ENERGETSKI PORTAL SRBIJE

Transcription

1 ENERGETSKI PORTAL SRBIJE 01.MART 2016./BROJ 3 ELEKTRONSKI BILTEN ODGOVORNE KOMPANIJE ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

2 Ključni cilj Ministarstva je kreiranje podsticajnog ambijenta nvesticije u projekte z ivotne sredine, a posebno u c iste, I ekolos ki prihvatlјive tehnologije, predstavlјaju prioritete koji su prepoznati u strates kim dokumentima Republike Srbije, kao s to su, Nacionalni program zas tite z ivotne sredine i Nacionalna strategija odrz ivog koris c enja prirodnih resursa i dobara. Kreiranje podsticajnog ambijenta za realizaciju ovih projekata, bez obzira da li su to strane ili domac e investicije, predstavlјa jedan od klјuc nih cilјeva Ministarstva. U cilјu pobolјs anja uslova za investicije u vetroelektrane kao c iste izvore energije, Ministarstvo je u prethodnom periodu u saradnji sa UNDP-om pripremilo Uputstvo za procenu uticaja vetroelektrana na z ivotnu sredinu i publikaciju Zas tita prirode i razvoj vetroelektrana u Srbiji. U saradnji sa drugim ministarstvima, GIZ-om i UNDP -om, izrađeni su detalјni vodic i za realizaciju projekata obnovlјivih izvora energije, u koje je inkorporirana sva zakonska regulativa iz oblasti z ivotne sredine neophodna za implemetaciju ovih projekata. Strani i domac i investitori imaju i pravo na oslobađenje od plac anja carine za opremu i tehnologije, koja doprinosi zas titi z ivotne sredine, na osnovu mis lјenja Ministarstva, prema Carinskom zakonu. Kroz svakodnevnu komunikaciju sa potencijalnim investitorima, Ministarstvo daje i detalјna pojas njenja svih zakonskih procedura iz oblasti z ivotne sredine kako bi se ublaz ile ili otklonile administrativne barijere i ubrzale investicije u ekolos ke projekte i investitorima olaks ao put do izgradnje ovih objekata. Ministarstvo, takođe, pruz a snaz nu podrs ku stranim investitorima i fabrikama koje se otvaraju u Srbiji kada su u pitanju programi i aktivnosti za zas titu z ivotne sredine. Planiranje i izgradnja novih postrojenja i realizacija investicija na teritoriji Srbije, dobijanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole podlez e propisima u oblasti zas tite z ivotne sredine, s to znac i da se na teritoriji Srbije ne mogu realizovati tehnologije, odnosno nove investicije koje svojim radom zagađuju z ivotnu sredinu. Kroz predmetne dozvole invesitori se, od strane nadlez nih organa za zas titu z ivotne sredine, obavezuju da sprovode aktivnosti na zas titi z ivotne sredine, tokom izgradnje objekata, tokom redovnog rada, u sluc aju udesa, kao i tokom i nakon zatvaranja predmetnih objekata. Oblast zas tite z ivotne sredine predstavlјa jednu trec inu pravnih tekovina EU, pa je sam proces usklađivanja domac eg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU kao i njegova primena veoma sloz en, dugotrajan i izuzetno skup proces. Za uspes no usklađivanje domac eg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU neophodna je uzajamna saradnja drz ave, privrede i građana u vezi sa pitanjima pregovora oko prelaznih perioda primene zakonodavstva, e ikasno sprovođenje zakona, utvrđivanje delotvornih ekonomskih instrumenata, ekolos ka modernizacija preduzec a, informisanje i jac anje javne svesti. U propisima EU postoje ogranic enja kada su u pitanju zagađenje vode i vazduha. Naime, sektor voda je pokriven velikim brojem EU propisa. Određeni propisi EU koji se odnose na ogranic enje emisija zagađujuc ih materija u vode su preneti u domac e zakonodavstvo. Takođe, pored propisa koji se odnose na kvalitet vazduha postoje i propisi koji se odnose na ogranic enje emisija zagađujuc ih materija u vazduh iz stacionarnih postrojenja, kao i propisi u vezi sa zagađivanjem vazduha iz pokretnih izvora zagađivanja koji se odnose na kvalitet goriva i ispus tanje otpadnih gasova iz vozila. Svi ovi propisi su delimic no ili u vec oj meri preneti u domac e zakonodavstvo. Svaki propis, odnosno direktiva EU propisuje kaznene odredbe koje se primenjuju na zemlјu c lanicu EU ukoliko drz ava ne pos tuje odredbe predmetnog propisa. Autori teksta: Stručne službe Ministarstva poljoprivredu i zaštitu životne sredine Republike Srbije Gospodin Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji Prvi plutajući vetrogenerator na svetu je u Norveškoj orves ka je jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu kada je N u pitanju koris c enje obnovljivih izvora energije, koris c enje izvora nafte i pro it koji drz ava ostvaruje od tih resursa. Srbija i Norves ka sarađuju veoma aktivno u poslednjih 15 godina. Veliki deo pomoc i je realizovan kroz blisku i direktnu saradnju norves ke i srpske vlade. Postoji nekoliko velikih investitora kao s to je na primer Telenor, koji vode rac una o zas titi z ivotne sredine i socijalnim problemima kroz fondacije. Neke od tih kompanija deluju kroz programe i inovacije. Vaz ni prioriteti ove saradnje su energetika i z ivotna sredina, reforma bezbednosti, pravosudnog sistema, javnog sektora itd. Tokom praznika proveli smo nekoliko sati sa norves kim ambasadorom u Srbiji, gospodinom Arnom Sanesom Bjornstadom i pitali ga s ta on misli o nas im moguc nostima za bolje iskoris c enje obnovljivih izvora energije i odgovornim kompanijama koje posluju u Srbiji i koje utic u na zas titu z ivotne sredine. Evo s ta je on rekao za Energetski Portal Srbije. EP: Da li biste bili ljubazni da objasnite našim čitaocima na koji način Norveška brine o prirodi, obnovljivim izvorima energije i koliko je to važno za čistu industriju? Gospodin Bjornstad: Mnogi vide klimatske promene kao najozbiljniji izazov za c ovec anstvo. Nikada ranije ljudi nisu imali toliki uticaj na klimatske promene kao danas. Norves ka je shvatila ovo pitanje ozbiljno. Norves ka vlada je godine osnovala Enova agenciju kako bi promovisala e ikasniju potros nju energije i povec anu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Agencija blisko sarađuje sa javnim i privatnim irmama kako bi smanjili potros nju energije i povec ali proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Klimatske promene i zas tita z ivotne sredine su glavni fokus norves ke razvojne politike, samim tim ministarstvo za klimatske promene i zas titne z ivotne sredine odvaja deo norves kog budz eta za inernacionalni razvoj i to radi putem norves ke agencije za razvojnu saradnju NORAD. Kao rezultat ovih i drugih poteza norves ke vlade, Norves ka proizvodi oko 56 procenta od ukupne energetske potrebe iz obnovljivih izvora energije, ukljuc ujuc i i energiju za transport. Prva svetska plutajuc a vetro turbina radi od godine 10 kilometara od norves ke obale. Ipak hidroelektrane dominiraju trz is tem elektric ne energije. Norves ka ima najvec u proizvodnju hidroenergije na svetu po glavi stanovnika i rangirana je kao broj jedan u Evropi i s esti je najvec i proizvođac hidroenergije na svetu. Cilj koji je postavljen za je da se smanji emisija s tetnih gasova za 30% i da se povec a udeo energije iz obnovljivih izvora na 67,5% (najvec i udeo u Evropi). EP: Šta mislite o obnovljivim izvorima energije u Srbiji? Da li bi Srbija mogla da ih koristi na bolji način? Možete li da uporedite Norvešku i Srbiju u tom smislu i koji bi savet dali našim biznismenima i donosiocima odluka? Gospodin Bjonstard: Srbija je zemlja bogata obnovljivim izvorima energije od biomase preko hidro, do solara i vetra. Uprkos velikom potencijalu, sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji tek treba da se razvije. 2 3

3 4 5 Jedan od prvih velikih koraka ka razvoju sektora obnovljih izvora energije u Srbiji je bio kada je vlada Srbije usvojila Zakon o energetici koji je ukljuc io obnovljive izvore energije kao komplemetarni deo. Prema agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, postoji veliki broj projekata koji su u procesu na polju obnovljive energije u Srbiji. Procenjuje se da Srbija ima potencijal da privuc e investicije od najmanje 2 milijarde evra u obnovljive izvore energije u narednih 5 do 7 godina. Pored toga ne treba zaboraviti da su energija i zas tita z ivotne sredine veoma vaz ne na putu integracije Srbije u Evropsku Uniju, s obzirom da ove oblasti zajedno sa poljoprivredom c ine vis e od polovine ukupnih standarda Evropske Unije koje je Srbija duz na da uskladi za vreme pregovarac kog procesa. Vaz no je da Srbija nastavi sa procesom usklađivanja kao i da drz avni organi uzmu u obzir zas titu z ivotne sredine kada odluc uju o projektima u razvoju. Osim toga, vaz no je da vlasti s ire znanje o potencijalima kako bi se usvojila e ikasna, ekolos ka i energetska res enja i kako bi se motivisalo odgovornije ponas anje. EP: Norveška ambasada u Beogradu organizuje obrazovne aktivnosti o biomasi i sl. Kakvi su vaši planovi za 2016.? Šta ćete organizovati u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji? Gospodin Bjornstad: Energija, zas tita z ivotne sredine i klimatska pitanja su prioritetne oblasti kada je u pitanju podrs ka Norves ke Srbiji. Do sada, Ambasada je podrz ala mnogo projekata iz ovih oblasti s irom zemlje. Ovo ukljuc uje: podrs ku lokalnim zajednicama da postanu energetski nezavisne i samoodrz ive, podizanje svesti o sigurnijim alternativama i zamenu najopasnijih hemikalija, podrs ku za sakupljanje đubriva u juz noj Srbiji, kontrolis e populaciju insekata na planini Tara, preporuke za poboljs anje koja se tic u pregovora o pristupanju EU u vezi sa ovim oblastima. Mi c emo nastaviti da podrz avamo projekte iz ovih oblasti. 4 Zelena ekonomija je razvojna šansa Srbije rivredna komora Srbije u svojoj P strukturi pored brojnih udruz enja, ubraja i Udruz enje za energetiku i energetsko rudarstvo na c ijem c elu je sekretar, gospodin Ljubinko Savic. Razgovarajuc i o kompanijama koje su c lanice ovog udruz enja i sa kojima se svakodnevno obavlja komunikacija saznali smo u kojoj meri praktic no sve te kompanije sprovode mere zas tite z ivotne sredine. Gospodin Savic se za bilten ODGOVORNE KOMPANIJE osvrnuo na sveukupno stanje u sektoru energetike u Srbiji, istic uc i da su strane kompanije donele dobru praksu ali da su nam i dalje potrebne ogromne kolic ine kapitala da bi se energetska infrastruktura inansirala. Gospodin Ljubinko Savić, Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo EP: Koliko članica broji Sektor za energetiku i energetsko rudarstvo pri PKS, koje su kompanije u pitanju i kako je prema Vašim saznanjima regulisan odnos ovih kompanija prema zaštiti životne sredine? Ljubinko Savić: Privredna drus tva registrovana za delatnosti iz energetskog sektora svoja prava i obaveze kao c lanovi Privredne komore ostvaruju kroz aktivnosti Udruz enja za energetiku i energetsko rudarstvo. Vec sam naziv sugeris e da Udruz enje okuplјa pravna lica registrovana za proizvodnju primarne energije, ali i za distribuciju i prodaju, odnosno trgovinu na malo inalnom energijom. Broj c lanova varira, a novim Zakonom o privrednim komorama, koji je nedavno stupio na snagu, de inisano je da su c lanovi Privredne komore Srbije svi privredni subjekti koji obavlјaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije. Polazec i od ove konstatacije ukupan broj c lanova Udruz enja je oko 1500 pravnih subjekata. Od njih, nes to vis e od 900 registrovano je za proizvodnju elektric ne energije iz obnovljivih izvora. Međutim tu svoju nameru u praksi znac ajan broj privrednih subjekata nije ni realizovalo, odnosno ne moz emo smatrati da su aktivni u energetskom sektoru. Kad je rec o odnosu kompanija prema zas titi z ivotne sredine, on prvenstveno proizilazi iz pos tovanja zakonskih obaveza ili iz prepoznavanja ekonomskog interesa i moguc nosti za sopstvenu promociju. Odnos kompanija u Srbiji prema z ivotnoj sredini tesno je povezan sa stepenom e ikasnosti samog preduzec a i prihoda koje ostvaruje, ali i svesti samog vlasnika o potrebi oc uvanja c ovekove okoline. Dobar primer su strane kompanije koje ovde posluju. Dolaskom u Srbiju sa sobom su donele dobru praksu i u svoj poslovni model ugradile procedure iz oblasti zas tite z ivotne sredine. Odlic an primer su servisi za motorna vozila koji su model upravlјanja otpadom i procedure preuzeli od matic nih kompanija. Opasan otpad, poput iskoris c enog motornog ulјa odlaz u i zbrinjavaju isklјuc ivo prema pozitivnim normama i propisima za tu kategoriju otpada. Vec ina domac ih servisa, bilo da su u vlasnis tvu pravnog ili izic kog lica, otpadno ulјe koriste za grejanje, umesto loz -ulјa. Neretko to ulјe zavrs i kao sekudarna sirovina i na sivom trz is tu ili ko zna gde, pa i ne stigne do reciklaz e. Posledica takvog neodgovornog odnosa prema c oveku i z ivotnoj okolini su, primera radi smrdlјive zgrade na Novom Beogradu. Materijalne s tete su velike a s teta po zdravlјe lјudi, jos su vec a i pogubnija. Postoji niz pozitivnih primera, kada se resursi obnovlјivih izvora energije koriste kao mehanizam za oc uvanje z ivotne sredine ili za obezbeđenje nezavisnog, pouzdanog i jeftinog izvora energije. Sa druge strane, sprovođenjem mera energetske e ikasnosti u segmentu potros nje postignuti su znac ajni efekti u us tedi energije i unapređena konkurentnost na trz is tu proizvoda i usluga. Nezaoblizni su primeri AD Milan Blagojevic Luc ani, NIS a.d. Novi Sad, Klinic kog centra Srbije, Imlek ad Beograd ili Polјoprivrednog preduzec a Sava Kovac evic a.d. Vrbas. Ove kompanije i ustanove svoju energetsku e ikasnost i maksimalno koris c enje energetskih mineralnih resursa postigle su ugradnjom sistema visokoe ikasne kogeneracije. NIS a.d. u proizvodnji, a ostali u potros nji. Ova privredna drus tva su odgovornim odnosom prema sopstvenom preduzec u i z ivotnoj sredini postigla i znac ajne us tede energenata, a vis kove dobijene energije plasirala u elektroenergetski sistem Srbije po povlas c enoj ceni i tako ostvarila pozitivne inansijske efekte. Drugi primer drus tveno odgovornog poslovanja je investicija Vienna Insurance Group u poslovnu zgradu na Novom Beogradu - VIG Plaza. Ova poslovna zgrada je izgrađena uz pos tovanje najvis ih standarda gradnje. Za grejanje i hlađenje kvadrata poslovnog prostora, c ak 75 odsto sopstvenih potreba za toplotnom energijom pokriva iz sopstvenih izvora obnovlјive energije - geotermalne energije niske entalpije koju eksploatis e iz slojeva u neposrednoj blizini same zgrade. Osim us teda u energiji i pozitivnih ekonomskih efekata, postavlјeni su i visoki standardi odnosa biznisa prema lokalnoj zajednici, kontrolom i smanjenjem zagađenja koje bi zgrada emitovala koris c enjem energije dobijene sagorevanjem fosilnih goriva. Pozitivni su i primeri nas ih obrazovnih institucija Srednje tehnic ke s kole Mihajlo Pupin Kula, Srednje s kole Varvarin, Elektrotehnic ke s kole Rade Konc ar Beograd i Fakulteta tehnic kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. 5

4 6 7 One su na sopstvenom primeru i kroz praktic nu nastavu o solarnim sistemima pokazale moguc nost valorizacije potencijala sunca, ali i potencijala domac e pameti. Naravno, postoje i jos pojedinac nih primera dobre prakse, ali Srbiji tek prestoje znac ajne aktivnosti da bi postigla nacionalne cilјeve u oblasti obnovlјivih izvora energije, energetskoj e ikasnosti i smanjenju pritiska zagađenja na z ivotnu sredinu. Na samom smo poc etku tog velikog posla. EP: Kada govorimo o fabrikama (na primer : La Farge, Hemofarm, Tikkurila...) da li PKS ima načina da prati i utiče na nivo zagadjenja koje izazivaju ove fabrike u Srbiji? Da li postoji nesklad između inansijske uspešnosti i odgovornog postupanja prema prirodnim resursima? Ljubinko Savić: Privredna drus tva - c lanovi Privredne komore Srbije imaju zakonom de inisana prava i obaveze. Svoje interese ostvaruju preko granskih udruz enja, ops tih udruz enja preduzetnika, kao i preko izabranih predstavnika u organima i telima komore. Rad granskih udruz enja zasniva se na usvojenim godis njim programima i planovima koji podrazumevaju između ostalog i izves tavanje o izic kom obimu proizvodnje i prometa, ali i o uslovima poslovanja. Tez is te nas ih aktivnosti je na de inisanju i zastupanju zajednic kih interesa privrede na nacionalnom i međunarodnom nivou, radi otklanjanja prepreka u svakodnevnom poslovanju i stvaranja povolјnijeg poslovnog ambijenta - unapređenjem regulatornog okvira i drugih elementa poslovne klime, ukidanjem monopola i razvojem konkurentnog trz is ta, povezivanjem nas ih kompanija međusobno, podrs kom u nastupu na inotrz is tima, edukacijom. Posebnu paz nju posvec ujemo pruz anju struc ne pomoc i svojim c lanovima radi pobolјs anja i unapređivanja njihovog poslovanja i podizanja kapaciteta da vis e proizvode i izvoze. Sa cilјem podizanja potencijala privrede, negovanja dobrih poslovnih obic aja i poslovnog morala i pos tovanja pravila dobrog poslovnog ponas anja, kroz, između ostalog, promovisanje dobre prake, PKS je godine ustanovila Nacionalnu nagradu za drus tveno odgovorno poslovanje (Corporate Social Responsibility, CSR). Na konkurs za Nacionalnu nagradu za DOP mogu se prijaviti privredna drus tva koja su realizovala DOP projekte i bila uspes na u implementaciji principa drus tveno odgovornog poslovanja. Cilј nagrade jeste da identi ikuje najbolјe programe i inicijative u Srbiji u protekle dve godine, prema unapred utvrđenim kriterijumima. Jedan od c etiri kriterijuma meri koliko je daleko organizacija odmakla u primeni DOP-a u klјuc nim oblastima: lјudi, trz is e, z ivotna sredina, zajednica/drus tvo i imovina/kapital. Nagrade se dodelјuju u tri kategorije: za mikro i mala, za srednja i za velika privredna drus tva. Osim ove nagrade PKS je uvela i druge oblike vrednovanja uspes nosti privrednih drus tava, korporativnih brendova ili kvalitetnih srpskih proizvoda. Tradicionalno, vec 11 godina, organizujemo akciju Najbolјe iz Srbije, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i dnevnim listom Privredni pregled. Priznanje najbolјe iz Srbije prepoznatlјivi je znak na proizvodima iz Srbije ali i zas tini znak uspes nih srpskih preuzec a. Dodeljujemo Godis nju nagradu Privredne komore Srbije i Nacionalnu nagradu za poslovnu izvrsnost - Oskar kvaliteta. Priznanja PKS, koja dodelјujemo samostalno ili sa drz avnim institucijama i organizacijama civilnog sektora, veri ikuju pos tovanje i posvec enost c lanova komore principima zas tite z ivotne sredine i odrz ivo koris c enje prirodnih resursa. U procesu pridruz ivanja EU Poglavlјe 27 koje se odnosi na ekologiju je jedno od najzahtevnijih kako za instiucije drz ave, tako i za njenu privredu. Implementacija novog zakonodavstva zasnovanog na principima zelene ekonomije je dug i skup proces za privredu Srbije. Svi su izgledi da c e energetika kao sektor od posebnog znac aja za c itavu ekonomiju i drus tvo podneti najvec i teret u tom procesu prilagođavanja i prelaska sa kovencionalnih res enja eksploatacije i prozvodnje ka e ikasnom koris c enju c iste i obnovlјive i iz razlic itih izvora dostupne energije. Komora je vec u predpristupnoj fazi poc ela da svoje c lanove blagovremeno informis e o predstojec im obavezama. Organizujemo obuke/edukaciju, struc ne posete zemlјama EU i susrete stranih i domac ih privrednika radi razmene iskustava, a aktivno uc estvujemo u radu pregovarac kih i radnih grupama za izradu propisa u oblasti energetike, rudarstva, zas tite z ivotne sredine, upravlјanja otpadom, zas tite prirode kao i drugih propisa. Komora svoj doprinos zelenoj ekonomiji daje i sopstevnim primerom. U toku je trogodis nji projekt uspostavlјanja On line trgovac ke platforme za biomasu, kao najec eg potencijala obnovlјivih izvora energije u Srbiji.. Projekat realizujemo u saradnji sa UNDP i u okviru nacionalnog projekta Smanjenje barijera za ubrzani razvoj trz is ta biomase u Srbiji koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike i u kome je UNDP implementaciona agencija. Cilј PKS jeste da se ne zadrz i na promociji ulaganja u jednan obnovlјivi izvor, vec da sopstveni potencijal usmeri i u pravcu podrs ke investitorima u celokupnu zelenu energiju i njeno racionalno iskoris c enje. Kada govorimo o us tedama energije u segmentu potros nje, Komora z eli i da sopstvenim primerom ukaz e na moguc nosti i neiskoris c eni potencijal. Planiramo, da u prvoj polovini ove godine instaliramo sistem za monitoring potros nje energije i vode. Sistem bi u svakom trenutku belez io potros nju, a rezultati merenja bili bi vidlјivi i dostupni za sve c lanove i posetioce Komore. EP: Šta je presudno da bi privreda u Srbiji bila još "čistija" i da bismo u budućnosti mogli da se razvijamo po uzoru na evropske države, da li je to korišćenje obnovljivih izvora energije, edukacija i disciplinovanije menadžmenta ili nešto treće? Ljubinko Savić: Jasno je da privredni sistemi kakve danas poznajemo vis e nec e moc i da opstanu. To je postalo jos oc iglednije nakon decembarskog samita o klimi u Parizu. Evropska unija i gotovo sve razvijene zemlјe opredelile su se za zelenu ekonomiju. Moz emo oc ekivati snaz an talas promena u ekonomiji, napus tanja ustalјenih normi i poslovnih obic aja i funadmentalnih promena nac ina rada, promis lјanja i odnosa prema prirodnim resursima. Ukoliko z elimo ekonomski rast, ustalјene navike moramo brzo menjati. Promene nisu lake niti jednostavne, ne mogu biti delimic ne, moraju biti sveobuhvatne uz multidisciplinarni pristup. Strani partneri ali i tez nja srpskih preduzec a da izađu na inotrz is ta postavlјaju konkretne uslove koje kompanije i proizvodi moraju da ispune. Obnovlјivi izvori energije i njihova racionalna upotreba su u osnovi zelene ekonomije, energetske bezbednost i odrz ive energetike. Ujedno su i razvojna s ansa Srbije u pogledu novih, inovacionih tehnologija. Pojava novih visokotehnolos kih kompanija omoguc ila bi stvaranje nove dodate vrednosti proizvoda, dovela do produktivnosti nauke i e ikasnosti nauc nih centara. Vec sada imamo zahteve od privrede i investitora za promenama u obrazovnom sistemu. Cilј Privredne komore Srbije, s to je jedan od prioriteta u narednom periodu, jeste promena postojec eg obrazovnog sistema Srbije i uvođenje praktic nog rada uz obrazovanje. Informisanost i edukacija su moz da i klјuc ni faktori razvoja i ubrzanog prilagođavanja zemalјa u razvoju socijalno odgovornim i ekonomski bogatim drus tvima. Pros irena baza znanja omoguc ava ne samo donosiocima odluka u administraciji, vec i preduzec ima da pravovremno i kompetetno odluc uju, pos tujuc i principe drus tveno odgovornog poslovanja, smanjuju rizike, nesigurnost, tros kove, podiz u konkurentnost i uvec avaju dobit. Bitna komponenta zelene ekonomije i ekonomskog rasta jeste i e ikasno koris c enje prirodnih resursa, na prihvatlјiv nac in po z ivotnu sredinu. Ekonomski rast i odgovornost prema z ivotnoj sredini nisu suprostavlјeni, vec komplementarni cilјevi koji vode drus tvenom razvoju i rastu. Jedan od bitnih preduslova rasta su investicije. U nas em sluc aju investicije su limitirajuc i faktor zamene postojec ih novim tehnologijama. Zbog toga je bitno privlac enje stranih investitora i koris c enje svih raspoloz ivih izvora inansiranja modernizacije privrede. Zelena ekonomija se oslanja na skupe ali dugotrajne sisteme. Ogromne kolic ine kapitala su potrebne za inansiranje energetske infrastrukture (pametne elektric ne mrez e), sistema za proizvodnju energije na bazi obnovlјivih izvora, elektri ikaciju saobrac aja i energetski e ikasne zgrade. 6 7

5 8 9 Ključni izazov za Srbiju je da krene ka niskougljeničnoj ekonomiji a osnovu stanja infrastrukture u z ivotnoj sredini u N Republici Srbiji i ekstrapolacije situacije u zemljama koje su skoro postale c lanice EU, procenjuje se da c e ukupni tros kovi za dostizanje naprednih standarda kvaliteta z ivotne sredine, a tu se prvenstveno misli na primenu pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, iznositi i preko 10 milijardi evra (do godine). Najzahtevniji su sektor voda (5,6 milijardi evra), otpad (2,8 milijardi evra) ali i sektor industrijskog zagađenja (1,3 milijardi evra). Bitan deo tros kova se odnosi na operativne tros kove za rad i odrz avanje novih postrojenja, koji se ne mogu podmiriti iskljuc ivo iz evropskih i međunarodnih izvora inansiranja i koji se moraju inansirati iz budz eta, sredstava privatnog sektora ili kroz naknade. Uspes na realizacija svih ovih projekcija zasnovana je na optimalnom koris c enju ekonomskih instrumenata, razvoju adekvatnih kapaciteta na nacionalnom i lokalnom nivou (ukljuc ujuc i resorna ministarstva, javna preduzec a i jedinice lokalne samouprave). Sa druge strane, direktne ekonomske koristi koje proizilaze iz usklađivanja u oblasti z ivotne sredine tokom istog perioda bi trebalo da nadmas e tros kove u iznosu od skoro 2,4 puta. Iz toga se vidi jasna direktna ekonomska korist za Republiku Srbiju od primene pravnih tekovina EU u oblasti z ivotne sredina, s to je i osnovni prioritet Vlade Republike Srbije. Zadovoljavajuc i nivo kvaliteta z ivotne sredine predstavlja jedan od postulata Evropske unije i svojevrsnu obavezu svake drz ave koja namerava da postane punopravna c lanica. Neisupunjavanje zahtevnih standarda kvaliteta z ivotne sredine koji su propisani evropskim zakonodavstvom nosi skrivene ekonomske tros kove za drus tvo koji moraju da se obrac unaju i transparentno prikaz u. Korist od blagovremenog sagledavanja tih tros kova ogleda se u: izbegavanju s tete po zdravlje (smanjena stopa oboljevanja i smrtnosti prouzrokovanih visokim koncentracijama zagađujuc ih materija u medijumima z ivotne sredina voda, vazduh, zemljis te); izbegavanju s tete po imovinu i poljoprivrednu proizvodnju, kao i koristi po odrz avanje prirodnih ekosistema i ekosistemskih usluga. Procenjeni tros kovi u industrijskom sektoru predstavljaju oko 13% ukupnih procenjenih tros kova u z ivotnoj sredini. Potreban je veliki napor da bi se evropske direktive od znac aja za industrijski sektor, posebno Direktiva o industirjskim emisijama, transponovale i implementirale u Republici Srbiji. Dosta toga je vec uc injeno po pitanju transpozicije, ali je implementacija prilic an izazov, posebno sa spekta neophodnih investicionih ulaganja u c istije tehnologije i napredne tehnolos ke procese. Sa ekonomskog stanovis ta, odsumporavanje toplana c e na primer, biti jedna od najskupljih komponenti, kao i remedijacija kontaminiranih lokacija, itd. Tokom samih pregovora o c lanstvu u EU, u ovoj oblasti svakako c e biti potrebno ispregovarati dodatne, moz da i jedne od najduz ih perioda (tzv. Prelazni periodi) za punu implemetaciju ovih propisa. Gospodin Miroslav Tadić Energetski sektor, industrija i privreda su u velikoj meri povezani sa emisijama gasova sa efektom staklene bas te (GHG) i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija, ublaz avanju posledica klimatskih promena, pa samim tim i postizanju boljeg kvaliteta z ivotne sredine. Primena propisa EU u oblasti klime i energetike, svakako je tros ak za privredu i budz et, ali svakako neophodno i dugoroc no isplativo ulaganje, koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda na trz is tu. U narednom periodu, u oblasti klimatskih promena potrebno je razviti sveobuhvatnu nacionalnu politiku i strategiju koje c e biti u skladu sa Evropskom strategijom i EU Energetskim i Klimatskim okvirnim sporazumom. S ta vis e, EU se posvetila dugoroc nom cilju (2050. ciljevi) da smanji emisije za 80-95% od ispod nivoa do godine, u kontekstu uloge razvijenih zemalja kao grupe koja preduzima slic ne akcije na međunarodnom nivou. Smanjenje emisija do ovog nivoa c e zahtevati od EU da postane niskougljenic na ekonomije (Evropska Unija, 2014.). Prema ovim dugoroc nim ciljevima proizvodnja energije bi trebalo da postane skoro u potpunosti bez emisija ugljenika, koristec i oko 30% manje energije u godini primenom mera energetske e ikasnosti. Samim tim su i izazovi za Republiku Srbiju, kao drz avu kandidata za c lanstvo u EU, i njenu privredu vec ii Za Srbiju je svakako veoma znac ajna c injenica da je EU pod neprekidnom obavezom da se uskladi sa zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC): zakonodavstvo EU je razvilo c itav niz propisa koji se odnose na izves tavanje u skladu sa UNFCCC regulativom. EU je razvila jasan i direktan set zakona u cilju usklađivanja sa mehanizmom monitoringa izves tavanja i veri ikacije u vezi sa emisijama GHG i uspostavila je posebnu politiku u oblasti klimatskih promena kao odgovor na obaveze utvrđene međunarodnim propisima. U cilju usklađivanja sa acquis-om u oblasti klimatskih promena, znac ajni napori su uc injeni i u Srbiji kako bi se unaredili monitoring, kapacitet u izves tavanju i veri ikacija kroz donos enje novih zakona i obuke posebno privrednih subjekata. Zakon o monitoringu, izves tavanju i veri ikaciji gasova sa efektom staklene bas te iz industrijskih i energetskih postrojenja, koji bi trebalo da stupiti na snagu godine, je prvi korak ka implementaciji EU sistema trgovine emisijama (EU ETS), ali i ozbiljan izazov za postrojanje koja potpadaju pod njegovu nadlez nost. Sistem trgovine emisijama EU je moz da i najvaz niji propis koji c e imati znac ajan uticaj na razvoj srpske privrede i energetskog sektora. Usklađivanje sa acquis-om i jac anje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov. Administrativni kapacitet u oblasti klimatskih promena moraju da budu ojac ani i na centralnom i na lokalnom nivou kako bi se osiguralo e ikasno usklađivanje sa implementacijom acquisa. Na taj nac in i privreda c e imati koristi od adekvatno uspostavljenog sistema sa jasnim smernicama i podrs kom u sprovođenju klimatskih propisa. Kljuc ni izazov za Republiku Srbiju je da krene ka niskougljenic noj ekonomiji smanjivanjem GHG emisija i da u isto vreme postigne ekonomske ciljeve i socijalnu koheziju. Ispunjavanje obaveza koje proitic u iz međunarondih sporazuma, posebno Okvirne konvencije UN o promeni klime, takođe predstavlja znac ajan okvir buduc ih strates kih, politic kih i investicionih kretanja u Republici Srbiji. Pored dosadas njih obaveza, drz ave potpisnice konvencije su u najvec em broju Sekretarijatu Konvencije dostavile svoje prve Nameravane doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bas te (tzv. INDCs), u kojima su izraz ene namere smanjenja emsija GHG. Srbija je takođe dostavila svoje INDCs među prvim drz avama jos u junu sa izraz enom moguc nos c u smanjenja od 9,8% godine u odnosu na emisije iz godine. Osim prvih INDCs svake drz ave c lanice koji su postali sastavni i sus tinski deo novog globalnog klimatskog Sporazuma iz Pariza, predviđeni su periodic ni ''ciklusi u kojima bi se INDCs redovno az urirali svakih pet godina. Novi klimatski sporazum iz Pariza usvojen je na 21. zasedanju c lanica Okvirne konvencije UN o promeni klime koje je odrz ano od 30. novembra do 12. decembra godine u Parizu, kao univerzalni i pravno obavezujuc i dokument. Ovi ambiciozni ciljevi nec e moc i biti ostvareni bez doprinosa kljuc nih aktera u domenu energetike, industrije i privrede uops te. Energetski sektor, industrija i privreda c e svakako biti kljuc ni u ispunjavanju obaveza koje proizlaze iz seta propisa EU u domenu energetike i klimatskih promena, ukljuc ujuc i i najvec i deo tros kova aproksimacije. U tom kontekstu usvojeni su i brojni nacionalni propisi i strates ka dokumenta koja daju jasne smernice, poput Zakona o energetici, Zakona o e ikasnom koris c enju energije, Uredbe o merama podsticaja za povlas c ene proizvođac e elektric ne energije, Nacionalni akcioni plan za koris c enje obnovljivih izvora energije, Akcioni plan za energetsku e ikasnost, Strategija razvoja energetike do sa projekcijama za Politike u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske e ikasnosti mogu imati efekte kako na EU-ETS sektore (smanjenjem upotreba fosilne energije) tako i sektore koji nisu obuhvac enu EU ETS sistemom. Emisije u EU ETS sektorima su pod uticajem politika energetske e ikasnosti, politike o obnovljivim izvorima energije i implementacija uredbe o hvatanju i skladis tenju ugljenika, upotrebe leksibilnih mehanizama. Sa druge strane, glavni pravni i politic ki okvir za sektor industrijskih procesa je dat u strates kom dokumentu Strategija i politika razvoja industrije Srbije od do godine. Pored toga, Odluka o zajednic kim naporima 406/2009/EC Evropskog parlamenta i Saveta o naporima drz ava c lanica za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bas te da bi se ispunili ciljevi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bas te Komisije do 2020., stupila je na snagu Godine, iskljuc ivo za smanjenje emisija u sektorima koji nisu obuhvac eni EU ETS-om. Sektori koji nisu obuhvac eni EU ETSom su: saobrac aj (automobili, kombiji), građevinarstvo (posebno grejanje), usluge, mala industrijska postrojenja, poljoprivreda i upravljanje otpadom. To je deo paketa politika i mera u oblasti klimatskih promena i energije koji c e pomoc i da se Evropa transformis e u niskougljenic nu ekonomiju i da se povec a njena energetska sigurnost, dostiz uc i cilj ukupnog smanjenja emisija EU Klimatsko-energetskog paketa (20% smanjenja ispod nivoa iz godine do 2020.). Republika Srbija, jednom kad poc ne proces pregovora, c e morati da doprinese shodno svom relativnom bogatstvu, na ekonomski i tehnic ki izvodljiv nac in, svakako vodec i rac una o odrz ivosti energetskog, industrijskog i privrednog sektora uops te. Tros kovi primene ovih propisa i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, u velikoj meri oslanjaju se na sredstva same industrije odnosno privrede (tzv. sopstveni izvori). Svakako u nomenklaturi tros kova, tu su i fondovi za zas titu z ivotne sredine, komercijalne pozajmice, drz avni budz et ali i donatorska sredstva. Svakako, koris c ene donatorskih sredstava bi trebalo da se optimizira to ukljuc uje uspostavljanje odgovarajuc ih kapaciteta za apsorpciju, tj. adekvatnih institucija i realizacije projekata, kao i uravnotez ene ekonomske strategije koja c e zauzvrat smanjiti potrebe za intervencijama iz drz avnog budz eta. To c e umanjiti tros kove koje c e snositi Republika Srbija. Autor teksta: Miroslav Tadić 8 9

6 10 11 Najbolje i najuspešnije kompanije u osnovama svog poslovanja imaju ugrađene principe čistije proizvodnje NIDO (United Nations Development Organization) je U specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promovis e odrz ivi industrijski razvoj. UNIDO podstic e i smanjenje siromas tva u zemljama u razvoju, kao i razvoj ekonomija u tranziciji. Ova opredeljenja su de inisana u Lima deklaraciji 2013.godine na UNIDO generalnoj konferenciji. U sradnji sa kompanijama ova organizacija pored tehnic ke pruz a i konsultantske usluge. Kod nas Centar za c istiju proizvodnju Srbije pri Tehnolos ko- metalurs kom fakultetu u Beogradu sprovodi navedene aktivnosti. Svaka drus tveno odgovorna kompanija koja brine o zas titi z ivotne sredine mogla bi da se ukljuc i u ove nivou deo UNIDO/UNEP mrez e Centara za sirovinsku e ikasnost i c istiju proizvodnju (RECP Net). Do sada je pomogao u primeni metodologije sirovinski e ikasnije i c istije proizvodnje u preko 70 kompanija u Srbiji i obuc io 64 eksperata za c istiju proizvodnju. Pored projekata u Srbiji, Centar uspes no pruz a konsultantske usluge i u inostranstvu. Poslednje c etiri godine Centar sarađuje sa Međunarodnom inansijskom Korporacijom (IFC) na razlic itim projektima sirovinske i energetske e ikasnosti u Srbiji, Rusiji, Hrvatskoj, Kazahstanu, Uzbekistanu, Ukrajini i Bosni i Hercegovini. Centar sarađuje i sa Vladom Republike Srbije, pa je tako uspes no pripremio i sprovodi projekat Pravilno rukovanje i konac no odlaganje PCB koji inansira Globalni Fond za z ivotnu sredinu (GEF). U aprilu godine, zapoc eo je projekat Implementacija IPPC/IE direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj z ivine i svinja koji Centar za c istiju proizvodnju Tehnolos ko-metalurs kog fakulteta, realizuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zas tite z ivotne sredine Republike Srbije, a uz inansijsku pomoc Ambasade S vedske u Beogradu. Osnovni cilj projekta je podrs ka nadlez nim organima Republike Srbije i operaterima u usvajanju odrz ivog pristupa za implementaciju IPPC/IE Direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj z ivine i svinja. Na globalnom nivou nas Centar je postao deo novoosnovane mrez e centara za e ikasno koris c enje resursa (RECP Net) koju zajednic ki podrz avaju UNIDO i UNEP. Centar za c istiju proizvodnju je od godine postao regionalni koordinator za sve projekte sirovinske e ikasnosti i c istije proizvodnje na Balkanu. U projektu Hemijski lizing, koji uvodi novi poslovni model u upravljanju hemikalijama, nas Centar uc estvuje pod okriljem UNIDO, od godine. Centar je dobio na međunarodnoj sceni brojna priznanja za postignute rezultate u uvođenju ovog poslovnog modela u konkurenciji vis e od 50 oganizacija iz 20 zemalja među kojima i nekoliko zlatnih i srebrnih medalja. EP: Koje kompanije su primenile vašu metodologiju i na koji način započinjete saradnju sa novim kompanijama? Šta su ove kompanije posle obuke promenile u svom poslovanju, imate li načina da pratite i ocenite primenu metodologija? Branko Dunjić: Među preduzec ima koja su uspes no primenila metodologiju uz nas u pomoc su: Metalac, Knjaz Milos, Imlek, Carnex, EPS, Zvezda-Helios, Bambi-Banat, S tark, Maxima, Sojaprotein, Tarkett, Umka, Chemical Agrosava, Galenika Fitofarmacija, Unipromet, Delta-Agrar kao i kompanije iz gradova Panc evo i C ac ak. Po pravilu, najbolje kompanije i najbolje usvajaju i primenjuju metodologiju sirovinski e ikasinije i c istije proizvodnje. Nas i obuc eni eksperti posle s est meseci od zavrs etka projekta obilaze kompanije i interesuju se za stvarnu primenu opcija c istije proizvodnje. Te kompanije zadrz avaju tim koji je formiran u toku obuke i nastavljaju sa sistematskim pristupom analize materijalnog i energetskog bilansa i stalnim unapređenjima. Iskustvo govori da su opcije za koje su investicije ispod skoro u potpunosti primenjene, ono do oko 60 % a one za c iju je realizaciju potrebno vis e od oko 30 %. Gornja granica vremena otplate investicija u mere c istije proizvodnje koja je prihvatljiva za nas e kompanije je oko 3 godine. U poc etku smo saradnju sa kompanijama zapoc injali posle serija informacionih seminara po c itavoj Srbiji, i preko lic nih kontakata. Sada se kompanije sve vis e javljaju same, ali je i dalje najvec i broj projekata ko inansiran od strane razlic itih donora (UN, IFC, bilateralna pomoc ). EP: Da li je čistija proizvodnja u Srbiji dovoljno zastupljena, kakvi su Vaši utisci sa terena? Šta su osnovne prepreke i problemi da bi fabrike dugoročno bile odgovorne u pogledu zaštite životne sredine? Branko Dunjić: Apsolutno ne. Vec ina nas ih kompanija c istiju proizvodnju posmatra kao nevaz nu, sporednu stvar, vezanu za zas titu z ivotne sredine, dok ona u stvari predstavlja ozbiljnu poslovnu strategiju, odrz ivu na duz i rok. Poslovnu strategiju zasnovanu na domac inskom poslovanju, stalnom preispitivanju i unapređenju, znatiz elji. Strategiju zasnovanu na odgovornosti prema sebi, okolini, prirodnim resursima i buduc im generacijama. Istinu za volju, nas e kolege iz c itavog sveta kaz u da je slic no i kod njih. Ponovo mogu da kaz em da najuspes nije i najbolje kompanije u osnovama svoga poslovanja imaju ugrađene principe c istije proizvodnje. Osnovne prepreke su zastarelost tehnologije i nedostatak novca. Nas a industrija je u poslednjoj dekadi XX veka, izgubila korak i ostala bez novca. Tako je sada je primorana da radi nee ikasno, gubec i novac kroz preteranu i nee ikasnu potros nju energije, sirovina, hemikalija i vode. Ne postoje inansijske olaks ice za uvođenje c istije proizvodnje, primec ujemo i nedovoljno sprovođenje zakona. Pri tome, cene vode i energije su relativno niske (iako i na tom nivou preskupe za neke!), pa to jos vis e doprinosi nezainteresovanosti kompanija za ovu vrstu projekata. Sve to dovodi do neke vrste apatije i neverice u moguc nost promene, pa se c esto ne uvode poboljs anja koja ne kos taju nis ta. Gospodin Branko Dunjić, Direktor Centra za čistiju proizvodnju programe i unapredi svoje poslovanje ali, kako kaz e nas sagovornik dr Branko Dunjic direktor Centra za c istiju proizvodnju Srbije, nije tako. Postoje faktori koji utic u na nezainteresovanost kompanija i formiranje stava da je to nevaz na i sporedna stvar. EP: Centar za čistiju proizvodnju Srbije postoji u okviru projekta UNIDO. Održali ste brojne seminare i obuku za preko 70 kompanija. Recite nam nešto više o centru i rezultatima vašeg rada? Branko Dunjić: Centar za c istiju proizvodnju Srbije osnovan je godine i deluje u okviru Tehnolos ko-metalurs kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Centar je na globalnom Dobili smo i priznanje za najbolji Centar u svetu koji sprovodi ovaj projekat. Medalje su pored Centra, dobili i partneri Knjaz Milos, Ecolab, Henkel i Bambi-Banat. S obzirom da ovde nemamo vis e mesta za objas njavanje poslovnog modela, neka vas i c itaoci posete ili nas sajt, Do sada (od do 2015.) ukupno je u projektima uc estvovalo preko 70 kompanija sa oko zaposlenih i prosec ne us tede po kompaniji (ne rac unajuc i projekat sa EPS-om) iznose oko godis nje uz: Prosec no smanjenje potros nje vode m3/god. Prosec no smanjenje potros nje el. energije: 500 MWh/god. Prosec no smanjenje emisije CO2: 500t/god

7 12 13 Biznis sektor ne voli mnogo zelene priče drz ivi razvoj podrazumeva ravnotez u između potros nje O prirodnih resursa i sposobnosti da se obnove prirodni sistemi. Nema precizne de inicije, c ak se u rec nicima poc etkom 20.veka, na primer u Oxford rec niku, ne spominje termin sustainability. Jedna od modernijih de inicija iz godine povezana je sa Bruntland komisijom i predstavljena je u izves taju Nas a zajednic ka buduc nost. Tada je zakljuc eno koje su osnovne smernice buduc eg delovanja Ujedinjenih nacija u domenu zas tite z ivotne sredine. Ova de inicija glasi: Odrz ivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadas njice, a pri tome ne ugroz ava moguc nost buduc ih generacija da zadovolje svoje potrebe. Bruntland komisija je inac e, svetska komisija za zas titu z ivotne sredine i razvoj, a nju je godine osnovala organizacija Ujedinjene nacije. Naziv je dobila prema prezimenu premijerke iz Norves ke koja je tada predsedovala Svetskom komisijom za z ivotnu sredinu, a zvala se Gro Harlem Bruntland. Gospođa Aleksandra Mladenović, izvršni direktor, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine Ovom prilikom za bilten ODGOVORNE KOMPANIJE razgovarali smo sa gospodjom Aleksandrom Mladenovic iz udruz enja Ambasadori odrz ivog razvoja i z ivotne sredine. Zanimalo nas je da li ovo udruz enje sledi spomenuta nac ela, i da li prema njihovom iskustvu industrijski sektor u Srbiji vodi brigu o buduc im generacijama i njihovim potrebama. EP: Recite nam nešto više o Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine? Čime se sve bavi udruženje, kakva su vaša saznanja o zaštiti životne sredine u Srbiji uzimajući u obzir činjenice? Aleksandra Mladenović: Strukovno udruz enje Ambasadori odrz ivog razvoja i z ivotne sredine u osnovi svog delovanja ima c etiri stuba: obrazovanje, promocija nauc no-istraz ivac kog rada i inovacija, zas titu z ivotne sredine i odrz ivi razvoj, ukljuc ujuc i sve njegove komponente. Posebno, imamo znac ajne aktivnosti u okviru regionalne međunarodne saradnje, sa posebnim konsultativnim statusom u UN ECOSOC, akreditacijom u UNEP/u i mnogim drugim znac ajnim međunarodnim organizacijama. U okviru tima imamo struc ne lidere i eksperte, na c ijem iskustvu nadogradjujemo rad. Pitanjima od znac aja za zas titu z ivotne sredine, bavimo se iz vis e uglova. Kao strukovno udruz enje eksperata, predlaganjem res enja za uoc ene probleme, iz ugla struke, nauke i prakse. Kao organizacija civilnog drus tva formulisanjem kritic kih pogleda zasnovanim na znanju i informacijama u odnosu na aktivnosti od strane donosilaca odluka, kad su u pitanju bilo veliki ili mali problemi u z ivotnoj sredini. Kao građanke i građani nosioci glavnih promena u drus tvu, podrz avamo i sarađujemo sa svim organizacijama, institucijama, udruz enjima, lokalnim zajednicama i nacionalnim institucijama, kako bismo svi zajedno obezbedili zdravu z ivotnu sredinu i omoguc ili nesmetan razvoj i prosperitet za sebe, svoje okruz enje i buduc e generacije. Imajuc i vis e puta priliku i inicijativu da i sami uc estvujemo u predlaganju, davanju mis ljenja, kritikama, ispravkama regulative koja se odnosi pre svega na otpad, vode, hemikalije, zas titu prirode, podrz avamo sve pozitvne promene u zakonskoj regulativi koje moraju da se dese u procesu pridruz ivanja Evropskoj uniji, kako bismo pokazali potencijal, spremnost i dobru volju da budemo pokretac ka snaga tih promena. Nas a zakonska regulativa je u dosta visokom procentu usaglas ena sa evropskom regulativom, c ijim tekovinama stremimo. Međutim, veliki je problem u implementaciji regulativa i mehanizmima sankcionisanja neodgovarajuc ih postupaka pojedinaca i institucija/privrednih subjekata. Usled toga dolazi i do nepredviđenih akcidentnih situcija u z ivotnoj sredini, opasnih po zdravlje ljudi i prirode. EP: Poglavlje 27. je samo jedno od poglavlja koje bi trebalo da se otvori kako bi Srbija pristupila EU. Šta sve treba da učinimo da bismo ispunili tražene standarde? Aleksandra Mladenović: To je dug put za nas u zemlju. Poglavlje 27 (z ivotna sredina i klimatske promene) je veoma zahtevno i tes ko ga je porediti sa ostalim poglavljima (na primer ima oko 60 direktiva EU koje treba usvojiti i primeniti). Kaz u da je to najkompleksnije i najzahtevnije poglavlje, upravo zbog te kompleksnosti i velikog broja zahteva koji moraju da se ispune u ogranic enom vremenskom periodu. Mnogo toga c e Srbija u skladu sa svim svojim raspoloz ivim sredstvima, i u ljudstvu i materijalnim, morati da ispuni u okviru Poglavlja 27. Neki od problema za Srbiju su i neadekvatan sistem upravljanja otpadom i otpadnim vodama (kako zbog infrastrukture tako i zbog sistemskih res enja). Zatim, nedovoljno razumevanje klimatskih promena i neprimenjivanje mera za njihovo ublaz avanje. Spomenimo i nee ikasni sistem inansiranja zas tite prirode i zas tite z ivotne sredine, jos uvek neuspostavljeno e ikasno i odrz ivo upravljanje prirodnim resursima... Dakle, mnogo je problema koji se nisu blagovremeno res avali, dosadas nji pristup doveo je do toga gde se sada nalazimo, da nas boli glava od tog famoznog Poglavlja 27 i da ne znamo kako c emo uspeti da ispunimo sve zahteve! Zato je vaz no da identi ikujemo na vreme tj. odmah pitanja za koja c emo traz iti od EU duz e rokove za primenu. U tom smislu trebac e nam i dalje međunarodna i posebno podrs ka razvijenijih zemalja. Posebno onih koje su pros le kroz c itav proces, i u konsultantskom i u inansijskom pogledu, s to c emo moc i da ostvarimo kroz IPA i druge dostupne fondove u ovoj fazi pristupanja EU. Bic e nam potrebna pomoc bilateralnih donora i odvajanja sopstvenih sredstava. EP: Kako industrija i proizvodne kompanije čuvaju životnu okolinu u Srbiji? Da li je korporativna odgovornost dovoljno razvijena? Aleksandra Mladenović: S to se tic e korporativne odgovornosti, to je nes to s to sve vis e poslednjih godina postaje aktuelno i dobro je s to je tako. U narednih par godina imac emo dobro de inisane privredne subjekte koji c e opstajati na sve zahtevnijem trz is tu u pogledu pos tovanja principa oc uvanja z ivotne sredine i odrz ivosti razvoja. Vrlo je jednostavno, tzv. zelene nabavke ili odrz ivo koris c enje i proizvodnja sve vis e su termini koji nisu preporuc eni, nego obavezni. Kada neka irma uc estvuje na tenderima, a ovo ne postoji, vrlo lako mogu izgubiti poslove. A to biznis sektor najmanje voli. Dodus e, biznis sektor ne voli mnogo ni sve te sve te ekolos ke, tj. zas titarske, zelene pric e. One su zahteve, tu su moranja i propisi, ali s to pre se suoc e sa c injenicom da Evropska unija (i međunarodno trz is te) z eli u svoje c lanstvo samo drz ave sa jasno de inisanom politikom zas tite z ivotne sredine, manje c e boleti kasnije. Vec je krajnje vreme da se naviknemo na bacanje razlic itog smec a u kante razlic itih boja, i da manju kolic inu hrane bacamo neiskoris c enu. Neophodno je da se naviknemo i na iltere koje fabrike moraju da ugrade, na obnovljive izvore energije umesto individualnih loz is ta zbog kojih je bar pola Srbije tokom zime danima u magli, smogu i dimu. Sve te stvari moraju da bole, da ih manje ili vis e volimo, ili prihvatamo. Odnosno - da budemo spremni da se menjamo. Mnoge kompanije su vec napravile svoje programe korporativne odgovornosti. Posebno bih ukazala na kompaniju Tetra Pak Production d.o.o, sa kojom vec trec u godinu sarađujemo na projektu Eko-paket (obrazovno-pokazni projekat o pravilnom postupanju sa tetra pak ambalaz om). Dakle, mi sarađujemo vrlo lepo kroz nas e programe Fondacije za obrazovanje o z ivotnoj sredini (programi Zeleni kljuc, Plava zastava, Ekos kole, Mladi eko-reporteri) sa Tetra PAk Production d.o.o.. Takođe, i sa hotelom Radisson Blu i IN hotelom, Javnim preduzec em Ada Ciganlija i Gradom Beogradom, VIP Mobile, mnogim lokalnim zajednicama, RECAN fondacijom. Sve su to irme, organizacije, na kraju krajeva i uprave koje z ive od novca građana. One su u skladu sa svojim poslovnim opredeljenjima odabrale ne bas jednostavan i lak put da budu drus tveno odgovorne prema svojoj i sredini koju pozajmljuju od ostalih građana. Uzimajuc i vodu, prostor, energiju, kroz unapređenje uslova u istoj toj sredini, vrac aju deo pro ita kako bi imali resurse s to duz e i s to bolje iskoris c ene. EP: Koji su najbolji primeri iz prakse koje bi trebalo da sledimo? Šta bi najpre trebalo da implementiramo? Aleksandra Mladenović: Sve aktivnosti u oblasti zas tite z ivotne sredine imaju vec u s ansu da uspeju, ako na res avanju rade struc ni ljudi i ako obrazovanje za z ivotnu sredinu nađe svoje pravo mesto. Neophodno je da odgovorno ponas anje prema z ivotnoj sredini i resursima postane drus tvena norma. Ambasadori odrz ivog razvoja i z ivotne sredine, upravo zato neguju obrazovanje, promociju nauc no-istraz ivackog rada. Inovaciju i struku u oblasti zas tite z ivotne sredine i odrz ivog razvoja. Za sada su najbolji primeri iz prakse 56 vaspitno-obrazovnih ustanova iz cele Srbije koje su ukljuc ene u program Eko-s kole i koje u svojim lokalnim zajednicama promovis u prave vrednosti o z ivotnoj sredini. Tu su i dva velika hotela u Srbiji c ija je uprava dovoljno svesna da uvidi koliki su korisnici resursa i zagađivac i z ivotne sredine. Oni svoj rad koncipiraju na odrz ivosti i oc uvanju u skladu sa kriterijumima Zelenog kljuc a. Tu je i Ada Ciganlija, javno preduzec e koje zajedno sa gradskom upravom Beograda svake godine radi na poboljs anju uslova za korisnike ove plaz e i za to bivaju serti ikovani kao plaz a sa Plavom zastavom. Zatim, rade i stotine Mladih eko-reportera koji ne okrec u glavu od svakodnevnih problema zagađivanja vode, vazduha, zemljis ta. Oni umeju da vide i ono s to je dobro i ono s to nije i da predloz e moguc a res enja. Tu smo svi mi građani ove jedine Srbije koju imamo i ako mi ne poc nemo da primenjujemo primere dobre prakse, da pravimo dobre zakone i da ih pos tujemo, da c uvamo svaku nas u biljku i z ivotinju jer je nama vredna, ako to sve ne uradimo sami za sebe, nec emo biti dobri ni sebi samima, a nec e nas takve neodgovorne hteti ni Evropa

8 14 15 Nužno je osnivanje posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine ovodom objavljivanja biltena ODGOVORNE KOMPANIJE P pozvali smo za sagovornika Ivana Karic a koji se nalazi na c elu stranke Zeleni Srbije. Ova partija se u svojim namerama i akcijama ugleda na iskustva slic nih Zelenih partija u Evropi i svetu. To znac i da se bavi temama zas tite z ivotne sredine, promovis e odrz ivi razvoj drus tva kao i razvoj novih perspektiva u Evropskoj uniji. Z eli da podrz i toleranciju i mirnu komunikaciju u Evropi i njenim institucijama. Vaz an doprinos daje u razvoju alternativnih globalnih struktura u saradnji sa Zelenim partijama bilo gde da se nalaze. U svom delanju i realizaciji programskih opredeljenja Zeleni Srbije sarađuju sa udruz enjima, izic kim licima, predstavnicima biznis sektora (s to je ovom prilikom od posebnog znac aja), lokalnim i nacionalnim institucijama i politic kim strankama u zemlji i inostranstvu. postoji grad ni ops tina, koje nema problema sa zdravljem svojih građana, zagađenjem vode, zemljis ta ili vazduha. Postoji veoma ozbiljna zelena mrez a građanskih inicijativa, ali tek nas im ulaskom u Narodnu skups tinu takve akcije postaju vidljivije i sa vrlo jasnim dometima i postignuc ima. Mi upravo zbog toga kombinujemo građanske akcije sa protestima, a irmis emo oblike neposredne demokratije, peticije, javna zagovaranja, narodne zakonodavne inicijative, javne debate, po ugledu na evropske zelene partije. Otvaranje pregovora sa Evropskom unijom je s ansa da se kroz Poglavlje 27. uredi sistem upravljanja zas titom z ivotne sredine. Osnivanje posebnog ministarstva i investicionog zelenog fonda su nuz ni koraci za osposobljavanje sistema. Zeleni Srbije za to imaju pripremljen program i politiku. EP: Kako prema Vašem mišljenju treba pomoći ili podstaknuti kompanije, strane investitore i fabrike da svoje poslovanje učine odgovornijim kad je reč o ekologiji i zaštiti prirodnih resursa? Ivan Karić: Osnovni uslov je strogo pridrz avanje donetih zakona i pravila, koji ne smeju biti selektivno primenjivanji. Ekolos ki uslovi moraju biti jasno de inisani i unapred poznati za sve investitore. Sa druge strane, 21. vek je doba razvoja zelene proizvodnje i ekolos ke industrije koja danas res ava probleme, a ne pravi ih. Ovo podrazumeva doslednu primenu principa cirkularne ekonomije u zelenom razvoju Srbije. Gospodin Ivan Karić, predsednik stranke Zeleni Srbije EP: U srpskom parlamentu stranka Zeleni Srbije je jedini politički predstavnik kojoj je osnovna programska orjentacija ekologija i zaštita životne sredine. Moramo reći da imamo samo jednog poslanika. Možete li da uporedite parlamente drugih razvijenih zemalja sa našim parlamentom, i šta to u praksi znači? Ivan Karić: Situacija u Srbiji se nalazi na rubu ekolos ke katastrofe. Problemi u z ivotnoj sredini su problemi koji se dugoroc no res avaju. Ne samo zato s to njihovo res avanje kos ta, vec zato s to su posledice zagađenja i prekomernog tros enja prirodnih resursa dalekosez ne. U novc anom iznosu ekolos ke posledice po ekonomiju, energetsku stabilnost, poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju, od jedne zemlje moz e nac initi ekonomskog roba. Utic e i na evrointegracije kojima sada sve parlamentarne stranke tez e. Srbija nema samostalno ministarstvo zas tite z ivotne sredine, a sistem se preko dvadeset godina urus ava. Ne EP: Šta mislite o tome da se u državnom sektoru uvedu električni automobili kao sredstvo prevoza i na taj način smanji emisija gasova koji zagadjuju vazduh? Ivan Karić: Javni gradski saobrac aj i prevoz u drz avnom sektoru mora da koristi obnovljive izvore. Na taj nac in govorimo o us tedama u budz etu, ali i smanjenju zagađenja u urbanim sredinama. To su danas veoma dostupne tehnologije, koje su davno izas le iz eksperimentalne faze i ne predstavljaju svemirska c uda. Pored toga drz ava moz e da pronađe nac in da podstic e kupovinu takvih vozila u privatnom sektoru osnivanjem namenskih lizing kompanija u saradnji sa nekom energetskom kompanijom ili proizvođac em hibridnih i elektric nih automobila. Cilj Zelenih je da jedna velika automobilska industrija prenese proizvodnju hibridnih i elektric nih automobila i autobusa u okolinu Beograda. EP : Koje su nase najveće prednosti na kojima treba da radi i lokalna zajednica i kompanije, a koji su naši nedostaci i propusti kada je u pitanju poboljšanje energetske e ikasnosti, održivog razvoja? 14 Ivan Karić: Gradovi su nam najvec i gubitas i energije. Masovno koris c enje solarnih panela za toplu vodu bi doprineo us tedi od 30% elektric ne energije na javnim i privatnim objektima i ravnim krovovima gradova. Najbolji primer ovakve racionalnosti je grad Barselona. Za ovakvu opremu imamo domac e proizvođac e i to je prilika za nova zelena radna mesta. Mnogi gradovi su nam na rekama. Iz toplotnih pumpi velike snage koje koriste energiju vode reka za grejanje i hladjenje moz emo da dobijemo energiju za grejanje i hladjenje i do pet puta jeftiniju. Primer je grad Malme. Postoje znanja i kompanije za proizvodnju ovakve opreme u Srbiji. Ovi primeri su odlic na s ansa za razvoj zelene energetske industrije. Danas vec postoje i manje energetske kompanije koje sklapaju ugovore o isporuci energije za grejanje i hlađenje na bazi toplotnih pumpi i solarne energije, jeftinije od daljinskih sistema. Sve gradske toplane treba objediniti u nacionalnu ESCO kompaniju, transformisati i izmeniti njihove izvore i nac in dobijanja energije. Takva komapnija bi trebalo da investira u fasade i zamenu prozora, a da investiciju otplati iz us teda. Na ovaj nac in bi pokrenuli i veliki deo građevinske i tehnic ke operative. To se mora dogoditi s to pre. To je kao ulaganje u novu proizvodnju elektric ne ili toplotne energije. Najc istija je i najjeftinija energija je ona koju ne moramo da proizvedemo. Milijarda evra uloz ena u ovaj posao donosi radnih mesta. Energetske kompanije vec stiz u sa projektima izgradnje kogeneracijskih toplana na bazi agro i s umskih ostataka koje mogu da proizvode toplotu, elektric nu energiju, aktivni ugalj kao dodatni proizvod, a mogu da snabdevaju hladnjac e i sus are energijom. U Srbiji je los a praksa da se ovakvi agro i s umski ostaci spaljuju ili ostave da trule. Nas e termoelektrane u naredne tri godine pored lignita tehnolos kom inovacijom treba da koriste 40% biomase u postupku kosineracije kao energent u kombinovanom nac inu sagorevanja. To nije tehnolos ki problem, a opet govorimo o hiljadama novih zelenih radnih mesta i smanjenju uticaja na zdravlje dece i pluc nih bolesti uops te. Ogromne kolic ine pepela iz termoelektrana danas predstavljaju ekolos ku opasnost, a mogu biti ozbiljan resurs u građevinskoj industriji i putogradnji. Sva vec a mesta u Vojvodini mogu da imaju svoje manje energane koje na bazi agro ostataka ili biomase mogu da proizvode toplotu za grejanje, plastenike, sus are, hladnjac e i elektric nu energiju i budu energetski samodovoljni. Za sva ova zelena res enja potrebno je malo politic ke volje i ekolos ke smelosti. 15

9 16 17 Ključni problem je stanje u društvu i javnosti N as sagovornik Aleksandar Jovovic je redovni profesor Univerziteta u Beogradu, na Mas inskom fakultetu. Fokus u istraz vanjima i nauc nom radu profesora Jovovic a je procesno inz enjerstvo i zas tita z ivotne sredine. Punopravni je c lan mnogobrojnih vladinih i nevladinih organizacija. Sarađivao je sa velikim brojem međunarodnih institucija i organizacija u Srbiji i regionu Balkana. U vezi sa ODGOVORNIM KOMPANIJAMA od njega smo c uli mnogo toga. profesor dr.aleksandar Jovović EP: Šta Srbija treba da uradi da bi se zaštita životne sredine zakonski na pravi način odvijala? Kako da se strani investitori obavežu na visoke standarde po ovom pitanju? Aleksandar Jovović: S to se tic e z ivotne sredine, pos tovanje propisa je klasic no politic ko pitanje. Zavisi direktno od politic ke volje. Srbija generalno ima dosta dobre propisane zakone koji se odnose na zas titu z ivotne sredine. Nije sve transponovano iz EU, ali u smislu zas tite vaduha deo propisa je kod nas vec godinama. Mi smo imali pravilnik o emisijama zagađenja jos 1997.godine, sada imamo uredbu koja vaz i vec 5 godina. Poenta je da li se to pos tuje ili ne. Vrlo retko se pos tuje, najvec i sistemi nemaju moguc nosti da ispos tuju propise. Kompletna elektroprivreda, industrijski kompleksi i slic no nisu u moguc nosti da prate propise.treba im veliki period da dobiju sredstva, da sredstva uloz e recimo u odsumporavanje da bi se ispos tovalo zakonodavstvo koje je slic no sa evropskim. Postoje c ak i sankcije. Na terenu se des ava to da inspekcija obilazi komintente i propis e im određene mere i kazne. Novc ane kazne nisu male, ali nisu ni znac ajne. Praktic no, ni jedan direktor ne moz e nis ta osim da bude kaz njen. Plac aju kazne ali nema mehanizma s ta uraditi ako nemate taj novac. Izgradnja postrojenja za smanjenje zagađenja kos ta vis e miliona evra. Manje zahtevni projekti su uglavnom zavrs eni, kao na primer rekonstrukcija elektro iltera u JP EPS, a moz da samo na par njih nije. Recimo TE Morava krec e sa rekonstrukcijom. Ali da biste uloz ili u odsumporavanje treba vam 200 miliona evra. Znac i, morate dobiti kredit ili nekakva nepovratna sredstva. Za TE u Kostolcu dobijen je kredit iz Kine, ali i za dobijanje kredita treba vam dosta vremena. Mnogo bolja je situacija kada su u pitanju strane kompanije, koje su tu u vlasnis tvu stranih investitora. Te kompanije imaju svoja kompanijska pravila, i nezavisno od nas eg zakonodavstva oni bi uveli mere. Mislim na irme poput Lafarge, Coca Cola, Titan. Oni imaju neka pravila koja moraju da zadovolje i ulaz u u sektor z ivotne sredine. Najvec i problem je prema mom mis ljenju u irmama koje su drđavno vlasnis tvo. Ogromne su po kapacitetu, i potrebna im je ogromna kolic ina novca, ili su u tako tes kom stanju da ne znamo s ta c e biti sa njima. EP: Kakvo je stanje u našoj javnosti i društvu, na kakvom je nivou svest o značaju zaštite životne sredine? Aleksandar Jovović: Stanje u srpskom drus tvu i javnosti je kljuc ni problem. Drus tvo kao takvo, ne razume problem nepos tovanja z ivotne sredine. To ne razumeju ni politic ari. Pitanje je koliko kos ta nepos tovanje zakonskih propisa kada je energetski sektor u pitanju, na duz i rok, kroz skrac ivanje godina z ivota, kroz broj obolelih od raznih bolesti? Znac i, ljudi ne umiru trenutno zbog zagađenja, vec investiraju u bolesti. Nama je recimo povec an broj obolelih u nekim zonama jer udis u ovakav ili onakav vazduh. Vi vas e zagađenje s aljete drugim zemljama, one s alju vama Tes ko je bas tako lako napraviti procenu. Ali, to je sus tina, da z ivotna sredina utic e na kvalitet z ivota. Kada je Evropa donela novu Industrijsku direktivu, oni nisu to odluc ili tek tako. Uradili su analizu prethodne direktive, i zakljuc ili da se sumpor u nekim delovima EU znac ajno smanjio tj. postignuto je da u najzagađenijim delovima EU fabrike ispus taju minimalno koliko se moz e. Na dugac ak rok, su jako mnogo dobili, i onda su napravili novu tehnoekonomsku analizu. Ta studija je na sajtovima EU. Studija govori koliko c e kos tati ispunjenje nove u milijardama evra, a koliko c e se vratiti kroz to s to c e ljudi biti zdravi, manje se lec iti i slic no. Kada z ivite u siromas noj zemlji, tu mislim na sve oko nas ne samo na Srbiju, vi treba da uloz ite milijardu evra samo u elektroprivredu. Neulaganje te milijarde vas kos ta na određeni vremenski period 30 milijardi. Tih 30 milijardi su vama razvuc ene, apstraktne, ne vidite ih i nemate osec aj da zaista pro itirate. Sa druge strane ne moz ete ni da zatvorite energetski sektor. Drz ava c e svakog akutno opasnog zagađivac a da zatvori, naravno ali u redovnoj situaciji toleris e. EP: Kako uvesti tokom celog perioda obrazovanja predmete u vezi sa zaštitom životne sredine, kako promeniti način razmišljanja svih aktera u društvu i da li se prema Vašem mišljenju radi dovoljno na tome? Aleksandar Jovović: Najbolje je raditi sa novim, mladim generacijama, ali oni kada odrastu shavate da sve to ne funkcionis e. Ne funkcionis e, jer nemate u kontinuitetu politic ku odluku. Hoc ete da budete normalna zemlja po svim pitanjima i sprovedite to na duz i rok! Zamislite da ste poc eli da vaspitavate decu od 5 godina. Danas bi imali ljude od 20 godina koji potpuno drugac ije razmis ljaju. Niko se time ne bavi ozbiljno. Svi imaju te programe u vrtic u, s kolama, evo ja predajem 5 predmeta o z ivotnoj sredini. I to dobro zvuc i, ali iz milion tehnic kih, administrativnih problema stvari ne funkcionis u. Ministarstvo u kljuc nom sektoru za izdavanje integrisanih, tzv. Ekolos kih, e dozvola ima troje zaposlenih. VESTI Usvojen set zakona iz oblasti zaštite životne sredine U petak 19. februara godine usvojen je set zakona iz oblasti zas tite z ivotne sredine. U saops tenju Ministarstva poljoprivrede i zas tite z ivotne sredine navedeno je da je usvojen Zakon o zas titi prirode kojim je predviđeno formiranje Zelenog fonda. Usvojen je i Zakon o upravljanju otpadom c ije izmene bi trebalo da doprinesu razvoju privrede, obezbeđivanju kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podlez u izdavanju integrisane dozvole, uspostavljanju kontinuiteta u sistemu inansiranja upravljanja otpadom i posebnim tokovima otpada i uspostavljanju osnova cirkularne ekonomije. Takođe je usvojen i Zakon o zas titi prirode c ijim izmenama se utvrđuje nadlez nost resornog ministarstva za davanje saglasnosti na sektorske planove i program koris c enja prirodnih resursa u zas tic enim podruc jima i podruc ju ekolos ke mrez e. Osim toga, uveden je pojam geoparka kao podruc ja jasno de inisane povrs ine u okviru koje se s tite, c uvaju, prezentuju i promovis u objekti geonasleđa. Predviđeno je i da resorno ministarstvo obaves tava javnost o postupku pokretanja zas tite prirodnog podruc ja I, II i III kategorije na internet stranici Kada bi od jutra do sutra izdavali sve dozvole, ne bi ih izdali na vreme u skladu sa propisima. Kada z ivite u inansijski problematic noj drz avi, onda je sve komplikovano. U periodu 90-tih su sve drz ave EU doz ivele najvec i uspeh, a mi smo bili u sankcijama i ratnim dejstvima. Stali smo i napravila se ogromna razlika koju je tes ko nadoknaditi. Pa ni Bugarska, Slovenija I Hrvatska ne mogu da sustignu rokove koje su sebi zadale u pregovorima sa EU tek tako. ministarstva, ali i da c uvar zas tic enog podruc ja dobija status sluz benog lica, navodi se u saops tenju Ministarstva poljoprivrede i zas tite z ivotne sredine. Podsetimo, 17. februara godine usvojeni su predlozi Zakona o zas titi z ivotne sredine, Zakona o zas titi prirode i Zakona o upravljanju otpadom. Autor: Sandra Jovićević 16 17

10 18 19 Agencija za zaštitu životne sredine Privredne aktivnosti ticaji privrednih (ekonomskih) aktivnosti na z ivotnu U sredinu, koji se odraz avaju u klimatskim promenama, emisijama zagađujuc ih materija u vode i vazduh, gubitku biodiverziteta i degradaciji zemljis ta i ekosistema, uporno se nagomilavaju kao rezultat decenijama duge prekomerne potros nje i nedovoljnih ulaganja u odrz avanje i zamenu resursa. Sa druge strane, odrz iv ekonomski rast zasniva se na e ikasnom koris c enju prirodnih resursa i na visokom nivou zas tite i poboljs anja kvaliteta z ivotne sredine. Zato je neophodno sprec iti dalje zagađenje z ivotne sredine i promovisati odrz ivu proizvodnju i potros nju, tako da ekonomski rast ne uzrokuje proporcionalni porast degradacije z ivotne sredine. Usklađena integracija pitanja u oblasti z ivotne sredine kroz mnoge domene sektorske politike moz e da pomogne povec anju e ikasnosti kojom se koriste prirodni resursi i tako pomogne "ozelenjavanju" ekonomije smanjenjem uobic ajenih pritisaka na z ivotnu sredinu koji potic u iz mnogobrojnih izvora i ekonomskih aktivnosti. 1. Industrija Sektor industrije pruz a mnoge vaz ne ekonomske i socijalne koristi kao s to su proizvodnja dobara i proizvoda, obezbeđivanje zapos ljavanja i poreskih prihoda. Sa druge strane, industrija uc estvuje u emisijama zagađujuc ih materija u vazduh i vode, degradaciji zemljis ta, generisanju otpada, koris c enju energije i dr. Problemi zagađenja z ivotne sredine u Republici Srbiji su dobrim delom rezultat zastarele tehnologije i opreme, kao i niske energetske i sirovinske e ikasnosti, s to je donekle posledica nedostatka inansijskih sredstava za poboljs anje postojec eg stanja. U cilju sprec avanja i kontrole zagađivanja preduzec a treba da rekonstruis u ili inoviraju postojec e tehnolos ke procese, uvedu najbolje dostupne tehnike i najbolje prakse po z ivotnu sredinu. Preduzec a mogu uvesti dobrovoljne mere kao s to su: serti ikacija SRPS-ISO standarda i EMAS (Eco Management and Audit Scheme Sistem upravljanja zas titom z ivotne sredine i provere), uvođenje c istije proizvodnje, itd. C istija proizvodnja podrazumeva e ikasnije koris c enje sirovina i energije, smanjenje emisija i nastajanja otpada. Prednost uvođenja sistema za upravljanje zas titom z ivotne sredine, kao i c istije proizvodnje, nije samo u funkciji zas tite z ivotne sredine, vec i smanjenja tros kova, povec anja konkurentnosti, tehnologija i ves tina na međunarodnim trz is tima i s irenju trz is nog poslovanja. Agencija za zas titu z ivotne sredine industriju prati preko sledec ih indikatora: Serti ikacija u skladu sa standardom ISO Uvođenje sistema EMAS Uvođenje c istije proizvodnje Licenciranje za Eko-znak Sprovođenje mera zas tite z ivotne sredine u sektoru industrije 2. Energetika Energetski sektor je kljuc an, kako sa stanovis ta ekonomskog razvoja, jer obezbeđuje industrijska, komercijalna i socijalna bogatstva, tako i u odnosu na res avanje mnogih vaz nih problema z ivotne sredine. U svim sektorima energetike i u svim fazama od proizvodnje do potros nje vrs i pritiske na z ivotnu sredinu, kao s to su: emisije zagađujuc ih materija u vazduh i vode, degradacija zemljis ta, generisanje otpada, i dr. Ovi pritisci doprinose klimatskim promenama, ugroz avanju prirodnih ekosistema, kao i sredina koje je c ovek formirao, a imaju i negativne efekte na ljudsko zdravlje. Sektor energetike je znac ajan zagađivac z ivotne sredine u Republici Srbiji. Nepovoljan uticaj uglavnom potic e iz elektrana koje koriste lignit kao gorivo, kao i iz naftne industrije. Tehnolos ka zastarelost energetskog sistema uslovljava i nisku energetsku e ikasnost i ozbiljno opterec uje z ivotnu sredinu. Da bi se prevazis li postojec i nedostaci, energetska politika je fokusirana na koris c enje obnovljivih izvora energije, implementaciju programa energetske e ikasnosti, programa racionalne upotrebe energije, na uspostavljanje mehanizama c istog razvoja, kao i na povec anje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, i dr. Razvoj c istog, e ikasnog i sigurnog snabdevanja energijom, koris c enja energije koja manje zagađuje z ivotnu sredinu, kao i e ikasno upravljanje prirodnim resursima, neophodni su uslovi odrz ive buduc nosti Agencija za zas titu z ivotne sredine energetiku prati preko sledec ih indikatora: Ukupna potros nja primarne energije po energentima Potros nja inalne energije po sektorima Ukupni energetski intenzitet Potros nja primarne energije iz obnovljivih izvora Potros nja elektric ne energije iz obnovljivih izvora Sprovođenje mera zas tite z ivotne sredine u sektoru energetike Poljoprivreda Poljoprivredna proizvodnja je zasnovana na iskoris c avanju biolos kih resursa, i iz tog razloga danas se sve vis e radi na razvoju poljoprivrednih sistema koji u kvantitativnom i kvalitativnom smislu ne menjaju hemijske, izic ke i biolos ke izvore i kod kojih ne postoji negativna povratna sprega u interakciji ovih izvora, između sadas njih i buduc ih generacija. Republika Srbija raspolaz e sa ha poljoprivrednog zemljis ta s to c ini 65,8% njene povrs ine (bez podataka za teritoriju autonomne pokrajine Kosovo i Metohija). Sa ha dominiraju oranice i bas te, s to c ini 64,6% poljoprivredne povrs ine, voc njaci zauzimaju 4,7%, vinogradi 1%, livade i pas njaci 28% poljoprivrednog zemljis ta. U strukturi zasejanih povrs ina u godini najvec i udeo imaju povrs ine pod z itom 62,3%, zatim pod krmnim biljem 14,8%, industrijskim biljem 14,0% i povrtnim biljem 8,9%. U Republici Srbiji se razlikuju tri glavna poljoprivredna regiona i to: region sa kombinovanom ratarskom i stoc arskom proizvodnjom, koji obuhvata nizijska i ravnic arska podruc ja u rec nim dolinama; region sa kombinovanom stoc arskom, voc arskom, vinogradarskom proizvodnjom, u brdskoplaninskim podruc jima, sa raznovrsnom mikroklimom i zemljis tem; I planinski region sa stoc arskom proizvodnjom u kojima dominiraju poluprirodni travnjaci, livade u s umskim zonama i pas njaci u visinskim predelima. Produktivnost poljoprivrede je, bilo u smislu produktivnosti zemljis ta ili rada, ispod proseka EU. Jedan od razloga za to je nizak nivo opremljenosti mehanizacijom, opremom i pratec om infrastrukturom. 4. Transport Transport predstavlja izuzetno vaz nu privrednu granu Republike Srbije zbog njegovog vrlo znac ajnog uticaja na, pre svega privredni rast nekog regiona (direktno i indirektno, rastom i razvojem drugih privrednih grana), kao i na konkurentnost privrede, regionalni razvoj i demografske tokove, a predstavlja i najbrz i put u procesu integracije privrede Srbije u evropske privredne tokove. Srbija ima ras irenu transportnu infrastrukturnu mrez u, ali je saobrac ajna infrastruktura svih vidova saobrac aja generalno na nezadovoljavajuc em nivou. U posebno los em stanju nalazi se z eleznic ka infrastruktura. Vozna sredstva karakteris e velika tehnolos ka zastarelost, nezadovoljavajuc e stanje, nedovoljan broj i visok stepen imobilizacije. U domenu rec nog saobrac aja, izrazite su potes koc e u odvijanju ovog vida saobrac aja, dok se u oblasti drumskog saobrac aja najvec i problemi odnose na los e odrz avanje i potrebu rekonstrukcije postojec e i izgradnju nove drumske infrastrukture i nizak nivo bezbednosti saobrac aja na putnoj mrez i. Drumska vozila su jedan od glavnih izvora emisija zagađujuc ih materija u vazduh u Republici Srbiji, posebno u vec im gradovima. Emisijom izduvnih gasova dolazi do oslobađanja SO2, CO, NOx, prekursora O3, c estica i olova u atmosferu. Takođe, transport je veliki potros ac energije, a odgovoran je i za zagađenje bukom. Pored toga, ima ozbiljan uticaj na pejzaz, kao i na defragmentaciju prirodnih podruc ja sa ozbiljnim posledicama po biodiverzitet. Agencija za zas titu z ivotne sredine transport prati preko sledec ih indikatora: Prevoz putnika i ostvareni putnic ki kilometri (pkm) Prevoz tereta i ostvareni tonski kilometri (tkm) Potros nja goriva ukupno i po vrsti goriva Ukupna potros nja c istijih i alternativnih goriva 5. Turizam Poput drugih privrednih grana, i turizam utic e na kvalitet z ivotne sredine kao potros ac prirodnih i drugih resursa: zemljis ta, vode, goriva, elektric ne energije i hrane, ali i kao proizvođac znac ajne kolic ine otpada i emisija. Potencijalni negativni uticaji turizma na z ivotnu sredinu izraz eni su kroz pritisak na prirodne resurse, z ivi svet i stanis ta, kao i stvaranje otpada i zagađenje. Sa druge strane, turizam ima veliki interes da odrz i kvalitet z ivotne sredine na visokom nivou, tako da je c ista i zdrava z ivotna sredina vrlo vaz na pretpostavka njegovog uspes nog razvoja. Pozitivni efekti turizma u odnosu na z ivotnu sredinu ogledaju se u c injenici da je rec o delatnosti koja tez i ka adekvatnom koris c enju prirodnih resursa, unapređenju predela i odrz avanju ekolos kih, ekonomskih i socio-kulturnih vrednosti lokalne zajednice, jer je c ista i zdrava z ivotna sredina vrlo vaz na pretpostavka njegovog uspes nog razvoja Agencija za zas titu z ivotne sredine uticaj poljoprivrede na z ivotnu sredinu prati preko sledec ih indikatora: Podruc ja pod organskom poljoprivredom Potros nja mineralnih đubriva i sredstava za zas titu bilja Navodnjavanje poljoprivrednih povrs ina Agencija za zas titu z ivotne sredine turizam prati preko sledec ih Poljoprivredne oblasti visoke prirodne vrednosti indikatora: Dolasci i noc enja turista Agencija za zas titu z ivotne sredine prati i promenu upotrebe Turistic ki promet (dolasci) i boravak (noc enja) prema poljoprivrednog zemljis ta prenamenom u druge klase vrstama turistic kih mesta poljoprivrednog zemljis ta ili u nepoljoprivredno zemljis te. Broj lez ajeva Trendovi u broju lez ajeva i broju noc enja Aktivnosti na postizanju odrz ivog turizma Izvor: 19

11 20 21 Zajedno unapređujemo kvalitet života vakodnevna poslovna praksa najbolje svedoc i o odluc nosti S Hemofarma da proaktivno kreira odrz ive poslovne modele, ostvarujuc i bolje poslovne rezultate. Istovremeno razvija lokalnu zajednicu u kojoj posluje, uvaz ava potrebe sadas njih i buduc ih generacija i s to je najvaz nije c uva limitirane prirodne resurse. Natalija Popović je nas a sagovornica, i za specijalni bilten ODGOVORNE KOMPANIJE otkriva nam detaljnije kako je Gospođa Natalija Popović, direktorka za Strategiju i održivi razvoj, Hemofarm Hemofarm postao uzorna kompanija kada je oc uvanje prirode u pitanju. EP:Hemofarm je jedna od 5 kompanija u Srbiji koje objavljuju izveštaj o održivom razvoju, kao i jedna od dve kompanije koje imaju najvišu ocenu u ovoj oblasti. Šta to tačno znači? Opišite nam zašto je Hemofarm u prednosti u odnosu na druge kompanije koje mogu ugroziti životnu sredinu? Natalija Popović: Tako je, Hemofarm je jedna od samo 2 kompanije koje su postigle A+, najvis u moguc u ocenu u oblasti odrz ivog razvoja i to u regionu, u skladu sa međunarodnom GRI G3.1 metodologijom. I kao s to ste spomenuli, jedna od retkih kompanija u Srbiji koja svom poslovanju pristupa i iz ugla pos tovanja principa odrz ivog razvoja. Kompanije se suoc avaju sa mnogobrojnim problemima u savremenom poslovnom okruz enju, koje je veoma turbulentno. Tema odrz ivog razvoja obic no i ne dolazi na dnevni red, u moru svakodnevnih egzistencijalnih tema, ali to mora da se promeni. Znac aj ove teme najbolje potvrđuje i Agenda odrz ivog razvoja 2030, usvojena na samitu UN pros le godine. Bazirana je na 17 globalnih ciljeva za iskorenjavanje siromas tva, gladi i nejednakosti, prevenciju klimatskih promena i oc uvanje z ivotne sredine, poboljs anje pristupa zdravstvu i obrazovanju, itd. Ovakav strates ki znac aj odrz ivog razvoja mora biti sagledan i prilagođen poslovanju kompanija, jer je to siguran put za njihovo unapređenje i opstanak, ali i za odrz ivost samog drus tva u kome z ivimo. Strane kompanije su to vec davno prepoznale i zato je odrz ivi razvoj jedna od kljuc nih tema i poslovni pristup modernih kompanija, ali i malobrojnih domac ih, među kojima je i Hemofarm. To prevazilazi okvire sprec avanja ugroz avanja z ivotne sredine i mnogo je vis e od toga. Obuhvata set ekonomskih, ekolos kih i drus tvenih tema, koje ilustruju performanse kompanije od dobiti i inansijskih parametara, preko korporativne izvrsnosti, zas tite ljudskih prava, do zbrinjavanja generisanog otpada, ulaganja i razvijanja lokalne zajednice, brige o klimatskim promenama. Ovo je u najkrac im crtama. Dostignuc a Hemofarma u okviru odrz ivog razvoja ilustruju da je kompanija stasala da moz e da parira svetskoj konkurenciji, s to daje i prodajnu prednost. Takođe, Hemofarm se trudi da pruz i dobar primer ostalim kompanijama kako da unaprede svoje poslovanje i usklade sa svetskim trendovima, a da istovremeno odgovorno koriste dostupne resurse. Moramo biti svesni i nacionalnog znac aja same teme odrz ivog razvoja, c iji su aspekti, sa fokusom na ekolos ka pitanja, dosta zastupljeni u najnovijim poglavljima EU o stabilizaciji i pridruz ivanju Srbije. EP: Nova zajednička budućnost je moto koji Hemofarm sledi, i koji datira još od godine i Bruntland konvencije koja je doneta pri UN. Ističete odgovornost prema budućim generacijama i u pogledu korisnika vaših proizvoda i u pogledu zaposlenih. Da li je teško održati balans između inansijske uspešnosti i etike koju zastupate? Natalija Popović: Na samom poc etku, pre par godina sigurno bih rekla vrlo izazovno, danas je to standard i nac in razmis ljanja, a u uslovima u kojima z ivimo i siguran put. Pitanje je odgovornost prema novim generacijama - resurse koji su nam danas dostupni, treba da koristimo na takav nac in da pored zadovoljenja trenutnih potreba, omoguc imo i buduc im generacijama da c ine to isto, jer samo tako celokupno drus tvo moz e da traje i da postoji... C ist vazduh i oc uvanje ozonskog omotac a su vaz an c inilac ove odgovornosti. Zato Hemofarm nastoji da prac enjem najsavremenijih tehnologija, a u skladu sa zahtevnim standardima, svoju proizvodnju unapredi tako da emisije s tetnih gasova budu svedene niz e od zakonskih limita. Takođe, ta sus tinska odgovornost lez i i u oc uvanju kvaliteta i dostupnosti vode. Hemofarm to c ini tako s to rasterec uje javni vodovod koris c enjem sopstvenih artes kih bunara, sakupljanjem kis nice koja se koristi kao tehnic ka voda, kao i rekuperacijom vode, tj. vodene pare. U najs irem kontekstu, odrz ivi razvoj je i prevencija za koju se zalaz emo, umesto lec enja. Drugim rec ima, savremeni zdravstveni sistemi mogu da budu odrz ivi samo ako dovoljno polaz u paz nje i akcenat prebacuju na razvoj zdravih z ivotnih stilova, kojima se s titi zdravlje. Prevencija omoguc ava da sistem zdravstvene zas tite pruz i lec enje upravo onima kojima je ono neophodno. Hemofarm kroz svoju Fondaciju, vec 20 godina, nastoji da dodatno razvija zajednice u kojima z ivimo i radimo, podrz avajuc i zdravstveni sistem Srbije. To se pre svega odnosi na infrastrukturne projekte i donacije u medicinskoj opremi za ustanove koje su u najtez em poloz aju, kao i na kampanje razvoja svesti stanovnis tva o sus tinskim temama kako s to je donorstvo i transplantacija organa. I sve to vođeni idejom da su ljudi nas najvaz niji resurs! Upravo zato, posebnu paz nju polaz emo i na razvoj nas ih zaposlenih, omoguc avajuc i im, svake godine, vec i broj obuka i priliku da unapređuju svoja znanja i ves tine. EP: Šta je to što Hemofarm može da nauči druge investitore i nove korporacije, šta je u Srbiji najteže postići kada je ekologija u pitanju, a šta je najvrednije? Natalija Popović: Hajde da se ne fokusiramo na ekologiju, vec da pric amo o odgovornom poslovanju, s to i jeste cilj odrz ivog razvoja. Hemofarm ima puno primera kojima moz e da inspiris e druge. Jedan od njih je da smo dos li na ideju da zaleđujemo vodu tokom noc i, kada je struja jeftinija a mrez a manje opterec ena, da bi tu zaleđenu vodu polako topili tokom dana i koristili je za rashladne uređaje u procesu proizvodnje. Drugi primer je da smo uvođenje skoro 90% recikliranog kartona za sekundarno pakovanje proizvoda postigli da na godis njem nivou sac uvamo i do stabala. Tome mogu da dodam i da smo unapredili sistem pakovanja, tj. slaganja proizvoda u transportne kutije, te slaganje kutija na palete, koje se otpremaju kamionima. Tako smo uticali na vec u uc inkovitost transporta, c ime je smanjen broj kamiona koji prevoze nas e proizvode, odnosno smanjena emisija s tetnih gasova koji negativno utic u na z ivotnu sredinu. Takođe, poboljs ali smo sistem proizvodnje infuzionih boca, tako s to se deo boca os tec enih u sistemu proizvodnje, umesto s karta, vrac a reciklaz om u sistem proizvodnje, maksimizujuc i iskoris c enosti granulata tj. polaznih sirovina. Pored toga, prihvatili smo principe vodec eg kodeksa drus tvene usaglas enosti BSCI, koji prenosimo i na nas e poslovne partnere, s titec i radna i ljudska prava. Sudec i po tome da smo u oblasti odrz ivog razvoja uspeli da postignemo najvis i nivo, to znac i da smo na dobrom putu i da nam polazi za rukom postizanje balansa za koji ste me pitali

12 22 23 Do sada je na našim objektima instalirano solarnih panela a Svetskom ekonomskom forumu u Davosu tokom januara N premijeri Srbije i S vedske su potvrdili da c e IKEA investirati do kraja godine u Srbiju 300 miliona evra, i da c e prvi objekti biti otvoreni u Beogradu. Ekskluzivno za bilten ODGOVORNE KOMPANIJE gospodja Irena Dobosz menadz er za odrz ivost u kompaniji IKEA za Jugoistoc nu Evropu, rekla je nes to vis e o nac inu na koji posluje ova irma. obnovljivih izvora ili se mogu reciklirati. Znac ajna sredstva i napore ulaz emo u sopstvene izvore obnovljive energije. Drvo koje koristimo je serti ikovano i iz obnovljivih izvora, kao i recimo kafa, riba i morski plodovi koji se sluz e u nas im restoranima. Slic ne napore ulaz emo i kada je u pitanju pamuk, gde sav pamuk koji se koristi za nas e proizvode potic e iz vis e odrz ivih izvora, s to znac i da proizvođac i koji ga proizvode koriste manje vode i pesticida nego u konvencionalnoj proizvodnji. IKEA ne primenjuje principe odrz ivosti samo u svojim poslovnim operacijama vec aktivno podstic emo i nas e kupce da z ive z ivot kod kuc e u skladu sa principom odrz ivog razvoja, tako vec sada u nas im robnim kuc ama mogu da se kupe samo LED sijalice, koje su kompatabilne sa svom rasvetom u nas em asortimanu. Brojni standardi regulis u tehnic ka res enja koja c e biti primenjena na nas im objektima. Osim izgradnje sopstvenih obnovljivih izvora energije (solarne elektrane na krovu objekata ili koris c enje geotermalne energije), bitne su i racionalizacija potros nje energije i resursa kroz primenu novih materijala i tehnologija (npr. LED rasveta u objektima, koris c enje so isticiranih sistema planiranja i upravljanja objektom idr.), koris c enje obnovljivih materijala i upravljanje otpadom ( waste management ) kljuc ni su principi koji se primenjuju. EP: IKEA je brend iz Švedske, da li u dizajnu i arhitektonskim rešenjima sledi tamošnju tradiciju i koliko preuzima dobre primere iz prakse zemalja u kojima posluje? Irena Dobozs: C ista, jednostavna i humana, bile bi kljuc ne rec i koje u vezi sa arhitekturom objekata odraz avaju i vrednosti na kojima je kompanija IKEA utemeljena. Stil moz emo opisati kao moderna funcionalistic ka arhitektura, koji deli iste vrednosti. Ovaj stil je razvijen je iz tradicije s vedske moderne i funkcionalistic ke arhitekture iz 1920-ih i 1930-ih godina, koju karakteris u takođe c iste geomerijske forme, bez dekoracije, planirane po principu forma prati funkciju. EP: Mozete li nam reći u koliko zemalja sveta posluje IKEA i i kakav je inansijski bilans bio na kraju 2015.godine? Irena Dobosz: Na globalnom nivou, IKEA kontinuirano belez i rast. Pros le godine porasli smo za vis e od 11%, i trenutno u svetu ima 375 robnih kuc a IKEA u 28 zemalja, koje su ostvarile promet od preko 33 milijarde eura i 884 miliona poseta. Sa svojim razlic itim poslovnim aktivnostima IKEA je prisutna u 43 zemlje a broj zaposlenih pros le godine narastao je na Gospođa Irena Dobosz, menadžer za održivost u kompaniji IKEA za Jugoistočnu Evropu IKEA sledi vrednosti i koncept osnivac a Ingvara Kamprada koji je odrastao u Smaland oblasti u S vedskoj. Smaland predelom dominiraju stenoviti pejzaz i, a stanovnici imaju reputaciju invetivnih ljudi jer sve sirovine koriste na promis ljen nac in i ne priznaju nesavrs ena res enja. Taj duh, koji karakteris e i uverenje da ni jedna metoda nije e ikasnija od dobrog primera, ugrađen je i u IKEU. EP: IKEA uskoro dolazi na srpsko tršište, reč je o renomiranoj kompaniji koja mnogo ulaže u reciklažu, zaštitu životne sredine, dobro birane sirovine Kažite nam nešto više o praksi koju IKEA sprovodi širom sveta? Kako je postala po Vašem mišljenju toliko uspešna i popularna? Irena Dobosz: Jedan od osnovnih razvojnih principa kompanije IKEA je odrz iv razvoj i mi uc estvujemo i podrz avamo veliki broj inicijativa globalno koje se bave ovim pitanjem. U skladu sa nas im konceptom demokratskog dizajna svi nas i proizvodi moraju zadovoljiti ovu komponentu i napravljeni su od recikliranih materijala ili materijala iz Takođe, nudimo i veliki broj proizvoda koji s tede vodu, smanjuju odpad i sl. Za nas, odrz ivost nije samo odgovoran odnos prema z ivotnoj sredini, vec i prema zajednicama u kojima poslujemo, i u tom smislu sprovodimo veliki broj programa koji se u najvec em delu fokusiraju na poboljs anje uslova z ivota dece i porodica koja z ive u tes kim okolnostima, i koja su ugroz ena posledicama prirodnih katastrofa ili ratnih kon ikata. Samo u pros loj godini, IKEA fondacija je investirala u ovakve programe 104 miliona evra. EP: Kakav je proces proizvodnje u samim fabrikama kompanije IKEA, da li koristite obnovljive izvore energije, da li električnu energiju na primer dobijate preko solarnih panela, opisite nam standarde koji se poštuju u poslovanju ove kompanije? Irena Dobosz: Kompanija IKEA posvec ena je poslovanju u skladu sa principima odrz ivosti koji su utemeljeni na strategiji IKEA People & Planet positive. Na bazi toga, i planiranje nas ih investicija u izgradnju objekata, bili oni komercijalni, poslovni ili proizvodni, u skladu je sa ovom strategijom. Od godine smo uloz ili 1.5 milijardu evra u sopstvene izvore obnovljive energije (solarne elektrane, vetro generatori). Ovo je deo napora za ostvarivanje nas eg cilja da do godine budemo energetski nezavisni, tj. da proizvodimo onoliko enegrije koliko i konzumiramo. Na nas im robnim kuc ama i drugim objektima do sada je s irom sveta instalirano solarnih panela

13 24 25 SKF Beyond Zero ompanija SKF iz S vedske, je vodec i svetski proizvođac K kotrljajnih lez aja, a u okviru svojih prioriteta istic e i brigu o oc uvanju z ivotne sredine. Strategija u vezi sa oc uvanjem z ivotne sredine je de inisana kao SKF Beyond Zero. SKF sa svojih 120 proizvodnih pogona s irom sveta ne moz e da svede negativni uticaj na z ivotnu sredinu na nulu. Ali svobuhvatnim aktivnostima, u sopstvenim pogonima, u saradnji sa svojim partnerima i kroz svoje proizvode koji su u upotrebi s irom sveta, taj uticaj je moguc e u potpunosti eliminisati. Osnovni pravc delovaja u sprovodjenju strategije su sledec i: 1. Izbor dobavljac a koji imaju jasnu strategiju oc uvanja z ivotne sredine - cilj : dobavljac i koji su serti ikovani po ISO standardu. 2. Izbor transportnih kompanija koje imaju jasnu strategiju oc uvanja z ivotne sredine - cilj: smanjenje emisije CO2 po kilometru za 30% u periodu godina. 3. Uticaj na sopstvene operacije u cilju smanjenja uticaja na z ivotnu sredinu - cilj: smanjenje koris c enja energije u sopstvenim fabrikama za 5% godis nje. 4. Posvec enost razvoju i proizvodnji proizvoda i res enja koji utic u na smanjenje negativnih uticaja po z ivotnu sredinu - energetski e ikasna res enja - cilj povec anje prodaje energetski e ikasnih proizvoda. Strategija za klimu trategija za klimu SKF-a se fokusira na zagađenje vazduha i S povec anim emisijama CO2. Smatra se da je to najznac ajniji gas koji izaziva efekat staklene bas te. U svakom sluc aju povec ana koncentracija je rezultat nas ih poslovnih aktivnosti. Strategija SKF-a se zasniva na BeyondZero kreativnom modelu za smanjenje negativne emisije CO2. odgovornost da koristimo kombinovano znanje, iskustvo, uticaj i kreativnost kako bi se smanjio negativan uticaj na z ivotnu sredinu koji proizilazi iz nas e proizvodnje. SKF je produz io delovanje van fabrike. Pratimo transport i logistiku ugroz avanje z ivotne sredine u toj fazi. Tokom SKF se obavezao da izgradi nove fabrike po međunarodno prepoznatim standardima LEED (Leadership in Energy and Environmental Design). Nas e novo sedis te u SAD je objekat serti ikovan prema LEED platinum serti ikatu, i predstavlja 1 od 60 takvih objekata u svetu. SKF fabrika u Tveru, u Rusiji je takođe dobila Zlatni serti ikat pros le godine i tako postalaa prva te vrste u Evropi. Zgrada fabrike sada tros i 40% manje elektric ne energije za osvetljenje, grejanje i ventilaciju. Minimizirana je potros nja vode i energije. Spomenuc emo i fabriku u Indiji, u Misoru gde je fabrika konstruisana prema SKF s Sustainable Factory Rating and LEED Requirements sa ciljem da dobije serti ikat LEED Gold. TIKKURILA ekološki osvešćenja kompanija, koja razmišlja o udućnosti našeg životnog okruženja ikkurila kompanija, kao jedna od vodec ih, evropskih T kompanija u proizvodnji premaza za zidove i druge povrs ine, na svom putu razvoja, usavrs avanja i permanentnih inovacija, nastojala je da vodi brigu i o oc uvanju z ivotne sredine. Kompanija je okrenuta buduc nosti i zato joj je jako bitno da svi procesi i proizvodi za koje je odgovorna imaju zadovoljen ekolos ki aspekt, jer samo tako mozemo da doprinesemo oc uvanju i dugotrajnosti nas e z ivotne sredine. Dokaz nas e brige i prac enja ekolos kih standarda je i posedovanje velikog broja proizvoda u nas em portfoliu, koji sadrz e EU Ecolabel oznaku, koja oznac ava da proizvodi imaju smanjeni uticaj na z ivotnu sredinu u toku njihovog z ivotnog ciklusa (od ekstrakcije sirovine, proizvodnje, upotrebe i odlaganja). Takodje, edukacijom potros ac a na trz is tu o bitnosti vodene bazi kod svih boja i premaza doprinosimo ekolos kom osves c avanju i davanju prioritetnosti tom tipu proizvoda, jer samo tako moz emo da budemo sigurni da su pomenuti premazi ekolos ki i sa minimalnim uticajem na zdravlje ljudi i okolinu. Politika zas tite z ivotne sredine je deo razvojne strategije i organizacione kulture u Tikkurili d.o.o, S abac. Implementirana je paz ljivim planiranjem upravljanja zas titom z ivotne sredine, upravljanjem programima poboljs avanja i prac enjem i prihvatanjem regulatornih zahteva. Pomoc u obuke i kontrole odrz avamo visok nivo svesti o potrebi za zas titom z ivotne sredine svih zaposlenih. Obzirom da shvatamo da zas tita z ivotne sredine nikada ne moz e da bude zavrs en proces, tez imo da realizujemo zapoc ete aktivnosti i da u okviru nas ih godis njih ciljeva i programa de inis emo nove projekte odrz ivog razvoja. Za sve aktivnosti koje imaju, odnosno mogu da imaju uticaj na z ivotnu sredinu vrs i se procena njihovog obima, uc estalosti i ozbiljnosti njihovih posledica. Znac ajni aspekti se prate, predlaz u se i sprovode mere kojima se smanjuje njihov uticaj na z ivotnu sredinu, a sve u cilju kontinualnog poboljs anja sistema upravljanja zas titom z ivotne sredine. Ovlas c ene organizacije prate i mere emisije i imisije u vazduh i kvalitet otpadnih voda iz Tikkurile d.o.o,. S abac i vrs e karakterizaciju i kategorizaciju otpada. Rezultati monitoringa veri ikuju da su proizvodni procesi tako konstruisani i vođeni da su usklađeni sa tehnic kim i operacionim karakteristikama postavljenim regulatornim i/ili internim zahtevima. U god. u kompaniji je planirano investiciono ulaganje u tretman otpadnih voda. U Tikkurili d.o.o. S abac ne nastaju otpadni materijali koji su veoma opasni za ljude i z ivotnu sredinu, kao s to su tes ki metali ili radioaktivne supstance. Tipic ne vrste opasnog otpada koje nastaju u industriji boja predstavljaju boje sa isteklim rokom trajanja, sirovine i gotovi proizvodi koji ne odgovaraju zahtevima kvaliteta, otpadna ambalaz a od sirovina, rastvarac i od pranja postrojenja i dr. Sprec avanje nastanka otpada je najbolji nac in zas tite z ivotne sredine. Dobro upravljanje otpadom uvek je zasnovano na redukciji kolic ine otpada primenom tehnika za minimizaciju njegovog nastanka. U Tikkurili d.o.o. S abac se minimizacija moguc nosti nastajanja otpadnih materija ostvaruje primenom savremenih tehnolos kih res enja, optimalnim vođenjem procesa i visokom obuc enos c u zaposlenih. Sledec i vaz an korak u upravljaju otpadom je njegovo razvrstavanje i kategorizacija. Tako prikupljen i oznac en otpad odlaz e se na posebno određeno i oznac eno mesto u okviru kruga fabrike, do njegove predaje odgovarajuc oj sluz bi. Tikkurila d.o.o., S abac razvija plan za racionalno upravljanje energetskim i prirodnim resursima, koji obuhvata planiranje, organizaciju, prac enje i preduzimanje mera kojima se smanjuje njihova potros nja. Na osnovu informacija o performansama i trendovima potros nje resursa, kao i uporednim podacima o obimu proizvodnje, utvrđuju se kriterijumi za optimalno koris c enje energetskih resursa i vode i, tamo gde je to moguc e, postavljaju ciljevi za smanjenje njihove potros nje. Z elimo da nas pozitivan odnos prema z ivotnoj sredini odnosno nas e neprekidno usavrs avanje ekolos kog uc inka bude pos tovano i prihvac eno od strane nas ih dobavljac a, kupaca, akcionara i okalne zajednice. Naposletku, z ivotna sredina je nes to s to z elimo svi da sac uvamo za generacije koje dolaze. Na osnovu brojnih analiza z ivotnog ciklusa nas ih proizvoda i res enja, otkrili smo da u fazi koris c enja moz emo napraviti daleko najznac ajniji doprinos ublaz avanju klimatskih promena. Međutim, u skladu sa BeyondZero, verujemo da je nas a 24 25

14 26 27 Sa prvim električnim automobilom Atlantic Grupa je zakoračila u novu eru odgovornog rasta nergetski postal Srbije se E zahvaljuje Nordijskoj poslovnoj alijansi na pomoc i, preporuci da c lanice ovog poslovnog udruz enja uc estvuju u izradi biltena ODGO- VORNE KOMPANIJE. Drago nam je i da NBA prepoznaje znac aj teme kao s to je zas tita z ivotne sredine i odgovorno poslovanje industrijskog sektora u Srbiji. Registar kompanija Atlantic grupa D.D. Tel: Ulica: Miramarska Zagreb, Hrvatska ProCredit Bank Telefon: Ulica Milutina Milankovic a Beograd, Srbija Razvijamo se na osnovu maksimalne optimizacije svojih procesa snova drus tveno odgovornog delovanja svake kompanije O je c injenica da postane svesna vaz nosti i potrebe sopstvenog uticaja na unapređenje ops tih drus tvenih uslova i z ivotne sredine u kojoj posluje, pa je tako energetska e iksnost trajno opredeljenje i strates ka postavka Atlantic Grupe da smanji uticaj na z ivotnu sredinu kroz racionalizaciju potros nje energenata i vode, smanjenje otpada i porast odvajanja otpada, generalno u svim svojim procesima. Posebna projekcija urađena je za poboljs anje energetske e ikasnosti za kompanije u Srbiji, inansiranjem uz pomoc podrs ke EBRD-a, s to je bio deo s ire strategije sistemskog unapređenja svih proizvodnih procesa Atlantic Grupe i podrs ka regionalnih aktivnosti uz racionalnije koris c enje resursa i energije, smanjenja tros kova, ali i zas tite z ivotne sredine. Pored us teda vezanih za e ikasnost, oc ekuje se i da c e planirane investicije u operativnim kompanijama u Srbiji dodatno smanjiti emisiju CO2 za 600 tona godis nje. Investiranjem u novu opremu u Atlantic Grupi u Srbiji omoguc ene su us tede u koris c enju elektric ne energije i gasa, kao i potros nje vode u proizvodnim procesima. Konkretno za pogone u Srbiji zbirno smo smanjili potros nju energije, sa utros enih MWh u godini na potros enih MWh u s to su znac ajne us tede resursa i nadovezuju se na nas u generalnu strates ku postavku da se razvijamo na osnovu maksimalne optimizacije svojih procesa. Upravljanje otpadom i sprec avanje zagađenja ostaje nas trajni prioritet, tako da je u povec ano sortiranje i odvajanje otpada u c itavom sistemu Atlantica, a kolic ina recikliranog otpada je povec ana za 8 % u odnosu na prethodnu godinu. U S tarku i Grandu vec sad recikliramo gotovo 50 odsto otpada, na godis njem nivou, a tendencija je da taj procenat i dalje raste. Ostale vaz ne ekolos ke aktivnosti sprovedene su istovremeno u c etiri kljuc na podruc ja: integracija ekolos ke perspektive u sva poslovna podruc ja i funkcije, integracija ekolos kih vrednosti u postojec e projekte, niz aktivnosti za podizanje ekolos ke svesti zaposlenih, kao i drugu godinu za redom izves tavamo o odrz ivom drus tveno odgovornom poslovanju u skladu sa GRI nac elima (Global Reporting Initiative). ABB Tel: / Ulica: Kumodraska Beograd, Srbija Hemofarm d.o.o Tel: , Fax: Ulica: Prote Mateje Beograd, Srbija Energetski portal Srbije Bulevar Oslobođenja 103/ Beograd Srbija Tel/Fax: marketing@energetskiportal.rs Posetite naš portal na I prijavite se za naš nedeljni elektronski Newsletter SKF Commerce d.o.o. Tel: Bul. Mihajla Pupina 10z, Beograd, Srbija Tikkurila d.o.o. Tel : Ulica: Hajduk Veljkova BB S abac, Srbija 26 27