AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA

Transcription

1 UDK: YU ISSN AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICA POLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY BROJ VOLUME NOVI SAD, 2009.

2 UDK: YU ISSN: AGROEKONOMIKA Broj Novi Sad, 2009.

3 AGROEKONOMIKA ČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor UREDNIŠTVO: Dr RADOVAN PEJANOVIĆ Dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVIĆ Dr VESNA RODIĆ REDAKCIJA: Dr Zoran Njegovan Dr Katarina Čobanović Dr Milenko Jovanović Dr Svetlana Potkonjak Dr Dušan Milić Dr Danica Bošnjak Dr Živojin Petrović Dr Vladislav Zekić Dr Katarina Marković Dr Šandor Šomođi (Mađarska) Dr Herbert Ströbel (Nemačka) Dr Đorđi Đorđevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Jorgos Zervas (Grčka) Dr Drago Cvijanović (Beograd) Dr Milan Milanović (Beograd) Dr Nebojša Ralević (Beograd) Dr Cosmin Salasan (Rumunija) SEKRETAR REDAKCIJE: Nataša Andrić, saradnik u nastavi RAČUNARSKI SLOG: Ana Durec, ecc UDK: Slađana Beker, Upravnik biblioteke ŠTAMPA: Štamparija VERZAL, NOVI SAD Tiraž: 300 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel

4 AGROEKONOMIKA BR /2009. S a d r ž a j Pejanović, R.: Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije... 5 Development problems of agriculture of the Republic of Serbia... 5 Marković, Katarina: Zaštita osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji sa osvrtom na Srbiju Protection of basic agricultural products in the European union with a retrospective view on Serbia Marković, T., Jovanović, M.: Osiguranje useva i plodova postojeći evropski modeli Crop insurance existing european models Novković, N., Mutavdžić, Beba, Szabo, Erika, Szabo Andrea : Komparativna analiza stočarstva u Vojvodini i Mađarskoj Comparative analysis of animal production in Vojvodina and Hungary Veselinović, J.: Normativno regulisanje ruralnog razvoja kod nas i u uporednom pravcu Normative regulation of rural development in our country and in comparative law Radović, Gordana: Podrška države u funkciji finansiranja poljoprivrede Support of the state with regard to financing agriculture Kostadinović, D.: Osnovne karakteristike međunarodnog prometa agroindustrijskih proizvoda International trade of agricultural products Vukoje, V.: Osnovne determinante računovodstva troškova poljoprivrednih preduzeća The main determinants of costs accounting in agricultural companies Bajčetić, M.: Specifičnosti vodoprivredne delatnosti javni VS korporativni interes Specificity of water management public VS corporate appreciation...106

5 Zoranović, T., Berković, Ivana, Letić, D.: Specijalizovani model za optimizaciju ratarske proizvodnje Optimized model for crop farming Tica, N., Zekić, V., Milić, D.: Analiza troškova eksploatacije lakog traktora Analysis of the expenses of the light tractor exploitation Tica, N., Milić, D., Zekić, V.: Prinosna vrednost građevinskih objekata u poljoprivredi Building capitalised value in agriculture Filipović, M.: Preduzetništvo i (Agro)ekonomija Prikaz knjige autora prof. dr Radovana Pejanovića i prof. dr Zorana Njegovana Nićin, S.: Prikaz knjige: Design and analysis of experiments classical and regression approaches with SAS...142

6 UDK:111.62: Pregledni rad Review paper RAZVOJNI PROBLEMI POLJOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE PEJANOVIĆ, R. 1 Rezime Autor analizira razvojne probleme poljoprivrede Republike Srbije u prvoj deceniji dvadeset prvog veka. U analizi se polazi od globalne ekonomske i finansijske krize, koja se neminovno odražava i na poljoprivredu Republike Srbije, čiji razvoj prate hronični problemi, zbog nedostatka sistemskih i kontinuiranih mera ekonomske i agrarne politike. Analizirajući sadašnje stanje poljoprivrede, autor ističe neke indikatore stanja i razvoja ove privredne grane, značaj poljoprivrede u ekonomiji Srbije (posebno u uslovima sadašnje krize), doprinos koji ona daje putem spoljno - trgovinske razmene agrarnih proizvoda (koja pokazuje potencijalne mogućnosti ove važne privredne grane). Na osnovu bogate empirijske građe autor ističe šest grupa problema poljoprivrede Republike Srbije: (1) nepovoljna posedovna struktura poljoprivrede i neorganizovanost robnih proizvođača; (2) neuređenost prometa agrarnih proizvoda; (3) nekonkurentnost; (4) neodgovarajuća uloga države; (5) demografski problemi poljoprivrednog stanovništva; (6) uticaj globalne ekonomske krize. U zaključnom delu autor daje predlog mera i akcija, kako bi se zaustavili negativni razvojni trendovi. Ključne reči: poljoprivreda, agroindustrija, Republika Srbija, razvojni problemi, agrarna politika, tranzicija, kriza. 1. UVOD Poljoprivreda Srbije u poslenja dva veka prošla je kroz dva karakteristična perioda - od agrarne prenaseljenosti do deagrarizacije, koja je počela posle Drugog svetskog rata i koja još traje. Početkom ovog veka poljoprivreda je ušla u fazu tranzicije, što je podrazumevalo privatizaciju i, istovremeno, uglavnom odsustvo adekvatnih mera razvojne poljoprivredne politike. U Srbiji danas poljoprivreda daje oko 12% bruto dodate vrednosti privrede (Republički zavod za razvoj RZR, Izveštaj o razvoju Srbije za 2008.), a poljoprivredno stanovništvo, prema popisu iz godine, čini oko 11% ukupnog stanovništva. Značaj i uloga poljoprivrede posebno su došli do izražaja u vreme sankcija 90-ih godina prošlog veka, kada se poljoprivreda pokazala kao najvitalniji privredni sektor. Današnje stanje poljoprivrede Republike Srbije, njeni potencijali i ograničenja, i dalje pokazuju isti trend 1 Prof. dr Radovan Pejanović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 5

7 da se u poljoprivredu manje ulaže nego što je njoj neophodno i da se, shodno tome, od nje dobija manje nego što je to moguće. Prirodni potencijali se nedovoljno koriste, a i dalje je prisutna ubrzana deagrarizacija, visok nivo senilizacije aktivnog poljoprivrednog stanovništva i nizak nivo specijalizacije u proizvodnji gazdinstava, kao i izrazito nizak nivo motivisanosti zaposlenih, zbog niskih prosečnih zarada. Opremljenost savremenim mašinama nije na potrebnom nivou, a potrošnja mineralnih đubriva je znatno smanjena, što rezultira smanjenim prinosima. Dominantno je učešće individualnih poljoprivrednih gazdinstava i njihovo simbolično organizovanje u zadruge, nizak nivo robnosti i intenzivnosti proizvodnje. Izražena je usitnjenost poseda, među kojima dominiraju gazdinstva do tri hektara. Organska proizvodnja se sporo razvija. Dok je u 90-im godinama i prvoj polovini ove decenije beležen stalni spoljnotrgovinski deficit (izuzev simboličnog suficita u 2000.), poslednjih godina zabeležen je znatan suficit, koji je u periodu godine dostigao prosečno više od 500 miliona dolara. Agroindustrija (proizvodnja i prerada poljoprivrednih proizvoda) je najznačajnija privredna oblast Republike Srbije, koja u stvaranju društvenog proizvoda (BDP) učestvuje sa oko 20%. Ali i pored toga, proizvodnja i prerada, posmatrano u celini, još uvek su na izrazito niskom nivou profitabilnosti i potrebnih standarda u oblasti bezbenosti hrane, da bi njeni proizvodi bili dovoljno konkurentni i traženi na zahtevnim tržištima, pre svega na tržištu Evropske unije. Od polovine 90 tih godina prošlog veka preovlađujući izvori investicija u poljoprivredu je agrarni budžet, koji je u periodu godine beležio znatne oscilacije, uz tendenciju smanjenja, poslednjih godina. Potrebne su kratkoročne i dugoročne mere i akcije kako bi se zaustavili negativni trendovi i aktivirali potencijali ove strateške privredne grane Republike Srbije. Kriza u poljoprivredi Srbije traje veoma dugo. Razvoj poljoprivrede prate hronični problemi, zbog odsustva sistemskih i kontinuiranih mera ekonomske politike. Uzroci krize su mnogobrojni, a rezultat je permanentno nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. Početak novije agrarne krize u Srbiji 2 su najavili proizvođači svinja u Mačvi i Sremu (severozapad Srbije) početkom godine, kada su blokirali saobraćajnice. Država nije razumela tadašnji ozbiljan signal, pa nije intervenisala na odgovarajući način, da spreči otkup tovljenika za svega 50 dinara po kilogramu (oko 0,7 E po kilogramu žive mere), nakon čega je usledio pokolj čak i osnovnog stada. Početkom godine proizvođači mleka su ostavljeni na cedilu, kada su im mlekare otkazale ugovore o otkupu, bez ikakvog objašnjenja, ostavljajući proizvođače i njihove porodice bez osnovnih prihoda. Najdrastičnija situacija je bila u Banatu, gde je ugroženo nekoliko stotina proizvođača mleka. Ispostavilo se da je država dozvolila veliki uvoz mleka u prahu. S druge strane, vlasnik najvećih srpskih mlekara (zlo)upotrebio je dominantan (monopolski) položaj (zauzima oko 48 odsto ovoga tržišta) na tržištu otkupa sirovog mleka. 3 Pri tom su robne rezerve potpuno zatajile, kao što se i sada dešava, kada je u pitanju tržišni višak pšenice i kukuruza. 2 3 Upravo zbog toga se može govoriti o novijoj i starijoj agrarnoj krizi, sadašnjoj i prošloj krizi, zatim o krizi stočarstva, agrofinansijskoj krizi, i sl. Ovo je utvrdila Komisija za zaštitu konkurencije. 6

8 Poseban problem novije krize poljoprivrede, je sadašnja globalna finansijska i svetska ekonomska kriza, koja je ozbiljno zahvatila i našu zemlju. Umesto da se problem krize poljoprivrede rešava ekspanzivnom agrarnom politikom, nameće se kao nužnost znatno smanjenje budžetskih sredstava za razvoj poljoprivrede. 2. INDIKATORI STANJA I RAZVOJA POLJOPRIVREDE SRBIJE Obim proizvodnje. Problemi nasleđeni iz prethodnog perioda, kao i novi izazovi, problemi i propusti u procesu tranzicije, učinili su da poljoprivreda već duži niz godina ostvaruje znatno sporiji rast proizvodnje u odnosu na mogućnosti. Na primer, u periodu fizički obim poljoprivredne proizvodnje je porastao samo u tri (2001, i 2008), od ukupno osam godina. Razlozi tome su mnogobrojni, a u ovom delu rada osvrt je učinjen na samo neke od važnijih. Najveći rast obima proizvodnje beleže voćarstavo i industrijsko bilje, a najveći pad fizičkog obima proizvodnje beleži stočarstavo, posebno uzgoj svinja. Tabela 1: Indeksi poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije, Lančani indeks prethodna godina=100 Bazni indeks 1995=100 Poljoprivreda, ukupno Biljna proizvodnja Ratarstvo Žita Industrijsko bilje Povrtno bilje Stočno bilje Voćarstvo Vinogradarstvo Stočarstvo Govedarstvo Svinjarstvo Ovčarstvo Živinarstvo Pčelarstvo Izvor podataka: Republički zavod za statistiku, 7

9 Stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u 2000-tim godinama je nestabilna i, uglavnom, negativna (2000, 2002, 2003, 2005, 2006, 2007). Grafikon 1: Stope rasta poljoprivredne proizvodnje Izvor: Rađeno na bazi podataka Republičkog Zavoda za Statistiku, Među mnogobrojnim uzrocima koji su uticali na ovakvo kretanje obima poljoprivredne proizvodnje možemo izdvojiti nepovoljne klimatske prilike (suše i poplave) 4, a pre svega nedovoljno ulaganje, odnosno nedovoljan obim investicija koji bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje i smanjenje uticaja navedenih klimatskih faktora. Tako na primer, Evropska unija po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 dolara godišnje, a Srbija svega 29 dolara (Pejanović, Tica, 2005). Pad poljoprivredne proizvodnje praćen je i padom potrošnje agrarnih proizvoda. 5 Biljna proizvodnja. Najveće površine zasejane su žitima, od čega najviše zauzima kukuruz, a zatim pšenica. Ratari koji su imali niske prinose hlebnog žita (3,2 3,5 t/ha), sa otkupnom cenom od 10 dinara imaju gubitke. U Srbiji se povrće uzgaja na oko ha (2006.). U proizvodnji povrća najzastupljeniji su krompir (43%), kupus i kelj (15%), dinje i lubenice (11%), paradajz (8%), paprika (6%) i luk (6%). Evropska Unija je najveći kupac svežeg, zamrznutog, prerađenog i neprerađenog povrća (42%). Srbija je neto izvoznik povrća. 4 5 Tako se u godini dogodilo da nas posle katastrofalne suše i štete od 60 milijardi dinara FAO (Organizacija za hranu) svrsta među zemlje kojima preti glad. U Srbiji se prosečno potroši 65,1 kg mesa i prerađevina po stanovniku (samo mesa ukupno 43 kg), što je veoma malo u poređenju sa nekim drugim zemljama Evrope. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 87 kg (Mađarskoj 92 kg, Slovačkoj 65,7 kg, Češkoj 73,5 kg, Bugarskoj 62,3 kg, Sloveniji 90 kg). Dominira, svinjetina, na koju otpada 20,3 kg. I u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda, sa prosečnih 87,1 litara, zaostajemo. Nemci, recimo, godišnje potroše čak 308 litara, a evropski prosek je 245,1 litar. U Sloveniji prosek je 228 litara, Hrvatskoj 162, Bugarskoj 145. Istovremeno. svežeg i prerađenog voća, sa prosečnih 59,3 kg, jedemo tri puta manje od stanovnika razvijenih zemalja. Od povrća, najviše jedemo krompir (38,5 kg), dok je prosek u EU 79 kg po stanovniku za godinu dana (Izvor podataka: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, godine). 8

10 Voće. Srbija ima izuzetno povoljne uslove za uzgoj voća. Najveća površina pod kojom se nalaze voćni zasadi, tradicionalno otpada na šljivu 50%, zatim jabuku 18% i višnju 7% od ukupnog broja stabala. Jagodičarsko voće (malina i jagoda) uzgaja se na oko hektara i veoma je dobrog kvaliteta. U izvozu voća najveći udeo zauzima zamrznuto voće sa 80%, dok izvoz svežeg voća iznosi 16,6% od ukupne vrednosti izvoza voća. Najveći udeo u izvozu ima malina (16%). Pšenica i kukuruz. Najveća površina poljoprivrednog zemljišta je zasejana žitima, od čega najveće površine zauzima kukuruz, a zatim pšenica. Klimatski uslovi za proizvodnju pšenice i kukuruza spadaju u povoljnije u Evropi. Postoji veliki broj novostvorenih kvalitetnih sorti i hibrida koji su priznati u svetu, tako da je Srbija i značajan izvoznik semena. Godišnja proizvodnja semena pšenice iznosi tona, kukuruza tona, ječma oko tona. Uljarice. Srbija je među najvećim proizvođačima uljarica u Evropi soje među prvih pet, a suncokreta među sedam najvećih proizvođača. Prosečni prinosi uljarica, kao i većine ratarskih kultura variraju u zavisnosti od klimatskih uslova i ulaganja u agrotehniku. Kapaciteti za preradu premašuju potrebe domaćeg tržišta, a javili su se i novi, ka izvozu usmereni proizvodi. Vinogradarstvo i vinarstvo. U Srbiji je ovaj sektor sa dugom tradicijom i nedovoljno iskorišćenim potencijalom. Poslednjih godina pojavio se veći broj novih manjih vinarija sa kvalitetnijom proizvodnjom vina. Organska proizvodnja bilja, iako potencijalno veoma značajna, još ni izdaleka nije iskorišćena. Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu u poslednje četiri godine površina prirodnih staništa sa kojih se sakuplja bilje uvećana je za više od šest puta, a površine za proizvodnju ove vrste bilja uvećane su za oko 50%, tako da danas iznose nešto više od hektara. Stočarstvo karakteriše drastičan pad proizvodnje i izvoza. Sadašnji stočni fond je manji čak za 50% u odnosu na 80-te godine prošlog veka. Učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivredi svedeno je na oko 40%, što ukazuje na opadanje intenziteta u ovoj grani privrede. Posebno se to odnosi na govedarstvo, koje u našoj stočarskoj proizvodnji učestvuje sa 42,6%, a u proizvodnji mesa sa 22-33%. Svinjarstvo u ukupnoj stočarskoj proizvodnji učestvuje sa oko 38%, a u ukupnoj proizvodnji mesa sa oko 60%. Proizvodnja u svinjarstvu bazira se na proizvodnji kod individualnih gazdinstava sa više od 80%. Osnovna odlika su stalne varijacije i opadanje obima proizvodnje uz istovremeno ozbiljno pogoršanje svih rentabilnosti. Tabela 2: Kretanje broja goveda i svinja u Srbiji ( ) U hiljadama grla Broj goveda Broj svinja Izvor podataka: Republički zavod za statistiku, statistika poljoprivrede 9

11 Živinarstvo takođe beleži veliki pad proizvodnje pre svega zbog teškoća oko izvoza na inostrana tržišta. Mleko. Proizvodnja mleka u Srbiji u poslednjih šest godina se nije značajno menjala, i došlo je do blagog povećanja proizvodnje. Pored izvesnog tehnološkog napretka ovu proizvodnju, posle privatizacije prati i odlikuje ukrupnjavanje vlasništva, a prema stanovištu Komisije za zaštitu konkurencije (sudski epilog) i monopol najvećeg proizvodjača (Salford fond), koji poseduje četiri najveće mlekare u Srbiji, u kojima se prerađuje 45-50% mleka u Srbiji. 3. ZNAČAJ POLJOPRIVREDE U NACIONALNOJ EKONOMIJI I MERE DRŽAVNE PODRŠKE Poljoprivreda i selo danas, posebno u uslovima ekonomske krize, imaju značajnu ulogu u ukupnom privrednom razvoju Republike Srbije. Agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast, a njen udeo u stvaranju društvenog proizvoda zemlje (BDP) u periodu iznosio je u proseku oko 18,5% (tabela 3). Tabela 3: Udeo agroindustrije u stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Godina Poljoprivredna Prehrambena proizvodnja industrija Ostalo ,8 % 5,9 % 79,3 % ,6 % 5,7 % 80,7 % ,0 % 5,4 % 79,6 % ,5 % 5,4 % 81,1 % ,6 % 5,3 % 82,1 % ,8 % 5,2 % 84,0 % ,8% 5,5% 82,7% Izvor podataka: Rađeno na bazi podataka Republičkog Zavoda za Statistiku, Iz tabele se vidi da se udeo poljoprivredne proizvodnje u stvaranju BDP a smanjivao, dok je udeo prehrambene industrije ostao približno isti. Ovo je posledica strukturnih promena u privredi za koje se zalaže Vlada Republike Srbije. Prethodni podaci pokazuju u kojoj meri Vlada računa na značajan rast BDP poljoprivrede u narednom periodu i na njen doprinos tom rastu. Međutim, poljoprivreda u Republici Srbiji ima još uvek izuzetno nisku pofitabilnost. Preovlađujući izvor ulaganja u poljoprivredu od polovine 90-tih godina prošlog veka potiče od agrarnog budžeta, koji je ljudima na selu, proizvođačima koji žive od ove proizvodnje, od izuzetne važnosti. U današnjim uslovima nijedan poljoprivredni proizvođač ne može da opstane bez zaštite i subvencija države. S druge strane, agrarni budžet je znatno oscilirao, a u poslednje tri godine je zabeležio tendenciju i apsolutnog i relativnog opadanja, a posle rebalansa iz aprila on je opao u apsolutnom iznosu (tabela i grafikon). 10

12 Tabela 4: Kretanje BDP i doprinos rastu BDP , u% - Rast bruto dodate vrednosti Poljoprivreda 9,1 3,0 3,1 3,0 3,2 Industrija 1,5-7,4 0,0 3,5 6,0 Građevinarstvo 1,7-6,4 0,0 3,0 5,5 Usluge 6,9-1,2-0,6 3,2 5,4 -Doprinos rastu bruto dodate vrednosti - Rast bruto dodate vrednosti 5,8-2,1 0,0 3,1 5,1 Poljoprivreda 1,0 0,3 0,4 0,4 0,4 Industrija 0,3-1,4 0,0 0,6 1,1 Građevinarstvo 0,1-0,2 0,0 0,1 0,2 Usluge 4,5-0,8-0,4 2,1 3,5 Izvor : Memorandum o ekonomskoj politici za godinu i dve naredne godine, Ministarstvo finansija, jun ( Tabela 5: Agrarni budžet i BDP godine U mlrd. Din. Udeo, u % God Ukupan budžet. agrarni agrarnog budžeta u poljoprivrede BDP budžet ukupnom budžetu u BDP , ,8 0,74 15, , ,5 0, , ,2 0,93 13, , ,0 1,77 14, , ,4 1,52 13, , ,0 1,16 12, , ,0 1,12 10, , , Izvor: Privredna komora Srbije Smanjenje učešća poljoprivrede u BDP-u nije praćeno rastom vrednosti poljoprivredne proizvodnje, niti rastom produktivnosti, nego razvojem ostalih sektora. Tako je godine ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje iznosila milijardi dinara (u stalnim cenama), što je činilo 15,46% učešća u BDP, a godine ostvarena je vrednost poljoprivredne proizvodnje od milijardi dinara, što čini 10,8% učešća u BDP. 11

13 Grafikon 2: Učešće agrarnog u nacionalnom budžetu Srbije Izvor: Rađeno na bazi podataka RZS Grafikon 3: Učešće poljoprivrede u BDP Izvor: Rađeno na bazi podataka RZS U uslovima ekonomske krize i velikog pada privredne aktivnosti, planom bužeta za godinu agrarni bužet sveden je na 2,9% ukupnog budžeta, a rebalansom na ispod dva odsto. 12

14 Grafikon 4: Učešće agrarnog u nacionalnom budžetu u% Nestabilnost agrarne politike je karakteristična za posmatrani period. Karakteristične su tri faze (u proteklih osam godina) u agrarnoj politici Srbije. Prva ( ) faza je orijentisana ka cenovnoj podršci. Druga faza ( ) karakteriše se ukidanjem cenovne podrške i prelazi se na podršku investicijama i ruralnom razvoju. Treća faza ( ) karakteristična je po uspostavljanju plaćanja po površini i po grlu stoke. Cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda su već osam godina u potpunosti liberalizovane, a zaštitne cene ne postoje ni za osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode. Premije i ostale stimulacije dobijala su samo registrovana poljoprivredna gazdinstva, kojih je svega oko 10% od ukupnog broja poljoprivrednih proizvođača. Uvedena je nova mera subvencija od 100 evra po hektaru za gazdinstva do 10 ha, a gazdinstva koja obrađuju od ha regresirana - novčano i to za dizel gorivo, mineralno đubrivo i deklarisano seme - ukupno oko dinara po hektaru zasejane površine. Podsticaji su usmereni u povećanju i poboljšanju rasnog sastava stočarske proizvodnje, zasnivanju i obnavljanju višegodišnjih zasada vinograda i voćnjaka. Prelevmani i carine su za neke proizvode imale sezonsko dejstvo, s tim da je zaštita od uvoza po dampinškim cenama sve slabija. Privremeni trgovinski sporazum Srbije i EU, koji se primenjuje (od godine) za agrarne proizvode, sveo je zaštitu našeg tržišta na minimum. Inače, od 2000-te godine se dodeljuje regres za priplodnu stoku i premija za mleko. Od godine doneta je, takođe, uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za tov junadi, kao i o podsticajnim sredstvima za podršku nabavke osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu. U godini to je prošireno i na podsticajna sredstva za genetsko unapređenje mlečnog govedarstva, a u godini donete su, takođe, uredbe o 13

15 premiji za mleko. To govori o izvesnom, ali nedovoljnom opredelenju države da navodno podrži razvoj stočarstva. 4. SPOLJNO TRGOVINSKA RAZMENA AGRARNIH PROIZVODA U 1990-im godinama u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbija beleži stalni deficit, koji je godine iznosio oko 310 miliona dolara. U proces tranzicije poljoprivreda je ušla nepripremljena, sa smanjenim obimom prozvodnje, niskom konkurentnošću i znatnim gubicima. Grafikon 5: Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije ( godina) Izvor: Republički zavod za statistiku, statistika spoljne trgovine Zahvaljujući, pre svega, otvaranju tržišta EU za proizvode iz Srbije, a potom i nekim uspešnim privatizacijama (naspram niza neuspešnih) izvoz je stalno rastao i u godini dostigao gotovo dve milijarde dolara, dok je uvoz rastao znatno sporije, pa je poslednjih godina beležen suficit u razmeni (grafikon 3). Od godine Srbija je sa suficitom od oko 153 miliona dolara postala prvi put neto-izvoznik hrane. Prema podacima Privredne komore Srbije i u godini biće ostvaren suficit u izvozu agrarnih proizvoda (od oko 700 miliona dolara, naspram oko 500 miliona dolara u 2008.). Najviše deviza zarađeno je od prodaje kukuruza, šećera i maline. Visoka domaća zaštita, ponovno uspostavljanje pokidanih trgovinskih veza, izvozne subvencije i brojne komparativne prednosti, dovode do daljeg rasta spoljno-trgovinskog suficita u ovoj oblasti, koji je godine iznosio u Republici Srbiji preko 400 miliona dinara. 14

16 Grafikon 6: Struktura i vrednost izvoza agrara u godini Izvor: Republički zavod za statistiku, statistika spoljne trgovine Grafikon 7: Struktura i vrednost uvoza agrara u godini Izvor: Republički zavod za statistiku, statistika spoljne trgovine Najveći udeo u izvozu beleži voće i povrće (25%), žitarice, proizvodi od žitarica (18%), pića (10%) i šećer (9%). Zanimljivo je da je zbog liberalizacije i odsustva mera 15

17 zaštite i uvoz voća i povrća takođe bio na prvom mestu sa udelom od 23% u ukupnom uvozu. Jedan od problema je i kašnjenje u donošenju zakona iz ove oblasti, naročito Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o bezbednosti hrane, koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije. 6 Između ostalog i zbog toga, još nema izvoza svinjskog i živinskog mesa, mleka i prerađevina od mleka, jer ovi proizvodi ne zadovoljavaju standarde da bi se izvozili na tržište Evropske unije. 5. REGIONALNA SPOLJNO TRGOVINSKA RAZMENA AGRARNIH PROIZVODA REPUBLIKE SRBIJE Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja spoljno-trgovinska saradnja Srbije intenzivno se razvija i širi Pregovori Srbije o članstvu u STO Republika Srbija je ušla u pregovore o članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) godine. Održano je sedam sastanaka radne grupe za pristupanje STO, nekoliko rundi bilateralnih i multilateralnih pregovora o otvaranju tržišta roba i usluga. Jedno od otvorenih pitanja je i usklađivanje propisa o trgovini genetski modifikovanih proizvoda (GMO) sa pravilima STO. Okončanje ovih pregovora se predviđa u godini. Koristi od članstva u STO su povoljniji uslovi za plasman naših proizvoda na tržište 153 zemlje članice STO kroz: dobijanje posebnog statusa i nacionalnog tretmana; predvidljivost i sigurnost visine carinskih stopa članica; uključenje u proces postepenog snižavanja carina i necarinskih barijera. Značajno je i usaglašavanje naše regulative sa pravilima STO. Posebno su za nas značajni pregovori o carinama u poljoprivredi. Pri tom se obavlja i sistemsko ugrađivanje pravila STO u domaće propise. Bilateralni pregovori se vode sa nizom zemalja o pojedinim proizvodima, kao napr.: sa Švajcarskom sirevi, čokolada, biskviti; Norveškom riba; Ekvadorom i Salvadorom južno voće, posebno banane; Kanadom uljana repica; SAD-om pileće meso, jezgrasto voće, viski, smrznuti sokovi agruma; Brazilom svinjsko, pileće i juneće meso. Ugrađivanje pravila STO u domaće propise je značajno dostignuće tih pregovora. S tim u vezi značajni su: uskalđivanje naše regulative sa Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera, Sporazumom o poljoprivredi i Sporazumom o tehničkim preprekama u trgovini. Najveći pomak je učinjen našim usvajanjem Zakona o bezbednosti hrane u maju godine. Usvojeni su i zakon o sredstvima za zaštitu 6 Krajem maja Narodna Skupština usvojila je set od sledećih 15 zakona o poljoprivredi: Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o vinu,zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakon o zdravlju bilja, Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Zakon o etanolu, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o stočarstvu, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o izmenama i dopunama zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. 16

18 bilja, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, Zakon o zdravlju bilja, Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta i Zakon o genetski modifikovanim organizmima Trgovinski odnosi Srbije sa EU EU je godine odobrila izvoz proizvoda iz Srbije bez carina i kvantitativnih ograničenja, izuzev za vina, ribe i biftek, za koje postoje količinske kvote i šećer koji ima posebnu kvotu. Ova mera je produžena do godine, kada se očekuje njeno produženje. Ukidanje carina i ostalih ograničenja od strane EU posebno je pozitivno uticalo na oblast poljoprivrede i prehrambene industrije. Od godine Srbija izvozi više poljoprivrednih proizvoda u EU nego što uvozi. Od 30. januara godine na snazi je jednostrana primena Privremenog trgovinskog sporazuma sa EU. Srbija postepeno, u roku od šest godina snižava carine za proizvode koji se iz EU uvoze u Srbiju. Planira se da se tek godine tržište Srbije u potpunosti liberalizuje za uvoz iz EU. Izuzetak su pojedini poljoprivredni proizvodi, koji će zadržati određeni nivo carinske zaštite i posle isteka tranzicionog perioda duvan, cigarete, kiselo mleko, mlečni namazi, margarin, vafli, pojedina alkoholna pića, i dr. U razmeni Srbije poljoprivrednim proizvodima sa EU uočava se suficit, koji je u prvih sedam meseci goidne veći za 21,5% u odnosu na isti period prethodne godine i dostigao je 124 miliona evra. Učešće agranih proizvoda u ukupnoj razmeni sa EU je 8% u godini, a u prvoj polovini godine 11,2% Trgovinska razmena Srbije sa CEFTA-om Republika Srbija plasira polovinu ukupnog izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda na tržište CEFTA. Naša zemlja je, naime, najveći izvoznik agrarnih proizvoda u CEFTA. Pri tom se četvrtina ukupnog izvoza Republike Srbije u CEFTA odnosi na poljoprivredne i prehrambene proizvode. Najviše izvozimo: meso i mesne prerađevine, alkoholna i bezalkoholna pića, žitarice i proizvode od žitarica, mleko i jaja. Najviše uvozimo: voće i povrće, alkoholna i bezalkoholna pića, žitarice i proizvode od žitarica, mesno i mesne prerađevine, duvan i šećer. Povrće, voće i alkoholna i bezalkoholna pića su među prvih deset proizvoda u okviru međusobne trgovine CEFTA članica. Struktura razmene poljoprivrednih proizvoda Srbije sa regionom CEFTA u periodu godini izgleda ovako: Izvoz (Albanija 2%, BiH 35%, Makedonija 14%, Moldavija 0%, UMNIK Kosovo 14%, Hrvatska 5%, Crna Gora 30%); Uvoz (Albanija 0%, BiH 19%, Makedonija 36%, Moldavija 2%, UMNIK Kosovo 1%, Hrvatska 30%, Crna Gora 12%). Trgovina poljoprivrednim proizvodima je potpuno liberalizovana sa svim CEFTA zemljama osim sa Moldavijom, Hrvatskom i Albanijom. Problemi unutar CEFTA koji utiču i na trgovinu poljoprivrednim proizvodima su: problemi u saradnji sa UMNIK Kosovo; zakon BiH o zaštititi domaće proizvodnje; različita primena veterinarskih, sanitarnih i fitosantitarnih standarda, pravila o bezbednosti hrane (zbog različitog stepena usklađenosti sa STO i EU); komplikovana procedura na graničnim prelazima. 17

19 5.4. Sporazum o slobodnoj trgovini sa drugim državama Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) primenjuje se sa Rusijom od godine. Od godine proširena je lista. Preko 98% proizvoda je na režimu slobodne trgovine. Izuzeci su: pileće meso, šećer, duvan i alkoholna pića. Na taj način, Srbija je jedina zemlja izvan bivšeg SSSR koja ima potpisan SST sa Rusijom (tržište od 147 miliona potrošača). Od godine primenjuje se SST sa Belorusijom (tržište od 11 miliona potrošača). Po tom sporazumu 99% međusobne trgovine je na režimu slobodne trgovine izuzev belog šećera, cigareta i alkoholnih pića. Za Rusiju i Belorusiju neophodno je ispoštovati njihove propise za sertifikaciju. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je godine i sa Turskom. Početak primene se očekuje od godine. Po ovom sporazumu proizvodi životinjskog porekla su izuzeti iz režima slobodne trgovine. Proizvodi biljnog porekla su u sistemu slobodne trgovine, pri čemu su dogovorene količinske kvote za 68 proizvoda (grupa proizvoda). Strane će primenjivati svoje propise u oblasti sanitarnih i fitosanitarnih mera u duhu odgovarajućih sporazuma. Pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa članicama EFTA (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn) su započeli aprila godine i okončani su jula iste godine. Očekuje se potpisivanje Sporazuma do kraja ove godine. Sporazum će omogućiti bezcarinski izvoz na tržište EFTA članica većeg dela primarnih poljoprivrednih proizvoda, dok će za prerađene proizvode Srbija imati isti tretman kao članice EU. Srbija je zadržala carinsku zaštitu prema EFTA na višem nivou od dogovorenog sa EU. 6. KLJUČNI I AKTUELNI PROBLEMI POLJOPRIVREDE U SRBIJI Šest grupa problema ugrožavaju razvoj poljoprivrede. Oni traju veoma dugo, ali posebno dolaze do izražaja danas, u uslovima silovitih udara svetske finansijske krize, koja ozbiljno ugrožava celokupnu privredu Republike Srbije, posebno poljoprivredu: (1) nepovoljna posedovna struktura poljoprivrede i neorganizovanost robnih proizvođača; (2) neuređenost tržišta agrarnih proizvoda; (3) nekonkurentnost; (4) neodgovarajuća uloga države; (5) demografski problemi poljoprivrednog stanovništva; (6) globalna finansijska kriza. Nepovoljna posedovna struktura poljoprivrede i neorganizovanost robnih proizvođača. U posedovnoj strukturi poljoprivrede Srbije već dugo vremena dominira sitna robna proizvodnja (prosečno oko tri hektara u odnosu na oko 20 ha u EU), na malim gazdinstvima. Tranzicija nije uspela da reši ovaj krupan problem. Gazdinstva srednje veličine (od 1-5 ha) kojih je u Srbiji čak 76,8% (prema popisu iz 2002.) imaju karakteristike polunaturalnih gazdinstava. To su uglavnom: nespecijalizovana, svaštarska gazdinstva; rentiraju male parcele; malo upošljavaju tuđu radnu snagu; imaju zastarelu mehanizaciju; male su ekonomske snage; nedovoljnost investicija; kreditna zaduženost; nizak nivo korišćenja navodnjavanja; nepovoljna starosna struktura na gazdinstvu; nepovoljna obrazovna struktura na 18

20 gazdinstvu; odsustvo preduzetničkih ideja i inicijativa; relativno mali prinosi; relativno mali tržišni viškovi; neregulisani status poljoprivrednika. 7 Loša organizacija u poljoprivredi ogleda se u sledećem: nedovoljna organizovanost poljoprivrednih proizvođača kroz udruženja, zadruge, klastere; nedovoljno je razvijena kooperacija i ugovorna proizvodnja; nisu uređeni uslovi otkupa i otkupne cene (uglavnom na štetu primarnih proizvođača); otkupljivači uglavnom ne poseduju HACCP sertifikat, a njihova tražnja je nestabilna (oscilatorna) i prilagođena sopstvenim potrebama, a na štetu primarnih proizvođača; sistem plaćanja je neregulisan (dug, neizvestan i na štetu primarnih proizvođača); visoko je učešće prekupaca (posebno u otkupu stoke) 8 ; slaba je poljoprivredna savetodavna služba. Neuređenost tržišta agrarnih proizvoda. Tranzicija privrede Srbije ostavila je pogubne posledice po poljoprivredu. Administrativni model upravljanja zamenjen je liberalnim tržišnim modelom privređivanja. Pri tom tržište, kao ključna institucija modernog demokratskog društva, nije uređeno, što se negativno odražava na subjekte privređivanja u poljoprivredi. Tržište, pored toga, nije razvijeno ni efikasno, ni kada je u pitanju tržište roba, tržište novca, tržište kapitala, tržište radne snage, tržište zakupa i prometa zemljišta (zastareli registar zemljišta i katastarski sistem, nerešeno pitanje društvene svojine u zadrugama, nedovršena registracija gazdinstava, itd.). Česta je dominacija monopola (napr. na tržištu mleka, uljarica itd.). Nekonkurentnost. U razvijenim privredama sve je podređeno konkurentnosti i na mikro i na makro nivou. Kompanije u poljoprivredi Srbije nisu transformisane u ekonomski jake i sposobne robne proizvođače, koji mogu ravnopravno da se nose na sve zahtevnijem svetskom tržištu. Suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni agrarnim proizvodima, koji se ostvaruje od godine, više je indikator naših potencijalnih mogućnosti, nego naše stvarne konkurentnosti. Stočarska gazdinstva, na primer, karakteriše relativno loš rasni sastav. Neadgovarajuća uloga države. Ni druga važna institucija privređivanja, država, nije u Srbiji u procesu tranzicije doživela adekvatnu transformaciju. S jedne strane, ostala je u glavama robnih proizvođača želja za paternalističkom ulogom države, a s druge strane, država se pokazala i pokazuje nemoćnom i sa nedefinisanom ulogom u kreiranju i sprovođenju pravila igre. Nedovoljna su i sredstva za podsticanje poljoprivrede. Demografski problemi poljoprivrednog stanovništva. Tokom čitavog perioda posle Drugog svetskog rata u Republici Srbiji odvijali su se složeni i protivrečni procesi koji su imali za rezultat pražnjenje sela 9 i dugotrajnu krizu u poljoprivredi. Masovni transfer O nesigurnom statusu naših poljoprivrednika govori podatak po kome je samo poljoprivrednika profesionalaca, tj. toliko ih je uspelo da se upiše u registar Fonda penzionog i invalidskog osiguranja (Prema: AgroPres, Novi Sad, ). Prema podacima Udruženja mlinske industrije u Srbiji postoji oko 400 mlinova od kojih 80% nemaju zadovoljene HACCAP norme, jer je uvođenje ovih standarda za mlinove malog kapaciteta skupo. Kada bi postojali zadružni mlinovi, kao što je to slučaj u EU, onda bi poljoprivrednicima bilo svejedno da li će zaraditi više na zrnu ili na brašnu. (M. Sevarlić, Ekonomist br.471, str. 27; 29.maj 2009). U 702 naselja u Srbiji živi manje od po stotinu stanovnika. Tačnije rečeno, 352 naselja su sa manje od 50, a 350 imaju između 50 i 100 stanovnika. Po pravilu to su naselja bez mladih. Ovom broju treba dodati još gotovo 500 naselja koja su, po popisu godine, imala od 100 do 150 stanovnika. S druge strane, u današnjim selima Srbije živi gotovo polovina stanovništva. Od toga 60 odsto njih se ne bavi poljoprivredom kao osnovnom delatnošću. 19

21 stanovništva iz sela u grad, odnosno iz poljoprivrednih u nepoljoprivredne delatnosti imao je niz negativnih demografskih, ekonomskih, socioloških, kulturnih i drugih posledica. Između poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovništva Srbije postoji bitna razlika u nivou pismenosti i školske spreme. Udeo nepismenih kod nepoljoprivrednog stanovništva iznosio je godine 3,2%, a kod poljoprivrednog čak 5,7%. U savremenim uslovima obrazovanje poljoprivrednog stanovništva je nesumnjivo veoma važan faktor razvoja poljoprivredne delatnosti. Skladan i uravnotežen odnos između privrednog razvoja i smanjenja poljoprivrednog stanovništva nameće potrebu preobražaja ekonomske strukture stanovništva i radne snage, za koji značajnu ulogu ima proces obrazovanja. Globalna ekonomska i finansijska kriza negativno su se odrazile i odražavaju na (poljo)privredu Republike Srbije, posebno kroz: nelikvidnost, pad proizvodnje, pad izvoza i uvoza, nedostatak finansijskih sredstava, rast cene kapitala, smanjenje agrarnog budžeta, smanjenje subvenicija, pad potrošnje, itd. Prema podacima Privredne komore Srbije u prvom polugođu smanjen je izvoz ali i uvoz agrarnih proizvoda za čak 37 odsto. 7. ZAKLJUČAK I PREDLOG MERA I AKCIJA Srbija je agrarna zemlja, sa komparativnim prednostima za razvoj poljoprivrede i sela. Srbija raspolaže sa relativno značajnim zemljišnim potencijalima za razvoj kako biljne, tako i stočarske proizvodnje. Navedene i mnoge druge komparativne prednosti nisu pretvorene u konkurentske prednosti. Tranzicione reforme, koje treba nastaviti, nisu dale očekivane efekte. U Srbiji se, i dalje, nedovoljno ulaže u ovu stratešku privrednu delatnost. To potvrđuju mnogi indikatori. S druge strane, spoljno-trgovinski suficit agrarnih proizvoda pokazuje neiskorišćene mogućnosti poljoprivrede Republike Srbije. Država nije uvažavala i dalje ne uvažava činjenicu da su poljoprivredi, zbog specifičnosti njene proizvodnje, permanentno potrebni dopunski-spoljni izvori finansiranja. Potrebne su, radikalne promene u strategiji privrednog razvoja Republike Srbije u pravcu opredeljenja za poljoprivredu i ruralni razvoj. Nužne su mnogobrojne mere i akcije kako bi se ublažili udari globalne ekonomske krize i kako bi se zaustavili negativni trendovi u našoj poljoprivredi, koji prate tranziciju (kratkoročne i dugoročne): Svetska ekonomska kriza traži prilagođavanje u svim oblastima, pa i u poljoprivredi. Racionalnost, ekonomičnost i produktivnost su imperativi i na mikro i na makro nivou. Za brži izlazak iz krize potrebno je stimulisati razvoj poljoprivrede, subvencijama i kreditima, kao i ulaganjem u sisteme za navodnjavanje, preko javnih radova (i sredstvima NIP-a); Nužna je i promena koncepta upravljanja poljoprivredom. Liberalni koncept sa svojim čuvenim načelom: Pustite stvari neka idu svojim tokom (laisse faire) i Vi najbolje znate šta treba da radite, doživeo je i doživljava krah i u razvijenim zemljama. Nužan je novi koncept zasnovan na partnerskoj (a ne paternalističkoj) ulozi države i regulisanom tržištu, zaštićenom od monopolskog uticaja, uz čvrsta pravila igre, po ugledu na razvijene zemlje; 20

22 Nužnost novog strateškog razmišljanja. Donošenjem i doslednim sprovođenjem strategije razvoja poljoprivrede, prehrambene industrije i ruralnih područja savremena, industrijalizovana kao i organska poljoprivreda i prehrambena industrija mogu biti osnova celokupne privrede i značajno doprineti bržem razvoju ostalih grana privrede Republike Srbije, te na taj način pomoći privredi u prevladavanju ekonomske krize; Opredelenje Srbije da postane član EU i STO znači da poljoprivreda treba da se priprema za konkurenciju na jedinstvenom razvijenom tržištu, na kome neće postojati trgovinske barijere. U cilju uspešnog nastupa na zahtevnom tržištu i prilagođavanja agrarnoj politici EU, nameće se redefinisanje ciljeva razvoja poljoprivrede i to: povećanje konkurentnosti, bezbednost hrane i ruralni razvoj. Na putu ka EU Srbija treba da se prilagodi nizu politika, propisa i standarda koje propisuje EU. To podrazumeva: usklađivanje zakonodavstva, izgradnju novih institucija, kadrovsku reorganizaciju, stalnu obuku zaposlenih. Nužna je, s tim u vezi, aktivna spoljno-trgovinska politika agrarnih proizvoda. Rebalansom budžeta treba izdvojiti znatno veći iznos sredstava za agrarni budžet, kako bi se zaustavili negativni trendovi, posebno u stočarstvu i oživeli poljoprivreda i selo, kao i realizovali evropski projekti konkurentnosti i ruralnog razvoja. Selektivan pristup u trošenju budžeta sa jasno utvrđenim kriterijumima podrazumeva investicije u dobro osmišljene i profitabilne projekte, pre svega u navodnjavanje, novu tehniku i tehnologiju, obrazovanje, istraživanje i razvoj, isl. Potrebna je nova agrarna politika, koja će kao nosioce poljoprivrednog razvoja naznačiti registrovana komercijalna gazdinstva, što uključuje (ravnopravno) i porodična i krupna gazdinstva. Ubrzati proces donošenja i primene novog, modernog agrarnog zakonodavstva, zasnovanog na standardima i principima Evropske unije; Preventivno delovati protiv klimatskih promena i posledica globalnog zagrevanja; Redefinisati i oživeti ulogu robnih rezervi kao instrumenta agrarne politike, kojim se reguliše normalno funkcionisanje društvene agrarne reprodukcije i obezbeđuje stalno održavanje ravnotežnog nivoa proizvodnje i potrošnje. To je veoma značajno za stabilnost tržišta i cena agrarnih proizvoda. Potrebno je, s tim u vezi, vratiti ovu instituciju u nadležnost Ministarstva poljoprivrede; Nužno je voditi adekvatnu i doslednu zemljišnu politiku, kao skup mera putem kojih se može uticati na racionalno i održivo korišćenje i ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, kao retkog i vrednog resursa kojim raspolaže naša zemlja. Podsticati i organizovati moderno poslovno povezivanje subjekata u agrobiznisu, kroz udruženja, zadruge, klastere, agrarne komore, lobing asocijacije, nevladine organizacije. Kada su u pitanju zadruge potrebno je novim zakonom o zadrugarstvu rešiti problem društvene svojine mnogih sadašnjih zadruga. Obnoviti kooperaciju, posebno između velikih, malih i srednjih gazdinstava; 21

23 Mere ruralne politike treba znatno više usmeriti na seoska područja. To su mere koje vode poboljšanju života i privređivanja na selu. One podrazumevaju: investicije u sredstva za poljoprivrednu proizvodnju i preradu, izgradnju i obnovu seoske infrastrukture, edukaciju i stručno usavršavanje seoskog stanovništva, unapređenje seoskog turizma, promovisanje tradicionalnih i kulturnih vrednosti, zaštitu prirodne sredine i okruženja i sl.; Podsticati razvoj preduzetništva i multifunkcionalnu poljoprivredu, a kroz novi koncept regionalnog razvoja ubrzati lokalni ekonomski razvoj; Ulagati u znanje, koje je jedini faktor koji ne podleže zakonu opadajućih prinosa, što upravo potvrđuje i iskustvo Srbije u kojoj je agronomska nauka i struka dala i daje značajne rezultate. 8. LITERATURA 1. Konkurentnost privrede Srbije (2003), Jefferson Insitute, Beograd. 2. PEJANOVIĆ, R., TICA, N. (2005): Tranzicija i agroprivreda, monografija, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet. 3. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z., TICA, N. (2007): Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika, monografija, Ekonomski institut-beograd, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 4. PEJANOVIĆ, R., TICA, N. (2007): Dileme oko koncepta našeg agrarnog razvoja, Agroekonomika, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, tematski zbornik ( Aktuelni problemi tranzicije agroprivrede ), redaktor R. Pejanović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 36, str PEJANOVIĆ, R., KRAJINOVIĆ, M. (2007): Nužnost nove strategije razvoja poljoprivrede, međunarodni naučni skup, Tematski zbornik ( Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj ), Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, str PEJANOVIĆ, R. (2007): Stranputice i putevi naše agrarne politike (1) (2), Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 30; 31, str ; str PEJANOVIĆ, R. i saradnici (2007): Transition of Agriculture Economy in the Republic of Serbia (Achievements, Effects and Limitations), Cercetari stiintifice, reria A XI-A, Universitatea de stinte agricola si medicina veterinara a banatului Timisoara, Editura agroprint Timisoara,, str PEJANOVIĆ, R. (1997): Neki ekonomski faktori deagrarizacije, Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, Novi Sad, br , str PEJANOVIĆ, R. (1998): Deagrarizacija kao ograničavajući faktor poljoprivrede i sela, zbornik radova Strategija razvoja Jugoslavije i uključivanje preduzeća u svetsku privredu, Kopaonik, Savez ekonomista Jugoslavije, Beograd, str

24 10. PEJANOVIĆ, R. i saradnici (2000): Kriza stočarstva i predlog mera agrarne politike, zbornik radova Tržišna reforma privrede izazovi i mogućnosti, Subotica, SEJ, Ekonomist, Beograd, br. 4, str PEJANOVIĆ, R. (2005): Politika ruralnog razvoja u Evropskoj Uniji, Savremeni farmer, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 22, str PEJANOVIĆ, R. (2009): Poljoprivreda Srbije , Pregled, Jugoslovenski pregled, Beograd, br. 2, str RZS (2005): Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Ukupno i poljoprivredno stanovništvo. Knjiga 19, Beograd, Republički zavod za statistiku Srbije DEVELOPMENT PROBLEMS OF AGRICULTURE OF THE REPUBLIC OF SERBIA PEJANOVIĆ, R. Summary The author is analizing the development problems of agriculture of the Republic of Serbia in the first decade of twenty first century. He started from global economic and financial crisis, that effects on agriculture of the Republic of Serbia, and whose development is constantly followed by chronical problems, due to the lack of sistematical and continuos mesures of economical and agrarian policy. In order to show the present state of agriculture, the author highlited some specific indicators of development of this branch, the purpose of agriculture in Serbian economy, especially nowdays, during the crisis, contribution of agriculture to foreign-trade exchange that indicates some potentials of this industry branch. Based on the significant empirical materials, the author distinguished six groups of problems for agriculture of the Republic of Serbia: (1) unpropitious holding structure of agriculture and nonstructute of commodity producers; (2) inordinateness of trading with agricultural products; (3) noncompetitiveness; (4) inadequate roll of the State; (5) demographical problems of agriculture population; (6) global economic crisis. Key words: agriculture, agroindustry, Republic of Serbia,development problems, agrarian policy, transition, crisis. 23

25 UDK: :620.1 Originalni naučni rad Original scientific paper ZAŠTITA OSNOVNIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA U EVROPSKOJ UNIJI SA OSVRTOM NA SRBIJU MARKOVIĆ, KATARINA 1 Rezime U radu je analiziran sistem zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kao jedan od najbitnijih segmenata agrarne politike. Analiza se, u saglasnosti sa raspoloživim empirijskim podacima, odnosi na period od do godine. Pored sagledavanja sistema zaštite poljoprivrede u Evropskoj uniji sa aspekta najnovijih reformi Zajedničke agrarne politike, predmet analize u ovom radu su i podaci o nivou zaštite za nekoliko osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Analogno tome, kvantifikovan je i stepen zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, nastao kao rezultat primenjenih mera agrarne politike u analiziranom periodu. Ključne reči: agrarna politika, sistem zaštite poljoprivrede, PSE indikator, Evropska unija, Srbija UVOD Poljoprivreda u Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima, predstavlja jednu od značajnih privrednih delatnosti. Uprkos tome, ekonomske performanse agrarnog sektora su izrazito loše (Marković, 2008). Oporavak i razvoj ove važne privredne grane neizbežno moraju da prate aktivna budžetska i drugi vidovi državne podrške. Praksa svih, a naročito privredno najrazvijenijih država potvrđuje prethodnu konstataciju. Naime, i pored toga što agrarni sektor neznatno doprinosi stvaranju bruto domaćeg proizvoda, ekonomski razvijene zemlje izdvajaju značajna finansijska sredstva za potrebe očuvanja dohotka svojih poljoprivrednih proizvođača na željenom nivou. Suštinsko opredeljenje Srbije za članstvo u Evropskoj uniji nameće potrebu ispunjavanja brojnih uslova. Pored ostalog, nepohodne promene potrebno je realizovati i u sektoru poljoprivrede. Harmonizacija naše nacionalne agrarne politike sa Zajedničkom agrarnom politikom Evropske unije (CAP-Common Agriculture Policy) predstavlja jedan od prioriteta. Nesumnjivo je da procesu reformisanja i prilagođavanja mora biti podvrgnut i sistem zaštite poljoprivrede, kao jedan od ključnih segmenata poljoprivredne politike. U skladu s navedenim, u ovom radu biće analizirani mehanizmi zaštite 1 Dr Katarina Marković, asistent, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 24

26 poljoprivrede u Evropskoj uniji i Srbiji. Takođe, primenom odgovarajućeg metodološkog postupka, kvantifikovaće se stepen zaštite dohotka proizvođača nekoliko osnovnih poljoprivrednih proizvoda. METODOLOGIJA I IZVORI PODATAKA U cilju kvantifikovanja stepena zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda, u ovom radu je korišćena PSE metodologija, razvijena u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD-Organisation for Economic Co-operation and Developement). Ova metodologija počela je da se primenjuje krajem osamdesetih godina XX veka i od tada se neprekidno usavršava. PSE je skraćenica od naziva na engleskom jeziku Producer Support Estimate i prevodi se kao Procena podrške proizvođačima. Procena podrške proizvođačima (PSE) predstavlja monetarnu vrednost godišnjih bruto transfera od potrošača i poreskih obveznika ka poljoprivrednim proizvođačima, izraženu na nivou proizvođača (farm-gate level), nastalu iz mera agrarne politike, nezavisno od njihove prirode, ciljeva i efekata na obim proizvodnje ili dohodak u poljoprivredi. Kontinuitet u procesu usavršavanja PSE metodologije proističe iz činjenice da ova metodologija ima određena ograničenja u primeni. Nedostatak relevantnih statističkih podataka o raznim direktnim i indirektnim budžetskim i drugim transferima od države prema poljoprivrednim proizvođačima ispoljava se kao ključno ograničenje u primeni metodologije za utvrđivanje stepena zaštite poljoprivrede. U komparativnim analizama na međunarodnom nivou, kao dosta naglašavan problem apostrofira se i nedovoljan stepen harmonizacije metodoloških postupaka za evidenciju direktnih i indirektnih vladinih transfera za poljoprivredne proizvođače. S tim u vezi, rezultati takvih komparativnih analiza treba da budu uzeti sa izvesnom dozom rezerve i uz mogućnost dobijanja nedovoljno realnih rezultata. Ipak, pored postojećih teškoća u primeni, kao jedna od osnovnih prednosti navedene metodologije, u literaturi i praksi, naglašava se mogućnost formiranja svojevrsne rang-liste zemalja prema stepenu zaštite poljoprivrede. Na taj način, posmatrano u širim međunarodnim razmerama, moguće je doneti i ocenu o efektima liberalizacije po pojedinim zemljama, što je jedan od prioritetnih ciljeva kada su u pitanju multilateralni trgovinski pregovori. PSE indikatorom se ne kvantifikuje uticaj mera agrarne politike na poljoprivredu, ali se obezbeđuju informacije, koje mogu u kvantitativnom obliku ilustrovati taj uticaj. Ukoliko, na primer, PSE za određeni proizvod ima vrednost nula, to znači da na domaćem tržištu proizvođači svoje proizvode realizuju po svetskim cenama i ne dobijaju nikakav vid zaštite od države. Ako je PSE pozitivan, to onda upućuje na zaključak da su proizvođači subvencionisani, bilo na osnovu cenovne podrške i/ili na osnovu različitih budžetskih plaćanja. Međutim, ako ispred PSE indikatora stoji predznak koji označava negativnu vrednost, to implicira zaključak da su proizvođači oporezovani ili na osnovu postignutih nižih cena u odnosu na svetske cene i/ili na osnovu takse u okviru mera agrarne ili trgovinske politike. U postupak izračunavanja PSE indikatora uključuju se dve komponente: cenovna podrška tržištu (MPS Market Price Support), i budžetska plaćanja proizvođačima (BP Budgetary Transfers to Producers), odnosno, matematički: 25

27 PSE = MPS + BP Prva komponenta, odnosno cenovna podrška tržištu, svodi se na kalkulaciju razlike u ceni ili Price Gap. Utvrđuje se kao razlika između domaćih i svetskih tržišnih (referentnih) cena za određeni proizvod. Utvrđivanje cenovne podrške tržištu može se ilustrovati sledećom matematičkom relacijom: MPS = QPp QPb pri čemu je: MPS cenovna podrška tržištu Q ostvareni obim proizvodnje Pp proizvođačka cena za dati proizvod na domaćem tržištu Pb svetska (referentna) cena za dati proizvod. Suština elaboriranja MPS komponente nalazi se u činjenici da se radi o podršci proizvođačima koju, u stvari, na osnovu viših domaćih cena u odnosu na svetske, plaćaju potrošači poljoprivrednih proizvoda. S obzirom na sadržinu matematičkog izraza MPS, jasno je da od ukupnog obima proizvodnje određenog proizvoda zavisi i visina ukupne podrške. Budžetska plaćanja, kao druga komponenta PSE indikatora, mogu se javiti u različitim oblicima. Najčešće su to: 1) stvarna plaćanja proizvođačima ili 2) smanjeni budžetski prihodi. Matematička relacija za izračunavanje druge komponente PSE glasi: BP = B+C+D+E+F+G+H gde su: BP budžetska plaćanja proizvođačima B plaćanja na bazi autputa C plaćanja na bazi zasejanih površina D plaćanja na bazi prava iz ranijeg perioda E plaćanja na bazi korišćenih faktora proizvodnje F plaćanja na bazi ograničenja u korišćenju inputa G plaćanja na bazi ostvarenog dohotka H ostala plaćanja. Zbir prve i druge komponente predstavlja ukupnu vrednost PSE indikatora za određeni proizvod. Najčešće se ovaj indikator prikazuje u obliku procentualne vrednosti, tzv. procentualni PSE. Procentualni PSE daje informaciju o udelu bruto prihoda proizvođača koji proizilazi iz podrške prouzrokovane merama agrarne politike. Ovaj relativni indikator izračunava se primenom sledećeg obrasca: % PSE = PSE/(QPp + BP)*100 pri čemu su: % PSE procentualni PSE (Percentage PSE) QPp vrednost proizvodnje u proizvođačkim cenama BP budžetska plaćanja proizvođačima. Kao osnovni izvor podataka o procentualnim vrednostima PSE indikatora za zemlje Evropske unije korišćena je baza podataka OECD-a. S obzirom da se relevantni podaci o cenovnoj i budžetskoj podršci poljoprivredi za Srbiju još uvek ne nalaze u bazi podataka OECD-a, za uvrđivanje stepena zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji 26

28 korišćeni su različiti izvori. Pre svega, kao izvor podataka o domaćim proizvođačkim cenama u ovom radu korišćeni su bilteni pod nazivom: «Cene poljoprivredno - prehrambenih proizvoda», za odgovarajuće godine, kao i interna evidencija Republičkog zavoda za statistiku. Drugi element kalkulacije razlike u ceni, odnosno svetska ili referentna cena za proizvode obuhvaćene analizom utvrđena je na osnovu podataka koje objavljuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO Food and Agriculture Organisation) u okviru svojih redovnih publikacija FAO bilten. U analizu su uvršteni i svi podaci o svetskim cenama poljoprivredih proizvoda dostupni na zvaničnom sajtu ove organizacije, u okviru statističke evidencije Faostat. Referentne cene, izražene u USD, preračunate su u dinare po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije, (na bazi prosečnog mesečnog, odnosno godišnjeg kursa) za odgovarajuće godine, koji Narodna banka objavljuje na svom sajtu. Podaci o budžetskim izdvajanjima koje država usmerava ka različitim oblicima subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji objavljuju se u «Službenom glasniku Republike Srbije» u sklopu Zakona o budžetu Republike Srbije. Ova publikacija upotrebljena je kao izvor podataka o visini različitih budžetskih izdvajanja, koja, pored kalkulacije razlike u ceni, predstavljaju sastavni deo zaštite dohotka domaćih poljoprivredih proizvođača. PODRŠKA POLJOPRIVREDI U EVROPSKOJ UNIJI Promene u društveno-ekonomskim odnosima i okolnostima od godine, kada je CAP počela da se primenjuje, do danas, kako u međunarodnim okvirima, tako i unutar same Evropske unije, uslovile su brojne izazove za kreatore fizionomije evropske agrarne politike u cilju njenog unapređenja i usavršavanja. U skladu sa tim promenama, menjali su se i ciljevi CAP. Članom 39. Rimskog sporazuma, usvojenog godine, definisani su glavni ciljevi CAP. Oni su se sastojali u sledećem (Tracy, 1996): porast produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji na osnovu implementacije elemenata tehničko-tehnološkog progresa, uz obezbeđenje racionalnog razvoja poljoprivrede i optimalno korišćenje faktora proizvodnje, naročito radne snage; obezbeđenje fer životnog standarda za poljoprivrednu populaciju, naročito kroz povećanje dohotka profesionalnih poljoprivrednih proizvođača; stabilizacija tržišta; sigurnost u snabdevanju potrošača, kao i snabdevanje potrošača prehrambenim proizvodima po prihvatljivim cenama. Tokom višedecenijskog perioda, promene okolnosti na međunarodnom tržištu agrarnih proizvoda, kao i unutar same Evropske unije, uslovile su da CAP, kroz nekoliko sprovedenih reformskih zahvata, redefiniše svoje ciljeve. Reformom koja je implementirana tokom i godine postavljeni su sedeći ciljevi CAP (Kelch and Normile, 2004): stvaranje balansa između podrške proizvođačima hrane i zaštite interesa potrošača; očuvanje ruralne ekonomije i životne sredine; 27

29 održavanje budžetskih rashoda na prihvatljivom nivou i stvaranje sistema za adekvatnu kontrolu tih rashoda, kao i pružanje odgovarajuće podrške u okviru međunarodnih trgovinskih pregovora pod pokroviteljstvom Svetske trgovinske organizacije i odgovaranje na razvojne zahteve poljoprivrede i društva Evropske unije. Na osnovu navedenih ciljeva, može se zaključiti da CAP suštinski prerasta u CARPE Zajedničku evropsku agrarnu i ruralnu politiku. Ključne izmene u poljoprivrednoj politici Evropske unije ogledaju se u činjenici da ona, po svojim ciljevima i merama, postaje Zajednička agrarna politika održivog argarnog i ruralnog razvoja. Pojedini autori idu i korak dalje, tako da insistiraju na osnivanju Evropske politike za bezbednost hrane i životne sredine (European Food and Environmental Security Policy) umesto dosadašnje CAP (Buckwell, 2007). Naime, primarni cilj kreatora nove CAP je realizacija mera čiji je krajnji efekat stvaranje efikasne i, u kontekstu racionalnog korišćenja prirodnih resursa, održive poljoprivrede, uz istovremeno očuvanje i unapređenje ruralnih područja. Sa ciljem da se navedena opredeljenja CAP uspešno realizuju, bitne promene su učinjene u sistemu podrške poljoprivrednoj proizvodnji u Evropskoj uniji. Za razliku od osamdesetih godina XX veka, kada se podrška poljoprivredi u najvećoj meri zasnivala na transferima vezanim za proizvodnju ili inpute, novom reformom CAP uvedeni su sistemi podrške koji će ohrabrivati proizvođače da svoju proizvodnju orijentišu prema potrebama tržišta i u većoj meri uvažavaju pitanja zaštite životne sredine. Umesto ranijih plaćanja koja su realizovana u vidu tržišne podrške, od godine uvedena je shema jednokratnih plaćanja. Jednokratna plaćanja zasnovana su na površini i stočnom fondu i utvrđuju se na nivou farme i regiona. Najveći broj mera podrške proizvođačima u Uniji konvertovan je u ovaj vid plaćanja. Kao osnovni cilj uvođenja shema jednokratnih plaćanja proizvođačima navedena je potreba da se proizvođači više tržišno orijentišu, kao i da unaprede svoj preduzetnički potencijal. Osnovni kriterijumi pri odobravanju sredstava za podršku poljoprivrednicima u vidu jednokratnih plaćanja su uvažavanje ekoloških standarda, zdravstvene bezbednosti hrane, dobrobiti biljaka i životinja, kao i očuvanje kvaliteta zemljišta. Takođe, u sklopu nove reforme, dolazi do transfera fondova od podrške tržištu ka podršci politici ruralnog razvoja. Ovaj deo podrške odnosi se na strukturne mere CAP, čijom se ralizacijom na gazdinstvu i van njega, ostvaruje ekstenzifikacija proizvodnje i zaštita životne sredine. Posmatrano sa aspekta nosilaca poljoprivredne proizvodnje reforma CAP u sistemu podrške trebalo bi da omogući: veću tržišnu orijentaciju i viši nivo konkurentnosti na unutrašnjem i međunarodnom tržištu; ostvarivanje naknada za poštovanje ekoloških standarda u poljoprivrednoj proizvodnji; nastavak proizvodnje visoko kvalitetnih prehrambenih proizvoda u svim regionima Evropske unije, i očuvanje tradicionalnih vrednosti i izgleda ruralne sredine. 28

30 Tabela 1. Vrednosti PSE indikatora za odabrane poljoprivredne proizvode u Evropskoj uniji ( u % ) Table 1. The value of the PSE indicator for selected agricultural products in the European Union (expressed in %) Proizvod Pšenica Suncokret Goveđe meso Svinjsko meso Izvor: Baza podataka OECD-a, Primena novog sistema podrške, koji u osnovi ima razdvajanje visine transfera od ostvarenih rezultata, kao i smanjenje interventnih cena za većinu poljoprivrednih proizvoda, odrazila se na generalno smanjenje stepena podrške poljoprivredi u Evropskoj uniji. U suštini, obim podrške nije bitno redukovan, ali je njena struktura po pojedinim proizvodima značajno izmenjena. Sledstveno tome da je tokom devedesetih godina XX veka najveći rast podrške zabeležen kod goveđeg i telećeg mesa, i u analiziranom periodu od do godine od odabranih osnovnih poljoprivrednih proizvoda goveđe meso ostvaruje najveći stepen zaštite iskazan PSE pokazateljem. Kao rezultat redukcije cenovne podrške za proizvođače goveđeg mesa, PSE indikator za ovaj proizvod beleži pad, ali je i dalje znatno viši u odnosu na ostale posmatrane poljoprivredne proizvode. Stepen zaštite dohotka proizvođača pšenice drastično se smanjuje od godine. Ta redukcija u podršci vremenski se poklapa sa početkom implementacije mera nove CAP. Interventne cene i direktna plaćanja za pšenicu i pored novih reformskih zahvata su zadržana, međutim, dozvoljeni mesečni rast interventnih cena redukovan je za čak 50% novom reformom. Upravo to ograničavanje rasta interventnih cena pšenice može se smatrati ključnim razlogom snižavanja ukupnog stepena zaštite za ovaj strateški proizvod. Izostanak budžetskih transfera, kao i cenovne podrške proizvođačima suncokreta u Evropskoj uniji uslovilo je da proizvođači sunokreta budu potpuno izuzeti iz bilo kakvog oblika zaštite. Mereno vrednostima PSE indikatora podrška za svinjsko meso u Evropskoj uniji u posmatranom šestogodišnjem periodu je relativno konstantna. Budžetski transferi proizvođačima svinjskog mesa u Uniji gotovo da su simbolični. Međutim, značajne razlike između referentnih i cena na domaćem tržištu, označene u vidu MPS komponente, obezbeđuju zadovoljavajuću stabilnost dohotka uzgajivača svinja. Takođe, ne treba zaboraviti da je analizirani period obuhvatio i godinu u kojoj je došlo do najvećeg proširenja u istoriji Evropske unije. Broj zemalja članica je sa 15 povećan na 25, ulaskom deset zemalja centralne i istočne Evrope i zemalja Mediterana. Pored toga što su proširenjem bitno izmenjeni agrarni resursi i agrarna struktura 29

31 Evropske unije, u smislu povećanja stepena heterogenosti, značajne izmene morale su da se reflektuju i u sistemu mera podrške poljoprivrednoj proizvodnji. Rezultat navedenih promena može se uočiti i na osnovu kretanja vrednosti PSE indikatora za određene poljoprivredne proizvode. PODRŠKA POLJOPRIVREDI U REPUBLICI SRBIJI Ne ulazeći u detaljnu elaboraciju fizionomije agrarne politike Srbije u poslednjoj deceniji prošlog veka, analiziraće se ključni ciljevi i mere nacionalne agrarne politike definisane i implementirane u periodu koji obuhvata analiza empirijskih podataka u ovom radu. Zaboravljen od strane kreatora razvojne politike našeg agro prehrambenog kompleksa, dokument pod nazivom «Dugoročna politika agrarnog razvoja» iz godine, dobio je naslednika u dokumentu «Strategija poljoprivrede Srbije», obelodanjenog oktobra godine. Iako je, kao ključni razvojni dokument u oblasti agrara, verifikovana samo od strane tadašnje Vlade, Strategija je postala zvanični dokument koji orijentiše primenu mera agrarne politike u Srbiji. Drastične promene u agrarnoj politici bile su neminovne s obzirom na agresivniji prelazak na tržišni sistem privređivanja i integraciju u evropske i međunarodne ekonomske tokove. Uz konstataciju da definisanje ciljeva razvoja poljoprivrede u okviru budućeg Zakona o poljoprivredi treba da se izvrši uz potpunu participaciju poljoprivrednika, u predlogu Strategije pošlo se od sledećih ciljeva (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, 2004): izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći rastu nacionalnog dohotka; obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti; osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme; osigurati podršku održivom razvoju sela; sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje; pripremiti poljoprivredu Srbije za integraciju u Evropsku uniju, i pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila Svetske trgovinske organizacije. Kao razvojnim dokumentom, Strategijom su definisani osnovni pravci razvoja agrarnog sektora Srbije. U težnji da se u što većoj meri nacionalna agrarna politika prilagodi suštini CAP, navedeni strateški pravci označeni su kao promena strukture proizvođača, vlasništva i institucija, zatim razvijanje tržišta i njegovih mehanizama, kao i razvoj sela i očuvanje okoline. Velika novina u ovom razvojnom dokumentu, u odnosu na sve prethodne, je apostrofiranje značaja tzv. porodičnih komercijalnih gazdinstava, kao potencijalnih nosilaca oživljavanja i oporavka agrarnog sektora. Pored toga što se prioritet u razvojnim procenama daje porodičnim komercijalnim gazdinstvima, opravdano se ukazuje i na neophodnost poboljšanja starosne i obrazovne strukture poljoprivrednika i uopšte ruralnog stanovništva. 30

32 Sistem zaštite poljoprivrede Srbije u analiziranom periodu, od do godine, uglavnom se zasnivao na budžetskim transferima koji su proizvođačima isplaćivani u vidu premija i regresa. Takođe, sastavni deo sistema podrške agraru predstavljala je i cenovna podrška tržištu pojedinih proizvoda. Analiza strukture agrarnog budžeta, kao izvora sredstava za podršku poljoprivredi, u periodu od do godine, dovodi do zaključka da je budžetska podrška poljoprivredi iz godine u godinu nominalno povećavana. Međutim, učešće agrarnog u ukupnom budžetu Srbije nije imalo tendenciju rasta (Božić i Bogdanov, 2006). U posmatranom šestogodišnjem periodu u strukturi agrarnog budžeta Srbije uočljiva je dominacija premiranja proizvodnje mleka i industrijskog bilja, kao i regresiranje cena pojedinih inputa. Sredstva za navedene namene prosečno su u strukturi agrarnog budžeta učestvovala sa oko 60%. Udeo sredstava namenjenih za isplatu premija proizvođačima mleka u ukupnom agrarnom budžetu u posmatranom periodu je visok i u proseku iznosi oko 40%. Od godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede učestvuje u kreditiranju poljoprivrednika, a učešće sredstava za kreditiranje poljoprivrede u ukupnim sredstvima agrarnog budžeta godine iznosilo je 17,5%. Izvozni podsticaji, kao oblik podrške poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, prisutni su od godine. Međutim, na ovaj vid podrške proizvođači mogu računati samo do pristupanja naše zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i preuzimanja obaveza koje to članstvo podrazumeva. Pored direktnih transfera poljopivrednicima, u opserviranom periodu država je obezbeđivala i sredstva namenjena revitalizaciji sela, odnosno ruralnom razvoju. Za ovaj vid indirektnih budžetskih podsticaja u godini izdvojeno je oko 9,1 milion eura. Investicije u povećanje konkurentnosti poljoprivrede, životnu sredinu i diverzifikaciju ruralne ekonomije, kao i u poboljšanje uslova života na selu kroz razvoj infrastrukture i obrazovanje osnovne su namene za koje se iz agrarnog budžeta Republike Srbije od godine kontinuirano obezbeđuje podrška. Tabela 2. Vrednosti PSE indikatora za odabrane poljoprivredne proizvode u Republici Srbiji ( u % ) Table 2. Values of the PSE indicator for certain agricultural products in Republic of Serbia (expressed in %) Proizvod Pšenica -0,08-0,24-0,05-0,12-0,16-0,16 Suncokret -0,38-0,54-0,17-0,38-0,25-0,26 Goveđe meso -1,26-0,86-0,88-1,15-1,01-0,31 Svinjsko meso -0,75-0,53-0,73-0,44-0,62-0,56 Izvor: proračun autora na bazi podataka Službenog glasnika Rebuplike Srbije, Republičkog zavoda za statistiku i FAO-a Pšenica je kultura koja zauzima značajno mesto po vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Uprkos tome, stepen zaštite proizvođača pšenice, izražen procentualnom vrednošću PSE indikatora, prema raspoloživim podacima, u 31

33 posmatranom šestogodišnjem periodu, bio je izuzetno nizak. Rast cena ovog hlebnog žita na domaćem tržištu nije pratio u potpunosti dinamiku kretanja svetskih cena. Pored dinamike kretanja cena, izostanak budžetske podrške proizvođačima pšenice u Srbiji, doprineo je negativnim vrednostima PSE indikatora u periodu od do godine. U prve dve analizirane godine cenovna zaštita proizvođačima suncokreta je izostala, što se, usled nepostojanja budžetskih direktnih transfera, nepovoljno odrazilo na ukupan nivo zaštite ovog proizvoda. Naime, u i godini PSE je bio negativan, što dovodi do zaključka da se radi o nepostojanju aktivne podrške proizvođačima suncokreta. Uvođenje premije za proizvođače suncokreta od godine omogućilo je neznatno povećanje nivoa zaštite, ali su pozitivne vrednosti PSE indikatora ipak izostale. Negativne razlike između cena na domaćem i svetskom tržištu suncokreta, u poslednje četiri analizirane godine, nisu mogle biti prevaziđene čak ni uvođenjem budžetskih plaćanja u vidu premija. Izostanak, kako cenovne, tako i direktne budžetske podrške uslovio je izuzetno nepovoljne uslove za proizvođače goveđeg mesa u Srbiji. Kod ovog proizvoda rezultati analize pokazuju negativnu vrednost PSE u celokupnom posmatranom periodu. Potpuno iste okolnosti pod kojima se odvijala proizvodnja goveđeg mesa, posmatrano sa aspekta vladinih direktnih i indirektnih transfera proizvođačima, u periodu od do godine, odnose se i na proizvodnju svinjskog mesa u našoj zemlji. Uprkos izrazito nepovoljnom položaju u kome se nalazi celokupna stočarska proizvodnja, izdvajanja iz agrarnog budžeta za oživljavanje ove izuzetno važne grane poljoprivrede nisu bila prioritet. Proces integracije Srbije u Evropsku uniju nameće potrebu da se nacionalna agrarna politika harmonizuje sa CAP. Jedan od najvažnijih i najsloženijih segmenata agrarne politike koji je neophodno prilagoditi je sistem podrške poljoprivredi. Proces harmonizacije sistema podrške poljoprivredi za zemlju aplikanta počinje u toku pregovora za priključenje i nastavlja se nekoliko godina nakon ulaska te zemlje u evropsku zajednicu naroda. S obzirom na opredeljenje Srbije za ulazak u Evropsku uniju, čini se kao značajno kompariranje stepena podrške određenim poljoprivrednim proizvodima. Takođe, korisno je uporediti stepen zaštite poljoprivrednih proizvoda u Srbiji sa podacima o stepenu zaštite koje je OECD publikovao za zemlje koje su se 1. januara godine priključile Uniji, odnosno Rumuniju i Bugarsku. Komparacija sa najmlađim članicama Evropske unije značajna je iz više razloga. Pre svega, ove dve države su na približno istom nivou ekonomske razvijenosti kao Srbija. Agrarni sektori ovih zemalja suočavaju se sa problemima specifičnim za sve zemlje koje su prošle ili prolaze kroz proces tranzicije. I najzad, stvarnost sa kojom se ove dve države danas suočavaju, očekuje Srbiju u prvim godinama članstva u Evropskoj uniji. 32

34 Tabela 3. Vrednosti PSE indikatora za odabrane poljoprivredne proizvode u Rumuniji ( u % ) Table 3. Values of the PSE indicator for certain agricultural products in Romania. (Expressed in %) Proizvod Pšenica 1,49 1,15 1,67 1,31 1,13 0,88 Suncokret 0,72 0,73 0,65 0,84 0,95 0,96 Goveđe meso 2,19 2,31 1,47 1,20 1,95 1,39 Svinjsko meso 1,77 1,92 1,08 1,64 2,01 1,91 Izvor: Baza podataka OECD-a, Tabela 4. Vrednosti PSE indikatora za odabrane poljoprivredne proizvode u Bugarskoj ( u % ) Table 4. Values of the PSE indicator for certain agricultural products in Bulgaria. (Expressed in %) Proizvod Pšenica 0,91 0,77 1,06 1,12 0,84 0,76 Suncokret 0,82 0,81 0,89 0,80 0,87 0,87 Goveđe meso 1,35 1,57 1,46 1,15 1,12 0,94 Svinjsko meso 0,84 0,98 1,01 1,32 1,40 1,11 Izvor: Baza podataka OECD-a, Na osnovu navedenih podataka može se uočiti signifikantna razlika u stepenu zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju i njene članice Rumuniju i Bugarsku. Iako reformisana sa, bar deklarativno izraženim, ciljem da redukuje obim podrške svojim farmerima, agrarna politika Evropske unije i dalje obezbeđuje visok nivo zaštite. Rumunija i Bugarska, kao nove zemlje članice, ostvaruju niže vrednosti PSE indikatora za analizirane proizvode u odnosu na prosek Evropske unije. Međutim, i pored toga, vrednosti pokazatelja podrške poljoprivredi i u ovim zemljama znatno su više u odnosu na Srbiju. Ostvareni stepen zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, ostvaren na osnovu budžetskih plaćanja i ostalih mehanizama podrške u posmatranom periodu, može se oceniti kao izrazito nizak. Navedenu konstataciju potvrđuje negativan predznak vrednosti procenutalnog PSE indikatora, izračunatog na bazi empirijskih podataka. Negativne vrednosti PSE indikatora upućuju na zaključak da za analizirane osnovne poljoprivredne proizvode, u najvećem broju slučajeva, izostaje kako cenovna, tako i budžetska podrška. 33

35 ZAKLJUČAK Ostvarena na osnovu unutrašnjih i spoljašnjih podsticaja, najnovija reforma CAP postepeno redukuje nivo zaštite poljoprivrede. Podaci o procentualnoj vrednosti PSE indikatora publikovani od strane OECD-a pokazuju da se, za osnovne poljoprivredne proizvode, nivo zaštite smanjuje uporedo sa implementacijom reforme agrarne politike Evropske unije. Redukcija zaštite naročito je izražena kod pšenice, goveđeg i svinjskog mesa. Najnovija reforma CAP osmišljena je tako da mere agrarne politike u praksi omoguće farmerima da se, pre svega, ponašaju kao preduzetnici, prilagođavajući svoju proizvodnu strukturu zahtevima kupaca, odnosno tržišta. Pored podrške u cilju stabi - lizacije njihovih dohodaka, nova CAP farmerima otvara mogućnosti za diverzifikaciju proizvodne strukture. Suština reformi u sistemu zaštite poljoprivrede ogleda se u tome da se, po prvi put u istoriji agrarne politike Evropske unije, finansijska podrška proizvođačima uslovljava ispunjavanjem uslova koji su povezani sa kriterijumima za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i održivi razvoj poljoprivrede. Sa druge strane, jedan od bitnih segmenata reforme je i nastojanje da se, pomoću odgovarajućih programa, podigne svest evropskog društva o značaju koji ima agrarni sektor i nosioci poljoprivredne proizvodnje farmeri. Za razliku od Evropske unije, kao i njenih najmlađih članica Rumunije i Bugarske, proizvođači osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji su uskraćeni za značajniji vid podrške. Utvrđene negativne vrednosti PSE indikatora upućuju na zaključak da su, u izvesnom smislu, poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji, zbog nedostatka direktnih i indirektnih budžetskih plaćanja, u stvari, više oporezovani nego podsticani. Direktna i indirektna budžetska plaćanja poljoprivrednim proizvođačima u našim uslovima su izuzetno skromna, a najveći deo zaštite praktično potiče od cenovne politike agrarnih proizvoda. Ukoliko se pođe od suštinske analize ovakvog oblika podrške proizvođačima, nameće se zaključak da nju, na osnovu viših cena na domaćem tržištu, u stvari, plaćaju potrošači poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Rezultati istraživanja u ovom radu, koji se odnose na kvantifikovanje procentualnog PSE indikatora za pojedine poljoprivredne proizvode u Srbiji, dovode do zaključka da je stepen zaštite domaćih proizvođača relativno nizak. To dalje vodi ka zaključku da je u ovoj oblasti neophodno ostvariti ključne izmene u kontekstu uspostavljanja efikasnijih mehanizama podrške agraru. Analizom strukture agrarnog budžeta u periodu od do godine dolazi se do zaključka da su izvesni pomaci već učinjeni. Naime, već u godini agrarni budžet bio je inoviran uvođenjem direktnih posticaja proizvodnji, vezanih za površine i ostvarenu produktivnost. Uvođenje ovog oblika podrške, umesto do tada primenjivanih plaćanja za autpute, nesumnjivo predstavlja jedan korak napred ka uspostavljanju sistema podrške poljoprivredi koji su svojstveni zemljama Evropske unije. Očekivanja da će budžetska plaćanja delovati stimulativno na proizvođače agrarnih proizvoda ispuniće se jedino pod uslovom da se uspostavi efikasan menahizam direktne podrške, uz njenu disperziju na veći broj proizvoda i obavezno avansno plaćanje. Jedna od neophodnih izmena odnosi se i na uspostavljanje relevantnog institucionalnog okvira, kao i pojednostavljenje administrativnih procedura. Na taj način bi se redukovali ukupni troškovi i povećala efikasnost direktnih državnih transfera poljoprivrednim proizvođačima. 34

36 Pored standardnih ograničenja, primena PSE metodologije u slučaju Srbije povezana je i sa određenim specifičnim problemima. Naime, iako se radi o standardnom, odnosno univerzalnom metodu, njegova primena ograničena je, pre svega, zbog specifičnosti u vođenju statističke evidencije u Srbiji, koja još uvek nije usklađena sa standardima Evropske unije. Ovo ograničenje naročito dolazi do izražaja kada je potrebno izvršiti poređenje između stepena zaštite poljoprivrede koje obezbeđuje Srbija sa nivoima zaštite poljoprivrede pojedinih zemalja članica Evropske unije. Takođe, relevantni podaci o budžetskim plaćanjima, kao i cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji, još uvek nisu predmet evidencije OECD-a, što predstavlja hendikep u analizi stepena zaštite poljoprivrede. Zbog svega navedenog, rezultate kvantitativne analize u ovom radu, koji se odnose na procentualnu vrednost PSE indikatora za osnovne poljoprivredne proizvode, treba uzeti sa izvesnom dozom rezerve. Ovi rezultati, ipak, trebalo bi da predstavljaju izvestan podstrek za buduća istraživanja u ovoj oblasti. LITERATURA 1. BOŽIĆ, D., BOGDANOV, N. (2006). Agrarna politika Srbije u periodu tranzicije, deo u monografiji Poljoprivreda i ruralni razvoj Srbije u tranzicionom periodu, Društvo agrarnih ekonomista Srbije i Poljoprivredni fakultet, Beograd, str BUCKWELL, A. (2007). Land Management in the 21 st Century, CLA Centenary Conference 10 th May 2007, from http: cla.org.uk/centimg/allan Buckwell Speech CLA Centenary Conference.doc 3. JOSLING, T., VALDES, A. (2004). Agricultural policy indicators, FAO Commodity and Trade Policy Research Working Paper, Economic and Social Developement Department, from http: fao.org/docrep/006/j1866e/j1866e00.htm 4. KELCH, D., NORMILE, M.A.(2004). CAP Reform , USDA, Electronic Outlook Report from the Economic Research Service, from http: ers.usda.gov/publications/wrs0407/wrs0407.pdf 5. MARKOVIĆ, K. (2008). Transformacija Zajedničke agrarne politike Evropske unije i implikacije na poljoprivredu Srbije, doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Subotica 6. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE (2004). Strategija poljoprivrede Srbije, Beograd 7. OECD Trade and Agriculture Directorate (2008). OECD`s Producer Support Estimate and Related Indicators of Agriculture Support: Concepts, Calculations, Interpretation and Use (The PSE Manual) from http: oecd.org/dataoecd/18/31/ pdf 8. OECD Producer Support Estimate (PSE) and related indicators of agricultural support by country and for the OECD area, from: http: oecd.org/dataoecd/59/26/ xls TRACY, M. (1996). Država i poljoprivreda u Zapadnoj Europi , Mate, Zagreb 35

37 10. VOLK, T. (2004). Uticaj agrarne politike na razvoj poljoprivrede Slovenije u periodu tranzicije i uključenja u Evropsku uniju, Društvo agrarnih ekonomista Slovenije i Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Ljubljana, Beograd PROTECTION OF BASIC AGRICULTURAL PRODUCTS IN THE EUROPEAN UNION WITH A RETROSPECTIVE VIEW ON SERBIA MARKOVIĆ, KATARINA Summary In this paper, I have analyzed the system of protection of basic agricultural products, as one of the essential segments of agricultural politics. The analysis is, in accordance with the available empirical data, referring to the period between and Apart from the insight of the system of agricultural protection in the EU from the aspect of the latest reforms of the Common Agriculture Policy, the subject of analysis in this paper are the data on the level of protection for a few basic agricultural products. Parallel to that, the degree of protection of the basic agricultural products on Serbia has been quantified, which has emerged because of applied criterions of agrarian policy in the analyzed period. Key words: agrarian policy, system of agricultural protection, PSE indicator, European Union, Serbia 36

38 УДК: Оригинални научни рад Original scientific paper ОСИГУРАЊЕ УСЕВА И ПЛОДОВА ПОСТОЈЕЋИ ЕВРОПСКИ МОДЕЛИ МАРКОВИЋ, Т., ЈОВАНОВИЋ, М. 1 Резиме У раду се указује на карактеристике осигурања усева и плодова, као инструмента за управљање ризиком, које се примењује у Европи. Анализирани су различити системи осигурања, са тежиштем на осигурању од једне врсте ризика, комбинованом осигурању и осигурању приноса. Даје се преглед различитих форми осигурања усева и плодова у европским земљама, са посебним освртом на удео осигураних површина, учешће премије осигурања у осигураној суми, остварени технички резултат исказан кроз однос исплаћених штета и наплаћене премије осигурања од стране осигуравача, као и на висину субвенција којим држава делимично надокнађује пољоп - ривредницима трошкове премија осигурања. Кључне речи: осигурање усева и плодова, европски модели, осигуране површине, премија осигурања, технички резултат, државне субвенције УВОД Значајан проблем у биљној производњи од давнина представља ризик од наступања неког штетног догађаја (град, поплава, олуја, суша, мраз и др.), често са катастрофалним последицама. Овакви догађаји нарушавају континуитет или прекидају производни процес и захтевају велика финансијска и материјална средства за успостављање даљег тока производње. Упркос значајном напретку науке и технике у свим областима људске делатности, запажа се да је утицај човека на опасности које угрожавају биљну производњу много мањи него што је у другим делатностима. На основу прогноза истраживача климатских промена, поред глобалног загревања и промена у количини падавина, у будућности се мора рачунати и на појаву снажних временских непогода, које би могле у огромној мери да оштете пољопривредне културе. Због тога је за сваког пољопривредног произвођача изузетно важно питање, на који начин да заштити усеве и плодове од неког штетног догађаја. 1 Mр Тодор Марковић, асистент, др Миленко Јовановић, редовни професор, Департман за економику пољопривреде и социологију села, Пољопривредни факултет, Нови Сад. 37

39 Осигурање је вероватно најбољи инструмент за управљање ризиком. Оно се јавља као важан фактор стабилности сваке производње, па и биљне јер надокнађује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. Истраживање проблематике осигурања усева и плодова у Европи је већ одавно актуелизовано, док је код нас мали број радова посвећен овој теми. Чињеница је да се увек након снажне олује, поплаве или суше појача дискусија око осигурања усева и плодова, које може умањити ризик остварења прихода пољопривредника (Breustedt, 2003). Економска атрактивност различитих инструмената за управљање ризиком укључујући и осигурање зависи од изложености пољопривредника различитим ризицима (Berg, 2002). Као разноврсни узрочници економске нестабилности у биљној производњи наводе се различити облици природних катастрофа условљених климатским променама и разне биљне болести (Bielza et al, 2007). Посматрајући поједине инструменте за управљање ризиком у пољопривреди издваја се осигурање као најефикаснија економска мера за елиминацију ризика (European Comission, 2001; Bielza et al, 2007). До данас се углавном дискутовало о класичном осигурању од настанка штета, узрокованих једним ризиком, а за овај вид осигурања су се највише опредељивале осигуравајуће куће (Vereinigte Hagel, 2002). У новије време се доста пише о осигурању приноса од већег броја или свих врста ризика које је присутно у развијеним земљама Европе и Северне Америке (Münchener und Magdeburger, 2007; Weber et al, 2008; von Alten, 2008), о осигурању вредности производње и дохотка које је углавном присутно у САД-у (Berg, 2002), као и о осигурању базираном на временским индексима, где се првенствено разматра могућност коришћења временских деривата у пољопривреди (Turvey, 2001; Vedenov and Barnett, 2004; Berg et al, 2005; Mußhoff et al, 2005). У овом раду аутори анализирају постојеће системе осигурања у Европи и истражују поједине параметре везане за фунционисање осигурања усева и плодова: обим осигураних површина, учешће премије осигурања у осигураној суми, технички резултат као однос исплаћених штета и наплаћених премија осигурања и обим државних субвенција за надокнаду премија осигурања. УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ У БИЉНОЈ ПРОИЗВОДЊИ За отклањање последица штета на усевима и плодовима, изазваним неким штетним догађајем, користе се разне економске мере. У главне инструменте за управљање ризиком убрајају се: осигурање, заједнички осигуравајући фондови и фондови за случај елементарне непогоде (Bielza et al, 2007). Oсигурање усева и плодова (crop insurance), као савремени облик економске заштите производње, вероватно је најбољи инструмент за управљање ризиком у пољопривреди. У Европи данас постоји више система осигурања усева и плодова. 2 На основу начина компензације ризика, осигурање усева и плодова може се поделити на: осигурање 2 Видети детаљније: Marković, T., Jovanović, M.: Postojeći sistemi osiguranja useva i plodova kao instrument za upravljanje rizikom u poljoprivredi, 2008, str

40 од настанка штета на усевима и плодовима, осигурање гарантованог приноса и осигурање базирано на временским индексима (Herbold, 2007). Такође, разликују се универзалне и специјализоване врсте осигурања (Ebneth, 2007). Системи осигурања усева и плодова могу се још поделити и на: осигурање које се односи на резултате на индивидуалним газдинствима и осигурање базирано на подацима на нивоу одређеног региона или административне јединице. 3 Према броју ризика разликује се осигурање од једног, већег броја или свих врста ризика (Weber et al, 2008). На основу разних класификација аутори овог рада разматрају специфичне системе осигурања, који су присутни у већини европских земаља: осигурање од једног ризика, комбиновано осигурање и осигурање приноса. Осигурање од града, као осигурање од једне врсте ризика (single risk insurance), је систем осигурања који је најразвијенији, има веома дугу традицију и присутан је у свим европским земљама. У појединим земљама (Белгија, Велика Британија, Данска, Ирска, Холандија) осигурање од града представља једини систем осигурања усева и плодова, будући да је примена осталих типова осигурања практично безначајна. У овим земљама углавном не постоје државне субвенције или су веома симболичне. Осигурање приноса (yield insurance) развијено је крајем тридесетих година у САД-у, а у другој половини прошлог века се проширило и на поједине земље Европе. Овакав систем осигурања је најразвијенији у Шпанији, где је пољопривредницима омогућено да своје усеве и плодове осигуравају од великог броја ризика који представљају потенцијалну опасност у биљној производњи. Овакаво осигурање се често назива и осигурање приноса од већег броја ризика (eng. multi-risk crop insurance). 4 Овакав систем осигурања присутан је и у другим европским земљама (Аустрија, Италија, Луксембург, Француска), где се поред основне заштите од града покривају и остали ризици. У поменутим земљама, државним субвенцијама делимично се надокнађују трошкови премија осигурања које пољопривредници плаћају осигуравачима. У Немачкој је дуги низ година постојало само традиционално осигурање од града, да би последњих година осигуравајуће куће понудиле и могућност покрића ограниченог броја других ризика (олуја, поплава, мраз и смрзавање). Комбиновано осигурање (combined risk insurance) је присутно у Португалији, Шведској и бившим социјалистичким земљама (Бугарска, Мађарска, Румунија, Словачка, Словенија, Србија, 5 Чешка). Осигурањем се покрива ризик од града и незнатан број додатних опасности, али то не представља свеобухватну заштиту, 3 У микро варијанту (ниво пољопривредног газдинства) убрајају се: осигурање од једне врсте ризика, комбиновано осигурање, осигурање приноса (од већег броја ризика, од свих ризика, целокупног газдинства), осигурање вредности производње, осигурање дохотка. С друге стране, у макро варијанту (ниво региона или административне јединице) убрајају се: осигурање базирано на приносу региона, осигурање засновано на вредности производње региона, осигурање базирано на временским индексима. (Bielza et al, 2007, p. 7) 4 Видети детаљније: Marković, T.: Osiguranje useva i plodova od više vrsta rizika postojeći evropski modeli, 2008, str Видети детаљније: Марковић, Т., Јовановић М.: Развој осигурања усева и плодова у Србији, 2007, стр

41 као на пример пакет осигурања од већег броја ризика. Осигурање од суше, које данас пољопривредницима задаје доста потешкоћа, најчешће није укључено у комбиновано осигурање. У појединим земљама Северне Европе и Балтика (Норвешка, Шведска, Естонија) осигурање усева и плодова веома је слабо развијено или се ова врста осигурања у пољопривреди тек почела развијати (Летонија, Литванија и Пољска). У Финској је осигурање усева и плодова такође слабо развијено, али је држава организовала један компензациони фонд, којим се покривају губици приноса проузроковани природним катастрофама. С друге стране, у Грчкој и на Кипру постоји обавезно осигурање усева и плодова које је држава прописала. КАРАКТЕРИСТИКЕ ОСИГУРАЊА УСЕВА И ПЛОДОВА У ЕВРОПИ Осигурање усева и плодова у Европи има веома дугу традицију. У почетку је основу чинило осигурање од града, које се касније проширило и на друге ризике. У табеларном прегледу, на следећој страни (таб. 1), дат је приказ различитих система осигурања, који се примењују у европским земљама. Евидентно је да у свим државама постоји осигурање од једног ризика (град). У великом броју земаља овај вид осигурања проширен је и системом комбинованог осигурања, које укључује и неколико додатних ризика (пожар, удар грома, олуја, мраз). Само у неколико држава заступљено је осигурање приноса које обухвата пакет осигурања од већег броја ризика, где се поред претходно набројаних опасности укључују и суша, поплава, смрзавање, разне болести и штеточине и слично. Ако се посматра учешће осигураних површина у укупним обрадивим површинама, запажамо велике разлике у појединим европским земљама (таб. 1). Будући да је осигурање у Грчкој и на Кипру обавезно, претпостављамо да су и све обрадиве површине осигуране (100 %). У државе са високим учешћем осигураних површина убрајају се и: Аустрија (78 %), Шведска (60 %), Бугарска и Мађарска (52 %). У групу земаља са средњим учешћем спадају: Луксембург (45 %), Немачка (43 %) и Чешка (35%). Иако имају добро развијено осигурање усева и плодова, Шпанија (26 %) и Португалија (22 %) се не могу похвалити са великим учешћем осигураних површина. Србија (10 %) се убраја у ред држава са малим учешћем осигураних површина, а налази се у групи земаља са Румунијом (12 %), Италијом (8 %) и Великом Британијом (7 %). У неколико земаља Европе (Летонија, Литванија и Финска) учешће осигураних површина је безначајно и ниже је од 1 %. Када се разматра учешће премије осигурања у суми осигурања, евидентно је да у свим европским земљама оно износи испод 10 % (таб. 1). Највеће учешће премије осигурања у осигураној своти имају: Португалија (8,4 %), Словенија (7,6 %), Италија (7,4 %) и Кипар (7,2 %). Земље са средњим учешћем су Шпанија (6,3 %), Бугарска (4,8 %) и Литванија (4,3 %). Далеко мање учешће имају Аустрија (2,6 %), Грчка (2,5 %) и Луксембург (2,3 %). У осталим земљама учешће је испод 2 % (Чешка, Француска, Немачка, Велика Британија) или су недоступни подаци о учешћу премије осигурања у осигураној вредности. 40

42 Tабела 1: Oсигурање усева и плодова у земљама Европе Држава Учешће премије осигурања у осигураној суми (%) Систем осигурања Осигуране површине (%) Технички резултат (%) Државне субвенције (%) Аустрија С, К, П 78 2, Белгија С н.п. н.п Бугарска С, К 52 4, В. Британија С 7 0,8 н.п. 0 Грчка С, К (100) 2,5 н.п. н.п. Данска С н.п. н.п. н.п. 0 Естонија С <1 н.п. н.п. 0 Ирска С н.п. н.п. н.п. 0 Италија С, К, П 8 7, Кипар С, К (100) 7, Летонија С <1 н.п. н.п. 50 Литванија С 1 4, Луксембург С, К, П 45 2, Мађарска С, К 52 н.п Немачка С, П 43 1, Пољска С 7 н.п Португалија С, К 22 8, Румунија С, К 12 н.п Словачка С, К н.п. н.п. н.п. 50 Словенија С, К 17 7, Србија С, К 10 н.п. н.п. 30 Финска С <1 н.п Француска С, К, П н.п. 1,7 н.п. 2,4 Холандија С н.п. н.п Чешка С, К 35 1, Шведска С, К 60 н.п. н.п. 0 Шпанија С, К, П 26 6, Извори: Agricultural Insurance Schemes (2006); European Comission (2001); Bielza et al (2007) Легенда: С осигурање од једне врсте ризика (single) К комбиновано осигурање П осигурање приноса н.п. нема података Tехнички резултат, који представља однос исплаћених штета и техничке премије, веома је важан показатељ успешности пословања у осигурању. Најповољнији однос имају Луксембург (29 %), Румунија (32 %) и Холандија (41 %). У највећем броју земаља технички резултат се креће између 60 и 75 % 41

43 (Мађарска, Чешка, Аустрија, Шпанија, Финска, Белгија, Бугарска, Пољска, Италија и Португалија). Најнеповољнија ситуација је у Словенији, где је технички резултат чак 148 %, док Литванија (100 %) и Немачка (83 %) имају далеко повољнији однос (таб 1). Посматрајући удео државних субвенција у премијама осигурања, запажају се велике разлике (таб. 1). Највеће државне субвенције су у Португалији (68 %) и Италији (67 %). У великом броју држава пољопривредници морају да плате само половину премије осигурања, док другу половину надокнађује држава (Кипар, Летонија, Литванија, Луксембург, Румунија и Словачка). Значајне државне субвенције постоје и у Аустрији (46 %), Словенији (45 %) и Шпанији (41 %). У Србији и Чешкој (30 %) пољопривредници плаћају две трећине премије осигурања, док једну трећину покрива држава. У великом броју земаља не постоје никакве државне субвенције, а то су државе у којима постоји само осигурање од једног ризика или је оно проширено комбинованим осигурањем. ЗАКЉУЧАК Последњих година, учестала појава различитих временских непогода проузрокује велике штете на усевима и плодовима. Преобилне падавине, орканске олује и екстремна суша, само су неке од природних катастрофа које доводе до огромних губитака приноса и озбиљно прете егзистенцији пољопривреде. Један интегрисани систем управљања ризиком у пољопривреди данас представља неминовност, како би се бар делимично компензовале последице временских неприлика (Berg, 2005). Осигурање усева и плодова, као савремени облик економске заштите произвођача, представља најчешће коришћени инструмент за управљање ризиком у биљној производњи у Европи, јер ефикасно надокнађује губитке у производњи и омогућава њен континуирани процес. У Европи су карактеристична три система осигурања усева и плодова: осигурање од једног ризика, комбиновано осигурање и осигурање приноса. У свим земљама присутно је осигурање од града, које је у неким проширено комбинованим осигурањем, а само у појединим постоји свеобухватна заштита пољопривредника од великог броја ризика. У већини европских земаља значајан део обрадивих површина је осигуран. Учешће премије осигурања у своти осигурања не прелази 10 %, док се понегде спушта и испод 2 %. Технички резултат као однос исплаћених штета и премија осигурања углавном се креће између 60 и 75 %. У великом броју земаља државне субвенције се уопште не исплаћују пољопривредницима. Тамо где постоје субвенције пољопривредницима се углавном надокнађује половина, док у појединим земљама држава компензује пољопривредним произвођачима и до две трећине уплаћене премије осигурања. Србија са 10 % осигураних површина и 30 % учешћа државе у премијама осигурања спада у групу земаља у којима је осигурање усева и плодова мање развијено. Наша земља и бивше социјалистиче земље треба да користе, са једне стране, искуства из већ постојећих система у развијеним земљама, а са друге стране да развијају нове концепте осигурања усева и плодова који одговарају аграрној структури тих земаља. 42

44 ЛИТЕРАТУРА 1. BERG, E.: Das System der Ernte- und Einkommensversicherungen in den USA - Ein Modell für Europa? In: Berichte über Landwirtschaft 80 (1): S , BERG, E., SCHMITZ, B., STARP, M., TRENKEL, H.: Wetterderivate: Ein Instrument im Risikomanagement für Landwirtschaft? Agrarwirtschaft 54, Heft 3, Berlin, S , BERG, E.: Integriertes Risikomanagement: Notwendigkeit und Konzepte für die Landwritschaft. In: Deitmer, J. (Hrsg.): Agrarökonomie im Wandel. Tagungsband zum Fachkolloquium anlässlich des 80. Geburtstages von Prof. Em. Dr. Dr. h.c. Günter Steffen, , Bonn, S , BIELZA, MARIA, STROBLMAIR, J., GALLEGO, J.: Agricultural Risk Management in Europe. Paper prepared for presentation at the 101 st EAAE Seminar Management of Climate Risks in Agriculture, Berlin, Germany, July 5-6, BREUSTEDT, G: Subventionen für landwirtschaftliche Einkommensversicherungen - Nützlich und notwendig? Tagungsband 43. Jahrestagung der Gesellschaft für Wirtschaftsund Sozialwissenschaften des Landbaues, 29. September 01. Oktober, Universität Hoffenheim, Stuttgart, EBNETH, O.J.: Mehrgefahrenversicherung als Risiko-Management-Instrument für die deutsche Landwirtschaft. Masterarbeit, Georg-August-Universität Göttingen, Fakultät für Agrarwissenschaften, Göttingen, EUROPEAN COMISSION: Risk Management Tools for EU Agriculture with a special Focus on insurance. Working Document, HERBOLD, J.: Coping with climate risks The insurer s and reinsurer s perspective. 101 st EAAE Seminar Management of Climate Risks in Agriculture, Berlin July 5-6; Munich Re Group, МАРКОВИЋ, Т., ЈОВАНОВИЋ, М.: Развој осигурања усева и плодова у Србији. Агроекономика бр. 36 (1), Пољопривредни факултет, Нови Сад, стр , MARKOVIĆ, Т.: Osiguranje useva i plodova od više vrsta rizika postojeći evropski modeli. Letopis naučnih radova, godina 32, broj 1, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, , МARKOVIĆ, Т., ЈОVANOVIĆ, М.: Postojeći sistemi osiguranja useva i plodova kao instrument za upravljanje rizikom u poljoprivredi. Агроекономика бр , Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str , MUßHOFF, O., ODENING, M., XU, W.: Absicherung gegen Wetterrisiken in der Landwirtschaft mit Hilfe von Wetterderivaten. In: Darnhofer, I., Schmid, E., Plkovics, M., Varga, G. (Hrsg): Ländliche Betriebe und Agrarökonomie auf neuen Pfaden. Tagungsband der 16. Jahrestagung der Österreichischen Gesselschaft für Agrarökonomie (ÖGA), Band 15, Facultas Verlag, Wien, S ; MÜNCHENER UND MAGDEBURGER AGRARVERSICHERUNG AG: Geschäftsbericht München, TURVEY, C.G.: Weather Derivatives for Specific Event Risks in Agriculture. Review of Agricultural Economics, Volume 23, Number 2, p , VEREINIGTE HAGEL VERSICHERUNG: Ernteversicherungssysteme. URL: Abrufdatum:

45 16. VEDENOV, D. V., BARNETT, B. J.: Efficiency of Weather Derivatives as Primary Crop Insurance Instruments. Journal of Agricultural and Resource Economics, Volume 29, Number 3, p , VON ALTEN, GRACE: Das Risikoverhalten von Landwirten eine Studie am Beispiel der Erntemehrgefahrenversicherung. Cuvillier Verlag Göttingen, Göttingen, S WEBER, R., KRAUS, TERESA, MUßHOFF, O., ODENING, M., RUST, INSA: Risikomanagement mit indexbasierten Wetterversicherungen Bedarfsgerechte Ausgestaltung und Zahlungsbereitschaft. In: Schriftenreihe der Rentenbank, Band 23, Frankfurt am Main, S , CROP INSURANCE EXISTING EUROPEAN MODELS MARKOVIC, T., JOVANOVIC, M. Summary The authors show the characteristics of the crop insurance in Europe as the main risk management tool. The characteristics of different crop insurance systems are being analyzed and classified in three categories (single risk insurance, combined risk insurance and yield insurance). Also, there is an overview of different forms of crop insurance in European countries, with emphasis to percentage of insured areas and relation between premium and insured value. Loss ratio as ratio between the premiums paid to an insurance company and the claims settled by the company is also being analyzed, as well as the partial state subsidy to farmers on premium rates. Key words: crop insurance, European models, insured areas, premium rate, loss ratio, state subsidy 44

46 UDK: :636 Originalni naučni rad Original scientific paper KOMPARATIVNA ANALIZA STOČARSTVA U VOJVODINI I MAĐARSKOJ NOVKOVIĆ,N., MUTAVDŽIĆ, BEBA 1, SZABO, ERIKA, SZABO ANDREA 2 Rezime U radu su analizirane kvantitativne promene u kapacitetima i naturalnim rezultatima stočarske proizvodnje u AP Vojvodini i Republici Mađarskoj u periodu godina. Rezultati analize su komparativno upoređivani i izvučeni su odgovarajući zaključci o stanju i tendencijama. Vojvodina ima slabije proizvodne rezultate u odnosu na Mađarsku u prinosu kravljeg mleka, prirastu svinja, proizvodnji jaja po koki nosilji i manjoj koncentraciji goveda, svinja i ovaca, ali ima bolje rezultate u prirastu goveda i ovaca, kao i veću koncentraciju živine. Takođe, u Vojvodini su prisutne povoljnije tendencije u stočarstvu kod svih posmatranih proizvodnih parametara u odnosu na Mađarsku. Ključne reči: stočarstvo, Vojvodina, Mađarska, komparativna analiza 1. UVOD Predmet istraživanja u ovom radu su promene u kapacitetima i proizvodnim rezultatima u stočarstvu u Vojvodini i Mađarskoj u poslednjih devet godina ( ). Istraživanje je obuhvatilo sledeće vrste domaćih životinja: goveda, svinje, ovce i živinu. Analizirane su promene u osnovnom stadu, prinosima i ukupnoj proizvodnji navedenih vrsta životinja. Cilj ovog istraživanja je da se, na osnovu kvantitativne analize promena kapaciteta i naturalnih proizvodnih pokazatelja u stočarskoj proizvodnji u Vojvodini i Mađarskoj, kao susednoj zemlji, članici EU i zemlji sa sličnim prirodnim uslovima da relativna ocena o stanju i tendencijama u vojvođanskom stočarstvu u prvim godinama XXI veka. Na osnovu kvantifikacije i ocene stanja i promena kapaciteta i naturalnih proizvodnih rezultata u stočarstvu u Vojvodini i Mađarskoj, mogu se izvući zaključci o relativnim proizvodno - ekonomskim uslovima i rezultatima ove grane poljoprivrede početkom XXI veka u odnosu na najbližeg suseda Mađarsku. 1 2 Prof. dr NEBOJŠA NOVKOVIĆ, mr BEBA MUTAVDŽIĆ, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Srbija mr ERIKA SZABO, mr ANDREA SZABO, Univerzitet u Debrecenu, Agroekonomski fakultet, Mađarska 45

47 2. METOD RADA I IZVORI PODATAKA Kvantitativnom komparativnom analizom stočarske proizvodnje u Vojvodini i Mađarskoj obuhvaćene su promene u kapacitetima, prinosima i ukupnoj proizvodnji, i to: Govedarstvo: Broj krava i steonih junica, prirast po kravi i steonoj junici, godišnja proizvodnja mleka po kravi, ukupan broj goveda, ukupna proizvodnja mleka Svinjarstvo: Broj krmača i suprasnih nazimica, prirast po krmači, ukupan broj svinja Ovčarstvo: Broj priplodnih ovaca, prirast po ovci, ukupan broj ovaca Živinarstvo: Broj koka nosilja, broj jaja po koki, ukupan broj živine, ukupna proizvodnja jaja. Statistički su obrađeni navedeni godišnji podaci za period godina. Podaci su obrađeni standardnim statističkim instrumentarijumom: prosečna vrednost pojave ( Χ ), minimum, maksimum, koeficijent varijacije (Cv) i stopa promene (r). Stopa promene izračunata je direktno iz apsolutnih vrednosti vremenske serije, primenom sledećeg izraza: r = (G 1) ; 1 Υn n 1 G = Υ1 gde je: r stopa godišnje promene; G je stalna relativna promena pojave; Y 1 je apsolutna vrednost prvog člana vremenske serije; Y n je apsolutna vrednost poslednjeg člana vremenske serije; n je broj članova serije, odnosno broj godina (Čobanović, Novković, Mutavdžić, 1995). Izvori podataka za ovo istraživanje su godišnje i periodične publikacije Republičkog zavoda za statistiku. 3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 3.1. Govedarstvo Kvantitativna komparativna analiza govedarstva u Vojvodini i Mađarskoj obuhvatila je godišnje podatke o kapacitetima, osnovnom stadu (broj krava i steonih junica), prinosima (godišnji prirast i proizvodnja mleka po kravi) i ukupnoj proizvodnji (ukupan broj goveda i ukupna godišnja proizvodnja mleka). Rezultati analize prezentirani su u tabeli 1. 46

48 Tabela 1. Promene u govedarstvu u Vojvodini i Mađarskoj u periodu godina Changes in cattle - breeding in Vojvodina and Hungary in the period Obeležje Characteristics Broj krava i steonih junica No. Of cows Χ AP Vojvodina Min Max Cv r Χ R. Mađarska /Hungry Min Max Cv r ,4 0, ,13-2,34 Prirast po kravi i st. (kg) Yield/cow (kg) ,2 2,46 323, ,17 0,65 Mleko po kravi (litara) Milk/cow (lit.) ,8 2, ,60 3,29 Ukupan broj goveda Total no. of cattle ,5 2, ,33-1,88 Ukupna proizvodnja mleka 000 lit Total milk production (000 lit) ,4 2,91 1, , ,53-2,10 Mađarska ima gotovo 3,3 puta veće osnovno stado u govedarstvu od Vojvodine. Međutim, za razliku od Mađarske (r = -2,34) u Vojvodini je pozitivna stopa promene broja krava i steonih junica. U oba slučaja su niski koeficijenti varijacije. U posmatranom periodu Vojvodina ostvaruje veći prosečan prirast za gotovo 40% (447 kg u odnosu na 324 kg), što je verovatno posledica razlika u rasnom sastavu. U Vojvodini je veoma zastupljeno simentalsko goveče (mesno-mlečne rase), dok u Mađarskoj dominiraju mlečne rase. O tome svedoči i prosečna mlečnost po kravi, koja je u Mađarskoj veća za 68% ili litara mleka po kravi godišnje, nego u Vojvodini. Sudeći po stopama promene, Vojvodina se neće skoro približiti Mađarskoj po prosečnoj mlečnosti. Slično kao i kod osnovnog stada i ukupan broj goveda je u Mađarskoj 3,3 puta veći, ali i pokazuje tendenciju smanjenja, dok u Vojvodini beleži pozitivnu stopu rasta (2,08%). Ukupna proizvodnja kravljeg mleka u Vojvodini je manja za oko 5,4 puta u odnosu na Mađarsku, ali i kao ukupan broj goveda pokazuje tendenciju povećanja, dok je u Mađarskoj prisutan trend smanjivanja (r = -2,1), kao posledica bržeg smanjivanja broja krava, nego rasta prosečne mlečnosti Svinjarstvo Na žalost, promene u proizvodnim pokazateljima u svinjarstvu u Vojvodini nisu povoljne kao u govedarstvu (tabela 2). Osnovno stado svinja smanjuje se po stopi od četiri procenta godišnje, što je gotovo identično i u Mađarskoj. Prosečan prirast po krmači u Vojvodini od kg, manji je nego u Mađarskoj za čak 583 kg, odnosno 56%. To se može objasniti i time da je u Mađarskoj daleko veća prosečna težina i starost klanja svinja i da tamo nije uobičajeno da se kolju prasići. Osnovno stado svinja u Mađarskoj je veće za 135 hiljada grla ili 75%. Ukupan broj svinja smanjuje se i u Vojvodini i u Mađarskoj. U Mađarskoj nešto brže. Ukupan broj svinja u Mađarskoj veći je za 3 miliona grla, ili 2,8 puta. 47

49 Tabela 2. Promene u svinjarstvu u Vojvodini i Mađarskoj u periodu godina Changes in pig production in Vojvodina and Hungary in the period Obeležje Characteristics AP Vojvodina R. mađarska/ Hungary Χ Min Max Cv r Χ Min Max Cv r Broj krmača i suprasnih nazimica ,7-4, ,11-4,13 No. of pig capacity Prirast po krmači (kg) Yield/sow (kg) ,9 3, ,32 0,69 Ukupan broj svinja miliona kom. Total no. of pigs (mil) 1,353 1,190 1,538 9,1-1,43 4,428 3,853 5,082 11,93-3, Ovčarstvo Ovčarska proizvodnja u Vojvodini nema toliki ekonomski značaj za poljoprivredu Vojvodine, kao što to imaju svinjarstvo i govedarstvo. U tabeli 3 dati su rezultati komparativne analize proizvodnih parametara ovčarstva u Vojvodini i Mađarskoj u periodu godina. Tabela 3. Promene u ovčarstvu u Vojvodini i Mađarskoj u periodu godina Changes in sheep production in Vojvodina and Hungary in the preiod AP Vojvodina R. Mađarska/ Hungary Obeležje Χ Min Max Cv r Χ Min Max Cv r Broj priplod. ovaca No. of breeding sheep ,8 7, ,86 1,23 PRIRAST PO PRIP. OVCI (kg) Yield/br. Sheep (kg) UKUPAN BROJ OVACA (kom) Total no. of sheep 39,9 30,3 63,8 25,4 3,98 25,3 22,3 27,8 7,46-3, ,2 6,98 1, , , ,55 1,26 Proizvodni pokazatelji u ovčarstvu u Vojvodini beleže pozitivne rezultate. Visoke su godišnje stope rasta priplodnih grla i ukupnog broja grla, a i prosečan prirast po priplodnoj ovci pokazuje tendenciju porasta (3,98% godišnje). Za razliku od Vojvodine, ovčarstvo u Mađarskoj ima znatno niže stope rasta brojnog stanja stoke, a prirast po priplodnoj ovci ima tendenciju pada. Prosečan prirast po priplodnoj ovci je u posmatranom periodu u Vojvodini bio za 58% ili za 14,6 kg viši nego u Mađarskoj. Iz podataka je očito da je ovčarstvo u Vojvodini u ekspanziji, dok je u Mađarskoj u krizi. U prethodnom periodu i Mađarska je imala daleko veći prirast po grlu, ali on konstantno opada Živinarstvo Živinarska proizvodnja u Vojvodini početkom XXI veka pokazuje određeni stepen stabilnosti i stagnacije, o čemu svedoče relativno niski koeficijenti varijacije i pozitivne 48

50 godišnje stope promena, manje od 1% kod svih posmatranih pojava (broja koka nosilja, proizvodnje jaja po koki nosilji, ukupnoj proizvodnji jaja i ukupnom broju živine). U istom periodu živinarstvo u Mađarskoj pokazuje negativne tendencije (sem proizvodnje jaja po koki nosilji, koja stagnira tabela 4). Broj koka nosilja u Mađarskoj veći je 4,3 puta, proizvodnja jaja 7,2 puta, a ukupan broj živine 2,8 puta. To svedoči da je u Mađarskoj više zastupljena teška linija u živinarstvu, odnosno proizvodnja jaja, a u Vojvodini laka linija, odnosno proizvodnja brojlera. I sami proizvodni rezultati u proizvodnji jaja u Mađarskoj su znatno bolji. Proizvodnja jaja po koki nosilji od 212 komada jaja godišnje je za 70% veća nego u Vojvodini. Tabela 4. Promene u živinarstvu u Vojvodini i Mađarskoj u periodu godina Changes in poulitry production in Vojvodina and Hungary in the preiod Obeležje Characteristics Χ Min Max Cv r Χ Min Max Cv r Broj koka nosilja miliona 3,497 3,121 4,093 8,8 0,16 14,935 13,040 16,348 7,17-1,62 No. of hens (mil.) Broj jaja po koki kom Egg/hen ,4 0, ,04 0,07 Ukupna proizvodnja jaja mil. kom ,4 0, ,93-1,55 Tolal egg production (mil.) Ukupan broj živine (mil.) Total no. of poulitry (mil.) 6,563 5,737 7,364 8,9 0,60 18,350 15,798 20,150 8,38-1, Koncentracija stoke Jedan od osnovnih naturalnih pokazatelja intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje je i stepen zastupljenosti, odnosno koncentracija stoke. Koncentracija stoke izražava se na sledeće načine: Broj goveda i ovaca na 100 ha poljoprivrednih površina, Broj svinja i živine na 100 ha oraničnih površina, Ovi pokazatelji za Vojvodinu i Mađarsku dati su u tabeli 5. Ukupna poljoprivredna površina u Vojvodini je oko 1,8 miliona hektara, a oranična 1,58 miliona hektara i imaju tendenciju stagnacije u posmatranom periodu. Poljoprivredna površina Mađarske je 3,2 puta veća od iste u Vojvodini. Iznosi oko 5,8 miliona hektara sa blagom tendencijom smanjivanja u posmatranom periodu. Oranična površina, od 4,6 miliona hektara je 2,9 puta veća, i ona (kao i u Vojvodini) pokazuje stagnaciju. Na osnovu podataka u tabeli se može videti koliko Vojvodina zaostaje u razvoju stočarstva za Mađarskom. Koncentracija goveda, od skoro 13 grla na 100 hektara 49

51 poljoprivrednih površina u Vojvodini je 2,6 puta manja nego u Mađarskoj. Koncentracija svinja, od 86 grla na 100 hektara oranica, je neznatno manja (za 11%), a koncentracija ovaca (10 grla na 100 hektara poljoprivrednih površina) je preko dva puta manja nego u Mađarskoj. Vojvodina jedino prednjači u koncentraciji živine. Sa 415 grla na 100 hektara oranica ima veću koncentraciju za oko 30% u odnosu na Mađarsku. Međutim, treba napomenuti da kod živine nisu računate druge vrste peradi (guske, patke i ćurke), koje su u Mađarskoj znatno zastupljenije nego u Vojvodini. Tabela 5. Koncentracija stoke u Vojvodini i Mađarskoj Animal concentration in Vojvodnina and Hungary Kategorija Broj goveda na 100 ha poljoprivrene površine/ No of cattle per 100 ha of agricultural land Broj svinja na 100 ha oranica/ No of pigs per 100 ha of arable lend Broj ovaca na 100 ha poljoprivredne površine/ No. of cattle per 100 ha of agricultural land Broj živine na 100 ha oranica/ No of poulitry per 100 ha of arable lend Vojvodina Mađarska/ Hungary Index 12,7 33,4 38,0 85,6 96,3 88,9 10,3 21,5 47, ,3 4. ZAKLJUČAK Na osnovu rezultata komparativne kvantitativne analize proizvodnih pokazatelja u stočarstvu u Vojvodini i Mađarskoj u periodu godine, može se zaključiti sledeće: Negativne stope promene, koje su u prethodnom periodu bile karakteristične za sve posmatrane vrste stoke u Vojvodini, zadržane su samo u svinjarstvu. U živinarstvu je zaustavljen pad broja stoke i on je stabilizovan na nižem nivou. Pozitivne su tendencije u kretanju broja stoke u govedarstvu, a naročito u ovčarstvu. Prosečni godišnji broj grla stoke osnovnog stada, u odnosu na prethodni petogodišnji period, manji je u svinjarstvu, ovčarstvu i živinarstvu, a jedino je povećan u govedarstvu. Intenzivnost stočarske proizvodnje u Vojvodini, merena prosečnim prinosima, pokazivala je pozitivne tendencije u svim proizvodnjama (prirast i mleko po kravi, prirast svinja i ovaca, proizvodnja jaja po koki nosilji). Prosečni prinosi u posmatranom periodu, u odnosu na prethodni petogodišnji period ( ) povećani su u proizvodnji mesa u govedarstvu, svinjarstvu. Takođe su povećani prinosi mleka po kravi i jaja po koki nosilji. 50

52 Nepovoljniji proizvodni rezulati u stočarstvu u Vojvodini u odnosu na Mađarsku ogledaju se u sledećem: niži je prosečan prinos mleka po kravi, manji je prosečan prirast svinja po krmači, manja je prosečna proizvodnja jaja po koki nosilji, manja je koncentracija goveda, svinja i ovaca; Povoljniji proizvodni rezultati u stočarstvu Vojvodine ispoljeni su kroz: veći prosečni prirast goveda po priplodnom grlu, veći prosečni prirast po priplodnoj ovci, veću koncentraciju živine; Povoljnije tendencije u stočarstvu Vojvodine u posmatranom periodu u odnosu na Mađarsku prisutne su kod svih posmatranih pojava. 5. LITERATURA 1. NOVKOVIĆ, N. (2000) Analiza kretanja intenzivnosti poljoprivrede Srbije (1) i (2), Savremeni farmer br.2 i br. 3, Novi Sad 2. NOVKOVIĆ, N., JANKOVIĆ, N. (2001) Analiza kretanja stočarske proizvodnje u Srbiji u periodu od do godine, Savremena poljoprivreda br.3-4, Novi Sad ( ) 3. NOVKOVIĆ, N., RADOJEVIĆ, V. (2002) Promene u svinjarstvu u Vojvodini u drugoj polovini dvadesetog veka, Savremeni farmer br. 12, Novi Sad 4. NOVKOVIĆ, N., RADOJEVIĆ, V., MUTAVDŽIĆ, BEBA (2003) Razvoj stočarske proizvodnje u Vojvodini u drugoj polovini dvadesetog veka, Agroekonomika br. 32, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, ( ) 6. NOVKOVIĆ, N., MUTAVDŽIĆ BEBA, RADOJEVIĆ, V. (2006): Kretanje stočarske proizvodnje u Vojvodini početkom XXI veka, Savremena poljoprivreda br.1-2, ČOBANOVIĆ, KATARINA, NOVKOVIĆ, N., MUTAVDŽIĆ, BEBA (1996) Primena različitih metoda za izračunavanje stopa promene vremenskih serija u proizvodnji mleka, Agroekonomika br.24-25, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (71-83) 51

53 COMARATIVE ANALYSIS OF ANIMAL PRODUCTION IN VOJVODINA AND HUNGARY Prof. Dr. NEBOJSA NOVKOVIC, M.Sci. BEBA MUTAVDZIC 3 M.Sci. ERIKA SZABO, M.Sci. ANDREA SZABO 4 Summary Subjects of this paper are changes in capacities and production results in animal production in Vojvodina and Hungary, in the period Goal was comarative analysis of postion and movement of animal production. Vojvodina has lower results in cow milk yield, pig life vage yield, egg yield per hen, as a lower concentration of cattles, pigs, sheeps. But, Vojvodina shows better results in cattle and sheep life vage yield, and concentration of poulitry. Also, Vojvodina shows better tendecies in animal production development. Key words: animal production, Vojvodina, Hungary, comarative analysis 3 4 Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Serbia Univesity of Debrecen, Hungary 52

54 UDK: Pregledni rad Review paper NORMATIVNO REGULISANJE RURALNOG RAZVOJA KOD NAS I U UPOREDNOM PRAVU VESELINOVIC, J. 1 Rezime Autor analizira normativno regulisanje oblasti rurarnog razvoja kod nas, uz osvrt na uporednu praksu u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji. Donošenje Zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju predstavlja kvalitetan pomak u pravnom uređenju ove materije. Analiziraju se sistemska rešenja koje stvara ovaj Zakon i institucije, mere kao i strateški dokumenti koji iz njega proizilaze. Posebna pažnja se posvećuje ulozi ruralnog razvoja u odnosu na privredni razvoj Srbije i nužnom jasnom normiranju koje iz toga proizilaze. Posebno se analiziraju strateški dokumenti, koje Vlada Srbije priprema u cilju realizacije zakonskih normi. Ključne reči: rurarni razvoj, poljoprivreda, normativno regulisanje, strategija 1. UVOD Oblast rurarnog razvoja je generalno zapostavljena oblast, koja je kroz dugi niz godina dovela do propadanja sela. To je za posledicu imalo napuštanje sela radno sposobnog stanovništva, migracije u grad i devastaciju sela. Samo u AP Vojvodini ima na desetine hiljade napuštenih kuća u vojvođanskim selima, uz često zapuštena imanja i zemljište. Pored toga je na desetine hiljada staračkih domaćinstava na tim područjima. Opadao je i stepen kvaliteta obrađivanog zemljišta, kao i stočni fond i nije bilo dovoljno potencijala za druge vidove razvoja, poput agroturizma, proizvodnje zdrave hrane,izgradnje obnovljivih izvora energije i korišćenje te energije u svrhe ukupnog razvoja. Struktura stanovništva, kako starosna, tako i kvalifikaciona je na niskom nivou. Imajući sve ove aspekte u vidu jasno je da država mora ovu oblast da normativno urediti, kako bi se pokušala da ublaži trenutno lošu situaciju u ovoj oblasti. Povod za ovaj rad je Predlog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je Vlada Srbije uputila Narodnoj Skupštini Srbije, radi usvajanja. Naša država do sada nije imala Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, već se politika u ovoj oblasti sprovodila uredbama, a na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije. 1 Dr Janko P Veselinović, docent, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 53

55 2. NEOPHODNOST ZAKONSKOG REGULISANJA Srbija nije imala zakonsku regulativu i strateške dokumente za oblast poljoprivrede i rurarnog razvoja, čija je posledica izostanak jasno definisane poljoprivredne politike, sa strukturom podsticajnih mera za duži vremenski period. Kako je za poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, kao i za sistem rurarnog razvoja neophodna izvesnost u planiranju nedostatak normative i strateških dokumenata dovodio je poljoprivrednike u položaj da svako ulaganje i započinjanje poljoprivredne proizvodnje predstavlja ozbiljan rizik. Državne mere, koje su ad-hoc karaktera ne mogu da predstavljaju osnov stabilne poljoprivredne proizvodnje i rurarnog razvoja. Nepostojanje zakonske regulative u oblasti poljoprivrede i rurarnog razvoja determniniše i sve prateće privredne aktivnost na rurarnim područjima, jer teško je razvijati eko-turizam ili rurarni turizam na područjima gde osnovna privredna aktivnost nije izvesna. Očekivanja predlagača Zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju bilo je da, obzirom na značaj poljoprivrede u ukupnoj privredi Srbije, donošenje Zakona predstavlja uslov za rešavanje problema koji su do sada uzrokovali određene slabosti u upravljanju sektorom proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Stanovište predlagača Zakon je da se na taj način obezbeđuju uslovi za povećanje konkurentnosti ovog sektora, napredak u harmonizaciji i pripremi za korišćenje instrumenata predpristupne pomoći EU za rurarni razvoj. Kako do sada nije bilo jedinstvene baze poljoprivrednih proizvođača ovaj nedostatak imao je za rezultat da se mere agrarne politike i mere podsticaja razvoja poljoprivredne proizvodnje i mere podsticaja za rurarni razvoj donose proizvoljno i stihijski bez adekvatnih rezultata. Dosadašnji sistem subvencija u poljoprivredi problematičan je sa aspekta nepostojanja jedinstvenog-centralnog sistema upravljanja podsticajnim sredstvima (odobravanje, kontrola, revizija). Bitan razlog za donošenja propisa iz oblasti poljoprivrede i rurarnog razvoja predstavlja činjenica da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica i Republike Srbije u članu 72. propisuje ovu obavezu ( usklađivanje propisa) od dana potpisaivanja SSP-a. Iako primena SSP-a, u momentu pisanja ovog članka, nije bila aktivirana od strane Evropske unije, Srbija je jednostranom primenom ovog Sporazuma preuzela obavezu i usklađivanja propisa sa evropskim zakonodavstvom. Takođe, u članu 97. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u delu koji reguliše politiku saradnje u poljoprivredi, naglašava se da je cilj ove saradnje modernizacija i restruktuiranje poljoprivrede, kao i podrška usklađivanju srpskog zakonodavstva sa komunitarnim pravilima i standardima. Kako su u EU primarni izvori prava, u stvari pravni okvir za pojedinačna zakonodavstva zemalja članica i Srbija je u poziciji, kao zemlja koja pretenduje da postane član EU da uskladi svoje propise sa propisima Unije. U skladu sa tim, preporuka Evropske komisije je da treba da se krene sa osnivanjem posebnog tela koje će upravljati fondovima u oblasti poljoprivrede. Zakonom o poljoprivedi i rurarnom razvoju predviđeno je osnivanje takve institucije. I članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) od zemalja članica zahteva usaglašavanje svoje zakonske regulative u sektoru poljoprivrede, a mere agrarne politike reformiše se, poštujući praksu ove organizacije. U obrazloženju zakonskog predloga, Vlade Srbije daje se odgovor na pitanje da li su postojale i druge mogućnosti osim donošenja posebnog zanona iz ove oblasti. Vladin 54

56 odgovor na ovakvu alternativu je da je: prilikom sagledavanja drugih mogućih rešenja, a imajući u vidu sadašnje stanje u oblasti poljoprivrede, uz korišćenje pozitivnih iskustava i prakse zemalja u okruženju koje imaju u primeni Zakona o poljoprivredi, ocenjeno da je jedino pravo rešenje donošenje ovog akta, odnosno zakonske regulative SPECIFIČNOSTI KOJE SE MORAJU IMATI U VIDU PRI DONOŠENJU ZAKONA IZ OBLASTI RURARNOG RAZVOJA U POJEDINIM ZEMLJAMA Svaka država koja želi na celovit način da uredi oblast rurarnog razvoja, sa poljoprivredom kao ključnom delatnošću na seoskom području, mora imati u vidu stepen razvoja poljoprivrede, razvijenost infrstrukture na rurarnim područjima, starost i socijalni karakter stanovništva na rurarnim područjima, učešće poljoprivrede u ukupnom BDP 3, učešće broja seoskog stanovništva u ukupnom stanovništvu države. Naravno, moraju se imati u vidu i okruženje u kome jedna privreda egzistira i kakva je njena međuzavisnost u odnosu na svetske ekonomske tokove. Nije nevažna činjenica da li privreda dotične države može računati na pomoć EU, MMF ili druge vidove pomoći za unapređenje svoje privrede, poljoprivrede i rurarnog razvoja. Ne može se na isti način kreirati normativni okvir za rurarni razvoj u zemlji koja nema izgrađenu javnu administraciju i nije preduzela neophodne mere da se izvrši reforma javne administracije u oblasti poljoprivrede i rurarnog razvoja. Zemlje koje su u različitoj fazi u pristupanju EU ili su članice EU, moraju imati u vidu obaveze koje takve integracije donose. Važan faktor u normativnom regulisanju rurarnog razvoja je i ustavni okvir decentralizacije i ovlašćenja federalnih jedinica, pokrajina, županija ili lokalnih samouprava u ovoj oblasti. Posebno je važno da se u obzir uzmu različiti stepeni razvijenosti pojedinih regiona i oblasti unutar države. Nije zanamarljiva ni tradicija koja postoji u pojedinim rurarnim oblastima kako u pogledu bavljenja poljoprivredom i stočarstvom tako i u pogledu drugih pratećih delatnosti vezanih za osnovni posao kojim se bave. Neprihvatljiv je metod neselektivnog korišćenja pozitivnog zakonodavstva drugih država. Stvaranje normativnog okvira za rurarni razvoj mora da bude rezultat dobre koordinacije stručnjaka iz oblasti prava, ekonomije, poljoprivrede, rurarnog razvoja, sociologije sela, ali i poznavaoca uporednog zakonodavstva i uporedne prakse u svim ovim oblastima. I strateški akti koji se sačinjavaju iz ove oblasti kao što su dugoročne strategije razvoja rurarnih područja i akcioni planovi moraju uvažiti sve specifičnosti poljoprivrede i rurarnog razvoja u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Smatramo da nije nevažan ni naziv zakona koji se usvajaju. Smatramo da je ispravnije i da bolje oslikava suštinu normi ukoliko zakon ima naziv zakon o poljoprivredi i rurarnom razvoju. Naravno pod uslovom da zakon reguliše obe oblasti. Zakonopisac u našoj zemlji je imao to u vidu, vodeći računa da je rurarni razvoj neodvojiv od poljoprivrede, kao što je i poljoprivreda neodvojiva od rurarnog razvoja, ali 2 3 Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, usvojen na Vladi Republike Srbije 24. decembra godine, Obrazloženje, str.12. bruto društvenog proizvoda 55

57 i da ta dva pojma ne treba poistovećivati. Takva, možda po nekima jezička diskusija, a prema drugima diskusija o racionalnom imenovanju pojmova može da stvori ne samo teoretsku, već suštinsku zabunu i nerazumevanje. 4. OSNOVNA NAČELA I KARAKTER PREDLOGA ZAKONA O POLJOPRIVREDI I RURARNOM RAZVOJU Predlogom Zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, koji je predložila Vlada Republike Srbije određuje ciljeve poljoprivredne politike i politike rurarnog razvoja i to : 1) Jačanje konkurentnosti poljopivrednih proizvoda na tržištu; 2) Obezbeđivanje kvalitetne i zdravstveno ispravne hrane ; 3) Obezbeđivanje podrške životnom standardu za poljoprivrednike koji ne mogu svojom proizvodnjom da obezbede ekonomski opstaanak na tržištu; 4) Obezbeđivanje podrške rurarnom razvoju; 5) Zaštita životne sredine od negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje. 4 Poljoprivredna politika i politika rurarnog razvoja Republike Srbije, prema istom Predlogu zakona sprovode se realizacijom Strategije poljoprivrede i rurarnog razvoja Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za rurarni razvoj. Strategijom poljoprivrednog i rurarnog razvoja Republike Srbije određuje se dugoročni pravci razvoja poljoprivrede, i to: uspostavljanje tržišne ekonomije, povećanje profitabilnosti poljoprivrede Republike Srbije i briga o razvoju ruralnih oblasti. Strategija se donosi na rok od najmanje 10 godina, a mora biti usklađena sa drugim strateškim dokumentima Republike Srbije. Nacionalni program ruralnog razvoja, kao ključni dokument za rurarni razvoj Vlada Srbije, mora doneti u roku od jedne godine od usvajanja Zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju. Ovaj program sadrži mere i druge aktivnosti, kao i očekivene rezultate, oblike, vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja. Nacionalni program rurarnog razvoja donosi Vlada, na predlog resornog ministarstva, na period koji ne može biti duži od sedam godina. Za praćenje Nacionalnog programa rurarnog razvoja biće odgovoran deo resornog ministarstva nadležnog za poslove rurarnog razvoja. Na ovaj način implicitno je predviđeno postojanje deo Ministarstva koji će se trajno baviti poslovima rurarnog razvoja. Ova odredba sprečava da se rurarni razvoj ubuduće funkcionalno podeli u razne resore i da ne postoji institucionalni okvir za praćenje ove oblasti. Pored državnog nivoa, Predlog Zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju daje mogućnosti i organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave da mogu utvrđivati mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje svojih teritorija. Data je mogućnost i osnivanja pravnih lica za realizaciju poljoprivredne politike. Nije sasvim jasno da li se ove aktivnosti mogu odnositi i na programe ostalog rurarnog razvoja, izuzev poljoprivrede. Uprava za agrarna plaćanja je ključna institucija za ostvarivanje politike u poljoprivredi i rurarnog razvoja. Ova uprava, po svom karakteru, nije zamena za sektor 4 Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, član 3. 56

58 ministarstva finansija koji je realizovao plaćanja podsticaja poljoprivrednicima, već realizator najvećeg broja mera predviđenih u tekstu Predloga zakona. To pokazuju i njene nadležnosti: prima zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje za razvoj poljoprivredne proizvodnje i ruralni razvoj; raspisuje konkurs i prima prijave na konkurs za dodelu podsticaja; vrši administrativnu kontrolu i kontrolu na licu mesta, po podnetim zahtevima za podsticaje; odlučuje o pravu na dosticaje; odobrava isplatu novčanih naknada po osnovu ostvarenog prava na podsticaje; vrši isplatu novčanih sredstava po ostvarenom pravu na podsticaje; uspostavlja i vodi računovodstvo za evidentiranje ugovorenih obaveza i isplata; sprovodi programe međunarodnih podsticaja poljoprivredne politike u Republici; vodi registar poljoprivrednih gazdinstava; vodi evidenciju dodeljenih podsticaja;vrši nezavisnu internu reviziju; dostavlja izveštaje i analize ministru nadležnom za poslove poljoprivrede; obavlja druge poslove u skladu sa zakonom PODSTICAJI PREMA PREDLOGU ZAKONA O POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU Sprovođenje poljoprivredne politike vrši se preko sedećih vrsta podsticaja: nepos - redni podsticaji, tržišni podsticaji i strukturni podsticaji. 6 Svi navedeni oblici podsticaja mogu se utvrditi pod razlličitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ovaj oblik specijalnih uslova do sada je bio poznat pod nazivom marginalna područja u Uredbi o korišćenju i raspodeli podsticajnih sredstava za razvoj sela u godini. ( Službeni glasnik RS, broj 11/06) i drugim uredbama. Predviđa se da ministar posebnim propisom određuje ova područja na vreme od tri godine. Neposredni podsticaji su: premije, podsticaji za proizvodnju, regresi i podrška nekomercijalnim gazdinstvima. Tržišni podsticaji jesu: izvozni podsticaji, troškovi skladištenja i kreditna podrška. Strukturni podsticaji jesu oblik podsticaja koji obuhvata mere rurarnog razvoja, poboljšavanje zaštite i kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i mere institucionalne podrške. Ovaj oblik podsticaja ključan je za rurarni razvoj jer stvara široke mogućnosti državi kroz intervencije u razvoj rurarnih oblasti, koje pridonose poboljšanju kvaliteta života na selu, stvaranju uslova za održivi razvoj i očuvanje životne sredine. Mere rurarnog razvoja, prema Predlogu zakona su vrsta podsticaja kojima se podstiče unapređenje konkurentnosti u poljoprivredi i šumarstvu (investiranje u poljoprivredu i šumarstvo i uvođenje novih standara u proizvodnji i prometu poljoprivrednih proizvoda), unapređenje programa zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i programa diverzifikacije rurarne ekonomije i unapređenja kvaliteta života u rurarnimoblastima Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, član 7. Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, član 8. Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, član

59 Sama odrednica unapređenja kvaliteta života u rurarnim oblastima stvara dovoljno prostora i za razradu u Strategiji poljoprivrede i rurarnog razvoja i u Nacionalnom programu rurarnog razvoja, jer gotovo pokriva sve oblasti koje nisu eksplicitno navedene u određenju strukturnog podsticaja u rurarnom razvoju. To praktično znači da bi preko Uprave za agrarna plaćanja, putem javnog konkursa mogli da budu usmeravana sredstva i za komunalno opremanje, kao i za stvaranje uslova za razvoj seoskog turirzma, sporta itd. Na ovaj način pokrila bi se moguća nekordinirnost raznih državnih organa po pitanju rurarnog razvoja, koji inače predstavlja jedan od državnih problema. Bliži kriterijumi, uslovi za ostvarivanje podsticaja, lica koja mogu biti korisnici, odnosno ostvarivati pravo na pojedine oblike i vrste podsticaja, kao i obim i postupak ostvarivanja prava na pojedine oblike i vrste podsticaja, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje budžet Republike, Nacionalnim programom i Nacionalnim programom rurarnog razvoja, utvrđuje se aktom Vlade. Strukturni podsticaji se, pod uslovima utvrđenim Zakonom, mogu usmeravati ka određenoj grupaciji korisnika, kao što su poljoprivrednici koji pretežno proizvode za tržište, zadruge, jedinice lokalne samouprave, udruženja i drugi korisnici koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, preradom i plasmanom poljoprivrednih proizvoda. 8 Ovim je stvorena mogućnost udruživanje sredstava države, pokrajina, lokalne zajednice i poljoprivrednih proizvođača u cilju pospešivanja poljoprivredne proizvodnje i rurarnog razvoja. U cilju utvrđivanja sredstava za podsticaje, za svaku budžetsku godinu, Vlada propisuje za svaku godinu vrste i oblik podsticaja i određuje korisnike podsticaja, a u skladu sa načelima Zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, kao i u skladu sa Nacionalnim programom za poljoprivredu i Nacionalnim programom rurarnog razvoja. Ova zakonska odredba predstavlja i obavezu za Vladu da za svaku godinu odredi sredstva za ovu namenu. To podleže, naravno i kontroli Skupštine Srbije i zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i onih koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i rurarnim razvojem. U Predlogu zakona definisani su i pojmovi komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva i nekomercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, postupak za ostvarivanje prava na podsticaje, obaveze na namensko trošenje sredstava i druge obaveze korisnika podsticaja. Propisana je i obaveza vođenja na državnom nivou registra poljoprivrednih gazdinstava i postupak upisa u registar. Utvrđena su i prava poljoprivrednih inspektora. 6. NACRT PLANA STRATEGIJE RURALNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE U februaru godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nacrt Plana strategije rurarnog razvoja Republike Srbije od godine. Nije jasno da li bi ovaj dokument trebao da predstavlja osnov za deo Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja je osnovni strateški dokument prema Predlogu zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju. Ako je to tako, onda je to 8 Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, član 11 58

60 ohrabrajući signal da ćemo uporedo sa zakonom dobiti i strategiju koja se odnosi na rurarni razvoj. Nejasno je, međutim, kako to da se ovaj Nacrt plana strategije odnosi na četvorogodišnji period iako je u Predlogu zakona predviđeno da strategiju Vlada donosi na period od 10 godina. 9 Donošenje ove strategije može predstavljati i ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava iz fondova EU. U Nacrtu Strategije polazi se od činjenice da prema definiciji OECD-a ruralne oblasti u Srbiji zauzimaju 85% teritorije u kojima živi više od polovine ukupnog stanovništva (55%), sa gustinom naseljenosti od 63 stanovnika po kvadratnom kilometru. Prema našim dosadašnjim kriterijumima približno 70% teritorije Srbije se može kvalifikovati kao rurarni, u kojoj živi 43% ukupnog stanovništva. Kao osnovni demografski trend do devedesetih godina se pominje migracija iz selo u grad, što se definiše kao agrarni egzodus 10 Oko 1/3 aktivnog stanovništva kod nas je zaposleno u poljoprivredi, što je jedna od najvećih stopa zaposlenosti u ovoj oblasti u Evropi. Međutim, glavni problem poljoprivrede kod nas je niska stopa produktivnosti i nizak prihod po gazdinstvu, visoka stopa nezaposlenosti u rurarnim oblastima i nedostatak prilika da se u ovim okolnostima zapošljava nova radna snaga u ovoj oblasti. Problemi su i u lošoj infrastrukturi u rurarnim oblastima, značajno niži prihod po stanovniku u odnosu na urbane oblasti (26%), kao i činjenici da je preostale industrijski kapacitete nužno modernizovati. 11 U sagledavanju stanja se naglašava da se rurarne oblasti u Srbiji razlikuju u ekonomskom, društvenom i demografskom smislu. Razlika je uslovljena njihovim geomorfološkim karakteristikama (planinske, brdske, ravničarske oblasti), promena u broju stanovnika, ekonomskoj strukturi, infrastrukturi, uslovima sredine, dostupnosti saobraćaja, itd. Tako se u strategiji posebno navode četiri klaster analizom identifikovane grupe rurarnih oblasti u Srbiji. U prvu spadaju visoko produktivna poljoprivreda i integrisana privreda, drugu grupu čine sektori privrede tipični za manja urbana područja sa poljoprivredom u kojoj se intenzivno koristi radna snaga. U trećoj grupi su privredne grane usmerene ka korišćenju prirodnih resursa, uglavnom planinske oblasti, dok četvrti region predstavljaju veliki turistički kapaciteti i loša poljoprivredna struktura. Za svaki region, osim osnovnih karakteristika koje su mu svojstvene navedene su i opštine koje im pripadaju. U swot analizi, koja je data u okviru Nacrta plana strategije naveden je veliki broj prednosti i slabosti rurarne ekonomije u Srbiji u oblasti prirodno-klimatskim, trgovinskokomercijalnim, strukture-stav društva i regulatorne-politika. Tako u prednostima prirodno-klimatskim navodi se da je Srbija jedna od 5 evropskih centara biodiverziteta i da poseduje predele izuzetnih prirodnih odlika. Među slabostima je navedeno neadekvatno upravljanje otpadom. Kao nedostatak u trgovinsko-komercijalnom smislu pominje se, između ostalog, nedostatak preduzetništva u rurarnim oblastima i manjak stručnosti. Zanimljivo je da se među prednostima u oblasti regulatorno-političkim navodi tradicionalno gostoprimstvo srpskog naroda, a među nedostatcima ograničeni kapacitet za praćenje kvaliteta prehrambenih proizvoda i standarda bezbednosti Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju, član 4. Nacrt plana strategije rurarnog razvoja Republike Srbije , februar 2009.godine Nacrt plana strategije rurarnog razvoja Srbije , februar 2009, poglavlje Glavne odlike i trendovi u rurarnim oblastima Plan strategije rurarnog razvoja, , SWOT analiza 59

61 U Nacrtu plana daje se i prikaz prilika i pretnji u rurarnoj ekonomiji u svetskim okvirima. Kao mogućnosti prilike, između ostalog, se navodi sve veće međunarodno tržište turizma, seoskog turizma, dostupnost IPA fondovima za adekvatna ulaganja, ali se navode i pretnje u sve većoj konkurenciji, pojavi snažnih međunarodnih brendova na integrisanom evropskom tržištu, sve oštrija ograničenja na polju zaštite životne sredine i sl. U strateškom delu dokumenta daje se vizija za sektor poljoprivrede, prehrambene industrije i marketinga i jedna posebna vizija za rurarnu ekonomiju Srbije u celini.na osnovu datih vizija utvrđeni su strateški koraci i to: 1. Poboljšanje konkurentnosti poljoprivrednog, šumarskog i prehrambenog sektora; 2. Očuvanje i poboljšanje prirodne sredine i obezbeđivanje održivog korišćenja prirodnih resursa; 3. Priprema i promovisanje lokalnih inicijativa za poboljšanje konkurentnosti i kvaliteta života u ruralnim oblastima; i 4. Poboljšanje kvaliteta života i promovisanje diverzifikacije delatnosti u rurarnim oblastima Ovaj deo aktivnosti posebna su poglavlja i detaljno je razrađen. Dati su i prioriteti. Kako Srbija još uvek ne može da koristi IPA fondove, jer nije kandidat za EU u Predlogu Strategije insistira se na stvaranju uslova da po dobijanju tog statusa Srbija bude spremna za korišćenje tih sredstava za rurarni razvoj. Date su i detaljno razrađene tri prioritetne ose : poboljšanje tržišne efikasnosti i primena standarda EU, pripremne radnje za sprovođenje/primenu agroekoloških mera i lokalnih strategija ruralnog razvoja, razvoj rurarne ekonomije. Predviđene prioritetne mere, uopšteno gledanao, polaze od činjenice da je ključni problem posedovnih struktura gazdinstava u Srbiji njihova mala veličina i usitnjenost, veliki značaj koji ona imaju za funkciju obezbeđenja sredstava za život, kao i prilično neformalna priroda privrede u kojoj poljoprivreda učestvuje. Date mere imaju za cilj otklanjane tih nedostataka. Posebno se naglašava potreba uspostavljanja udruženja proizvođača, kao jednog od načina prevazilaženja problema malih i usitnjenih poljoprivrednih gazdinstava. Udruženja proizvođača trenutno ili ne postoje ili tamo gde postoje, u nekom obliku ne funkcionišu adekvatno i predstavljaju ekstremno slabu kariku u efikasnom radu lanca snabdevanja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Veoma je bitna i u neku ruku, za naše prilike, revolucionarna mera usmerana na diverzifikaciju i razvoj privrednih delatnosti u ruralnim oblastima, odnosno stvaranju uslova da se razviju nove delatnosti u cilju stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i to pre svega u specijalizovanim proizvodnjama (vezanim za poljoprivredu i rurarne oblasti), u različitim oblicima turizma i rekreacije, lokalnim zanatima, tradicionalnim receptima i ugostiteljskim objektima, i drugim oblicima roba i usluga koji odražavaju želje modernih potrošača za stvarnim promenama u proizvodima i uslugama, kao i turističkim destinacijama. 13 Ovo je značajnije iz razloga što ukrupnjavanje gazdinstava ostavlja i negativne posledice, jer deo poljoprivrednika koji je preživljavao od par hektara zemlje mora da pronađe nove vidove privređivanja na selu koji treba da budu perspektivni dugoročno. Naravno da sve to treba da prati i odgovarajuća edukacija i briga države. 13 Nacrt plana strategije rurarnog razvoja Srbiji , Obrazloženje u okriru Ose 3 60

62 Planom strategije je za kasniju fazu ( ) predviđena realizacija mera koje se odnose na unapređenje životne sredine i sela i pripreme i sprovođenja lokalnih razvojnih strategija. U obrazloženju za odlaganje mera okrenutih unapređenju životne sredine i sela, kaže se da je ovaj pristup delimično nov kako za organe vlasti tako i za različite interesne strane, pa je shodno tome potreban period aktivacije i izgradnje kapaciteta, kako bi se mere bolje ciljno usmerile, pre samog sprovođenja ove mere. Ovo je realističan pristup, ali se može postaviti pitanje da li je to u skladu sa aktivnostima koje preduzima resorno ministarstvo za ekologiju i činjenici da je usvojen set ekoloških zakona, čija implementacija mora da započne odmah. U slučaju aktivnosti za sprovođenje lokalnih razvojnih strategija do odlaganja, prema Planu strategije može doći zbog činjenice da je Srbija tradicionalno prilično centralizovana država koja se uglavnom oslanja na kreiranje politike koristeći pristup odozgo na dole. 14 I ova konstatacija je tačna, jedino nije realno da se tradicija građena vekovima promeni za nepune dve godine. Za realizaciju ove starategije za ovaj period ( ) predviđeno je da se obezbedi ,00 evra. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede biće u obavezi da opredeli za petogodišnji period budžet za ruralni razvoj u iznosu od ,00 evra kako bi mogla da se ostvari stopa doprinosa Evropske unije (IPARD) za rurarni razvoj u iznosu od ,00. Za realizaciju strategije predviđeno je i uspostavljanje nacionalne mreže za rurarni razvoj, koja bi, pre svega, poboljšala mogućnost lokalnih seoskih zajednica i pojedinaca, malih domaćinstava, zanatlija i prerađivača da dođu do pravovremene informacije o mogućnostima za dobijanje podrške njihovim razvojnim inicijativama. 7. UPOREDNO PRAVO I PRAKSA 7.1. Evropska unija Evropska unija imala je do sada tri faze u evoluciji koncepta rurarnog razvoja: Prva faza, od osnivanja do 70-tih godina je maksimalno podržavala poljoprivrednu proiz - vodnju; druga faza od 70-tih do kraja 80-ih kada je rurarni razvoj sagledavan u kontekstu regionalnih i interregionalnih razvojnih politika i treća faza, koja je počela 90-tih i karakteriše je integralni pristup i međusektorska saradnja i koordinacija. 15 Rurarna područja pokrivaju 80% teritorije Evropske unije i u njima živi oko 25% njenog stanovništva i podeljena su na predominantno rurarna, značajno ruralna i predominantno urbana područja. Najnovija politika ruralnog razvoja obezbeđuje nesmetan i uravnotežen razvoj u svim ruralnim područjima u EU. Normativni okvir rurarnog razvoja definisan je Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU (CAP). Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP) predstavlja pravni okvir za poljoprivredu zemalja Unije. Uloga CAP je da obezbedi set zajedničkih pravila, prepoz- 14 Nacrt plana strategije rurarnog razvoja Srbije , Obrazloženje za odlaganje sprovođenja dve gore spomenute mere do početka druge faze ( ) 15 Rurarni razvoj i šumarstvo, Dragan Stefanović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije, Sajt Ministarstva 61

63 najući različitosti između zemalja članica EU. CAP je fokusiran na: poljoprivredna tržišta; ruralni razvoj; poljoprivredu i životnu sredinu; šumarske mere; organsku poljoprivredu; politiku kvaliteta; unapređenje plasmana i marketing; finansiranje CAP-a i istraživanje. Zemlje EU implementirale su u svoje zakonodavstvo pravne okvire CAPa. Najčešća sporenja među članicama EU u ovoj oblasti uglavnom su dolazila zbog izvesnih mera protekcionizma i netransparentnih podsticajnih mera pojedinih članica. Zemlje članice pripremaju sopstvenu strategiju rurarnog razvoja na osnovu 6 strateških smernica: 1. Unapređenje konkurentnosti poljoprivrednog i šumarskog sektora; 2. Unapređenje životne sredine i krajolika; 3. Unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, uz podsticanje diverzifikacije; 4. Izgradnja kapaciteta na lokolnom nivou za zapošljavanje i diverzifikaciju; 5. Prenos prioriteta u programe; 6. Komplemantarnost između različitih instrumenata zajednice. Ključni elementi strategije integralnog ruralnog razvoja se nalaze već u dokumentu the future of rural society (Budućnost ruralnog društva) usvojenom 1988.godine, kojim se definiše više ciljnih programa. Finansijsku podršku realizaciji politike ruralnog razvoja EU čine sledeći fondovi: - Fond za evropski regionalni razvoj ( ERDF), - Evropski socijalni fond (ESF) i - Evropski Garancijski fond (EAGGF) Struktura sredstava koja se preko Garancijskog fonda usmerava za rurarni razvoj pokazuje i prioritete EU u ovoj oblasti. U investicije u male firme dato je 9,5%; mladim farmerima 9,5%; za stručni trening 0,7%; rano penzionisanje 2,9%; pomoć manje pogodnim područjima sa ekološkim restrikcijama 12,5; za životnu sredinu u poljoprivredi 27,5%; investicije u proizvodnju/tržište 7,7%; pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta i šumarstvo 9,8; prilagođavanje i razvoj ruralnih područja 25,8%. 16 Ciljni programi rurarnog razvoja usmereni su na tri oblasti. Ciljni program 1( Objektive No 1 ) se odnosi na regione koji izrazito zaostaju u razvoju, odnosno čiji je bruto društveni dohodak manji od 75% proseka EU. Ciljni program broj 5b ( Objective No 5 ) se primenjuje u ruralnim područjima sa nižim nivoom razvijenosti, sa niskim dohotkom i sa slabom naseljenošću. Ciljni program 6 ( Objective No 6 ) se odnosi na severne regione, sa niskom gustinom naseljenosti. Pretpristupni fondovi EU utemeljeni su na sledećim programskim instrumentima: 1. PHARE Namena: izgradnja institucija i podrška ekonomskoj reorganizaciji u zemljama centralne Evrope; 2. SAPARD Namena: izgradnja institucija i podrška ekonomskoj reorganizaciji u zemljama centralne Evrope; 3. ISPA Namena: infrastrukturne investicije za zemlje jugoistočne Evrope. Politika ruralnog razvoja EU za period ima fokus na tri područja, poznata kao tri ose simetrije, mere postavljene u novaj regulativi ruralnog razvoja: - Unapređenje konkurentnosti za poljoprivredna gazdinstva i šumarstvo, 16 Rurarni razvoj i šumarstvo, Dragan Stefanović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije, Sajt ministarstva 62

64 - Unapređenje životne sredine i krajolika kao i - Unapređenje kvaliteta života i diverzifikacije ruralne ekonomije. Četvrta osovina je bazirana na iskustvu sa Lider programom, predstavljajući mogućnosti za lokalni ruralni razvoj, po principu odozdo na gore. Za realizaciju evropske (EU) politike razvoja uspostavljen je Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD). Vrednost fonda je 77,66 milijardi eura. Fond je usmeren na smanjenje razlika između regija EU. On treba da zameni Komponentu usmeravanja EAGGF-a, kao i mere ruralnog razvoja u Komponenti garancija. Ova fond dostupnan je samo članicama EU. 7.2 Hrvatska Hrvatska je godine donela Zakon o poljoprivredi. 17 Ovaj zakon obuhvata istu oblast kao i Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju Republike Srbije. Iako hrvatski zakon u nazivu nema i rurarni razvoj i ova oblast je sadržajno regulisana. To je vidljivo već iz ciljeva poljoprivredne politike koji su dati među prvim članovima zakona. Tako se među ostalim ciljevima navodi i očuvanje i napredak seoskih područja i ruralnih vrijednosti 18. Ciljevi poljoprivredne politike realizuju se merama poljoprivredne politike koje se u Hrvatskoj dele na: mere tržišno-cenovne politike, mere strukturne politike i mere zemljišne politike. Strateški dokument na osnovu koga se provodi poljoprivredna politika je Nacionalni program za poljoprivredu i seoska područja. Iz naziva ovog dokumenta vidljivo je opredeljenje da su poljopoprivreda i rurarni razvoj dva višestruko povezana i međusobno zavisna elementa jedne nerazdvojne celine. Nacionalni program sadrži kratkoročne i srednjoročne ciljeve, mere, vremenski redosled i rokove ostvarenja tih ciljeva, očekivane učinke, te iznose i izvore novčanih sredstava za provođenje mera poljoprivredne politike. Nacionalni program izrađuje Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, a na prijedlog Vlade Republike Hrvatske usvaja Hrvatski Sabor za period od najviše pet godina. 19 Novčani poticaji i naknade u poljoprivredi, prema hrvatskom Zakonu o poljoprivredi uređuju se posebnim zakonom, a i oni se kao i Nacionalni program određuju za period od najduže pet godina, a upravo u skladu sa tim programom. Prilikom određivanja poticaja i naknada moraju se imati u vidu obavezujući raspored Republike Hrvatske prema Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. 20 Ministarstvo poljoprivrede je dužno da vodi evidenciju korisnika prava. Poseban značaj za razvoj rurarnih područja imaju mere strukturne politike. Ovim merama se potiče gospodarska učinkovitost poljoprivredne proizvodnje radi osiguranja stabilnog dohotka i primjerenog životnog standarda poljoprivrednika na seoskom području te skladan razvitak poljoprivrednih regija i seoskih područja. Mere strukturne politike su podrška: 1. područjima s težim uvjetima gospodarenja u poljoprivredi, Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, Narodne novine 66/01 Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, član 3. Zakon o poljoprivedi Republike Hrvatske, član 5. Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, član 7. 63

65 2. razvitku poljoprivrede koja skrbi o prirodnom okolišu i očuvanju biološke raz - novrsnosti, 3. investicijama u poljoprivredna gospodarstva, 4. stručnom osposobljavanju za rad u poljoprivredi, 5. ulasku mladih u poljoprivredu i ranijem umirovljenju poljoprivrednika, 6. regionalnom razvitku poljoprivrede i 7. dopunskim aktivnostima na poljoprivrednim gospodarstvima. 21 Poseban značajna za rurarni razvoj je mogućnost podrške dopunskim aktivnostima na poljoprivrednim gospodarstvima usmerenih na poticanje seoskog turizma i ekoseoskog turizma, preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda u proizvode veće dodane vrednosti, direktnu prodaju poljoprivrednih proizvoda i drugih aktivnosti kojima se može ostvariti dodatni dohodak na poljoprivrednom imanju. Mere strukturne politike provode se direktnom I indirektnom podruškom dohotku poljoprivrednih gazdinstava. Slično kao kod nas, regionalne i lokalne samouprave mogu propisati dodatne mere strukturne politike za ta područja, a u skladu sa izvršnim delom Nacionalnog programa, za šta se sredstva obezbeđuju u budžetima tih samouprava. Seljačko gospodarstvo ili obiteljska poljoprivredna gospodarstva definisani su kao osnovni oblik proizvodnog organizovanja u poljoprivredi. 22 Utvrđeni su i kriterijumi za razvrstavanje gospodarstava u ciljne skupine. Za realizaciju ciljeva datih u Zakonu o poljoprivredi predviđena je i obaveza osnivanja sledećih tela i institucija: Veća za istraživanje u poljoprivredi i seoskim područjima, Hrvatske poljoprivredne komore i Nacionalnog veća za poljoprivredu i seoska područja. 23 Zakonom je difinisana obaveza formiranja institucija koje bi trebale da upotpune aktivnosti ministarstva i Vlade na ovom planu. Zakonom je predviđeno i vođenje raznih evidencija kao što su o novčanim podsticajima u poljoprivredi, upotrebe poljoprivrednog zemljišta, evidencija proizvođača povrća, životinja... Zakonski je regulisan i inspekcijski nadzor. 7.3 Bosna i Hercegovina Uređenje oblasti poljoprivrede i rurarnog razvoja u nadleđnosti je entiteta. Zakon o poljoprivredi donela je i Skupština Republike Srpske, kao i Federacije Bosne i Hercegovine. Ova dva zakona veoma su slična i za uzor su očito imali hrvatski Zakon o poljoprivredi. Iako je još sredinom godine, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Federacije BiH započelo sa izradom Zakona o poljoprivredi, a u martu godine Nacrt zakona o poljoprivredi uputilo u parlamentarnu proceduru ipak je ovaj zakon usvojen tek u novembru godine. 24 Zakon o poljoprivredi Skupština Republike Srpske usvojila je 16 meseci ranije u julu godine. Zakoni u oba entiteta nazivaju se zakoni o poljoprivredi iako normativno uređuju i oblast rurarnog razvoja. Kako se radi o dva slična, ali ipak u velikoj meri nezavisna pravna sistema dajemo uporodni pregled ključnih normi ova dva zakona Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, član 15. Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, član 32. Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, Članovi 35., 36., 39. Zakon o poljoprivredi Federacije BiH,

66 Federacija BiH Izrada Zakona o poljoprivredi, zajedno sa skupštinskom procedurom usvajanja u Federaciji BiH trajala je oko četiri godine. Osnovna primedba kritičara predloženog Zakona bila je neselektivna primena i prepisivanje odredbi iz hrvatskog zakona o poljoprivredi. U prvoj verziji Zakona, 55 od 74 članova zakona bila su slična ili gotovo identična sa hrvatskim zakonom. Međutim, nije to mogao biti osnovni argument kritičara već činjenica da privredni potencijali i karakter poljoprivrede nisu isti u ove dve zemlje. U odnosu na Hrvatsku, BiH skoro dvostruko veći iznos bruto društvenog proizvoda ostvaruje u poljoprivredi. Takođe, mereno BDP per capita, Hrvatska je više nego trostruko bogatija država. Prema mišljenju na Nacrt zakona Udruženja građana Aldi hrvatska poljoprivreda je znatno konkurentnija, fiskalna podrška Hrvatske domaćoj poljoprivredi je znatno veći nego u Bosni i Hercegovini 25 Prema istom komentaru, Hrvatska je u momentu donošenja Zakona o poljoprivredi već zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a danas već postala kandidat za članstvo i na taj način stekla uslove za dodatnu pomoć za poljoprivredu u iznosu od od 105 miliona evra u godini i 140 miliona evra u godini, od čega gotovo četvrtinu je namenjeno za poljoprivredu i rurarni razvoj. Ovaj primer dobar je argument protiv prostog preuzimanja zakona drugih zemalja jer ekonomske i političke razlike znaju biti veoma velike i ciljevi koji se u takvim okvirima postavljaju ne moraju nužno biti jednaki. Osim toga, sredstva sa kojima se raspolaže nisu jednaka, pa prioriteti moraju biti utvrđivani na različiti način. Jedan od ciljeva definisanih u Zakonu o poljoprivredi Federacije BiH je razvoj i očuvanje rurarnih područja i očuvanje tradicionalnih rurarnih vrednosti. 26 Srednjoročna strategija razvoja poljoprivrednog sektora je osnovni dokument koji usvaja federalni parlament na period od pet godina, dok je federalno ministarstvo dužno da usvoji operativni program inplementacije donete strategije i to najkasnije do za tekuću godinu. Mere podrške poljoprivredi i rurarnom razvoju grupisane su u četiri vrste: mere tržišno cenovne politike; mere strukturne politike; mere zemljišne i mere novčanih poticaja u poljoprivredi. 27 Zakonom je definisano da će se mere podrške za poljoprivredu i rurarni razvoj postupno prilagođavati na svim nivoima vlasti radi usklađivanja sa vrstama mera u EU. Mere strukturne politike definisane su kao skup mera kojima se potiče učinkovitost poljoprivredne proizvodnje radi osiguranja stabilnoga dohotka i zadovoljavajućeg životnog standarda poljoprivrednika na seoskom području te ravnomeran razvitak poljoprivrednih regija i seoskih područja. Mere strukturne politike su potpore: područjima s težim uvjetima gospodarenja u poljoprivredi, razvitku poljoprivrede koja ne zagađuje prirodni okoliš i osigurava očuvanje biološke raznovrsnosti, investicijama u poljoprivredna gospodarstva, stručnom osposobljavanju za rad u poljoprivredi, osnaživanju spolne i dobne strukture poljoprivrednika, razvitku poljoprivrede u Federaciji i određenih poljoprivrednih grana u Komentar na nacrt zakona o poljoprivredi Federacije BiH, Aldi, udruženje građana, Goražde, BiH, Zakon o poljoprivredi Federacije BiH, čl. 4. Zakon o poljoprivredi Federacije BiH, član 6. 65

67 pojedinim agroekološkim regijama,dopunskim aktivnostima na poljoprivrednim gospo - darstvima,organiziranju poljoprivrednika (osnivanju zadruga i udruga te potpora razvojnim projektima zadruga i dr.),dohotku nekomercijalnim poljoprivrednim gospodarstvima odnosno poljoprivrednicima,drugim mjerama za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i zaštitu usjeva. 28 Predviđena je pomoć Federacije područjima sa težim uslovima gospodarenja, a ona se odnosi na na novčanu naknadu kako bi se u tim područjima održala poljoprivredna proizvodnja i odnosi se na brdsko-planinska područja (nadmorska visina), područja nepovoljnih hidroloških i pedoloških obeležja. Posebno značajne mere strukturalne podrške, koje izdvajamo su podrška osposobljavanju za rad u poljoprivredi, podrška polnoj i dobnoj zastupljenosti u poljoprivredi. Nije teško uočiti da na seoskim područjima živi sve više starijih osoba, kao i da je polna struktura krajnje nepovoljna. Znatno je veći broj muške populacije, zbog različitih socio-ekonomskih faktora. Sigurno je da bi primena ovih mera mogla da utiče na popravljanje ovako nepovoljne situacije. Podrška se realizuje kroz mere namenjene rurarnim područjima, koje planira posebnim programom Vlade Federacije za svaku budžetsku godinu. Podrška dopunskim aktivnostima na poljoprivrednim gospodarstvima usmerena je na poticanje tradicionalnih proizvodnji sa sela i razvijanje seoskoga turizma i ekoseoskoga turizma, preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda u proizvode veće dodate vrijednosti, kao i za izravnu prodaju poljoprivrednih proizvoda i druge aktivnosti kojima se može ostvariti veći i dodatni dohodak na poljoprivrednome gospodarstvu. 29 I u Zakonu o poljoprivredi Federacije BiH data je mogućnost kantonima i lokalnim samoupravama da u svojim budžetima predvide novčana sredstva za dodatne mere strukturne politike za određeno područje, a u skladu sa federalnom strategijom I provedbenom strategijom pojedinih kantona. Poseban vid pomoći poljoprivredi i selu predviđen je kroz sistem potpora za čiju se realizaciju obezbeđuju sredstva u budžetu Federacije. Ovaj vid podrške se realizuju u skladu sa stategijom i u skladu sa godišnjom kvotom u budžetu. U cilju prilagođavanja sistema plaćanja sistemu EU zakonom je predviđeno uspostavljanje posebne organizacijone jedinice u cilju provođenja mera tržišno i strukturne politike plaćanja i novčanih podrški. Zakonom je predviđeno i osnivanje Agronomske komore, Poljoprivrednog informacivnog centra, Poljoprivredne savetodavne službe, Veće za istraživanje u poljoprivredi i rurarnim područjima, Federarno veće za poljoprivredu i rurarna područja. 30 Zanimljive su odredbe Federalnog zakona o poljoprivredi kojima se uspostavlja obaveza pravljenja godišnjog zelenog izvješća, kao pregleda o stanju poljoprivrede u prethodnoj kalendarskoj godini, koje u sebi mora da sadrži i politiku i mere za naredno razdoblje Zakon o poljoprivredi Federacije BiH, član Zakon o poljoprivredi, Federacije BiH, čl Zakon o poljoprivredi, Federacije BiH, čl.36,40,42 31 Zakon o poljoprivredi, Federacija BiH, čl

68 Republika Srpska Zakon o poljoprivredi u Republici Srpskoj usvojen je 16 meseci pre nego u Federaciji BiH. Između ova dva zakona nema bitnih razlika i moglo bi se reći da razlog njihove sličnosti pre leži u istom uzoru na zakon susedne države, nego u usaglašavanja dvaju entiteta u ovoj oblasti. Istina, postoji određeni broj odredbi koje su različite u odnosu na rešenja u hrvatskom zakonu. Tako je u Zakonu o poljoprivredu Republike Srpske predviđeno da Narodna skupština usvaja poljoprivrednu strategiju na period od deset godina 32, umesto na pet kako je to predviđeno u Zakonu Federacije BiH. Među merama strukturne politike u Zakonu Republike Srpske, nema mera koje se odnose na podršku i osnaživanje polne strukture na selu iako je predviđena mera podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima. I Republika Srpska u svom Zakonu predviđa podršku područjima sa težim uslovima privređivanja što uključuje pravo na podsticajna sredstva. To se posebno odnosi na brdsko planinska područja i područja nepovoljnih pedoloških i hidroloških obeležja. 33 Posebno je definisana i podrška regionalnom razvoju poljoprivrede. Podrška dopunskim aktivnostima na poljoprivrednim gazdinstvima podrazumeva sve mere usmerene na razvoj drugih delatnosti na selu, koje nisu primarna poljoprivreda, od turizma do proizvodnje tradicionalnih proizvoda sa sela. 34 Ove odredbe gotovo su identične sa Zakonom o poljoprivredi u Federaciji BiH. Nema bitne razlike ni po pitanju institucionalne podrške u poljoprivredi i rurarnom razvoju, pa su Zakonom predviđene slične ili iste institucije za realizaciju aktivnosti iz ovih oblasti. 8. ZAKLJUČAK Normativno regulisanje rurarnog razvoja jedan je od ključnih uslova za aktivniju ulogu države u ovoj oblasti. Zapuštenost i nerazvijenost sela nije samo posledica nepostojanja zakonskih okvira za sistematsko rešavanje pitanja rurarnog razvoja, ali jeste jedan od činilaca koji je tome bitno doprineo. Donošenje zakona iz ove oblasti, usaglašenog sa evropskim standardima u ovoj oblasti, sprečiće voluntarizam i omogućiti da država po sili zakona ovu oblast tretira kao prioritet. To je obezbeđeno i kroz obavezu usvajanja strategija i planova, kao i kroz obavezu formiranja određenih institucija i obezbeđivanja sredstava za realizaciju zacrtanih planova. Neophodno je da u narednom periodu bude analizirana primena određenih mera, kako bi se zakoni, eventualno, dorađivali. Svakako potrebna je i volja svih činilaca u sistemu, od zakonodavne do izvršne vlasti, kako bi se izmenila svest o ulozi sela u našem društvu, te kako bi se rezerve za njegov razvoj, a time i razvoj države u celini na pravi način verifikovale. Normativno regulisanje pomenute oblasti uslov je i za korišćenje sredstava EU za ovu namenu, a sredstva iz ovog izvora u narednom periodu mogla bi biti od presudnog značaja za rurarni razvoj kod nas Zakon o poljoprivredi, Republike Srpske,Sl.glasnik RS, 2006., čl.4. Zakon o poljoprivredi, Republike Srpske, čl.14. Zakon o poljoprivredi, Republike Srpske, čl

69 9. LITERATURA 1. D. STEFANOVIĆ, Rurarni razvoj i šumarstvo, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije, Sajt Ministarstva 2. Nacrt plana strategije ruralnog razvoja Republike Srbije Predlog zakona o poljoprivredi i rurarnom razvoju Republike Srbije, (Usvojen na Vladi Republike Srbije 24. Decembar godine) 4. Komentar na nacrt zakona o poljoprivredi Federacije BiH, Aldi, Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP) 6. Zakon o poljoprivredi Federacije BiH, Sl.gl. 88/ Zakon o poljoprivredi Republike Srpske, S. glasnik RS, Zakon o poljoprivredi Republike Hrvatske, Narodne novine 06/01 NORMATIVE REGULATION OF RURAL DEVELOPMENT IN OUR COUNTRY AND IN COMPARATIVE LAW VESELINOVIC, J. Summary The author analyses the normative regulation of rural development in our country by considering the comparative practice in neighboring countries and in European union. Passing the law on agriculture and rural development is a major advance in legal regulation of this matter. The system solutions created by this law and institutions are analyzed as well as measures and strategic documents related to it. The role of rural development in relation to the Serbian economic growth and its inevitable entailing normative regulations are analyzed in detail. The strategic documents which are being prepared by the government in order to realize legal norms are also thoroughly analyzed. Key words: rural development, agriculture, normative regulation, strategy 68

70 UDK: Originalni naučni rad Original scientific paper PODRŠKA DRŽAVE U FUNKCIJI FINANSIRANJA POLJOPRIVREDE RADOVIĆ, GORDANA 1 Rezime Autor razmatra podršku države finansiranju poljoprivrede u proteklom periodu. U tom cilju analizira beneficirane kreditne plasmane iz primarne emisije centralne banke, koji su predstavljali siguran i trajan izvor finansiranja poljoprivrede, koji je uvažavao specifičnost njene proizvodnje. Ovaj oblik državne podrške ukinut je Programom rekonstrukcije monetarnog sistema u januaru godine uz obrazloženje da utiče na rast stope inflacije. U radu se razmatra i agrarni budžet, kao objedinjeni oblik podrške države poljoprivredi, koja se realizuje kroz subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje. Sredstva agrarnog budžeta su u periodu od do godine korišćena i za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, što predstavlja specifičan oblik podrške države, koja je realizovana preko poslovnih banaka. Ključne reči: poljoprivreda, država, kredit, primarna emisija, agrarni budžet. 1. UVOD Poljoprivredi je neophodna stalna finansijska podrška zbog potrebe da se sredstva ulože u proizvodnju odjednom i to u velikom obimu, u skladu sa prirodom proizvodnje,dugim periodom zadržavanja angažovanih sredstava, odnosno niskim obrtom uloženih sredstava, te niskim profitom koji ostvaruje primarna poljoprivredna proizvodnja, a koji onemogućava stvaranje sopstvene akumulacije, odnosno sopstvenih izvora finansiranja. Potrebe domaće poljoprivrede za adekvatnom i kontinuiranom finansijskom podrškom bila je posebno izražene u poslednjom dekadi XX veka i početkom XXI veka i to zbog: ekonomske iscrpljenosti poljoprivrednih proizvođača teretom koji su podneli u periodu sankcija i hiper-inflacije, ukidanjem povoljnih kredita iz primarne emisije, a neobezbeđivanjem adekvatne finansijske podrške agraru, kao i prepuštanja poljoprivredne proizvodnje tržišnoj stihiji, što je uzrokovalo zaduživanje proizvođača pod veoma nepovoljnim uslovima. Takođe, uticaj na finansijsku devastaciju agrara imali su i neadekvatno odnosi (dispariteti) cena poljoprivrednih proizvoda u odnosu na ostale proizvode na tržištu, nedovoljna zaštita domaće proizvodnje od nelojalne 1 Mr Gordana Radović, direktor AD "Dnevnik-Poljoprivrednik", Novi Sad 69

71 inostrane konkurencije, nedovoljna državna podrška agraru putem tekućih i razvojnih podsticaja u cilju ublažavanja nepovoljnih uslova privređivanja, kao i nužnost ukrupnjavanja poljoprivredne proizvodnje, kako bi ona bila konkurenta i na domaćem i na stranim tržištima. 2. PRIMARNA EMISIJA U FUNKCIJI FINANSIRANJA POLJOPRIVREDE Finansiranje poljoprivredne proizvodnje iz primarne emisije centralne banke predstavljalo je siguran i trajan izvor finansiranja ove privredne delatnosti, koji je uvažavao specifičnosti njene reprodukcije. Država je preko centralne banke direktno obezbeđivala potrebna sredstva za kontinuirano finansiranje poljoprivredne proizvodnje i plasirala ih pod pristupačnim uslovima, odnosno pod beneficiranim kamatnim stopama. Povoljne kreditne uslove za poljoprivrednu proizvodnju obezbeđuju i zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države. Upravo su selektivni krediti iz primarne emisije centralne banke bili pokušaj da se domaćoj poljoprivrede obezbede krediti koji bi uvažavali njene specifičnosti (sezonski karakter proizvodnje, potrebu da se sredstva plasiraju u kratkom roku, kao i da ostanu dugo vezana), a istovremeno ih je i karakterisala i prihvatljiva kamatna stopa. Centralna banka je svake godine formirala selektivni kreditni potencijal na osnovu koga je odobravala krakoročne kredite poslovnim bankama iz primarne emisije. Izbor namenskih usmeravanja, odnosno odobravanja selektivnih kredita proisticao je iz prioriteta koji su formulisani u tekućoj ekonomskoj politici države, a to su, tradicionalno, bili poljoprivreda, energetika i izvoz. Centralna banka je kredite iz primarne emisije odobravala po eskontnoj stopi, koja je daleko niža u odnosu na kamatno stopu na tržištu novca. Tabela broj 1. Kretanje inflacije i kamata 2 (u %) Mesec Inflacija Kamate na Kamate kod Eskontna stopa tržištu novca banaka Januar 1992.god. 26,5 6,2 6,4 2,9 Mart 1992.god. 41,2 8,0 7,9 4,1 Jun 1992.god. 102,3 22,6 13,1 3,9 Septembar 1992.god. 62,4 48,5 29,9 16,0 Decembar 1992.god. 46,6 54,0 77,0 16,0 Januar 1993.god. 100,6 55,2 77,0 21,0 Mart 1993.god. 225,8 76,3 90,0 21,0 Jun 1993.god. 366,7 181,1 100,0 120,0 Septembar 1993.god. 643,2 244,0 170,0 120,0 Oktobar 1993.god ,6 415,1 240,0 220,0 2 Prof. dr Vojin Bjelica: "Bankarstvo( teorija i praksa)", Novi Sad, Stylos godina, str

72 Na osnovu podataka prikazanih u tabeli broj 1 može se izvesti zaključak, da je eskontna stopa bila dvostruko niža, pa čak i petostruko niža u odnosu na kamate na tržištu novca i kamate po kojim su kreditne plasmane odobravale poslovne banke u prvoj polovini 90-ih godina prošlog veka. Potrebno je istaći da je u posmatranoj, godini, u domicilnoj privredi zabeležena hiperinflacija, nezapamćena u našoj dotadašnjoj ekonomskoj istoriji, te je i ona znatno uticala na izuzetno visoke kamate na finansijskom tržištu. Tabela broj 2. Pregled strukture kredita iz primarne emisije na dan godine 3 Namena % u strukturi Zalihe kukuruza 6,0 Zalihe šećerne repe 4,0 Zalihe uljarica jestivog ulja 7,6 Zalihe duvana 0,6 Zalihe vina 3,2 Zalihe jabuka i stonog grožđa 0,4 Robne rezerve poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 0,1 Proizvodnja pšenice roda godine 8,6 Tov stoke 5,7 Robne rezerve i zalihe pšenice roda 1992.god. 4,2 Industrijska prerada voća i povrća 0,4 Proizvodnja i priprema robe i usluga za izvoz 18,5 Priprema turističke sezone 0,6 Proizvodnja stanova 8,0 Zalihe uglja 3,6 Nerezidentni računi 4,5 Metalski kompleks 9,7 Avansi menjačima 0,1 Krediti za saniranje štete od popolava u Crnoj Gori 1,0 Pad devizne štednje 3,2 UKUPNO 100,0 Na osnovu prikazane strukture plasiranih sredstava iz primarne emsiije krajem godine (prema podacima iz tabele broj 2) može se izvesti zaključak,da je učešće plasiranih sredstava u poljoprivredu bilo izuzetno visoko. Od ukupnih sredstava iz primarne emisije 40,8 % je plasirano u agrar, na drugom mestu po visini plasmana su ulaganja u proizvodnju i pripremu robe i usluga za izvoz (deo i ovih plasmana je odlazio u agrar), a potom po visini slede plasmani u metalni komleks i građevinarstvo. 3 Prof. dr Vojin Bjelica: "Bankarstvo- (teorija i praksa)", Novi Sad, Stylos, godina, str

73 Sredstva primarne emisije usmerena preko selektivnih kredita u poljoprivrednu proizvodnju su, prema nekim izvorima, bila nedovoljna, odnosno neadekvatna njenim potrebama.ovi plasmani su umanjivani kako zbog niske stope reeskonta, tako i zbog osnovice na koju je ona bila primenjivana. Zamerke pojedinih autora 4 odnosile su se na neadekvatno primenjivanje stope reeskonta na zaštitne cene, a ne na tržišne cene poljoprivrednih proizvoda. Prema njijhovoj proceni na ovaj način su umanjivana sredstva koja su plasirana u poljoprivredu iz primarne emisije za 15 % do 30%, odnosno srazmerno razlici u visini zaštitnih i tržišnih cena ovih proizvoda. Plasman selektivnih kredita iz primarne emisije u poljoprivrednu proizvodnju ima osnova prema pojedinim autorima 5, jer se na ovaj način delimično popravlja nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrednih subjekata, što predstavlja kompenzaciju za njihov angažman u obezbeđivanju prehrambene sigurnosti države. 6 Prema istom izvoru, beneficirani plasmani poljoprivredi su neophodni i zbog nerazvijenosti domicilnog finansijskog tržišta i time uzrokovane nedovoljne mobilnosti finansijskih sredstava, kao i zbog sezonskih potreba za ulaganjima koja moraju da se izvrše u kratkom roku. Takođe, beneficirani plasmani su neophodni i prilikom izvoza poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, zbog nemogućnosti da se potraživanja naplate u kratkom roku. 3. AGRARNI BUDŽET KAO IZVOR SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE POLJOPRIVREDE Programom rekonstrukcije kreditno-monetarnog sistema, čija je realizacija otpočela 24. januara godine, ukinuto je finansiranje poljoprivrede iz primarne emisije centralne banke sa obrazloženjem da ovi plasmani utiču na rast domicilne stope inflacije. U datoj situaciji bilo je potrebno pronaći novi način finansiranja koji bi uvažao specifičnosti agrara. Istovremeno, usled restriktivne ponude novca dolazi do rasta kamatnih stopa na kredite koje su odobravale poslovne banke, što je značajno poskupljivalo proizvodnju i dovelo poljoprivredna preduzeća u tešku finansijsku situaciju. Zbog navedenih razloga uvidelo se da je neophodno formirati siguran i trajan izvor finansiranja agrara, te je stoga ustanovljen agrarni budžet, kao sastavni deo budžeta Republike Srbije. Odluka o formiranju agrarnog budžeta doneta je krajem 1995.godine, a početkom godine, on je zvanično postao sastavni deo državnog budžeta.agrarni budžet je projektovan kao objedinjen izvor podrške države agraru za održavanje tekuće proizvodnje, ali i omogućavanja razvojne dimenzije ove privredne delatnosti. Prema nekim autorima, to je način regresiranja, a ne finansiranja agrara, dok kao podrška države agrarni budžet postoji u svim agrarano razvijenim zemljama. Početna sredstva agrarnog budžeta bila su relativno skromna i iznosila su samo jednu milijardu dinara. Inicijalna namera je bila da agrarni budžet obezbeđuje podsticajna sredstva za prioritene potrebe agrara, stručne poljoprivredne službe i Mr Olga Čurović, dr Miloš Vučković:"Politika cena i kreditna politika kao faktor razvoja agroindustrije",poslovna zajednica za industrisjko bilje,novi sad, str.283. Prof. dr Vojin Bjelica: "Bankarstvo (teorija i praksa)", Novi Sad,Stylos godina, str.122. Primetila Gordana Radović. 72

74 podsticajna sredstva za revitalizaciju sela.bilo je jasno da sredstva izdvojena za ovu namenu nedovoljna i da ih je neophodno vremenom uvećavati ukoliko se želi da se ozbiljnije razvija agrarna proizvodnja, jer njen napredak nije moguć bez jake ekonomske pomoći države. Samo na ovaj način može da se ostvari modernizacija poljoprivredne proizvodnje, optimalna snabdevenost tržišta prehrambenim proizvodima i osigura kvalitetan život poljoprivrednicima. Primera radi, u Evropskoj uniji, gde se zaključno sa godinom, ubrajalo 25 zemalja i koje su zbirno imale 480 miliona stanovnika, prosečne subvencije po stanovniku, u navedenoj godini, iznosile su 127 evra. U našoj zemlji, u istom periodu, subvencije poljoprivrednim proizvođačima iznosile su prosečno od 17 do 20 evra, u susednoj Mađarskoj 70 evra, a u Sloveniji čak 130 evra po stanovniku. Posmatrano po hektarima, u Evropskoj uniji su u godini subvencije iznosile 360 evra, a kod nas 32 evra po hektaru. Možemo zaključiti da naš agrar ima skoro deset puta manju podršku države odnosu na razvijene zemlje. Dugoročno posmatrano, ciljevi agrarnog budžeta su trebali da se odnose na: 7 (1) rast proizvodnje, produktivnosti, izvoza i praćenje tehnoloških inovacija u poljoprivrednoj proizvodnji; (2) poboljšanje kvaliteta proizvodnje i rast konkurentnosti poljoprivrede; (3) rast životnog standarda stanovništva i obezbeđenje adekvatnog dohotka poljoprivredi; (4) očuvanje životne sredine i proizvodnja zdrave hrane; (5) razvoj ruralnih područja i zadržavanje stanovništva na njima. Iz tabelarnog prikaza učešća poljoprivrede u domaćem bruto proizvodu i budžetskim izdacima Republike Srbije (tabela broj 3), u periodu od godine do godine, može se zaključiti, da značaj poljoprivrede za privredu u celini nije pratila adekvatna podrška države ovoj veoma značajnoj delatnosti. Primera radi, u periodu od do godine učešće agrara u domaćem bruto proizvodu je bilo relativno stabilno i iznosilo oko 20 %, dok se učešće agrarnog budžeta u državnoj kasi svake godine smanjivano i sa početnih 8,3 %, u godini se skoro prepolovilo i iznosilo svega 4,3 %.O disproporciji značaja agrara za privredu u celini i njegovog učešća u državnom budžetu ilustrativno govori i podatak da je u toku godine ova proizvodnja zabeležila rast od 20 %, što je dovelo i do rasta domaćeg bruto proizvoda za 5%. 8 Iste godine učešće agrara u ukupnom državnom budžetu bilo je svega 3,1 %. 7 Dipl.ing.Vladimir Sinđić:"Dinar za razvoj, poslovanje, konkurentnost,",magazin Poljoprivreda, februar 2007.godine, str Magazin Ekonomist broj 86 od godine, str

75 Tabela broj 3. Uporedni prikaz učešća poljoprivrede u domaćem bruto proizvodu i budžetskim izdacima Republike Srbije (%) 9 Godina Učešće agrara u DBP Učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu države ,50 8, ,30 6, ,30 5, ,40 5, ,20 5, ,00 3, ,00 4, ,46 4, ,00 6, ,50 4, ,90 5,28 Na osnovu podataka prikazanih u tabeli broj 4 može se zaključiti, da je u celokupnom posmatranom periodu pojedinačno najveće izdvajanje sredstava iz agrarnog budžeta bilo za premije za mleko i na njih je odlazilo oko 1/3 ukupnih budžetskih sredstava. Treba imati u vidu, da je ova mera imala pretežno socijalnu dimenziju s obzirom da se premije isplaćuju proizvođačima bez obzira na količinu isporučenog mleka, tako da je veliki broj gazdinstava u Republici ispunjavao uslove za ovu podršku. Po visini slede premije za biljnu proizvodnju, koje su, pre svega, bile namenjene za izmenu setvene strukture u korist industrijskog bilja. Prema podacima prezentovanim u tabeli broj 4 može se zaključiti, da su sredstva u posmatranom periodu bila kontinuirano izdvajana i za regrese za priplodnu stoku, dok su (od godine) ukinuti podsticaji za revitalizaciju sela. U narednoj godini iz budžeta počinju da se isplaćuju podsticaji za podizanje zasada voća i to pre svega vinove loze i šljiva, jer je njihova proizvodnja u prethodnom periodu značajno smanjena.takođe, tada su uvedene i subvencije za kupovinu pšenice, a od godini podsticaji izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i subvencije za proširenje poseda i poboljšanje kvaliteta zemljišta, što je u skladu sa zahtevima moderne poljoprivredne proizvodnje Evropske unije. U posmatranom periodu agrarna politika Republike Srbije imala je zadatak da pomogne finansijski iscrpljenom agraru. Naime, poljoprivreda je bila zadužena da obezbedi prehrambenu sigurnost zemlje u periodu ekonomske izolacije. Takođe, ovu privrednu 9 Dr Natalija Lj. Bogdanov: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije, Monografija, Društvo agrarnih ekonomista Jugoslavije,Beograd, godina, str.102 i str.125 (podaci za period od god.);dipl.ing Vladimir Sinđić: Dinar za razvoj, poslovanje, konkurentnost, Magazin Poljoprivreda, februar 2007.godine, str.21 i str.27(podaci za i godinu); mr Vesna Paraušić, dr Drago Cvijanović: Poljoprivreda Srbije programi kreditne podrške države i komercijalnih banaka u periodu od godine, str.188 (podaci za period od do godine). 74

76 delatnost je dodatno finansijski izraubovala višegodišnja privredna recesija, stoga je razumljivo da su mere agrarne politike; institucionalno, kvalitativno, ali i kvantitativno morale biti veoma različite od onih u zemljama Evropske unije. Tabela broj 4. Struktura agrarnog budžeta Republike Srbije u periodu godine (u %) 10 Red. br. Namena GODINA Premije za mleko 28,0 28,0 34,7 34,6 47,4 45,4 33,7 27,5 02. Premije za biljnu 17,2 17,2 5,8 7,7-16,7 15,0 23,8 proizvodnju 03. Regresi za priplodnu stoku 6,3 6,3 8,6 4,8 4,0 2,7 2,8 2,5 04. Revitalizacija sela 10,0 10,0 7,4 6,7 5, Poljoprivredne službe - 2,0 2,4 2,2 2,2 1,2 1,4 1,1 06. Mere za unapređenje stočarstva - 4,0 6,8 6,2 7,3 2,9 1,9 1,4 07. Zdravstvena zaštita životinja - 8,0 8,9 8,1 8,4 15,7 11,9 9,9 08. Unapređenje polj.zemljišta - 3,7 3,6 2,5 1,1 0,8 0,8 0,9 09. Podsticanje podizanja zasada ,3 10. Subvencije za kupovinu pšenice 5,6 2,0 11. Proširenje poseda i popravka zemljišta - 5,9 12. Podsticanje izvoza polj preh-proizvoda - 4,3 13. Šumarstvo i lovstvo - 3,0 3,4 8,6 8,4 2,5 1,8-14. Višenamenkso korišćenje voda - 14,0 14,7 14,7 12,4 7,9 18,6 18,0 15. Druge obaveze utvrđene zakonom 38,5 3,8 3,6 3,8 3,6 4,1 4,8 1,3 10 Dr Natalija Lj. Bogdanov: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije, Monografija, Društvo agrarnih ekonomista Jugoslavije, Beograd, godina, str

77 Tabela broj 5. Struktura agrarnog budžeta u periodu godina (u %) 11 Redni broj Namena 2004.god god god. 01. Mere podrške bilj. proizvodnji 12,9 16,2 11,1 02. Mere podrške stočarstvu 19,0 18,5 13,1 03. MERE PODRŠKE TRŽIŠTU POLJ.- PREHRAMBENIH PROIZVODA 3,0 2,6 2,2 04. Mere unapređenja proizvodnje 5,5 6,4 8,7 05. Mere i akcije u poljoprivredi 0,2 4,9 2,3 06. MERE PODRŠKE RURALNOM RAZVOJU 07. MERE PODSTICANJA KREDITNE POLITIKE 20,1 6,4 5,1** - 13,6 20,7 08. Ostale mere 14,4* 1,4 0,7 09. UKUPNA PODRŠKA PROIZVODNJI 75,1 70,0 63,9 10. Stručne poj.službe 1,0 1,2 0,8 11. Uprava za veterinu 8,8 5,2 7,5 12. Uprava za zaštitu bilja 0,6 0,6 0,7 13. Republička direkcija za vode 12,3 16,9 17,4 14. Uprava za šume 1,8 2,5 1,9 15. Troškovi Ministarstva 2,4 3,6 3,2 16. Ostali rashodi - - 4,6** 17. STRUČNE I JAVNE USLUGE 24,9 30,0 36,1 AGRARNI BUDŽET 100,0 100,0 100,0 * Otkup pšenice ** Sredstva Nacionalnog investicionog plana (NIP) U domaćoj agrarnoj politici, tokom godine, dolazi do zaokreta, koji se ogleda u nastojanju da se agrar prilagodi tržišnom privređivanju, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama. U tu svrhu se uvode nove stavke u agrarnom budžetu, a što je prikazano u tabeli broj 5. Pre svega, to su, podsticaji razvoju tržišta poljoprivrednoprehrambenih proizvoda, podsticaji za ruralni razvoj, kao i podsticaji razvoju kreditiranja poljoprivrede. Bespovratno se finansiraju prioritetni razvojni projekti, podrška se daje dugoročnom zakupu poljoprivrednog zemljišta (u cilju povećanja poseda). Premije za mleko i nadalje ostaju kao važna socijalna dimenzija naše poljoprivrede. Novina je da se sve premije direktno isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima, a ne prerađivačima, kao u prethodnom periodu. U tom cilju uvodi se obavezna registracija poljoprivrednih gazdinstava, jer samo ova gazdinstva imaju pravo na državnu podršku. 11 Dipl.ing.Vladimir Sinđić: "Dinar za razvoj, poslovanje, konkurentnost", magazin Poljoprivreda, februar 2007.godine, str

78 Na osnovu podatak prezentovanih u tabeli broj 5 može da se zaključi, da su dominantno učešće u agrarnom budžetu u godini imale mere podrške proizvodnji i tržištu, čak 55 %. Mere podsticanja ruralnog razvoja činile su 20,1% agrarnog budžeta u navedenoj godini, a troškovi stručnih i javnih usluga 24,9 %. U narednoj, godini, uvedena je nova mera, podsticajna kreditna politika koja je učestvovala u agrarnom budžetu sa 13,6 %, dok je na finansiranje mera podsticanja proizvodnje i tržišta potrošena polovina agrarnog budžeta za tu godinu. Troškovi stručnih i javnih usluga činili su u godini 30% ukupnih budžetskih sredstava namenjenih agraru, a podsticaji ruralnom razvoju 6,4 %. 12 U godini mere podsticajne kreditne politike povećale su svoje učešće u agrarnom budžetu i iznosile su 20,7%, mere podsticanja ruralnog razvoja činile su, svega, 5,1% (finansirale su se iz sredstava Nacionalno investiciong plana), a mere podrške proizvodnji i tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda smanjile su svoje učešće u agrarnom budžetu i iznosile su 38,1%, dok je učešće troškova stručnih i javnih usluga povećano na 36,1%. Rast ovih troškova bio je uslovljen potrebom izgradnje domaćih agrarnih institucija u cilju implementacije modela podrške agraru koji primenjuje Evropska unija. Može se zaključiti, da su u posmatranom desetogodišnjem periodu sredstva agrarnog budžeta bila nedovoljna da zadovolje tekuće potrebe domaće poljoprivrede, a kamoli i razvojne, kao i potrebu strukturnog prilagođavanja proizvodnje u skladu sa zahtevima Evropske unije. Takođe, izdvojena sredstva iz državnog budžeta nisu bila ekvivalentna značaju agrara za nacionalnu privredu. Konkretno, u periodu od godine do godine, učešće agrara u stvaranju domaćeg bruto proizvoda prosečno je iznosilo 19%, a ukoliko se u obzir uzmu i prateće delatnosti ovo učešće je iznosilo čak i preko 40 %. Istovremeno, učešće agrarnih proizvoda u ukupnom izvozu iznosilo je 25%, dok su izdvojena sredstva iz državnog budžeta za agrar prosečno iznosila svega 5%. Primera radi, u zemljama u okruženju se prosečno godišnje iz državne kase za agrar izdvaja od 10 % do 14%. Međutim, ni celokupna sredstva u agrarnom budžeta u poslednje dve godine posmatranog perioda nisu bila namenjena podsticajima poljoprivredne proizvodnje, već je deo plasiran u obliku kredita, dakle povratnih sredstava, što je značajno umanjivalo sredstva za subvencije. Postoji mišljenje da kreditna funkcija nije u skladu sa inicijalno postavljenom funkcijom agrarnog budžeta, jer se iz njega mogu odobravati samo bespovratna podsticajna sredstva,a ne i revolving sredstva. U cilju celovitosti prikaza potrebno je istaći da se u posmatranom periodu i iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine izdvajao deo sredstava za podsticaje razvoju poljoprivredne proizvodnje. 12 Tokom godine ukidaju se premije za osnovne ratarske kulture, a premira se samo proizvodnja hmelja, duvana, uljane repice i tikve. Regresiranje nabavke sadnog materijala, mineralnog đubriva i nafte, pored kreditnih sredstava i podsticaja za ruralni razvoj postaje osnovni oblik podrške države poljoprivrednim proizvođačima. 77

79 Tabela broj 6. Učešće agrarnog bužeta u ukupnom budžetu AP Vojvodine 13 Godina Ukupan budžet APV Agrarni budžet Učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu APV godina , ,85 2,4 % 2005.godina , ,84 2,8 % 2006.godina , ,44 3,9 % Analizom podataka prikazanih u tabeli broj 6 može se izvesti zaključak, da su i sredstva izdvojena za agrar iz pokrajinskog budžeta bila nedovoljna za njegovo finansiranje, jer agrar nije dobio nivo sredstava adekvatan njegovom privrednom značaju, s obzirom da je ova privredna delatnost primarna u Pokrajini. Nepovoljnu finansijsku situaciju donekle su ublažila kreditna sredstva plasirana pod relativno povoljnim uslovima iz specijalizovanih fondova koje je osnovala Skupština AP Vojvodine. 5. ZAKLJUČAK Suštinski, problem domaće poljoprivrede se u posmatranom periodu zasnivao na nerešenom problemu finansiranja agrara, neadekvatnoj državnoj podršci ove značajne privredne delatnosti, odnosno neadekvatnom odnosu između doprinosa domicilne poljoprivredne proizvodnje stvaranju domaćeg bruto proizvoda i finansijskih ulaganja u domaći agrar. Takođe, finansijski položaj poljoprivrede u posmatranom periodu je dodatno ugrožavan disparitetom cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, nekonzistentnom agrarnom politikom, kao i neadekvatnom kreditnom podrškom, kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom pogledu. Ukidanjem kreditiranja poljoprivrede iz primarne emisije centralne banke, ova delatnost je ostala bez beneficiranih kredita, kao sigurnog i trajnog izvora finansiranja, koji je uvažavao specifičnosti njene proizvodnje. 6. LITERATURA 1. BOGDANOV, N.: Poljoprivreda u međunarodnim integracijama i položaj Srbije, Monografija, "Društvo agrarnih ekonomista Jugoslavije", Beograd, 2004.godina. 2. BJELICA, V.: Bankarstvo( teorija i praksa)," Stylos", Novi Sad, godina. 3. PARAUŠIĆ V, CVIJANOVIĆ D.: :Poljoprivreda Srbije programi kreditne podrške države i komercijalnih banaka u periodu od godine. 4. SINĐIĆ, V.: Dinar za razvoj, poslovanje, konkurentnost,,magazin Poljoprivreda, februar 2007.godine. 13 Izvor. Arhiva Sekretarijta za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Izvršnog veća AP Vojvodine 78

80 5. ČUROVIĆ O., VUČKOVIĆ M.: Politika cena i kreditna politika kao faktor razvoja agroindustrije,poslovna zajednica za industrisjko bilje,novi Sad. 6. Magazin Ekonomist broj 86 od godine. 7. Arhiva Sekretarijta za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Izvršnog veća AP Vojvodine SUPPORT OF THE STATE WITH REGARD TO FINANCING AGRICULTURE RADOVIĆ, GORDANA Summary Author investigates the support of the state with regard to financing the agricultural sector over the past period. This being the aim, the author analyzes the credit placement from the central bank primary issuing, which had long been the reliable and standing source of funding agriculture and which had taken into account all the specificities of its production. This form of state support was terminated by the Programme of the monetary system reconstruction from January 1994, with the background explanation that it leads to increasing the inflation rate. This paper also investigates the agrarian budget as a pooled and consolidated form of the state support to agriculture which is implemented through subsidizing the agricultural production. Agrarian budget funds were from 2004 to 2006 exploited for the purpose of financing agricultural production, which represents a very specific form of the state support and which used to be realized through commercial banks. Key words: agriculture, state, credit, primary issuing, agrarian budget. 79

81 UDK: :620.2 Originalni naučni rad Original scienific paper OSNOVNE KARAKTERISTIKE MEĐUNARODNOG PROMETA AGROINDUSTRIJSKIH PROIZVODA 1 KOSTADINOVIĆ, D. 2 Rezime U predmetnom radu date su regionalno-komparativne analize dinamike izvoza i uvoza agroindustrijskih proizvoda na nivou kontinenata, najvažnijih ekonomskih grupacija sveta i najznačajnijih zemalja, sa određivanjem položaja Republike Srbije u međunarodnom prometu. Cilj istraživanja jeste da se sagledaju osnovni trendovi kretanja agroindustrijskih proizvoda u spoljnotrgovinskoj razmeni osnovnih i prerađenih proizvoda na međunarodnom tržištu, u vremenskom periodu od do godine, sa perspektivom do godine. Istaknute su prednosti međuregionalnog poljoprivrednog prometa ekonomskih grupacija (NAFTA, MERCOSUR, EU-27, ASEAN i CER). Liberalizovan promet agro-industrijskih proizvoda u okviru Svetske trgovinske organizacije susreće se sa kompleksnošću problema i barijerama, koje su uslovljene carinskim i vancarinskim merama, fito-sanitarnim standardima, kvotama i subvencijama. Rezultati istraživanja mogu biti od teorijskog i praktičnog značaja u određivanju perspektive Republike Srbije, kao članice CEFTA, za buduću integraciju u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku Uniju. Ključne reči: međunarodno tržište, spoljnotrgovinska razmena, ekonomske grupacije, Republika Srbija, agroindustrijski proizvodi UVOD Uključenje u međunarodni promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda cilj je svake zemlje sveta. Težnja za samodovoljnošću i prodajom tržišnih viškova zajednička je i za nerazvijene i za razvijene zemlje. Potražnja i zahtevi potrošača utiču, da se asortiman i kvalitet proizvoda u domicilnoj zemlji uveća sa maksimalnom konkurentnošću, što uglavnom utiče na smanjenje cena za dobrobit istih. Nikada ranije, nije se posvećivala tolika pažnja zdravoj ishrani koja od proizvođača zahteva minimalnu upotrebu hemijskih sredstava, čiji rezidualni ostaci su ograničavajući faktor izvoza svih 1 2 Rad je deo istraživanja u okviru doktorske disertacije Međunarodni promet agroindustrijskih proizvoda UDK 33: : : (043.3), Mr Dragan Kostadinović, doktorant, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, samara_is@yahoo.com 80

82 vegetativnih proizvoda ka SAD, EU i drugim razvijenim zemljama sveta. U cilju ispoštovanja zahteva međunarodnog tržišta, tradicionalna poljoprivredna proizvodnja postaje intenzivna. Međunarodni promet agroindustrijskih proizvoda predstavlja sastavni deo ukupne svetske trgovine. Odvija se u uslovima veoma složenih odnosa i prisutnih razlika u stepenu razvijenosti pojedinih zemalja, regija i ekonomskih grupacija. Generalno posmatrano, međunarodni promet u poslednje dve dekade, potencira slobodnu trgovinu i od godine povećava se broj članica zemalja u Svetskoj trgovinskoj organizaciji- STO (World Trade Organization-WTO). Međunarodni promet agroindustrijskih proizvoda u službi je uspostavljanja balansa između proizvodnje, potražnje za poljoprivrednim proizvodima (uvoz) i prodaje tržišnih viškova (izvoz) svake pojedinačne zemlje sveta. Pored regulisanja odnosa ponude i tražnje, mnogobrojni su ciljevi međunarodnog prometa agroindustrijskih proizvoda. Među njima je i smanjenje gladi i borba protiv neuhranjenosti stanovništva. Ipak, promet se ne odvija slobodno. Međunarodna trgovina danas, u zavisnosti je od mnogobrojnih faktora i sputavana je delovanjem raznih vidova barijera, koje se stalno usvajaju i sprovode ih visoko razvijene zemlje sveta. Rezultat toga je otežan slobodan protok robe između regiona i grupa zemalja, koji utiče na međunarodne tokove agroindustrijskih proizvoda. Na ovaj način, diskriminišu se tokovi prometa usmereni prema ekonomski manje razvijenim zemaljama i ka onim zemljama koje nisu članice određene ekonomske grupacije, a podržavaju trgovinu razvijenih zemalja. Tržište i promet predstavljeni su užem i širem smislu, kroz sve značajne segmente kao osnova za međunarodni promet poljopriverdno prehram-benih proizvoda. Pored argarnog protekcionizma, deluju brojne multinacionalne kompanije i asocijacije kojima je osnovni cilj unapređenje trgovine, a na obim trgovine utiču i tehničko-tehnološki i politički faktori (Vlahović,2003.). Svetska neuhranjenost iznosila je od perioda 1997/99. godine 17% (Bruinsma,2003), a do godine, prema perspektivama FAO biće smanjena na 11%. U prevazilaženju neuhranjenosti siromašne zemlje prinuđene su na uvoz žitarica, koje predstavljaju 50% zadovoljenja potrebnih dnevnih kalorija, a u procesu tranzicije zemalja Istočne Evrope, primećeno je drastično smanjenje u kvalitetu ishrane i potrošnje mesa. Za razliku od njih, svetski razvijene zemlje SAD, Australija, Kanada zemlje EU- 15 upravo su najveći izvoznici žitarica. IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA U radu korišteni osnovni izvori podataka bili su vrlo heterogeni. Glavni izvori podataka su preuzeti iz publikacija FAO (Food Agricultural Organization of the United Nations), Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, statistički godišnjaci Srbije, Statistika spoljne trgovine SR Jugoslavije, kao i podaci koji su prikupljeni putem interneta, zatim stručna literatura domaćih i stranih autora, kao i stručne publikacije koje se bave ovom problematikom Na osnovu ovih kvantitativnih statističkih kalkulacija, izvedeno je rangiranje regiona i država u međunarodnom prometu poljoprivredo prehrambenih proizvoda kao i mesto Srbije u odnosu na evropske i druge države sveta. Postavljeni cilj istraživanja je 81

83 zahtevao primenu različitih metodoloških postupaka. Istraživanje se najvećim delom zasnivao na tzv. "istraživanje za stolom" (desk research) i na prikupljanju raspoloživih primarnih i sekundarnih podataka. Obrada je vršena na osnovu primene statisičkomatematičkih standardnih metoda, a intezitet kretanja promena kvantifikovan je izračunavanjem: aritmetičke sredine, strukture učešća, stope promena, koeficijent determinacije. Najvažnije pojave prikazane su u vidu: tabela, grafikona, histograma i kartograma. Za predviđanje vremenskih serija u posmatranom vremenskom periodu (Blattner, 2001.) izračunat je porast primenom eksponencijalne funkcije oblika: P = P o E X P ( K T ) P = buduća vrednost posmatrane serije Po = vrednosti serije posmatranog perioda K = procentualna vrednost porasta vremenske serije T = vreme porasta (godine) EXP = eksponancijalni trend Za obradu podataka i dobijanje rezultata korišćena je ekselova funkcija FORECAST za predviđanje vrednosti buduće serije, na osnovu poznatih podataka posmatrane vremenske serije (Walkenbach, 1999., 2007.): Y = FORECAST (,, ) 2 X POZNATA POZNATA 2 Y 1 X 1 X 1 = godine posmatranog vremenskog perioda Y 1 = vrednosti posmatranog vremenskog perioda X 2 = godine perioda za koji se želi predvideti vrednost posmatrane vremenske serije Y 2 = buduće predviđene vrednosti posmatrane serije Istraživani rad obrađivao je, uvrštavao i analizirao podatke i prikazao rezultate za Kinu u vidu zbirnih podataka: Kina Hong Kong, Makao i Tajvan. Reunifikacija Kine postignuta je 1. jula godine. Nakon 99 godina kolonijalne vlasti Engleske de facto i de jure prenesen je suverenitet Hong Konga. Ugovor o reunifikaciji sa Makao, Kina je potpisala sa Portugalom 13. aprila godine. Od 20. decembra godine, nakon 442 godne kolonijalizma, Makao provincija poseduje status specijalnog administrativnog regiona sa kineskim suverenitetom. U administrativnoj podeli Kine među 23 provincije nalazi se i provincija Tajvan, koji je vraćen u posed Kine od strane Japana, nakon završetka Drugog svetskog rata ( Podaci FAO za Belgiju i Luksemburg bili su zbirno vođeni do godine, a zatim do kraja istraživanog perioda posebno. U cilju izračunavanja i tačnosti podataka, kao i pozicioniranja Belgije i Luksemburga u međunarodnom prometu, statistička izračunavanja od godine do godine vođeni su u vidu zbirne vrednosti. Usled proširenja Evropske Unije u toku istraživankog perioda od 15 na 27 članica, u istraživanom periodu u toku rada usvojeni su rezultati za EU-27 i kao takvi komparativno vođeni u odnosu na ostale regionalne grupacije. Isti model izračunavanja primenjen je i za: NAFTA, MERCOSUR, ASEAN i CER. 82

84 REZULTATI ISTRAŽIVANJA Svetska trgovinska organizacija i međunarodni promet agroindustrijskih proizvoda Poljoprivreda i agroindustrijski promet su uvek bili predmet Generalnih ugovora za carine i promet (General Agreement on Tariffs and Trade-GATT). GATT je osnovan godine u Ženevi, Švajcarska, a hronologija konferencija predstavljena je u tabeli 1. Osnovni cilj formiranja GATT bio je da omogući zemljama da koriste izvozne subvencije, dok industrijski proizvodi nisu imali isti status. GATT je obuhvatio pravila za uvozne restrikcije, kao na primer uvozne kvote sa posebnim uslovima. Ukazujući da su restrikcije neophodne, radi eventualne zaštitite domaće proizvodnje (u službi zaštite osnovnih poljoprivrednih proizvoda kao što su: cerealije, meso, mlečni proizvodi, šećer, mnoge vrste voća i povrća), stvorene su nestandardne barijere. Pozadina organizovanja GATT bio je kolaps cena poljoprivrednih proizvoda u godini i posle toga, za vreme i nakon Drugog svetskog rata. Tada su mnoge vlade imale odluku da povećaju poljoprivrednu proizvodnju, kako bi prehranile svoje stanovništvo. Ujedno, to je bio razlog da razvijene zemlje u većoj meri potpomognu i pokrenu subvencije farmerima. Sa druge strane, na uvozne proizvode podignute su carine i time su u podređeni položaj stavljene nerazvijene zemlje. Tabela 1.: Hronologija pregovora GATT/STO ugovora za carine i promet, g. Godina Mesto i naziv runde Broj zemalja Predmet pregovora pregovora učesnika 1947 Ženeva Carinske tarife, potpisivanje GATT ugovora Anesi Carinske tarife Tarki Carinske tarife Ženeva Carinske tarife smanjenje-priznavanje carina Japana Ženeva, Dilanova runda Carinske tarife Ženeva, Kenedijeva runda Carinske tarife i anti dampinške mere Ženeva, Tokijska runda Carinske tarife, bez tarifne mere i okvirni ugovori Ženeva, Urugvajska runda Carinske tarife, bez tarifne mere, usluge, intelektualna svojina, tekstil, poljoprivreda i 123 subvencije, stvaranje STO 2001 Doha, Doha runda Carinske tarife, bez tarifne mere, usluge, intelektualna svojina i patenti, tekstil, poljoprivreda i subvencije, standardi za radnu snagu, konkurentnost, investicije, transparentnost tržišta 141 Izvor: Izvozne subvencije su doprinele da dođe do viškova poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što je uticalo na smanjenje svetskih cena. Niže cene istovremeno su smanjile 83

85 stimulaciju proizvodnje u nerazvijenim zemljama i konkurentnost na međunarodnom tržištu. Pregovori o poljoprivredi u okviru Urugvajske runde, nikada nisu bili laki, a pored cena i carinskih taksi, obuhvatale su sanitarne i fitosanitarne mere. Takozvani dogovor Urugvajske runde "Agreement on Agriculture", stupio je na snagu godine, radi korektnog tržišno orijentisanog poljoprivrednog prehrambenog sistema. Na osnovu FAO (2002., 2005.) i Svetske trgovinske organizacije-sto ( glavne tačke pregovora i reforme bile su: stimulisanje otvaranja i pristup tržištima; smanjivanje domaćih subvencija; smanjenje izvoznih subvencija. Svetska trgovinska organizacija je institucija koja predstavlja multilateralni trgovinski sporazum i trenutno broji 148 članova, a nalazi se u procesu stalnog proširenja(bardić,2005.). Nastala je kao rezultat pregovora u cilju liberalizacije i ukidanja barijera u spoljno-trgovinskom prometu robom i uslugama. Poljoprivreda je predmet najobimnijih i najsloženijih pregovora. Promet roba koje reguliše STO podrazumeva prilagođavanje u pogledu smanjenja podrške poljoprivrednoj proizvodnji, kao i zaštite domaće proizvodnje putem carinskih i bez carinskih mera zaštite, koji važi za sve zemlje članice. STO predstavlja nastavak dogovora GATT i nastala je 1. januara Pored postignutih dogovora, STO obuhvata promet usluga, kao i promet i pravo na intelektualnu svojinu. U Aneksu 1 poljoprivredni proizvodi moraju imati harmonizovan sistem. Klasifikacija proizvoda se odnosi, ne samo na osnovne proizvode, kao što su pšenica, mleko, stoka, već i njihove proizvode (npr. hleb, puter, meso, salame). Zemlje u razvoju dobile su period od deset godina za adaptaciju. U okviru prometa koji se obavlja među članicama postoje: bilateralni ugovori; multilateralni ugovori; regionalni i ugovori STO; liberalni ugovori. Bilateralni ugovori su potrebni radi dobijanja tržišta manje značajnog partnera. Oni predstavljaju manju konkurentnu opasnost za domaći sektor, nego STO. Omogućavaju uspostavljanje dodatnih trgovačkih dogovora koji nisu obuhvaćeni u okviru STO. Istovremeno mogu se obuhvatiti načela STO, sanitarne i fitosanitarne mere (Sanitary and Phitosanitary measurments-sps). Bilateralni, u odnosu na multilateralne dogovore, ne mogu obuhvatiti izvozne subvencije, a da ne izgube konkurentnost i ne mogu da pregovaraju o domaćoj podršci. U tom pogledu, potrebni su ugovori STO radi zaokruživanja bilateralnih u okviru multilateralnih dogovora. Često većina bilateralnih dogovora ima klauzulu da se određena pitanja reši u okviru STO. Razni su problemi sa kojima se susreću regionalno slobodni trgovinski dogovori. Neki od njih su strateški, kao npr. ekonomska grupacija MERCOSUR pokušava da pridobije ostale zemlje Južne Amerike u svoje članstvo, pre pregovora sa SAD, odnosno grupacije NAFTA. U drugu grupu spadaju konkurentni problemi: zemlje EU i SAD, su konkurentne za tržište ekonomske grupacije MECOSUR. STO ugovori smanjuju značaj bilateralnih ugovora. 84

86 Bilateralni ugovori mogu imati fokus na veća tržišta (R.Koreja, Brazil, Japan, Indija, Kina, Rusija). Momentalno SAD vodi nekoliko vrsta bilateralnih pregovora. Graf.1.: Ukupan broj ratifikovanih multilateralnih i bilateralnih ugovora u svetu, od g Broj regionalnih trgovinskih ugovor y = x R 2 = godina Izvor: U grafikonu 1 predstavljena je dinamika potpisivanja slobodnotrgovisnskih ugovora od 1948 do godine.u periodu od do godine, GATT je primio 124 potpisana ugovora o regionalnom prometu robe i dobara. Prvi ugovor bio je postignut u šest zemalja koje su formirale EEZ godine pod nazivom "Treaty of Rome". Od formiranja STO godine potpisano je do godine 212 ugovora. Poslednji podaci STO u godini ukazuju na konačan broj od 227 ( Ukupan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u svetu u istraživanom periodu u proseku iznosio je 411 milijarde dolara i kretao se u intervalu varijacije od 339 milijardi dolara u godini do maksimalnih 654 milijarde dolara u godini (uvećanje za 183%). Trend izvoza imao je godišnju stopu rasta od 3,58%. Najveći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ostvario je kontinent Evrope oko 217 milijardi dolara, što je u proseku iznosilo oko 48% (tabela 1). Drugi kontinent po izvozu bila je Severna i Centralna Amerika sa prosečnih 84 milijarde dolara ili oko 19%, što zajedno sa evropskim kontinentom čini približno 67% učešća. Na trećem mestu nalazila se Azija sa prosečne 73 milijarde dolara i oko 16% svetskog izvoza. Na svim kontinentima uočava se pozitivna stopa rasta, stim da se najveća odra-žava na kontinentu Južne Amerike od 5,93%. Upoređujući rast izvoza u poslednjoj godini istraživanog perioda sa baznom godinom, može se zaključiti da je najveći rast procentualno imala Južna Amerika (143%), zatim Afrika, Azija i Okeanija imali su sličan rast (nešto iznad 103%), dok su kontinenti Evrope i Severne Amerike imali sniženje (96% i 87%). Od ukupnih količina razvijene zemlje izvozile su u visini od 71 %, a nerazvijene oko 29%. Delovanje Svetske trgovinske organizacije i nastanak većeg broja regionalnih grupacija, ukazuju na proširenje tržišta uključivanjem brojnih zemalja u liberalizovan 85

87 promet agroindustrijskih proizvoda. Efekti novog ekonomskog poretka očigledni su od godine. Zbirno učešće u međunarodnom izvozu važnijih ekonomskih grupacija (EU-27, NAFTA, MERCOSUR, ASEAN i CER) je dominantno. U proseku je iznosilo 370 milijardi dolara i oko 81%. Posmatrajući zemlje preostalog dela sveta, može se utvrditi da je prosečan izvoz iznosio 84 milijarde dolara i oko 19% (grafikon 2). Graf. 2.: Izvoz ukupnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda važnijih ekonomskih grupacija, g., (milijarde $) Milijarde $ y = 1E+07x + 3E+08 R 2 = y = 3E+06x + 6E+07 R 2 = Ekonomske grupe-ukupno PDS*-Ukupno Linear (Ekonomske grupe-ukupno) Linear (PDS*-Ukupno) Izvor: FAO, na osnovu obrade autora *PDS-Preostali deo sveta Od ukupnog svetskog izvoza, učešće EU-27 u istraživanom periodu bilo je najveće. U proseku je iznosilo 209 milijardi dolara ili 46%. Izvoz EU-27 kretao se u intervalu varijacije od 161 do 307 milijardi dolara. Izvoz EU-27 naročito je uvećan od godine sa 180 na 307 milijardi dolara u godini. Pozitivna stopa rasta izvoza od 3,49%, ukazuje da će i u daljem periodu Evropska Unija imati porast učešća izvoza. Zemlje NAFTA, u istraživanom periodu, izvozile su u intervalu od 62 do 98 milijardi dolara, što je u proseku predstavljalo oko 80 milijardi dolara i približno 18% od ukupnog svetskog izvoza svih poljoprivrednih proizvoda. Porast izvoza kretao se po godišnjoj stopi od 2,75%. U istraživanom periodu NAFTA ističu se dva značajnija perioda porasta: od do godine (od 62 na 87 milijardi dolara) i od do godine (od 74 na 98 milijardi dolara). 86

88 Tabela 2.: Promet ukupnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda važnijih ekonomskih grupacija, g., (milijarde $) Promet poljoprivredno prehrambenih proizvoda Prosečan izvoz (milijarde $) IZVOZ Učešće u svetu (%) Stopa promene (%) Prosečan uvoz (milijarde $) UVOZ Učešće u svetu (%) Stopa promene (%) Svet-ukupno 454,55 100,00 3,58 475,73 100,00 3,50 EU ,23 46,03 3,41 214,71 45,13 3,12 NAFTA 79,86 17,57 2,75 62,90 13,22 6,09 MERCOSUR 29,48 6,48 6,93 6,20 1,30-1,44 ASEAN 29,44 6,48 3,89 20,18 4,24 3,77 CER 21,92 4,82 4,30 4,23 0,89 7,23 Grupe-ukupno 369,93 81,38 3,63 308,21 64,79 3,70 Izvor: FAO, na osnovu obrade autora Upoređujući prosečan ukupni izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda MERCOSUR i ASEAN grupacija u tabeli 2 može se zaključiti da je njihov prosečan izvoz iznad 29 milijardi dolara, znatno manji od izvoza EU-27 i NAFTA. Godišnji porast izvoza MERKOSUR i ASEAN, kretao se po znatno većoj stopi od EU-27 i NAFTA. Vrednosno, najmanji izvoz imala je grupa CER, oko 22 milijarde dolara. Po godišnjoj stopi rasta, nalazila se na drugom mestu, sa prosečnom stopom od 4,30%. Zbirno prosečno učešće izvoza istraživanih ekonomskih grupacija iznosilo je iznad 81%. Najveći svetski izvoznik ukupnih količina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bio je SAD sa prosečnih 58 milijardi dolara. Izvoz SAD imao je porast od godine sa 48 milijarde dolara i u godini iznosio 62 milijarde dolara. Izvoz SAD u istraživanom periodu bio je okarakterisan pozitivnom stopom od 1.49% i predstavljao je 12,73% ukupnog svetskog izvoza. Na drugom mestu u svetu i vodeći izvoznik kontinenta Evrope bila je Francuska sa prosečnih 38,16 milijardi dolara. Ovaj prosek u visini je od 8,40% svetskog izvoza, 17,52% izvoza kontinenta Evrope i 18,2% (EU-27). Na trećem mestu bila je Holandija sa 35,57 milijarde dolara izvoza, što je predstavljalo 7,83% svetskog i 16,3% evropskog izvoza. Sledeći veliki izvoznik bila je Nemačka sa prosečnih 27,37 milijardi dolara. Sva tri najveća izvoznika Evrope su naglo povećali izvoz u periodu od do godine, sa tendencijom daljeg rasta. Zajedno sa prosečnim izvozom Belgije i Luksemburga, prvih pet najvećih izvoznika imali su iznad 39% učešća u ukupnom svetskom prometu poljoprivredno prehrambenih proizvoda (tabela 3). 87

89 Tabela 3.: Promet ukupnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda zemalja najvećih izvoznika, g., (milijarde $) Najveći izvoznici Prosečan izvoz (milijarde $) Učešće u svetu (%) Stopa Interval varijacije promene (%) (MIN.) (MAX.) Učešće u kontinentu (%) Svet-ukupno 454,55 100,00 3,58 339,19 654,41 100,00 SAD 57,84 12,73 1,49 47,80 66,26 68,32 Francuska 38,16 8,40 1,31 31,33 47,19 17,52 Holandija ,83 2,15 27,83 51,00 16,33 Nemačka 27,37 6,02 3,80 21,32 42,47 12,57 Belgija i Luksemburg 19,29 4,24 4,27 13,95 28,05 8,86 Kina 18,85 4,15 1,06 15,53 23,83 25,84 Italija 16,90 3,72 4,80 11,91 25,32 7,76 Brazil 16,32 3,59 7,57 9,10 30,80 39,65 V. Britanija 16,19 3,56 2,41 13,11 21,59 7,43 Španija 15,58 3,43 6,77 9,47 25,08 7,15 Izvor: FAO, na osnovu obrade autora Među prvih deset najvećih izvoznika, osam zemalja bile su najrazvijenije zemlje sveta, a zapažena mesta zauzeli su Kina i Brazil. Kina je imala prosečan izvoz od 18,8 milijardi dolara, od kojih 14,3 milijardi predstavlja izvoz Kine, a izvoz iz provincije Hong Konga 4,5 milijarde. Izvoz poljoprivrednih proizvoda Kina, u istraživanom periodu, kretao se od 17 na 24 milijardi dolara, po godišnjoj stopi od 1,06% i imao svetsko učešće od 4,15%. Zbirno posmatrajući najveće izvoznike, može se zaključiti da su najrazvijenije zemlje sveta ujedno i najveći izvoznici ukupnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda i njihov zbir iznosi oko 50% svetskog izvoza, a zajedno sa Kinom i Brazilom čine 57,66 % svetskog izvoza (tabela 3). Uvoz svih poljoprivredno prehrambenih proizvoda u svetu u proseku iznosio je 475 milijardi dolara. Uvoz se kretao u intervalu varijacije od 357 do 672 milijarde dolara, sa najvišom vrednošću u godini (tabela 2). Trend uvoza kretao se po godišnjoj stopi porasta od 3,5%. Od kontinenata najveći uvoz imala je Evropa, oko 237,8 milijardi dolara ili 50% svetskog uvoza. Na drugom mestu nalazila se Azija sa 129 milijardi dolara i iznad 27% svetskog uvoza, a na trećem Severna i Centralna Amerika sa prosečnih 65,7 milijardi dolara i oko 14% svetskog uvoza. Najveće stope porasta uvoza zapažene su u Severnoj i Centralnoj Americi i Okeaniji. Od ukupnog svetskog uvoza, industrijski razvijene zemlje uvozile su oko 323 milijarde dolara ili 71,22% učešća, a zemlje u razvoju 131 milijardu dolara ili 28,78%. U svetskom uvozu ukupnih poljoprivrednih proizvoda, u istraživanom periodu zemlje EU-27 imale su 45,36% učešće ili 215 milijardi dolara, a NAFTA 13,22% učešća, odnosno 62,90 milijardi dolara. Ukupno učešće važnijih ekonomskih grupacija u svetu u proseku iznosilo je oko 68% (tabela 2). Najveći uvoznici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, bile su najrazvijenije zemlje sveta, sa malo izmenjenim rasporedom u odnosu na izvoz. Najveći uvoznik sveta bio je SAD (tabela 4) sa 42,5 milijarde dolara i 8,93% svetskog uvoza i oko 65,23% 88

90 uvoza kontinenta Severne i Centralne Amerike i 68% uvoza NAFTA. SAD su značajno povećale uvoz, što je obeleženo visokom pozitivnom stopom od 5,87%. Nemačka sa prosečnih 41,67 milijarde dolara bila je na drugom mestu, što je predstavljalo 8,76% svetskog i 17,52% uvoza Evrope i iznad 19% uvoza EU-27. Japan je najveći regionalni uvoznik Azije, sa prosečnih 36,95 milijardi dolara i po prosečnom uvozu bio je na trećem mestu u svetu. Uvoz Japana predstavljao je 7,77% ukupnih svetskih količina i približno 30% kontinenta Azije. Posmatrajući zbirni uvoz Japana i Kine (5. mesto po uvozu), može se zaključiti da su ove dve zelje apsorbovale oko 50% uvoza kontinenta Azije. Takođe veliki uvoznici bili su: Velika Britanija, Francuska, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg i Španija. Zbir deset najvećih uvoznika sveta iznosio je u oko 59%, a prvih pet iznad 37% učešća svetskog uvoza poljoprivrednih proizvoda (tabela 4. ) Tabela 4.: Promet ukupnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda zemalja najvećih uvoznika, g., (milijarde $) Najveći Prosečan Učešće Stopa Interval varijacije Učešće u uvoznici uvoz (milijarde u svetu (%) promene kontinentu $) (%) (MIN.) (MAX.) (%) Svet-ukupno 475,73 100,00 3,50 356,49 672,13 100,00 SAD 42,50 8,93 5,87 28,47 60,61 64,68 Nemačka 41,67 8,76 0,85 34,34 52,48 17,52 Japan 36,95 7,77 0,94 31,31 42,56 28,65 V.Britanija 28,96 6,09 4,40 21,01 42,98 12,18 Kina 26,96 5,67 4,85 16,92 42,51 20,90 Francuska 26,96 5,67 1,98 21,95 35,37 11,34 Italija 24,44 5,14 1,77 20,29 32,13 10,28 Holandija 20,77 4,37 2,54 15,99 29,64 8,74 Belgija i Luksemburg 17,69 3,72 3,83 12,78 25,46 7,44 Španija 13,21 2,78 4,55 9,32 21,34 5,56 Izvor: FAO, na osnovu obrade autora STRUKTURA MEĐUNARODNOG PROMETA AGROINDUSTRIJSKIH PROIZVODA U međunarodnom prometu agroindustrijskih proizvoda najveći obim imali su: kategorija voća, povrća i proizvodi od voća i povrća. Izvoz je bio u visini od 74,65 milijardi dolara, a uvoz 82,43 milijardi dolara i među istra-živanim grupama iznosilo je 27,30% učešća. Na drugom mestu nalazile su se žitarice sa proizvodima u visini od 60,14 milijardi dolara i 21,58% učešća. Treće mesto zauzelo je promet mesa, proizvodi od mesa i mesne prerađevine sa 48,31 milijarde dolara. Dodajući na ovu vrednost i količinu uvoza stoke, živine i ostalih domaćih životinja od 9,68 milijardi dolara, njihova zbirna vrednost dostiže 21,21% što je približno vrednosti prometa cerealija. Sledeći po vrednosti zauzimaju uvoz mleka, mlečnih proizvoda sa 28,37 milijarde dolara i 10,38% (histogram 1). 89

91 Hist. 1.: Vrednosna struktura izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda, g., (%) ( % ) Voće, Cerealije i povrće i proizv. prerađ. Meso i mesni proizv. Mleko, mlečni proizv. Biljna ulja i Uljarice životinjske masti Vino i proizvodi od vina Stoka Izvor: FAO, na osnovu obrade autora Sve kategorije poljoprivrednih proizvoda imale su pozitivnu stopu rasta, a vino i proizvodi od vina beležili su najveću stopu od 6,75%. Takođe, biljna ulja i životinjske masti, kao i uljarice, imale su visoku stopu promene od 5,82% i 5,32%. Analizirajući zbirno učešće biljnih i stočarskih proizvoda, u strukturi međunarodnog prometa, biljni prozvodi imali su veće učešće. PROMET AGROINDUSTRIJSKIH PROIZVODA SRBIJE Srbija ima veoma pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne primarne proizvodnje za potrebe izvoza. Ipak, u strukturi svetskog izvoza učestvuje sa samo sa 0,16%, a u Evropi sa 0,8%, iako su prisutni potencijali u našoj agroindustriji: zemljište, kadrovi, agroekološki uslovi, prerađivačka industrija (Vlahović,2003). U istraživanom periodu, Srbija je imala izuzetno skromno učešće u međunarodnoj razmeni poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Izvoz se može okarakterisati kao skroman i nezadovoljavajući. Naša zemlja je godine izvozila za oko 495 miliona dolara. Ova vrednost bila je značajnije prevaziđena u i godini: 831 i 881 milion dolara, sa tendencijom daljeg uvećanja po godišnjoj stopi rasta od 15,73% (grafikon 3). Po prosečnom izvozu od 329 miliona zauzela je u svetu 85 mesto i u Evropi 31 mesto. U istraživanom periodu, samo u godini, uvoz je bio manji od izvoza, što je u stvari poražavajući rezultat, obzirom na potencijal količina obradivih površina, kvalitetne černozemne oranice u Vojvodini, prostrane pašnjake za ispašu i proizvodnju stočne hrane, dobre klimatske kontinentalne uslove i vodni sistem (koji bi znatno mogao biti razvijen, kao i broj navodnjavanih površina). Istovremeno, uvoz je u proseku iznosio 509 miliona dolara. Interval varijacije uvoza, kretao se od 72 do 952 miliona dolara. Stopa rasta iznosila je 14,96%. 90

92 Pejanović i sar. (2009) su analizirali aktuelne probleme poljoprivrede Srbije i ukazivali na nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede već duži niz godina koji je posedica: nepovoljne posedovne strukture, neorganizovanosti robnih proizvođača, neuređenost tržišnih agrarnih proizvoda, nekonkurentnost i neadekvatna uloga države. Pored navedenih problema, uticaj ekonomske krize i recesije u svetskoj trgovini, samo je otežao položaj izvoznih mogućnosti naše zemlje. Iz navedenih razloga predlažu se brojne nužne mere i akcije u stimulisanja razvoja poljoprivrede: uvođenje novog agrarnog zakonodavstva, zatim uvođenje nove agrarne politike, rebalans budžeta,usvajanje strogih pravila poslovanja, reafirmisati kooperaciju i dr. Kapor (2009) smatra da su neophodne veće strane direktne investicije u poljoprivredi, kako bi se povećala međunarodna konkurentnost Srbije, kroz razvojne projekte koji su izvozno orijentisani i zasnovani na novim tehnologijama. Graf. 3.: Ukupan promet agroindustrijskih proizvoda Republike Srbije, g., (miliona $) y = 52799x R 2 = Miliona $ y = 41472x R 2 = R. Srbija - izvoz R. Srbija - uvoz Linear (R. Srbija - izvoz) Linear (R. Srbija - uvoz) Izvor: FAO, na osnovu obrade autora Štrbac Maja (2009) ukazuje da za plasman voća i povrća iz Srbije, kao jedne od najperspektivnijih grupa poljoprivrednih proizvoda, bi trebalo usvojiti usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima i praksom EU. Propisi prvenstveno treba da obuhvate: maksimalnu dopuštenu količinu pesticida u voću i povrću, obeležavanje naših proizvoda za izvoz kao proizvodi sa zaštićenih proizvodnih prostora bez genetski modifikovanih organizama, usvajanje kvalitetnih standarda: ISO, HACCP, EUROGAP, sertifikaciju o organskoj proizvodnji, zatim informaciono obeležavanje o geografskom poreklu proizvoda, uvođenje standarda o pakovanju. Apeluje se na organizovaniji transport svežih proizvoda na tržište EU. Konkretno o profitabilnosti izvoza svežeg i prerađenog povrća iz Srbije ukazivali su Vlahović i sar. (2008). U postizanju uspešnog izvoza ističe se neophodnost udruživanja proizvođača povrća, usvajanje marketing koncepta kod privrednih subjekata, značajniju pomoć države i strateški izgraditi osnovu za izvoz izgrađivanjem prednosti i smanjenju negativnih aspekta korištnjem SWOT analize. 91

93 4. ZAKLJUČAK U istraživanom periodu dolazi do prestruktuiranja međunarodnog prometa agroindustrijskih proizvoda. Prateći međunarodne tokove prometa, perspektiva ukazuje da će do godine znatan porast učešća u prometu imati: voće i povrće, animalna i vegetabilna ulja, proizvodi od uljarica i vino, a manji porast druge grupe agroindustrijskih proizvoda( žitarice, meso, mleko i stoka za klanje). Evropski kontinent i dalje će biti najznačajniji u međunarodnom prometu agroindustrijskih proizvoda, a slediće je Severna Amerika i Azija. Među ekonomskim grupacijama, EU-27 i NAFTA su imale značajan primat u svetskom prometu, dok je učešće MERCOSUR i ASEAN-a bilo indentično, stim da je stopa porasta zemalja MERCOSUR bila znatno veća od ASEAN-a. Navedene ekonomske grupacije u istraživačkom periodu su imale zbirno učešće u međunarodnom prometu iznad 80%. Iz navedenog se može pretpostaviti da će i u budućnosti ove ekonomske grupacije imati najznačajnije učešće u svetskom prometu. Među najvećim izvoznicima agroindustrijskih proizvoda se nalazio SAD. U toku istraživanog perioda njegov promet se rapidno smanjivao sa 14,5% na samo 11%. Do godine, može se predpostaviti da će se takav trend nastaviti i da će promet SAD biti ispod 9%. Pored uočenog smanjivanja SAD će zadržati vodeću poziciju u svetu u prometu agroindustrijskih proizvoda. U Evropi, Francuska je takođe smanjila učešće u istraživanom periodu sa 10% na 8% i do 2015 godine, ono će iznositi samo oko 5%. Tako će Francuska izgubiti vodeće drugo mesto, a do godine, biće proncentualno jače Holandija i Nemačka. Interesantno je istaći da je Brazil doživeo izuzetan progres u izvozu agroindustrijskih proizvoda. Prema prosečnom izvozu u svetu, zauzimao je osmo mesto, a do godine, naći će se na četvrtom mestu iza SAD-a, Holandije i Nemačke. Nemačka je bila na prvom mestu po uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na početku istraživanog perioda. SAD je preuzeo vodeće mesto do godine sa tendencijom da ga zadrži i u budućnosti. Najveće promene uočene su kod Kine, koja je na početku istraživanog perioda bila na sedmom mestu, a do kraja istog je prevazišla po uvoznim količinama: Japan Veliku Britaniju, Francusku i Holandiju i zauzela četvrto mesto. Do godine može se očekivati da Kina postane treći svetski uvoznik agroindustrijskih proizvoda. U narednom periodu, Srbija će poboljšati izvoznu poziciju u Evropi i svetu vrednosno i kvantitativno, jer su u međuvremenu potpisani značajni strateški ugovori sa Kinom, Rusijom, SAD-om, zemljama EU i susednim zemljama (CEFTA). Srbija teži ka samodovoljnosti i perspektiva razvoja poljoprivrede usmerena je na smanjenje uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a liberalizaciju uvoznog prometa trebalo bi postepeno uvoditi. Usvajanje informacione transparentnosti o proizvodnji i kompatibilnost standarda o kvalitetu proizvoda sa ciljnim izvoznim tržištima, uvećaće mogućnost izvoza i zarade u našoj poljoprivredi. 92

94 5. LITERATURA 1. BRUNISMA, J.: "World Agricultural Towards an FAO Perspective", FAO, Rome, ISBN , FAO: "Developments in global agricultural markets since 1995", FAO, Geneva, FAO: "Medium-term prospects for agricultural commodities, Projections to the year 2010", ISSN , Rome, KAPOR P. Strane direkne investicije u poljoprivredi, Ekonomika poljoprivrede, 2/2009, UDK: :631, Beograd, 2009., PEJANOVIĆ R. i sar.: Problemi poljoprivrede Republike Srbije i mere za prevazilaženje krize, Ekonomika poljoprivrede, 2/2009, UDK: (497.11): , Beograd, 2009, ŠTRBAC MAJA, Zahtevi u oblasti proizvodnje i plasmana voća i povrća, Ekonomika poljoprivrede, 2/2009, UDK: :635.1/ , Beograd, 2009, VLAHOVIĆ, B. i sar.: Swot analiza izvoza povrća i prerađevina, Ekonomika poljoprivrede, 2/2008, UDK:661.15:005.52:005.33, Beograd, 2008., VLAHOVIĆ, B.: "Tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda", Specijalni deo- knjiga II, Univerzitet u Novom Sadu, Stilos print, Novi Sad, Walkenbach: " Microsoft Excel 2000 Formulas", M&T Books, ISBN , New York, NY, Walkenbach: "Excel 2007", Wiley Publishing, Inc, ISBN-13: , Indianapolis, Indiana,

95 INTERNATIONAL TRADE OF AGRICULTURAL PRODUCTS DRAGAN KOSTADINOVIĆ, M.SC. Summary The author show the major trends in the international trade of agricultural commodities, for the time period from 1992 to 2005 with perspective till The dynamics of the import and export of agricultural commodities between individual countries, trade groups and continents are presented and analyzed comparatively and finally the ranking of Serbia in international trade. The major trade groups such as NAFTA, MERCOSUR, EU-27, ASEAN and CER are facing growing advantages of inter-regional trade. The liberalization of agricultural trade within the context of the World Trade Organization- WTO, is facing complex obstacles. Amongst them are trade and non-trade barriers like phyto-sanitary standards, customs, tariff rate quotas and a wide range of existing subsidies. The developed countries are dominating the agri-industrial world trade, due there natural potential and agro-economic policies. The respective statistical functions of the time series and the results thereof indicate the future development of international agricultural trade in general and that of Serbia in particular as a member of the CEFTA. The research results could be a contribution for Serbia to finalize the implementation of the requirements for membership to the WTO and further integration in the EU. The signing of the free trade agreement with Russia and other new bilateral trade agreements would give Serbia a beneficial boost forward in international trade of agricultural products. Key words: international trade, export, import, trade groups, Republic of Serbia, international market, agro-industrial products 94

96 UDK: Originalni naučni rad Original scientific paper OSNOVNE DETERMINANTE RAČUNOVODSTVA TROŠKOVA POLJOPRIVREDNIH PREDUZEĆA VUKOJE, V. 1 Rezime Računovodstvo troškova u našim poljoprivrednim preduzećima je još uvek na prilično niskom stepenu razvoja. Većina preduzeća poseduje određeni oblik pogonskog obračuna, ali je njihov kvalitet, posmatrano sa aspekta broja, raznovrsnosti, tačnosti, pravovremenosti i usmerenosti informacija koje produkuju, dosta skroman. Privođenejm kraju procesa sveukupne transformacije poljoprivrednih preduzeća, i usklađivanjem zakonske i profesionalne regulative sa razvijenim zemljama, stvaraju se osnovne pretpostavke za razvoj računovodstva troškova, kao i celog upravljačkog računovodstva. Postoje, međutim, i određeni metodološki problemi koji nisu u potpunosti razjašnjeni, imajući pre svega u vidu neophodna prilagođavanja računovodstva troškova specifičnostima poljoprivredne proizvodnje. Osnovni istraživački napori u ovom radu upravo su usmereni na sistematizaciju, adaptiranje i prikaz osnovnih metodoloških i aplikativnih pitanja obračuna troškova u poljoprivrednim preduzećima. Ključne reči: računovodstvo, troškovi, obračun troškova, poljoprivreda. 1. UVOD Intenzivnijim razvojem proizvodnje i razmene, ekonomskim jačanjem preduzeća i zaoštravanjem konkurentske borbe, pred računovodstvo se postavljaju sve obimnijih i kompleksniji zadaci. Tehničkim progresom krajem XIX i početkom XX veka dolazi do ubrzanog razvoja proizvodnje, industrija preuzima primat od trgovine, a knjigovodstvo troškova dobija sve veći značaj. Računovodstveno planiranje, kontrola i analiza sve više dolaze do izražaja, čime se knjigovodstvo postepeno transformiše u računovodstvo. Posle II Svetskog rata počinje se koristiti termin upravljačko računovodsvo (management accounting), koji označava deo računovodstva čiji je osnovni cilj obezbeđivanje informacija menadžmentu za potrebe upravljanja preduzećem. Uspeh preduzeća na vrlo dinamičnom i neizvesnom tržištu presudno zavisi od sposobnosti menadžmenta da donosi kvalitetne poslovne odluke. Za efikasno ostvarenje upravljačke funkcije menadžmentu je neophodna snažna informaciona podrška koja 1 Dr Veljko Vukoje, docent, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. 95

97 pokriva sva vitalna područja poslovnog procesa. Najbrojnije i najznačajnije informacije iz domena interne ekonomije menadžment dobijaja od upravljačkog računovodstva, čije jezgro i najvažniji deo čini računovodstvo troškova. U literaturi ne postoji potpuna usaglašenost u pogledu naziva ovog dela računovodstva. Za označavanje uglavnom istog sadržaja, kao sinonomi se upotrebljavaju još i izrazi: obračun troškova, pogonski obračun, interni obračun, pogonsko knjigovodstvo i dr. Ipak je, strogo posmatrano, računovodstvo troškova širi pojam, jer obuhvata i kratkoročni obračun rezultata, analizu troškova, statistiku troškova i dr. U novije vreme preovladava termin obračun troškova i učinaka, koji je sadržinski najbliži pojmu računovodstva troškova, uglavnom se koriste kao sinonomi, što je prihvaćeno i u ovom radu. Obračun troškova i učinaka se intenzivno razvijao i vremenom, u obliku samostalnog pogonskog knjigovodstva, postaje ravnopravan sa finansijskim knjigovodstvom, a potom i dominantan deo računovodstva. Razvojem obračuna troškova menjaju se i njegovi osnovni ciljevi, počevši od određivanja što tačnije cene koštanja, pa do isticanja u prvi plan planiranja, kontrole i analize troškova i rezultata po različitim osnovama. Poznato je da poljoprivreda usled dužine proizvodnog procesa, niskog koeficijenta obrta, tržišne i/ili administrativne limitiranosti većine prodajnih cena i sl, predstavlja niskoakumulativnu delatnost koju je neophodno subvencionisati. Pravilno ekonomisanje troškovima javlja se kao jedan od ključnih faktora uspešnosti poljoprivrednih preduzeća. Za postizanje konkurentske prednosti na strani troškova menadžmentu poljoprivrednih preduzeća su neophodne kvalitetne informacije od strane dobro organizovanog računovodstva troškova, zasnovanog na savremenim konceptima i metodama obračuna i upravljanja troškovima. Primarni cilj ovog rada je da se izvrši sagledavanje, sistematizacija i prikaz osnovnih metodološko-organizacionih postavki računovodstva troškova u specifičnim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Takođe se ukazuje na određene nedostatke koji se javljaju u praksi naših poljoprivrednih preduzeća, i daju predlozi za unapređenje ovog dela računovodstva. 2. METODOLOŠKE ODREDNICE RAČUNOVODSTVA TROŠKOVA Usvajanjem novog Zakon o računovodstvu i reviziji, Kontnog okvira i prihvatanjem Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS), stvorene su osnovne pretpostavke za izgradnju uporedivog računovodstvenog sistema sa zemljama EU. Ostaje da se uradi mnogo teži i duži deo posla koji se odnosi na primenu standarda u praksi, odnosno podizanje ukupnog računovodstva na znatno viši nivo, i to, pre svega, upravljačkog računovodstva. Uspostavljanje kvalitetnog obračuna troškova i učinaka predstavlja vrlo složen poduhvat, na koji utiče veliki broj međusobno povezanih faktora, koji se ne mogu strogo razvrstati, već samo grubo podeliti u dve grupe: 1) organizaciona pitanja (kvantitativni aspekt) i 2) metodološka pitanja (kvalitativni aspekt). Kvantitativna problematika obračuna troškova i učinaka uglavnom obuhvata tehničku i personalnu organizaciju službe računovodstva troškova, kreiranje dokumen- 96

98 tacije za prikupljanje podataka i evidenciju troškova, kao i uspostavljanje veza ove službe sa ostalim službama u računovodtvu i drugim službama u preduzeću (Petrović, 1991). Metodološka pitanja obračuna troškova i učinaka su, ipak, važnija i znatno brojnija, a kao najznačajnija se mogu navesti: utvrđivanje sadržaja i ciljeva obračuna troškova i učinaka, izbor sistema obračuna troškova, izbor mesta i nosilaca troškova, definisanje metoda i forme kalkulacije, sagledavanje organizacionog položaja i oblika obračuna troškova i učinaka, izrada analitičkog kontnog plana obračuna troškova i učinaka. U radu se obrađuju prevashodno metodološka pitanja računovodstva troškova, pri čemu se veća pažnja posvećuje onim najvažnijim. Pri uspostavljanju obračuna troškova i učinaka treba poći od konkretnih proizvodnih, organizacionih, tehničkih, kadrovskih i drugih uslova, i potom, u skladu sa postavljenim ciljevima od strane menadžmenta, kreirati obračun koji odgovara potrebama preduzeća. Budući da obračun troškova nije strogo zakonski unificiran, postoji značajna sloboda u pogledu njegovog prilagođavanja konkretnim uslovima u preduzeću, naravno u skladu sa profesionalnim normama. Pri organizaciji obračuna troškova treba voditi računa o principima ekonomičnosti, preglednosti i razumljivosti. Detaljniji obračun je, po pravilu, precizniji, ali takođe i skuplji i nepregledniji Sadržaj i ciljevi obračuna troškova i učunaka Sadržaj obračun troškova i učinaka prevashodno je određen ciljevima koji se pred njega postavljaju u svakom konkretnom preduzeću (slika 1). Po pravlu obuhvata dosta Poslovi (aktivnosti) Obračun troškova po vrstama (preuzimanje od finansijskog knjigovodstva, odnosno neposredno iz analitičkih knjigovodstava). Obračun troškova po mestima (uključujući i relokaciju između pojedinih mesta). Obračun troškova po nosiocima, odnosno proizvodima (pojedinačni obračun kalkulacija). Obračun troškova prodatih proizvoda, prihoda od prodaje i rezultata (analitički po organizacionim jedinicama, granama proizvodnje, tržištima, grupama proizvodnji, pojedinim proizvodnjama, za preduzeće u celini). Pitanja na koja se očekuju odgovori Šta i koliko je utrošeno? Gde, koliko i čega je utrošeno? U vezi sa kojim učinkom, koliko i čega je utrošeno? Koliki su, gde, po kom osnovu i u kom periodu rezultati ostvareni? Slika 1: Sadržaj obračuna troškova i učinaka Figure 1: Presentation of costs and effect accounting brojne i prilično heterogene grupe poslova, od kojih se očekuju odgovori na vrlo značajna pitanja za upravljanje troškovima i preduzećem u celini. Jasno definisanje ciljeva obračuna troškova i učinaka u nadležnosi je organa upravljanja. Širina i dubina postavljenih ciljeva zavise od veličine, organizacije i 97

99 upravljačke strukture konkretnog preduzeća. Ciljevi obračuna troškova mogu se posmatrati i klasifikovati sa različitih aspekata, a kao opšti, najčešće se ističu obezbeđivanje informacija: 1) o ceni koštanja za potrebe bilansiranja učinaka (nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda) od strane finansijskog knjigovodstva u zvaničnom bilansu stanja i bilansu uspeha; 2) o cenama koštanja učinaka različitog stepena obuhvatnosti za potrebe poslovnog odlučivanja (puna cena koštanja - za potrebe utvrđivanja prodajnih cena, dugoročne politike cena i dugoročnog planiranja; cena koštanja po direktnim i po varijabilnim troškovima - za potrebe kratkoročnog planiranja, kratkoročne politike cena, za potrebe optimiranja strukture proizvodnje); 3) za kontrolu ekonomičnosti trošenja proizvodnih faktora, odnosno za izradu raznih analiza i alternativnih rešenja; 4) o ostvarenim rezultatima analitički po proizvodima, grupama proizvoda, granama proizvodnje, tržištima, pogonima, profitnim centrima i sl, ali i za preduzeće u celini Izbor sistema obračuna troškova i učinaka U kojoj meri će pogonski obračun biti u stanju da ispuni posavljene ciljeve zavisi, pre svega, od izbora odgovarajućeg sistema obračuna troškova i uspešnosti njegove primene. Osnovni zadatak svakog sistema obračuna troškova je zadovoljavanje određenih informacionih potreba menadžmenta. Različiti sistemi obračuna pojedine informacione zahteve ispunjavaju bolje ili lošije, tj. usmereni su na određene zahteve ili grupe zahteva. Razvoj sistema obračuna troškova kretao se u smeru povećanja njihove informacione moći. Dinamiziranje uslova poslovanja, uz stalno zaoštravanje konkurencije, pomeraju informacione zahteve od troškova koji su nastali u prošlosti ka troškovima i rezultatima koji će nastati u budućnosti. Postoje izvesne nedoumice i neslaganja u pogledu klasifikacije sistema obračuna troškova, i to uglavnom zbog korišćenja različitih kriterijuma za klasifikaciju, odnosno postojanja različitih škola (američka, nemačka, sovjetska itd). Sistemi obračuna troškova se uglavnom razvrstavaju prema vremenskom kriterijumu i kriterijumu obuhvatnosti cene koštanja učinaka. Prema prvom kriterijumu mogu se razlikovati sistem obračuna: (a) po stvarnim troškovima, (b) po normalnim troškovima i (c) po standardnim troškovima. Po kriterijumu sadržine cene koštanja učinaka sistemi obračuna mogu biti: (a) po punim troškovima (punoj ceni koštanja) ili (b) po delimičnim troškovima (najčešće samo varijabilnim ili direktnim troškovima). Kombinacijom prethodnih kriterijuma mođe se dobiti ukupno šest sistema obračuna troškova, ali se stvarno najčešće susreću sledeća tri (Stevanović i Malinić, 2003): sistem obračuna po stvarnim troškovima usmeren je isključivo na prošle, tj. stvarno nastale pune troškove učinaka; sistem obračuna po standardnim troškovima usmeren je na buduće, dakle unapred utvrđene, pune troškove učinaka; sistem obračuna po standardnim varijabilnim troškovima takođe koristi unapred utvrđene, ali samo varijabilne troškove učinaka. Treba napomenuti da svaki od ovih sistema u svom fokusu zadržava i stvarne troškove, a razlika je u obuhvatnosti cene koštanja za potrebe bilansiranja učinaka. 98

100 Savremene uslove poslovanja karakteriše snažna globalna konkurencija, stvaranje krupnih preduzeća sa visokim kapitalnim ulaganjima, proizvodnja u manjim serijama, konstantan porast ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija i proizvoda, vrlo skup i agresivan markentiški nastup i stalna borba za povećanje tržišnog učešća. Uporedo s tim, razvijaju se i usvajaju nove poslovne filozofije, menjaju se načini proizvodnje, organizacioni oblici, instrumenti upravljanja i sl. Krupne promene se posebno dešavaju u strukturi troškova savremenih preduzeća, što se prevashodno ogleda u izraženom povećanju učešća indirektnih troškova i njihovoj sve većoj diversifikaciji. Istovremeno se povećava i relativno učešće fiksnih troškova, a tradicionalna podela na fiksne i varijabilne troškove dovedena je u pitanje. Promene u uslovima poslovanja i strukturi troškova zahtevale su iznalaženje novih upravljačkih pristupa i obračunskih postupaka sa troškovima, i to prvenstveno opštim. Tradicionalno posmatranje troškova kroz mesta njihovog nastanka i posebno raspodela indirektnih troškova na bazi manje ili više arbitrarnih ključeva, nisu mogli da produkuju kvalitetne informacije, naročito ne u pogledu preciznosti cene koštanja proizvoda. Računovodstvena teorija i praksa ponudile su rešenja u vidu novih sistema obračuna i upravljama troškovima. Njihov intenzivniji razvoj počinje u poslednjoj deceniji XX veka i traje sve do danas, a najpoznatiji su: obračun troškova po aktivnostima (Activity Based Costing), obračun troškova prema procesima, linijama proizvoda (Proces Cost System), obračun po ciljnim troškovima (Target Costing) i drugi. Pojavom ovih savremenih sistema obračuna i upravljanja troškovima za sve prethodne sisteme obično se koristi izraz tradicionalni ili konvencionalni. Tehničko-tehnološki progres u poljoprivredi nije tako dinamičan kao u nekim granama industrije, ali je takođe vrlo intenzivan i konstantno prisutan. Promenu u strukturi troškova poljoprivrednih preduzeća jasno je izražena, što se ogleda u konstantnom porastu učešća opštih troškova i troškova korišćenja sredstava mehanizacije. Većina naših poljoprivrednih preduzeća poseduje pogonski obračun, i čak se može reći da su u tom pogledu ispred industrijskih preduzeća. Međutim, kvalitet postojećih obračuna nije na potrebnom nivou razvoja. Ovakvo stanje posledica je, u prvom redu, netržišnog ambijenta u kome su naša poljoprivredna preduzeća poslovala dugo vremena, usled čega nije moglo doći do razvoja odgovarajućeg menadžmenta. Sve kreće od menadžmenta, koji najpre treba da shvati značaj informacija pogonskog obračuna, zatim da u saradnji sa računovodstvenim radnicima učestvuje u njegovom kreiranju, i konačno da ispostavi jasne i ostvarive informacione zahteve. Naša poljoprivredna preduzeća skoro isključivo koriste sistem obračuna po stvarnim troškovima. U pojedinim preduzećima se mogu pronaći i određeni elementi obračuna po planskim, dnosno procenjenim troškovima, ali sa nedovoljnim korišćenjem prednosti ovih sistema obračuna. Problem je u tome što pogonsko knjigovodstvo nije osposobljeno za operativno praćenje planskih troškova, tako da se oni i ne uključuju u knjigovodstveni sistem. Određene kontrole i analize troškova sprovode se uglavnom vanknjigovodstvenim putem, a to znači parcijalno, nesistematično i neblagovremeno. 99

101 2.3. Analitički kontni plan obračuna troškova i učinaka Svaki privredni subjekat, polazeći od propisanog kontnog okvira, njegovim daljim raščlanjavanjem sastavlja sopstveni analitički kontni plan. Prilikom sastavljanja analitičkog kontnog plana pogonskog knjigovodstva, odnosno raščlanjavanja klase 9 Obračun troškova i učinaka, preduzećima je ostavljena znatno veća sloboda za prilagođavanje sopstvenim potrebama. U klasi 9 postoji mogućnost samostalnog definisanja ne samo analitičkih, nego i većine sintetičkih (trocifrenih) računa, pa čak i određenih grupa računa. Izrada odgovarajućeg analitičkog kontnog plana predstavlja ključno pitanje organizacije obračuna troškova, i istovremeno jedan od najsloženijih knjigovodstvenih poslova. Stoga njegovom sastavljanju treba pristupiti vrlo pažljivo, vodeći računa o svim prethodno usvojenim organizacionim i metodološkim rešenjima, na kojima se pogonski obračun zasniva. Od presudnog značaja je odabrani sistem obračuna troškova, kao i organizacioni položaj pogonskog obračuna. Napredniji sistemi obračuna postavljaju znatno veće informacione zahteve pred pogonsko računovodstvo, što uslovljava znatno razuđeniji kontni plan, odnosno veći broj analitičkih računa. Organizaconi položaj obračuna troškova i učinaka determinisan je ustrojstvom zvaničnog kontnog okvira. U našoj zemlji je od godine u primeni kontni okvir po bilansnom principu, čemu odgovara dvokružni sistem organizovanja obračuna troškova i učinaka (organizacioni dualizam). To znači da je pogonski obračun funkcioniše kao posebno (izdvojeno) knjigovodstvo, sa zaokruženim sistemom računa, odnosno posebnim kontnim planom i odlikom vlastite ravnoteže dugovne i potražne strane Ovakav organizacioni položaj pogonskog obračuna odgovara složenim preduzećima, sa širim proizvodnim asortimanom i većim brojem mesta troškova, kakva je i većina naših poljoprivredna preduzeća. Analitički kontni plan treba koncipirati tako da omogućava brzo i jednostavno obračunavanje, upoređivanje, kontrolu i selektovanje troškova i rezultata po različitim kriterijumima. Kod određivanja hijerarhijskog položaja računa, odnosno pri izboru prioritetnih kriterijuma raščlanjavanja, polazi se od značaja pojedinih vrsta informacija koje pogonski obračun treba da obezbedi. Po pravilu se na prvo mesto stavlja kriterijum mesta troškova, zatim kriterijumi vrste troškova, vrste odstupanja itd. S obzirom da je pogonski obračun prvenstveno podređen sastavljanju kalkulacije, to se od analitičkog kontnog plana, kao minimum zahteva, očekuje obezbeđivanje svih podataka za izradu kalkulacije, odnosno uz kvalitetan softver, njeno automatsko doijanje na računaru. 3. FUNKCIONISANJE OBRAČUNA TROŠKOVA I UČINAKA Prikaz funkcionisanja obračuna troškova i učinaka zahteva detaljnu razradu permanentnog obuhvatanja troškova u pogonskom knjigovodstvu po pojedinim obračunskim fazama. Predstavljeni šematski prikaz je opšteg karaktera i može se na relativno jednostavan način prilagoditi potrebama različitih poljoprivrednih preduzeća (slika 2). Usaglašen je sa zvaničnim kontnim okvirom i profesionalnim računovodstvenim normama koji se odnose na ovaj deo računovodstva. Za bolje razumevanje prikaza neophodno je istaći najznačajnija metodološka rešenja na kojima se zasniva: 100

102 primenjuje se sistem obračuna po stvarnim troškovima, gotovi proizvodi se evidentiraju po stvarnoj ceni koštanja; u funkciji je izdvojeni pogonski obračun, u varijanti kada se materijal evidentira u finansijskom knjigovodstvu; troškovi uprave i prodaje (uključujući i rashode kamata) smatraju se "troškovima proizvoda", tj. prenose se na glavna mesta troškova i dalje ulaze u cenu koštanja zaliha proizvoda; i u pogonsko knjigovodstvo se preuzimaju i prihodi što omogućava analitičko utvrđivanje rezultata metodom troškova prodatih proizvoda - po pojedinim proizvodnjama, granama, organizacionim jedinicama kao i za preduzeće u celini. Zbog ograničenosti prostora, na šemi nije prikazana prva faza knjiženja troškova po vrstama u finansijskom knjigovodstvu (u klasi 5). Prikazano je samo funkcionisanje obračuna troškova i učinaka u klasi 9, što uključuje sledeće osnovne knjigovodstvene stavove: 1) Preuzimanje vrednosti zaliha učinaka na početku obračunskog perioda (93.. proizvodnje u toku, 958..poluproizvoda i 96.. gotovih proizvoda). Na početku godine se, osim ozimih useva, kao proizvodnja u toku javljaju i izvršena ulaganja u jesenju pripremu zemljišta. S obzirom na moguće izmene setvenog plana, najcelishodnije je da se njihov prenos izvrši zbirno (npr. preko konta 9399), a kasnije se preknjižavaju na odgovarajuća konta zasnovanih proizvodnji. U slučaju kada se materijal evidentira u pogonskom knjigovodstvu, po istom principu kao za gotove proizvode, vrši se preuzimanje i početnih zaliha materijala (910,9107/900), a u toku obračunskog perioda se preuzimaju nabavljene količine materijala preko konta 901-Račun za preuzimanje nabavke materijala (910,9107/901). 2) Preuzimanje primarnih vrsta troškova iz finansijskog knjigovodstva i njihovo vezivanje za odgovarajuća mesta troškova (MT). Ova promena se najčešće u praksi vrši periodično (mesečno, kvartalno ili čak tek na kraju godine), na osnovu prethodnih obračuna, specifikacija troškova i sl). U dobro organizovanom pogonskom knjigovodstvu, najvažnije vrste troškova (direktni rad, osnovni i pomoćni materijal, gorivo i dr) knjiže se na osnovu izvorne dokumentacije (radni nalozi, trebovanja, radne liste, specifikacije, obračuni, fakture i sl), a to znači istovremeno, pa čak i pre knjiženja u finansijskom knjigovodstvu. 3) Raspodela i prenos troškova sa pomoćnih MT na glavna i opšta MT. Ova promena uključuje i preraspodelu između pojedinih pomoćnih MT, npr. između traktora i radionice. Ukoliko se u okviru pomoćne delatnosti pojavljuju i eksterno realizovane usluge (npr. oranje, kombajniranje, sušenje i sl), onda se vrši prenos srazmernog dela troškova ovih aktivnosti na sopstvene konačne nosioce troškova (957/92..), što zbog preglednosti na šemi nije prikazano. 4) Prenos opštih troškova grane, uprave (uključujući i kamate) i prodaje na glavna MT. Ako se preduzeće odluči da opšte troškove uprave i prodaje u celosti ili delimično smatra rashodima perioda u kome su nastali, onda važi i promena 4a. Poljoprivredna preduzeća zbog dužine proizvodnog procesa i sezonskog karaktera proizvodnje i prodaje, imaju mogućnost izbora da li će prihvatiti ovakav tretman opštih troškova uprave i prodaje. 101

103 900 Račun za preuz. zaliha Poluroizvodi 1) 1) 6a ) 5 ) 93.. Glavna mesta Troškovi prodatih 902 Račun za preuz.troškova troškova 96.. Gotovi proizvodi proizvoda 986..Prihodi od prodaje 2), 10) 1 ) 1 ) 6 ) 6 ) 7 ) 9 ) 8 ) 2 ) 5 ) 5 ) 6a) 3 ) 4 ) 92.. Pomoćna mesta troškova 983..Otpisi, manjkovi 2 ) 3 ) 6a) 7 ) Drugi prihodi proizvoda 9 ) 8 ) Opšti troškovi grane 982..Troškovi perioda 2 ) 4 ) 7 ) 3 ) 4а) 942- Opšti troškovi uprave i prodaje 2 ) 4 ) 99..Rezultat proizvoda 3 ) 4а) 7 ) 9 ) 13 ) 903 Račun za preuz. prihoda 9 ), 11 ) 990 Redovan rezultat 989..Ostali redovni preduzeća prihodi 10 ) 12 ) 11 ) 13 ) 13 ) Slika 2: Funkcionisanje obračuna troškova i u poljoprivrednim preduzećima Figure 2: Operating of cost accounting in agriculture enterprises 102

104 5) Završetak proizvodnje, odnosno prenos troškova na gotove proizvode (glavne i sporedne) i poluproizvode. U poljoprivredi se svi proizvodi koji su namenjeni sopstvenoj reprodukcionoj potrošnji, nezavisno od nivoa finalizacije, smatraju poluproizvodima. To u knjigovodstvenom smislu podrazumeva njihovo zadržavanje na kontu poluproizvodi, sve do momenta potrošnje, kada se knjiže na teret konta odgovarajućeg MT u kome su upotrebljeni (93../958..), što na šemi zbog preglednosti nije prikazano. 6) Knjiženje troškova prodatih proizvoda, odnosno 6a) otpisa i manjkova gotovih proizvoda i poluproizvoda, vrši se takođe analitički, po vrstama proizvoda. Eventualni viškovi proizvoda i poluproizvoda knjiže se preko istih konta, ali suprotnim knjigovodstvenim stavom (958, 960/983). 7) Na kraju obračunskog perioda vrši se analitički prenos rashoda u cilju utvrđivanja rezultata pojedinih proizvodnji/proizvoda, po metodu «troškova prodatih proizvoda». 8) Preuzimanje u pogonsko knjigovodstvo prihoda od prodaje i drugih poslovnih prihoda pojedinih proizvoda (prihodi od premija i drugih subvencija, od osiguranja, aktiviranja učinaka za sopstvene potrebe i sl). 9) Prenos prihoda proizvoda vrši se iz istog razloga kao i prenos rashoda (7), tj. u cilju utvrđivanja rezultata po pojedinim proizvodima. Time se omogućuje izrada internog bilansa uspeha, kojim se utvrđuje doprinos pojedinih proizvodnji/proizvoda ostvarenom rezultatu preduzeća u posmatranom obračunskom periodu. 10) U cilju utvrđivanja rezultata za preduzeće u celini, u pogonsko knjigovodstvo se preuzimaju i ostali finansijski rashodi (osim kamata koje su već uzete u obzir). 11) Preuzimanje drugih poslovnih i finansijskih prihoda, koji se ne mogu pripisati tačno određenim proizvodima (npr. pozitivne kursne razlike, prihodi od dividendi, zakupnina, patenata, autorskih prava i sl). 12) i 13) Ove operacije (zajedno sa promenom 10) označavaju utvrđivanje «redovnog» rezultata preduzeća, do koga se dolazi sabiranjem rezultata pojedinih proizvoda (12), uz dodavanje/oduzimanje poslovnih i finansijskih prihoda/rashoda koji se odnose na preduzeće u celini (13 i 10). Preuzimanje prihoda i utvrđivanje rezultata u pogonskom knjigovodstvu nije obavezno ali se svakako preporučuje, jer se na taj način obezbeđuju vrlo značajne informacije za analizu uspeha preduzeća. Bez toga, pogonski obračun predstavlja samo obračun troškova, ali ne i obračun rezultata. Dobijeni rezultat preduzeća, koji osim poslovnih uključuje i finansijske prihode i rashode, označen je kao «rezultat iz redovnog poslovanja». Po novoj bilansnoj šemi «rezultat iz redovnog poslovanja» obuhvata još i «ostale» prihode i rashode (grupe 67 i 68, odnosno 57 i 58), koji su ranije predstavljali uglavnom vanredne i revalorizacione prihode, odnosno rashode. U radu nije predviđeno preuzimanje «ostalih» prihoda i rashoda u pogonsko knjigovodstvo, jer to ne doprinosi unapređenju kvaliteta ovog dela računovodstva. Na isti način, kao za preduzeće u celini, može se formirati i rezultat po užim segmentima preduzeća (po organizacionim jedinicama, granama proizvodnje, grupama proizvoda, tržištima i sl), što je po pravilu vrlo korisno, jer obezbeđuje značajne informacije za analizu troškova i rezultata. Pogonsko knjigovodstvo, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha u finansijskom knjigovodstvu, na kraju obračunskog perioda sačinjava izveštaj o promeni 103

105 vrednosti zaliha učinaka - gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje (na osnovu prometa na računima 93.., ). Ako se i materijal evidentira u pogonskom knjigovodstvu, na kraju perioda se sastavlja izveštaj o stvarnim troškovima pojedinih vrsta materijala. Izveštaj se izrađuje na osnovu podataka na kontima 910 i 9107, i služi da se u finansijskom knjigovodstvu proknjiže troškovi materijala u posmatranom obračunskom periodu (511,512/510). Na dan sastavljanja obračuna vrši se zaključak pogonskog knjigovodstva, odnosno zatvaranje svih konta preko konta 999-Zaključak obračuna troškova i učinaka (zaduženjem svih računa koji imaju potražni saldo i odobrenjem računa koji imaju dugovni saldo), što zbog preglednosti na šemi nije prikazano. Posle ove promene pogonsko knjigovodstvo nema saldo, tj. postoji ravnoteža dugovne i potražne strane svih računa, što se proverava posebnim probnim bilansom. To znači da se konta iz klase 9 ne pojavljuju u bilansu stanja i bilansu uspeha. 4. ZAKLJUČAK Brojne specifičnosti poljoprivredne proizvodnje uslovljavaju i značajne specifičnosti poljoprivrednog računovodstva, koje posebno dolaze do izražaja u domenu računovodstva troškova. Upravo iz tog razloga je i usvojen MRS 41 Poljoprivreda, kojim su konačno priznate i obrađene najznačajnije specifičnosti ove delatnosti, do tada uglavnom zapostavljene od strane međunarodne računovodstvene regulative. U poljoprivrednim preduzećima koja su prošla upešan proces privatizacije i sveukupne transformacije, počinje se poklanjati značajnija pažnja razvoju upravljačkog računovodstva, pre svega, u domenu planiranja, obračuna i analize troškova. Za sada se skoro isključivo primenjuje obračun po stvarnim troškovima, ali se uskoro može očekivati značajnija primana naprednijih sistema obračuna troškova i učinaka. Pri tome treba imati u vidu da svi sistemi obračuna troškova kreirani za potrebe industrijskih preduzeća, i da njihova primena u poljoprivredi zahteva veća ili manja metodološka prilagođavanja. 5. LITERATURA 1. DRURY, C, (2008): Management and Cost Accounting, 7th edition, South-Westwrn, London, UK. 2. HORNGREN, C., FOSTER, G., DATAR, S. (2000): Cost accounting a menageral emphasis, 10th edition, Prentice Hall, NJ. 3. KAPLAN, R., S., COOPER, R. (1998): Cost & Effect, Harvard Business School, Boston, Massachusetts. 4. KISIĆ, D., Knjigovodstvo troškova, Savremena administracija, Beograd, KNEŽEVIĆ, V. D. (2000): ABC kao odgovor na savremene izazove opštih troškova, Ekonomski fakultet, Beograd. 6. KOLEKTIV AUTORA (2007): Primena međunarodnih računovodsvenih standarda, SRRS, Beograd. 104

106 7. PETROVIĆ, L, Z, (1991): Organizacioni i metodološki problemi obračuna troškova, Ekonomski fakultet, Beograd. 8. STEVANOVIĆ, N, MALINIĆ, S, (2003): Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Београд. 9. VUKOJE, V. (2006): Obračun troškova u poljoprivrednim preduzećima ABC metodom, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 10. VUKOJE, V. (1993): Primena sistema obračuna po standardnim troškovima u ratarskoj proizvodnji, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 11. YOUNG, D. W., Financial & Management Accounting, Boston University, College Division, South-Western Publishing Co., Cincinnati Ohio, THE MAIN DETERMINANTS OF COSTS ACCOUNTING IN AGRICULTURAL COMPANIES VUKOJE, V. Summary Costs accounting in domestic agricultural companies is still at a rather low level of development. The majority of companies have a certain form of industrial accounting, but its quality in terms of the number, diversity, accuracy, timing, and direction of the information they produce is rather modest. By concluding the process of the overall transformation of agricultural companies, as well as by adjusting the legal and professional regulations to the ones of developed countries, the basis is prepared for development of both cost accounting and the whole managerial accounting. However, there are certain methodological problems which have not been entirely clarified especially in respect to the necessary adjustments of cost accounting to particular requirements of agricultural production. The main focus of the research in this paper is directed towards systematization, adapting and presentation of the basic methodological and application issues of cost accounting in agricultural companies. Key words: accounting, costs, cost accounting, agriculture. 105

107 UDK: Оригинални научни рад Original scientific paper СПЕЦИФИЧНОСТ ВОДОПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНИ VS КОРПОРАТИВНИ ИНТЕРЕС БАЈЧЕТИЋ, М. 1 Резиме Управљање водама(водопривредом) карактеришу различити интереси које је тешко, али и могуће раздвојити.специфичност водопривреде је у различитости подсистема,начина управљања и добара која и одређују карактеристике јавног и приватног корпоративног интереса.јавни vs корпоративни интерес испољавају се од располагања и коришћења вода до изградње и функционисања водопривредних објеката и система са државом и корисницима као носиоцима тих нинтереса.циљ задовољавања интереса је омогућавање животне и пословне егзистенције и развоја становништва и привреде. Кључне речи: водопривреда, својина, менаџмент, јавни и корпоративни интерес, чисто јавно добро, јавно добро, приватно добро. УВОД Спознаја о води није ништа више ни мање него оно што је, шта свако од нас о њој мислио, односно оно што се обично захвата и чува, користи или спроводи са једног на друго место у одређеном временском периоду. У мешовитој економији која је преовлађујућа, тржиште није искључиви механизам координације привреде због чега се појављује потреба ангажовња државе да поред тржишне успостави бирократску координацију са условима и за обављање активности заснованих на добровољној основи (алтруистички). Делатност управљања водама је водопривреда која припада јавном сектору под којим подразумевамо систем ангажовања државе у областима вода са одређеним бројем подсистема различитих карактеристика. Водећи подсистем у управљању водама је располагање (коришћење) вода који чине водопривредне услуге и активности које имају значајан утицај на статус и стање вода на речном сливу. Основне активности у подсистему су доношење закона, стратегија управљања водама, планова управљања речним сливовима и водним подручјима, доношење правила, инструмента и мера располагања 1 Др Марко Бајчетић, ЈВП Воде Војводине, Нови Сад 106

108 (коришћења) вода садржаних у водном и водопривредном билансу и режиму. Подсистем функционише на основама и принципима буџета и новчаних фондова са порезима, накнадама, таксама и другим јавним приходима. Други подсистем управљања водама су водопривредне услуге које се односе на услуге извлачења, захватања, прихватања, задржавања, акумулирања, складиштења, пречишћавања и дистрибуцију површинских и подземних вода заједно са прикупљањем отпадних вода и постројењима за пречишћавање и осматрање, идентификовање, спречавање и спровођење поплавних таласа,леда и сувишних вода. Подсистем карактерише монополско понашање субјеката на основама тржишне координације садржаних у понуди, тражњи, трошковима, ценама, квалитетима и каналима дистрибуције. Пружање водопривредних услуга директно зависи од обезбеђености инфраструктурним објектима и системима, примене физичких и хемијско-биолошких мера за остваривање доброг статуса вода и стабилности функционисања система. Водопривредним услугама задовољавају се јавни и приватни интереси са циљем постизања економичности и ефикасности. Трећи подсистем у управљању водама су активности које нису ни коришћење воде ни водопривредне услуге али имају утицај на управљање путем одређених удружења ( за рибарство, екологију и сл.) који у дужем периоду коришћења вода могу и променити стање и статус вода. Основни задатак водопривреде није ослањање на управљање водом формалним односом у одржавању објеката и система већ у повећању ефикасности, економичности и ефективности. Управљање водом је струка и занимање која се у прошлости орјентисала на задовољавање минималне функционалне способности система, а не на стимулисање располагања (коришћења) вода (заштити од вода, заштити и употреби воде) и покретању развоја активности у областима које не могу да опстану,привређују и развијају се без воде. ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВОДОПРИВРЕДЕ Управљање водама у економском смислу садржи економске мере и инструменате помоћу којих се врши спречавање штетног дејства вода, заштита вода, проналажење извора воде, прихватање употребљених и других вода све са циљем да се добије јефтинија и квалитетнија вода. У остваривању економске целисходности и еколошких захтева водопривреда је условљена: нивоом развоја привредних активности и укупне привреде земље, нивоом техничко-технолошког развоја привреде, величином и структуром водопривредних система земље, зависношћу од фискалних, монетарних и других финансијских утицаја и зависношћу из прекограничне повезаности водотока. Основне економске карактеристике водопривреде у зависности су од структуре средстава у управљању водом и врсти вода као специфичних добара. У обављању водопривредне делатности користи се стална имовина коју чине земљиште,шуме,нематеријална права,објекти (насипи, канали, уставе и др.),уређаји и постројења (електро и машинска опрема), грађевинске машине, транспортна средства и др. Обртна 107

109 имовина се налази у потраживањима, материјалима, резервним деловима, производима, новчаним средствима и др. У управљању водама су добра различитих економских карактеристика која се могу поделити на чисто јавно добро, јавно добро и приватно добро. Чисто јавно добро је вода чија потрошња, односно коришћење је једнако за све где не постоји ривална потрошња и могућност искључивања у коришћењу. За воду као чисто јавно добро карактеристично је: - опште и заједничко коришћење и потрошња без конкуренције; - учешће трошкова код потрошача/обвезника је посредно; - способност за стварање добити не постоји; - мерење количине и квалитета учинака (користи-добити) је тешко; - могућност избора за потрошача/обвезника не постоји; - за коришћење воде из водопривредних објеката и система потребан је висок финансијски капитал; - период повраћаја средстава је дуг и посредан. Вода као чисто јавно добро је у државној својини за која се средства обезбеђују у буџету где се стварају услови за остваривање функција водопривреде укључивањем у: регулативну функцију, која се састоји у одређивању и уређивању норми у сектору водопривреде путем доношења закона (нормативна регулатива), подзаконских аката, уредби, правилника, стратегија о управљању водама и водопривредним услугама (дискрециона регулација) и правила понашања појединих субјеката и ресурса у функционисању водопривреде (појединачна регулација); алокативну функцију, којом се обезбеђује подела ресурса односно изградња и одржавање водопривредних објеката и система који мењају структуру привреде у региону; функцију економске стабилизације, односно утицаја одрживог развоја водопривреде на уравнотежен привредни развој и одређивање користи водопривреде у друштвеној, привредној и економској стабилности и утицаја издатака за водопривреду на економску стабилност; функцију редистрибуције, јер држава путем јавних прихода стиче средства од привредних субјеката која враћа кроз средства за изградњу и функционисање објеката водопривреде. Водопривредни интереси не могу се остваривати без укључивања у систем јавних прихода који подразумева однос корелације располагања(коришћења) вода и услуга са фискалним (обезбеђење средстава за задовољавање општих и заједничких (јавних) потреба) и ванфискалним циљевима (уједначавање услова привређивања и за подстицајни развој путем изградње водопривредних објеката и система). Остваривање фискалних и ванфискалних циљева,постиже се порезима као основним инструментима државе за прикупљање средстава. Финансирање послова од јавног интереса у водопривреди Србије се врши према уредбама о годишњем програму радова и условима и критеријумима за коришћења средстава за изградњу и одржавање објеката. Реализовање радова и послова од јавног интереса је отежана због недовољних средстава која су последица : 108

110 - непостојања стратегија развоја управљања водама и посебно методологија за одређивање водопривредних циљева, вредности, ризика, штета и користи; - непознавања код субјеката одлучивања, узрока настанка штетних догађајима и последица, - непознавања значаја и користи коју пружа улагање у водопривреду за развој друштва и привреде; - доношење неуравнотеженог буџета; - не извршено реструктурирање у сектору водопривреде и посебно законска неусклађеност водопривреде са транзиционим процесима. - велики број отворених (незавршених) објеката и система; - не успостављене процедуре и мере за остваривање економичности, ефикасности и ефективности пословања; Другу врсту добара у управљању водама чини јавно добро које поред неривалне потрошње има особину да се вода може искључити из коришћења. За ова добра, држава уведи посебно новчано присвајање путем накнада за покриће трошкова коришћења воде од оних који користе погодности воде. Корисник, појединац или група, плаћају специфичну цену јавног интереса у задовољавању потреба за водом путем накнада које су у Србији подељене на: накнаде за коришћење воде, накнаде за заштиту вода, накнаде за извађени материјал из водотока, накнаде за одводњавање, накнаде за наводњавање. накнаде за коришћење водопривредних објекта (у основи за воду). Накнаде обухватају трошкове за воду, за јавне и приватне услуге, издатке за репресивне и стимулативне мере односно: админстративне трошкове управе за покриће трошкова доношења стратегија и планова управљања водом, за билансирање расположиве и коришћене воде и за успостављање водно режимског управљања водом; трошкове водопривредних услуга односно јавних и приватних услуга прихватања, захватања, задржавања, акумулисања, чувања, пречишћавања и дистрибуција површинске и подземене воде са прикупљањем и пречишћавањем отпадних (употребљених) вода, и услуга на смањењу утицаја и притисака и спровођењу поплавних вода, леда и одвођења сувишних вода. Јавне услуге односе се на издавање услова, сагласности и дозвола за коришћење вода и водопривредних објеката, а приватне услуге су садржане у радовима за регулисање количина и квалитета вода и одржавању функционалних карактеристика система и објеката; средства за научно-истраживачки рад и развој; финансијске издатке за покриће штета од вода; стимулативна средства за коришћење воде изнад одређеног стандарда; средства за спречавање коришћења вода и водопривредних објеката супротно прописаним условама и начинима (казне). Између воде коју обезбеђује држава и коришћења постоји разлика. Обезбеђење воде је могуће уз изградњу водопривредних објеката,а коришћење уз 109

111 водопривредну услугу.држава и корисници практично гради објекте и купују специфичну услугу, водопривредну услугу као приватно добро са карактеристикама : - лако се може искључити у процесу управљања и коришћења вода, - може се успоставити конкурентност, - постоје услови за остваривање добити, - мерљивост квалитета и квантитета учинака је могућа, - постоји могућност избора потрошача / корисника, - одлуке орављања се заснивају на тржишним основама и елементима. Карактеристике приватног добра у водопривреди везани су за водопривредну услугу која новчани израз има у цени. Начини и методе за одређивање и успостављање цена могу бити различити од којих су у примени оне које се заснивају на трошковима, вредновању од стране корисника и оне које настају из конкуренције (помоћне грађевинске, машинске електро,биолошке и друге услуге). Најчешћи начин одређивања и примене цена водопривредних услуга обухвата трошкове и добит даваоца услуге.трошкови водопривредне услуге односе се на трошкове рада и капитала за погон објеката,амортизацију објеката,трошкове одржавања,трошкове ресурса односно воде и трошкове очувања животне средине и окружења. Наведени трошкови су у директној квантитативној и квалитативној корелацији са групно одређеним стањима и статусима вода. При разматрању економских карактеристика водопривредних добара тешко је извршити раздвајање на јавно и приватно добро обзиром на технолошко-техничке карактеристике воде и објеката, мерљивост, ризик, корист и тржишност. Добра која се налазе између приватних и јавних су колективна добра која се називају и мешовитим добрима и разликују се као ексклузивна и инклузивна добра. Прва представљају добра помоћу којих се може остварити ограничена добит јер нема ривалне потрошње са групном и заједничком користи. У случају засићености потрошње, када се од оптималног круг корисника шири, почиње ривалство које изазива преузимање мера искључивања из коришћења (тржишна цена, накнада). Код инклузивних колективних добара је карактеристично да ширење коришћења изазива појаву раста понуде колективних добара. Раздвајање карактеристичних добара у привреди на јавна и приватна добра даје се у слици

112 Слика 1 - Диференцијалност добара Држава обезбеђује средства за јавна добра на начин који се разликује од приватних добара како је графички приказано у слици број 2. Слика 2 Врсте добара ЈАВНИ VS КОРПОРАТИВНИ ИНТЕРЕС У историји водопривреда је показала континуелни развој задовољавајући захтевима друштвено-економског система у укупном и парцијалном функцинисању. Ниједна област газдовања (коришћења) водама и врста 111

113 водопривредних услуга нису стварале услове са негативним последицама за активности становништва и привреде. Газдовање (коришћење) водама одражава јавни интерес који је под директним утицајем државе са јединственим централизованим управљањем без могућности предузимања слободне приватне иницијативе. Регулисање у управљању водама одређено је државним актима за испуњавање услова располагања (коришћења) вода са захтевима у испуњавању дефинисаних циљева стања и статуса вода са циљем да се обезбеди пуно коришћење потенцијала воде у датим оквирима. Други сегмент управљања су водопривредне услуге, које одражавају корпоративни интерес, који карактерише могућности децентрализације (размештаја), са тржишним елементима. Регулисање водопривредних услуга садржано је у квалитету, прилагодљивости, ценовном изразу,понуди, захтевима за иновације,предузетништву и тржњи. Водопривредне услуге дугорочно одражавају остваривање основних квалитета водопривреде кроз економичност, ефикасност и ефективност где даваоци услуга исказују неједнакости у конкурентним условима за различите појаве и догађаје око воде. Специфичност водопривредне делатности потиче из комплекса карактеристика чистих јавних добара, јавних добара и приватних добара и начина и метода решавања различих проблема, појава и догађаја из којих проистиче прилаз јавном VS корпоративном интересу. Одређивање јавног VS корпоративног интереса опредељују фактори који утичу на груписање и парцијално одвајање интереса међу којима се издвајају они који имају претежност бирократске или тржишне координације, са буџетским, фондовским или тржишним (ценовним) ограничења и доминантности државне односно колективне, заједничке или приватне својине.посебни фактори су из политичког система, снаге и моћи политичких одлука у спрези са државном или приватном иницијативном. Предмет анализе водопривреде за одређивање јавног VS корпоративног интереса односи се на: монопол државе као носиоца јавног интереса у коришћењу вода која врши и избор даваоца услуге, изузетно високи фиксни трошкови објеката и система створају посебне проблеме држави у обезбеђивању средстава, а који изазивају и проблеме корисницима. значај воде одређује тражњу јаког интензитета савршене нееластичности, а положајем објеката ствара проблеме из монополског положаја, регулативна пракса која упућује на асиметричне информације о корисницима (потрошачима) нарочито за оне који тешко долазе до воде ; начине коришћења загађених вода и последице од коришћења, појаве и егзистирања екстерналија као екстерних ефеката који су саставни део за решавање у институционалној структури и употреби државне, политичке и економске моћи посебно код привредних субјеката, Специфичност водопривредне делатности као израза јавног VS корпоративног интереса је због следећег: газдовање (коришћење) водама, водопривредне услуге и остале активности су делови јединственог система управљања водама, 112

114 добра водопривреде су карактеристика чистих јавних добара, јавних добара и приватних добара са модалитетима заједничког деловања у различитим друштвено-економским системима, у прошлости законска и институционална структура и системи управљања водом су еволвирали, примаран задатак водопривреде је доступност и корист од воде за становништво, -располагање (коришћење) водама је доминантан у управљању водом што је узроковало директан утицај државе на управљање водопривредним услугама,финансирање и организационо уређење, промене настале увођењем воднорежимске регулације, као инструмента водопривредне услуге, створени су услови за стварање основа за нов и ефикаснији начин управљања у водопривреди, на промене стања и статуса воде, у времену и простору, утиче динамика друштвеног и привредног развоја која мења начин располагања, газдовања и коришћења вода и захтева развој институционалне, јавне и корпоративне водопривредне инфраструктуре, разграничења на краткорочој и дугорочној основи одређују садржај и функције управљања водама и потребна је стална инеракција управљања водама са друштвеним и економским променама у систему, а посебно у ближем окружењу. Јавни интерес се остварује на основу тога што је: вода чисто јавно или јавно добро, регулисање вода и решавање проблема значајних модификација и загађивања вода на речном сливу могу изазвати међудржавне спорове што се избегава успостављањем односа између више држава, истовременост у коришћењу и просторна разуђеност стварају конфликтна стања код корисника које се јавно испољавају,а посебно између корисника који сносе трошкове и оних који имају корист, јер је сложено прецизно мерење користи (добити), трошкова ресурса и животне околине, -непостоји могућност управљања системима због утицаја стохастичких процеса, значајна временска разлика се појављује између ефектуирања и извршених активности за коришћење вода код појединачних, колективних и заједничких корисника,а и за укупно друштво Корпоративни интерес у управљању водопривредом је однос између власника капитала, управног одбора и менаџмента. Дефинисање корпорација подразумева одређење да је она «... вештачка творевина, невидљива, неопипљива, која постоји само у закону. Будући да је то иста творевина закона, корпорација може имати само она својства која су наведена у закону, било да су изричито назначена или се појављују случајно...''. Својства и односи стварају оквир у којем корпорација поставља циљеве и прати перформансе. Управни одбор је критична веза између власника и менаџмента који води политику, сугерише и саветује за текуће и будуће активности. Одбор прегледа и одобрава стратегију, инвестиције и важне 113

115 куповине, надгледа оперативну и инвестициону реализацију и усваја финансијске извештаје. Остваривање корпоративних интереса у водопривреди не може се посматрати као циљно опредељење за профитом већ се морају уважавати карактеристике предмета пословања вода. Корпоративни интереси у водопривреди су следећих карактеристика: власници капитала (држава, правна и физичка лица) имају право да учествују у одлучивању и буду информисани о одлукама које се односе на основе и промене пословања као што она о правилима и актима отуђења или прибављања капиталних добара или продаји средстава. Посебно се власници изјашњавају о стратешким и планским документима, информацијама и ревизорским извештајима. органи управе, управни одбор, менаџери и други органи имају интегритет у обезбеђењу средства за извршење водопривредних услуга на професионалан и објективан начин, транспарентност и ефикасност водопривредне услуге су обавезе, у складу са важећим правним нормама поштујући јавни интерес. заинтересованост институционалних субјеката и посебно корисника да делују у партиципативном својству јер су заинтересовани да стање и статус вода омогуће пословање без сукоба у материјалним интересима, равноправност и ефикасна правна заштита различитих власника капитала, признавања права запослених за учествовање у расподели добити и одређивању правила за побољшање услова у остваривању програма, развијање потенцијала водопривредних услуга у стварању вредности водопривреде, уређивања система за најефикасније коришћење материјалних и људских ресурса. За воду није могућа тржишна инструментализација јер није тржишна роба већ добро које се јавно испољава. Водопривредним услугама је могуће успостављање тржишта који одражавају трошкове функционисања, околине и ресурса односно цену оскудности вода. Поред тога, фактори попут пословне етике и заједничке свести о води, заштити вода и заштити животне средине са друштвеним интересима заједнице су неизоставни за репутацију и дугорочни успех водопривреде. Корпоративни интерес валорузује се на тржишту вода које је могуће створити, али примаран остаје јавни интерес који остварује држава. ЗАКЉУЧАК Јавни vs корпоративни интерес у водопривреди је део ширег економског контекса у којој послују водопривредне институције и предузећа и обухвата макроекономску политику која зависи од законског, регулаторног и институционалног оквира. Интереси су одређени поред својинских односа начином управљања (менаџментом) насталих као израз различитости карактеристика чистих јавних, јавних и приватних добара у управљању водама и водопривреди. Разграничавање јавних и корпоративних интереса захтева шири 114

116 аналитички приступ за одређивање основа, параметара, принципа и инсрумената у систему коришћења вода и водопривредних услуга. Резултати анализа даће елементе за изградњу система вредности садржаних у кориснику,технолошкој основи,људским ресурсима, мултидисциплинарности иводопривредној струци, економији,економици и финансирању у управљању водама посебно водопривреди у стратешком јавном и приватном манаџменту. ЛИТЕРАТУРА 1. АЏИЋ СОФИЈА, (2006), Привредни систем и економска политика, Суботица, Економски факултет, Суботица 2. ГАМС АНДРИЈА, (1987), Својина, Центар за филозофију и друштвену својину, Београд 3. ДЕВЕТАКОВИЋ СТЕВАН, Јовановић-Гавриловић Биљана, Рикаловић Гојко, (2006), Национална економија, ЦИД Економски факултет, Београд 4. DESS LUMPKIN EISNER, (2007), Стратегијски менаџмент, Дата статус, Београд 5. Dinar Ariel, (2000), The Political Economy od Water Pricing Reforms, Oxford University Press, United States 6. ЂОРЂЕВИЋ БРАНИСЛАВ, (1990), Водопривредни системи, Научна књига, Београд 7. Blang Ricardo, Horner louise, Lekhi Rohit, (2006), Public value, politics and public management, The Work Foundation, London 8. ИГЊАТОВИЋ ЈОВАНКА, ЂОРЂЕВИЋ СРЕТЕН, (2006), Приручник за представнике јавне власти о приступању информацијама од јавног значаја у области вода и животне средине, Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу, Београд SPECIFICITY OF WATER MANAGEMENT PUBLIC VS CORPORATE APPRECIATION BAJČETIĆ, M. 2 Summary Water management is characterized by much appreciation, which is difficult to be divided, though, and it is possible to be done. There are many sub systems within water management companies, and then there are many forms of managing, as well as, commodities that actually define characteristics of public-private business. Public appreciation versus private is visible in many areas - from water disposing and allocating toconstructing and functionig watermanagement objects as a systems of state and users as appreciation holders. The main goal is to satisfy all appreciations, which make possible living and business existence, as well as social and economic development. Key words: water manamagement, ownership, management, public and private appreciations, primary public goods, public goods, private goods. 2 JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, e mail: mbajcetic@vodevojvodine.com 115

117 UDK: : Originalni naučni rad Original scientific paper SPECIJALIZOVANI MODEL ZA OPTIMIZACIJU RATARSKE PROIZVODNJE ZORANOVIĆ, T. 1, BERKOVIĆ, IVANA 2, LETIĆ, D. 2 Rezime Ratarska proizvodnja, kao najzastupljenija proizvodnja na našim gazdinstvima, predstavlja šansu za uspešno poslovanje gazdinstva. Da bi se prilika i iskoristila, neophodno je planski i argumentovano izračunati koje proizvodnje su najisplativije i kakvu strukturu rada i prihoda donosi izabrana optimalna struktura proizvodnje. Predstavljeni model pruža pomoć pri odlučivanju i na jednostavan način omogućava da se odabere optimalna struktura setve. Ključne reči: struktura setve, optimizacija, podrška odlučivanju 1. UVOD Na prostorima AP Vojvodine skoro da ne postoji gazdinstvo koje nema zastupljenu ratarsku proizvodnju. Uslovi za takvu proizvodnju su skoro idealni, počev od povoljnih klimatskih karakteristika, postojanja opreme i mehanizacije, pa do kvalifikovane radne snage, tržišta itd. Najveći problem i najneprijatnije pitanje za svako odgovorno lice na gazdinstvu je "Šta posejati?". Pitanje se postavlja obično u jesen, a odgovor mora biti zasnovan na puno stvarnih argumenata. Greške koje se učine u periodu planiranja ne mogu se naknadno ispraviti ili je to vrlo teško. Važnost planiranja u poljoprivredi je mnogo veća nego u drugim proizvodnjama, jer sa greškom koja se ovde učini mora se živeti godinu dana - toliki je proizvodni ciklus. A tu godinu treba preživeti. Analizom postojećeg stanja utvrđeno je da se struktura setve na gazdinstvima određuje a) po inerciji, b) na osnovu rezultata zadnje proizvodne godine, c) na osnovu postojeće mehanizacije, d) na osnovu obećanja vlasnika (obično) uljara, šećerana i Ministarstava itd. 1 Dr TIHOMIR ZORANOVIĆ, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 Prof. dr IVANA BERKOVIĆ, Prof. dr DUŠKO LETIĆ, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin 116

118 U svakom slučaju, kriterijum "ove godine sam prošao dobro sa pšenicom, pa ću dogodine povećati površine" ili "moj i tata i deda su sejali pšenicu i kukuruz ceo život" u današnje vreme više ne može da bude opravdan. Uvođenje ekonomskih, organizacionih i naučnih kriterijuma se javlja samo sporadično i to po pravilu u velikim državnim gazdinstvima. 2. KOJI SU POTREBNI PODACI ZA IZRAČUNAVANJE OPTIMALNE STRUKTURE SETVE? Da bi se odredila optimalna struktura setve, neophodno je da se koristi neki od optimizacionih metoda. Potrebno je identifikovati gazdinstvo i njegove raspoložive resurse: a) ime i prezime vlasnika gazdinstva, b) adresu vlasnika gazdinstva, c) raspoložive površine po tablama i lokacijama, d) raspoloživi radnici po polu i časovima rada, e) raspoloživa mehanizacija po kategorijama, f) postojeće priključne mašine, g) finansijska sredstva (dugoročna i obrtna), h) objekti, i) itd. Evidencija raspoloživih useva mora najmanje da sadrži sledeće podatke: a) količine semena po jedinici površine, b) gustina setve, c) potrebna količina i vrste mineralnih materija, d) zahteve pojedinih useva u pogledu vremena obrade, e) zahteve pojedinih useva u pogledu perioda obrade, f) angažovanje radnika po jedinici površie pojedinog useva, g) angažovanje radnika po periodu ili nedelji, h) upotreba pogonskih i priključnih mašina po normi rada i nedelji angažovanja, Ograničenja koja treba ispoštovati su brojna: a) zasejati sve raspoložive površine, b) ispoštovati plodored za svaki usev, c) ispoštovati plodosmenu za svaku parcelu, d) ne prekoračiti angažovanje radnika ni u jednom periodu, e) ne prekoračiti korišćenje mašina ni u jednom periodu, f) ne prekoračiti angažovanje finansijskih sredstava ni u jednom periodu, g) ispoštovati optimalni rok za svaku operaciju i za svaki usev, Podaci o raspoloživim resursima gazdinstva se unose kao neophodni identifikacioni podaci o samom gazdinstvu. Svako gazdinstvo ima vlasnika (ili odgovorno lice) sa svojim imenom i prezimenom. Ako je gazdinstvo registrovano kao preduzeće, onda ima i svoj naziv. 117

119 Svaka parcela (tabla) predstavlja jedinicu posmatranja i sa svojim karakteristikama utiče na rezultat optimiranja. Na jednoj parceli se seje jedan usev u jednom periodu, vrše se jednake radnje i ona se ne može podeliti na manje parcele. Neophodni podaci su: a) površina, b) kategorija zemljišta, c) rezultati hemijske analize na azot, fosfor i kalijum, d) prethodni usev (pri prvom korišćenju optimizacije neophodno je uneti i podatke o usevima u zadnjih 5 godina zbog poštovanja plodoreda), e) udaljenost od garaže gde se nalaze mašine, f) ostali podaci koji se vode u istoriji polja, g) itd. Broj i pol radnika utiče na broj raspoloživih radnih sati po periodima, obično nedeljama za celu godinu, pri čemu je potrebno znati: a) broj radnika muškaraca, b) broj radnika žena, c) broj specijalizovanih radnika (radnica), npr. traktorista, kombajnera ili drugih specijalista zaduženih za pojedine specijalne mašine, d) da li je moguće angažovati dodatnu radnu snagu po potrebi, e) cenu angažovane dodatne radne snage Raspoloživa mehanizacija evidentirana po kategorijama je podatak koji omogućava vrednovanje kapaciteta gazdinstva i obuhvata najmanje: a) broj lakih traktora, b) broj srednjih traktora, c) broj teških traktora, d) broj kombajna sa kapacitetima rada, e) broj specijalizovanih mašina, f) broj specijalnih kombajna sa kapacitetima, f) itd. Podaci o mehanizaciji podrazumevaju naziv sredstva i proizvođača. Proizvođač daje norme i preporuke za korišćenje svoje mašine ili kombajna, pa je najčešće dovoljno uneti samo tip sredstva (npr. IMT542 ili Zmaj 142), a svi potrebni podaci o normama rada, časovima angažvanja po jednici površine, produktivnosti itd. se uzimaju automatski. Podaci o priključnim mašinama sadrže a) naziv sredstva, b) namena sredstva, c) potrebni minimumi za korišćenje u pogledu vučne snage, d) potreban broj angažovanih radnika, e) itd. Pošto su priljučne mašine vezane za pogonske mašine ili za posao koji treba da urade, onda se posmatraju kao celina, kao "ekipa" ili "grupa". Jedan od takvih primera je npr. prskanje zaštitnim sredstvima gde ekipu čine traktor, prskalica, prikolica, traktorista i pomoćnik. Kombinacija koja se napravi između pogonskih i priključnih mašina može imati značajnog efekta na dužinu trajanja operacije, a time i na cenu operacije. Druga vrsta neophodnih podataka se nalazi u normativu rada za određenu proizvodnju i podrazumeva časove korišćenja pogonskih, priključnih i specijalizovanih mašina, angažovanja radnika po periodima i fazama razvoja useva u toku godine. 118

120 Ograničenja koja treba ispoštovati se mogu podeliti na zakonske, agrotehničke i ograničenja plodoreda. Po pozitivnim zakonskim propisima nobrađeno obradivo zemljište se može oduzeti od vlasnika bez nadoknade. Dakle, ne sme se planirati proizvodnja tako da pojedine parcele ostanu u parlogu, neobrađene. U praksi je to moguće zbog raznih nepredvidivih okolnosti (poplave, nepovoljnih meteoroloških uslova, nedostatak novca, goriva ili semena itd.), ali se to ne sme planirati. Agrotehnička ograničenja su najbrojnija i podrazumevaju ograničenja za svaku kategoriju mašina po nedeljama u toku proizvodnje (angažovanost bilo koje kategorije mašina u bilo kom periodu proizvodnje ne sme preći ukupno raspoloživo vreme rada mašina), a u skladu sa optimalnim rokovima za usev, angažovanje radnika ne sme preći ni u jednom trenutku raspoloživo vreme rada radnika, poštovanje optimalnih rokova za svaku operaciju, svakog useva, itd. Ograničenje plodoreda podrazumeva plodosmenu i poljosmenu tj. prirodno ograničenje da se na jednoj parceli ne može svake godine gajiti isti usev jer se bolesti i štetočine razvijaju u enormnom broju i uzrokuju veliki pad prinosa tj. profita. Finansijska sredstva takođe mogu biti ograničenje i ako postoje obično uzrokuju smanjenje prihrane useva ili njegove zaštite. Kredit ili neko drugo zaduženje (kompenzacija, zamena u naturi, kupovina na odloženo plaćanje) eliminiše ovaj problem. Svi prethodni zahtevi imaju samo jedan zadatak: da se dobije optimalna struktura setve. Dakle, korišćenjem nekog od metoda optimizacije postavlja se cilj koji želi da se ostvari. To može biti najveći profit, najveća proizvodnja, najmanje rada radnika, najmanje angažovanje novčanih sredstava itd. Najčešći cilj je najveći profit. Optimizaciona metoda može biti bilo koja: ovde je izabrana jedna od metoda linearnog programiranja - simpleks metoda, pre svega zbog svoje efikasnosti, poznata je, naučno verifikovana i jednostavna z akorišćenje. Rezultat optimizacije je odgovor na pitanje "šta i gde posejati na gazdinstvu da bi se ostvario (najčešće) najveći profit?". Dakle, dobija se spisak parcela na kojima treba posejati koji usev. Primenom simpleks metode na unete podatke, uslove i ograničenja dobija se optimalna struktura setve kao preporuka koja obezbeđuje najveći profit. Za korisnika je korišćenje ovakvog modula vrlo jednostavno: potrebno je uneti podatke o gazdinstvu, površini koja se želi posejati, o raspoloživim pogonskim i priključnim mašinama (uglavnom izborom iz ponuđenih opcija), strukturi prošlogodišnje setve i ništa više. Dobijeni rezultat je preporuka strukture setve. 3. POSTAVKE MODELA Optimizacioni modul je primenjen na gazdinstvo koje obrađuje 33,75ha, poseduje dva traktora (Zetor od 55ks i Belorus T82 od 80ks), kombajn Zmaj 133 i sve potrebne priključne mašine. Gazdinstvo živi isključivo od poljoprivredne proizvodnje. Domaćinstvo čine tri generacije pri čemu unuci ne učestvuju u proizvodnji. Gazdinstvo proizvodi četiri vrste useva (pšenicu markantilnu, kukuruz merkantilni, suncokret i soju), a za proizvodnju ostalih useva nije zainteresovano. Za ove proizvodnje 119

121 poseduje sve potrebne mašine, opremu i skladišta i ima višedecenijsko iskustvo u proizvodnji. Gazdinstvo poseduje podatke o prosečnim prinosima za sve parcele i sve useve u poslednje 3 godine, tako da se može izračunati potencijal svake parcele za svaki usev. Gazdinstvo ima zahteve za izvesnom količinom proizvoda koji će se upotrebiti za potrošnju na gazdinstvu i te količine se moraju zadovoljiti. Plasman na tržištu nije ograničen i sva proizvedena količina proizvoda se može prodati. Za cilj optimizacije je postavljena optimalna struktura proizvodnje na bazi maksimalnog neto prihoda, mada cilj može biti i maksimalna ekonomičnost proizvodnje ili neki drugi. Matematički model problema je: a) Nezavisno promenljive: x 0 gde su i=1, (1) m ; j=1, (1) n xij - površina pod usevom "i" na parceli "j". m - broj linija proizvodnje (useva) n - broj parcela b) Ograničenja: Pj - površina parcele "j" u hektarima ij m x ij = i=1 n xij j =1 L i - dozvoljena ukupna površina pod usevom "i" u hektarima (plodored) n qijxij j =1 q ij - prinos proizvoda "i" na parceli "j" u kg/ha Q i - minimalna količina proizvoda "i" koja se mora proizvesti (u kg) c) Funkcija cilja: m n i= 1 j = 1 np x ij ij P L j i Q i max gde su np - planirani neto prihod po jedinici kapaciteta proizvodnje "i" na parceli "j". ij 120

122 4. PRIMENA MODULA Pokretanjem modula dobija se osnovni meni. Potrebno je da korisnik unese podatke o usevima. Unose se podaci koji su višegodišnji proseci prinosa i prosečan neto prihod na prosečno kvalitetnom zemljištu za svaki usev koji se može gajiti. Ovi podaci se unose samo jednom (pri prvom pokretanju programa) kako bi se popunila baza podataka i dobili okvirni podaci koji će se koristiti ako gazdinstvo nema svoje podatke. Svi ostali podaci koji se unose su vezani za konkretno gazdinstvo i moraju se unositi svaki put kada se izračunava optimalna struktura setve posebno za svako gazdinstvo. Prvi od neophodnih podataka su podaci o parcelama koje obrađuje gazdinstvo. Unose se redni broj parcele (koja se koristi kao šifra parcele u modelu), naziv parcele (obično je to opis gde se parcela nalazi, a ređe katastarski broj ili tabla) i površina parcele. Unosom parcela u model je uneto na kojim površinama se žele gajiti usevi. Drugi korak je postavljanje zahteva za proizvodnjom (Slika br.1) gde se unose podaci koji usev se gaji na kojoj parceli. Uneti par podataka mora poštovati plodored i plodosmenu. Tako se npr. na parceli 1 (kod pruge) ne može ove godine gajiti pšenica, jer je bila zasejana na toj parceli prethodne godine. Za svaki unešeni par podataka (usev- Slika br.1: Maska za unos podataka o proizvodnjama i pregled unetih podataka parcela) iz baze podataka se dobija podatak o prosečnim prinosima i ostvarenom neto prihodu koji se mogu izmenuti. Unošenje podataka podrazumeva da se za svaku pojedinačnu parcelu navedu usevi koji se mogu gajiti u planskoj godini. Tako je iz 121

123 primera vidljivo da se na parceli br.4 (kod pruge) može gajiti kukuruz merkantilni, suncokret i soja. Izborom opcije "pregled" na ekranu se prikazuje koji usevi se mogu gajiti na kojoj parceli. Treći korak je unos podataka o zahtevima gazdinstva za pojedinim proizvodima. Ovi zahtevi su realni i radi se o proizvodima koji će se (uglavnom) potrošiti u okviru gazdinstva (npr. zamena pšenice za brašno tj. hleb, kukuruz kao hrana za stoku, naturalno ugovorene obaveze itd). U obrađenom primeru gazdinstvo je imalo tri zahteva (za pšenicu, kukuruz i suncokret) koja su morala biti ispoštovana. Modul omogućava unos podataka o usevu, tipu ograničenja (zahtev može biti najmanje toliko proizvoda ili naviše toliko proizvoda) i količini. Ako gazdinstvo nema takvih zahteva, ova opcija se ignoriše. Četvrti korak je pokretanje opcije "Optimizacija" gde modul, na osnovu do sada unetih podataka, pravi kompletan model optimizacije za konkretno gazdinstvo. Prikazani red u polju je potrebno kopirati (najlakše obeležavanjem celog reda i izborom ctrl+c). Osim vidljivih ograničenja, modul poštuje i ograničenje da površine pod suncokretom i sojom zajedno ne mogu biti veće od 25% ukupnih površina, zbog zajedničkih bolesti i štetočina. Takođe, modul poštuje i ograničenje da ukupne površine pod pšenicom ne mogu biti veće od 40% ukupnih površina. Peti korak je pokretanje programa Lingo. Lingo je program specijalizovan za optimizacije, demo verzija se može besplatno preuzeti sa Interneta, potpuno je funkcionalna sem što ima ograničenja u pogledu broja promenljivih koje se optimizuju (do 300) i broja ograničenja (do 150). Potrebno je u program kopirati podatke iz modula (najlakše ctrl+v), čime se postavlja zadatak optimizacije programu Lingo (Slika br.2.). Ostaje još samo da se izabere opcija "Lingo/Solve" kada se dobija rezultat optimizacije. Slika br.2: Funcija optimuma za gazdinstvo u programu Lingo 122