Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizka i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru Republika Srbija

Transcription

1 Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizka i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru Republika Srbija Jačanje kapaciteta za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije na klimatske promene u poljoprivrednom sektoru zapadnog Balkana (TCP/RER/3504)

2 Sveobuhvatna analiza sistema smanjenja rizka i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru Republika Srbija Jačanje kapaciteta za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije na klimatske promene u poljoprivrednom sektoru zapadnog Balkana (TCP/RER/3504) Organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu Beograd, 2018

3 Upotrebljene oznake i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne podrazumijevaju izražavanje bilo kakvog mišljenja od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u vezi sa pravnim ili razvojnim statusom bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti ili njene uprave, ili u pogledu određivanje njenih granica. Pominjanje specifičnih kompanija ili proizvoda proizvođača, bez obzira da li su one zaštićene patentom ili ne, ne podrazumeva da ih je FAO odobrila ili preporučila u odnosnu na druge, slične prirode, koja nisu navedena. Stavovi izraženi u ovom informativnom proizvodu su oni autora i ne odražavaju nužno stavove ili politike FAO. ISBN FAO, 2018 FAO ohrabruje upotrebu, reprodukciju i diseminaciju materijala u ovoj publikaciji. Osim ako nije drugačije naznačeno, materijal se može kopirati, skinuti i odštampati za lične studije, istraživačke i nastavne svrhe ili za upotrebu u nekomercijalnim proizvodima ili uslugama, pod uslovom da se daju odgovarajuća potvrda FAO-a kao izvor i vlasnik autorskih prava i da se ne implicira da time FAO odobrava stavova korisnika, proizvoda ili usluga. Sve zahteve za prava prevođenja i prilagođavanja, kao i za prava preprodaje i drugih prava upotrebe u komercijalne svrhe, treba poslati preko stranive ili poslati na copyright@fao.org. Publikacije FAO dostupne su na sajtu FAO ( i mogu se kupiti preko publicationsales@fao.org.

4 Sadržaj Zahvalnica... iv Skraćenice... v Uvod... 1 Profil prirodnih opasnosti... 2 Nacionalno zakonodavstvo i sektorske politike, planovi i strategije... 8 Ključni akteri, uloge i nadležnosti za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa na svim nivoima Sistemi ranog upozoravanja Procena potreba nakon elementarnih nepogoda Procena i izrada karti opasnosti, rizika i ranjivosti Bibliografija Slike Slika 1 INFORM indeks rizika u državama zapadnog Balkana 2 Slika 2 Učestalost pojave elementarnih nepogoda u Republici Srbiji, po vrsti, Slika 3 Ukupan ekonomski gubitak po vrsti elementarne nepogode u Republici Srbiji, Slika 4 Prijavljeni gubici u Republici Srbiji mortalitet, Slika 5 Organizaciona struktura Sektora za vanredne situacije...17 Slika 6 Pregled operativnih veza između RHMZ i drugih institucija u oblasti smanjenja rizika od katastrofa...22 Slika 7 Pregled podnetih zahteva za ostvarivanje prava na regres za premiju osiguranja u poljoprivredi.. 33 Slika 8 Pregled sredstava isplac enih za podsticanje osiguranja u poljoprivredi...34 Tabele Tabela 1 Upozorenja na elementarne nepogode u Srbiji iii

5 Zahvalnica Pod tehničkim vođstvom Reuben Sessa, koordinatora za klimatske promene, smanjenje rizika u vanrednim situacijama i energiju za Evropu i Centralnu Aziju - Regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju FAO, ovaj dokument su osmislili i napisali Aleksandar Mentov, Alexander Swanwick i Tamara van 't Wout iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Informacije i prilozi predstavnika Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih institucija Republike Srbije značajno su doprinele u izradi ovog dokumenta, kao i podrška kancelarije FAO u Srbiji. iv

6 Skraćenice CBD BDP ECMWF EFAS EK EU GHG KUJU BND BNP NPUREP NTC NPV RDV RHMZ SPI SRK SRK-URK SVS UNFCCC Konvencija o biološkoj raznovrsnosti Bruto domaći proizvod Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena Evropski sistem za upozorenja na poplave Evropska komisija Evropska unija Gasovi staklene bašte Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Bruto nacionalni dohodak Bruto nacionalni proizvod Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda Nacionalni trening centar Numeričko prognoziranje vremena Republička direkcija za vode Republic ki hidrometeorolos ki zavod Srbije Standardizovani indeks padavina Smanjenje rizika od katastrofa Smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje rizicima od katastrofa Sektor za vanredne situacije Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime v

7 Uvod Srbija je izložena opasnostima od raznih elementarnih nepogoda, uključujući zemljotrese, poplave, suše, šumske požare i oluje. Poplava koja se dogodila u maju godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, koliko se vodi evidencija, ugrozila je 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Na teritoriji 24 najpogođenije opštine urađena je detaljna analiza, i prema tim procenama, ukupne štete i gubici u svim sektorima privrede iznosili su 1,5 milijardi, od kojih se 228 miliona evra, tj. 15 odsto, odnosi na štete i gubitke u poljoprivrednom sektoru. 1 Poljoprivredni sektor ne ugrožavaju samo poplave već i u velikoj meri i klizišta i suše. Republika Srbija je trenutno u fazi prelaska sa reaktivnog pristupa elementarnim nepogodama, koji je usmeren na reagovanje, na proaktivni pristup, koji je vis e usmeren na smanjenje rizika. Katastrofalna poplava iz godine, koja je imala razorne posledice po Srbiju, ukazala je na znac aj usvajanja strates kog pristupa elementarnim nepogodama i mobilisala je Vladu, ministarstva, ops tine i druge aktere da uloz e vec e napore ne samo u izgradnju jednog sistema koji c e integrisati aktivnosti smanjenja i upravljanja rizicima od katastrofa u aktuelne politike i prakse, vec i u delotvorne i efikasne aktivnosti na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda. Ovaj dokument daje pregled postojec ih snaga, slabosti i potrebnih kapaciteta sistema smanjenja i upravljanja rizicima od katastrofa u poljoprivrednom sektoru Srbije. Pored toga, ukljuc uje i preporuke za razvoj i unapređenje postojec eg institucionalnog sistema i jac anje otpornosti poljoprivrednih zajednica na postojec e i buduc e s okove i stresove, kao s to su prirodni hazardi i klimatske promene. Ovaj izves taj je sac injen na osnovu analize relevantnih planskih i strates kih dokumenata, izves taja, c lanaka i baza podataka, koji su nam pruz ili uvid u sprovođenje intervencija i mera za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, sa posebnim osvrtom na poljoprivredni sektor u Republici Srbiji. Ovaj dokument je jedan od rezultata projekta Jac anje kapaciteta za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i integrisanje praksi adaptacije na klimatske promene u poljoprivredni sektor u regionu zapadnog Balkana (TCP/RER/3504), c iji je cilj da povec a otpornost poljoprivrednih zajednica na elementarne nepogode, a posebno na poplave, klizis ta i sus e. Projekat ima za cilj da ojac a institucionalne mehanizme i tehnic ke kapacitete relevantnih aktera u poljoprivrednom sektoru za bolje planiranje i sprovođenje mera za smanjenje rizika u poljoprivredi. 1 UN/EU/World Bank Group, g. 1

8 Profil prirodnih opasnosti Prema indeksu rizika INFORM iz godine 2, Srbija veoma ranjiva i izloz ena delovanju prirodnih opasnosti. Glavne prirodne opasnosti u Srbiji su, između ostalog, (bujic ne i rec ne) poplave, oluje, sus e, klizis ta i zemljotrese, kao i epidemije stoc nih bolesti i pojava s tetoc ina, koje mogu naneti znatne s tete i gubitke ljudima i z ivotinjama. Prema podacima prikazanim na Slici 1. dole, Srbija spada među najizloz enije i najosetljivije drz ave regiona zapadnog Balkana. Rangirana je na 71. mestu globalno prema indeksu rizika INFORM, s to je ujedno i najvec i skor u regionu kada je rec o riziku od prirodnih opasnosti, humanitarnih kriza i katastrofa. Slika 1: INFORM indeks rizika u drz avama zapadnog Balkana Veoma nizak Nizak Srednji Visok Veoma visok Nema podataka u INFORM-u Izvor: Rizici nisu isti s irom teritorije Srbije, razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti, izloz enosti, ranjivosti i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Međutim, poplave predstavljaju glavnu hidrometeorolos ku opasnost, kao s to je prikazano na Slici 2. Doline vec ih vodotoka, gde se nalaze naselja, poljoprivredno zemljis te, infrastruktura i industrija, su izloz ene visokom riziku od poplava, koje se najc es c e des avaju u regionu Vojvodine i duz rec nih tokova Save, Drine, Velike Morave, Juz ne Morave i Zapadne Morave. Poplave na glavnim rec nim slivovima su uzrokovane duz im periodima padavina i/ili naglim otapanjem snega. Bujic ne poplave se mogu desiti na manjim slivovima i 2 Ovaj indeks meri rizik od humanitarnih kriza i katastrofa. Dostupni su podaci za 191 zemlju i oni su bestplatni i otvoreni za sve. Indeks koristi 50 različitih pokazatelja hazarda i izloženosti, ranjivosti i nedostatka kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama. Za detaljnije informacije videti:

9 uzrokovane su kratkim ali intenzivnim padavinama, najc es c e prilikom letnjih oluja. I drugi faktori doprinose poplavama, kao s to su neodrz avanje ili neadekvatno odrz avanje rec nih nasipa, odnosno sistema zas tite od poplava, usled c ega dolazi do gomilanja otpada i sedimenata koji blokiraju tok reke ili drenaz ne i diverzione kanale i smanjuju kapacitet protoka, i slic no. Pored toga, primena određenih poljoprivrednih praksi, kao s to su tehnike upravljanja vodom, tlom i zemljis tem, moz e da utic e na pojavu poplava (bujic ne poplave i povrs insko plavljenje) i sedimenata. Slika 2. Uc estalost pojave elementarnih nepogoda u Republici Srbiji, po vrsti, Zemljotresi Ekstrem. temperature Poplave Izvor: CRED EM-DAT, 2015 Ekstremne padavine tokom aprila i maja godine uzrokovale su najrazornije poplave zabelez ene u vis e od sto godina, koje su znac ajno ugrozile 24 ops tine. Ukupne štete i gubici u svim sektorima privrede su procenjeni na 1,5 milijardi evra, a od toga 228 miliona, odnosno 15 odsto, u poljoprivrednom sektoru. S teta naneta poljoprivrednom sektoru iznosila je 107,9 miliona evra a gubici 120,1 miliona evra. Sredstva potrebna za oporavak i rekonstrukciju poljoprivrednog sektora su procenjena na 152,1 miliona evra, od toga 40,8 miliona evra za oporavak i 111,4 miliona za rekonstrukciju. 3 Sus e su najzastupljenije u istoc nom delu zemlje i panonskoj niziji na severu; Srbiju su zadesile katastrofalne sus e tri puta u poslednjih 20 godina. Prema podacima o temperaturama i padavinama u periodu godine, kao i o prosec nom prinosu kukuruza, ekstremno sus ne godine ukljuc uju 1992, 1993, godinu i posebno 2000, i godinu. U periodu od aprila do septembra godine, tes ka sus a je pogodila Sremsku Mitrovicu, a i centralna Srbija je pretrpela s tete. 5 Tokom leta godine, zemlju je opet pogodila sus a, a gubici u poljoprivrednoj proizvodnji procenjeni su na oko 2 milijarde dolara, između ostalog, kukuruz (1 milijarda USD), s ec erna repa (130 3 UN/EU/World Bank Group, WMO/UNCCD/FAO i UNW-DPC, Duričin, S. i Bodroža, 3

10 miliona USD), soja (117 miliona USD), voc e i povrc e (100 miliona USD), suncokret (55 miliona USD) i ostale poljoprivredne kulture (600 miliona USD). 6 Sus e su uzrokovale vec u ekonomsku s tetu od poplava u periodu godine u Srbiji, kao s to je prikazano na Slici 3. Slika 3. Kombinovane ekonomske s tete po vrsti elementarne nepogode u R. Srbiji, Suše Zemljotresi Poplave Grad Snežne oluje Drugo Izvor: CRED EM-DAT, Prema Svetskoj meteorolos koj organizaciji (WMO), UNCCD, FAO i izves taju UNW-DPC (2013), prosec ni godis nji gubici u poljoprivredi uzrokovani poplavama su između 38,75 i 106,25 miliona evra, a gubici uzrokovani sus om su 500 miliona evra 7. Ovi podaci pokazuju da je uticaj sus e na poljoprivredu znatno vec i od poplava. Međutim, usled nedovoljno dostupnih podataka o s teti i gubicima u poljoprivredi nakon elementarnih nepogoda u sektoru poljoprivrede, posebno za sus e, prethodno pomenute vrednosti i procenti su samo procene. Uglavnom uzrokovani sus ama ali i ljudskim faktorom, s umski poz ari su podjednako uc estali i rasprostranjeni tokom sus nih leta i ugroz avaju 28 odsto povrs ine Republike Srbije koja je pod s umama. Između i godine, 853 s umskih poz ara je unis tilo ha s uma, a samo u godini je zabelez eno 258 s umskih poz ara, koji su uzrokovali s tetu u iznosu od oko 40 miliona evra i unis tili ha s uma. 8 Prosec ni godis nji gubici od svih prirodnih nepogoda su procenjeni na skoro 400 miliona godis nje. 9 Prema podacima zabelez enim u periodu godine, koji su 6 Ministarstvo poljoprivrede SAD, Spoljna poljoprivredna služba (USDA Foreign Agricultural Service), WMO, UNCCD, FAO i UNW-DPC,

11 predstavljeni na Slici 4. najvec i gubitak ljudskih z ivota uzrokovali su poz ari, zatim snez ne oluje i poplave. Slika 4. Prijavljeni gubici u Republici Srbiji mortalitet ( ) Požari Poplave Šumski požari Mraz Klizišta Snežne oluje Drugo Izvor: CRED EM-DAT, Republika Srbija poseduje vodne objekte za zas titu od poplava i za kontrolu poplava, u cilju sprec avanja i ublaz avanja efekata poplava. Potencijalno plavna podruc ja u Srbiji zahvataju povrs inu od oko 1,6 miliona hektara i na njima se nalazi oko 500 vec ih naselja i vis e od 500 vec ih industrijskih objekata, oko km z eleznic kih pruga i vis e od km puteva. 10 Radi zas tite od poplava, izgrađeno je vis e od km nasipa i 420 km regulacionih objekata duz reka. Međutim, tokom proteklih godina smanjena su ulaganja u odrz avanje vodnih objekata i korita vodotoka. Kao posledica toga, odnosno zbog neodrz avanja rec nih korita, odbrambeni nasipi uz korita vodotoka su izrazito izloz eni i pod rizikom od plavljenja. Klimatske promene Projekcije klimatskih promena ukazuju da moz emo da oc ekujemo povec anje uc estalosti i intenziteta elementarnih nepogoda, poput poplava i sus a, kako u pogledu njihovog obima tako i u pogledu i trajanja. Prema predviđanjima velikog broja istraz ivanja povec anje intenziteta i uc estalosti poplava oc ekuje se posebno u zimskom periodu. Oc ekuje se da c e klimatske promene uticati i na vodne resurse. Procene uticaja klimatskih promena na vodne resurse ukazuju na ops te smanjenje priliva vode na nacionalnom nivou po stopi od 3 odsto na svakih 10 godina, kao posledica smanjenja godis nje kolic ine padavina. 11 Međutim, istovremeno se oc ekuje i povec anje broja ekstremnih vremenskih pojava usled klimatskih promena, ukljuc ujuc i intenzivne i prekomerne padavine. Profil poljoprivrede

12 Poljoprivreda je veoma vaz an sektor privrede za Srbiju, jer njen doprinos ukupnom Bruto domac em proizvodu (BDP) iznosi oko 8,2. 12 Poljoprivredni proizvodi c ine vis e od 20 odsto ukupnog srpskog izvoza. Glavni izvozni proizvodi ukljuc uju, između ostalog, kukuruz, ps enicu, jabuke i smrznute maline. Procenjuje se da oko 40 odsto ukupnog stanovnis tva z ivi u ruralnim podruc jima 13, gde je svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, dok je u regionu juz ne i istoc ne Srbije to c ak svaki c etvrti. 14 Kada je rec o obrazovanju, u poređenju sa urbanim stanovnis tvom udeo ruralnog stanovnis tva koji nema nikakvo obrazovanje ili ima zavrs enu samo osnovnu s kolu je veliki. Procenjuje se da oko jedna trec ina ruralne z enske populacije nije pohađala s kolu odnosno nema zavrs enu osnovnu s kolu ili ima zavrs enu samo osnovnu s kolu. 15 Prema procenama, oko dve trec ine stanovnis tva u potpunosti ili delimic no ekonomski zavisi od poljoprivrede ili s umarstva, dok, prema zvanic noj statistici, oko petina radnog stanovnis tva je zaposlena u poljoprivrednom sektoru 16. Stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosi 17,6 odsto (2014), a stopa nezaposlenosti mladih 43,2 odsto (2015) 17. U nekim regionima Srbije je poljoprivreda glavna ekonomska aktivnost i osnovni izvor prihoda za vec i deo stanovnis tva, na primer, regioni juz ne i jugoistoc ne Srbije spadaju među najsiromas nije, dok je Vojvodina na severu relativno bogatiji region jer se velikim delom bazira na razvijenoj industriji hrane i poljoprivrede i bogata je plodnim glinastim, laporastim tlom. Takođe se odlikuje velikim poljoprivrednim kompanijama i zadrugama, od kojih vis e od polovine poseduje između 50 i hektara zemlje. 18 Poljoprivreda c e ostati vaz na grana privrede, međutim, oc ekuje se da dalje opadanje uc es c a ovog sektora u BDP-u, dok c e drugi sektori privrede nastaviti da rastu. Prirodni potencijal za razvoj poljoprivredne proizvodnje je znac ajan. Klimatski uslovi su povoljni i Srbija je obdarena znac ajnim vodnim resursima s to je osnova za dalji razvoj njene poljoprivredne proizvodnje. Vis e od polovine teritorije zemlje je kategorizovano kao poljoprivredno zemljis te ( ha) a povrs ina koris c enog poljoprivrednog zemljis ta iznosi hektara. 19 Trenutno je u toku reforma javnih politike radi usklađivanja sa Zajednic kom poljoprivredom politikom EU, ukljuc ujuc i i uspostavljanje administrativnih struktura koje c e omoguc iti Srbiji da koristi EU sredstava iz IPARD fonda za poljoprivredu. Uporedo s tim, ruralna podruc ja se suoc avaju sa konstantnim trendom depopulacije kao posledica migracije iz sela u grad, sa siromas tvom u nekim delovima poljoprivredne zajednice i sa 12 Podaci Svetske banke, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija, Eurostat, 18 FAO, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija,

13 nedovoljnim stepenom razvijenosti i odrz avanja ruralne infrastrukture, kao i slabljenjem konkurentnosti poljoprivrednika, između ostalog zbog velikog udela poljoprivrednih gazdinstava i privrednih drus tava male velic ine, slabe tehnolos ke razvijenosti i nedostatka poslovnih ves tina. Mala porodic na gazdinstva u proseku poseduju 4,5 hektara zemlje, a samo 22 odsto vis e od pet hektara, s to doprinosi sporom razvoju poljoprivredne proizvodnje i utic e na smanjenje konkurentnosti poljoprivrednih proizvođac a. 20 Kao posledica toga, kapacitet za komercijalnu proizvodnju je slab a poljoprivrednici su ranjivi na sve vrste s okova, kao s to je uticaj elementarnih nepogoda i klimatskih promena. U strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji biljna proizvodnja dominira sa oko 60 odsto, sledi stoc arska proizvodnja (oko 30 odsto), voc arstvo (8 odsto) i vinogradarstvo (skoro 2 odsto). Najzastupljenija ratarska kultura je kukuruz, koji se gaji na polovini zasejanih povrs ina. Zatim slede ps enica, suncokret, lucerka, soja, itd. Voc njaci c ine skoro 5 odsto ukupnog obradivog zemljis ta (oko ha), a od voc arskih kultura najzastupljenije su jabuka, s ljiva, vis nja i malina. U poslednjih nekoliko godina belez i se relativno stabilan nivo proizvodnje. Stoc arstvo vec vis e decenija belez i tendenciju pada. U strukturi bruto stvorene vrednosti, 70 odsto potic e iz biljne, a 30 odsto iz stoc arske proizvodnje. To je suprotan trend u odnosu na poljoprivredni sektor zemalja EU, gde je oko 70 odsto vrednosti poreklom iz stoc arske a 30 odsto iz biljne proizvodnje. 21 Proizvodnja mleka uc estvuje sa oko 8 odsto u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Prosec na velic ina stada u Srbiji je 2.8 krava muzara, mada vec ina, tj. oko 70 odsto, broji samo 1-2 krave, dok tek svaka c etvrta farma proizvodi kravlje mleko. Iako se broj grla smanjio, prosec na proizvodnja mleka po kravi se povec ala za skoro 8 odsto u poređenju sa godinom, na oko litara u godini. 22 Generalno, sektor stoc arstva ima veliki potencijal, zbog povoljnih uslova za proizvodnju krmnog bilja i stoc ne hrane. Klimatske promene Poljoprivreda spada među najranjivije sektore na uticaje klimatskih promena, uz energetski sektor i sektor vodoprivrede, između ostalog. Oc ekuje se da c e klimatske promene nepovoljno uticati na poljoprivrednu proizvodnju, i to pre svega na biljnu proizvodnju, jer c e porast temperatura i promene atmosferskih padavina uzrokovati smanjenje prinosa. Usled klimatskih promena moz e doc i i do porasta uc estalosti i s irenja razlic itih vrsta bolesti i parazita. Oc ekuje se i povec anje uc estalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih pojava, poput poplava, s to moz e da dovede do povec ane erozije tla, ali i oluja, sus a i drugih elementarnih nepogoda Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Republika Srbija,

14 Smatra se da je Vojvodina, kao najznac ajniji poljoprivredni region Srbije, jos ranjivija na ekstremne vremenske prilike i sistematic ne promene vremenskih uslova od ostalih regiona Srbije. Te promene se manifestuju kroz povec ane varijacije, posebno padavina. Prema prognozama promene klime za ovaj region, oc ekuje se da c e se srednja godis nja temperatura vazduha povec ati za 1,3 stepena u godini, odnosno za 2,4 stepena u godini, u odnosu na period godine 23, s to moz e negativno uticati na prinose useva. Izrac unato je da bi prinos ozime ps enice mogao da opadne za 5-8 odsto u godini i za 4-10 odsto u godini, u odnosu na prosec an prinos u periodu godine. 24 Pored sve uc estalijih ekstremnih vremenskih pojava, produz ena vegetacija zbog povec anih zimskih ili ranoprolec nih temperatura moz e da dovede do pojave bolesti ili insekata. S druge strane, moz e da dođe i do opadanja incidencije i populacije nekih vrsta insekata, naroc ito oni koji zavise od vlage u tlu. Razlic iti sektori privrede pokazuju razlic ite nivoe ranjivosti na elementarne nepogode i ekstremne vremenske pojave. Vremensko zavisni sektori privrede su oni sektori c ije aktivnosti u najvec oj meri zavise od vremenskih uslova a istovremeno su od kljuc nog znac aja za nacionalnu privredu (imaju znac ajan udeo u bruto nacionalnom dohotku - BND). Sektori koji zavise od vremenskih uslova, između ostalog energetski sektor i sektor vodoprivrede, uc estvuju sa skoro 50 odsto u bruto nacionalnom dohotku (BND) Srbije. 25 Nacionalno zakonodavstvo i sektorske politike, planovi i strategije Nacionalno zakonodavstvo Zakonom o vanrednim situacijama, smatra znac ajnim smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i ovim zakonom definisano je da elementarna i druga nepogoda: predstavlja prirodnu nepogodu ili ljudskim aktivnostima izazvan događaj čije posledice ugrožavaju život i zdravlje većeg broja ljudi, odnosno materijalna dobra i životnu sredinu u većem obimu (poplava, zemljotres, klizanje tla, dugotrajna suša, oluja sa ledom i/ili snažnim udarima vetra, požar, epidemija, teško zagađenje zemljišta, vode i vazduha, tehničko-tehnološka nesreća, ratno razaranje, terorizam i drugo), a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi. 26 Pored toga, ovim zakonom je utvrđeno kada se proglas ava vanredno stanje, naime: WMO, Zakon o vanrednim situacijama, 2009: 1 (str. 1: Odeljak I, član 2, stav 1) 8

15 Vanredna situacije se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice elementarnih i drugih nepogoda po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada. 27 Vanredna situacija se ukida kada prestanu uslovi zbog kojih je vanredna situacija proglas ena. Zakonom su takođe utvrđeni organi nadlez ni za proglas avanje i ukidanje vanredne situacije, i to: 1) za teritoriju Republike Srbije Vlada; 2) za teritoriju autonomne pokrajine izvrs ni organ autonomne pokrajine; 3) za teritoriju grada gradonac elnik, za teritoriju ops tine predsednik ops tine. Aktivnosti zas tite i spasavanja spadaju u nadlez nost s taba za vanredne situacije koji se moz e obrazovati na republic kom i pokrajinskom nivou ili na nivou jedinica lokalne samouprave, u zavisnosti od pogođene teritorije (pogođenih teritorija). Zakon o vanrednim situacijama koji je usvojen godine, sa izmenama i dopunama iz i godine, kojima su uvedeni aspekti smanjenja rizika, definis e uloge i nadlez nosti svih relevantnih aktera u sistemu, ukljuc ujuc i građane, drz avne organe, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, privredna drus tva i druge organizacije, zatim međunarodnu saradnju i druga pitanja povezana sa strukturom i funkcionisanjem sistema. Takođe utvrđuje aktivnosti, kao s to je potreba za izradom procene rizika i na osnovu toga planova smanjenja rizika na lokalnom, pokrajinskom i republic kom nivou. Pored toga, urađen je i nacrt Zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama, ali jos uvek nije usvojen u Narodnoj skups tini. Ovaj Zakon stavlja vec i akcenat na smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa i promovis e smanjenje rizika od prirodnih i drugih nepogoda, ukljuc ujuc i sprec avanje, ublaz avanje i spremnost za reagovanje i efikasan odgovor, aktivnosti zas tite i spasavanja u razlic itim sektorima, c ime se tez i jac anju otpornosti pojedinaca i zajednica na ove opasnosti. Utvrđuje prava i obaveze građana, udruz enja, jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina i Republike Srbije i promovis e međunarodnu saradnju, upravnu inspekciju i druga pitanja koja se odnose na strukturu i funkcionisanje sistema. Zakon takođe uzima u obzir rodnu dimenziju jer se zasniva na nac elima ljudskih prava, c ime se obezbeđuje zas tita ljudskih prava, rodne jednakosti i zas tite drugih ranjivih grupa, između ostalog siromas nih, starijih, dece, osoba sa invaliditetom, izbeglica i raseljenih lica. 27 Zakon o vanrednim situacijama, 2009: 23 (str. 23: Odeljak V, čl. 46) 9

16 Izrada plana smanjenja rizika pominje se u c lanu 15. nacrta Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama. Zakon utvrđuje sledec e: planovi smanjenja rizika su planovi konkretnih preventivnih, organizacionih, tehnic kih, finansijskih, normativnih, nadzornih, edukativnih i drugih mera i aktivnosti koje su nadlez ni drz avni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, duz ni da preduzmu u buduc em periodu u cilju smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda i ublaz avanja njihovih posledica. Pored toga, Zakon utvrđuje da se planovi smanjenja rizika donose posebno za teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda), autonomne pokrajine (pokrajinski plan smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda) i jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda), a mere i aktivnosti utvrđene njima moraju biti međusobno usklađene. Utvrđuje se i da se planovi smanjenja rizika donose za period od jedne, pet i deset godina i da se mogu donositi i za pojedine vrste elementarnih i drugih nepogoda posebno, na primer plan za smanjenje rizika od poplava i slic no. Nacrt Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama predlaz e formiranje posebnog tela, Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, kao centralizovanog tela nadlez nog za upravljanje politikom smanjenja rizika, jac anje otpornosti i sprovođenje aktivnosti oporavka, kao i za uspostavljanje Nacionalne platforme za smanjenje rizika. Kao rezultat ovog novog Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama, Srbija se trenutno nalazi u fazi transformacije starog sistema, koji je u velikoj meri fokusiran na reagovanje na vanredne situacije, u jedan proaktivniji sistem, ali jos uvek nije formalizovan, i koji je u vec oj meri fokusiran na smanjenje rizika od katastrofa i jac anje otpornosti. Drugi relevantni zakoni ukljuc uju Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sluz beni glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 dr. zakon i 101/2016), koji utvrđuje staranje o bezbednosti svih građana kao jednu od glavnih nadlez nosti lokalnih vlasti. Međutim, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama se pominje u samo jednom c lanu ovog Zakona, gde se utvrđuje da ops tina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom... organizuje zas titu od elementarnih i drugih vec ih nepogoda i zas titu od poz ara i stvara uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublaz avanje njihovih posledica (c lan 20). Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/2012 i 101/2016) uključuje nekoliko članova, kojima se regulišu rizici i potencijalne opasnosti koje proističu iz voda, a koji su u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama. Ovaj Zakon utvrđuje mere koje se preduzimaju radi zaštite vodotoka, kao i kriterijume za određivanje područja koja su ugrožena usled poplava i usled erozije vodom (poplavnih i erozionih područja). Prepoznaje vode I reda i vode II reda 28 i utvrđuje nadležnost za njihovu zaštitu (javno 28 Ove dve kategorije vodotoka su utvrđene zvaničnom odlukom Vlade Odluka o utvrđivanju popisa voda I reda. U vode I reda spadaju najzačajniji i prioritetni vodotoci, odnosno najveće reke uključujući i one koje prolaze kroz gradove kao i neki kanali za navodnjavanje. Svi 10

17 vodoprivredno preduzeće za vode I reda i jedinice lokalne samouprave za vode II reda), kao što je i definisano planskim dokumentima koji se izrađuju za svaki nivo uprave, naime, opšti i operativni plan za odbranu od poplava. U julu godine, izrađen je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, kao i drugi zakonski akti, u cilju s to brz e rekonstrukcije na podruc jima pogođenim poplavama i klizis tima u maju godine. Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti ("Sluz beni glasnik RS", br. 88/2010) kojim se uređuje meteorolos ka i hidrolos ka delatnost, organizacija i nac in obavljanja meteorolos kih i hidrolos kih poslova od interesa za Republiku Srbiju i ostalih meteorolos kih i hidrolos kih poslova, sistem rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, fond meteorolos kih i hidrolos kih podataka i informacija, zas tita hidrometeorolos kog informacionog sistema, međunarodna saradnja, kao i druga pitanja od znac aja za meteorolos ku i hidrolos ku delatnost. Nacionalni i sektorski planovi, politike i strategije smanjenja rizika od katastrofa U ovom odeljku su opisani nacionalni i sektorski planovi, politike i strategije smanjenja rizika od katastrofa, kao i stepen u kojoj su aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa integrisane u sektorske razvojne planove i programe u svim oblastima. Nacionalna strategija zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama je usvojena godine. Pet strates kih oblasti utvrđenih Nacionalnom strategijom su u skladu sa onima iz Okvira za delovanje iz Hjogoa (HFA) : 1. obezbediti da smanjenje rizika od katastrofa postane nacionalni i lokalni prioritet sa jakom institucionalnom osnovom za sprovođenje; 2. identifikovati, procenjivati i pratiti rizike od katastrofa i poboljs ati rano upozoravanje; 3. koristiti znanje, inovacije i obrazovanje u cilju izgradnje kulture bezbednosti i otpornosti na svim nivoima; 4. umanjiti faktor rizika; 5. pripremiti se za sluc aj katastrofe radi efikasnog reagovanja na svim nivoima. Strategija ukazuje na c injenicu da poljoprivredni sektor spada u sektore koji su najpogođeniji katastrofama u ekonomskom smislu. Takođe poziva na unapređenje hidrometeorolos kih sistema za rano upozoravanje i uzbunjivanje u cilju smanjenja uticaja katastrofa na sektor. ostali vodotoci se smatraju vodama II reda i za upravljanje njima nadležne su lokalne samouprave. 11

18 U decembru godine, usvojen je Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (NPUREN), c iji je cilj da pruz i podrs ku Vladi Srbije u izgradnji sveobuhvatnog programa otpornosti na katastrofe. Međutim, u ovom dokumentu se pominju iskljuc ivo poplave, klizis ta i poz ari kao opasnosti i ne uspostavlja se direktna veza između prirodnih opasnosti i klimatskih promena. NPUREN se sastoji od sledec ih komponenti: Komponenta br. 1: Izgradnja i razvoj institucija; Komponenta br. 2: Identifikacija i prac enje rizika vezanih za elementarne nepogode; Komponenta br. 3: Strukturno i nestrukturno smanjenje rizika; Komponenta br. 4: Sistemi ranog upozoravanja i spremnost; Komponenta br. 5: Strategija finansiranja u sluc aju rizika; Komponenta br. 6: Efikasan oporavak. U okviru ovih komponenti, mere koje se odnose na smanjenje rizika od katastrofa ukljuc uju npr. osiguranje (za sluc aj elementarne nepogode i vremenskih neprilika), Procenu potreba nakon elementarnih nepogoda (Post-Disaster Needs Assessment PDNA), podizanje svesti, sistemi ranog upozoravanja, bolja pripremljenost za sluc aj katastrofe, protivpoz arna obuka, namensko koris c enje zemlje, strukture za zas titu od poplava, pre svega nasipi, radovi na uređenju vodotoka, obuka za jac anje kapaciteta za postupanje u sluc aju poplava. Kada je rec o ulaganjima u sprec avanje poplava, dati su primeri retenzija, privremenih zona za retenziju vode, suvih i mokrih rezervoara. Međutim, to su sve međuresorne mere, dok se posebne resorne mere ne pominju, s izuzetkom protivpoz arne obuke, a nema ni pomena ostalih mera koje se odnose na druge relevantne sektore. Akcenat je prvenstveno stavljen na smanjenje uticaja poplava, iako je uticaj sus a na poljoprivredni sektor mnogo vec i i ozbiljniji. Shodno tome, veoma je znac ajno da je to prepoznato i uvrs teno u sve propise, strategije i planove u svim sektorima, koji imaju za temu smanjenje rizika od katastrofa, kako bi se pravilno usmerilo planiranje smanjenja rizika od katastrofa sa fokusom na sektor poljoprivrede. Nakon donos enja ovog programa, pripremljen je Akcioni plan za sprovođenje NPUREN ( ) i Vlada Republike Srbije ga je konac no usvojila u martu godine. Akcioni plan je usklađen sa sledec im relevantnim dokumentima: Nacionalna strategija zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama ( Sluz beni glasnik RS, br. 86/2011), Nacionalni program zas tite z ivotne sredine ( Sluz beni glasnik RS, br. 12/10), Nacionalna strategija odrz ivog razvoja ( Sluz beni glasnik RS, br. 57/08), Akcioni plan za poglavlje 24 i Program meteorolos kih i hidrolos kih razvojno-istraz ivac kih aktivnosti za period od do godine ( Sluz beni glasnik RS, br. 106/13). Akcioni plan je usklađen i sa Okvirom iz Sendaja za smanjenje rizika od katastrofa ( ). 12

19 Akcioni plan posebno izdvaja aktivnosti u s est sektora, poljoprivreda, obrazovanje, zdravstvo, vodoprivreda, socijalna zas tita i kulturno nasleđe. U okviru aktivnosti u poljoprivrednom sektoru, predviđena je procena rizika u poljoprivredi, vodoprivredi, s umarstvu i veterinarskom sektoru, koja je u skladu sa međunarodnim standardima i direktivama EU; kao i izrada karata ugroz enosti i karata rizika od poplava i s umskih poz ara. Pored toga, u kontekstu sprec avanja, kontrole i upravljanja s umskim poz arima, pominju se i sistemi rane najave s umskih poz ara, kao i poboljs anje institucionalne spremnosti i kapaciteta za reagovanje na svim nivoima. Međutim, sus e i aktivnosti u ovoj oblasti nisu ukljuc eni u ovaj dokument. U tom smislu, sus a kao elementarna nepogoda nedovoljno je istaknuta, potcenjena je ne samo u ovom dokumentu vec, kao s to je ranije pomenuto, i u drugim dokumentima. Razlog tome mogla bi biti c injenica da podaci o uticaju sus e, posebno na poljoprivredu, c esto nedostaju ili nisu sistematic no i precizno prikupljani. Treba istac i vaz nost dostupnosti podataka o stanju pre katastrofa, i prikupljanja podataka posla katastrofa, kako bi stanje moglo da se uporedi i sagledaju prave razmere s tete. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period godine Strategija ukazuje na kompleksnost uticaja prirodnih opasnosti, poput sus a, poplava i oluja na poljoprivredu. Promena klime je prepoznata kao spoljna pretnja i izazov za sektor, kao i potencijalno s irenje korovskih vrsta van dosadas njeg areala rasprostranjenja. Strategija ne opisuje vezu između prirodnih opasnosti i promene klime. Kada je rec o resursima, proizvodnji hrane, tehnolos kom razvoju i z ivotnoj sredini, primetan je nedostatak adekvatnih odgovora i sistemskih res enja za uticaj klimatskih promena. Ova nacionalna sektorska strategija predviđa sledec e: Vizija razvoja poljoprivrede i ruralnih područja Republike Srbije reflektuje projektovano stanje sektora poljoprivrede koje želimo postići u narednoj deceniji, i kao takva predviđa: da u godini poljoprivreda Republike Srbije bude sektor čiji je razvoj zasnovan na znanju, modernim tehnologijama i standardima, koji domaćim i zahtevnim stranim tržištima nudi inovativne proizvode, a proizvođačima obezbeđuje održiv i stabilan dohodak; da se prirodnim resursima, životnom sredinom i kulturnom baštinom ruralnih područja upravlja u skladu sa principima održivog razvoja, kako bi se ruralne sredine učinile primamljivim mestom za život i rad mladima i drugim stanovnicima ruralnih područja. 29 Odrz iva poljoprivreda je glavna orijentacija strates kog delovanja poljoprivredne politike, jer je poljoprivreda jos uvek najvaz nija privredna grana u ruralnim podruc jima. Smanjenje rizika od katastrofa nije ukljuc eno u strates ke ciljeve, osim odrz ivog upravljanja resursima i zas tita z ivotne sredine, i to posebno odrz ivo koris c enje postojec ih prirodnih resursa kroz npr. pruz anje odgovora na klimatske promene, zas titu 29 Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, 2011: 83 13

20 poljoprivrednog zemljis ta, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bas te, jac anje biolos ke raznovrsnosti, zas tita ruralnih podruc ja, itd. Prioritetno podruc je br. 6 Prilagođavanje i ublaz avanje uticaja klimatskih promena ukljuc uje niz mera i aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofa, kao s to su osiguranje, jac anje svesti o klimatskim promenama, unapređenje i prilagođavanje praksi i tehnologije, u pogledu asortimana, uzgoja, kao i upravljanja i kontrole biljnih s tetoc ina i bolesti. U prioritetnom podruc ju 9. Zas tita i unapređenje z ivotne sredine i oc uvanje prirodnih resursa prepoznate su druge mere podsticanja odrz ivih poljoprivrednih praksi koje je potrebno sprovesti u cilju reforme poljoprivrednog sektora, (npr. agroekolos ke mere, agros umarstvo, integrisano upravljanje prirodnim resursima, integralna zas tita bilja, plodnost zemljis ta, odrz ivo upravljanje vodama, organska poljoprivreda). Ne pominju se nikakve druge posebne mere smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda u poljoprivredi, na primer u vezi sa sus ama. U pomenute mere takođe nije ukljuc ena ni rodna dimenzija odnosno rodna senzitivnost ili ravnopravnost. Strategija razvoja s umarstva Republike Srbije, Smanjenje rizika od katastrofa u nacionalnoj strategiji s umarstva iz godine odnosi se samo na degradaciju s uma i, u tom kontekstu, potrebe za odrz ivim upravljanjem s umama i zas titom z ivotne sredine i s uma kako bi se oc uvala biolos ka raznovrsnost, povec ala produktivnost i regeneracioni potencijal za ekolos ke, socijalne i ekonomske funkcije s uma u sadas njosti i buduc nosti. Radi realizacije postavljenih ciljeva strategije Vlada c e podrz avati oc uvanje i unapređivanje stanja s uma i razvoj s umarstva kao privredne grane, uz pos tovanje principa vis efunkcionalnosti i odrz avanje ekolos ke ravnotez e. Ocenjuje se da je ova strategija u skladu sa Nacionalnom strategijom odrz ivog razvoja, kao i sa međunarodnim okvirima i standardima (npr. Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime UNFCCC, Konvencija o biolos koj raznovrsnosti CBD, Direktiva Saveta 2158/92 o zas titi s uma EU od poz ara), i da je povezana sa ruralnim razvojem. Pos umljavanje je jedina mera smanjenja rizika od katastrofa koja se pominje u kontekstu npr. unapređivanja degradiranog zemljis ta, s to je povezano sa smanjenjem ranjivosti na prirodne nepogode. Klimatske promene se pominju, ali iskljuc ivo u kontekstu mera za ublaz avanje klimatskih promena, kao na primer podrs ka Vlade istraz ivanju i analizi potencijala za skladis tenje ugljenika u s umama i efikasnoj proizvodnji i potros nji bioenergije iz s uma kojima se odrz ivo gazduje. Pored toga, pominju se institucionalna podrs ka i međuresorna koordinacija između razlic itih aktera, njihove uloge i nadlez nosti, kao i potreba da se unapredi međunarodna saradnja na regionalnom i globalnom nivou. 14

21 Nacionalna strategija odrz ivog razvoja za period godine, koja je usvojena godine, usklađena je sa relevantnim međunarodnim strategijama i Milenijumskim ciljevima razvoja 30, kao i sa ostalim nacionalnim strategijama i propisima. Ova strategija promovis e ukljuc ivanje nac ela odrz ivosti u sve sektore i posvec uje jedan odeljak prirodnim katastrofama (2.7) Prirodne katastrofe poplave, klizis ta, poz ari, zemljotresi. Nakon krac eg pregleda glavnih elementarnih nepogoda i njihovih skoras njih posledica, a pre svega posledica poplava i s umskih poz ara, u ovom odeljku je sadrz ana i kratka analiza kapaciteta drz ave za prevenciju i reagovanje. Među glavnim slabostima istaknuti su nedovoljno razvijena organizacija sistema civilne zas tite, nepostojanje mehanizama rane najave, nerazvijena svest o potrebi koris c enja osiguranja od elementarnih nepogoda i nepostojanje sistema drz avnog osiguranja. Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije odrz ivog razvoja za period godine Ovim strates kim dokumentom utvrđuju se razlic ite aktivnosti za sprovođenje nacionalne strategije odrz ivog razvoja, između ostalih i mere smanjenja rizika od katastrofa. Relevantne mere su one koje doprinose smanjenju osnovnih rizika i ranjivosti, kao s to su kontrolisana upotreba đubriva i sredstava za zas titu bilja radi smanjenja uticaja na vode, zas tita od degradacije i promenе namene zemljis ta, sprovođenje mera zas tite od erozije, promovisanje odrz ivog upravljanja s umama i zas tita prirodnih resursa i dobara. Poseban odeljak je posvec en klimatskim promenama i razlic itim merama koje se odnose na sprovođenje programa za unapređenje hidrometeorolos kog informacionog sistema, i to: automatizacija meteorolos kog i hidrolos kog osmatrac kog sistema; uvođenje novih tehnologija u oblasti meteorolos kih komunikacija; unapređenje analitic ko-prognostic kog sistema, kao i sistema rane najave atmosferskih i hidrolos kih elementarnih nepogoda i ekstremnih klimatskih pojava; uspostavljanje i odrz avanje baze podataka o klimi, ukljuc ujuc i podatke o projekcijama regionalnih i lokalnih klimatskih promena."31 Osim toga, mere zas tite od klimatskih promena obuhvataju i programe edukacije i podizanja svesti o pitanju i efektima klimatskih promena, uspostavljanje inventara gasova staklene bas te (GHG) u poljoprivredi i s umarstvu, izrada plana mera za smanjenje emisija i plana mera za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, unapređenje upravljanja stajnjakom i organskim otpadom iz stoc arstva, efikasnije koris c enje azotnog đubriva, podsticanje organske poljoprivrede, podsticanje istraz ivanja i razvoja novih biljnih sorti i stoc arske proizvodnje. 30 Millenijumski ciljevi razvoja važili su za period kada su ustanovljeni Ciljevi održivog razvoja koji će važiti do godine. 31 Republika Srbija, 2009:

22 Strategija biolos ke raznovrsnosti Republike Srbije za period godine Strategija biolos ke raznovrsnosti se bavi pitanjem smanjenja rizika od katastrofa u ogranic enoj meri. Osim opasnosti od poz ara i s irenja s tetoc ina usled porasta temperatura kao posledica klimatskih promena, ne pominju se nikakvi drugih primeri prirodnih opasnosti. Strategija prepoznaje međusobnu povezanost klimatskih promena i biodiverziteta jer klimatske promene utic u na biodiverzitet a biodiverzitet doprinosi ublaz avanju i adaptaciji na klimatske promene kroz ekosistemske usluge koje podrz ava. Pored toga, opisuje se i uloga agrobiodiverziteta u unapređenju poljoprivredne proizvodnje i smanjenju pritiska na ranjive ekosisteme, s ume i ugroz ene vrste. Kada je rec o merama koje su predviđene ovom Strategijom, zastupljene su nesektorske mere, ukljuc ujuc i podizanje svesti i sprovođenje nacionalne kampanje, prac enje dugoroc nih efekata klimatskih promena na biodiverzitet, procena i usavrs avanje strategija i akcija adaptacije, analize osetljivosti kopnenih i slatkovodnih ekosistema na klimatske promene. Ključni akteri, uloge i nadležnosti za smanjenje rizika i upravljanje rizicima od katastrofa na svim nivoima Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je na c elu Republic kog s taba za upravljanje vanrednim situacijama, koji je nadlez an za rukovođenje aktivnostima zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama, kao i za integrisanje aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa u sve politike na nacionalnom nivou. Sektor za vanredne situacije (SVS) je u direktnoj nadlez nosti MUP-a i u svom sastavu ima pet uprava: za civilnu zas titu, preventivnu zas titu, upravljanje rizicima, vatrogasno-spasilac ke jedinice, kao i Nacionalni trening centar, kao s to je prikazano dole, na Slici 5. 16

23 Slika 5 Organizaciona struktura Sektora za vanredne situacije Izvor: WMO, 2012 U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, SVS koordinira rad svih subjekata sistema upravljanja vanrednim situacijama i katastrofama. SVS je ukljuc en u aktivnosti koje se sprovode u sledec im strates kim oblastima: - Izrada planova za vanredne situacije, gde je uloga SVS da koordinira uspostavljanje mehanizama za upravljanje vanrednim situacijama; - Usvajanje Nacionalne strategije smanjenja rizika od katastrofa c iji je cilj smanjenje rizika i osetljivosti u kontekstu odrz ivog razvoja; - Implementacija sistema jedinstvenog evropskog broja za hitne pozive 112, s to takođe ukljuc uje uspostavljanje operativnog informacionog centra sa kapacitetom za skladis tenje, upravljanje i analiziranje podataka o opasnostima i rizicima. Ovaj informacioni centar je takođe nadlez an za procenu rizika od poplava; - Razvoj međunarodne saradnje. 17

24 Glavnu odgovornost za zas titu od poplava i poslove upravljanja vodama na nacionalnom nivou ima Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Republička direkcija za vode (RDV) koja je u sastavu ovog Ministarstva, i to za vode I reda. RDV se stara o infrastrukturi za zas titu od poplava i utvrđuje planove odbrane od poplava. RDV je takođe nadlez na za upravljanje hidrolos kim sus ama i pruz a savete o akumulaciji i rez imu protoka kada je vodostaj nizak. Pored toga, ona koordinira međunarodne programe i projekte u oblasti upravljanja vodama, c ime obezbeđuje koherentnost procena i metodologija za mapiranje rizika od poplava, iako sama Direkcija nije ukljuc ena u ove aktivnosti jer je njena uloga upravljac ka. Odbranu od poplava organizuju i sprovode javna vodoprivredna preduzec a (JVP Srbijavode, JVP Vode Vojvodine i Beogradvode ) na teritorijama u njihovoj nadlez nosti. Ovim preduzec ima rukovodi Ministarstvo drz avne uprave i lokalne samouprave. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je zaduz en za permanentno prac enje meteorolos ke i hidrolos ke situacije i izdavanje meteorolos kih i hidrolos kih prognoza, najava i upozorenja pre i tokom odbrane od poplava, kako bi se ublaz ili uticaji poplava.. Uređenje vodotoka i zas tita od poplava na vodama II reda je u nadlez nosti lokalnih samouprava, koje su zaduz ene za npr. izradu planova upravljanja rizikom od poplava, procena rizika od poplava, sprovođenje planova/mera za odbranu od poplava, za izvođenje operativnih aktivnosti u vanrednim situacijama, za ops tu procenu infrastrukturnih radova, kao i za upravljanje i koordinaciju ovih radova, (npr. c is c enje rec nih korita, izgradnja i odrz avanje rec nih nasipa i ustava), kao i za upravljanje tehnic kim, ljudskim i finansijskim resursima. Uloga i nadlez nosti jedinica lokalne samouprave su definisane vec pomenutim Zakonom o vanrednim situacijama. U oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, lokalne samouprave: 1) donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zas tite na teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeđuju njeno sprovođenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zas tite i spasavanja; 2) donose plan i program razvoja sistema zas tite i spasavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Dugoroc nim planom razvoja zas tite i spasavanja Republike Srbije; 3) planiraju i utvrđuju izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvrs avanje zadataka zas tite i spasavanja i razvoj civilne zas tite i sprovođenje mera i zadataka civilne zas tite na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 4) obrazuju S tab za vanredne situacije; 5) neposredno sarađuju sa nadlez nom sluz bom, drugim drz avnim organima, privrednim drus tvima i drugim pravnim licima; 6) ostvaruju saradnju sa regijama i ops tinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i drugim zakonima; 18

25 7) usklađuju svoje planove zas tite i spasavanja sa Planom zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije; 8) određuju osposobljena pravna lica od znac aja za zas titu i spasavanje; 9) obezbeđuju telekomunikacionu i informacionu podrs ku za potrebe zas tite i spasavanja, kao i ukljuc enje u telekomunikacioni i informacioni sistem Sluz be osmatranja, obaves tavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim; 10) izrađuju i donose Procenu ugroz enosti 32 i Plan zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama; 11) prate opasnosti, obaves tavaju stanovnis tvo o opasnostima i preduzimaju druge preventivne mere za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrec a; 12) nabavljaju i odrz avaju sredstva za uzbunjivanje u okviru sistema javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji, uc estvuju u izradi studije pokrivenosti sistema javnog uzbunjivanja za teritoriju jedinice lokalne samouprave; 13) organizuju, razvijaju i vode lic nu i kolektivnu zas titu; 14) formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zas tite ops te namene; 15) usklađuju planove zas tite i spasavanja u vanrednim situacijama sa susednim jedinicama lokalne samouprave. Procenu ugroz enosti jedinice lokalne samouprave nadlez ni organ jedinice lokalne samouprave izrađuje u saradnji sa nadlez nom sluz bom, nadlez nim organima autonomne pokrajine, ops tinskim, odnosno gradskim s tabom za vanredne situacije i drugim struc nim organima jedinice lokalne samouprave i predlaz e nadlez nom organu jedinice lokalne samouprave njeno donos enje. Uloga i nadlez nosti državnih organa 33 u oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednim situacijama ukljuc uju i sledec e: 1) obezbeđuju doslednu usklađenost sektorskih politika sa politikom smanjenja rizika od katastrofa; 2) blagovremeno obaves tavaju Direkciju (koja jos ne postoji, ali je predviđena nacrtom novog zakona o upravljanju rizikom i vanrednim situacijama) o uoc enim pojavama i problemima od znac aja za smanjenje rizika, o podacima od znac aja za procenu postojec ih rizika, kao i o pojavi novih rizika i pretnji; 3) planiraju, organizuju i obezbeđuju izvrs avanje zadataka u vanrednim situacijama; 4) usvajanjem novog zakona o upravljanju rizikom i vanrednim situacija uloga drz avnih institucija bic e i da uc estvuju u izradi strategije smanjenja rizika, proceni rizika, nacionalnom planu smanjenja rizika, plana zas tite i spasavanje u vanrednim situacijama Republike Srbije i drugih planskih i programskih dokumenata; 5) Direkciji predlaz u osposobljena privredna drus tva i druge pravne subjekte od znac aja za zas titu i spasavanje na nivou Republike Srbije; 32 Procenu rizika treba da izvrši licencirano lice, a pošto opštine često nemaju zaposlene sa licencom za izradu takve procene, često su prinuđene da angažuju spoljne konsultante i firme. Ove licence izdaje Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. 33 Državni organi su definisani u Zakonu o državnoj upravi i uključuju, između ostalog, ministarstva i posebne organizacije, kao što je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kabineti (npr. Kabinet predsednika Vlade), zatim upravne okruge i slično. 19

26 6) obavljaju i druge poslove određene Zakonom. Uloga i nadlez nosti Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama su utvrđene nacrtom Zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama i drugim relevantnim zakonima, u tom kontekstu Direkcija: 1) izrađuje Strategiju za smanjenje rizika od katastrofa; 2) izrađuje i predlaz e Akcioni plan za sprovođenje Strategije; 3) nosilac je izrade Procene rizika za Republiku Srbiju, Plana smanjenja rizika za Republike Srbije i Plana zas tite i spasavanja Republike Srbije; 4) rukovodi i koordinira rad svih snaga i subjekata sistema; 5) uspostavlja i vodi registar rizika u Republici Srbiji; 6) utvrđuje zone povec anog i neposrednog rizika od nastupanja elementarnih i drugih (tehnic ko-tehnolos kih) katastrofa; 7) daje saglasnost na procene rizika, planove smanjenja rizika i planove zas tite i spasavanja; 8) daje struc no-administrativnu i tehnic ku podrs ku za rad Republic kog s taba za vanredne situacije; 9) preduzima mere u cilju organizovanja i obezbeđenja telekomunikacionih i informacionih sistema za potrebe rukovođenja i koordinacije u vanrednim situacijama i prenosa podataka i informacija i njihovu zas titu; 10) objedinjava i vodi jedinstvenu informacionu bazu podataka o ljudskim i materijalno-tehničkim resursima subjekata i snaga sistema; 11) obrazuje, obuc ava, oprema, mobilis e i angaz uje specijalizovane jedinice civilne zas tite za teritoriju Republike Srbije; 12) obrazuje Nacionalni trening centar i regionalne trening centre za obuku subjekata i snaga sistema; 13) inicira i finansira nauc na istraz ivanja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa; 14) naređuje delimic nu mobilizaciju neophodnih ljudskih i materijalnih resursa; 15) neposredno sarađuje, razmenjuje informacije i podatke sa sluz bama iste delatnosti drugih zemalja, kao i sa međunarodnim organizacijama; 16) obavlja i druge poslove određene Zakonom. Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja je osnovana u maju godine radi koordinisanja i izves tavanja o pomoc i obezbeđenoj za obnovu podruc ja zahvac enih poplavama i klizis tima godine u Republici Srbiji. U međuvremenu, u novembru godine Kancelarija za pomoc i obnovu poplavljenih podruc ja je transformisana u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima (KUJU). KUJU je nadlez na za koordinaciju i prioritizaciju aktivnosti obnove objekata javne infrastrukture i drugih dobara u Srbiji, ukljuc ujuc i poljoprivredna dobra. KUJU je takođe nadlez na za Procenu potreba nakon elementarnih nepogoda (PDNA), ukljuc ujuc i i procenu obima s tete i gubitaka od poplava koje su se desile u maju godine. 20

27 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ministarstvo poljoprivrede, s umarstva i vodoprivrede ima sedam uprava u svom sastavu: 1. Uprava za zas titu bilja 2. Uprava za veterinu 3. Uprava za s ume 4. Uprava za agrarna plac anja 5. Republic ka direkcija za vode 6. Uprava za poljoprivredno zemljis te 7. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije Kompenzacioni fond je implementaciona agencija Ministarstva poljoprivrede koja se prvenstveno bavi osiguranjem i kompenzacijom gubitaka robe skladis tenih u licenciranim javnim skladis tima. Uloge i nadlez nosti ovog Fonda su detaljnije opisane u odeljku koji se bavi poljoprivrednim osiguranjem. Veliki broj ovih organa pruz a određene usluge koje doprinose smanjenju rizika od katastrofa, ali se te usluge tako ne nazivaju ili se tako ne percipiraju. Nedostaje krovni pristup. Na primer, Uprava za veterinu prati zarazne bolesti z ivotinja, organizuje vakcinaciju, karantin, itd. Uprava za poljoprivredno zemljis te je (između ostalog) odgovorna za zas titu, upravljanje i koris c enje poljoprivrednog zemljis ta. Direkcija za vode je nadlez na za upravljanje vodama. Uprava za s ume je nadlez na za upravljanje s umama, s to ukljuc uje pos umljavanje, kontrolu rizika od s umskih poz ara, i tako dalje. Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) je odgovoran za prac enje, osmatranje i prognoziranje vremena, klime i voda, kao i za davanje ranih najava i upozorenja za ekstremne hidrolos ke i meteorolos ke pojave. Takođe ispunjava međunarodne obaveze u oblasti meteorologije i hidrologije i obavlja druge poslove određene zakonima, ukljuc ujuc i Zakon o ministarstvima ( Sluz beni list RS, br. 65/08, 36/09 i 73/10), Zakon o meteorolos kim i hidrolos kim aktivnostima ( Sluz beni list RS, br. 88/2010), Zakon o vodama ( Sluz beni list RS, br. 30/2010 ), Zakon o vanrednim situacijama ( Sluz beni list RS, br. 111/2009 ), Zakon o vazdus nom saobrac aju ( Sluz beni list RS, br. 73/2010), zakone o ratifikaciji međunarodnih konvencija npr. o meteorologiji, hidrologiji, klimatskim promenama i zas titi z ivotne sredine, kao i druge bilateralne i multilateralne regionalne sporazume. Kada je reč o ranoj najavi, RHMZ je nadležan za uspostavljanje i funkcionisanje integrisanog meteorološkog i hidrološkog sistema upozoravanja na višestruke opasnosti, koji čini deo sistema Nacionalne zaštite i spasavanja kojim koordinira SVS. U tom kontekstu RHMZ je odgovoran za pružanje blagovremenih i pouzdanih informacija u cilju zaštite ljudskih života, dobara i usluga. Slika 6. prikazuje veze koje RHMZ ima sa drugim ustanovama u oblasti smanjenja rizika od katastrofa. 21

28 Slika 6. Pregled operativnih veza između RHMZ i drugih institucija u oblasti smanjenja rizika od katastrofa Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja - kvalitet vode i vazduha - akcidenti koji utiču na kvalitet vode i vazduha - klimatske promene Ministarstvo zdravlja - nuklearni akcidenti - radijacija - kvalitet vode i vazduha - akcidenti - prevencija prirodnih nepogoda Ministarstvo odbrane - meteorološke usluge - usluge upozorenja - radijacija - sprečavanje element. nepogoda Ministarstvo obrazovanja - saradnja sa univerzitetima (Beograd, Novi Sad, Niš) - istraživački projekti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - agrometeorološke usluge - protivgradna odbrana - upozorenja na poplave - upozorenja na led na rekama - akcidenti koji utiču na kvalitet vode - klimatske promene RHMZ Javne, državne ustanove/nvo, privatni sektor, mediji - meteo i hidrološke usluge - usluge upozoravanja - internet, radio, TV - klimatske promene - informisanje janvnosti Međunarodne obaveze - WMO, EUMETSAT, ECMWF, IPCC, EMEP,... Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - meteorološke usluge - hidrološke usluge - meteo-hidrološka bezbednost saobraćaja - klimatske promene Ministarstvo unutrašnjih poslova - hidrološke usluge - meteorološke usluge - šumski požari -prevencija prirodnih nepogoda Ministarstvo trgovine i usluga - meteorološke usluge - agrometeorološke usluge - hidrološke usluge Min. spoljnih poslova - razvojna saradnja u oblasti meteorologije, hidrologije, kvaliteta vode i vazduha Ministarstvo energetike i rudarstva - meteorološke usluge - hidrološke usluge - obnovljiva energija Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja - nuklearni akcidenti - istraživački projekti Izvor: WMO, RHMZ je takođe uključen u izradu Nacionalne strategije zaštite i spasavanja, a direktor RHMZ je i član Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije i Republičkog štaba za vanredne situacije. Oni nisu pomenuti u gornjoj Slici, ali RHMZ je uključen u sastav ovih tela od samog nastupanja katastrofe. Sistemi ranog upozoravanja RHMZ daje rane najave i upozorenja za ekstremne meteorolos ke i hidrolos ke pojave, kao s to su olujni vetrovi, grad, pljuskovi i grmljavina, bujic ne poplave, rec ne poplave, pojava leda na rekama, snez ni nanosi, toplotni talasi, hladni talasi i sus e. Sistem rane najave i upozorenja na moguc nost pojave opasnih atmosferskih i hidrolos kih pojava, pod nazivom Meteo alarm 34 i Hidro alarm 35, je uspostavljen godine. Srpski Meteo alarm je 34 Videti: 35 Videti: 22