas i Zrenjanin c etiri hibrida postiglo prinos ulja preko 2 t/ha. Najniz i prinosi ulja bili su na lokalitetu Panc evo i Aleksa S antic (Tab. 3). Pos to nepovoljni uslovi spoljas nje sredine predstavljaju ogranic avajuc i faktor u proizvodnji suncokreta (S koric, 2012), neophodno je u ispitivanja, osim lokaliteta ukljuc iti kao faktor i godine, u cilju s to boljeg sagledavanja uticaja agroekolos kih uslova na realizaciju genetskog potencijala hibrida.

55 Kako bi se s to bolje ocenile vrednosti pojedinih NS hibrida, preduzeta su ispitivanja tokom vis e godina. Poređenjem prinosa semena 11 hibrida suncokreta, gajenih u mikroogledima u Srbiji tokom c etvorogodis njeg perioda ( ), uoc ava se da su hibridi NS Fantazija (3,90 t/ha), NS Konstantin (3,87 t/ha) i Dus ko (3,86 t/ha) postigli najvis e prinose. Slic ne rezultate tokom trogodis njeg perioda ( ) saops tili su Balalic i sar. (2016). Prinose iznad ops teg proseka imali su jos hibridi NS Oskar i NS Romeo (Tab. 4). Dobijeni rezultati ukazuju na plastic nost i stabilnost hibrida, jer su agroekolos ki uslovi u ispitivanim godinama bili razlic iti. Najniz i prinosi semena su bili u godini i iznosili su u proseku 3,18 t/ha (Tab. 4). To se objas njava nepovoljnim vremenskim prilikama koje su vladale tokom vegetacije Na osnovu postignutih rezultata u masovnoj proizvodnji, kao i u mikroogledima u ovoj i prethodnim godinama za setvu u godini predlaz u se sledec i hibridi: A. Visokoproduktivni uljani hibridi: NS Fantazija, NS Oskar, Dus ko, NS Konstantin, NS Romeo, Orfej, NS Novak i Sremac, koji su genetski otporni na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Hibridi NS Fantazija, Dus ko, NS Romeo, Orfej i Sremac, genetski su otporni i na sve rase plamenjac e prisutne kod nas. B. Hibridi otporni na herbicide iz grupe imidazolinona: Rimi PR, Pegaz i NS Taurus koji su genetski otporni na plamenjac u. U Clearfield sistemu proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Pulsar 40 ili Passat uspes no se res ava problem volovoda, kao i vec eg broja jednogodis njih uskolisnih i s irokolisnih korova. C. Hibridi otporni na herbicide iz grupe sulfonil urea: Sumo 1 PR, koji je genetski otporan na plamenjac u i na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana), kao i hibrid Sumo 2 OR, koji je genetski otporan na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Ovim nac inom proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Express 50 SX uspes no se res ava problem vec eg broja s irokolisnih korova, c ak i palamide. D. Hibridi za posebne namene: Za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna meseca treba sejati ultrarani hibrid Dukat, koji je genetski otporan na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Za proizvodnju proizvoda od jezgra suncokreta preporuc uju se hibridi najnovije generacije NS Slatki i NS Gricko, kao i hibridi Vranac i Cepko.

56 Visokooleinski hibrid Oliva, sa sadrz ajem oleinske kiseline preko 80%. Ovaj hibrid je genetski otporan na plamenjac u. Za ishranu ptica preporuc uje se hibrid Labud. U grupi dekorativnih suncokreta preporuc uju se Neoplanta, koja se odlikuje bordo bojom jezic astih cvetova i Heliopa, koja se odlikuje z utom bojom jezic astih cvetova. Rad je deo istraz ivanja koja se izvode u okviru projekta TR (Razvoj novih sorti i poboljs anje tehnologija proizvodnje uljanih biljnih vrsta za razlic ite namene), koji finansira Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnolos ki razvoj Republike Srbije. Balalic, I., Miklic, V., Jocic, S., Hladni, N., Marinkovic, R., Gvozdenovic, S. (2008): Rezultati mikroogleda NS hibrida suncokreta i preporuka sortimenta za godinu. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 45(2): Balalic, I., Jocic, S., Miklic, V., Cvejic, S., Jockovic, M., Miladinovic, D. (2016): NS hibridi suncokreta u mikroogledima u i preporuka za sortimenta za setvu u godini. Zbornik referata, 50. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije, Zlatibor, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, FAO (2014): FAOSTAT. Granlund, M., Zimmerman, D. C. (1975): Effect of drying conditions on oil contents of sunflower (Helianthus annuus L.) seed determined by wide-line Nuclear Magnetic Resonance (NMR). North Dakota Acad Sci Proc, 27: Gunduz, O., Goksoy, A. T. (2016): Determination of superior hybrid combinations in sunflower and testing of their resistance to broomrape (Orobanche cumana Wallr.) in infested areas. Proc. 19 International Sunflower Conference, Edirne, Turkey, Jocic, S., Miladinovic, D., Kaya, Y. (2015): Breeding and genetics of sunflower. U: E. M. Force, N. T. Dunford, J. J. Salas (ured.) Sunflower: Chemistry, Production, Processing and Utilization. AOCS Monograph Series of Oilseeds, AOCS Press, Urbana, Illinois, USA, Jockovic, M., C iric, M., Jocic, S., Cvejic, S., Marinkovic, R., Miklic, V. (2012): Performance of NS sunflower hybrids in Romania. Selekcija i semenarstvo, 18(1): Kaya, Y. (2016): Sunflower. U: S. K. Gupta (ured.) Breeding Oil Seed Crops for Sustainable Production. Opportunities and Constraints, Academic Press, Elsevier Inc, USA, Miklic, V., Balalic, I., Jocic, S., Marinkovic, R., Cvejic, S., Miladinovic, D., Jockovic, M., Hladni, N. (2014): Rezultati ispitivanja NS hibrida suncokreta u mikroogledima i preporuka za setvu u godini. Zbornik referata, 48. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor

57 Miklic, V., Balalic, I., Jocic, S., Marinkovic, R., Cvejic, S., Hladni, N., Miladinovic, D. (2015): Rezultati mikroogleda NS hibrida suncokreta i preporuka sortimenta za setvu u godini. Zbornik referata, 49. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor Mohamed, M. J., Mohamed, A. A. (2016): Stability performance of new introduced sunflower hybrids for seed yield and its componenets under Sudan conditions. Proc. 19 International Sunflower Conference, Edirne, Turkey, Papatheohari, Y., Ilias, S.. Travlos, I. S., Papastylianou, P., Argyrokastritis, I. G., Dimitrios, J., Bilalis, D. J. (2016): Growth and yield of three sunflower hybrids cultivated for two years under mediterranean conditions. Emirates Journal of Food and Agriculture (EJFA), 28(2): S koric, D. (2012): Sunflower breeding. U: D. S koric, Z. Sakac (ured.) Sunflower Genetics and Breeding. International Monography, van der Merwe, R., Labuschagne, M. T., Herselman, L., Hugo, A. (2014): Stability of seed oil quality traits in high and mid-oleic acid sunflower hybrids. Euphytica, 193(2):

58 Poslednjih nekoliko godina na teritoriji Srbije vremenske prilike poprimaju ekstremna obelez ja, od izrazitih sus a u i do enormnih kolic ina padavina i poplava u godini. U takvim uslovima gubici u proizvodnji s ec erne repe su sve vec i, a kao glavni razlog istic u se bolesti trulez i korena u sus nim i pegavost lista (Cercospora beticola) u kis nim godinama. Pored promene klimatskih uslova treba imati u vidu i da su se patogeni brzo adaptirali i postali otporni na postojec u tehnologiju hemijske zas tite s ec erne repe. Dugogodis nja primena preparata sa istim ili slic nim aktivnim materijama i specific nim mehanizmom delovanja u nas oj zemlji dovela je do razvoja rezistentnosti patogena na razlic ite grupe fungicida. Da bi smanjili gubitke i obezbedili napredak u proizvodnji s ec erne repe, neophodne su promene u tehnologiji gajenja ove kulture i prilagođavanje novonastalim klimatskim i biotic kim promenama. S tim ciljem Odeljenje za s ec ernu repu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, organizuju razlic ite poljske oglede u kojima se ispituju uticaj agrotehnic kih mera na prinos i kvalitet korena s ec erne repe. Posebno se istic u ogledi sa razlic itim dozama mineralnih hraniva, sa razlic itim gustinama setve, sa razlic itim rokovima setve i vađenja korena s ec erne repe, kao i ogledi sa primenom fungicida u suzbijanju cerkospore. Cilj istraz ivanja je da pronađemo odgovore na nastale klimatske i biotic ke faktore, prilagodimo tehnologiju gajenja s ec erne repe i na taj nac in umanjimo s tete prouzrokovane najznac ajnijim patogenima u nas im uslovima gajenja. Setva predstavlja posebno vaz nu i specific nu meru u tehnologiji gajenja s ec erne repe. Ostvareni nivo efikasnosti i organizacije u izvođenju ove agrotehnic ke mere ima direktan uticaj na kvantitet i kvalitet ostvarenih prinosa, a samim tim i na ukupne ekonomske efekte proizvodnje. Gres ke i propusti nac injeni u ovoj fazi proizvodnje ne mogu se nadoknaditi naknadno izvedenim agrotehnic kim procesima. Setva s ec erne repe u Vojvodini poc inje u martu mesecu, odnosno kada temperatura setvenog sloja zemljis ta dostigne 5 C, a zavrs ava se polovinom aprila. S obzirom da je period sejanja s ec erne repe

59 relativno dug, neophodno je ispitati uticaj razlic itih rokova setve na prinos i kvalitet korena s ec erne repe. Ranija istraz ivanja, kao i praksa preporuc uju ranije rokove setve. Prednosti rane setve su duz i period vegetacije, samim tim vec i prinos korena i polarizacionog s ec era, manje s tete od repine pipe zbog niskih temperatura tokom perioda nicanja. Kao glavni nedostatak istic e se rizik od kasnih mrazeva, koji mogu dovesti do kompletnog izmrzavanja useva ukoliko temperatura padne ispod -3 C. Iskustva prikupljena poslednjih nekoliko godina pokazuju da i kasne setve, kao i presejani usevi s ec erne repe, daju izuzetno visoke prinose, a u nekim godinama i daleko bolje od prvih rokova setve. Proizvođac i s ec erne repe se rado sec aju godine kada nijedan ha s ec erne repe nije posejan pre 13. aprila, a ostvareni su izuzetni rezultati. Takođe ponovljene setve u i godini nisu podbacile ni u prinosu ni u kvalitetu korena. S ta se to dogodilo poslednjih nekoliko godina i zas to se moguc nost pomeranja roka setve s ec erne repe prema kraju marta meseca sve vis e namec e u proizvodnji ove kulture? Odgovor su promene klimatskih i biotic kih c inioca. Godine su sve toplije, tako da usevi brzo nakupljaju sume temperatura neophodne za fenolos ki razvoj i samim tim se brz e razvijaju. S druge strane patogeni, pre svega gljiva Cercospora beticola, adaptirali su se na primenu zas titnih sredstava stvarajuc i otporne sojeve i suz avajuc i prostor delovanja pesticida. U takvim uslovima pomeranje setve ima prednost. Kasnijom setvom se moz e izbaciti jedan fungicidni tretman u zas titi od cerkospore, jer su biljke u vreme infekcije mlađe sa jac im imunitetom prema bolestima. Nedostaci kasnije setve su moguc nost isus ivanja setvenog sloja zemljis ta usled jake kos ave na prolec e, zatim otez ana borba sa repinom pipom, koja tokom aprila meseca poc inje da leti. Cilj nas ih istraz ivanja u narednom periodu je da pratimo biljke repe posejane u razlic itim rokovima setve i na osnovu rezultata ogleda preporuc imo optimalno vreme za setvu nas im proizvođac ima.

60 Prilikom izvođenja ogleda primenjena je standardna agrotehnika u proizvodnji s ec erne repe. Jedina razlika pored momenta setve u izvođenju ogleda je bila prilikom aplikacije prvog tretmana u zas titi od cerkospore. Prva dva roka setve su tretirana nedelju dana ranije u odnosu na preostala tri roka setve. Proizvodna godina odlikovala se povoljnim rasporedom padavina, bez izrazito sus nih i toplih perioda, s to je izuzetno pogodovalo razvoju svih ratarskih kultura, pa i s ec ernoj repi. Ogled je izvađen ruc no U Tabeli 2. prikazani su rezultati po sortama i rokovima setve. Najvec i prinos korena je ostvaren u trec em roku setve, a najmanji prinosi korena u poslednja dva roka. Kod ispitivanih sorti, najvec e prinose ostvarile su sorte 4 i 5, koje su registrovane kao prinosni tip. Najmanji prinos je imala sorta 1, koja pripada Z tipu s ec erne repe. U pogledu sadrz aja s ec era, razlike između ispitivanih rokova setve su bile daleko manje. Najvec a vrednost sadrz aja s ec era je zabelez ena u trec em roku setve (14,88%), a najmanja u c etvrtom roku setve (14,07%). Ispitivane sorte su prikazale znatno vec u varijabilnost prvenstveno zbog c injenice da su odabrane sorte bile razlic itog tipa. Najvec i

61 sadrz aj s ec era su imale izrazito s ec ernate sorte 1 (14,98%) i 2 (15,34%), a najmanji sadrz aj s ec era u proseku je imala prinosna sorta 4 (13,78%) (Tab. 3). Kao konac an pokazatelj vrednosti proizvodnje s ec erne repe, koristi se prinos polarizacionog s ec era. Ovaj pokazatelj je najinteresantniji i nas im proizvođac ima, jer je to parametar na osnovu kog se i vrs i finansijski obrac un vrednosti proizvodnje s ec erne repe. Kao i kod prethodna dva svojstva, najvec a vrednost za prinos polarizacionog s ec era zabelez ena je kod trec eg roka setve. Prinos polarizacionog s ec era u trec em roku setve je bio vec i za 1 t/ha u odnosu na prvi rok setve, a za 1,8 t/ha u odnosu na drugi rok setve. U trec em i c etvrtom roku setve ostvaren prinos polarizacionog s ec era je bio duplo manji u odnosu na trec i rok setve (Tab. 4). Između razlic itih sorti u pogledu prinosa polarizacionog s ec era variranja su bila smanjena, tako da su najvec i prinosi polarizacionog s ec era ostvareni kod dve sorte s ec erne repe razlic itog tipa. Prva je sorta 2 koja pripada Z tipu i dala je prinos od 8,38 t/ha, a druga je sorta 5 koja je prinosni E tip i ostvarila je prosec an prinos u pet rokova od 8,4 t/ha. Na osnovu dosadas njeg iskustva i prikazanih rezultata, rano je za bilo kakav generalni zakljuc ak o preporuci vezanoj za rokove setve s ec erne repe. Kao zakljuc ak se moz e izvesti da je u danas njim klimatskim uslovima rok setve s ec erne repe duz i u poređenju sa ranijim mis ljenjima i shvatanjima i da traje nekoliko nedelja. U zavisnosti od godine sigurno da c e biti razlika, ali se ne treba plas iti kasnije setve i izbegavati setvu s ec erne repe ukoliko to vremenske prilike ne dozvole tokom marta meseca. U svakom sluc aju, rokovi setve c e biti tema nas ih istraz ivanja i u narednim godinama, tako da c emo moc i da definis emo koji rokovi setve su u novostalim prilikama optimalni sa svim prednostima i nedostacima koje nose sa sobom u proizvodnji s ec erne repe.

62 Istoric ari veruju da se u Juz noj Americi paprika poc ela redovno koristiti u ishrani ljudi od godine pre nove ere. Danas u svetu postoji veliki broj sorti ove znac ajne povrtarske vrste. Paprika se od povrtarskih vrsta (bez krompira) u godini nalazi na prvom mestu po povrs inama u Srbiji sa ha (Republic ki zavod za statistiku, 2016), a njena raznovrsnost plodova je dovela do velikog broja razlic itih prerađevina. U razlic itim regionima Srbije potros ac i su navikli da konzumiraju plodove paprika razlic itog oblika, velic ine i boje (Danojevic et al., 2016). U Srbiji se pored upotrebe u svez em stanju, paprika koristi kao: pec ena, punjena (sa razlic itim nadevima), kisela, sus ena, mlevena, u vidu ajvara, pinđura i prerađena na mnogo razlic itih nac ina. Da bismo pravilno uzgojili biljke paprike koje c e dati visok i kvalitetan prinos plodova, moramo da znamo njene zahteve za temperaturom, vodom, zemljis tem i drugim faktorima. U radu c e biti navedeni samo najznac ajniji faktori u proizvodnji paprike. Paprika zahteva plodna, strukturna zemljis ta, dobrog vodno-vazdus nog rez ima i povoljnih fizic ko-hemijskih svojstava. Najbolja su plodna aluvijalna zemljis ta i c ernozem. Najbolji predusevi za papriku su jednogodis nje leguminoze, strnine i trave, a los i predusevi su biljke iz familije Cucurbitaceae (vrste iz porodice tikava), Solanaceae (paprika, paradajz, krompir, patlidz an i duvan). Na istoj parceli papriku bi trebalo saditi ili sejati tek nakon 4-5 godina. Poznato je da se mnogi patogeni mogu preneti semenom, zato seme paprike mora biti zdravo, visoke klijavosti i energije klijanja, bez semena korova i sortno c isto. Pre

63 setve preporuc uje se dezinfekcija semena u 2% rastvoru NaOH u trajanju od 15 minuta, a nakon dezinfekcije seme se 15 minuta ispira c istom vodom i nakon toga sus i. Portis et al. (2004) su u severozapadnoj Italiji ispitivali uticaj selekcije koju su vrs ili poljoprivredni proizvođac i na genetic ku c istoc u lokalne sorte paprike. Ustanovili su da sakupljanje semena sa malog broja biljaka paprike na bazi selekcionih kriterijuma proizvođac a dovodi do znac ajnog opadanja genetic ke varijabilnosti, s to u duz em vremenskom periodu moz e dovesti do znac ajne genetske erozije date sorte. Stoga nestruc na briga oko genetic kih resursa moz e dovesti do nepovratnog gubitka njihovih znac ajnih karakteristika. Iz tog razloga potrebno je paz ljivim i struc nim semenarstvom c uvati svojstva date sorte. Setvena norma za proizvodnju rasada u lejama je 6-7 g semena/m 2. Seme se seje na dubinu od 1,5-2 cm. Vreme setve je potrebno podesiti sa planiranim vremenom rasađivanja (otvoreno polje ili zas tic eni prostor). U nas im agroekolos kim uslovima uobic ajeno vreme setve u plastenicima je druga i trec a dekada marta. Rane i srednje rane sorte paprike, kao s to su Anita, Atina, Matica, Plamena, Una i Amfora, mogu se gajiti i direktnom setvom. Pos to se rasad paprike proizvodi u plastenicima i staklenicima potrebno je da bude okaljen, odnosno spreman na nove uslove sredine na otvorenom polju. Kaljenje biljaka poc inje sedam dana pre sadnje, smanjenjem broja zalivanja, a povec anjem zalivne norme zbog provociranja rasta korenovog sistema. Zas tic eni prostor se intenzivnije provetrava, po moguc nosti potpuno otvara, odnosno skida se folija. Foliju treba skinuti predvec e, a ne u toku dana, to jest ne po jakom suncu ili vetru. Kvalitetan rasad paprike treba da ima 6 8 potpuno razvijenih listova, visinu stabla cm i dobro razvijen korenov sistem. Tokom proizvodnje rasada pored optimalnih uslova za biljke, uslovi su obic no pogodni i za razvoj biljnih bolesti. U znac ajne preventivne mere u zatvorenom prostoru spadaju i dezinfekcija zas tic enog prostora, pribora i alata, dezinfekcija zemljis ta, optimalna temperatura, optimalna zemljis na i vazdus na vlaga, provetravanje i dr. Ukoliko dođe do pojave bolesti veoma je vaz no pravilno prepoznati simptome kako bi se preduzele adekvatne mere. Ako se proizvođac i nisu do tada sreli sa simptomima, mogu da se obrate struc nim licima koji c e prepoznati date simptome i dati preporuku za sprec avanje s irenja bolesti ili za suzbijanje s tetnih insekata. Trulez semena, palez klijanaca i poleganje ponika paprike prouzrokuje vec i broj fitopatogenih mikroorganizama: Pythium spp., Fusarium spp., Rhizoctonia solani Kühn i Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) de Bary (Balaz i sar., 2009). Ove gljive spadaju u zemljis ne patogene i mogu se odrz avati kao saprofiti tako s to kolonizuju organsku materiju, odrz avaju se u zemljis tu ili na biljkama korovske vegetacije.

64 Simptomi bolesti zavise od faze razvoja biljke u vreme infekcije i prouzrokovac a oboljenja. Zaraz eno seme ne klija, tamni, vremenom postaje meko i truli. Na ponicima se javljaju smeđe nekrotic ne lezije, dok je donji deo stabla suz en i ne daje potporu poniku koji vremenom vene, pada i uginjava. Korenov sistem je redukovan, tamni i truli, pri c emu su sekundarni korenovi slabo razvijeni ili ih uops te nema. Pojava bele pauc inaste micelije po obolelim biljkama ukazuje da se radi o prouzrokovac ima iz roda Pythium. U prizemnom delu stabla u nivou zemljis ta infekcije obic no vrs e vrsta R. solani i gljive iz roda Fusarium. Pri proizvodnji rasada propadanje biljaka se javlja u vidu koncentric nih krugova sa karakteristic nim c elavim mestima (Medic -Pap i sar., 2013). Prema preporukama EPPO, a u skladu sa principima dobre prakse u zas titi bilja, u suzbijanju s tetnih organizama mogu biti koris c eni samo registrovani preparati (EPPO Standards, PP 2/30(1)). Za suzbijanje prouzrokovac a trulez i semena, palez i klijanaca i poleganja ponika paprike u Srbiji su registrovani preparati na bazi propamokarb-hidrohlorida, fosetilaluminijuma i kombinacije ove dve aktivne materije. Ovi preparati se primenjuju za zalivanje rasada i rasađenih biljaka u koncentraciji 0,15-0,25%. Paprika se rasađuje kada se srednje dnevne temperature zemljis ta i vazduha iznad 15 o C i kada prestane opasnost od kasnih prolec nih mrazeva. U regionu Vojvodine to je uglavnom u drugoj dekadi maja. Preranom sadnjom, kada je zemljis te hladno, koren se veoma slabo razvija, lis c e posađenih biljaka z uti, c ime se usporava kasniji razvoj biljaka. Prekasnom sadnjom smanjuje se period vegetacije s to moz e imati za posledicu nesazrevanje plodova onih sorti koje se beru u fiziolos koj zrelosti. Kasnom sadnjom kada su visoke temperature biljke se tez e primaju, c es c e pate od nedostatka vode ili se zbog intenzivnijeg rasta vegetativnog dela biljke razvija manje cvetova, s to za rezultat ima niz i prinos. Paprika se na otvorenom polju najc es c e sadi na rastojanju cm cm. Sadnja moz e biti u redove, dvoredne ili vis eredne pantljike, ali po jedna, a ne dve biljke u kuc ici. Sadnja moz e biti i na vec em rastojanju između redova, s to zavisi od vrste kultivatora za međurednu obradu. Gustina sklopa je obic no od do biljaka/ha.

65 Dubina sadnje treba da je 5 6 cm, odnosno sadi se do kotiledona ili 1 cm dublje (Gvozdenovic i sar., 2006). Nije preporuc ljiva dublja sadnja zato s to je potrebno vis e vremena da se zemljis te zagreje na vec oj dubini, te tako duz e traje primanje rasada. Kod rasađivanja je vaz no postic i ravnomeran raspored biljaka unutar reda. U sklopu ređem od optimalnog, biljke su razvijenije, daju vis e plodova po biljci, ali je ukupni prinos trz is nih plodova po jedinici povrs ine manji. U pregustom sklopu smanjuje se broj trz is nih plodova po biljci, plodovi su sitniji, ukupan prinos po jedinici povrs ine se ne povec ava, a povec avaju se tros kovi proizvodnje zbog vec eg broja potrebnih biljaka. Rasađivanje je najbolje obaviti za vreme oblac nih dana, rano ujutro ili kasno popodne. Najbolje primanje biljaka paprike je iz saksija, zatim kontejnera dok se najtez e prima c upani rasad (tzv. rasad golih z ila). Zemljis te za sadnju paprike mora biti optimalne vlaz nosti. Treba izbegavati rasađivanje u prevlaz no zemljis te, jer to uzrokuje z utilo i otpadanje listova. U sluc aju da je zemljis te suvo, potrebno je izvrs iti zalivanje dan do dva pre sadnje u kolic ini l/m 2. Kada se zemljis te prosus i pristupiti sadnji. Ako se sadnja mora obavljati tokom c itavog dana, onda treba prekinuti u najtoplijem periodu i po vetrovitom danu. Nakon sadnje papriku ne zalivati velikim zalivnim normama. Ukoliko je zemljis te zaliveno pred sadnju, onda je dovoljno oko 10 l/m 2. Za vreme toplog vremena zalivnu normu od l/m 2 je potrebno ponoviti 2-3 puta. Nakon ukorenjavanja papriku zaliti sa oko l/m 2. Nakon 5 7 dana izvrs iti kontrolu stanja useva i popunjavanje praznih mesta, nakon c ega ukoliko je potrebno opet izvrs iti navodnjavanje. Posebnu paz nju treba posvetiti pravovremenom zalivanju, jer u sluc aju nedostatka vode, kalcijum (Ca) postaje veoma slabo pokretan u biljci. Slaba pokretljivost kalcijuma izaziva pojavu mrkih pega na vrhu ploda, zatim truljenje, s to dovodi do trz is ne neupotrebljivosti plodova. Posebno se preporuc uje folijarna upotreba rastvora Ca-nitrata u koncentaciji od 1%, naroc ito ukoliko se predviđaju visoke temperature u periodu od nekoliko nedelja. Optimalna temperatura za rast i razvoj paprike je C tokom dana, a tokom noc i temperatura ne bi trebalo da je vis a od 24 C. Paprika je posebno osetljiva na povec anje ili smanjenje temperature. Na osnovu rezultata gajenja paprike na razlic itim temperaturama (25 C i 33 C) ustanovljeno je da dolazi do smanjenja mase i duz ine ploda paprike kada su cvetovi opras eni sa polenom od cvetova izloz enih temperaturi od 33 C tokom ranog razvoja (Erickson & Markhart, 2002).

66 Kultiviranje paprike ima za cilj aeraciju povrs inskog sloja zemljis ta, odrz avanje vlage i mehanic kog unis tavanja korova. Ova mera nege se obavlja u toku vegetacije, sve dok biljke ne sklope redove, a prvo se obavlja dve nedelje nakon rasađivanja. Posle svakog navodnjavanja ili posle svake jake kis e izvrs iti međuredno kultiviranje, da ne bi dos lo do obazovanja jake pokorice. Dubina prva dva kultiviranja treba da je 3-5 cm, ostala kultiviranja obavljati na dubinu 5-7 cm. Pored kultiviranja, paprika izuzetno dobro reaguje i na okopavanje. Ova mera nege je znac ajna da unis ti korov u redu i da razrahli zemljis te u zoni korenovog vrata. Ukoliko je potrebno, pre rasađivanja se mogu primeniti herbicidi na bazi pendimetalina u kolic ini 5 l/ha. U toku vegetacije obaviti 2-3 okopavanja, na dubini 5 7 cm. Prvo okopavanje obaviti zajedno sa prvim kultiviranjem (Gvozdenovic, 2010). Ukoliko se biljke gaje na malc foliji okopavanje i kultiviranje nisu moguc i, osim na onim mestima gde je zemljis te nepokriveno. Upotreba malc folije je korisna u cilju smanjenja brojnosti korova, ali ukoliko nastupi period sa izuzetno visokim temperaturama takvo zemljis te se vis e zagreje i ne moz e da se ohladi tokom noc i. Stoga je zemljis te prekriveno folijom toplije od nepokrivenog. Pos to paprika ima dugu vegetaciju, neophodno je obezbediti dovoljno hraniva u pristupac nom obliku tokom celog vegetacionog perioda. Stalnim navodnjavanjem povec ano je ispiranje hraniva, a istovremeno povec ano je i usvajanje hraniva od strane biljke. Prihranjivanje uz zalivanje kap po kap treba da obezbedi ujednac eno snabdevanje biljaka hranivima tokom rasta i razvic a, a naroc ito u vreme povec anih potreba za vodom. Ranijim istraz ivanjima ustanovljeno je da od makroelemenata jedna biljka paprike tokom vegetacije najvis e usvoji: kalijum (5,7 g K2O), zatim azot (4,6 g N) i fosfor (0,45 g P2O5) (Kafkafi & Tarchitzky, 2011). Najvec a potros nja navedenih makroelemenata je u fazi intenzivnog porasta i razvoja plodova. Na osnovu potros nje makroelemenata od strane jedne biljke mogu se prerac unati potrebe biljaka po jedinici povrs ine za određeni vegetacioni period. Ukoliko se paprika gaji bez sistema kap po kap, onda su potrebna barem dva prihranjivanja, kako sa azotom, tako i fosforom i kalijumom. Prvo prihranjivanje obavlja se posle prijema biljaka sa 1/4 od ukupne kolic ine azotnih đubriva (oko 220 kg/ha KAN-a) i to 2-3 nedelje nakon sadnje. Drugo prihranjivanje obavlja se u fazi punog cvetanja i zametanja plodova 1/4 N i 1/3 P i K đubriva od ukupne koli c ine. Posle svakog prihranjivanja neophodno je navodnjavanje,

67 zbog unos enja hraniva u zemljis te. Nakon toga obaviti međuredno kultiviranje i okopavanje. U toku vegetacije paprike moz e se obaviti i folijarna prihrana sa ciljem da se obezbedi bolji porast biljaka, bolja kondicija i zdravstveno stanje, dodavanjem makro- i mikroelemenata N, P, K, Ca, Mg, Fe, B, Mn, Cu, Mo i Zn preko lista (Gvozdenovic, 2010). U patologiji paprike, osim mikoza i viroza, znac ajno mesto zauzimaju i oboljenja bakteriozne prirode. Prema najnovijoj sistematici bakterioznu pegavost paprike prouzrokuju tri vrste Xanthomonas kompleksa: Xanthomonas euvesicatoria, Xanthomonas perforans i Xanthomonas gardneri (Jones et al., 2000). Uzimajuc i u obzir rezultate ranijih prouc avanja, moz e se konstatovati da je prouzrokovac bakteriozne pegavosti paprike u Srbiji vrsta X. euvesicatoria (Ignjatov i sar., 2010). Neophodno je dalje prac enje prisustva Xanthomonas spp., s obzirom na to da je paprika veoma zastupljena u povrtarskoj proizvodnji u nas, kao i da postoji opasnost od promene sastava populacije patogena. U agroekolos kim uslovima Srbije prouzrokovac bakteriozne pegavosti paprike (Xanthomonas euvesicatoria) se redovno javlja, a intenzitet zaraze i ekonomske s tete koje prouzrokuje ova bakterija mogu biti znac ajne i uglavnom zavise od vremenskih uslova (Ignjatov i sar., 2010). Svi razvojni stadijumi biljaka paprike su podloz ni napadu: faza klijanaca, vegetativnog porasta, faza cvetanja, plodonos enja i skladis tenja. Simptomi se javljaju u vidu okruglastih tamnozelenih, vodenastih pega koje postaju smeđe i oivic ene su svetlijim rubom. Kasnije listovi poz ute i otpadaju. S obzirom na mali spektar aktivnih materija za suzbijanje bakteriozne pegavosti paprike, kao i c estu primenu bakarnih preparata, postoji velika opasnost od razvoja rezistentnosti bakterija. Pos to vec ina gajenih genotipova paprike ispoljava visok stepen osetljivosti prema prouzrokovac u bakteriozne pegavosti, a postoji izolovan gen otpornosti prema najzastupljenijoj rasi patogena u nas, selekcija paprike na otpornost bila bi znac ajan doprinos kontroli ovog ekonomski znac ajnog oboljenja (Ignjatov i sar., 2012). Stoga, u nedostatku efikasnih baktericida res enje treba traz iti u integralnom pristupu. Preventivne mere su koris c enje zdravog i tretiranog semena, pos tovanje plodoreda i izbegavanje zalivanja kis enjem. Pored bakteriozne pegavosti na paprici se javlja i stolbur fitoplazma koja prouzrokuje z uto uvenuc e. Bolest se javlja ciklic no (Mijatovic i sar., 2007). Toplo i suvo leto pogoduje razvoju bolesti. Zaraz ene biljke paprike zaostaju u porastu, s

68 karakteristic nim simptomima u vidu z utila i uvenuc a. Cikade su vektor patogena, a zaraz ene biljke raznih korovskih vrsta su znac ajan izvor infekcije. Veoma znac ajni u proizvodnji paprike su i fitopatogeni virusi. Najrasprostranjeniji su virus mozaika krastavca, virus mozaika duvana, virus crtic аstog mozаikа krompirа i virus mozaika lucerke. Virusi na paprici izazivaju simptome u vidu mozaika lis c a, krz ljavosti, mozaika sa izraz enim koncentric nim prstenastim pegama ili hlorotic ni linijski mozaik. Kako bi se smanjio broj obolelih biljaka neophodno je sprovesti preventivne sanitarne mere uz kontrolu populacije vektora. Najc es c e obrazuje dve generacije godis nje u Srbiji, a ponekad u uslovima tople i vlaz ne jeseni; jedan deo populacije formira i parcijalnu trec u generaciju. Let prve generacije belez i se od maja do kraja juna, dok let druge generacije moz e poc eti vec u prvoj polovini jula pa sve do septembra meseca. Prezimljuje u stadijumu gusenice poslednjeg stadijuma u biljnim ostacima. Zbog ovoga je vaz no s to vis e usitniti z etvene ostatke. Brojnost ove vrste se najefikasnije prati pomoc u svetlosnih klopki. Optimalno vreme za suzbijanje je nekoliko dana nakon s to se utvrdi maksimum leta. Utvrđivanje brojnosti na samim parcelama se vrs i brojanjem jajnih legala na 10 mesta po 10 biljaka, krec uc i se dijagonalno kroz parcelu. Najvis e paz nje treba obratiti na nalic je listova gde plamenac uglavnom polaz e svoja jaja. Za suzbijanje mogu se koristiti preparati na bazi indoksakarba, primenjuje se u koncentraciji od 0,25 l/ha. Poseduje ovicidno i larvicidno dejstvo. Prilikom hemijskog tretmana poz eljno je koristiti s to vis e vode, oko 400 l/ha kada je rec o traktorskim prskalicama. Cilj je da sredstvo dođe u kontakt sa jajima i mladim larvama koje se nalaze na nalic ju listova. Izrazito je migratorna i termofilna vrsta, kojoj pogoduje suva i topla klima. Iz tog razloga je prisutnost i napad ove vrste uvek povec an u oblasti sa mediteranskom klimom. Tokom godine razvija dve ili tri generacije i prezimljava u zemljis tu kao lutka ili gusenica. Za razvoj jedne generacije potrebno je od 25 do 40 dana. Na masovno razmnoz avanje sovice povoljno utic u vis e temperature i padavine tokom prolec a i visoke temperature tokom leta. Gusenice su veoma polifagne i hrane se na preko 250 vrsta biljaka. Na paprici os tec uju uglavnom generativne organe. Optimalno vreme za suzbijanje je nekoliko, pa i do 10 dana nakon s to se utvrdi maksimum leta. Za suzbijanje pamukove sovice u paprici mogu se koristiti isti preparati kao i protiv kukuruznog plamenca, ali je ponekad potrebno korigovati vreme primene.

69 Veoma je polifagna vrsta koja os tec uje veliki broj razlic itih vrsta. Ciklus razvic a traje od 60 do 70 dana, a u nas im agroekolos kim uslovima moz e obrazovati i nekoliko godis njih generacija. Za ishranu koristi veliki broj biljaka i posebno je s tetna na povrtarskim vrstama kao s to su paprika i paradajz. Hrane se svim delovima biljke, ali preferiraju mlađe izdanke i plodove. Usnim aparatom povrtna stenica bus i kutikulu biljke i ubrizgava enzime za varenje unutar tkiva i nazad usisava hranu u tec nom obliku, ostavljajuc i za sobom os tec enja u vidu tamnih mrlja na tkivu biljke. Ovim nac inom ishrane povrtne stenice mogu znac ajno da os tete plodove, kako vizuelno tako i organoleptic ki. Imago se moz e suzbijati piretroidima, ali veliku paz nju treba obratiti na karencu koris c enog preparata, iz razloga s to se pojava povrtne stenice c esto poklapa sa vremenom sazrevanja plodova. Jako je bitno da se branje obavi kada su plodovi dostigli tehnolos ku zrelost. Obic no prilikom branja prvih ranih plodova naroc ito iz plastenika, proizvođac i da bi postigli vec u cenu beru plodove nedovoljne zrelosti. Takvi plodovi imaju tanje meso ploda koje brz i gubi vodu, te se plodovi los ije c uvaju. Plodovi se beru sa c itavom peteljkom ploda. Preporuc uje se da radnici prilikom branja imaju c iste ruke, a najbolje da koriste c iste rukavice. Plodovi se ne smeju spus tati u gajbice sa vec e visine, jer dolazi do os tec enja plodova koji se tako brz e kvare. Gajbice treba da su od plastike zbog lakog pranja i ne smeju da budu u dodiru sa zemljis tem (zbog kontakta sa zemljis nim mikroorganizmima). Najbolje da se plodovi s to pre sklone sa sunca u hladovinu i to najkasnije 1 sat od branja. Nakon branja trebalo bi odbaciti os tec ene i trule plodove i klasirati. U sluc aju duz eg c uvanja plodove je potrebno oprati toplom vodom temperature 55 C u trajanju oko 12 sekundi i c uvati na 7 C uz relativnu vlaz nost vazduha od 93-95% (Fallik et al., 1999). Plodovi sitnoplodnih sorti paprika se c uvaju bez peteljke. Balaz, F., Stojs in, V., Jasnic, S., Inđic, D., Bagi, F., Budakov, D. (2009): Najznac ajnije mikoze biljaka gajenih u zas tic enom prostoru. Biljni lekar, 37: Danojevic, D., Medic -Pap, S., Savic, A., C ervenski, J. (2016): Fruit Traits of Pepper Genotypes Originating from Open Pollination. Ratar. Povrt. 53(2): Erickson, A. N., Markhart, A. H. (2002): Flower developmental stage and organ sensitivity of bell pepper (Capsicum annuum L.) to elevated temperature. Plant, Cell and Environment, 25:

70 Fallik, E., Grinberg, S., Alkalai, S., Yekutieli, O., Wiseblum, A., Regev, R., Beres, H., Bar-Lev, E. (1999): A unique rapid hot water treatment to improve storage quality of sweet pepper. Postharvest Biology and Technology, 15: Gvozdenovic, Đ. Bugarski, D., Takac, A., C ervenski, J. (2006): Proizvodnja povrtarske paprike na otvorenom polju iz rasada. Zbornik radova Nauc nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 42: Gvozdenovic, Đ. (2010): Paprika monografija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Ignjatov, M., Gas ic, K., Ivanovic, M., S evic, M., Obradovic, A., Milos evic, M. (2010): Karakterizacija sojeva Xanthomonas euvesicatoria, patogena paprike u Srbiji. Pesticidi i fitomedicina, 25(2): Ignjatov, M., S evic, M., Gas ic, K., Jovic ic, D., Nikolic, Z., Milos evic, D., Obradovic, A. (2012): Prouc avanje osetljivosti odabranih genotipova paprike prema prouzrokovaču bakteriozne pegavosti. Ratar. Povrt, 49(2): Jones, J. B., Bouzar, H., Stall, R. E., Almira, E. C., Roberts, P., Bowen, B. W. (2000): Sytematic analysis of Xanthomonads (Xanthomonas spp.) associated with pepper and tomato lesions. International Journal od Systematic Bacteriology, 50: Kafkafi, U., Tarchitzky, J. (2011): Fertigation A Tool for Efficient Fertilizer and Water Management. International Fertilizer Industry Association, International Potash Institute Paris, France. Medić-Pap, S., Ignjatov, M., Milošević, D., Jovićević, D., Bugarski, D. (2013): Ekonomski značajne bolesti paprike i paradajza i njihovo suzbijanje. Zbornika radova 47. Savetovanja agronoma Srbije, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Mijatović, M., Obradović, A., Ivanović, M. (2007): Zaštita povrća od bolesti, štetočina i korova. AgroMivas, Smederevska Palanka. OEPP/EPPO (2004): EPPO Standards Good plant protection practice PP 2/30(1) Outdoor solanaceous crops. OEPP/EPPO Bulletin, 34: Portis, E., Acquadro, A., Comino, C., Lanteri, S.(2004): Effect of farmers' seed selection on genetic variation of a landrace population of pepper (Capsicum annuum L.), grown in North-West Italy. Genetic Resources and Crop Evolution, 51: Republički zavod za statistiku (2016): Baza podataka. RZS, Beograd WebSite/public/ReportView.aspx

71 Uljane bundeve (Cucurbita pepo L. var. oleifera) su nastale uzgojem obic ne bundeve. One su klasifikovane u botanic ku porodicu bundeve (Cucurbitaceae). Ulje bundeve se poc elo proizvoditi poc etkom 19. veka. Plodovi bundeve su uglavnom sluz ili za ishranu z ivotinja kao i za ljudsku ishranu. Ulje se proizvodi od bundeve belice (Slika 2) i bundeve golice (Slika 1). Sorta golica u semenu sadrz i 45-55% ulja s to je i razlog vec e rasprostranjenosti u proizvodnji. Ovo seme nije potrebno ljus titi pre ceđenja ulja. Za jednu litru ulja potrebno je od 2,4 do 3 kg suvog semena bundeve. Pre poc etka ceđenja bundevino seme se prz i posebnom tehnikom, s to ulju daje specific nu aromu. Ulje od bundevinog semena spada u pravi kulinarski specijalitet na podruc ju severoistoc ne Slovenije i Austrije, a pored toga ona sigurno spada u zdravu sigurnu ishranu. Sadrz i visok procenat nezasic enih masnih kiselina i vitamina E i A. Proizvodnja ulja od bundeve se poslednjih godina pros irila na susedne zemlje Slovenije i Austrije, tako da se danas intenzivno proizvodi u Mađarskoj, Slovac koj i C es koj, a od pros le godine i u Nemac koj.

72 Bundeva najbolje uspeva na dubokim humusnim zemljis tima, pes c anoj ilovac i, zemljis tu sa grudvic astom strukturom. Zemljis te treba da bude neutralno ili blago alkalno, sa ph faktorom ne manjim od 6. Najbolje stanis te za bundeve su ravnice i sunc ane lokacije u oblasti proizvodnje vinove loze. Za rast bundeve treba mnogo toplote: zbir prosec nih dnevnih temperatura od setve do zrelosti treba da bude između do C, puno sunca i vlage zemljis ta. Optimalna temperatura za rast je C. Bundeve su veoma otporne na sus u, vis e vlage im je potrebno za poc etni period rasta i razvoja. Bundeve su dobar predusev za vec inu drugih useva. Najbolje uspeva posle mahunarki, nakon primene zelenog đubrenja i đubrenja stajnjakom. Na istom polju bundevu sadimo svakih 4 ili 5 godina. Ako je moguc e, izvrs imo duboko oranje u jesen na dubinu od 25 cm. Brazde bi trebalo da budu otvorene tokom zime, zbog poboljs anja vodno-vazdus nog rez ima zemljis ta. Osnovni zadatak tokom prolec ne obrade je zadrz avanje zimske vlage. Tokom aprila meseca zemljis te grubo rastresemo da bi na taj nac in pospes ili klijanje korova koje kasnije unis timo. Neposredno pre setve pripremimo podlogu da bude fine mrvic aste strukture. Optimalno vreme za setvu bundeva je od 25. aprila do najkasnije 15. maja. Za poc etni rast temperatura vazduha treba da se krec e između C, a temperatura zemljis ta C. Rast se zaustavlja na temperaturi 6-7 C. Ako se temperatura spusti vis e od tri dana ispod 2-4 C, rod c e biti prepolovljen, a na temperaturi od 1 C biljke propadaju (smrznu se).

73 Setva bundeve se retko izvodi ruc no, obic no se izvodi pneumatskim sejalicama sa nadpritiskom (Becker) zc za kukuruz sa posebnim ploc ama za bundevu. Seje sa na međuredni razmak cm, a razmak u redu cm. Kolic ina posejanih semenki po hektaru je između do Kolic ina zavisi od klijavosti i same sorte semena. Seje se na dubinu od 3-5 cm, a u lakom zemljis tu oko 6-7 cm. Za setvu treba koristiti zdrav sadni materijal kako bi izbegli virusna oboljenja. Na trz is tu Republike Slovenije u godini registrovane su dve sorte bundeve: slovenac ka sorta Golica i austrijska sorta Gleisdorfer. Pored navedenih sorti, postoje i hibridi bundeve (GL Opal, GL Maximal i dr.), s to je navedeno u nacionalnom katalogu. Treba naglasiti da su sami usevi hibridnih sorti vec eg habitusa. Trenutno su na trz is tu Republike Slovenije u postupku priznavanja dve sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada: uljana tikva golica Olinka i uljana tikva sa ljuskom Olivia. Na trz is tu Republike Srbije na sortnoj listi nalaze se pomenute NS sorte Olinka i Olivia Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kao i austrijska sorta Gleisdorfer. Prihrana se određuje na osnovu dobijenih rezultata analize zemljis ta. Potrebna kolic ina hranljivih materija za prosec an prinos iznosi pribliz no 200 kgn/ha, 48 kgp2o5/ ha, 420 kgk2o/ha, 282 kgcao/ha i 43 kg MgO/ha. U jesen treba zaorati oko t stajnjaka. Na prolec e, pre setve, zemljis te prihranimo fosfornim i kalijumovim đubrivom. Potrebna kolic ina azota je 0-90 kg. U zavisnosti od sadrz aja azota u zemljis tu treba primeniti određenu kolic inu. Preterano đubrenje azotom podstic e vegetativni rast biljke i neravnomerno sazrevanje plodova, s to otez ava z etvu a sam rod c e biti smanjen. Ukoliko je zemljis te preterano kiselo (ph manji od 6), neophodna je alkalizacija. Alkalizovanje zemljis ta vrs i se u jesen zaoravanjem do kg CaO/ha. Ukoliko ovu metodu primenjujemo u prolec e, moramo zavrs iti najmanje mesec dana pre setve, sa primenom do kgcao/ha.

74 Bundeve su veoma osetljive na prekomerni rast korova u ranoj fazi razvoja, kao i u fazi sazrevanja. Kao slaba karika u lancu proizvodnje je prekomerni porast korena, posebno ako se dugo c eka sa berbom. U prvom redu moramo osigurati da bundevu sejemo na c iste parcele nezakorovljeno zemljis te. To se postiz e plodoredom i primenom adekvatne agrotehnike. Kod relativno kasne setve moz e se primeniti tehnika iniciranja klijavosti korovskog semena, pre same setve. Ova tehnika se sastoji od grubog poravnanja zemljis ta, vec poc etkom aprila, gde na ovaj nac in iniciramo klijanje korova. Posle tri nedelje kultiviramo zemljis te radi unis tenja izniklog korova (Slike 6 i 7). Nakon toga zemljis te ostavimo oko 14 dana, posle c ega izvrs imo predsetvenu obradu. Za suzbijanje korova u usevima uljane bundeve u Sloveniji su trenutno registrovana tri herbicida, koji se koriste pre setve sa plitkim unosom u zemlju. U uslovima sus e rezultati su veoma los i. Moz e se koristiti i tretman pre nicanja useva (herbicid na osnovu aktivne materije klomazon i petoksamid). Sa upotrebom herbicida znac ajno se smanjuje porast s irokolisnih korova i jednogodis njih korova. Mehanic ko suzbijanje korova je obavezna mera koja moz e biti jedan od kljuc nih agrotehnic kih mera za uspes no gajenje bundeve. Mehanic ko suzbijanje korova vrs i se ruc no ili mas inski (posebnim međurednim

75 kultivatorom Prelog KM). Herbicidi koji se koriste za suzbijanje korova su na bazi aktivne materije klomazon, napropamid, petoksamid, itd. Od bolesti najc es c e se javljaju pepelnica (Erisiphe poliphaga) kao i pepelnica bundeve i krastavaca (Sphaerotheca fuliginea) (Slika 9). Simptomi bolesti se mogu prepoznati po karakteristic noj prevlaci na listovima sivkasto bele boje, koja se pojavljuje u julu ili avgustu mesecu. Jako napadnuto lis c e poz uti, nekrotira i na kraju se osus i. Kao zas tita primenjuju se fungicidi koji se mogu koristiti sve dok je voz nja traktorom moguc a u usevu. Sve vis e se pojavljuje plamenjac a bundeve (Pseudoperonospora cubensis) (Slika 10). Na zaraz enim listovima vidimo svetlo zelene tac ke koje se spajaju i imaju izgled mozaika. Pege se povec avaju, kvadratnog su oblika, posle prelaze u z uto-smeđu boju i osus e se. Zbog os tec enja lis c a smanjuje se asimilaciona povrs ina lista, a shodno tome plodovi zaostaju sa rastom i deformis u se. Protiv ove bolesti borimo se plodoredom bundeve sejemo na zemljis tu gde pros le godine nismo imali useve iz porodice Cucurbitacae. Pored ovih oboljenja moz e se pojaviti i lisna pegavost bundeve (Septoria cucurbitacearum), koja nema mnogo uticaja na rod.

76 Međutim, znac ajna bolest bundeve je mozaik krastavca (Cucumber mosaic). U ranoj fazi razvoja biljke ova bolest moz e u potpunosti unis titi usev, u proseku prinos je smanjen za 60%. Bolest dovodi do los ijeg cvetanja i otpadanja listova. Bolest se prenosi vas ima, a posebno znac ajan izvor infekcije jesu paradajz i paprika. U nepovoljnim uslovima rasta i u poc etku nicanja bundeve, mlad usev mogu napasti zemljis ne gljive (Phitium, Sclerotinia, Rhizoctonia i druge). U cilju zas tite od ovih mikoza koristimo dezinfikovano seme. Veoma je vaz no da zemljis te đubrimo sa organskim đubrivom. Fungicidi koji se koriste za suzbijane bolesti su izrađeni na bazi aktivne materije fosetil-al, penkonazol, meptildinokap, ozoksistrobin, itd. Napad raznih s tetoc ina kod proizvodnje bundeve moz e izazvati velike probleme. Pre setve potrebno je proveriti broj z ic ara u zemljis tu. Za suzbijanje z ic ara u Sloveniji je registrovan Naturalis. Moguc a je setva tretiranog semena sa insekticidom. Os tec enja kod bundeve mogu izazvati vas i, bele mus ice, tripsi, grinje, itd. Napad gore navedenih s tetoc ina ne dovodi do znac ajnijeg smanjenja prinosa po hektaru. Insekticidi koji se koriste su izrađeni na bazi aktivne materije pirimikarb, flonikamid, acetamiprid, indoksakarb, itd. Plodovi bundeve moraju biti potpuno zreli pre berbe. U zavisnosti od vremenskih uslova i duz ine vegetacije, sve vrste normalno sazrevaju u septembru. Bundeve su zrele kada dobiju karakteristic no z utu boju, a prilikom kuckanja kore odzvanja plod. Listovi i vrez e poz ute u ovoj fazi i osus e se, a semenke se lako odvajaju od mesa. Kada je zrelo seme najpre se sakuplja u redove (Slika 11), a onda se vadi seme specijalnim vuc nim kombajnima (Slika 12).

77 Seme bundeve je sluzasto, a sluz se mora ukloniti pre sus enja. Bundeve se pre sus enja operu u mas ini za pranje, na taj nac in se ukloni sluzasta materija sa semena (Slika 13). Novije mas ine imaju i vakuumski ventilator koji odvodi vodu. Sa ventilatorom skrac ujemo vreme sus enja i do 8%. Za sus enje bundevinog semena iskljuc ivo se koriste sus are sa horizontalnim komorama i indirektnim grejanjem (Slika 14). Seme se sus i na temperaturi C. Ako seme z elimo da koristimo za setvu, temperatura sus enja ne sme da prelazi 45 C. Kolic ina suvog semena po hektaru iznosi od 800 do kg. Seme se sus i do 6-7% vlage. Buduc i da je gajenje uljanih bundeva specific no i relativno novo na ovim prostorima, potrebno je dobro poznavati tehnologiju proizvodnje. Proizvodnja uljanih bundeva ima visok potencijal s obzirom na povoljne agroekolos ke uslove i njenu profitabilnost. Na osnovu postavljenog ogleda u okolini Crvenke, prosec an prinos semena bundeve u godini je bio 739 kg/ha. Cena suvog semena se kretala od 3,00 (septembar) do 4,30 (april), a prihod je iznosio 2.217,00 do 3.177,00 (bruto).

78 Kocjan, A. D. Buc e. V. (1999): Pozabljene poljs c ine. Ljubljana, Zaloz ba Kmec ki glas. Bavec, F., Bavec, M. (2007): Organic production and use of alternative crops. Taylor and Francis CRC Press, Boca Raton, New York, London. Dz uban, T. (2013): Tehnolos ka navodila za integrirano pridelavo poljs c in leto Ministrstvo za kmetijstvo in okolje. Mihelic, R in sod. ( 2010): Smernice za strokovno utemeljeno gnojenje. Ljubljana, Ministrstvo za kmetijstvo, gozdarstvo in prehrano. Bavec, F. (2000): Nekatere zapostavljene in/ali nove poljs c ine. Maribor, Fakulteta za kmetijstvo.

79 Triglav nsiguramje Srbija Prijatelj Skupa Livnma Trilble GPS PETKUS Prelng KM Agrnvnjvndima Knlercservis Subntica ISBN Imstitut za ratarstvn i pnvrtarstvn, Nnvi Sad