ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO GLASNIK. Vaqevo 2003.

Transcription

1 ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO GLASNIK 37 Vaqevo 2003.

2 ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO GLASNIK Glavni urednik Aleksa Tomi} Redakcioni odbor dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi}, mr Nedeqko Radosavqevi}, Sne`ana Radi} (sekretar redakcije) Recenzenti dr Qubodrag Dimi} dr Sini{a Mi{i} Prevod na engleski Jasmina Radi} Tira` 600 primeraka Adresa Redakcije Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/ sajt: ^asopis izlazi jedanput godi{we. ^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine. Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo [tampa Grafi~ka radwa MS, Vaqevo

3 UDK 93/94 ISSN GLASNIK Broj 37, godina HERALD History archive Valjevo number 37, year CONTENTS ^LANCI ARTICLES Milan Milo{evi}: Tajna policija u Srbiji Milan Milo{evi}: Secret police in Serbia Milorad Beli}: Komitski vojvoda Vojislav i delovawe u periodu Milorad Beli}: Guerilla duke Vojislav Tankosi} - Life and activity in the period Aleksandar Kale Spasojevi}: Pionirski period elektrifikacije Srbije ( ) Aleksandar Kale Spasojevi}: The pioneer period of electrification in Serbia ( ) PRILOZI SUPPLEMENTS Zdravko Rankovi}: Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo Zdravko Rankovi}: Voluntary theatre company in Ub Qubodrag Popovi}: Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim danima iz i Vaqevski okrug Ljubodrag Popovi}: The law of fairs and week market days from 1902 and Valjevo district Dejan Popovi}: Zgrada u senci Dejan Popovi}: A building in a shadow Sne`ana Radi}: Agrarna reforma na teritoriji Tamnavskog sreza u godini The agraraian reform on the territory of Tamnava district in METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJA METHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY Branko Lazi}: O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji muzealija: Digitize vs. Nature saop{tewe sa nau~nog skupa Nove tehnologije i standardi: Digitalizacija nacionalne ba{tine Branko Lazi}: About electronic documentation and presentation of museum pieces: Digitize vs. Nature 3

4 GRA\A DOCUMENTS Stani{a Vojinovi}: Ispisi starina iz manastira Bogova a u ostav{tini Stojana Novakovi}a Milorad Radoj~i}: Vojni~ko grobqe u Ose~ini IZ RADA ARHIVA OUT OF THE ARCHIVE S WORK Qiqana Uro{evi}: Li~ni fond: Blagoje ^uparevi} ( ) Istorijska bele{ka Mil~a Madi}: Za{tita arhivske gra e od izuzetnog zna~aja u Istorijskom arhivu u Vaqevu KRITIKE I PRIKAZI REVIEWS Sini{a Mi{i}: Piter Berk: Istorija i dru{tvena teorija Aleksandra Fostikov: S. ]irkovi}, D. Kova~evi}-Koji}, Ru`a ]uk: Staro srpsko rudarstvo Gordana Stojkovi}: A. Vuleti}: Porodica u Srbiji sredinom XIX veka Mil~a Madi}: Vaqevska op{tina Mil~a Madi}: Sini{a Mi{i}: Jugoisto~na Srbija sredweg veka BIBLIOGRAFIJE BIBLIOGRAPHIES Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawa o vaqevskom kraju

5 ^LANCI ARTICLES UDK = (497.11) "1831/1941" (497.11) "1831/1941" Milan Milo{evi} Policijska akademija/fakultet civilne odbrane Beograd TAJNA POLICIJA U SRBIJI APSTRAKT: Rad je posve}en obave{tajnim i policijsko-bezbednosnim strukturama Srbije u periodu od do godine, ukqu~uju}i i one koje su delovale na tlu okupirane Srbije tokom i godine. Glavnu sadr`inu rada predstavqa analiza organizacije i funkcionisawa policijsko-bezbednosnog aparata Kne`evine, odnosno Kraqevine Srbije ( ) i Kraqevine Jugoslavije ( ), a u periodima okupacije tajnoj policiji okupatora, kvinsli{kog aparata i kolaboracionista. Posebna pa`wa je posve}ena nastanku i razvoju bezbednosno-obave{tajnih struktura rivalskih antiokupatorskih pokreta u Drugom svetskom ratu, sa kra}im osvrtom na za~etke slu`be bezbednosti NOP u Vaqevu. 1. Nastanak i razvoj tajne policije u Srbiji ( ) 1.1. Organi tajne policije u Srbiji XIX veka U vremenu poznatom kao ratni period Srpske revolucije, koji obuhvata godine Prvog i Drugog srpskog ustanka i Haxi-Prodanove bune ( ), ali i nakon toga u prvim godinama vladavine kneza Milo{a, nije bilo specijalizovanih organa dr`avne bezbednosti u okviru policije niti u drugim segmentima dr`avne uprave, ali je bila veoma izra`ena obave{tajna delatnost, kako na spoqa{wem, tako i na unutra{wem planu. Aktivnost politi~ke policije tako e je bila izra`ena, a ogledala se u nadzoru nad be}arima (licima neo`ewenim i bez zanimawa), u kontroli stranaca u represiji nad izvr{iocima politi~kih krivi~nih dela ukqu~uju}i delikte propagande i uznemiravawa javnosti (naru{avawe ti{ine i rahatluka u dr`avi) itd. 1 Najzad, poznato je da su u Kara or evom zakoniku bile propisane izuzetno o{tre sankcije za tzv. verbalni delikt ( koji...zlo o Praviteqstvu i dr`avi Srbskoj govori... taj podle`e ka{tigi kako izdateq ote~estva i {pijon ). 1 Op{irnije vidi u: Jankovi}, Ivan, Smrt u prisustvu vlasti: smrtna kazna u Jugoslaviji i svetu, Beograd: Istra`iva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, 1985, str. 128,

6 Milan Milo{evi} Sredinom XIX veka dovr{ava se proces institucionalizovawa obave- {tajnih i bezbednosnih aktivnosti u Kne`evini Srbiji. Tako je Uredbom iz godine, u okviru tada{we beogradske policije, ustanovqena funkcija (tajne policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{lenija isku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala i to kako beogradski iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi). Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila daleko maweg zna~aja od vojne. Do ovoga je do{lo u prvom redu zbog nerazvijenosti tada{wih organa dr`avne uprave i dugogodi{weg preplitawa policijskih i vojnih organa i slu`bi ( vnutrena vojska i sl.). Tako je u prvih 10 godina svoje vladavine Kwaz Milo{ raspolagao samo pandurima za policijsku slu`bu. Za~etak regularne, staja}e vojske predstavqa formirawe oru`ane formacije koju je Milo{, da ne bi izazvao pa`wu Turaka, nazvao upisni panduri. Kao oru`ana formacija bezbednosti, oni su godine u~estvovali u gu{ewu pobune \or a i Marka ^arapi- }a, posle ~ega se zvani~no nazivaju soldatima. Ovim trupama Milo{ je upravqao preko Kne`evske kancelarije, iz koje su godine vojni poslovi izdvojeni i preneti u nadle`nost novoustrojene Vojnopolicijske kancelarije. Istovremeno je formirana i srpska oru`ana stra`a koja je ~uvala srpsko-tursku granicu. Pripadnici te formacije regrutovani su iz narodne vojske, bili su pla}eni i morali su stalno na slu`bi biti. Smatra se da je u razdobqu od do godine (i kasnije) do{lo do {ire organizacije politi~ke obave{tajne delatnosti u Srbiji. Ta obave- {tajna politi~ka slu`ba, kao i celokupni aparat srpske uprave, u stvari je bila Milo{eva politi~ka policija kojom je on li~no upravqao, i koja je wemu li~no bila pot~iwena. Razume se da je ona u svim slu~ajevima imala politi~ki aspekt i bila upravqena protiv svih koji su zadirali u legitimitet i integritet re`ima. Tako organizovana obave{tajna aktivnost spadala je prvenstveno, ali ne i iskqu~ivo, u nadle`nost organa upravne slu`be. Naime, postojala su za to i druga poverqiva i pla}ena lica, posebne kne`eve (dr`avne) komisije, neka vrsta ustanova vi{eg upravnog ranga (tek posle godine), ili posebno odre ena lica i slu`be ~ija je spoqna delatnost bila prikrivena neupadqivim nazivima ili je podvo ena pod obele`ja privvatne, mahom trgova~ke slu`be (aktivnosti). 2 Formirawe staja}e vojske bilo je motivisano razlozima o~uvawa unutra{we bezbednosti ( obdr`avawe policije i ~uvawe dobrog poretka i mira zemqe ), dok je Zakonom o ustrojstvu vojske iz godine propisano da se narodna vojska podvrgava nadzoru policije okru`nih na~elnika. Tako e, poznato je da je Srbija Zakonom o du`nosti vojnih komandanata, ispravni- ~estva i srezki stare{ina od godine podeqena na ~etiri vojne oblasti 2 Stojan~evi}, Vladimir, Obave{tajna slu`ba u Kara or evoj i Milo{evoj Srbiji, Beograd: DSNO, 1964, str. I-III i daqe 6

7 Tajna policija u Srbiji na ~elu sa vojnim komandantima. Ti komandanti su bili nosioci i ~isto policijskih ovla{}ewa, posebno u domenu politi~ke policije kao vrhovni ~uvari javnog bezbedija i poretka i po tome glavni policaji u sebi poverenoj komandi. 3 Najzad, Vojnim zakonom od godine bilo je predvi eno da garnizonska vojska ( garnizono voinstvo ) bude pod Glavnim {tabom garnizona, koji je bio u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova. Drugi osnovni razlog za odsustvo institucionalnih formi civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be le`i u ~iwenici da su poslove za{tite ustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javne bezbednosti. O tome nedvosmisleno svedo~e Pravila za policajce i policiju Kne`evine Srbije iz godine. U wima je propisana du`nost pripadnika policije da motri, da se ne ~ine kakovi sastanci ili dogovori, u kojima bi se radilo {to protivu Praviteqstva, ili protivu druge koje vlasti, ili voop{te protivu ob{teg blagostawa. O ovakovim dogovorima, ako se samo na- ~uje, policija du`na je odma one, koji bi to ~inili, uapsiti i vlastima nadle`noj prijaviti ji, koja }e svoje mjere u tome znati preduzeti. Istovetan zakqu~ak proisti~e i iz akta kojim je knez Milo{ preuredio beogradsku policiju godine. Postavqaju}i za wenog rukovodioca Mihaila Teodorovi}a Germana, Milo{ mu nala`e da istra`uje pravo mi{qewe Beogra ana i u istom obitavaju}ih stranaca o nama i na{oj vladi i da svagda doznati starate se {ta se po granici cesarskoj ~ini i govori. O ovome je German trebao da izve{tava Kneza najmawe dva puta mese~no, a po potrebi i odmah po saznawu. Aktivnosti tajne policije u drugoj polovini XIX veka ogledaju se i kroz ustanovu prekih sudova. To su u stvari bili okru`ni sudovi, koji su u pojedinim posebnim situacijama progla{avani za preke sudove. Takav status je npr. 1850, i godine davan sudovima okruga U`i~kog, ^a~anskog i Rudni~kog za su ewe u~iniocima krivi~nih dela hajdu~ije, razbojni{tva i javnog nasiqa. Posle smrti Kneza Mihaila godine, usled velikog uznemirewa u zemqi, 30. maja godine, progla{eno je preko su- ewe u celoj Kne`evini, {to }e u unutra{wosti Srbije potrajati do 18. jula, a u Beogradu do 31. oktobra te godine. Po~etak srpsko-turskog rata tako e je podstakao dono{ewe Zakona o prekom sudu (18. juna i 1. decembra 1877). Usled Timo~ke bune donet je Zakon o prekom sudu, 21. oktobra godine, a posledwi zakon, donet za vreme Srpsko-bugarskog rata, va`io je samo za Okrug pirotski (od 15. decembra do 10. juna 1887). Ustav iz godine je izri~ito zabranio bilo kakve preke sudove, pa je tako u posledwoj deceniji XIX veka ta ustanova i{~ezla iz srpskog pravosu a. 4 Vojnoobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije se institucionalno obrazuje u sastavu Ministarstva vojnog, po~ev od godine, kada je izvr{ena re- 3 Milosavqevi}, Bogoqub, Nauka o policiji, Beograd: Policijska akademija, 1997, str 98. I-III 4 Gojkovi} Milo{, Istorija jugoslovenskog vojnog pravosu a, Beograd: NIC Vojska, 1999, str. 39 7

8 Milan Milo{evi} organizacija vojske srpske. Naime, do godine Kne`evina Srbija nije imala General{tab, tako da se poslovima vojne {pijuna`e i kontra{pijuna`e bavilo Op{te vojno odeqewe Ministarstva vojnog. Tako je na primer, vojna kontra{pijuna`a u redovima Drinske vojske godine otkrila austro-ugarsku {pijunku Jovanku Merkus, koja je prethodno bila infiltrirana u naju`e rukovodstvo Hercegova~kog ustanka. 5 U vreme kona~nog oslobo ewa ( ), i ubrzo nakon toga, u Srbiji je stvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba sa neoficijelnim nazivom Izve{tajni odsek. Naime, ova slu`ba je Uredbom od godine ustanovqena najpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glavnog general{taba vojske Kne`evine Srbije. Prema toj Uredbi, zadaci Izve{tajnog odseka bili su: dobavqawe podataka o ja~ini, polo`aju i nameri neprijateqevoj; rukovo ewe dostavqa~ke slu`be i pribirawe i sastavqawe podataka iz novina; nadzor nad korespondencijom, koja ide od vojske u pozadnost i odavde k vojsci; pribirawe karata i statisti~kih podataka). Prema tome, u radu ove slu`be bili su prisutni i obave{tajni i bezbednosni sadr`aji, a u zna~ajnoj meri i kori- {}ewe legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad (prikupqawe saznawa preko vojno-diplomatskih predstavnika, selekcija podataka iz strane {tampe i dr.). U isto vreme u pograni~nim oblastima obave{tajno su radili andarmerijski oficiri, kao i oficiri iz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija, Zaje~ar, Ra{ka, U`ice i Vaqevo). Me utim, ova slu`ba nije u potpunosti zadovoqila potrebe komandovawa u srpsko-turskim ratovima godine i srpsko-bugarskom ratu godine. 6 Kasnije, zakonom o novom ustrojstvu vojske od godine ustanovqavaju se {tabovi divizijskih oblasti koji dobijaju svoje organe odgovorne za obavqawe navedenih obave{tajnih poslova. Tokom godine doneta je uredba kojom je izmewena struktura Glavnog general{taba tako {to je Operativno odeqewe dobilo dva odseka unutra{wi i spoqni. Ovim promenama, tj. formirawem Spoqnog odseka Operativnog odeqewa Glavnog general{taba kona~no je obrazovana srpska vojnoobave{tajna slu`ba Obave{tajna i kontraobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije ( ) Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila inferiornija u odnosu na vojnu, bio je period od samo nekoliko meseci godine kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnoj delatnosti bio poveren Ministarstvu unutra{wih dela. Naime, prema Ustrojeniju centralne dr`avne uprave u Kwa`evstvu Srbije od godine sa kasnijim izmenama i dopunama, u Ministarstvu unutra{wih dela usta- 5 Jovanka Merkus la`na Holan anka", u: Kriminalna biblioteka, br. 21 (1927), str Bogdanovi}, Branko, Obave{tajno-izvi a~ka slu`ba u srpskoj-turskim ratovima godine, u: Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, br / , str. 96; Ratkovi}-Kosti}, Slavica, Neka iskustva i pouke iz srpsko-bugarskog rata godine, u: Vojnoistorijski glasnik, br. 1-3/1999, str. 56, 57. 8

9 Tajna policija u Srbiji novqeno je Odeqewe za poverqive policijske poslove sa zadatkom da se stara za odr`avawe unutra{weg dr`avnog poretka i op{te zemaqske bezbednosti (~l. 27a). Ovaj propis je stupio na snagu 5. oktobra 1899, ali je ukinut ve} 27. jula slede}e godine. 7 S druge strane, zadaci i predmet interesovawa Izve{tajnog odseka Kraqevine Srbije bili su tipi~ni za strategijsku ofanzivnu vojnoobave- {tajnu slu`bu. Naime, u Uredbi o eneral{tabnoj struci iz godine navodi se da ona izu~ava organizaciju, formaciju, dislokaciju, nastavu i celokupnu ubojnu spremu, kao i da sre uje podatke o tome; da vr{i studiju susednih dr`ava sa gledi{ta vojno-geografskog, vojno-statisti~kog, vojno-administrativnog i fortifikacijskog; da prati uop{te vojno razvi}e stranih velikih sila u ciqu usavr{avawa na{e vojske, kao i unutra{we politi~ko-ekonomsko stawe wihovo 8. Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi u Srbiji posebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata godine i povratka na presto dinastije Kara or evi}. U tom periodu intenzivira se austro-ugarska {pijuna`a u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwa najvi{ih dr`avnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planu za{tite unutra{we bezbednosti. 9 Zna~ajni uspesi na obave{tajnom planu u ovom periodu i kasnije, tokom oslobodila~kih ratova godine ostvareni su, pre svega, primenom legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad: saradwom sa savezni~kim vojnoobave{tajnim slu`bama, zatim prikupqawem saznawa preko diplomatsko-konzularnih predstavnika, kao i ispitivawem izbeglica, dezertera i ratnih zarobqenika (hvatawe ivog jezika i sl.). Osim toga, maksimalno intenzivno je vr{eno izvi awe, pre svega tradicionalnim tehnikama, tj. osmatrawem i borbenim dejstvima kowice i izvi- a~kih organa, ali i izvi awem iz vazdu{nog prostora putem aviona i balona, kao i radio-izvi awem. U isto vreme je znatno poja~an i klasi~ni obave{tajni rad na frontovima, a nakon povla~ewa vojske preko Albanije i u inostranstvu. Od po~etka XX veka bezbednosne institucije Kraqevine Srbije bile su u permanentnom sukobu sa odgovaraju}im slu`bama Austro-ugarske monarhije ( Evidencbiro ), {to je posebno do{lo do izra`aja nakon aneksione krize godine. Naime, austrijska {pijuna`a od tada intenzivira delovawe svojih rezidentura u Beogradu, Ni{u, Negotinu, Prizrenu i Solunu, kao i punktova u Temi{varu, Zagrebu, Sarajevu i Petrovaradinu, a kontra{pijuna`a znatno poja~ava represiju protiv panslovenskih agitatora na unu- 7 Uporedi: Zbornik zakona i uredaba (kw. I), Beograd: Srpska kraqevska dr`avna {tamparija, 1913, str. Toma, Zakonski izvori krivi~nog prava Srbije i istorijski razvoj wegov i wenog krivi~nog pravosu a od 1804 do 1865, Beograd: Nau~no delo, 1967, str. 87, 88 8 \or evi}, Obren, Leksikon bezbednosti, Beograd: Privreda publik, str Ekme~i}, Milorad, Austro-ugarska obavje{tajna slu`ba i Majski prevrat u Srbiji godine, u: Istorijski ~asopis, god. XXXII (1985), str i daqe. 9

10 Milan Milo{evi} tra{wem planu. Pariraju}i ovome, srpski kontraobave{tajci su do godine otkrili i uhapsili ve}i broj agenata, uspe{no presretali golube-pismono{e i onemogu}avali brojne druge {pijunske aktivnosti. Istovremeno se u ofanzivnom obave{tajnom radu posebno istakao pukovnik Le{janin, tada{wi srpski vojni ata{e u Be~u. Nakon okupacije Srbije i Crne Gore, uspe- {no je suzbijana propaganda Evidencbiroa, kojom je zagovarano stvarawe Jugoslavije u okviru Austro-ugarske monarhije, a ukoliko to ne bi bilo mogu}e, onda obnavqawe Crne Gore kao samostalne dr`ave. 10 U okupiranoj Srbiji ( ) austro-ugarski i bugarski okupatori su intenzivno koristili rigorozne metode odmazde, ali i suptilnije mere politi~ke policije, kao sredstvo kojim je trebalo: slomiti mo} srpstva i protiv wega izgraditi bedem. U austro-ugraskoj okupacionoj zoni ovom delatno{}u bavilo se Politi~ko odeqewe Vojnog generalnog guvernmana za Srbiju, u ~ijem su sastavu bili obave{tajni i policijski odsek. U Topli~kom ustanku godine Evidencbiro i bugarska vojnoobave{tajna slu`ba (trupna) delovale su stru~no, primenom razli~itih organizacionih oblika, metoda i sredstava. Kao izvore saznawa koristili su svoje agente infiltrirane me u ustanike, zaplewenu ustani~ku arhivu, pripadnike kontra- ~eta i sl. Nasuprot tome, obave{tajna aktivnost ustanika bila je u osnovi defanzivna i nije bila institucionalizovana. Osim toga, ni Danilo Kalafatovi}, u to vreme na~elnik Obave{tajnog odeqewa Vrhovne komande Srpske vojske u Solunu, nije koordinirao obave{tajnu aktivnost topli~kih ustanika. 11 Izve{tajni odsek organizuje i rukovodi obave{tajnom i kontraobave- {tajnom delatno{}u u vojsci i prema woj u Srbiji sve do godine, kada se preimenuje u Obave{tajno odelewe Vrhovne komande Srpske vojske. Ta slu`ba je do povla~ewa srpske vojske preko Albanije delovala samostalno, a zatim, do kraja rata, sa direktnim osloncem na savezni~ke slu`be. Pri kraju ratnih operacija, obave{tajnom slu`bom na Solunskom frontu, Krfu, oslobo enoj i zauzetoj teritoriji rukovodili su: a) na frontu i voji{nom prostoru obave{tajnim i kontraobave{tajnim aktivnostima rukovodio je Obave{tajni odsek Operativnog odeqewa Vrhovne komande u ~ijem je sastavu bila policijska sekcija za defanzivnu obave{tajnu slu`bu, kao i Ratni pres biro; b) u inostranstvu pri savezni~koj Vrhovnoj komandi bili su delegati Vrhovne komande (Pariz, Rim, Solun); v) u pozadini Solunskog fronta i kasnije u Srbiji kontraobave{tajnim radom rukovodio je \eneral- {tabni odsek Op{teg odeqewa Ministarstva vojnog. 10 Uporedi: Ronge, Maks, Razvedka i kontrrazvedka, Moskva: Voenizdat, str i daqe; Ostoji}, Petar Iv., Propaganda, Beograd: Prosveta, 1940, str Uporedi: Obradovi}, Milan, Obave{tajne slu`be ustanika i okupatora u Topli~kom ustanku godine, u: Leskova~ki zbornik, br. 28 (1988), str ; ^etni~ki rat, Beograd: Sedma sila, 1940, str i sl. 10

11 Tajna policija u Srbiji Tajna policija u vreme Kraqevine Jugoslavije ( ) Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca prve jugoslovenske dr`avne zajednice, koja je godine dobila naziv Kraqevina SHS, a godine Kraqevina Jugoslavija, postavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dr`avne bezbednosti, a samim tim i novi organi tajne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela, kao i wima podre ene ustanove. U ovom sistemu je egzistirala i andarmerija, pre svega kao okosnica unutra{we i javne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstvenu (vidovsku) obave{tajnu slu`bu. Bilo je i poku{aja uspostavqawa privatnih obave{tajnih organizacija u slu`bi dnevne politike kneza Pavla i Dragi{e Cvetkovi}a (npr. pod legendom firme Ujka A.D. iz Beograda), ali su takva nastojawa ubrzo provaqena. 12 Kao pomo}ni rod vojske, andarmerija je bila funkcionalno podre ena Ministarstvu unutra{wih dela i wegovim organima u banovinama, okruzima i srezovima. Pripadnici andarmerije u najve}oj meri su se anga`ovali na poslovima otkrivawa po~inilaca krivi~nih dela, prikupqawu dokaza o takvim delima i li{avawu slobode i predaji osumwi~enih nadle`nim dr- `avnim organima, a delovali su i na planu pronala`ewa lica za kojima je raspisana poternica i nadzirali kretawe lica osumwi~enih za ugro`avawe bezbednosti dr`ave. Osim toga, andarmerija se bavila i kontraobave{tajnom delatno{}u, naro~ito u pograni~nim oblastima, a u nekim periodima (do i nakon godine) i ofanzivnim agenturnim radom prema inostranstvu. Obave{tajna slu`ba andarmerije bila je organizovana kroz civilne i vojne obave{tajne centre. Vojnoobave{tajni centri za andarmeriju bile su armijske i divizijske oblasti svaka za svoju teritoriju, a civilni ( gra- anski ) centri bile su Kraqevske banske uprave i samo Ministarstvo unutra{wih poslova. Organizacione jedinice andarmerije na terenu bile su pot~iwene navedenim obave{tajnim centrima, {to zna~i da je obave{tajna slu`ba andarmerije bila dosledno centralizovana. 13 Obave{tajnu slu`bu resora spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavije predstavqao je Dvanaesti odsek politi~kog odeqewa MIP ~iji je oficijelni naziv bio Odsek za obave{tajnu slu`bu. 14 Tako e, treba ista}i, da je praksa Kraqevine Jugoslavije poznavala i ustanovu policijskog ata{ea, koja je 12 Kozi} Mile, Potpisnik pakta: Prilozi za biografiju Dragi{e Cvetkovi}a, Ni{: Prosveta, 1995, str. 47, O obave{tajnom delovawu jugoslovenske andarmerije vidi: Biv{a jugoslovenska vojno-obave{tajna slu`ba (kw. I), Beograd: JA, 1948, str. 32, 33 i daqe. 14 Vidi Uredbu sa zakonskom snagom o ure ewu MIP i diplomatskih i konzularnih zastupni- {tava Kraqevine Jugoslavije u inostranstvu (u: Slu`bene novine, br. 187 LXV od ). 11

12 Milan Milo{evi} bila vezana za probleme dr`avne bezbednosti. Naime, na osnovu sporazuma iz godine, delegat jugoslovenske policije upu}en je u Berlin, dok je iz Nema~ke u Beograd do{ao predstavnik Gestapoa. Organi dr`avne bezbednosti monarhisti~ke Jugoslavije fakti~ki su rukovodili logorima za internaciju ( prijemnim logorima ) u periodu i godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu, Po`arevcu, Smederevskoj Palanci, Subotici i drugim mestima, a slu`ili su za izolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktivnosti (habzbur{ki lojalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.). Ina~e, tretman u ovim logorima bio je znatno bla`i od tretmana interniranih lica u odgovaraju- }im ustanovama FNRJ po~ev od godine, tj. od tretmana u tada{wim logorima (Goli otok, Sveti Grgur i dr.) i zatvorima (Bile}a, Zabela i dr.). 2.1 Bezbednosno-obave{tajne ustanove Ministarstva vojske i mornarice Vojnoobave{tajna slu`ba prve Jugoslavije razvijala se u kontinuitetu sa vojnom obave{tajnom slu`bom Kraqevine Srbije koja, kao {to je istaknuto, od godine nosila naziv Obave{tajno odeqewe Vrhovne komande Srpske vojske. Po zavr{etku operacija i zakqu~ewu primirja karajem godine, oru`ane snage su ostale u mobilnom stawu. Obave{tajnom slu`bom tada je rukovodila Vrhovna komanda, ali je to rukovo ewe postepeno prelazilo u delokrug rada Ministarstva vojske i mornarice. Do prelaska u redovno stawe do{lo je tek aprila godine. Posle formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvr{ena je reorganizacija i transformacija oru`anih snaga nove dr`ave. Izme u ostalog, formiran je godine Glavni general{tab Jugoslovenske Vojske, koji je ~inilo pet odeqewa: a) operativno, b) obave{tajno, v) saobra}ajno, g) nastavno id) istorijsko odeqewe. Prema Uredbi iz godine Obave{tajno odeqewe Glavnog general{taba delilo se na ~etiri sekcije, kojom su Uredbom iz godine preimenovane u odseke (I-IV). Tokom godine ovim odsecima pridodata je i Sekcija za vezu sa stranim vojnim izaslanicima 15. Takva struktura general{taba zadr`ana je sve do godine, kada je izvr{ena reorganizacija kojom su svi general{tabni poslovi podeqeni na tri direkcije: a) organizacijsku, b) obave{tajnu iv) operativno-pozadinsku. Prema tome, u periodu od do godine, Obave{tajna direkcija General{taba JV bila je centralni organ rukovo ewa, planirawa i organizovawa celokupne obave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti kako u zemqi tako i prema inostranstvu, razvijen za potrebe odbrane dr`ave i za{tite oru`anih snaga. Centralizacija obe aktivnosti omogu}avala je racionalno kori{}ewe prikupqenih saznawa i uticala je da se zadaci efikasnije izvr{avaju. Ina~e, u periodu od do godine, poslove vojne slu`be 15 O razvoju vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije ( ) detaqnije vidi: Biv- {a jugoslovenska vojno-obave{tajna slu`ba (kw. II), Beograd: JA, 1948, str. 1-8 i daqe. 12

13 Tajna policija u Srbiji bezbednosti vr{ili su II sekcija (odsek) kao vojna kontraobave{tajna slu`ba i III sekcija (odsek) koja se bavila poslovima preventivne bezbednosti, suzbijawe strane propagande, pra}ewem {tampe (OSINT) i sl. Obave{tajna direkcija general{taba JV je u svom sastavu imala tri odeqewa: obave{tajno, koje je predstavqalo vojnoobave{tajnu slu`bu, kontraobave{tajno, koje je delovalo kao vojna slu`ba bezbednosti i {ifarsko odeqewe. Prvo obave{tajno odeqewe imalo je zadatak da operativno planira, organizuje i rukovodi obave{tajnim aktivnostima s ciqem prikupqawa obave- {tajnih podataka o ukupnoj dru{tvenoj i politi~koj situaciji u susednim i drugim zemqama i wihovim namerama i aktivnostima na politi~kom i vojnom planu. U okviru tih aktivnosti obave{tajno odeqewe je poseban interes iskazivalo za podatke vojne prirode, kao {to su: usvojena doktrina i koncepcija ratovawa susednih zemaqa, organizacija, brojno stawe, personal, raspored i moral vojnih formacija, kvalitet naoru`awa, namenska proizvodwa za potrebe oru`anih snaga i sli~no. To odeqewe se bavilo i planirawem odnosa JV sa stranim armijama. S tim u vezi obave{tajno istra`ivawe, odnosno aktivnost na prikupqawu obave{tajnih podataka, wihovoj analizi, proceni, integraciji i davawu na uvid General{tabu bio je slo`en i delikatan posao. Obave{tajni podaci su prikupqani kori{}ewem legalnih mogu}nosti, odnosno preko jugoslovenskih vojnih izaslanika kod stranih armija, kao i preko pograni~nih obave{tajnih centara odeqewa primenom agenturnog metoda i izvi awem. Grani~ni obave{tajni centri bili su sme{teni u komandama vojnih okruga ili komandama sektora grani~nih jedinica koji su se nalazili u gradovima uz granice susednih dr`ava. Tako, na primer, obave- {tajni centri usmereni prema Ma arskoj bili su locirani u Subotici i Osijeku, a prema Bugarskoj u Pirotu i Negotinu. Centri su podatke prikupqali prete`no tajnim i prikrivenim metodima. Izvi awe su sprovodili grani~ni vojni organi i specijalne jedinice kopnene vojske i Ratnog vazduhoplovstva jugoslovenske vojske. Kada je re~ o vojnim izaslanstvima, Kraqevina SHS se u po~etku oslawala na vojne ata{ee srpske vojske, ~iji broj nije bio veliki. Oni su zadr`ali svoja mesta u savezni~kim zemqama i u vreme Prvog svetskog rata. Nakon ujediwewa zemqe i reorganizacije oru`anih snaga (vojske i mornarice), preduzimane su mere za pro{irewe mre`e vojnih izaslanstava, prvenstveno u zemqama neutralnim u Prvom svetskom ratu. Kasnije su uspostavqena izaslanstva i u susednim zemqama, odakle je dolazila opasnost po bezbednost zemqe, kao i u Nema~koj, koja je bila glavni oslonac i podstreka~ tih opasnosti. Jugoslovenski vojni ata{ei su se koristili svim formama i metodima legalnog i ilegalnog rada, posti`u}i pri tom dobre rezultate. Ni posle okupacije Jugoslavije vojna izaslanstva u savezni~kim i neutralnim zemqama nisu prekidala rad. 13

14 Milan Milo{evi} Drugo obave{tajno odeqewe (kontraobave{tajno) delovalo je sa osnovnim zadatkom kontraobave{tajne za{tite svih vojnih ustanova, komandi i {tabova jedinica jugoslovenske vojske. Predstavqalo je defanzivnu vojnu kontraobave{tajnu slu`bu, ali i unutra{wu obave{tajnu slu`bu bezbednosti, budu}i da je vodila dosijea o hrvatskom i makedonskom separatizmu, Kulturbundu, emigrantima, vojnim beguncima itd. Na organizacionom planu to odeqewe su ~inili kontraobave{tajni odseci u teritorijalnim vojnim organima i kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojske. Kontraobave{tajni odseci u vojnim teritorijalnim organima predstavqali su osnovne kontraobave{tajne organe u komandama vojnih oblasti i delovali su prevashodno na kontraobave{tajnoj za{titi vojnih teritorijalnih organa, ustanova, objekata i zavoda na prostoru jedne armijske oblasti. Bili su podre eni kontraobave{tajnim odsecima u komandama armijskih oblasti. Nasuprot tome, kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojske bili su podre eni komandantima jedinica i morali su za bilo kakve represivne (operativne) mere da tra`e wihovu saglasnost. Tako e, odre ene kontraobave{tajne poslove vr{ili su a utanti komandanta na nivou puka i bataqona, i to preko stare{ina ~eta i uspostavqawem agenturne mre`e. U toku godine formirana je pri Glavnom general{tabu JV posebna, strogo konspirativna i legendirana vojnoobave{tajna slu`ba pod nazivom M otsek obave{tajnog odeqewa, koji je kasnije preimenovan u Servis tajne vojno-obave{tajne slu`be (S-TVOS). 16 M otsek je zvani~no bio sistematizovan kao ^etvrti odsek Drugog obave{tajnog odeqewa, ali je funkcionalno direktno bio vezan za na~elnika Obave{tajne direkcije General{taba. Centrala te slu`be bila je u Beogradu, u prostorijama General{taba i konspirativnim stanovima, dok je na terenu delovala iz 12 obave{tajnih centara u zemqi i jednog u inostranstvu (Bern, [vajcarska). Delovala je kao spoqna obave{tajna i ofanzivna kontraobave{tajna slu`ba, primewuju}i iskqu~ivo tajne metode uz maksimalne mere predostro`nosti. S obzirom na tada{we istorijske okolnosti, osnovni zadatak te slu`be bio je prikupqawe obave- {tewa od izuzetnog zna~aja za odbranu zemqe. S tim u vezi, kori{}en je klasi~an (agenturni) metod, ali, zbog dodatne konspirativnosti, u samom agenturnom radu nije primewivano na~elo stalnosti. U kontraobave{tajnoj sferi, slu`ba je delovala bez egzekutivnih ingerencija i pod legendom, tj. samo je prikupqala saznawa, dok su represivne mere preduzimale druge jugoslovenske slu`be. Najzad, M otsek, odnosno S-TVOS uspeo je da uspostavi vredna obave{tajna upori{ta, tj. da ugradi agenturu u rumunsku, ma arsku i bugarsku obave{tajnu slu`bu. Izvor zna~ajnih saznawa bila je i saradwa uspostavqena sa stranim obave{tajnim slu`bama, i to kontinuirana saradwa 16 Prvobitni legendirani naziv ( M otsek ) ta slu`ba je dobila po sredwem slovu wenog prvog rukovodioca Gojka M. Jovanovi}a, dok je u vreme kada je wom rukovodio Ugqe{a Popovi} preimenovana u S-TVOS. O samoj slu`bi, vidi: Popovi} Ugqe{a, op. cit., str. 42 i daqe. Biv{a jugoslovenska... (kw. I), str i daqe; (kw. II), str

15 Tajna policija u Srbiji sa britanskom, a povremena sa obave{tajnim slu`bama Francuske, Gr~ke, Poqske, ^ehoslova~ke i SSSR. Tre}e odeqewe ({ifarsko) bilo je podeqeno na odsek za izradu {ifre i odsek za dekripciju: Odsek za izradu {ifre je odre ivao konkretne {ifre i izra ivao {ifrovana dokumenta i to za potrebe me usobnog op{tewa komandi JV razli~itih nivoa u ratu i u miru, za odr`avawe veze Prvog (obave- {tajnog) odeqewa sa vojno-diplomatskim predstavnicima u inostranstvu, za odr`avawe veze sa agenturom, kao i za potrebe drugih organa i ustanova. Odsek za dekripciju se bavio dekriptovawem uhva}enih poruka i dokumenata vojnih komandi stranih dr`ava prema kojima su obave{tajni i kontraobave{tajni organi Kraqevine Jugoslavije obave{tajno delovali. Organizacija obave{tajnog rada u samim jedinicama JV zasnivala se na na~elu koncentracije, {to zna~i da su i obave{tajna i bezbednosna komponenta bile objediwene kod svakog obave{tajnog organa. Centar sveukupne obave{tajne aktivnosti u armijskoj oblasti bio je {tab armijske komande. Zbog toga su komandantu armije, pored trupa, {tabova i ustanova wegove armijske oblasti, bile pot~iwene i grani~ne trupe u wegovoj odgovornosti, kao i komande onih jedinica andarmerije koje nisu bile neposredno podre- ene policijskim vlastima. U okviru toga {tab komande divizijske oblasti predstavqao je centar bezbednosne delatnosti date divizijske teritorije i, istovremeno, centar ofanzivnog obave{tajnog rada prema susednoj zemqi u rejonu dodeqenom toj diviziji, dok je celokupnom tom aktivno{}u rukovodio komandant divizijske oblasti Organi bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Ministarstvo unutra{wih poslova Kraqevine Jugoslavije imalo je prvenstveni zadatak da centralizovano organizuje i vodi sve poslove iz oblasti unutra{we bezbednosti, ukqu~uju}i suprotstavqawe delatnosti stranih obave{tajnih slu`bi, ekstremne politi~ke (teroristi~ke) emigracije poreklom iz Jugoslavije i eksponenata unutra{weg ekstremizma i terorizma. Osnovano je ve} 7. decembra godine kao vrhovna upravna i nadzorna vlast nad svim upravno-policijskim vlastima i organima u zemqi. Zakonom o unutra{woj upravi od 19. juna godine, Uredbom o ure ewu Ministarstva unutra{wih poslova od 25. jula godine i Zakonom o uvo ewu vrhovne dr`avne uprave od 31. marta godine, redefinisana je wegova nadle`nost i organizacija, a posledwa reorganizacija sprovedena je godine. Prva Uredba o organizaciji i nadle`nostima Ministarstva unutra{wih dela Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca doneta je 8. maja godine na osnovu pomenutog Kraqevog ukaza od 7. decembra godine. Ministarstvo je, prema toj uredbi, imalo slede}e organizacione jedinice: Ka- 17 Uput za obave{tajnu slu`bu, Ministarstvo vojno i Mornarice Kraqevine SHS, Beograd, 1921, str. 14,

16 Milan Milo{evi} binet ministra, Upravno odeqewe, Samoupravno odeqewe, Odeqewe za javnu bezbednost i Inspektorsko odeqewe. U okviru Ministarstva delovalo je i Odeqewe za Banat, Ba~ku i Barawu od 22. februara godine. U Ministarstvu su bila i odeqewa koja su obavqala poslove policijske struke u pokrajinama: Odeqewe za Bosnu i Hercegovinu, Odeqewe za Hrvatsku i Slavoniju, Odeqewe za Dalmaciju, Odeqewe za Slavoniju i Ra~unovodstvo iz godine. Nadle`nost odeqewa bila je odre ena ~lanovima date uredbe. Tako je u nadle`nost Odeqewa za javnu bezbednost spadalo starawe kako o javnoj, tj. li~noj i imovinskoj bezbednosti gra ana, tako i starawe o dr`avnoj bezbednosti. Prema tome, u ovoj fazi jo{ uvek nije postojala slu`ba dr`avne bezbednosti u institucionalnom smislu. Me utim, ovakvo re{ewe je ubrzo napu{teno, o~igledno zbog sve ve}ih problema na planu unutra{we bezbednosti koji su 29. decembra godine rezultirali dono{ewem Obznane. Prema uredbi iz godine, Ministarstvo unutra{wih dela je ozna~eno kao vrhovna upravna i nadzorna vlast nad svim upravno-policijskim vlastima i organima u celoj zemqi. U nadle`nost Ministarstva spadali su: unutra{wa uprava zemqom, nadzor nad samoupravnim telima i ustanovama, starawe o li~noj, imovinskoj i dr`avnoj bezbednosti i o javnom redu, miru i spokojstvu u zemqi, starawe da podru~ne vlasti pravilno primewuju zakone, raspravqawe administrativnih sporova i ostalih slu~ajeva koji su specijalnim zakonima stavqeni u nadle`nost Ministarstva, starawe o javnom moralu, nadzor nad javnom pomo}i i radom dobrotvornih dru{tava, starawe o napretku bezbednosne struke i pripremawe zakonskih projekata i ostalog potrebnog materijala u tom ciqu, kao i obavqawe svih ostalih poslova koji su specijalnim zakonom stavqeni u nadle`nost ovog ministarstva. Re{ewem Ministarstva unutra{wih dela iz decembra godine iz Odeqewa za javnu bezbednost izdvojeni su i preneti u nadle`nost posebne organizacione jedinice svi poslovi koji se odnose na bezbednost dr`ave. Time je obrazovano Odeqewe dr`avne za{tite, dok je starawe o li~noj imovinskoj bezbednosti ostalo u nadle`nosti Odeqewa za javnu bezbednost. Smatrano je da se starawe o bezbednosti dr`ave manifestuje u nadzoru, spre~avawu i represiji rada na izdaji zemqe, veleizdaji, {pijuna`i, falsifikovawu novca, i dr`avnih hartija od vrednosti, i nadzoru u ciqu preventivnom: nad fabrikacijom i prodajom oru`ja, municije i raznih eksploziva; {tampom, zborovima i udru`ewima, sumwivim strancima i uop{te nad svima pojavama i li~nostima koje mogu ugroziti dr`avnu bezbednost. 18 U sklopu op{te reorganizacije vrhovne dr`avne uprave, Ministarstvo unutra{wih dela je godini promenilo naziv u Ministarstvo unutra{wih poslova. Po novom ustrojstvu, Ministarstvo je imalo ~etiri odeqewa i Generalni inspektorat unutra{we uprave (umesto ranijeg In- 18 Alimpi}, Du{an, Policijski re~nik (kw. I), Beograd:Geca Kon, 1924, str

17 Tajna policija u Srbiji spektorskog odeqewa). U sastav Upravnog odeqewa u{ao je i Kabinet ministra. Tokom godine poslovi op{te statistike preneti su iz nadle`nosti Predsedni{tva Ministarskog saveta u nadle`nost Ministarstva unutra{wih poslova. Posledwa reorganizacija Ministarstva izvr{ena je krajem godine, u sklopu sprovo ewa mera ratne pripravnosti 19. Nadle`nosti ovog ministarstva vidqive su iz wegove podele na odeqewa kojih je, prema Uredbi o ure ewu Ministarstva unutra{wih poslova, od 25. jula godine, bilo ~etiri: 1) Odeqewe za dr`avnu za{titu (nadle`no za starawe o dr`avnoj bezbednosti, suzbijawu antidr`avne i razorne propagande i za policijsku obave{tajnu slu`bu); 2) Odeqewe javne bezbednosti (starawe o li~noj i imovinskoj bezbednosti, suzbijawe kriminaliteta, red i bezbednost javnog saobra}aja, zborovi i udru`ewa, andarmerija i vrhovna kontrola nad radom policijskih vlasti, ukqu~uju}i organizovawe i usavr{avawe policije, disciplinski nadzor nad policijom i sl.); 3) Upravno odeqewe (starawe o svim poslovima resora koji nisu direktno dodeqeni drugim odeqewima, a naro~ito pitawa dr`avqanstva, zavi~ajnosti, matica gra anskih stawa i sl.); i 4) Odeqewe za samoupravu (stara se o unapre ivawu i razvijawu samoupravnih tela i wihovih ustanova, kao i o wihovom pravilnom funkcionisawu i vodi nadzor nad samoupravnim vlastima ). Navedena ~etiri odeqewa daqe su se delila na odseke, odeqke i referate. Prvo i Drugo odeqewe sa~iwavali su zajedno Vrhovnu policijsku upravu, koja stoji pod jednim pomo}nikom ministra. Prvo odeqewe imalo je: 1) Odsek za suzbijawe unutra{we antidr`avne i razorne propagande i akcije sa obave{tajnom slu`bom (Prvi odsek); 2) Odsek za suzbijawe spoqa{we antidr`avne propagande i akcije sa obave{tajnom slu`bom (Drugi odsek); 3) Odeqak (referat) za policijski nadzor nad strancima i putni~kim saobra- }ajem (preimenovan godine u Odsek za nadzor nad strancima, izbeglicama i kretawem putnika); 4) Administrativni odeqak (referat) i 5) Odeqak (referat) za {tampu. Najzad, Generalni inspektorat unutra{we uprave je vr{io kontrolu celokupne unutra{we uprave u ime ministarstva. Organizacija vr{ewa policijskih poslova ukqu~uju}i i dr`avnu bezbednost, na terenu je po~ivala na podru~nim organima Ministarstva unutra{wih poslova i jedinicama andarmerije. Kao podru~ni organi postojale su op{te upravne vlasti i mesne policijske vlasti. Op{te upravne vlasti mewale su se zavisno od promena u administrativo-teritorijalnoj organizaciji, tako da su do godine op{te upravne vlasti bili veliki upani (u oblastima), sreski na~elnici ili poglavari (u srezovima) i upravnik grada Beograda, a od godine ban (u banovinama), sreski na~el- 19 Arhivsku gra u o resoru unutra{wih poslova u vladama Kraqevine SHS/Jugoslavija, ukuqu~uju}i izbegli~ku vladu ( ), vidi u fondovima Arhiva Jugoslavije - sign. AJ 14, 83, 135 i dr. 17

18 Milan Milo{evi} nik (u srezu), upravnik grada Beograda i gradski na~elnik sa funkcijama sreskog na~elnika. 20 Uprava grada Beograda bila je najzna~ajnija teritorijalna organizaciona jedinica Ministarstva unutra{wih dela, a vr{ila je upravne i policijske poslove na teritoriji Beograda, Zemuna i Pan~eva sa najbli`om okolinom. Uprava je imala pet odeqewa, i to: a) Administrativno odeqewe, b) Odeqewe op{te policije, v) Odeqewe krivi~ne policije, g) Odeqewe saobra}ajne policije, i d) Odeqewe tehni~ke policije. Svako odeqewe se delilo na odgovaraju}i broj odseka, a ovi na potreban broj odeqaka ili referata. Upravnik grada Beograda je, prema istoj uredbi bio du`an da vodi starawe o bezbednosti dr`ave u prestonici i da o tome svakodnevno izve{tava kraqa (usmeno) i ministra unutra{wih poslova (pismeno, a po nare ewu i usmeno). Kao vode}a slu`ba unutra{we bezbednosti, tj. kao teritorijalna kontraobave{tajna slu`ba i slu`ba za za{titu ustavnog poretka (politi~ka policija) delovalo je Odeqewe op{te policije Uprave grada Beograda. Ono je, preko svojih organizacionih jedinica, suzbijalo unutra{we i spoqne antidr`avne delatnosti, vodilo istrage protiv po~inilaca politi~kih krivi~nih dela i ka`wavalo ili optu`ivalo okrivqene Sudu za za{titu dr`ave. Odeqewe je imalo devet odseka od kojih je svaki vodio istragu po svojoj liniji rada, a unutar svakog od wih postojao je odgovaraju}i broj odeqaka, odn. referata. Prvi odsek administrativni, vr{io je administrativne poslove Odeqewa op{te policije, vodio arhivu i kwige ka`wenih ovog odeqewa, izdavao dozvole za priredbe (javna okupqawa zabavnog i sportskog karaktera) itd. Drugi odsek politi~ki, bavio se suzbijawem unutra{we antidr`avne propagande i delio se na tri odeqka : 1) Politi~ki za obave{tajnu slu`bu prema politi~kim udru`ewima, 2) Odeqak za evidenciju udru`ewa, i 3) Odeqak za kontrolu {tampe i {tamparija. Tre}i odsek specijalni obave- {tajni (tj. kontraobave{tajni), bavio se suzbijawem spoqne antidr`avne propagande i {pijuna`e, kontrolisao rad stranih diplomatsko-konzularnih i kvazidiplomatskih predstavnika, kontrolisao strane dr`avqane i strane ustanove, suzbijao teroristi~ke aktivnosti ukoliko su bile povezane sa inostranstvom, i vr{io kontrolu hotela i preno}i{ta. Navedene poslove vr{io je putem aktivnosti slede}ih odeqaka: Bugarsko-albanski odeqak bavio se suzbijawem ilegalne aktivnosti iz Bugarske, i to prevashodno ekstremnog krila VMRO koji je imao svoje pripadnike me- u studentima Beogradskog univerziteta, a pratio je i obave{tajnu aktivnost iz bugarskog poslanstva u Beogradu. Po liniji Albanije nije se bavio albanskom obave{tajnom slu`bom (jer u to vreme ova slu`ba u ofanzivnom smislu nije ni postojala), nego prema ustanovama i institucijama onih dr`ava koje su razvija- 20 Uporedi: Niketi}, Gojko, (izd.), Zakon o unutra{woj upravi od sa izmenama i dopunama od i sa uredbama i pravilnicima o wegovom izvr{ewu, Beograd, 1930, str. 1-57; Milosavqevi}, Bogoqub, op. cit., str. 108,

19 Tajna policija u Srbiji le aktivnost prema Albaniji. Posle godine odeqak se orjenti{e na borbu protiv albanskog separatizma, odn. iredentizma koji raspiruje fa{isti~ka Italija zagovaraju}i stvarawe protektorata Velika Albanija. Ma arski odeqak, se suprotstavqao delovawu ma arske obave{tajne slu`be koja je stvarala agenturu me u Srbima i Ma arima u Ba~koj i drugim krajevima. Neposredno pred Drugi svetski rat ma arska obave{tajna slu`ba je bila pod direktnim uticajem nema~ke vojnoobave{tajne slu`be, ali i veoma agresivna. Poznato je na primer da je Dr`avni sud za za{titu dr`ave osudio od do godine ~ak 51 agenta ma arske obave{tajne slu`be za dela {pijuna`e. Italijanski odeqak, se suprotstavqao delovawu italijanskih obave{tajnih slu`bi koje su, nakon Prvog svetskog rata, dugo bile najaktivnije strane obave{tajne slu`be u delatnosti prema Jugoslaviji naro~ito na planu vojne {pijuna`e. Pred Drugi svetski rat, ovaj odeqak je po~eo nadzirati i aktivnost francuske obave{tajne slu`be, koja u me uvremenu ipak nije stvorila zna~ajnija obave{tajna upori{ta u Jugoslaviji. Nema~ki odeqak, bavio se otkrivawem agenature nema~kih obave{tajnih slu`bi. Operativci ovog odeqka otkrili su vi{e agenata i utvrdili {pijunsko delovawe iz nema~kog poslanstva i ~ehoslova~ke ambasade u Beogradu. Osim toga, ovaj odeqak je suzbijao nema~ku propagandu i nadzirao pripadnike Kulturbunda. Ina~e, [vapsko-nema~ki kulturni savez Kulturbund (Schwaebisch-deutche Kulturbund), je bila organizacija nema~ke nacionalne mawine (folksdoj~eri) u Kraqevini Jugoslaviji. Oni su se organizovali od godine, a do su imali 402 mesne grupe sa ~lanova. Pre rata su delovali legalno i ilegalno kao peta kolona. Odmah nakon okupacije pripadnici Kulturbunda su se ukqu~ili u rad policijsko-upravnog aparata, a po~etkom godine su kao dobrovoqci masovno stupili u oru`ane formacije SS. Odeqak za ostale dr`ave, suprotstavqao se aktivnosti obave{tajnih slu`bi drugih dr`ava, s tim da je od godine posebno obra ivana aktivnost engleskih obave{tajnih slu`bi. S obzirom na blisku saradwu engleskih obave{tajaca i vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije (ukqu~uju}i slu`bu S-TVOS), otkriveni agenti engleske slu`be nisu hap{eni, ali je pojedinim obave{tajcima bilo otkazano gostoprimstvo u Beogradu. Poznato je da su britanski obave{tajci organizovali izuzetno sna`nu propagandnu kampawu na tlu Jugoslavije, a preko koru{kih Slovenaca i diverzantsku aktivnost na teritoriji Austrije. Tokom godine su otkriveni i u dva navrata onemogu}eni wihovi planovi za onesposobqavawe plovidbe Dunavom kod \erdapa. 21 ^etvrti odsek marksisti~ki, delio se na dva posebna odeqka i to na: Socijalisti~ki odeqak, koji je vr{io kontrolu sindikalnih organizacija, 21 O tom slu~aju i {ire o wihovom delovawu u Jugoslaviji do godine vidi: Ladd, J. D. et al., Clandestine Warfare: Weapons and Eqipment of the SOE and OSS, London: Blandford Press, 1988; Phillis, Auti, Clog, Richard (ed.), British Policy towards Wartime Resistance in Yugoslavia and Grece, London: Macmillan Press Ltd.,

20 Milan Milo{evi} kontrolisao radni~ke skupove i sastanke, suzbijao neprijavqene radni~ke manifestacije i sli~no, i Komunisti~ki odeqak, koji je suzbijao delovawe ilegalne Komunisti~ke partije Jugoslavije u nadle{tvima, {kolama, fabrikama, na izletima i sli~no, suzbijao demonstracije i ilegalnu komunisti~u {tampu, i suzbijao teroristi~ku aktivnost. 22 Peti odsek za udru`ewa i {tampu, koji se bavio cenzurom {tampe. [esti odsek centralna prijavnica, koji je kroz svoja tri odeqka vr{io evidentirawe jugoslovenskih dr`avqana nastawenih u Beogradu, vodio evidenciju stranih dr`avqana i izdavao legitimacije o identitetu. Sedmi odsek agentski, koji je vr{io obezbe ewe va`nih li~nosti i dr`avnih funkcionera. Osmi odsek specijalne bezbednosti, imao je u svom sastavu kartoteku u kojoj je vr{eno evidentirawe svih lica koja su bila od interesa za Odeqewe op{te policije ( op{ta specijalna kartoteka ). Odeqewe dr`avne za{tite Ministarstva unutra{wih poslova, odnosno Odeqewe op{te policije Uprave grada Beograda, je tesno sara ivalo kako sa obave{tajnom slu`bom andarmerije, tako i sa drugim organima vojne obave{tajne slu`be i obave{tajne slu`be Ministarstva inostranih dela. Saradwa je ostvarivana i sa Obave{tajnom direkcijom General{taba JV, kao centralnim organom rukovo ewa, planirawa i organizovawa celokupne obave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti u zemqi i inostranstvu. Najzad, po prirodi stvari, odgovaraju}a saradwa je ostvarivana i sa posebnim sudom za za{titu dr`ave, koji je osnovan Zakonom o Dr`avnom sudu za za{titu dr`ave od 8. januara godine. Ustanovqen je pri Kasacionom sudu u Beogradu, sa nadle`nostima za podru~je cele dr`ave. Sud je izvi ao, raspravqao i sudio o krivi~nim delima iz glave IX Krivi~nog zakonika Kraqevine Srbije i o delima iz ~lanova 1, 9, 13. i 14. Zakona o za{titi javne bezbednosti i poretka u dr`avi. Pod op{tim krivi~nim delima zakoni i ovaj sud su podrazumevali: krivi~na dela protiv opstanka dr`ave i ustavnog ure ewa, dela protiv op{te sigurnosti qudi i imovine, te uvredu i klevetu Kraqa i Kraqevskog doma i poglavara stranih dr`ava. Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije godine imali su za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave- {tajnog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani u inostranstvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji. Naime, vojnoobave{tajna slu`ba izbegli~ke vlade bila je svedena na rad vojnih izaslanstava u savezni~kim i neutralnim zemqama koje im nisu otkazale gostoprimstvo. Vrlo oskudne pripreme za rad vojnoobave{tajne slu`be u uslovima okupacije i te{ko}e u odr`avawu veze sa zemqom, gotovo u potpunosti su odsekle emigrantsku obave{tajnu slu`bu od situacije u okupiranoj Jugoslavi- 22 O teroristi~koj aktivnosti pripadnika KPJ i SKOJ u Srbiji ovog perioda vidi npr: Nikoli}, Kosta, Teroristi~ka delatnost Komunisti~ke partije Jugoslavije u Kraqevini SHS ( ), u: Istorijski glasnik, br. 1-2/1993, str

21 Tajna policija u Srbiji ji. Veza sa zemqom odr`avana je tek od polovine godine, i to preko obave- {tajnih centara u Istambulu, Bukure{tu, Helsinkiju i Bernu Tajna policija u okupiranoj Srbiji 3.1. Struktura i metodi delovawa tajne policije okupatora Kraqevina Jugoslavija je u aprilskom ratu godine bila napadnuta od strane 59 divizija (29 nema~kih, 23 italijanske i 5 ma arskih). Wima su sadejstvovale brojne, dobro organizovane i ~vrsto povezane organizacije Pete kolone, koje je ~inila politi~ka agentura nacisti~ko-fa{isti~kih agresora (folksdoj~eri, usta{e i dr.). One su posedovale oru`je i, sinhronizovano sa napadom spoqa, vr{ile diverzije, sabota`e i oru`ane napade na saobra}ajne ~vorove, aerodrome, mostove, pa ~ak i na mawe jedinice Jugoslovenske vojske. Istovremeno je na teritoriji Kraqevine Jugoslavije aktivno delovalo vi{e agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji su prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o rasporedu i pokretima vojske 24. Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na prisnoj saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili albanski separatisti, naro~ito wihova organizacija Besa, frankovci, odn. usta{e i kri`ari, crnogorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, poznato je da je katastrofalnom porazu zna~ajno doprinela aktivnost ovih elemenata, kao i agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji su prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o rasporedu i pokretima Jugoslovenske vojske, vr{ili diverzije i sabota`e, intenzivno {irili dezinformacije i glasine izazivaju}i zabunu i defetizam, i sli~no. 25 Nema~ki okupacioni sistem se, na osnovu nema~ko-italijanskog sporazuma, delio na tri re`ima: a) anektirana podru~ja; b) klasi~ni okupacioni sistem i v) teritorije pod zajedni~kom nema~ko-italijanskom upravom. Prema konkretnim te`wama nacista ka odre enim teritorijama, klasi~ni oku- 23 O tome vidi op{irnije: Biv{a jugoslovenska obave{tajna slu`ba u II svetskom ratu (kw II, deo II), (s.l.): (s.n.) 1950, str i daqe; Ristovi}, Milan, Sukobi obave{tajnih grupa jugoslovenske izbegli~ke vlade u Turskoj godine, u: Vojnoistorijski glasnik, br. 2/1984, str Uporedi: Operativno-obave{tajna situacija biv{e Jugoslavije (predavawe: izvod iz materijala), (s.l.): (s.n.), (s.a.) i Priru~nik uz temu operativno-obave{tajna situacija biv{e Jugoslavije, Beograd. 25 O delovawu Organizacije Jupiter i uticaju Pete kolone na ishod aprilskog rata, vidi npr: Terzi}, Velimir, Slom kreqevine Jugoslavije, 1941: Uzroci i posledice poraza (kw. II), Beograd (i dr.): Narodna kwiga (i dr.), str i daqe; Peta kolona u staroj Jugoslaviji, u: Narodna milicija br. 4/1955, str ; Obradovi}, Milan, O delovawu obave{tajne slu`be nema~kog okupatora na podru~ju Jugoslavije ukqu~enom u tzv. NDH, u: 13. maj, br. 5/1966, str ; i sl. 21

22 Milan Milo{evi} pacioni sistem uglavnom je bio uspostavqen u tzv. u`oj Srbiji na delu teritorije biv{e Dunavske, Moravske i Drinske banovine i Uprave grada Beograda, dok su Banatom i isto~nim Sremom samostalno upravqali folksdoj~eri. U nema~koj okupacionoj zoni bila su, pored Novog Pazara, i tri kosmetska sreza: vu~itrnski, lapski (Podujevo) i zve~anski (K. Mitrovica). Ispadawem iz rata saveznika u agresiji, Nema~ka je preuzela i ostala okupaciona podru~ja u Srbiji, i to italijansko tokom godine, a ma arsko u martu i bugarsko u septembru godine 26. U nema~koj okupacionoj zoni na tlu Srbije delovali su punktovi, komande i ispostave slede}ih bezbednosno-obave{tajnih organizacija: Glavnog ureda bezbednosti Rajha RSHA, odnosno Gestapoa (sa centrom u Beogradu), Slu`be bezbednosti (SD) i Policije bezbednosti (SIPO), zatim Slu`be operativnog izvi awa veza (Na-4), Tajne vojne policije (GFP) i Uprave za obave- {tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu Vrhovne komande Vermahta Abvera koji je delovao iz centra u Beogradu i kontraobave{tajnih ureda u pojedinim vojnim oblastima (Abwherstelle-Ast). U okviru tzv. Delatne grupe policije bezbednosti i slu`be bezbednosti za Jugoslaviju delovala je i Kriminalisti~ka policija (KRIPO). Italijanski okupacioni sistem je uspostavqen tako {to su na okupiranom, odnosno anektiranim teritorijama osnovane prefekture kao upravni organi i kvesture kao izvr{no-policijski organi. Na ovom podru~ju intenzivno su delovali obave{tajno-bezbednosni centri Vojne obave{tajne slu`be (SIM). U sadejstvu sa ovom slu`bom delovala je fa{isti~ka Dobrovoqa~ka milicija za nacionalnu bezbednost (MVSN). Wena osnovna organizacijska jedinica bila je legija ili tzv. bataqon crnih ko{uqa. Zadatak legije je bio da na svom odseku odgovornosti organizuje posebni kontraobave{tajni centar tzv. politi~ko-isledni ured (UPI), kojim jeneposredno rukovodio komandant legije. Pored toga, obave{tajnom delatno{}u se bavila i italijanska policija, centri CS, kao i andarmerija (Caribinieri Reali CCRR). Me utim, najefikasnije obave{tajne organizacije fa{isti~ke Italije bile su wene tajne politi~ke policije i istovremeno specijalne slu`be fa{isti~kog pokreta Organ budnosti za suzbijawe antifa{izma (Ovra) i Kapilarna organizacija (OK). Ma arski okupacioni sistem zaveden je na teritoriji Ba~ke. Organizovane su andarmerijske stanice na okupiranoj teritoriji, kao i lu~ke i pograni~ne kapetanije i, najzad, gradske kapetanije u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Senti i Kawi`i. Pored postoje}ih policijskih institucija i wihovih politi~kih odseka ( levih K komunisti~kih i dr.) i detektivskih, islednih i izvi ajnih grupa, Drugo odeqewe General{taba ministar- 26 O sistematskom teroru, progonu i stradawima srpskog naroda na okupiranim i anektiranim podru~jima, u NDH i Velikoj Albaniji videti: Dimi}, Qubodrag, Srbi i Jugoslavija: Prostor, dru{tvo, politika (pogled s kraja veka), Beograd: Stubovi kulture, 1998, str

23 Tajna policija u Srbiji stva vojske (VKF) formiralo je specijalne izvi a~ko-isledne pokretne trupe ja~ine do 30 qudi. Ove grupe su delovale tokom godine, a u wihov sastav ulazili su oficiri i podoficiri vojne i civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be (Kemelharis), andarmerije i policije, kao i detektivsko i stra`arsko osobqe. Ofanzivno su delovala i obave{tajna odeqewa 4. i 5. ma- arskog okupacionog korpusa, preko ispostava u Novom Sadu, Subotici, Senti i drugim mestima, te preko policije u gradovima i andarmerije u selima, naseqima i sala{ima. 27 Bugarski okupacioni sistem je uspostavqen na anektiranim podru~jima Kosmeta, isto~ne i ju`ne Srbije, a predstavqao je identi~nu organizaciju uprave kakvu je fa{isti~ka Bugarska imala na svojoj teritoriji. Konkretnije re~eno, na terenu su delovali Obave{tajno odeqewe Ministarstva vojske (RO-2) i obave{tajni organi MUP (DS). Agentura je stvarana masovno, naro- ~ito preko op{tinskih kmetova koji su imali svoje ilegalne punktove. Bugarske specijalne jedinice za dejstvo prema oslobo enoj teritoriji ~inili su lete}i i specijalni policijski odredi. Pored toga, bugarski policijski aparat je raspolagao i mobilnim kowi~kim i motorizovanim formacijama. Najzad, na podru~ju svake op{tine obrazovana je bugarska policijska stanica i jedinica kontra~etnika od najvi{e 20 qudi, naoru`anih lakim naoru`awem, koji su izvi ali teren i patrolirali, a u ja~im sukobima su sadejstvovali sa bugarskim oru`anim formacijama. Nezavisna dr`ava Hrvatska, koja je obuhvatala i teritoriju Srema sa Zemunom, bila je administrativno podeqena na 22 velike upanije. Usta{ko politi~ko rukovodstvo ~inili su: u velikim upama sto`ernici, u kotarima logornici, u op{tinama tabornici i u selima rojnici. Oru`ane snage NDH su krajem godine ~inile: usta{ka vojnica, domobranstvo i oru`ni~ke ( andarmerijske) pukovnije. Decembra godine, na izri~it zahtev Nema~ke, domobranstvo je rasformirano kao nesigurna vojska, a sve oru`ane formacije NDH su reorganizovane u 16 divizija pod komandom nema~kih korpusnih {tabova. Istovremeno su se razvijale usta{ke policijske, obave{tajne i vojnoobave{tajne strukture. Smatra se da su ove slu`be predstavqale najopasniji obave{tajni aparat kvislin{kih snaga, tj. da je UNS bila opasnija ~ak i od Gestapoa i Ovre 28. Me utim, sigurno je da su najpogubniji efekat imali logori, koji tako e spadaju u policijsko-bezbednosni aparat Nezavisne Dr`ave Hrvatske. 27 Op{irnije o delovawu nema~kih, italijanskih i ma arskih obave{tajnih institucija na okupiranim i anektiranim podru~jima Srbije i Jugoslavije, vidi: Janekovi}, Slavko, Razvitak obave{tajnih slu`bi u toku NOR-a:Organizacija, metod i sadr`aj wihovog rada. Iskustva za eventualno budu}a ratna dejstva, (s.l.): (s.n.), 1962; Obradovi}, Milan, Organizacija i delatnost obave{tajne slu`be i sistema bezbednosti Narodnooslobodila~kog pokreta u Vojvodini u toku NOB-e, u: Bezbednost, br. 9/1990, str. 335 i daqe. 28 Xelebxi}, Milovan, Obave{tajna slu`ba u Narodno oslobodila~kom ratu , Beograd: Vojnoistorijski institut, 1987, str. 91; Uporedi: \or evi}, Obren, Za{tita revolucije, Beograd: Institut za politi~ke studije FPN, 1979, str

24 Milan Milo{evi} Bezbednosno-obave{tajni aparat okupatora intenzivno je primewivao diverzantsko-teroristi~ku aktivnost (npr. diverzija u fabrici oru`ja u U`icu godine) i druge vidove nekonvencionalnih dejstava, ali je najintenzivnije bilo obave{tajno delovawe. Naime, obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su, uz pomo} slu`bi kvislinga i kolaboranata, na ~itavoj teritoriji Jugoslavije organizovale totalnu {pijuna`u. Na neoslobo enoj teritoriji su pokrivale skoro svako naseqeno mesto, a u gradovima svaku ulicu, stambenu zgradu, ustanovu i preduze}e. Na oslobo enu teritoriju su upu}ivani brojni agenti sa obave{tajnim i subverzivnim zadacima. Osim toga, Gestapo, Ovra i druge slu`be vr{ile su masovna hap{ewa na osnovu podataka o aktivnosti pojedinaca ili su hapsili kroz preventivne racije. Uhap{eni su maksimalno kori{}eni kao izvor obave{tajnih podataka. Tako e su Gestapo, Ovra i druge slu`be permanentno stvarale agenturu koju su nastojale da ugrade u oru`ane formacije i u ilegalne strukture antifa{isti~kih pokreta na neoslobo enoj teritoriji. Ugra ivawe agenata vr{eno je uz sistemati~ne pripreme, kako bi se agenturi obezbedili {to povoqniji uslovi Tajna policija kvislin{kog aparata Ministarstvo unutra{wih poslova, kao i ostala resorna ministarstva Vlade Kraqevine Jugoslavije, delovalo je u zemqi do aprila godine. Odlaskom Vlade u emigraciju, ovo Ministarstvo je delovalo u okviru Vlade u Londonu za period godina. 29 S druge strane, nema~ki okupatori su u maju godine osnovali kvislin{ku Vladu ( Savet Komesara ). Predsednik te vlade i ujedno ministar unutra{wih dela bio je Milan A}imovi}. Komesarska Vlada Srbije je ubrzo zamewena Vladom narodnog spasa, a predsednik te vlade ( Ministarskog saveta ) koja je obrazovana krajem avgusta godine, postao je general Milan Nedi}, dok je Milan A}imovi} ostao ministar unutra{wih poslova. Ovoj vladi su na raspolagawu stajale policija Uprave grada Beograda i razli~ite oru`ane formacije (~etnici Koste Pe}anca, Ruski za{titni korpus i sl.). Organi vlasti i vojne formacije kvislinga i kolaboranata koje su egzistirle na tlu okupirane Srbije od godine (npr. Srpska dr`avna stra`a, Srpski dobrovoqa~ki korpus, i sl.), imale su sopstvene policijsko-bezbednosne elemente, odnosno obave{tajne slu`be. Ove slu`be su tesno sara ivale sa obave{tajnim slu`bama okupatora pru`aju}i im obave{tewa i drugu pomo}. U osnovi isto va`i i za andarmerijske jedinice. Iako su ove oru`ane formacije javne bezbednosti odmah nakon kapitulacije bile razo- 29 Vlada, odnosno Ministarski savet u emigraciji, delovala je u okviru prava i du`nosti utvr enih Ustavom Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra godine i Zakonom o ukidawu, izmeni i dopuni zakonskih propisa od 3. decembra godine, koji se odnose na vrhovnu dr`avnu upravu. 24

25 Tajna policija u Srbiji ru`ane, a andarmerijske stanice opqa~kane i uni{tene, wihova aktivnost je ubrzo obnovqena. Najpre su formirane pojedine andarmerijske ~ete sa vodovima i stanicama, dok je krajem juna godine obrazovana Komanda srpske andarmerije. Tokom godine andarmerija je fakti~ki preformirana u Srpsku dr`avnu stra`u SDS. Ona se delila na Gradsku dr`avnu stra`u (u Beogradu i ve}im mestima), Poqsku dr`avnu stra`u (na teritoriji Srbije izvan tih gradova) i na Grani~nu dr`avnu stra`u. Premijera i ~lanove kvinsli{ke Vlade obezbe ivala je mawa vojna formacija, tzv. Srpska garda. 30 Posle okupacije fakti~ki je zadr`an ceo predratni aparat Uprave grada Beograda, sa upravnim ~inovnicima, policijom, andarmerijom i stra`om. Zanimqivo je, me utim, da su u Nedi}evoj Srbiji ukinuti Dr`avni sud za za{titu dr`ave i Dr`avno tu`ila{tvo pri ovom sudu. Naime, Uredbom od 1. jula godine je precizirano da }e poslovi ovog suda i tu`ila{tva pre}i u nadle`nost redovnih sudova i dr`avnog tu`ioca pri redovnim sudovima, koji }e u svemu postupati po propisima Zakonika o sudskom krivi~nom postupku, od 16. februara godine. S druge strane, Banat je bio formalno vezan za kvislin{ki Savet komesara u Beogradu, ~ijom je uredbom formirano Nadle{tvo pomo}nika bana Dunavske banovine za Banat sa sedi{tem u Petrovgradu (Zrewaninu). Politi~ku policiju predstavqao je Odsek za javnu bezbednost Upravnog odeqewa tog nadlet{tva, koji je uspostavio stanice za upravqawe agenturom u sreskim mestima i mre`u poverenika iz redova nema~ke i drugih nacionalnih mawina, pa i iz redova Srba. 31 Unutra{wa organizacija Uprave grada Beograda ostala je gotovo nepromewena, osim {to je Odeqewe op{te policije preimenovano u Odeqewe specijalne policije. 32 Ono je imalo oko 30 ~inovnika i 150 operativaca ( policijskih agenata ), i delilo se na centralnu prijavnicu, kartoteku i pet odeqaka: Prvi odeqak administrativni; Drugi odeqak politi~ki; Tre}i odeqak, u po~etku kontraobave{tajni ( za defanzivnu obave{tajnu slu`bu protiv stranaca ), a zatim za kontrolu pokreta D.M. (Ravnogorskog ~etni~kog pokreta); ^etvrti odeqak antikomunisti~ki, i Peti odeqak za kontrolu {tampe. Kao odeqewe Uprave grada Beograda, Specijalna policija je bila nadle`na samo za Beograd, ali je kao ispomo} delovala i u unutra{wosti okupirane Srbije. Naro~ito je to bio slu~aj sa upravama policije u onim mestima gde su pre okupacije bila sedi{ta banovina, a u okviru kojih su delovali od- 30 Petranovi}, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu , Beograd: VINC, 1992, str. 136, Uporedi: Mom~ilovi} \or e, Banat u narodno-oslobodila~kom ratu, Beograd: VIZ, 1977, str Uporedi: Bo`ovi}, Branislav, Beogradska policija u Kraqevini Jugoslaviji: Uprava grada Beograda ", u Bezbednost, br. 2/2002, str ; Bo`ovi}, Branislav, Specijalna policija", u 13. maj, br. 3/1970, str

26 Milan Milo{evi} seci Specijalne policije (npr. u Ni{u). 33 Ova slu`ba je delovala konspirativno, vrbuju}i agente (konfidente) prilikom hap{ewa i sprovo ewa istrage, ali se bavila i subverzivnom propagandom prvenstveno plasirawem dezinformacija, kori{}ewem agenata-provokatora i provokatorskih radio-stanica. Osim toga, komanda i obave{tajni odsek andarmerije dostavqali su Specijalnoj policiji sva obave{tewa do kojih su do{li preko svojih agenata, dok se kao naro~ito agilan saradnik Specijalne policije pokazalo Obave{tajna sekcija Srpske dobrovoqa~ke komande (qoti}evske). Na delu teritorije okupirane Srbije (u Sremu), delovale su i policijsko-bezbednosne i obave{tajne strukture NDH. Naime, odmah po formirawu Glavnog usta{kog stana godine, osniva se Usta{ka obave{tajna slu`ba UOS, kojom rukovodi poverenik Glavnog usta{kog stana. Osnovni kadar pri stvarawu Usta{ke obave{tajne slu`be uzet je iz usta{kih obave- {tajnih centara koji su delovali pre sloma i raspada Jugoslavije. Tako se ve} u julu godine u Sarajevu organizuje kurs za nove pripadnike UOS koji izu~avaju istu materiju koju su izu~avali pripadnici ilegalne organizacije Matija Gubec za vreme Kraqevine Jugoslavije (pravila konspiracije i uho ewa, {ifrovawe, radio-telegrafiju). Osim ovog delovali su i drugi centri sve do avgusta godine kada UOS ulazi u sastav UNS kao Ured II i tada se stvara kompletna organizacija. Istovremeno se pod rukovodstvom drugog poverenika Glavnog usta{kog stana vr{i organizacija koncentracionih logora u kojima se vr{e masovni pokoqi Srba, Jevreja i Roma. Usta{ki logori jo{ uvek nisu dovoqno istra`eni, tako da pored otvorenog pitawa ukupnog broja rtava postoji i mogu}nost da su usta{e pretekle naciste i istrebqivawe zapo~eli nekoliko meseci pre wih, jer su prvi pokoqi Srba zabele`eni u aprilu 1941, a prvi usta{ki logori otvoreni tokom leta iste godine. Ove logore je kao i nacisti~ke, karakterisala svirepost tretmana logora{a i velika smrtnost, a wihovu specifi~nost predstavqaju logori za decu. Me u logore istrebqiva~kog tipa najpre se mo`e svrstati Jasenovac, odnosno jedan wegov deo, logor br. 3-c (Ciglana), koji su i same usta{e nazvale logorom smrti. 34 Iz ove dve organizacije izrasla je Usta{ka nadzorna slu`ba UNS, kojoj su kasnije pridodate jo{ neke organizacije. UNS je imala slede}u organizacionu strukturu : Usta{ko redarstvo (Ured I); Usta{ka obave{tajna slu`ba (Ured II); Usta{ka odbrana (Ured III); Usta{ki osobni ured (Ured IV) i Usta- {ka sigurnosna slu`ba (Ured V). Gestapo je postavqao svoje instruktore pri UNS. Tako e treba naglasiti da Ured II (UOS) nije vr{io samo obave{tajnu delatnost i dostavqao obave{tewa da bi po wima postupao Ured I, ve} je i sam vr{io hap{ewa, saslu{avawa i pretrese, a posedovao je i svoje zatvore. U pogledu organizacione strukture, UOS je bila podeqena na 15 odeqewa 33 O tome detaqnije vidi: Kozi}, Milorad,"Snage i aktivnosti kontrarevolucije i kvinslinga u ni{kom kraju ", u: Ni{ki zbornik, br. 19/1995, str i daqe. 34 Miloradovi} Goran, op. cit., str

27 Tajna policija u Srbiji prema problematici rada. Najva`nija me u wima bila su specijalizovana odelewa za obave{tajni rad prema Srbima, Jevrejima i pripadnicima NOP (III, IV i VI odelewe). Centrala UOS se na terenu oslawala na posebna povereni{tva preko kojih je pokrivala celokupnu teritoriju NDH, a samo povereni{tvo UOS (npr. u Zemunu) se delilo na Spoqni i Unutra{wi ured. Spoqni ured je organizovao mre`u agenata i primao od wih obave{tewa, a vr{io je i hap{ewa, pretrese i drugo. Unutra{wi ured je vr{io sve administrativno-analiti~ke i upravne poslove. Pored toga, u sastavu policije bezbednosti bili su ugra eni poverenici UOS, kao {to je to na primer bio slu~aj sa Kotarskim ravnateqstvom u Sremskoj Mitrovici. Pored toga, bezbednosno-obave{tajni aparat totalitarne NDH sa- ~iwavale su od godine i obave{tajne institucije u oru`anim snagama: T-odsjek Op}eg odjela Ministarstva domobranstva (koji je funkcionisao do marta godine); O~evidni odjel (kasnije Izvje{tajni odjel) Ministarstva domobranstva (funkcionisao od septembra do kraja godine); Ic odsjek Operativnog odjela Ministarstva domobranstva (funkcionisao do maja 1945 godine); Izvje{tajni odsjek mornarice NDH; Sigurnosna slu`ba Poglavnikovih tjelesnih zdrugova (od novembra do maja godine) i Odjel javne sigurnosti oru`ni{tva NDH (od do maja godine) Organizacija i delatnost tajne policije antiokupatorskih pokreta u Srbiji godine Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tlu aktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret (NOP), u ~ijim strukturama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Jugoslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnih ustanova kvislin{ke dr`avne administracije i jugoslovenske vlade u izbegli{tvu, ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni- {tva kao rivalskog antiokupatorskog pokreta 36. Naime, tajnu politi~ku policiju tj. organe ~etni~ke obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be, formirao je i wom li~no rukovodio Dra`a Mihailovi}. Me u prvima wegovim aktivnostima na Ravnoj gori bile su mere na obave{tajnom planu. Pored organizacionih struktura obave{tajne slu`be u {tabu, kasnije Vrhovnoj komandi (VK) ~etni~kog pokreta, vojnim jedinicama i na terenu, Dra`a Mihailovi} je neporedno vodio agenturu i obave{tajne kombinacije. On je to preduzimao preko specijalnih delegata, posebnih 35 Uporedi: Lazi}, Du{an, Organizacija policijsko-obave{tajne slu`be Nezavisne Dr`ave Hrvatske", u: Zbornik za istoriju, br. 12/1975, str ; Nema~ka obave{tajna slu`ba (kw. IV), Beograd: DSUP,1956, str i daqe. 36 Osnovne karakteristike obave{tajnog rada ~etini~kog pokreta D. Mihailovi}a prikazane su prema: Nikoli}, Nikola, Pokret Dra`e Mihailovi}a i nema~ka {pijuna`a, Beograd: Grafomark, 2002, str Uporedi: Petranovi}, Branko, op. cit., str. 367 i sl. 27

28 Milan Milo{evi} punktova i odre enih pojedinaca. Na taj na~in je postupao naro~ito kada su bili u pitawu odnosi sa saveznicima antihitlerovske koalicije, saradwa sa okupatorom i kvislinzima, kontakti sa susednim zemqama, neke operacije protiv partizanskog pokreta, rad prema odre enim podru~jima teritorijama (npr. Primorje itd.), poslove organizacije Tetas itd 37. Ina~e su se obave{tajnim i kontraobave{tajnim radom organizovano bavile sve ~etni~ke strukture vojne (VK, jedinice do bataqona, pa ~esto i ~ete) i civilna organizacija (teritorijalne komande, predsednici komandanti op{tina i srezova, suhoputne stanice, seoske stra`e, organizacije ravnogorske omladine itd). Organizacione jedinice obave{tajne slu`be ~etni~kih komandi delovale su na {irem prostoru od onih na koji se prostirala wihova formalna nadle`nost. Nare ewa, direktive i uputstva za obave{tajni i kontraobave{tajni rad izdavali su: VK pokreta DM, komandanti odreda, brigada, korpusa, grupe juri{nih korpusa i komandanti oblasti pokrajina 38. Ove strukture su prakti~no rukovodile poslovima, a oni su sprovo eni preko glavnih obave{tajnih centrala, sekcija, odeqewa, obave{tajnih oficira i organizacionih jedinica druk~ijih naziva. Gotovo sve vreme rata je bilo pravilo i ~esta praksa da su ove obave{tajne strukture upravqale ~etni~kom propagandom. Obave{tajnoj slu`bi su davate direktive i ona je odgovarala za sprovo ewe propagande. ^etni~ka {pijuna`a je, u funkciji tajne politi~ke policije, prikupqala podatke o komunistima i partizanskom pokretu u celini, o okupatorskim i kvislin{kim vojnim i drugim formacijama i strukturama, o odre enim podru~jima (Primorje, Dunav, susedi itd.) i objektima ( elezni~ki ~vorovi, mostovi i sl.), zatim o svim protivnicima koji {tete ravnogorskom pokretu i ideji, kao i o stawu u ~etni~kim jedinicama. Podaci o komunistima, partizanima i wihovim simpatizerima na terenu su bili osnov za represiju. ^etni~ka {pijuna`a je sa~iwavala za ovu kategoriju lica posebne spiskove kod gotovo svih obave{tajnih instanci jedinica. Ovakve spiskove su ~etnici neretko dostavqali nema~kim bezbednosno-policijskim organima predla`u}i ili zahtevaju}i od wih represiju i ezekuciju. Mnoge podatke ~etnici su ustupali Britancima, dok su odre ene podatke ponakad prikupqali i po wihovim izri~itim zahtevima i nalozima. 37 Dra`a Mihailovi} je krajem godine formirao posebnu obave{tajnu organizaciju sa specijalnim zadacima, koja je ime Tetas dobila tek u martu godine, iako o tome postoje kontroverzni podaci. Ona je bila direktno pod rukovodstvom Obave{tajnog odeqewa Vrhovne ~etni~ke komande i Dra`e Mihailovi}a li~no, a nastala je iz Glavnog obave{tajnog centra za Srbiju. Tetas je imao centre u vi{e mesta, a stvarao je agenturu na vi{e prostora i u raznim sredinama. Wegove filijale su nosile kamufliran naziv Antikvarnica. Za ime Tetas se vezuju termini Tajna slu`ba, Specijalni zadaci i drugi, ali je to najverovatnije skra}enica od naziva Terenska tajna slu`ba. 38 Oktobra godine Dra`a Miahilovi} je izdao vrlo op{irno uputstvo za rad obave- {tajne slu`be ~etni~kog pokreta u kome su obuhva}ene gotovo sve dimenzije ove vrste aktivnosti: va`nost, potrebe, ciqevi, zadaci, organizacija, organi, sredstva, na~in rada, izbor lica, {ifra, cenzura, teme, izve{tavawe i drugo. 28

29 Tajna policija u Srbiji S druge strane, razvoj partizanske obave{tajne slu`be i slu`be bezbednosti, kako u okviru NOP tako i na oslobo enoj i neoslobo enoj teritoriji, pa i u inostranstvu, odvijao u vi{e faza. Svaka od wih donosila je novi kvalitet u razvoju obave{tajnih aktivnosti, tako da su krajem rata ve} postojali svi obave{tajni i izvi a~ki organi nove Jugoslavije, na frontu i u pozadini. S tim u vezi treba naglasiti da u me u istori~arima i teoreti~arima bezbednosti preovla uje stav da su jo{ na poznatom savetovawu rukovodstva KPJ i NOP u Stolicama kod Krupwa 26. septembra godine bila re{ena pitawa organizacije, sadr`aja i metoda obave{tajnog rada, iz ~ega se zakqu~uje da period od kapitulacije Kraqevine Jugoslavije do savetovawa u Stolicama predstavqa posebnu etapu u okviru faze nastanka bezbednosno-obave{tajnog sistema socijalisti~ke Jugoslavije. [ta vi{e, savetovawe u Stolicama se ~esto uzima i kao momenat samog nastanka obave{tajno-bezbednosne organizacije NOP, iako za to nema validnih pisanih tragova ni dokaza. 39 Prvi organizacijski oblici bezbednosti NOP (milicija, partizanske stra`e), stvoreni radi za{tite naroda i jedinica od delovawa i uticaja neprijateqa, javqaju se ve} godine. Kao zametak budu}ih policijsko-bezbednosnih struktura, oni su istovremeno bili i nosioci obave{tajnih i kontraobave{tajnih aktivnosti. Razvojem oru`ane borbe unutar NOP su paralelno nastajale i razvijale se Obave{tajna slu`ba NOV i POJ, u svojoj operativnoj i teritorijalnoj komponenti, i Slu`ba bezbednosti NOP. Obave{tajna slu`ba Narodnooslobodila~ke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije po~ela se stvarati, kao posebna obave{tajna organizacija, krajem oktobra i u novembru godine, postavqawem obave{tajnih (informativnih) oficira u {tabovima partizanskih odreda i wihovim ni`im vojnim jedinicama. Ovi oficiri su se u svom obave{tajnom radu oslawali prvenstveno na istaknute borce, komuniste i skojevce u operativnim jedinicama NOV, a na terenu na partijske organizacije i simpatizere NOP i KPJ. Slu`ba bezbednosti NOP, sa izra`enim elementima politi~ke policije, po~ela je da se stvara u jesen godine, odmah nakon oslobo ewa dela teritorije u zapadnoj Srbiji, a krajem iste i po~etkom slede}e godine i na podru- ~jima Crne Gore i BiH. Istovremeno se u oslobo enim mestima zapadne Srbije (^a~ak, U`ice i dr.) osnivaju odredi milicije, neposredno pot- ~iweni Narodno-oslobodila~kim odborima u komandama mesta. Analiza razvoja obave{tajnih i policijsko-bezbednosnih aktivnosti u NOR upu}uje na zakqu~ak da su takve aktivnosti u zna~ajnoj meri organizovane i sprovo ene i na teritoriji Srbije, iako do stvarawa Ozne na ovom podru~ju prakti~no nije postojala posebno organizovana obave{tajna slu`ba. 39 U tom smislu uporedi: Obradovi}, Milan, Razvoj samoza{titnih funkcija NOP-a do i posle savetovawa u Stolicama, u: 13. maj, br. 2/1989, str ; \or evi}, Obren, Odlukom u Stolicama nastaje obave{tajna i bezbednosna organizacija NOP-a, u: 13. maj, br. 1/1977, str ; Suprotno: Vojnoobave{tajna slu`ba, Beograd: VINC, 1990, str i sl. 29

30 Milan Milo{evi} Do tog perioda bezbednosna funkcija bila je u prevashodnoj nadle`nosti KPJ. 40 U prvim mesecima oru`anog ustanka u vaqevskom, u`i~kom i ~a~anskom okrugu partijska obave{tajna slu`ba funkcionisala je dosta efikasno. Sastavni deo ove organizacije predstavqalo je formirawe punktova u koje su preno{ena prikupqena obave{tewa sa terena radi daqeg upu}ivawa. Sa ovih punktova, kuriri su obave{tajne podatke prenosili u punktove u selima ili u logor gde se nalazio {tab NOP odreda ili komanda partizanske ~ete. Vaqevski partizanski odred je ve} u septembru godine u okviru {tapskih funkcija imao obave{tajne i bezbednosne, pa i isledne organe ( istra`na slu`ba ). Za prvog obave{tajnog oficira ovog odreda postavqen je dr Dragan Jovanovi}, dok je za funkciju prvog obave{tajno-izvi a~kog i bezbednosnog organa odre en Dimitrije Koqenovi} Dika. Istovremeno je Okru`ni komitet KPJ odredio Qubomira Petrovi}a Mingeja da organizuje kontraobave{tajnu slu`bu u samom Vaqevu. On je zajedno sa komunistima Milicom No`icom, Nadom Ili}, Qubi{om Milovanovi}em i Risti}em, podelio grad u ~etiri kontraobave{tajna reona (kasnije pet). Za svaki reon bilo je odre eno po jedno odgovorno lice, s tim {to su se oni smewivali prema ukazanoj potrebi. Wihov zadatak sastojao se u pronala`ewu grupe skojevaca koja je neopa`eno osmatrala sve neprijateqske pokrete, pri ~emu se izve{taj morao podnositi dva puta dnevno onome koji je bio odgovoran za reon. 41 Na kraju treba napomenuti da su tajne slu`be oba antiokupatorska pokreta prioritetno obave{tajno obra ivala rivalski pokret, odn. wegove vojne formacije, pristalice i simpatizere, kao i obave{tajne slu`be. Takva delatnost posledica je ~iwenice gra anskog rata, koji se vodio istovremeno sa borbom protiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. U samom po~etku, me utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa budu}i da su pojedina mesta u zapadnoj Srbiji zajedni~ki osloba ali partizanski i vojno-~etni~ki odredi, te da je bila uspostavqena zajedni~ka vlast. Tako je, na primer, nakon oslobo ewa ^a~ka 4. oktobra godine od strane Komande mesta imenovan Narodnooslobodila~ki odbor u koji je u{lo po 10 predstavnika partizana i ~etnika. Zajedni~ka komanda mesta je formirala i jedinstveni organ bezbednosti (politi~ke policije) Komisiju za borbu protiv pete kolone. Predsednik Komisije, u ime partizana, bio je Milan Jankovi} Bato, a wegov zamenik, u ime Vuji~i}. Ova Komisija je utvr ivala krivice pojedinaca koji su sara ivali sa okupatorom i imala je status vojnog suda, jer je izvr{avala presude Uporedi: Trbojevi}, Nikola, Kratak pregled istorijskog razvoja slu`be bezbednosti Jugoslavije, Beograd: SSUP, 1973, str \or evi}, Obren, Obave{tajna slu`ba i slu`ba bezbednosti u U`i~koj Republici, u: Bezbednost, br. 2 /1981, str \or evi}, Obren, Organizovawe i aktivnost obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be u Srbiji ", u: Bezbednost, br. 3 /1 995, str

31 Tajna policija u Srbiji ZAKQU^AK Proces institucionalizovawa aktivnosti politi~ke policije u Kne`evini Srbiji dovr{ava se u prvoj polovini XIX veka. Tako je Uredbom iz godine u okviru tada{we beogradske policije ustanovqena funkcija (tajne policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{lenija isku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala) i to kako (beogradski iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi). Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila daleko maweg zna~aja od vojne. Osnovni razlozi za odsustvo institucionalnih formi civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be le`e u nerazvijenosti tada{wih organa dr`avne uprave i dugogodi{weg preplitawa policijskih i vojnih organa i slu`bi, ali i u ~iwenici da su poslove za{tite ustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javne bezbednosti. Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila inferiornija u odnosu na vojnu, bio je period od 5. oktobra do 27. jula godine kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnoj delatnosti bio poveren Odeqewu za poverqive policijske poslove Ministarstva unutra{wih dela, sa zadatkom da se stara za odr`avawe unutra{weg dr`avnog poretka i op{te zemaqske bezbednosti S druge strane, vojnoobave{tajna slu`ba se institucionalno obrazuje u sastavu Ministarstva vojnog, po~ev od godine, kada je izvr{ena reorganizacija vojske srpske. U vreme kona~nog oslobo ewa ( ), i ubrzo nakon toga, u Srbiji je stvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba sa neoficijelnim nazivom Izve{tajni odsek. Naime, ova slu`ba je Uredbom od godine ustanovqena najpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glavnog general{taba vojske Kne`evine Srbije. U isto vreme u pograni~nim oblastima obave{tajno su radili andarmerijski oficiri, kao i oficiri iz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija, Zaje~ar, Ra{ka, U`ice i Vaqevo). Me utim, ova slu`ba nije u potpunosti zadovoqila potrebe komandovawa u srpsko-turskim ratovima godine i srpsko-bugarskom ratu godine. Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi u Srbiji posebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata godine i povratka na presto dinastije Kara or evi}. U tom periodu intenzivira se austro-ugarska {pijuna`a u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwa najvi{ih dr`avnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planu za{tite unutra{we bezbednosti. Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca postavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dr`avne bezbednosti, a samim tim i novi organi tajne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela, kao i wima podre- ene ustanove. U ovom sistemu je egzistirala i andarmerija, pre svega kao okosnica unutra{we i javne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstve- 31

32 Milan Milo{evi} nu (vidovsku) obave{tajnu slu`bu. Organi dr`avne bezbednosti monarhisti~ke Jugoslavije fakti~ki su rukovodili i prijemnim logorima u periodu i godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu i drugim mestima, a slu`ili su za izolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktivnosti (habzbur{ki lojalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.). Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije godine imali su za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave{tajnog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani u inostranstvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji. Brojne policijske i bezbednosne ustanove i obave{tajne organizacije okupatora i kvislinga (i kolaboranata) vi{estruko su pokrivale teritoriju Srbije i Jugoslavije godine. Me utim, dok se kvislin{ki policijsko-bezbednosni aparat, osim fakti~ki nasle enog policijskog aparata Kraqevine Jugoslavije (Specijalna policija i sl.) stvarao tokom rata, obave{tajne slu`be okupatora ve} su imale veliko iskustvo. Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na prisnoj saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili albanski separatisti, naro~ito wihova organizacija Besa, frankovci (usta{e i kri`ari), crnogorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, i katastrofalnom porazu u Aprilskom ratu zna~ajno je doprinela aktivnost ovih elemenata, kao i agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi. Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tlu aktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret, u ~ijim strukturama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Jugoslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnih ustanova kvislin{ke dr`avne administracije i jugoslovenske vlade u izbegli{tvu, ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni{tva kao rivalskog antiokupatorskog pokreta. Ina~e su tajne slu`be oba antiokupatorska pokreta prioritetno obave{tajno obra ivale rivalski pokret wegove vojne formacije, politi~ke pristalice, propagandu i obave{tajne slu`be, {to je posledica gra anskog rata koji se vodio istovremeno sa borbom protiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. U samom po~etku, me utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa. Tako je, naprimer, nakon oslobo ewa ^a~ka godine imenovan zajedni~ki organ bezbednosti (politi~ke policije) Komisija za borbu protiv pete kolone. Rezime Po~etkom 19. veka, u periodu poznatom kao Srpska revolucija, u Srbiji je bila izra- `ena obave{tajna delatnost. Institucionalizacija obave{tajnih i policijsko-bezbednosnih struktura u Kne`evini Srbiji, dovr{ena je dono{ewem Uredbe iz 1831, u okviru beogradske policije, kada je ustanovqena funkcija tajne policije za politi- ~ke poslove. Nerazvijenost tada{wih organa dr`avne uprave, i preplitawa policij- 32

33 Tajna policija u Srbiji skih i vojnih organa i slu`bi, uslovili su da je civilna obave{tajna slu`ba bila daleko maweg zna~aja od vojne. Na razvoj ovih slu`bi uticali su istorijski doga aji, od srpsko-turskih ratova , srpsko-bugarskog rata 1885, do Majskog prevrata Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba Hrvata i Slovenaca, godine, postavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dr`avne bezbednosti. Taj sistem ~inile su bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela. Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije imali su za posledicu propast dotada{weg bezbednosno-obave{tajnog sistema. Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora svoj rad su zasnivale na kvislin{kom policijsko-bezbednosnom aparatu i saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama. Ujedno, na okupiranim podru~jima, gde je delovao narodnooslobodila~ki pokret, za~ete su strukture novog bezbednosno-obave{tajnog sistema budu}e Jugoslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je poraz bezbednosno-obave{tajnih struktura kvislin{ke dr`avne administracije, jugoslovenske vlade u izbegli{tvu i rivalskog antiokupatorskog pokreta (ravnogorski ~etnici). Tajne slu`be antiokupatorskih pokreta prioritetno su obra ivale rivalski pokret, {to je posledica ne samo oslobodila~kog ve} i gra anskog rata. Summary At the beginning of 19th century, in the period known as Serbian revolution, the intelligence activity was outstanding. The institutionalization of intelligence and police-security structures in Principality Serbia, was finished by setting the Regulation in 1831, within Belgrade police, when the function of secret police for political activities was established. Underdevelopment of the organs of state administration and interweaving of police and military organs in the service caused the civilian intelligence service to be much less important than the military one. The development of these services was influenced by historical events, from Serbian-Turkish wars , Serbian-Bulgarian war in 1885, to May overthrow in1903. By the establishing and formation of The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians in 1918, foundations were made for the first Yugoslav system of state security. The system included security and intelligence services of the Ministry of the army and navy, the Ministry of foreign affairs and the Ministry of internal affairs. The capitulation, occupation and breakdown of the Kingdom Yugoslavia in 1941 resulted in the destruction of the former security-intelligence system. Intelligence and security services of the occupier based their work on the quisling police-security apparatus and the cooperation with treacherously elements and groups. At the same time, on occupied territories, where national-liberation movement was active, started the structures of a new security-intelligence system of future Yugoslavia. Its formation marked the defeat of security-intelligence structures of quisling state administration, Yugoslav government in exile and the rival anti-occupation movement (the Chetniks from Ravna gora). Secret services of the anti-occupation movement primarily treated the rival movement (it is the consequence not only of the liberation but also of the civil war. 33

34 UDK = 929 Tankosi} V. Milorad Beli} Vaqevska gimnazija Vaqevo KOMITSKI VOJVODA VOJISLAV TANKOSI] i delovawe u periodu APSTRAKT: U radu se govori o Vojislavu Tankosi}u, komitskom vojvodi iz Ruklade. Wegov `ivot i delovawe, u periodu , obele`eno je ~etovawem, borbama za nacionalno oslobo ewe Srba, borbama u oba balkanska rata i prvim bitkama Prvog svetskog rata. Retke su li~nosti na{e savremene istorije u kojima se toliko prepli}u istorijsko i legendarno (izuzimaju}i neumereno glorifikovawe pojedinih li~nosti i doga aja iz II svetskog rata u na{oj posleratnoj istoriografiji). Relativna bliskost perioda i neumoqivost ~iwenica onemogu}avale su stvarawe iskrivqene slike, kako o doga ajima, tako i o wihovim akterima. Ipak, kratak i buran ivot komitskog vojvode Vojislava Tankosi}a, predstavqa izuzetak. O wemu se mnogo govorilo, a malo pisalo; dodavali su mu i oduzimali, neumereno veli~ali, ali i gurali u zaborav. Tankosi} je iveo svega 35 godina. Sa 23 godine, koliko je imao kada je komandovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage Ma{in, u{ao je u politiku i ostao wen aktivni u~esnik, voqno ili sticajem okolnosti, sve do pogibije Vi{e od polovine ovog perioda proveo je ratuju}i, bilo kao komita u Staroj Srbiji i Makedoniji, bilo kao stare{ina regularnih jedinica u Prvom svetskom ratu. Kao deo generacije koja je podnela najte`e `rtve i koja je po`wela najve}e uspehe, stekao je slavu odli~nog komandanta i stratega na bojnom poqu, ali i renome neobuzdanog, ~esto i nerazboritog politi- ~ara. Ratna slava i povremeni incidenti koje je pravio u mirnodopskim uslovima, najvi{e su uticali na stvarawe neobjektivne slike o wemu. Na ovaj ili onaj na~in u~estvovao je u gotovo svim komplikovanim, unutra{wim po- 1 Ovaj tekst je skra}ena verzija kwige koja }e, u izdawu Istorijskog arhiva Vaqevo i Vaqevske gimnazije, uskoro iza}i iz {tampe. 35

35 Milorad Beli} liti~kim previrawima (formirawe Narodne odbrane, Aneksiona kriza, odricawe od prestola princa \or a Kara or evi}a, osnivawe Crne ruke, stalni sukobi izme u vojnih i civilnih vlasti). Bio je jedan od onih qudi koji se trudio da se stvari razvijaju vi{e pod wegovim uticajem, a ne samo uz wegovo u~e{}e. Sjediwavaju}i u sebi li~nost ratnog heroja, uticajnog politi~ara i prgavog kavgaxije, bez sumwe je postao interesantna tema za javnost, onda{wu {tampu i politi~ke krugove. Wegovo poimawe pravde ~esto se nalazilo na stranicama {tampe, pogotovu, kada se razra~unavao sa poznatim li~nostima (princem Vojislav Tankosi} \or em, ministrom Stojanom Proti}em, Balugxi}em). ^iwenica, da se wegovo ime na{lo u austro-ugraskom Ultimatumu iz i da je dovo eno u direktnu vezu sa atentatorima na F. Ferdinanda, stvori}e od wega, u me uratnoj {tampi i literaturi, neustra{ivog nacionalnog pregaoca. Komitski vojvoda iz Ruklade nije do`iveo da vidi plodove svoje borbe i napore jedne generacije da oslobode i ujedine srpski narod. Mo`da bi se i on osetio prevarenim i nadigranim od potowih vremena i doga aja i mo`da bi sve ovo do`ivqavao kao te`ak nesporazum i tragi~nu zabludu ~itavog jednog ivota ({to }e se, kao po pravilu, ponavqati i svakoj narednoj generaciji). *** U poku{aju da se {to objektivnije rasvetli ivotni put komitskog vojvode, ozbiqne probleme predstavqala je priroda posla kojim se bavio. Najve}i deo wegove aktivnosti odvijao se u tajnosti, ~esto i bez znawa ili saglasnosti zvani~nih politi~kih krugova. Gotovo je nemogu}e rekonstruisati wegovo ~etovawe u Staroj Srbiji i pouzdano utvrditi gde je sve boravio i u kojim je sve bitkama u~estvovao. Sli~na situacija je i za vreme ratova, kada su wegovi ~etnici ~esto mewali formacijsku pripadnost i reon delovawa. Slika bi bila, svakakao, potpunija da je objavqena gra a iz be~kih, pe{tanskih ili nema~kih arhiva, s obzirom da su se Austro-Ugari po~eli interesovati za Tankosi}a i pre Sarajevskog atentata (od Aneksione krize). Me utim, sa ovim poslom se tek zapo~elo. 2 Zbog ovih ograni~ewa rad je, najve}im delom, zasnovan na objavqenoj gra- i, podacima iz memoarske i druge literature, kao i na pisawu me uratne {tampe i ~lancima objavqenim u stru~nim ~asopisima. Prelistana je obimna literatura ({to je navedeno u posebnom popisu), ali su podaci do kojih se do{lo dosta {turi, fragmentarni, ~esto neprovereni, pa samim tim i nepou- 2 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija , I, Beograd, 1973; II,

36 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... zdani. Uglavnom su autori prepisivali starije autore, bez kriti~kog preispitivawa, pa se lik komitskog vojvode kretao od ~oveka bezgrani~ne hrabrosti i kosovskog osvetnika, do prznice i kavgaxije. Kori{}eni su i podaci do kojih se do{lo istra`ivawem gra e u Me uop{tinskom arhivu Vaqevo, ali su oni na indirektan na~in samo dopunili vreme i doga aje u kojima je Tankosi} u~estvovao. Uprkos ograni~ewima, verujemo da je slika o ovoj zna~ajnoj li~nosti na- {e savremene istorije potpunija i da }e pribli`iti ~itaocima vreme nacionalnog zanosa i spremnosti da se rtvuje radi ostvarewa nacionalnih ideala. Nadamo se, da }e redovi koji slede demantovati nepisano pravilo da jedna legenda vi{e, zna~i, istovremeno, i jednu istinu mawe. Zaverenik i komita Po~etkom XX veka Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija, jo{ uvek su se nalazile pod turskom vla{}u. Duboka sveop{ta kriza u kojoj se nalazilo osmanlijsko carstvo, neuspela reformna akcija velikih sila, kao i propagandno-oru`ana akcija Bugarske, Gr~ke i Srbije, stvorili su anarhiju apokalipti~nih razmera na ovom podru~ju. Tome su doprinele i austro-ugarske tajne slu`be koje su ohrabrivale Arbanase u wihovom terorisawu srpskog stanovni{tva. Wihovi konzularni ~inovnici i andarmerijski oficiri trudili su se da {to vi{e zakrve Srbe i Bugare, tako {to su Bugarima obavqali razne kurirske i obave{tajne usluge. Po potrebi, prikrivali su bugarske ~etnike i wihove jatake. Takvom politikom eleli su da internacionalizuju sukob, kako bi svoju okupaciju predstavili kao prirodan spas zemqe i naroda. Zlo~ini, pqa~ke i svakojaka nasiqa bili su svakodnevna pojava, zbog ~ega }e se Srbi sve masovnije iseqavati. Razmere bezvla- {}a i stradawa Srba zaprepa{}ivale su strane novinare i putopisce. Oni iz Debra ubijaju da kradu, oni pak iz \akovice ubijaju iz ludog fanatizma, oni iz Pe}i ubijaju iz zadovoqstva, oni iz Prizrena ubijaju zbog svojih r avih nagona, a oni iz Tetova ubijaju da oprobaju svoje karabine", napisa}e jedan strani izve{ta~ 3. Zato }e Stojan Novakovi} jo{ predlagati da se Srbi naoru`avaju i pripremaju za odbranu po{to su Arnauti zlikovci, ali su obilazili s po{tovawem one srpske ku}e za koje su znali da ima oru`je i mu{ke glave. 4 U po~etku uzdr`qiva, jer je strahovala od austro-ugarske intervencije, srpska vlada }e otpo~eti da sve sna`nije podr`ava delatnost komitskih organizacija. Akcija opremawa i ubacivawa dobrovoqaca finansirana je iz poverqivih kredita Narodne skup{tine i dobrovoqnih priloga. Delovawe srpske komitske organizacije bilo je posebno izra`eno u kumanovskoj, skopskoj, palana~koj, kratovskoj, brdskoj i ki~evskoj okolini. Kona~no ustrojstvo organizacija je dobila 1905, kada su u Beogradu osnovani 3 Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji, Beograd, 1989, Spomenica Stojana Novakovi}a, Beograd, 1921,

37 Milorad Beli} Vrhovni i Glavni odbor, kao i dva pododbora u Vrawu. Tada je u Makedoniji bilo ukupno 62 ~etnika, a u Vrawu 55. Me u osniva~ima u Beogradu bili su i Vaqevci dr Milorad Go evac i Rafajlovi}, a me u najistaknutijim komitama Vojislav Tankosi}. Ro en je 16. septembra u Rukladi kod Uba 5. Majka mu se zvala Miqa, a otac Pavle. 6 Malo se zna o wegovom ranom detiwstvu. Po zavr{etku osnovne {kole, porodica se preselila u Beograd, gde je Vojislav zavr{io sedam razreda u Drugoj mu{koj gimnaziji 7. Iz Vojne akademije je iza{ao 2. avgusta i kao vodnik raspore en u [esti pe{adijski puk Kraq Karol". Tu je slu`bovao do 1. septembra (sa prekidom 1904/1905, kada je ~etovao u Makedoniji). Sa XV klasom svr{io je i Vi{u {kolu Vojne akademije. Bio je vrlo savestan ak. ^itao je dosta, posebno kwige iz nacionalne istorije i beletristiku. Wegovo {kolovawe poklopilo se sa periodom nacionalnog zanosa i revolucionarnog nadahnu}a srpske omladine. Kao pitomac, Tankosi} se starao da zadobije poverewe generala Jovana Atanackovi}a i dr. Milorada Go evca, koji su otpo~eli rad na prikupqawu i slawu dobrovoqaca u Staru Srbiju i Makedoniju. Li~nom voqom, wegova vojni~ka karijera, od tog vremena, bi}e podre ena opasnostima i isku{ewima koja je sa sobom nosio komitski poziv. Prvo poznato u~e{}e Tankosi}a u politici bilo je posle martovskih demonstracija 1903, kada je vo ama demonstracija omogu}io da se iz Gorweg grada ~amcima prebace na austrijsku stranu. Majski prevrat je presudno uticao i na wegovu daqu karijeru. U no}i izme u 28/29. maja Tankosi} je komandovao vodom koji je streqao bra}u kraqice Drage, Nikodija i Nikolu. 8 O tzv. zavereni~kom pitawu dosta polemike bilo je i u srpskom Parlamentu. Za jednog, naro~ito glasnog kriti~ara, po~elo se {u{kati po Beogradu da }e ga ubiti Tankosi}evi qudi. U Staroj Srbiji, Tankosi} }e prvi put boraviti u zimu 1903/1904 (ne{to iza formirawa Glavnog odbora ~etni~ke akcije, negde nazivan i: Srpski komitet. 9 Osnivawu odbora prethodio je veliki narodni zbor, odr`an avgusta 1903, ispred spomenika knezu Mihailu u Beogradu. 5 Negde stoji 1881, Enciklopedija Jugoslavije, 8, JLZ, Zagreb, 1971, 318; V. Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997, Nema potvrde da su, iz bezbednosnih razloga krajem 19. ili po~etkom 20. veka, promenili prezime iz Jovanovi} u Tankosi}, niti ima dokaza da su se ven~ali tek u Vaqevu, kako to tvrdi G. Nikoli} u monografiji: Vojvoda Tankosi}, Beograd. 1988, 10; MIAV, Zbirka mati~nih kwiga kr{tenih i ven~anih, 1879/ Spomenica XXXII klase Vojne akademije, Beograd. 1936, 38. Negde se navodi da je zavr{io {est razreda (vidi: S. Stanojevi}, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatska-slovena~ka, IV, Zagreb 1929, 517). 8 D. Vasi}, Karakter i mentalitet jednog pokoqewa. Devesto tre}a. Beograd, 1990, 189. V. Kazimirovi}, u navedenom delu, ka`e da je bra}u, na svoju ruku pobio Tankosi}, jedan od najbezobzirnijih mladih zaverenika, 19 9 Interesantno je da su Lujza Mi{i} intervenisali kod Odbora da vrate ku}i wihovog sina Radovana, koji se prijavio u dobrovoqce slagav{i za godine. Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Srba i Crnogoraca, Beograd. 1996,

38 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... Zbor je odr`an pod parolom Sloboda svim neoslobo enim Srbima sa Srbijom zajedno, ili smrt i samoj Srbiji 10. O tada{woj uzdr`anosti srpske vlade svedo~i i dokument upu}en na~elniku Okruga vaqevskog, u kome se zahteva od lokalnih vlasti da spre~e kupqewe ~eta i wihovo slawe u Tursku, jer svaki ne promi{qeni korak, u tome pogledu, mogao bi biti od velike {tete po interese zemqe 11. U svrhu pomagawa srpskom stanovni{tvu u Staroj Srbiji bilo je formirano i Kolo srpskih sestara, ~iji je prvi sekretar bila slikarka Nade`da Petrovi}. Wihov prilog od 60 napoleona, ugro`enom stanovni- {tvu odneo je upravo Tankosi}. Wegov dolazak u Makedoniju, S. Krakov opisuje na slede}i na~in: Mali, neugledan, velike grgurave kose, u kratkom tesnom kaputu sa paso{em i izgledom trgova~kog pomo}nika koji je do{ao da sazna cene ita, Tankosi} nije mogao samo da sakrije ~eli~ni bqesak iz nemirnih o~iju... Neobuzdan, nezadr`an, smeo, nepoznavaju}i strah i prepreke, {irio je oko sebe plamen ~etni{tva U istom delu, ovaj autor navodi i zanimqiv tekst ~etni~ke zakletve: Zakliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst ovaj, zakliwem se na no` ovaj i revolver da }u ta~no i savesno, bezuslovno ispuwavati sve naredbe Komiteta koje mi se budu dale, a koje idu u korist na{eg oslobo ewa i ujediwewa sa majkom Srbijom, a pod upravom Komiteta. Ako bi se namerno ogre{io o datu zakletvu, da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, a no` i revolver kaznu izvr{e. Amin. 13 Ode}a komita bila je u duhu narodne no{we. Odelo je bilo od seqa~kog sukna, beloga ili sivoga, sa dokolenicama do opanaka, uskim ~ak{irama, xemadanom, oficirskom pelerinom i {ubarom s kalpakom na kojoj se nalazila kokarda sa dvoglavim belim orlom. Mada su prve srpske komitske ~ete bile razbijene, uz intezivniju podr{ku srpske vlade, nastavqeno je sa wihovim okupqawem i slawem u Makedoniju. U Rafajlovi}a vi{e puta dolazio je i pesnik Milan Raki}, tada u ulozi konzula, da bi obezbedio prenos oru`ja i municije u Tursku. U borbama na ^elopeku kod Kumanova (16. aprila 1905), u ~eti vojvode Savatija Milo{evi}a borio se i Tankosi}, da bi ne{to kasnije, i sam komandovao u borbi na Velikoj Ho~i. O estini sukoba sa Turcima (mnogo ~e- {}e sa bugarskim ~etama) govori i podatak da je za osam meseci u Makedoniji bilo ubijeno 785 qudi, uni{tene 74 ku}e i ~etiri manastira V. Kazimirovi}, nav. delo, MIAV, Fond Op{tine grada Vaqeva (u daqem tekstu: OGV), k-97, p-3, p S. Krakov, Plamen ~etni{tva, Beograd. 1986, Isto, 132. Postoji i druga~iji tekst koji se navodi u kwizi: M. R. S. Srbi i Bugari u pro- {losti i sada{wosti, Beograd. 1913, 92: A ko izda onoga te po~ne, svaka mu se stvar skamenila! Bog veliki i wegova sila u wivu mu sjeme skamenio u ene mu djecu skamenio... Jovan M. Jovanovi} u kwizi Borba za narodno ujediwewe ", bez godine izdawa, na strani 36, ka`e da je prva ~eta organizovana i polo`ila zakletvu u manastiru Sv. Pre~iste u Pore~u (gde je Tankosi} organizovao prvi pododbor za ovaj kraj januara 1904). Vo a je bio Micko Sokolovi}-Pavlovski, a prvi sukob je izbio na ulazu u Pore~, kada je zarobqen poznati bugarski komita D. Grujev. 14 Istorija srpskog naroda, VI-1,

39 Milorad Beli} Te{ko je ustanoviti koliko je puta Tankosi}, u ovom periodu, prelazio granicu, bilo sam bilo sa ~etom, i u kojim je sve sukobima u~estvovao. Ali, ostavio je vidnog traga ve} posle prvog dolaska, kako u organizaciji komitskih ~eta, tako i u pogledu stvarawa sopstvenog ugleda. Treba ista}i da se Tankosi}evo ime jo{ uvek ne spomiwe u poverqivim izve{tajima austro-ugarskih obave{tajaca, niti ga ima u dokumentima srpske diplomatije 15. Po povratku u Beograd dobio je Orden Kara or eve zvezde (ustanovqen 1. januara 1904) i kratko vreme ponovo se na{ao u aktivnoj vojnoj slu`bi. O wemu }e, kasnije, dr Siton-Votson napisati: Wegove pustolovine po Staroj Srbiji i Makedoniji na~inili su ga popularnim, naro~ito, me u razbaru- {enim delom veliko{kolske omladine u Beogradu 16. Poverewe koje je u wega stekao Dragutin Dimitrijevi}-Apis jo{ od 1903, sada je jo{ vi{e produbqeno. Slikaju}i ga kao ~oveka sirove du{e i spremnog na svako zlo, dr. Siton-Votson zakqu~uje da je sa takvim osobinama bio idealan drug i zgodno sredstvo u Apisovim rukama 17. Takva ocena, nesumwivo, posledica je Tankosi}evog, kasnijeg, udela u sarajevskom atentatu. Mogu}e je da je Apis koristio Tankosi}a za neke poverqive poslove ra~unaju}i na wegovu narav, ali je sigurno i da je uz Apisa u~estvovao u dono{ewu vrlo zna~ajnih odluka (formirawe Sredi{nog odbora Narodne odbrane 21. oktobra i Crne ruke, maja 1911). Iz ovog perioda poti~e i wegovo prisnije dru`ewe sa regentom \or em Kara or evi}em. Wihovo prijateqstvo je pomu}eno kada je, prilikom neke rasprave, Tankosi}, navodno, povukao princa za uvo. Sukob je do{ao dotle da je ismejan, uvre en i poni`en, prgavi komita nameravao da izazove princa na dvoboj. Kako to nije bilo mogu}e, napustio je vojnu slu`bu. U svojim memoarima, princ \or e je demantovao ovu pri~u. U kakvim su odnosima bili vidi se i iz wihovog prijateqskog susreta uo~i Bregalni~ke bitke. Tako e, princ je ~esto dolazio u logor u ]upriji, u kojem su se obu~avali ~etnici V. Tankosi}a 18. Na ovakvo mi{qewe, najverovatnije, uticala je onda{wa {tampa koja je dosta pisala o prin~evoj prekoj naravi, ali i sukob koji }e izbiti izme u crnorukaca i regenta uo~i wegovog odricawa od prestola. Princ je nazvao zaverenike iz 1903 xukelama i javno im je pretio da }e ih satrti kada postane kraq 19. Doga aji koji su sledili (Aneksija B i H, Mladoturska revolucija) ponovo su ga podstakli da otpo~ne sa ~etovawem. Mladoturska revolucija zatekla ga je, kao komandanta jedne komitske ~ete u Makedoniji na levoj obali Vardara. U prole}e probio se do Male{a i Strumice. Wegova pojava izazvala 15 A. Radeni}, Austro-Ugarska i Srbija , Dokumenti iz be~kih arhiva, IV, 1906, Beograd, Dr Siton-Vatson, Sarajevo studija o uzrocima svetskog rata, Zagreb. 1926, Isto 18 \. Kara or evi}, Istina o mome ivotu, Beograd. 1969, 245, 255, 318, V. Kazimirovi}, nav. delo, 357; Iz velike epohe , uredio: Milivoje V. Kne`evi}, Subotica 1929, 40 40

40 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... je zaprepa{}ewe, jer su ove oblasti predstavqale za hri{}ane veoma opasno podru~je, dok su ih Bugari smatrali za svoju maticu. Zbog toga su uputili protest velikim silama. Najvi{e je delovao iz pograni~nog Bu{trawa, a redovno je odsedao u ku}i u~iteqa Manojla Senti}a, rodom iz Klinovca 20.Od jula ponovo je u Beogradu, a osam srpskih ~eta je raspu{teno. O~ekivawa da }e Mladoturci poboq{ati polo`aj hri{}ana i uvesti zakonitost i red u dr`avi, pokazala su se nerealnim. Ve} naredne godine, u ovim krajevima, ponovo vlada stawe anarhije, pa su ~etni~ke akcije opet o`ivele. Me utim, ni povratak u Beograd za Tankosi}a nije zna~io mirniji ivot. Progla{ewe Aneksije 6. oktobra izazvalo je veliko uzbu ewe u Srbiji. Formirawe Narodne odbrane bio je prvi korak ka planiranom ujediwewu svih nacionalnih snaga radi odbrane od Austro-Ugarske. Ona je radila na ja~awu vite- {kog duha i fizi~ke regeneracije osnivawem i pomagawem streqa~kih dru`ina i gimnasti~kih organizacija. Rad Tankosi}a se odvijao u dva smera: {irewu svoje mre`e u Bosni i Hercegovini, koriste}i nezadovoqstvo tamo{weg stanovni{tva austro-ugarskom upravom i regrutovawu i obu~avawu dobrovoqaca za predstoje}i sukob. To je bilo suprotno zvani~noj srpskoj politici koja se pla{ila daqeg zao{travawa odnosa sa Austro-Ugarskom. Ozbiqnost situacije ogledala se i u ~iwenici da je, sredinom februara 1909, bila obrazovana vlada tzv. ~etvorne koalicije (autoritet ovakve vlade, najverovatnije je uticao da ~in priznawa Aneksije u Srbiji pro e bez posledica). Uprkos tome, u Srbiji je ubrzo bilo organizovano 220 odbora sa vi{e od dobrovoqaca 21. Tankosi} je upisivao dobrovoqce u jednoj kafani na Zelenom vencu (na osnovu dokaza do kojih je do{ao austro-ugarski istra`ni sudija L. Pfefer tragaju}i za dokazima o ume{anosti Srbije u atentat u Sarajevu) 22. Prema pisawu Politike od 3. novembra Tankosi}eva ku}a u Ulici kraqa Milutina 19 bila je poznatija i pose}enija nego Ministarstvo trgovine; dolazili su iz svih delova porobqene zemqe, uskoci iz dalekih krajeva, begunci ispred austrijskih andara, dezerteri iz }esareve armije, o~ajnici koji nisu vi{e verovali ni u Boga ni u qude i koji su jo{ jedinu veru nalazili u onome {to su ovde mogli ~uti. Wegova majka Miqa je sve namernike do~ekivala kao svoju decu. Interesantno je da se preko puta wegove ku}e nalazila zgrada nema~kog poslanstva, zbog ~ega i ne ~udi {to mu se ime nalazilo u brojnim poverqivim izve{tajima, diplomatskim notama, sudskim aktima, u prepisci, po {tampi. Strani {pijuni i uhode pratili su ga svuda i svuda su otkrivali wegove tanane niti" 23. To nije smetalo Tanko- 20 Leskova~ki zbornik, XXXII (1992), U Vaqevu je vrlo brzo bio osnovan Okru`ni odbor (predsednik je bio Milorad Tadi}, a blagajnik Milo{ Kora}), koji je radio na prikupqawu nov~anih priloga i raznih stvari za potrebe Narodne odbrane. Naj~e{}e, prilozi su prikupqani na dobrotvornim zabavama. MIAV, Zbrirka otkupa, k-6, p-1 22 L. Pfefer, Istraga o Sarajevskom atentatu, Zagreb. 1938, Narodna odbrana,

41 Milorad Beli} si}u da u }uprijskom logoru, sve do priznavawa Aneksije, marta 1909, obu~ava svoje dobrovoqce. Obuka je bila vrlo naporna. Ve`bali su u rukovawu dinamitom, bombom, brzometkom, kao i u plivawu u ledenoj Moravi. Iako je logor raspu{ten u prole}e ste~ena znawa dobrovoqci }e primeniti ve} u balkanskim ratovima. Oskudni su podaci o aktivnostima Tankosi}a u periodu Pouzdano se znaju samo neke ~iwenice. Me u osniva~ima je tajne organizacije Ujediwewe ili smrt. Ciq organizacije bio je borba za ujediwewe srpstva, a nastala je kao odgovor na neuspeh Narodne odbrane da sprovede oslobo- ewe i ujediwewe srpskih krajeva. Uz Qubu Jovanovi}a-^upu i Bogdana Radenkovi}a Tankosi} je u~estvovao u izradi ustava ove organizacije. Mogu}e je da je jo{ razmi{qao i planirao atentat na F. Ferdinanda. Karakter wihove organizacije, prethodna i tada{wa aktivnost, doveli su ih u sukob sa zvani~nom politikom i vlastima. Dokle su i{li Tankosi} i wegovi qudi, svedo~i i incident sa ministrom Milovanom Milovanovi}em. Da bi izvr{ili pritisak na vladu, Tankosi} je usko~io u ministrov fijaker i o{tro mu zapretio. Posle ovog incidenta, ministar se kretao samo uz pratwu telohraniteqa, ali je izve{tavao crnorukce o toku pregovora sa Bugarima. Jo{ jedna epizoda oslikava Tankosi}ev karakter. Borave}i u Francuskoj, gde je po nalogu vlade radio na prijemu i kontroli kupqene pe{adijske municije, u {tampi je izneo podatak da je bilo poku{aja utrapqivawa i municije lo{eg kvaliteta. Kada ga je zbog te afere napao biv{i radikalski poslanik Petar Mi{i}, Tankosi} ga je izazvao na dvoboj 24. Strateg Garibaldijevog kalibra Op{te uverewe da je svaka ~etni~ka glava koja padne u borbi za oslobo- ewe S. Srbije i Makedonije, u stvari, nova krvava tapija kojom se dokazuje pravo Srbije na jug, ponovo je aktiviralo okupqawe komitskih ~eta. Na istorijsku pozornicu stupilo je pokoqewe koje je podnelo najve}e `rtve, ali koje je po`welo i najve}e uspehe 25. U Naredbi vrhovnog komandanta vojske kraqa Petra, od 6. oktobra u Ni{u, vidi se od kolikog je zna~aja Kosovo bilo za pripremawe i motivaciju naroda:... Razvijte srpsku trobojku i pronesite je, pobedonosnu, kroz na{e tu`no i osvetni~ko Kosovo. Ono nas zove da na Kosovu, izgubqenu na{u dragu Staru Srbiju, na Kosovu i vratimo..." 26 Jovan Cviji} je pisao da je Srbija opkoqena zemqa, a da su Srbi uhap{en narod i da ona tek sa Starom Srbijom ~ini celinu, koja ima uslove za ivot i za ekonomski razvitak D. \or evi}, Portreti iz novije srpske istorije, Beograd, 1987, 242; S. Jovanovi}, Iz istorije i kwi`evnosti, I, Beograd. 1991, 243; Pukovnik Apis, Beograd, 1956, Iz besede vladike Nikolaja na pomenu Q. Davidovi}u u Kraqevu, 25. februara 1941; isto, MIAV, Zbirka Varia, k-23, p-9 27 Nikola Stojanovi}, Bosanska kriza , Sarajevo, 1958, 86 42

42 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... Grani~ne borbe na frontu Tre}e armije, 18. i 19. oktobra

43 Milorad Beli} Tankosi} je svojim komitama pri~ao o Arnautima, wihovom mentalitetu, na~inu borbe. Koliko su ga po{tovali svedo~i i ovaj zapis: Prosto, mora{ da ga voli{ i po{tuje{... Zbog bistrine shvatawa stvari, voqe, odlu~nosti i hrabrosti, po{tovan je me u komitama kao niko... Nije bilo nijednog wegovog ~etnika koji ne bi polo`io ivot za wega Tankosi}eve vojni~ke sposobnosti pore ene su sa Garibaldijevim ( strateg i organizator Garibaldijevog kalibra ). Dobrovoqce je obu~avao u Prokupqu. Tu je odbio da primi Gavrila Principa zbog wegove slabe konstitucije, {to mu ovaj nikada nije oprostio. Dolazili su mu mladi}i iz svih neoslobo enih srpskih krajeva. Bilo je i onih `eqnih pustolovina, ali je ve}ina bila ponesena nacionalnim ose}awem i `eqomda svakou~inine{tozasrpskustvar 29. Uo~i rata, kod regenta Aleksandra su odr`avani sastanci na kojima ga je komitski vojvoda upoznavao sa stawem u Staroj Srbiji i Makedoniji. Sa tim podacima Aleksandar je odlazio u General{tab gde su crtane topografske karte sa pravcima budu}ih operacija. Srpska vlada je poku{ala da iskoristi Arnaute u predstoje}em ratu protiv Turaka. U tu svrhu, tokom na Kosovu je boravio i Tankosi}. Uspostaviv{i vezu sa arnautskim prvacima doturao im je oru`je koje je slala srpska vlada. Sa Isom Boqetincem je predvodio Arnaute u sukobu sa Turcima u okolini Mitrovice sredinom juna i po~etkom jula O stawu na ovom podru~ju detaqno je obave{tavao Ministarstvo inostranih poslova. Na po~etku rata bilo je formirano oko 30 ~eta sa oko ~etnika. Pre zvani~nog otpo~iwawa neprijateqstava, Tankosi}ev Lapski ~etni~ki odred je 2/3. oktobar napao tursku karaulu Repowu (kod Merdara), dok je kod karaule Mirkovci pretrpeo gubitke, zbog ~ega se morao povu}i. Oko 160 ~etnika, Tankosi} je grupisao po wihovim psihi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladnokrvne zamenike, a uz mlade po~etnike postavqao je stare ~etnike. 30 To je bio samoinicijativni ~in, jer su se, po svoj prilici, crnorukci pla{ili mogu}eg dogovora balkanskih saveznika i Turske, {to bi odlo`ilo rat, a samim tim i oslobo ewe S. Srbije i Makedonije. Tankosi} je trebalo da na frontu Moravske divizije II poziva neopa`eno za e iza neprijateqskih jedinica i tu zapo~ne dejstva tek kada otpo~nu ratne operacije redovne vojske. Wihov zadatak, u prvoj fazi, bio je pripremawe terena, popravqawe puteva, spremawe mesta za srpsku artiqeriju i utvr ivawe va`nijih polo`aja. Sukob je bio estok, a Turcima su pomagali i Arnauti. Dva mawa odeqewa Tankosi} je postavio prema karaulama Repowa i Mirkovci, dok je sa glavninom udario prema Merdarima. Merdarsku ~etu sa~iwavali su {tab odreda, blagajna i komora. Sa wom je ostao i Tankosi}. Komandu nad vasiqeva~kom ~etom, poverio je vodniku Radulu i u woj su bili najiskusniji ~etnici: ~uveni Arso Kosovac, dobrovoqci iz Bosne \uro [arac, Mustafa 28 Balkanski rat u slici i re~i, 7, 3. mart 1913, Jovan M. Jovanovi}, Ju`na Srbija od kraja 18. veka do oslobo ewa, Beograd. 1939, Kalendar Prosveta za 1934, 27 44

44 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... Golubi}, a kao izvi a~i, dodeqeni su im bili Vuksan Hajduk, Vlastimir Mo- {o Komita i bogoslov Jovan Aran elovi}. Tre}a ~eta, koju je vodio \ili}, a ~iji je zamenik bio Stanko Milenkovi}, imala je zadatak da iz karaule Dubnice, osvoji Repowu (koja je dominirala nad arnautskim selom Dubicom). Dok su prvu karaulu zauzeli, oko druge je vo ena estoka borba. U izve{tajima srpske vojske sa fronta vidi se da je do{ao Tankosi} i napravio rusvaj! 31 Borba je trajala tri dana i tri no}i. Komite su ginule uz pesmu. Turci su mrtve pqa~kali, a rawene ive, polako, ali stra{no na tihome aru pekli i no`ima secali U borbu se, potom, ukqu~ila i Moravska divizija II poziva. O estini sukoba svedo~i i podatak da su iz stroja bila iizba~ena 1352 na{a vojnika i oficira. Komandant Moravske divizije II poziva (pukovnik Milovan Nedi}) je zahtevao Tankosi}evu odgovornost, ali zbog podr{ke vojnog vrha, koju je komita imao, do toga nije do{lo. Zvu~i neverovatno da je Vrhovna komanda za ove doga aje saznala tek po okon~awu operacija 33. U ovim borbama Tankosi} je pokazao svoje streqa~ko ume}e. Pogodio je jednog Arnauta, koji je sa neke uzvi{ice martinkom precizno poga ao komite. Kada je ta uzvi{ica osvojena, na{li su ovog Arnauta sa prostreqenom glavom 34. Posle Merdara, preostale komite prikqu~ene su levom krilu [umadijske divizije. Divizija se kretala za Moravskom brigadom sve do sela Seferna, a odatle ka Kumanovu, da bi 28. oktobra izbila na prostor izme u sela Bunarxika i Miladinovaca. Tu se spojila sa snagama Prve armije. Te- {ko je daqe pratiti kretawe komita. Najverovatnije da je Tankosi} u~estvovao i u bici kod Velike Ho~e, dok se o u~e{}u u drugim ve}im bitkama (Skopqe, Bitoq, Ki~evo) ne mo`e pouzdano tvrditi (mada se u Spomenici XXXII klase Vojne akademije navodi da je u~estvovao i u tim borbama). Sigurno, da su akcije Tankosi}evih ~etnika namerno izostavqane u posleratnoj literaturi i iz ideolo{kih razloga. Oslobo ewe Kosova imalo je veliki odjek kod Srba. Aleksa [anti} je pevao o vra}awu carstva, a u svim ve}im gradovima dr`ane su liturgije. Kada je akademik Q. Kova~evi} sahrawivao jedinca poginulog u Kumanovskoj bici, nad odrom je rekao: Idi spokojno pred presto Ve~noga i ka`i radosno Du{anu i Lazaru, ka`i svima kosovskim mu~enicima da je Kosovo osve}eno! 35 Ve} 1. januara Tankosi} je vanredno unapre en u ~in majora i odlikovan Kara or evom zvezdom sa ma~evima. 31 Detaqne opise sukoba na Merdarima daju: Prvi balkanski rat , I, Beograd. 1959, 465; S. \uri}, Dnevnik pobeda, Srbija u balkanskim ratovima , Beograd. 1990, 57, 287; S. Skoko, Vojvoda Radomir Putnik, I, Beograd. 1985, 249; Dobrovoqci u ratovima , Beograd, 1971, 47-50; Balkanski rat u slici i re~i, 8, 10. mart 1913, Isto. U jednoj karauli, po{to je oslobo ena, komite su prona{le trojicu svojih drugova, koje su Turci ispekli. Ilustrovana ratna hronika, 34 ( ), Mi{i}, Moje uspomene, Beograd, 1985, S. \uri}, Dnevnik pobeda, J. Tomi}, Rat na Kosovu i S. Srbija, N. Sad 1913, 116 i daqe; S. Stanojevi}, Srpsko-turski rat 1912,

45 Milorad Beli} U Drugom balkanskom ratu u~estvovao je u Bregalni~koj bici, a potom se aktivno ukqu~io u zbivawa koja su prethodila Prvom svetskom ratu. Bilo je poku{aja da crnorukci izvr{e pritisak na Pa{i}a uo~i pregovora sa Bugarima i potpisivawa mira u Bukure{tu 1913, kako bi se Srbiji osigurala desna obala Vardara. Crnorukci su se protivili arbitra`i ruskog cara i odlu~no su se zalagali za integralnu vardarsku Makedoniju. Napadali su Pa{i}a i wegove radikale da poku{avaju sebi da prigrabe slavu ratnih pobednika, iako zasluge za to pripadaju vojsci. Me utim, slava je imala i svoje nali~je. Vojnici su prosja~ili po grobqima, pijacama, privatnim ku}ama, a komite su ~ekale da i na wih do e red za le~ewe 36. U sukobu izme u homogene vlade staroradikala i ostalih politi~kih stranaka aktivno su u~estvovali i oficiri (na ~ijoj je strani bio i vojvoda Putnik). Naj`e{}a rasprava vo ena je oko tzv. Uredbe o prioritetu 37. Za podstrekiva~e sukoba optu`ivani su Apis i ~lanovi Ujediwewa ili smrt, koji su se sastajali u Tankosi}evoj ku}i, uz tikve{ko vino i meze 38. Posledica ovog sukoba bila je otkazivawe poslu{nosti u pojedinim kasarnama. U Vaqevu je komandant Drinske divizije odbio da iza e i pozdravi ministra privrede Velizara Jankovi}a. Najglasnije nezadovoqnike vlada je premestila iz Beograda u unutra{wost, ali je kraq odbio da penzioni{e Tankosi}a i Apisa. Sukob sa staroradikalima i{ao je dotle da je Tankosi} Balugxi}a (poslanika u Atini), koji je trebao da posreduje izme u crnorukaca i Pa{i}eve vlade, nazvav{i ga nitkovom, koji nitkovske poslove svr{ava. 39 Tankosi} je ~ak predlagao da li~no on ubedi vladu tako {to }e povu}i Pa{i}a za bradu 40. Zajedno sa vojvodom Vukom i Milanom Pavlovi}em Xilom, Tankosi} je sa~ekao Stojana Proti}a pred wegovom ku}om i upozorio ga na uverqiv na~in da se ne igra vatrom, jer }e, ina~e, jednog dana, odleteti u vazduh zajedno sa ku}om i celom familijom 41. Razlog je bio mogu}nost da Proti} prihvati mesto vojnog ministra. Ovi sukobi bi}e jedan od razloga odr`avawa Solunskog procesa, gde bi, da je tada bio iv, Tankosi} do`iveo Apisovu sudbinu. Mogu}e je da je i vladika Nikolaj Velimirovi} posredovao, kako bi se situacija smirila, jer su na pragu bili mnogo va`niji doga aji MIAV, Fond OGV, k-156, f-iii, p-55, Radilo se o tome da li na zvani~nim svetkovinama po~asno mesto treba da pripada gra anskim ili vojnim predstavnicima vlasti. Odlu~eno je da to mesto pripada civilima samo kada predstavnik civilne vlasti predstavqa vladu. U svim ostalim slu~ajevima, to mesto je pripadalo vojnim vlastima. 38 B. Gligorijevi}, Kraq Aleksandar Kara or evi}, I, Beograd. 1996, 70. Isti autor bele`i da je ceo kom{iluk dolazio kod Tankosi}a zbog dobrog vina kojeg je dr`ao u buretu od 10 akova i koje su raznosili u porcijama. 39 isto 40 B. Gligorijevi}, nav. delo, M. Raki}, Konzulska pisma , Tajna prevratna organizacija, Solun, 1918,

46 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... ^uvari sudbine Srbije, ili demon rata Tankosi}evo ime najvi{e se spomiwalo i u {tampi i u diplomatskim krugovima posle Sarajevskog atentata. To je i razumqivo s obzirom da se u Ultimatumu spomiwalo wegovo ime (i Milana Ciganovi}a) kao osobe ume- {ane u atentat. On je u~estvovao u obu~avawu atentatora i u wihovom prelasku preko Drine. Obuka je, ina~e, trajala 10 dana. Posrednik izme u wega i atentatora bio je bogoslov iz Bosanske Krupe \uro [arac. Predaju}i mu pi- {toqe, Tankosi} je rekao: Sli~nu molbu odbio bih svakom drugom, tebi ne mogu... Za sli~ne svrhe ja sam dao do danas mnogo oru`ja, pa ne samo da nije ni- {ta u~iweno, nego se nije ni pucaw ~uo. Kad ti tvrdi{ da je stvar na sigurnom putu, tada ne samo da }u dati oru`je, ve} i samoga sebe Te{ko je verovati da su crnorukci ovim ~inom eleli da kompromituju i obore Pa- {i}evu vladu. Ovakva tvrdwa je posledica navodne Tankosi}eve izjave da je sve ura eno za inat Pa{i}u! 44 Te{ko je odr`iva i pretpostavka da je Tankosi}, izvesno vreme, bio ~lan beogradske masonske lo`e, kako bi se upoznao sa protokolom i obredima ({to mu je bilo potrebno za ustrojstvo organizacije Ujediwewe ili smrt ). S obzirom na wegov karakter i temperament, te{ko da je ovakva spekulacija odr`iva. Tako e, beogradska masonska lo`a nije u svoje redove primala aktivne oficire. Mogu}e je da Tankosi} nije o svemu blagovremeno obave{tavao Apisa, koji je, u jednom trenutku, nameravao da spre~i mladobosance u wihovoj nameri. Apis je, kasnije, rekao kako ga je Tankosi} pitao da li da neke mladi}e iz Bosne pusti da pre u preko Drine i da je, ne razmi{qaju}i mnogo, on to dopustio. Tek posle toga, Tankosi} mu je saop{tio da ti mladi}i, po dogovoru sa drugovima iz Bosne, ho}e da poku{aju ne{to protiv Ferdinanda" 45. Na pitawe jednog italijanskog novinara o eventualnoj ume{anosti Narodne odbrane u atentat, Tankosi} je rekao: Narodna odbrana nema ni{ta s tim; vlada nema ni{ta s tim, ali drugi odlu~ni ~uvari sudbine Srbije znali su i dali svoje odobrewe. Na novo pitawe: misli li tu na Crnu ruku, on se samo nasmejao, ali nije poricao" 46. Bilo je i mi{qewa da je ume{anost Tankosi}a u atentat wegovo li~no delo 47. Atentatori su do Tankosi}a do{li zahvaquju}i vezama koje su, izme u komite i mladobosanaca, uspostavqene u vreme Aneksione krize. Wihovi revolucionarni programi i ciqevi bili su podudarni. Uticaj i ugled koji je Tankosi} zadobio u Narodnoj odbrani i kasnije u Crnoj ruci, ali i wegova odlu~nost da se uradi ne{to konkretno za srpsku stvar, uputili su zaverenike ba{ ka wemu. Do wega su, zahvaquju}i obave{tajnim podacima i 43 D. Qubibrati}, Vladimir Ga}inovi}, Beograd, 1961, Isto, D. Qubibrati}, nav. delo, Isto, Takav stav zastupao je ^ed. A. Popovi} (biv{i sekretar Crne ruke ) u seriji ~lanaka objavqenim u Novoj Evropi. Sigurno, da je autor dobro poznavao Tankosi}a, ali su wegove tvrdwe bile vi{e motivisane `eqom da se skine teret odgovornosti sa srpske vlade. 47

47 Milorad Beli} rezultatima brzo sprovedene istrage, do{le i austro-ugarske vlasti. Zato nije nikakvo ~udo {to se wegovo ime na{lo u Ultimatumu iako je od atentata do slawa ovog dokumenta srpskoj vladi, pro{lo samo mesec dana. Srpska vlada je kra}e vreme, dr`ala Tankosi}a u pritvoru. Dok je bio u pritvoru, wegove komite nisu htele da se odvoje od svoga vojvode, zbog ~ega se komandant Dunavske divizije alio komandi. Navodno je, Tankosi}, na Apisovu opasku da }e ludi Rusi objaviti rat Austriji, odgovorio: Kada su {a{avi neka ratuju, ali nemaju za koga! 48. Te{ko je re}i na {ta je razo~arani komita mislio. Odlukom vlade, 26. jula, Tankosi} je pu{ten, jer Austro-Ugarska vlada nije podnela nikakve dokaze niti optu`be protiv wega. U stvari, wegovo hap{ewe i eventualno su ewe, prekinuo je rat. Ve} 28. jula otpo~elo je bombardovawe Beograda iz austrijskih monitora. Prve napade hrabro su odbili ~etnici iz Tankosi}evog odreda i spontani branioci (finansi, andarmi, jedna ~eta 18. pe{adijskog puka i ~lanovi gimnasti~kog dru{tva Du{an Silni ) 49. Upis dobrovoqaca obavqan je odmah iza dobijawa Ultimatuma. Dobrovoqci su upisivani u kafani Top (dana{wa Kraqa Aleksandra) i Zelenom vencu. Iz kafane Moruna, do duboko u no}, dopirala je pesma: Sprem te se, sprem te, ~etnici, silna }e borba da bude...! 50 Ima podataka da je Tankosi} sa upisom dobrovqaca otpo- ~eo znatno ranije. On je obu~avao mladi}e koji su iz austro-ugarskog dela dr`ave do{li na vidovdansku proslavu u Beograd. Zbog nedostatka oru`ja, od prijavqenih dobrovoqaca Tankosi} je izabrao samo 370 qudi. Najve}im delom to su bili dobrovoqci iz Bosne i Hercegovine. Tako je osnovan Savski ~etni~ki odred. Sam Tankosi}, pak, navodi da je okupqawe i naoru`avawe dobrovoqaca otpo~elo 13. jula. U no}i izme u 13/14. jula, wegova jedinica je preme{tena na Torlak, da bi 15. jula ve} bila na polo`aju Vidin kapija savski most. Me u dobrovoqcima se na{la i legendarna Milunka Savi}, iako ju je, prethodno, odbio Stepa Stepanovi}. Redosled aktivnosti Tankosi} detaqno iznosi u Izve{taju koji je uputio komandantu Tre}e armije krajem avgusta Kakvo je bilo raspolo`ewe me u rodoqubima svedo~i i podatak da je samo u toku 25/26. jula bilo upisano oko dobrovoqaca. Skopski mitropolit Josif, doveo je 30 bogoslova iz manastira Rakovice. S druge strane, vozovima, fijakerima i na taqigama, grabili su iz grada ka unutra{wosti gra ani, ene, deca, ~inovnici i nadle{tva. U no}i izme u 28/29. jula, dignut je u vazduh most na Savi, a komite su tri dana i tri no}i onemogu}avale neprijetequ prelazak preko Save. To je bilo od velikog zna- ~aja, jer se dobilo u vremenu za sprovo ewe mobilizacije i pripremawe odbrane. Kada je, ~etvrtog dana, do{la redovna vojska, komite su pre{le na 48 Tajna prevratna organizacija, 180, Golgota i Vaskrs Srbije , II, Beograd. 1990, 37; P. Markovi}, Svakodnevni ivot Beograda na po~etku rata 1914, IG (1986), 1, 98; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, Zagreb, 1925, 3 50 Vardar", XXIII (1935), Beograd, 1935, 70 48

48 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... Banovo brdo. Radilo se o starijim ~etnicima, najve}im delom iz gradova i obrazovanim (seqaka nije bilo). Zanimqivo je da je srpska vlada smatrala da komite {tetno deluju, po{to izazivaju neprijatqa i tako izla`u stanovni- {tvo {teti. Kao ~etnici predstavqali su se i obi~ni razbojnici. Koriste}i nered, pqa~kali su sve dok ih jedna Tankosi}eva patrola nije pohvatala i kaznila. Na Solunskom procesu, Tankosi}a su la`no optu`ili M. Ciganovi} i \. [arac (wegovi najbli`i saradnici) da je pqa~kao i batinao narod na Torlaku i da je otete pare slao Apisu. Vojni sud ga je, iz tih razloga, okarakterisao za drumskog razbojnika 51. Komite su hapsile i sve sumwive strance me u kojima je bilo i onih koji su, posle batina, priznali svoju {pijunsku delatnost. Tankosi} je javno pretio i da }e izbatinati i ministre {to su prve no}i utekli iz grada i stvorili paniku 52. U no}i izme u 4/5. avgusta, komite su izvele pravi podvig. Pre{av{i Savu upali su u neprijateqsku stra`arnicu, razoru`ali stra`are, svukli im odelo i dali im svoje komitsko, pa ih tako poslali u Zemun. Sa stra`arnice su skinuli austrijsku zastavu i istakli srpsku trobojku. Sutradan su, u austrijskim uniformama, sedeli u kafani i izazivali veliku znati`equ Beogra ana 53. Xon Rid je ovako opisao dobrovoqce: Dvadesetina ~upavih, krupnih qudi, u {ubarama, sa redenicima ukr{tenim preko grudi i ru~nim granatama izve{enim o pojasu..." 54 Deo tzv. neregularnih dobrovoqaca, bez uniformi, bio je uhap{en, po{to su odbili da kopaju rovove. Govorili su: Do{li smo da se bijemo protiv [vaba, a ne da kopamo rupe. Mi smo ratnici, a ne radnici Rade}i na okupqawu dobrovoqaca Tankosi} je pokazao i svoju politi~ku zrelost. Muslimanskog studenta, koji se prijavio u dobrovoqce, uputio je na rad u Crveni krst, a potom u rezervnu bolnicu u Ni{u. Tankosi} je smatrao da ga treba sa~uvati po{to }e, posle oslobo ewa Bosne, biti potreban kao musliman. 56 Naredbom Vrhovne komande od 4. avgusta stvorena su ~etiri komitska odreda: Zlatiborski, pod komandom majora Koste Todorovi}a; Jadarski (major Vojin Popovi}-vojvoda Vuk); Rudni~ki (major Vojin Tankosi}, koji je pu{ten iz pritvora) i Gorwa~ki (major Velimir Vemi}). Svi komandanti su bili vode}i qudi Ujediwewa ili smrt i nijedan od wih nije iv do~ekao kraj rata. Mawi deo boraca bio je naoru`an brzometkom (model iz 1879), a ve- }ina je dobila tzv Manliherovu pu{ku. Uz to, dobili su po 150 metaka na pu- {ku, dok je 1000 bombi bilo raspore eno na svakog drugog ~etnika, kao i po jedno eksplozivno puwewe. Dnevnica za oficire iznosila je tri, a za ~etnike 51 Pukovnik Apis, ; P. Markovi}, nav. delo, 112; Dokumenti o spoqnoj politici, kw. 7, sv. 2, dok B. Hrabak, nav. delo, Istorija Beograda, 3, Beograd. 1974, 8 i daqe 54 X. Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe, 1975, 46/47 55 Isto, \. Stankovi}, Srpska vlada i muslimani u prvom svetskom ratu, IG, 1-2 (1980),

49 Milorad Beli} jedan dinar. Tankosi}ev odred, sa oko 500 qudi, upu}en je ka Drini i Zvorniku. Prvo nare ewe koje su tamo dobili bilo je da rasteraju pqa~ka{e koji su pre{li Drinu i krenuli ka Zvorniku. Hronologija narednih doga aja je prili~no nepouzdana, s obzirom da su komite ~esto mewale formaciju i obavqale raznovrsne zadatke (dejstva u pozadini ili kao prethodnica; bomba{ke akcije; obezbe ivawe bokova redovnim jedinicama; delovawe u sastavu redovnih jedinica i sl. ). Uo~i Cerske bitke, Rudni~ki ~etni~ki odred se nalazio u sastavu Dunavske divizije I poziva, potom u sastavu Tre}e armije. Rejon wegovog dejstva, prema Uputstvu koje je izdala srpska Vrhovna komanda, bio je: desna obala Kolubare, leva obala Morave i na jugu do Rudnika. Centri dejstva su bili Kosmaj i Rudnik. U ofanzivnoj fazi, odred je trebalo da pre e preko Save i prodre do Fru{ke gore, a u defanzivi da se preko Kosmaja i Ka~era povu~e ka Rudniku, dejstvuju}i na komunikacije Beograd Mladenovac i Beograd Lazarevac. Ima mi{lqewa da je ovaj plan sastavio Apis. Ovo Uputstvo je izmeweno 9. avgusta i prema wemu, Rudni~ki odred je trebalo da deluje na frontu od Zvornika do Roga~ice. U ofanzivi je imao zadatak da pre e Drinu i prodre ka Javoru i Kowuhu, a u defanzivi ka vaqevskim planinama i da tu dejstvuje na komunikacije: Qubovija Pecka Vaqevo; Roga~ica Vaqevo; Pecka Ose~ina; Krupaw Zavlaka i Zavlaka Vaqevo. Nov, detaqniji Uput, vojno ministarstvo je izradilo u Ni{u decembra Na Jadru je 15. avgusta Tankosi} dobio zadatak da sa~uva krupawsku raskrsnicu puteva po svaku cenu. Tu je dobio poja~awe od jedne ~ete iz 10 puka III poziva, koja je sa Proslopa povu~ena u taj reon. U toj borbi, Tankosi}evi ~etnici zarobli su 100 neprijateqskih vojnika, od kojih je izvestan broj odmah poubijan, a jedan austrijski poru~nik sa ostatkom ispra}en u pozadinu 57. Protiv Austro-Ugarske 42. divizije poginulo je 70 ~etnika, zbog ~ega se odred povukao na Ravno brdo (ka Zavlaci). U tim borbama poginulo je jo{ 47 komita. Tankosi} je tra`io od komande Tre}e armije da najstro`ije kazni komandira ~ete prvog poziva 3. prekobrojnog puka, po{to je formalno pobegao iz borbe, a ~eta mu se rasturila 58. Te{ke borbe vo ene su kod Grn~arskog grobqa (20/21. avgusta) i na Tr{i}kom visu, gde je poginulo gotovo ~etvrtina qudstva, a 24. avgusta odred je izbio kod sela [epka na Drini. Borbe su vo ene prsa u prsa, bajonetima i bombama. U krupawskoj bolnici ostalo je nekoliko te{kih rawenika, koje su austro-ugarski vojnici, kasnije, izmasakrirali. Telo Dobre Jovanovi}a, studenta iz Novog Sada, bilo je ise~eno na komade. Otpor dobrovoqaca je bio estok, pa je neprijateq stekao utisak da se radilo o ve- }im srpskim snagama. To je bio razlog, da je uprkos izuzetnoj vojnoj i te- 57 Izve{taj V. Tankosi}a o borbama koje je odred vodio od 25. jula do 29. avgusta, upu}en komandi Tre}e armije. Jugoslovenski dobrovoqci , Zbornik dokumenata, Beograd, 1980; A. Barbi, Sa srpskom vojskom, G. Milanovac, 1986, 85; M. [kari}, nav. delo, 21; M. Radenkovi}, Cerska operacija 1914, Beograd. 1953, Isto, Izve{taj V. Tankosi}a 50

50 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... hni~koj nadmo}nosti, napredovao sporije i oprezno. Zbog izuzetne hrabrosti koju su pokazali u svim borbama, Tankosi} je predlo`io komandi da nekoliko ~etnika dobiju ~in i da se prevedu u aktivnu slu`bu. Istovremeno, alio se da mu je nezgodno da podnese spisak za odlikovawa, po{to je veliki deo wegovih boraca ve} bio odlikovan u ranijim ratovima, a oni koji to jo{ nisu, bili su austro-ugarski podanici. Bore}i se pred frontom Moravske divizije I poziva (21. avgusta), ~etnici su spasili ve}i broj dece i mladi}a, koje su Austro-Ugari zarobili i poveli sa sobom. Svete}i se neprijatequ za zlo~ine koje su po~inili po Ma~vi, komite su ubile i jednog Srbina iz Gradi{ke, za kojeg se naknadno ustanovilo da je zna~ajno pomagao Srbima u srpsko-turskom ratu. Prokleti rat! Svakoga ~asa ispisivao je po jednu surovu dramu..., rekao je, nad le{om ovog nesre}nog Srbina, Tankosi- }ev komita Du{an Saki} 59. Uo~i te{kih sukoba na Ma~kovom kamenu i sukoba na Drini, komite se nalaze u rejonu G. Dobri} Brasina Eminova voda u sastavu Drinske divizije II poziva. Ve}i deo austro-ugarskih jedinica bio je popuwen qudstvom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Po okon~awu ovih borbi, Tankosi} je prekomandovan za komandanta bataqona ^evrtog pe{adijskog puka Stevan Nemawa, a wegovi ~etnici prikqu~eni su Drugom dobrovoqa~kom bataqonu u U`icu. U sastavu Qubovi skog odreda, ja~ine do 130 pu{aka, nalazi se krajem septembra, dr`e}i desnu obalu Drine od utoke Uzovnice do utoke Jelova~kog potoka. Kada su Austro-Ugari zauzeli Quboviju potisnut je ka Proslopu (zajedno sa delovima Qubovi skog odreda), gde je pretrpeo osetne gubitke (53 ~oveka) 60. Odatle se povukao ka polo`aju Blizowski vis Karaula, nalaze}i se u sastavu Moravske divizije I poziva. U dramati~nim doga ajima koji su obele`ili tzv. defanzivnu fazu Kolubarske bitke, wegovi dobrovoqci u~estvuju u te{kim borbama oko Lazarevca i Vra- ~eg brda. Iz molbe koju je komandantu II armije uputio komandant IV pe{adijskog puka, mo`e se videti u kakvim su se uslovima borili i komite....ovaj puk je, do sada, ~esto izvr{avao usiqene mar{eve po dobivenim zapovestima. Vr{io je i no}ne mar{eve. U svakom takvom slu~aju preduzimane su sve mere, da se {to boqe i potpunije dr`i mar{ovska disciplina. Ipak, je bilo fizi~ke nemogu}nosti, a naro~ito po mra~noj no}i da se ona odr`i. Zbog zamora i nespavawa pri ovakvom mar{ovawu, prirodna je posledica bila popu{tawe u disciplini, a s druge strane, povla~ewe bez borbe ~ini da moralna snaga kod vojnika popu{ta. mislim, da }e jedna od mera za odr`avawe discipline biti ta, da se mar{uje samo no}u i to ne vi{e od 35 kilometa- 59 A. Sto{i}, Veliki dani Srbije, Ima indicija da je na po~etku bitke, u ciqu ja~awa discipline, izvr{ena tzv. decimacija. Bosanci iz Jadarskog ~etni~kog odreda streqali su svakog desetog vojnika i potom ih sahranili u zajedni~ku raku. B. Hrabak, Vaqevo u ratu 1914, Glasnik MIAV, 31 (1997), 139. Op{irnije o ratnim operacijama na Drini vidi u M. \uri{i}, Bitka na Drini 1914, Beograd. 1969, 173, 174, 332, 338; P. Slijep~evi}, Na{i dobrovoqci u svetskom ratu, 4. 51

51 Milorad Beli} ra Uz gubitke na bojnom poqu, Tankosi}eve ~etnike po~eo je da kosi i tifus. Od 120 ~etnika, koliko ih je stiglo pred Vaqevo, u Kolubarskoj bici, u borbama }e stradati 43 ~oveka, dok }e se od tifusa razboleti 75 dobrovoqaca. To je bio razlog da ponovo bude ukqu~en u sastav redovnih jedinica. Kao divizijska prethodnica Dunavske divizije II poziva, oja~ani sa jednom baterijom, gonili su neprijateqa ka dolini Kolubare i Vaqevu (7. decembra 1914). Prvi su u{li u Vaqevo izbiv{i na Kru{ik, a odatle ka Kli~evcu, Dabi}a brdu, \enovcu i daqe ka Bori~evcu. U akcijama koje su sledile zamenile su ih trupe Drinske divizije I poziva. Uo~ava se da je zbog slo`enosti zadataka koje je dobijao wegov odred, kao i zbog gubitaka koje je trpeo u svakodnevnim borbama, Tankosi}ev odred ~esto mewao poziciju i formacijsku pripadnost. Gotovo neverovatno deluje podatak da su, uprkos estokim bitkama i stradawu naroda, pripadnici Srpske socijal-demokratske partije i daqe estoko napadali vladu i wenu politiku. Od wihove poznate anti-ratne kritike nije bila po{te ena ni crkva. U ironi~nom tekstu, objavqenom u partijskom glasilu Radni~ke novine, da li je boqe klati [vabe kamom ili ih raskidati bombama, napali su vladiku Nikolaja i studente teologije. Zakqu~uju}i da }e se vladika opredeliti za drugu varijantu, kao predava~e su mu peporu~ili crkvene oce i svece, kao {to su major Voja Tankosi}, vojvoda Vuk i dr. 62 Posle Kolubarske bitke Srbija je dobila ~ak deset meseci iznenadnog predaha. Potu~eni neprijateq nije dugo mogao da se oporavi. Me utim, ono {to nije ~inio neprijateq na bojnom poqu, ratnicima i civilnom stanovni{tvu radio je tifus. U januaru do{lo je do reorganizacije dobrovoqa~kih formacija. Uz ukqu~ivawe novoprijavqenih, od starih odreda stvoren je Prvi dobrovoqa~ki bataqon pod komandom majora Vojina Popovi}a, da bi, do oktobra iste godine, bila formirana jo{ tri bataqona sa oko dobrovoqaca. Neregularno stawe pogodovalo je raznim zloupotrebama, nedisciplini, pqa~kawu stanovni{tva i formirawu neregularnih formacija. La`ne komite pojavile su se i u vaqevskom kraju, gde je Tankosi}, kra}e vreme, organizovao i vodio tzv. komitsku {kolu. 63 Izgleda da je ovo uticalo na naru{avawe odnosa izme u dvojice vojvoda, zbog ~ega }e vojvoda Vuk insistirati da jedino Vrhovna komanda mo`e formirati dobrovoqa~ke odrede. Ne mo`e se pouzdano ustanoviti daqe Tankosi}evo kretawe i anga`ovawe. Verovatno je u~estvovao u daqem produbqivawu sukoba izme u staroradikala i crnorukaca. Veruje se da su pripadnici Crne ruke imali va`nu ulogu u ube ivawu staroradikala da prihvate koalicionu vladu krajem novembra i po~etkom decembra Sigurno, da je vojnim krugovima zna- ~ajno porastao ugled posle pobeda ostvarenih na Ceru, Drini, Gu~evu i 61 Veliki rat Srbije, IV, "Radni~ke novine", 207, 30. novembar MIAV, Fond OGV, k-159, p-103; k-161, p

52 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... Kolubari. Poznato je da je vojvoda Putnik bio naklowen Apisu, pa sve to ukazuje da su Tankosi} i crnorukci bili vrlo uticajni i u ovom periodu. Najve}a isku{ewa tek su predstojala. Oko neprijateqskih vojnika, savremeno opremqenih, stavqeni su pod komandu nema~kog general-feldmar{ala Augusta fon Mekenzena. Udru`ene armije, bugarska, nema~ka i austro-ugarska, otpo~ele su napad 6. oktobra 1915; najpre, artiqerijskom vatrom, da bi sutradan usledio glavni udar forsirawem prelaska preko Save i Dunava. Prema glavnom udaru nalazila se na{a III armija pod komandom generala Pavla Juri{i}a-[turma. Mekenzenov na~elnik {taba zapisao je da je otpor estok i da se Srbi tuku juna~ki 64. Kao komandant jednog bataqona IV pe{adijskog puka (U Spomenici XXXII klase Vojne akademije navodi se da je komandovao bataqonom II Prekobrojnog puka, a u Vidovdanu da je komandovao prvim bataqonom 18 puka). Tankosi} se neprijatequ suprostavio na Dunavu. Sedi{te {taba nalazilo se u Zabeli. U borbama na Dunavu bio je lak{e rawen u glavu. Prema svedo~ewu S. Xili}a, Tankosi} je svoju posledwu borbu vodio kod Igri{ta nedaleko od Velikog Popovi}a. Suo~en sa daleko nadmo}nijim neprijateqem, u jednom trenutku povikao je svojim saborcima: Junaci, napred za mnom ko ho}e da pogine! Jedan nema~ki {rapnel ubio je dvojicu dobrovoqaca, a osmoricu ranio. Me u wima bio je i Tankosi}. Kugla mu je s le a probila grudi. Stigao je samo da ka`e: Ujedo{e me!, a potom je klonuo 65. Navodno je rekao i: Ne bojim se od vra`jeg okota, neka ga je k o na gori lista! 66 Wegovi ~etnici nosili su ga u {atorskom krilu 2-3 kilometra, a potom su ga vozom prebacili do Trstenika. Za komitskog vojvodu, me utim, vi{e nije bilo spasa. Umro je posle dva dana u privremenoj bolnici u zgradi Narodne osnovne {kole Sveti Sava. 67 Sahranio ga je wegov pratilac \uro [arac na trsteni~kom grobqu, ali je, zbog predostro`nosti, otkopao le{ i po drugi put ga sahranio na tajnom mestu. Austrijanci su, posle detaqne pretrage i raspitivawa kod mesnih vlasti, ipak, prona{li grob i posle stru~ne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagor~avao ivot. Le{ su fotografisali i objavili sliku u {tampi uz slede}i tekst: Kraj Voji Tankosi}u. Demon svetskog rata, podstreka~ ubistva prestolonaslednika Voja Tankosi}, major srpske vojske, ~ije je izru~ewe u ultimatumu tra`ila na{a vlada od Srbije. Majora Tankosi}a sustigla je kazna. U na{oj balkanskoj ofanzivi on je poginuo. Srbi su proneli vest da je on iv. Da bi razbile srpsku legendu na{e vojne vlasti naredile su ekshumaciju Vojina Tankosi}a i ustanovile wegov identitet. Prva slika predstavqa Tankosi}ev grob, a druga ekshumirani 64 Istorija srpskog naroda, VI-1, Isto, "Vidovdan", II, Isto, 125; A. Sto{i}, Pod nebom Kru{evca, Kru{evac, 1996,

53 Milorad Beli} le{. 68 Posmrtne ostatke prenela je wegova majka Miqa i sahranila na beogradskom Novom grobqu (otac Pavle je umro u toku rata) Grob mu se nalazi u IV parceli, drugom redu, grobno mesto broj 6. Na spomeniku pi{e: Venac besmrtne slave srpska ti vila plete, nad tvojim grobom, Vojo, komitske pla~u ~ete." Spor na re~i prebrz na orozu Nemogu}e je ozbiqno govoriti o Tankosi}evom liku, a da se dobro ne shvati duh vremena u kome je iveo. Burni doga aji su se smenivali kao na filmskoj traci i neumoqivo su uticali na wegov ivot i karakter. Od Majskog prevrata do prerane pogibije pro{ao je sva isku{ewa komitskog poziva i oba balkanska rata. ^etni~ka akcija je bila priprema i motivacija naroda za predstoje}u oslobodila~ku borbu. Komite su podizale duh i ulivale nadu. Bili su besmrtna prethodnica onih koji }e ome iti granice budu}e dr`ave. Politi~ko iskustvo sticao je u periodu konfrontacije Srbije i Austro-Ugarske, ali i kroz permanentne sukobe sa politi~kim neistomi{qenicima. Animoznost izme u wega i nekih vode}ih politi~ara onog doba, bila je obostrana. On je na wih gledao sa onim prezirom i omalova`avawem sa kojim revolucionari gledaju na diplomate, a oni na wega s onom odvratno{}u sa kojom diplomate gledaju na revolucionare 69. Crnorukci su smatrali da su za Srpstvo u Turskoj nastali posledwi dani i da ga samo jedan rat mo`e spasti. Odatle i wegova nestrpqivost da {to pre otpo~ne rat protiv Turaka i wegovo uplitawe u pripremawe Sarajevskog atentata. Postao je prvi bojovnik organizacije, wen plameni ma~ 70. ^ast, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neraskidivo vezani za wegovu li~nost. To mu nisu osporavali ni oni koji ga nisu voleli. Ali, neobuzdani temperament mu je pri{io i druga~ije epitete: ispi~utura, `enskaro{, kavgaxija i prznica... Fizi~ki je bio sitan i slab. Odatle je, najverovatnije, i nadimak [iqa. Mo`da je ba{ iz te ~iwenice proiza{la wegova neverovatna hrabrost. Ni na jednoj fotografiji nije bez tankih, za- {iqenih brkova, a izgleda da je samo za vreme ~etovawa pu{tao i gustu bradu. U opho ewu je bio miran i tih, ~ak i stidqiv, ali se iza toga krila sirovost i surovost neobuzdane prirode 71. Karakterisale su ga ~este promene raspolo`ewa. O wegovoj strogosti prema svojim borcima ispredale su 68 A. Sto{i}, 689; Dobrovoqci u ratovima, 125; Na nadgrobnom spomeniku u Beogradu pi{e da je umro 17. oktobra, a u Spomenici 75-godi{wice Vojne akademije da je to bilo 20. oktobra. 69 S. Jovanovi}, Milovan Milovanovi}, Srpski kwi`evni glasnik, 6, 16. jul 1937, V. Kazimirovi}, nav. delo, B. Gligorijevi}, nav. delo, 55 54

54 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... se ~itave bajke. Nikoga se ~etnici vi{e nisu bojali i nikoga vi{e nisu voleli. On tu~e i grdi; on psuje i ka`wava svoje qude, ali im ubrzo, tepa i deli sa wima posledwu paru 72. Pravi ambijent za wega bila je borba i u woj se mnogo boqe snalazio nego u periodima mira, koji mu je bio mrzak. Za wega su govorili da se rodio da pogine i da je celoga ivota iveo samo za juna- {tvo i borbu 73. On je, jednostavno, pomirio ono {to je ivelo u wemu sa onim kakav je, zaista, i bio. Komite su u Tankosi}a imale bezgrani~no poverewe, pre svega, zbog wegovog vojni~kog talenta, smirenosti i odlu~nosti u najte`im trenucima bitke i velike hrabrosti. Nije bilo ~etnika koji ne bi `ivot polo`io za wega 74. Uo~i bitke kod Merdara 1912 ~etnike je grupisao prema wihovim psihi~kim osobinama. Uz najhrabrije vodnike postavqao je hladne zamenike, uz ne`ne ake stavqao je stare i iskusne ~etnike. Opra{taju}i se sa ~etnicima uo~i bitke, rekao im je. Nemojte putem pevati, nemojte izazivati, budite mirni, slu{ajte stare{ine. Budite verni drugovi, zaklonite grudima nemo}nog. Rawenike ne pu{tajte u ruke neprijatequ! 75 Nepotkupqivost i isterivawe pravde, koje mu je bilo u krvi, doneli su mu dosta neprijatnosti. Data re~ bila je za wega svetiwa i zna~ila mu je vi{e nego ivot. 76 Odatle i revnost sa kojom je radio na prijemu municije u Francuskoj i burna reakcija na uo~ene nepravilnosti. Uverenost u ispravnost sopstvenih stavova, ~esto ga je dovodila u sukob sa javnim li~nostima. To je najvi{e uticalo na stvarawe i one druge, negativne, slike o Tankosi}u ( ~ovek sirove du{e i spreman na svako zlo, spor na re~i, prebrz na orozu svoga oru`ja, veseo i nakresan ). 77 O wegovoj sklonosti ka pi}u ima vi{e zabele- {ki. Tako je, uo~i oslobodila~kih ratova, uz tikve{ko vino i meze do~ekivao dobrovoqce u svojoj ku}i. Dok se nalazio u pritvoru, posle Sarajevskog atentata i pritiska Be~a na srpsku vladu, posetio ga je i Panta Dra{ki}. Kada ga je oslovio sa: Zdravo, casus beli!, Tankosi} mu je uzvratio veseo i nakresan. X. Rid, u svojim bele{kama, spomiwe da je u Kragujevcu upoznao Tankosi}a ~oveka malecnog rasta i velike li~ne hrabrosti, ina~e enskaro{a i ispi~uturu. 78 Mogu}e je da su ga ovakve osobine ~inile zgodnim sredstvom u Apisovim rukama, ali je nesporan i wegov li~ni pe~at u svim zna~ajnim doga ajima u periodu Uprkos ovakvim kontrastima, Tankosi} je sa lako}om {irio krug sebi privr`enih i do kraja odanih qudi. Prilazili su mu i voleli ga, kako probirqivi intelektualci, tako i sirovi potomci starih hajdu~kih porodica. 72 Politika, 3. novembar "Vidovdan", II, "Balkanski rat u slici i re~i", 7, 3. mart Politika, 3. novembar Vidovdan, II, X. Rid, Rat u Srbiji 1915, 151; Srpske novine, 10. decembar 1908; P. Dra{ki}, Moji memoari, Beograd, 1990, X. Rid, nav. delo,

55 Milorad Beli} Sam Tankosi} je, za svoje najbli`e saborce, odabirao dobrovoqce iz Bosne i Hercegovine. U wih je imao najvi{e poverewa. Do wegovog vremena, ~etnici su radili u ilegali, nastoje}i da ostanu {to neupadqiviji. Tankosi} se, naprotiv, u ~etni~koj uniformi izazovno {etao Beogradom i pose}ivao najvi enija mesta. Bilo je tu prkosa Pa{i}u i zvani~noj vladinoj politici, ali i eqe da afirmi{e doborovoqa~ku akciju. Smatrao je da se ne mogu ostvariti nacionalni ciqevi, bez {ire akcije i podr{ke. Zahvaquju}i wemu i ovakvom stilu rada, ~etnici }e postati simbol nacionalne borbe i neizbe`an ~inilac u politi~kom ivotu Srbije. Dve spomen-plo~e Danas, u tamnavskom selu Rukladi, na slavnog komitu podse}a osnovna {kola, koja nosi wegovo ime i maglovito se}awe ponekog starine. Vremena i doga aji posle II svetskog rata pretili su da se i ovo malo se}awa potisne u zaborav. Ulice, trgovi, {kole, ustanove, mesne zajednice, ~ak i sportski klubovi, ozna~avani su imenima i znamewima iz nekog drugog perioda. Kao da je istorija otpo~ela posle II svetskog rata i kao da su zalud bili svi prethodni vekovi. Nakaradnim simetrijama, u svemu i sva~emu, pojavqivali su se i takvi likovi za koje ni studiozniji znalaci na{e pro{losti nisu mogli odgonetnuti odakle dolaze i ~ime su to zadu`ili potomstvo. Zahvaquju}i upornosti me{tana i neizbrisivom tragu koji (im) je ostavio komitski vojvoda, izbegnuta je jo{ jedna, u nizu istorijskih nepravdi. O tome, upe~atqivo svedo~i pri~a o spomen-plo~ama, koje se, posle nekoliko decenija neizvesne sudbine, ponovo nalaze na fasadi {kolske zgrade. Oronula i dotrajala, stara seoska {kola sru{ena je Na istom mestu, podignuta je nova {kolska zgrada. Problem je nastao oko postavqawa obele`ja: dve stare spomen-plo~e. Na jednoj je pisalo: Vojislav Tankosi}, pe{adijski major, komitski vojvoda, veliki rodoqub i slavni nacionalni radnik. Rodio se krajem u selu Rukladi. Na Igri{tu, kod Velikog Popovi}a, u Moravskoj oblasti, Tankosi} je pao te{ko rawen 18. oktobra 1915". Drugu plo~u postavili su pripadnici JVuO i na woj je pisalo: Dr`avna narodna {kola Vojvoda Voja Tankosi} u Rukladi. Podignuta godine". I kako je to onda bio red aktivirani su svi merodavni faktori. Op{tinski odbor ubskog Subnora, krajem i tokom zatra`io je od Vojnoistorijskog instituta i Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Beograda mi{qewe da li se Vojislav Tankosi} vodi kao legendarna li~nost i da li zaslu`uje da se stara spomen-plo~a postavi i na novopodignutu {kolu. Stru~waci iz Instituta su odgovorili da se u arhivu ni Tankosi}, niti ko drugi ne vodi kao legendarna li~nost, pa su preporu~ili da se ne mewaju postoje}a obele`ja. Subnor je, zatim, dao saglasnost {kolskim organima da mogu postaviti spomen-plo~u pogotovu {to su to zahtevali i gra ani ovog sela (podvukao M. B.). 56

56 Komitski vojvoda Vojislav Tankosi}... Spomen-plo~e Vojislavu Tankosi}u na Osnovnoj {koli u Rukladi. I tu pri~a nije zavr{ena. Uprkos odobrewima i saglasnosti, neko je, ipak, bio iznad struke i meritornih organa. Pored ulaznih vrata postavqena je samo jedna plo~a ona prva. Druga je, najverovatnije, zbog ~iwenice da su je postavili doma}i izdajnici 1942, prelomqena i ba~ena. Da se radi o ~uvenom komiti, to nije bilo sporno. Ali, te{ko je bilo prelomiti u glavi barijeru da se, istovremeno, radilo i o ~etni~kom vojvodi. Nije bilo va`no {to su onda{we vojvode svoja zvawa sticali na bojnom poqu {tite}i srpski narod u neoslobo enim krajevima. Jednostavnije je bilo ignorisati postojawe druge plo~e i tako izbe}i, eventualne, neprijatnosti. Me utim, sudbina, strpqiva pravda, ili ko zna {ta ve}, opet su ume{ali prste. ^ume}i u tavanskom buxaku plo~a je pre`ivela sva isku{ewa posleratnog vremena i do~ekala je da, ponovo, bude postavqena na {kolu. Zahvaquju}i g. Vladi Pavlovi}u i nekolicini entuzijasta iz Lajkovca, plo~a je reparirana i 30. juna vra}ena gde je i pre stajala. Weno otkrivawe, simboli~no, obavili su po jedan predstavnik onda{we i sada{we vlasti. U ulozi stare vlasti bio je Uro{evi} iz Veselinovca, biv{i pripadnik JVuO, a danas dr`avqanin Amerike, dok je novu vlast predstavqao dr. Jovan Tomi} iz Vaqeva, tada poslanik u Saveznoj skup{tini. Sve je, opet, bilo na svome mestu. Nekolicina starijih me{tana smatrala je da druga~ije i nije moglo da bude. Jer, komita je utabao put i onima koji su se za ostvarewe nacionalnih ideala borili u Drugom svetskom ratu, i onima danas, za koje rodoqubqe nije samo deo svakodnevne politi~ke retorike. 57

57 Milorad Beli} Rezime Po~etkom XX veka, Kosovo i Metohija, kao i Stara Srbija i Makedonija, jo{ uvek su se nalazili pod turskom vla{}u. Teror nad srpskim `ivqem u tim krajevima uslovio je zvani~no formirawe komitske organizacije, godine, u Beogradu. Me u osniva~ima je bio i Vojislav Tankosi}. ^itav wegov daqi `ivot obele`ilo je ~etovawe, borbe za nacionalno oslobo ewe Srba, borbe u oba balkanska rata i prve oslobodila~ke borbe I svetskog rata. Bio je, posredno ili neposredno, u~esnik mnogih istorijskih zbivawa, od Majskog prevrata 1903, Aneksione krize 1908, do Sarajevskog atentata ^ast, odanost, pravda i juna{tvo su atributi koji su neraskidivo vezani za wegovu li~nost, kao i obdarenost vojni~kim sposobnostima. Bio je omiqen, kako kod probirqivih intelektualaca tako i kod potomaka starih hajdu~kih porodica, ali i u sukobu sa vode}im politi~arima toga doba. Jedan je od osniva~a tajne organizacije Ujediwewe ili smrt, godine, poznatije pod imenom Crna ruka. Januara 1913, unapre en je u ~in majora i odlikovan Kara or evom zvezdom sa ma~evima. U borbi kod Velikog Popovi}a, oktobra 1915, izgubio je `ivot. U spomen na Vojislava Tankosi}a, osnovna {kola u selu Rukladama kod Uba dobila je wegovo ime. Summary At the beginning of XX century, Kosovo and Metohija as well as Olden Serbia and Macedonia, were still under Turkish rule. The terror over Serbian people in those regions caused the official formation of a guerilla activity in Belgrade in Vojislav Tankosi} was among the founders, too. His whole further life was marked by guerilla warfare, battles for the national liberation of the Serbs, the battles in both Balkan wars and the first liberation clashes of I World War. He was, indirectly or directly, a participant in numerous historical events, from May overthrow in 1903, Annexion crisis in 1908 to Sarajevo assassination in Honour, loyalty, justice and bravery are the attributes which are connected with his personality, as well as the talent in military abilities. He was favoured by choosy intellectuals and descendants of old highwaymen families, but he was also in conflict with leading politicians of the time. He was one of the founders of the secret organization Union or death in 1911, known under the name Black hand. In January 1913, he was promoted to the rank of a major and decorated with Karadjordje star with swords. He was killed in the battle at Veliki Popovi} in October To the memory of Vojisal Tankosi}, primary school in the village Ruklade near Ub bears his name. 58

58 UDK = (497.11) "1884/1914" Aleksandar Kale Spasojevi} Institut za savremenu istoriju Beograd PIONIRSKI PERIOD ELEKTRIFIKACIJE SRBIJE ( ) APSTRAKT: U ovom tekstu autor daje pregled primene elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji, od do po~etka Prvog svetskog rata. OD PRVE ELEKTRI^NE RASVETE U SRBIJI DO ELEKTRIFIKACIJE BEOGRADA Prva primena elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji izvr{ena je avgusta godine u Vojno-tehni~kom zavodu u Kragujevcu. 1 Taj veliki ~in delo je Todora To{e Seleskovi}a, ma{inskog in`ewera u zavodu, a izvedeno je u novoizgra enom pogonu za proizvodwu municijskih ~aura. Elektri~na centrala nabavqena je od firme Sigmund Schuckertt, a sastojala se od dinamo ma{ine, za proizvodwu jednosmerne struje, snage 5 KS, pokretane od parne ma{ine. Du`inom hale bio je postavqen provodnik na koji je u nizu vezano 30 sijalica od po 16 sve}a i 2 lu~ne lampe od po 1200 sve- }a. Godine uvedeno je elektri~no osvetqewe u sva odeqewa Zavoda. Ovo je dokaz da je primena elektri~ne energije u Srbiji bila u vremenskom dosluhu sa Evropom. 1 Mogu}e je da se doga aj sa elektri~nim osvetqewem u beogradskoj kafani Hamburg i zbio, kako o tome pi{e Dimitrije C. \or evi} u Beogradskim op{tinskim novinama za godinu, broj 1-2, str , ali kako u toj pri~i nema podataka o vremenu, to ni kasnije od nekog dodatu godinu ne mo`emo uzeti kao po~etak primene elektri~ne energije u Srbiji. Dokaz vi{e je i podatak koji profesor \. Stanojevi} navodi u svom izve{taju iz Minhena, novembra godine, ministru prosvete i crkvenih dela Stojanu Novakovi}u, a koji glasi:... pred nama stoje dve, unekoliko samo sli~ne, ali, me utim u stvari vrlo razli~ite vrste ve{ta~kog osvetqewa: gasno i elektri~no. Prvo je mnogo starije, poznatije; a drugo se pojavilo tek pre vrlo kratkog vremena, dosta je retko (kod nas nikako) do sad upotrebqeno, pa stoga i vrlo malo poznato. Zato tekst i po~iwemo sa delom Todora To{e Seleskovi}a u VTZ u Kragujevcu godine. 59

59 Aleksandar Kale Spasojevi} Jo{ je jedna fabrika u Srbiji posedovala elektri~no osvetqewe, a to je bila tekstilna fabrika bra}e Minh u Para}inu ( ). Iako sve ukazuje da je fabrika osvetqena nekoliko godina ranije, kao nesporni podatak uzimamo godinu. Sve fabri~ke i stambene zgrade u okviru fabri~kog kruga ve} godine su imale elektri~no osvetqewe. U pogonskom odeqewu su bile instalirane dve dinamo-ma{ine. Obi~no je u radu bila jedna, kai{om prikop~ana za parnu ma{inu snage 80 KS. U sprezi sa transmisijom vodne turbine, fabrika je obezbe ivala pogonsku snagu od 130 KS. Snaga jedne dinamo-ma{ine obezbe ivala je rad 300 sijalica ja~ine od 10 i 16 sve}a. Ukqu~ewem i druge, kapacitet se pove}avao na 800 sijalica, {to je prevazilazilo potrebe fabrike, tako da su obe dinamo-ma{ine ukqu~ivane samo izuzetno, kada je trebalo osvetliti i Para}in, prilikom kraqevih poseta. Proizvodwa i primena elektriciteta za osvetqewe ove dve fabrike nije bitno uticala na daqu elektrifikaciju gradova i fabri~kih postrojewa u Srbiji. 2 Presudan uticaj na kontinuiranu, dodu{e sa povremenim zastojima, izgradwu objekata za proizvodwu elektri~ne energije u Kraqevini Srbiji imala je izgradwa elektri~ne centrale u Beogradu godine i weno pu{tawe u rad. Period od godine pa do godine, uz povremene zastoje, bio je obele`en stalnim umno`avawem kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije. Kne`evina Srbija progla{ena je za Kraqevinu 22. II (6. III) godine. Po eqi kraqa Milana, za predsednika Op{tine beogradske, uskoro je do- {ao wegov pouzdanik evropskih pogleda dr Vladan \or evi}. Ideja da se Beograd osvetli, bilo elektri~nom bilo plinskom svetlo{}u, nastala je kao posledica eqe novog kraqa Srbije da prestoni~ni grad preuredi i od urbanisti~ki i komunalno zapu{tene orijentalne varo{i napravi evropski grad, na retko atraktivnom geografskom polo`aju. Ta odluka predvi ala je nivelaciju i ure ewe ulica u gradskom jezgru, wihovo poplo~avawe, ure ewe trotoara, izgradwu savremene kanalizacije i vodovoda, uvo ewe javne rasvete (zamena op{tinskih i kafexijskih fewera sa lojanicama modernom rasvetom). Me u ovim prioritetima na{lo se i ure ewe savskog priobaqa i izgradwa pristani{ta. Sredstva za realizaciju trebalo je da obezbedi Beograd putem inostranog zajma koji bi Vlada obezbedila preko Uprave fondova. Ovaj kraqev i vladin plan beogradska trgova~ka ~ar{ija je odbila. Da bi svoju nameru realizovala, Vlada je pribegla drugom re{ewu na koje odbor Op{tine beogradske nije mogao da reaguje, mada su sredstva za otplatu radova opet optere}ivala wihovo poslovawe. Naime, u visini sredstava zajma zavedena je varo{ka tro{arina naplata gradskog poreza na svu robu unetu u Be- 2 Pa ~ak ni Kragujevac ni Para}in nisu uveli elektri~no osvetqewe u svoje domove, niti osvetlili ulice, podstaknuti primerom svojih fabrika. Para}in je osvetqen godine, a Kragujevac su u centralnom delu varo{i osvetlile Austrougarske okupacione vlasti godine. 60

60 Pionirski period elektrifikacije Srbije... \or e M. Stanojevi} ( ) ograd. Kako je preko Beograda vr{en uvoz robe i za veliki deo Srbije, deo tereta za ure ewe Beograda pao je i na stanovni{tvo provincije. Da je osvetqewe Beograda bilo va`an segment modernizacije grada nalazimo u ~iwenici da je ministar prosvete i crkvenih dela Stojan Novakovi} uputio, avgusta godine, o dr`avnom tro{ku, u Be~ na elektri~nu izlo`bu, \or a Stanojevi}a, profesora eksperimentalne fizike na Filozofskom fakultetu Velike {kole Univerziteta u Beogradu, sa zadatkom da izvidi dokle se stiglo sa primenom elektri~ne energije u Evropi, prvenstveno u odnosu na osvetqewe gradova. U svom izve{taju, od 24. XI godine, podnetom ministru, \or e Stanojevi} saop{tava: Elektri~nu svetlost treba da uzmemo za na{e osvetqewe, pa bilo za osvetqewe ulica varo{kih, bilo za osvetqewe zatvorenih prostora. Svi navedeni primeri o cenama gasne energije i elektri~ne svetlosti pokazuju da elektri~na svetlost ko{ta jevtinije; nekad vi{e, nekad mawe. Recimo da nas ko{ta toliko isto kao i gasno osvetqewe, pa opet treba da usvojimo elektri~no, jer je na wegovoj strani higijena. Osnovnu {kolu i ni`u gimnaziju zavr{io je u rodnom Negotinu. [kolovawe nastavqa u Prvoj beogradskoj gimnaziji ( ) gde i maturira. Prirodno-matemati~ki odsek upisuje Tokom studija orijenti{e se prema fizici, {to }e tokom profesure, uz mehaniku, ostati wegov predava~ki predmet. Nadarenost i rad promovisali su ga i za mesto asistenta-pripravnika na katedri za fiziku. Sa polo`enim ispitom za gimnazijskog profesora (1883) prelazi u Prvu beogradsku gimnaziju. Kao vojni stipendisit odlazi u Berlin, London i Pariz da dopuni i usavr{i svoje, ina~e zavidno znawe. U Beograd se vra}a godine kada dobija mesto profesora fizike i mehanike u Vojnoj akademiji. Na Veliku {kolu, za profesora eksperimentalne fizike, prelazi da bi uskoro postao i direktor Fizi~kog instituta Filozofskog fakulteta. Uz nastavne zadatke ovaj Institut se bavio i komercijalnim poslovima kao {to su opravke {kolskih instrumenata za predmet fizika, opravka elektromotora i kontrola ispravnosti strujomera u Beogradu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta ( ) i rektor Beogradskog univerziteta ( ). Tokom boravka u inostranstvu kao talentovan i perspektivan mlad nau- ~nik, a naro~ito posle u~e{}a u nekoliko nau~nih ekspedicija za pra}ewe pomra~ewa sunca, Stanojevi} je dao zapa`ene nau~ne radove. Povratkom u Beograd, udaqio se od ~iste nauke i opredelio za popularizaciju i komercijalizaciju svog znawa, naro~ito u oblasti elektriciteta i hla ewa. U periodu Stanojevi}eve priqe`nosti nau~nim istra`ivawima dve su oblasti wegovog interesovawa u kojim je pokazao zavidan rezultat: prva, u 61

61 Aleksandar Kale Spasojevi} analogiji me u disparetnim pojavama u prirodi, odnosno da se Wutnov zakon o centralnim silama u planetarnom sistemu odnosi i na pojave u prirodi; druga oblast je astrofizika sunca. Nerazumevawe i otpor dela beogradskog nau~nog kora spram wegovih nau~nih rezultata koje je postigao tokom rada u inostranstvu, a najvi{e u okviru opservatorije u Medonu kod Pariza. Stanojevi}a je udaqilo od fundamentalnih istra`ivawa. Put ka popularizitoru nauke bio je za \or a Stanojevi}a otvoren. U toj fazi wegove delatnosti najva`nija su dva anga`ovawa: da se Srbija elektrificira i drugi, primena industrijskog i transportnog hla ewa radi za{tite doma}ih proizvoda, na prvom mestu mesa, u prenosu ka evropskim zemqama. Zahvaquju}i prof. Stanojevi}u, Srbija je jedan od osniva~a (1909) Me unarodnog udru`ewa hla ewa sa sedi{tem u Parizu. Po politi~kom opredeqewu \. Stanojevi} bio je napredwak. U politiku je u{ao godine, kada se na insistirawe iz dvora na{ao na listi kvalifikovanih poslanika za grad Beograd. Tako obezbe eni status narodnog poslanika trajao je tri godine ( ). Poku{ao je ponovo da stekne status poslanika kao nezavisni kandidat u Leskovcu na izborima godine. Dobio je samo 8 glasova. Prvi u Srbiji napravio je rendgenski aparat i obavio snimawe pomo}u rendgenskih zraka. To se zvani~no dogodilo 7. VII (25. VI) u kabinetu Fizi~kog instituta Velike {kole. Pacijent je bio a utant kraqa Milana, major Nikola Luki}, kome se, {tite}i suverena od atentatora u Ivawdanskom atentatu, u ramenu zadr`alo revolversko tane. Locirawem polo`aja, tane je hirur{kom intervencijom odstraweno. Na prosvetnu politiku i standarde u toj oblasti uticao je kao ~lan Glavnog prosvetnog saveta tokom dve {kolske godine ( i ) i predsednik komisije za polagawe ispita za profesore sredwih {kola. Posle drugog Balkanskog rata (1913) anga`ovan je od vlade Kraqevine Srbije da prou~i mogu}unost uvo ewa elektri~nog osvetqewa u Bitoq. Ideju o gasnom osvetqewu Beograda zastupao je prof. Marko T. Leko, polemika (1883/1884) izme u wega i profesora \or a M. Stanojevi}a, podelila je ne samo stru~nu javnost ve} i deo stanovni{tva. Radi razre{ewa ovog problema, odbor Op{tine beogradske oformio je komisiju, koja je u novembru i decembru godine posetila desetak evropskih gradova radi uvida u kvalitet gasnog i elektri~nog osvetqewa. Wegovo veli~anstvo maler je hteo da prva hidroelektri~na centrala u jugoisto~noj Evropi, koja je Temi{var osvetqavala elektri~nom svetlo{}u, u vreme prispe}a beogradskih odbornika, zbog velikih mrazeva nije radila. Sablasno mra~ni Temi{var je te no}i presudio. Utisak na odbornike tako e je ostavilo sigurno i dobro organizovano plinsko osvetqewe u velikim evropskim gradovima.na osnovu izve{taja komisije, odbor Op{tine beogradske je na sednici od 24. II (08. III) godine re{io da se Beograd osvetli svetle}im gasom. 62

62 Pionirski period elektrifikacije Srbije... Kako su uticajni pojedinci, a na stalni pritisak \or a M. Stanojevi}a, shvatili da je elektri~na energija budu}nost, realizacija odluke o plinskom osvetqewu odlagana je sve do 17. (29) XII godine. Tada su i okolnosti bile druga~ije. Nijedan grad u Evropi posle godine nije kao trajno re- {ewe prihvatio gasno osvetqewe, pa to nije hteo ni Beograd. Usvojiv{i izve{taj komisije koja iskqu~ivo predla`e elektri~no osvetqewe, odbor Op{tine beogradske 27. I (8. II) godine, objavio je konkurs za podno{ewe ponuda za izvo ewe radova. Prihva}ena je ponuda Periklesa Cikosa iz Milana, s kim je potpisan ugovor 3. (15) VIII godine. Koncesionaru je dat rok od dve godine da elektrificira Beograd. Iako su svi radovi predvi eni ugovorom bili obavqeni ve} po~etkom septembra, zvani~ni prijem istih obavqen je 23. IX (5. X) godine. Kao {to se zna, zgrada elektri~ne centrale izgra ena je na dunavskoj padini dor- }olskog kvarta. Pogonski deo centrale ~inile su tri horizontalne parne ma- {ine koje su pokretale, preko devet transmisionih to~kova, devet dinamo-elektri~nih ma{ina, ukupne snage 441,3 kw jednosmerne struje. Jedna tre- }ina ukupnog kapaciteta centrale bila je u rezervi. Radnim kapacitetom obezbe ivana je javna rasveta i jo{ 3000 sijali~nih mesta u privatnoj potro{wi. Sve je ovo napajano preko varo{ke mre`e ukupne du`ine 62 km. Problem kvalitetnog snabdevawa Beograda elektri~nom energijom pojavi}e se odmah po pu{tawu elektri~ne centrale u rad. Periferni delovi elektri~ne mre`e nisu dobijali dovoqan napon. Sijalice u tim delovima grada su zbog toga davale slabu, treperavu svetlost, a ~esto je nije ni bilo. Ova situacija se pogor{ala od 4. (16) VI godine, pu{tawem u rad elektri~nog tramvaja na liniji Terazije Top~ider. Do Prvog svetskog rata ugra eni generatori sukcesivno su zamewivani generatorima za proizvodwu polifazne struje, ali }e problem snabdevawa Beograda kvalitetnom elektri~nom energijom i daqe postojati. POKU[AJI ELEKTRIFIKACIJE POSLE GODINE U tom periodu bilo je vi{e namera, nego poku{aja, da i neka druga mesta u~ine {to i Beograd. To se odnosi na [abac, Po`arevac, Ni{ i Vaqevo. Prva elektri~na sijalica u [apcu zasijala je u hotelu Pante Kurtovi}a, Kasina godine. Od godine Op{tina {aba~ka ~inila je vi{e poku{aja da elektrificira svoj grad. Po`arevqani su elektrifikaciju svog grada vezali za regulaciju Velike Morave. Taj plan u to vreme bio je finansijski nerealan, ne samo za Po`arevac, ve} i Srbiju. Upotreba elektri~ne energije u Ni{u prvobitno je planirana u jednoj klanici inostranog investitora. Do realizacije nije do{lo. Inicijativu, zatim, preuzima op{tinska uprava godine, ali tek godine se konkretizuje program elektrifikacije grada Ni{a. Tada je locirano mesto na Ni{avi gde }e biti izgra ena hidrocentrala. 63

63 Do svakako najozbiqnijeg poku{aja elektrifikacije do{lo je jula godine, kada je Narodna skup{tina usvojila Zakon o pogodbi zakqu~enoj izme u srpske dr`ave, s jedne i g. Huga Lutera, in`ewera i industrijalca iz Braun{vajga u Nema~koj, s druge strane. Ovim zakonom daje se g. Luteru povlastica (koncesija) za izgradwu hidrocentrale na srpskoj obali Sipskog kanala (\erdap), snage kw. Elektri~na energija bi se koristila pre svega za razvoj rudarstva i industrije, a zatim i za osvetqewe. Na`alost, iz vi{e razloga ovaj projekat nije realizovan. HIDROCENTRALE U VAQEVU I U@ICU Aleksandar Kale Spasojevi} Prva hidroelektri~na centrala za jednosmernu struju izgra ena je na periferiji Vaqeva na reci Gradac. Ona je delo Matije Mate Nenadovi}a, preduzima~a iz Vaqeva. Borave}i u [vajcarskoj i Nema~koj, gde je stekao osnovna saznawa o elektricitetu, a prakti~no se upoznao sa wegovom primenom u Beogradu, Matija je, godine, tra`io od op{tinske uprave u Vaqevu dozvolu da i Vaqevo elektrificira. Matija S. Nenadovi}, poti~e iz poznate srpske porodice Nenadovi}a iz Brankovine. Unuk je Alekse i prote Matije, a sin Svetozara Nenadovi}a. Ro en je 1. (13) jula godine u Vaqevu. Detiwstvo je proveo u Beogradu. Posle ubistva kneza Mihaila Obrenovi}a, u kojem je u~estvovao i Matijin otac, porodica Nenadovi} dospeva u nemilost koja }e trajati sve do majskog prevrata godine. [kolovao se na tehni~kim {kolama u Nema~koj i [vajarskoj i tu se zainteresovao za inovacije u industriji i energetici. Tu svoju tehni~ku naobrazbu primenio je u vaqevskom kraju u okviru svojih privrednih pregnu}a, a sve sa ciqem da manuelni rad zameni mehani~kim. Godine prvi je u Vaqevu otpo~eo sa tehnolo{ki novom obradom kamena; slede}e godine je otvorio majdan kamena za tocila; podigao je modernu strugaru, a godine, prvi je u Vaqevu podigao mehani~ki mlin. Wegove tehni~ke inovacije prihvatili su i drugi poslovni qudi u vaqevskom kraju. Godine dobio je saglasnost gra ana Vaqeva da u grad uvede elktri~no osvetqewe. Tu svoju nameru realizovao je 27. aprila (9. maja) godine. U vreme wegovog predsednikovawa op{tinom vaqevskom ( ) izvr{ena je regulacija gradskog zemqi{ta, ulice su kaldrmisane, izgra eni su trotoari, ure en je tok Kolubare kroz varo{, kao i gradska pijaca. 64 Matija S. Nenadovi}

64 Pionirski period elektrifikacije Srbije... Svoju daqu aktivnost vezao je za rudnik bakra u Boru gde je u zvawu sekretara ostao do godine. Posle penzionisawa Matija ivi u Beogradu u kome je i umro 9. juna godine. Sahrawen je u Vaqevu na starom varo{kom grobqu. Nailaze}i na mnoge probleme i usput ih re{avaju}i, Matija Nenadovi} je godine zapo~eo sa gradwom elektri~ne centrale koju je zavr{io 27. IV (9. V) godine. Hidrocentrala se sastojala od adaptirane mlinsko-vodeni~ke zgrade u koju su sme{teni turbina snage 20 KS i dinamo-ma{ina snage 12 kw, ustave na reci Gradac i kanala za dovod vode u malo akumulaciono jezero. Elektri~na struja je vazdu{nim vodom preno{ena do Vaqeva i uli~ne mre`e na koju je bilo instalirano samo 150 sijalica od po 16 sve}a i 3 lu~ne lampe od po 600 sve}a (6 A). Zbog nemogu}nosti da postoje}om opremom osvetli {ire podru~je grada, ve} u prole}e godine Matija Nenadovi}, u ortakluku sa rudarskim preduzima~em iz Engleske J. R. Finejom, zamewuje prvobitnu opremu novom, sada za proizvodwu polifazne struje, i to turbinom od 50 KS, generatorom 36 kw, 7,5 A, 50 Hz, napona 3100 V. Ovim je varo{ka mre`a znatno pro{irena i u woj su bila tri transformatora, 320 sijalica i 4 lu~ne lampe. U septembru godine, prodaje ovu hidrocentralu Englezu J. R. Fineju, a zemqi{ta za planiranu drugu hidrocentralu u selu Deguri}, tako e na reci Gradac, [vajcarcima bra}i Fegeli, ina~e poslovnim qudima iz Beograda. Dok je prva vest o elektrificiranom Vaqevu objavqena u {tampi dva meseca po pu{tawu hidrocentrale u rad, dotle je prestoni~ka {tampa pomno pratila gradwu hidrocentrale na \etiwi u U`icu, od ideje do sve~anog pu- {tawa u rad. Ideju o gradwi je dao profesor \or e M. Stanojevi}, a na molbu nekolicine u`i~kih poslovnih qudi u junu godine, dok je boravio u tom gradu kao izaslanik Ministarstva prosvete. Naime, na molbu U`i~ana da re{i wihov problem pogonske snage za tekstilnu fabriku koju su nameravali da izgrade, \or e Stanojevi} je kao vrstan poznavalac elektriciteta, sa iskustvom ste~enim tokom gradwe centrale u Beogradu, predlo`io gradwu hidrocentrale iz koje }e se elektri~na energija prenositi do bilo koje lokacije gde fabriku budu izgradili. Vi{kom elektri~ne energije mo}i }e da osvetqavaju grad. Tom prilikom Stanojevi} je mislio na polifaznu, Teslinu struju. Obi{av{i kawon \etiwe iznad grada, profesor Stanojevi} je locirao mesto za izgradwu hidrocentrale. Zamoqen od U`i~ana da realizuje svoju ideju, Stanojevi} putuje u Pe{tu i Be~ gde naru~uje plan hidrocentrale i opremu. Zbog nemogu}nosti da se plan napravqen u Pe{ti realizuje, prihva}en je projekat A}ima Stevovi}a, ma- {inskog in`ewera iz Ni{a, a izvo a~ je bio Josif Gran`an, gra evinski preduzima~ iz Ni{a. Kamen temeqac za ovu hidrocentralu postavio je kraq Aleksandar I Obrenovi} u prisustvu svog oca eks-kraqa Milana, 3. (15) V godine. Prva hidrocentrala u Srbiji za proizvodwu polifazne struje 65

65 Aleksandar Kale Spasojevi} pu{tena je u rad 2. (14) avgusta godine, 96 dana posle pu{tawa u rad hidrocentrale u Vaqevu. U`i~ku hidrocentralu ~inila su tri objekta re~na brana raspona 32 m; dovodni kanal du`ine 776 m i zgrada centrale u kojoj su bile instalirane dve Francisove turbine snage 50 KS ~iji je proizvo a~ Danubius-Maschinen Hartmann i dva generatora za proizvodwu trofazne naizmeni~ne struje snage od po 32,8 kw, napona 2000 V, 12,4 A, 50 Hz koji su izra eni u radionicama firme Siemens & Halske iz Berlina. Od centrale do grada u du`ini od 1200 m bio je izvu~en tro`i~ni vod visokog napona i razveden do sedam stubnih transformatora. Za javnu i privatnu rasvetu bilo je instalirano 1554 sijalica ja~ine 16 i 25 sve}a i 8 bogen lampi od 6i8A. UTICAJ ELEKTRIFICIRANIH VAQEVA I U@ICA NA DAQU ELEKTRIFIKACIJU SRBIJE Podstaknuti primerom Vaqeva i U`ica, vi{e varo{i i varo{ica u Srbiji ispitivalo je mogu}nosti da i oni dobiju elektri~no osvetqewe, anga`uju}i pri tom neke od bitnih aktera elektrifikacije ova dva grada. [apcu i Ni{u koji su na tome radili i pre godine posle godine pridru`uju se i ^a~ak, Leskovac, Palanka (Smederevska), Kru{evac, Pirot, Po`arevac i Zaje~ar. Od navedenih gradova do godine elektri~nu energiju }e obezbediti samo Leskovac, [abac, Ni{ i Zaje~ar. Iako kasnije zapo- ~ev{i sa radom na elektrifikaciji wima }e se pridru`iti i Ivawica i Veliko Gradi{te godine. Prvi koji su se posle U`i~ana obratili profesoru Stanojevi}u mole}i ga za stru~nu pomo} bili su ^a~ani, jer su znali za wegovu tezu da je Zapadna Morava u delu Ov~arsko-Kablarske klisure najve}i re~ni potencijal u Srbiji. Profesor Stanojevi} je 26. aprila godine obi{ao teren i locirao tri najpogodnija mesta za izgradwu hidrocentrale, koja bi na bilo kom od wih davala nekoliko hiqada kowskih snaga. Proizvedena energija obezbe ivala bi elektrifikaciju ne samo ^a~ka, ve} i Gorweg Milanovca, Kragujevca i okolnih sela. Ceo ovaj projekat jewava po~ev od maja godine, posle saznawa da postoji posednik prava na kori{}ewe vode u tom delu reke Morave, zakqu~no sa godinom. Stanojevi} se iz celog projekta povla~i godine. I varo{ani Palanke (Smederevske) zatra`ili su stru~nu pomo} profesora Stanojevi}a. Wihova saradwa trajala je od oktobra do marta godine. Profesor Stanojevi} je svoje istra`ivawe usredsredio na reku Jasenicu i konstatovao...da Palanka mo`e dobro i jeftino osvetqewe da ima, samo ako to ho}e.... Gra ani Palanke su na zboru odr`anom 25. III godine podr`ali ovu ideju i zadu`ili predsednika suda g. Dragutina Todori}a da kontaktira prof. Stanojevi}a. Novih vesti o Stanojevi}evom anga`ovawu u Palanci nismo na{li. 66

66 Pionirski period elektrifikacije Srbije... I grupa prvih gra ana Kru{evca organizovala se da svom gradu obezbedi u to vreme presti`ni status korisnika elektri~nog osvetqewa i elektri- ~ne energije kao pogonske snage za postoje}e i nove industrijske pogone. Prvi zbor gra ana koji je raspravqao o ideji da se Kru{evac elektrificira odr`an je novembra godine, a do posete prof. Stojanovi}a je do{lo 11. decembra iste godine. On je tada obi{ao tok reke Rasine i predlo`io dva projekta: jedan na gorwem, planinskom toku ove reke i drugi, vizionarski, koji je predvi ao podizawe hidrocentrale na Velikoj Moravi u delu izme u Stala}a i Braqine, koja bi snagom od oko 2600 KS obezbe ivala elektri~nom energijom Para}in, ]upriju, Aleksinac, Ra`aw, Varvarin, Trstenik i \unis. Tada{wa Srbija nije bila spremna da u e u realizaciju ove ideje ni finansijski, ni tehni~kom kulturom, ni gra evinskom operativom. Umesto Kru{evca, u neposrednoj blizini grada, elektri~no osvetqewe dobila je dr`avna barutana u Obili}u. To se dogodilo u prole}e godine. Prvu ideju sa nekom vrstom programa za uvo ewe elektri~nog osvetqewa u Pirot dao je Matija Mata Nenadovi}, ~ije je prvo delo bila hidrocentrala u Vaqevu. Iz nama nepoznatih razloga Matija se u julu godine obreo u Pirotu i snimiv{i stawe varo{ke rasvete i vodnih mogu}nosti Ni{ave, ponudio je plan elektri~nog osvetqewa. Od ove Nenadovi}eve inicijative u graditeqskom i finansijskom smislu ni{ta nije realizovano. Nova inicijativna grupa za realizaciju programa elektrifikacije Pirota uzela je proverenog projektanta in`ewera A}ima Stevovi}a. Do Prvog svetskog rata Piro}anci nisu uspeli u svojim namerama. Posle Vaqeva i U`ica, prvi elektrificirani grad je bio Leskovac. Po{to je ve} locirao najpovoqnije mesto za postavqawe hidrocentrale na brzacima Vu~janske reke, prof. \or e Stanojevi} je juna godine anga`ovan od grupe gra ana Leskovca da pripremi dokumentaciju za osnivawe Leskova~kog elektri~nog dru{tva i da obezbedi tehni~ku dokumentaciju za gradwu hidrocentrale, dalekovoda do Leskovca i varo{ke elektri~ne mre`e. Na upotrebu vode Vu~janske reke pretendovao je i Petar Ili}, suvlasnik tekstilne fabrike u Leskovcu. Zbog naklonosti dr`avne vlasti prema \or u Stanojevi}u i akcionarskom kapitalu, pravo na upotrebu vode pripalo je Leskova~kom elektri~nom dru{tvu. Propusti u radu LED-a koje je dr`avna vlast tolerisala, omogu}ili su Petru Ili}u da pokrene spor, koji }e se okon~ati tek godine. Do sada navo eni podatak u literaturi o pu{tawu u rad hidrocentrale Vu~je nije ta~an. Najnovija istra`ivawa pokazuju da se to nije dogodilo ni ni ve} u aprilu godine. Razlog za ovo pomerawe pu{tawa u rad elektri~ne centrale bilo je pomawkawe finansijskih sredstava, odnosno sukob me u akcionarima oko na~ina pribavqawa sredstava. A kada je i to re{eno i instalirana sva oprema u centrali, pokazala se tehni~ka gre{ka zbog koje je pu{tawe u rad hidrocentrale odlo`eno do aprila godine. 67

67 Aleksandar Kale Spasojevi} Prva pretplata za elektri~nu energiju napla}ena je od korisnika u maju godine. U hidrocentrali Vu~je instalirana je slede}a oprema: 2 turbine od po 250 KS, 2 generatora za proizvodwu trofazne struje snage od po 200 kw, napona 7000 V, 50Hz. Izme u Vu~ja i Leskovca izgra en je vod visokog napona u du`ini od 16,5 km. To je bio prvi dalekovod izgra en u Kraqevini Srbiji. ELEKTRIFIKACIJA SRBIJE OD DO GODINE U ovom periodu elektrificirane su slede}e varo{i i varo{ice: [abac (1906), Ni{ (1908), Zaje~ar (1909), Ivawica (1911) i Veliko Gradi{te (1914). [abac i Ni{ su na elektrifikaciji svojih mesta po~eli raditi jo{ pre godine. [ap~ani su taj posao okon~ali godine, izgradwom termocentrale za proizvodwu jednosmerne struje. Projekat i oprema Ganz Budimpe{ta. Vlasnik ove elektri~ne centrale bio je \oka Jovanovi}. Prilikom pu{tawa u rad centrala je imala dve stabilne parne ma{ine od po 75 KS, dve dinamo-ma{ine od po 64 kw, napona 110 V. Do Prvog svetskog rata proizvodwa i potro{wa elektri~ne energije je bila mala, a cena visoka. Zbog toga su samo naju`i centar [apca i gradska nadle{tva bili osvetqeni, a doma}instva retko. Da je elektrifikacija gradova u Srbiji zavisila od wihovog administrativnog, privrednog, politi~kog i saobra}ajnog zna~aja, Ni{ bi bio elektrificiran odmah posle Beograda. Op{tinske uprave u Ni{u blagovremeno su preduzele korake da to i realizuju. Jo{ u decembru godine bila je odre- ena lokacija budu}e hidrocentrale na Ni{avi u Si}eva}koj klisuri kod manastira Sveta Petka. Za otplatu zajmova koji bi se uzeli za izgradwu svih objekata za elektrifikaciju Ni{a, op{tina je odredila prihode od varo{ke tro{arine koja je 1899/1900. godine iznosila oko din. Ovi prihodi bi bili dovoqni za otplatu planiranih zajmova. Za izgradwu gra evinskih objekata hidrocentrale za koje je projekat uradio ing. A}im Stevovi}, Op{tina je obezbedila u januaru godine zajam od Uprave fondova u iznosu od dinara. Te godine po~ela je i izgradwa gra evinskih objekata. Kako je napredwa~ka vlast u Ni{u bila upori{na ta~ka dinastije Obrenovi}, majskim prevratom godine i zna~ajnim pove}awem politi~kog uticaja radikala u Srbiji, za napredwa~ku vlast u Ni{u nastaju te{ko}e. To je sve usporavalo izgradwu objekata za elektrifikaciju Ni{a. Pa ipak godine raspisana je licitacija za izradu hidroelektri~nog postrojewa, a poslovi su ustupqeni najkvalitetnijem i najpovoqnijem ponu a~u firmi Siemens Schuckertt Werke iz Be~a. Za otplatu ugovorene opreme zatra`en je i dobijen od Uprave fondova jo{ jedan zajam godine u iznosu od dinara. U prole}e godine zavr{eni su svi gra evinski i monta`ni radovi, kao i dalekovod od hidrocentrale do Ni{a u du`ini od 25 km i varo{ka niskonaponska mre`a sa 10 68

68 Pionirski period elektrifikacije Srbije... trafostanica. Hidrocentrala je u momentu pu{tawa u rad bila opremqena sa dve Francisove turbine od po 300 KS koje su pokretale dva generatora od po 250 kva. Na varo{ku mre`u bilo je prikqu~eno 3000 sijalica. Ni{ je na najsve~aniji na~in elektrificiran 8. septembra godine. HE Sveta Petka bila je tada najve}i proizvodni hidroenergetski objekat u Srbiji. Za potrebe Ni{a izgra ena je godine jo{ jedna (rezervna) centrala sa dizel motornim pogonom. Izvesno je da su po~etkom dvadesetog veka i Zaje~arci po~eli da razmi{qaju o elektrifikaciji svog grada, ali i Timo~ke krajine. Bez sumwe da su uz sugestije profesora \or a Stanojevi}a, presudan uticaj na osnivawe Zaje~arskog elektri~nog dru{tva imali elektri~nom energijom snabdeveni rudnici Vr{ka ~uka i Rusman, a posebno uvo ewe elektri~nog osvetqewa u proizvodne pogone i upravnu zgradu pivare Zaje~arskog industrijskog dru{tva (1902. godine) {to je bilo delo ma{iniste U junu godine prihva}en je predlog \or a Stanojevi}a da se na Crnom Timoku, u ataru sela Gamzigrad, izgradi hidroelektri~na centrala. Odmah je osnovano Elektri~no dru{tvo. Do zamirawa rada ovog Dru{tva dolazi krajem godine, a u toku godine Dru{tvo je prekinulo svaku aktivnost. Uzrok ovome je bilo nadmetawe dve bogate zaje~arske industrijsko-trgova~ke porodice Savi} i Milo{evi} za dobijawe koncesije za izgradwu elektri~ne centrale. U tome je uspela trgova~ka firma Uro{ Milo{evi} i sinovi novembra godine. Porodi~nim kapitalom izgradili su hidrocentralu na Timoku, u Gamzigradu, koja je u rad pu{tena 1. novembra godine. Projekat za ovu hidrocentralu uradili su stru~waci firme Ganc ( Ganz ) iz Budimpe{te. Umesto planirane kamene brane, investitor je izgradio drvenu. Hidroelektri~na oprema u centrali sastojala se od turbine snage 130 KS i generatora za proizvodwu trofazne struje snage 110 kva i napona 6000 V. Izme u centrale i Zaje~ara izgra en je dalekovod du`ine 10 km, sa koga su kasnije izvu~eni vodovi za elektrifikaciju nekoliko sela. Na gradsku mre`u u Zaje~aru bilo je ukqu~eno 5 plamenih lampi i oko 180 sijalica. Interesantno je da je zadr`an i izvestan broj fewera, osnovnih snabdeva~a svetlo{}u iz prethodnog perioda. Para}in je delimi~no elektrificiran godine iz Hidrocentrale na reci Crnici koja je izgra ena za potrebe Prve srpske fabrike stakla. Izgradwi hidrocentrale u Ivawici, na reci Moravici, godine, doprinele su slede}e okolnosti: prirodan polo`aj grada na brzoj, planinskoj reci, blizina elektrificiranog U`ica, uticaj Mali{e Atanackovi}a, koji je Ivawi~anima (1907) ukazao na koristi od elektri~nog osvetqewa, kao i evropski duh ivawi~kih trgovaca stokom, koji su stekli ~esto putuju}i do elektrificiranih varo{i u Austrougarskoj. 69

69 Aleksandar Kale Spasojevi} Ivawi~ko akcionarsko elektro-industrijsko dru{tvo osnovano je godine. Radovi na izgradwi ove hidrocentrale zapo~eli su godine. Zbog problema sa finansirawem, kao i zbog nesporazuma sa posednicima objekata i zemqi{ta na kojima je gradwa planirana, radovi oko elektrifikacije Ivawice su odlo`eni. Uslovi za nastavqawe radova su se stekli godine. Ta i slede}a godina iskori{}ene su za dovr{ewe gra evinskih radova. Hidroelektri~nu opremu za ovu centralu isporu~ila je firma Simens [ukert ( Siemens Schuckert Werke ), a sastojala se od jedne turbine Francisovog sistema, snage 205 KS, direktno kuplovane sa generatorom Simens [ukert od 160 KVA za proizvodwu polifazne struje. Hidroelektri~na centrala pu{tena je u rad na Svetog Nikolu 6. (19) XII godine. Iz napona varo{ke mre`e obezbe- ivana je javna i privatna rasveta, a ne{to kasnije i pogonska snaga za jednu mawu strugaru i vunovla~aru. Do Prvog svetskog rata u Srbiji }e jo{ samo Veliko Gradi{te biti elektrificirano. To se dogodilo godine, a ideja o elektrifikaciji se kod gra ana rodila godine. Lociranost na dowem delu Dunava, sa poqoprivredno bogatim zale em, stvorili su od Gradi{ta prometno mesto koje se izme u i godine trgova~ki razvilo vi{e od ostalih mesta u Pomoravqu i Podunavqu. U tom periodu izgra ene su nove moderne zgrade, kao {to su Op{tina i Sud, izra en je regulacioni plan varo{i, glavna ulica i trotoari su asfaltirani i to je bila prva upotreba asfalta u Srbiji. Ure eno je i dunavsko pristani{te. U okviru ovih nastojawa da se modernizuje i- 70 Izvorni izgled zgrade hidroelektri~ne centrale u Ivawici, na reci Moravica.

70 Pionirski period elektrifikacije Srbije... vot u Velikom Gradi{tu, nametnulo se kao va`no i pitawe wegove elektrifikacije. Prvobitno mi{qewe anga`ovanih stru~waka bilo je da se u Gradi{tu izgradi elektri~na centrala koja bi bila pokretana motornom, ili parnom snagom. Pregovori sa pe{tanskom firmom Ganc su prekinuti po{to Op- {tina nije obezbedila zajam od Uprave fondova. Od godine, Op{tina je u pregovorima sa novim partnerom za elektrifikaciju Gradi{ta. To je u Srbiji poznata i cewena firma Simens i [ukert, filijala u Be~u. Anga`ovani stru~waci ove firme predlo`ili su da se izgradi hidrocentrala na reci Pek, na mestu gde se nalazila jedna vodenica. Tako su iskori{}eni postoje}i objekti, kao {to su re~na ustava i dovodni kanal, a umesto vodeni- ~ne podignuta je nova zgrada elektri~ne centrale. U rad je pu{tena pre juna godine. Ako je zate~eno stawe u hidrocentrali na Peku godine indenti~no opremi koja je ugra ena godine, onda je centrala na dan pu- {tawa u rad imala jednu turbinu snage 135 KS i generator od 120 KVA. Pored navedenih i istra`iva~ki obra enih gradova, varo{i i varo{ica, koje su do Prvog svetskog rata obezbedile elektri~nu energiju za svoje sugra ane, industriju, zanatstvo, trgovinu i saobra}aj, bilo je jo{ nekoliko varo{i i varo{ica koje su uspele isto to da urade, ali o tome nismo pisali, zato {to ne postoje podaci za potpuni uvid. Navodimo neke od wih: Kraqevo, Para}in, Vlasotince, zatim bawe: Mataru{ka i Koviqa~a. Pored navedenih rudnika Rusman i Vr{ka ~uka u ovom periodu elektri~nu energiju su dobili i Sewski rudnik, Bor i Majdanpek. Zbog visoke cene elektri~ne energije, mnoge dr`avne ustanove, prvenstveno bolnice, posedovale su sopstvene agregate i motore. To se odnosi i na hotele, naro~ito prestoni~ne. U nedostatku dr`avne politike u odnosu na elektri~nu energiju, Srbija se u periodu od do godine elektrificirala na komunalnom nivou. Izuzimaju}i {est ili sedam sela du` dalekovoda Gamzigrad Zaje~ar, koji su bili elektrificirani iz jednog izvora, takav slu~aj vi{e nemamo nigde u Srbiji. Bilo je planova i namera da se iz jednog izvora elektrificiraju ve}a podru~ja, kao na primer ^a~ak, Gorwi Milanovac i Kragujevac, sa obli`wim selima, iz hidrocentrale u Ov~arsko-Kablarskoj klisuri. Uz ovaj projekat profesor \or e Stanojevi} se zalagao za izgradwu hidrocentrale na Velikoj Moravi kod Stala}a, odakle bi se elektrificirali Kru{evac, Para}in, ]uprija, Aleksinac, Ra`aw, Varvarin, Trstenik i \unis. Me utim u nedostatku finansijskih sredstava, zainteresovanosti dr`avne, ali i lokalne vlasti, ovi idejni projekti ostali su ne samo nerealizovani, ve} i nezapa`eni. U ratnim godinama od do 1918, izuzev Kragujevca gde su okupacione vlasti osvetlile jedan deo grada, nijedno mesto nije elektrificirano. Naprotiv u toku tih godina zbog nemogu}nosti da se tehni~ki odr`avaju i obnavqaju, elektri~ne centrale, dalekovodi i mre`e niskog napona do te me- 71

71 Aleksandar Kale Spasojevi} re su raubovani da su po oslobo ewu jedva odr`avali minimum osvetqewa, a neki od wih nisu mogli biti stavqeni u pogon. ELEKTRIFIKACIJA VOJVODINE DO PRVOG SVETSKOG RATA Primena elektri~ne energije u Vojvodini po~ela je iste godine kad je elektrificiran Beograd. Taj po~etak zbio se u Staroj Pazovi (1893) u mesnom mlinu. Daqa elektrifikacija gradova, varo{i i sela u Vojvodini do godine u odnosu na Srbiju, bila je vrlo intenzivna. U tom periodu bili su obasjani elektri~nom svetlo{}u svi ve}i gradovi kao {to su Veliki Be~kerek (Zrewanin) (1895), Senta (1895), Subotica (1896), Vr{ac (1897), Zemun (1901), Sombor (1905), Kikinda (1906), Novi Sad (1910), Sremska Mitrovica (1913) i jo{ wih {esnaest. Ovaj proces zaustavqen Svetskim ratom, nastavqen je u me uratnom periodu, pa je Vojvodina dostigla najvi{i nivo elektrifikacije u Kraqevini Jugoslaviji. Stepen elektrificiranosti naseqa u Srbiji i Vojvodini godine bio je: u Srbiji 20 ili 0,47%, a u Vojvodini 14 ili 9,7%. Rezime Prva primena elektri~ne energije za osvetqewe u Kraqevini Srbiji izvr{ena je avgusta godine u Vojno-tehni~kom zavodu u Kragujevcu. Presudan uticaj imala je izgradwa elektri~ne centrale u Beogradu Pioniri na tom poqu bili su ma- {inski in`eweri Todor Seleskovi} i \or e M. Stanojevi}, uz podr{ku kraqa Milana i dr`avnih zvani~nika dr Vladana \or evi}a i Stojana Novakovi}a. U unutra{wosti Srbije, do kraja 19. veka, po~iwe da se koristi elektri~na energija za osvetqewe Vaqeva i U`ica (1900). Prva hidroelektri~na centrala izgra ena je u Vaqevu na reci Gradac, a delo je Matije Mate Nenadovi}a, preduzima~a iz Vaqeva. Po~etkom 20. veka, pored Beograda, Vaqeva i U`ica, izvr{ena je elektrifikacija jo{ {est varo{i i varo{ica u Srbiji: Leskovca (1904), [apca (1906), Ni{a (1908), Zaje~ara (1909), Ivawice (1911) i Velikog Gradi{ta (1914). U Vojvodini elektrifikacija je po~ela iste godine kada i u Beogradu (Stara Pazova, 1893), dok je Novi Sad elektrificiran Kraqevina Srbija, iako industrijski nerazvijena, bila je jedna od prvih zemaqa u Evropi koja je krenula putem elektrifikacije. Ovaj proces primene i izgradwe objekata za proizvodwu elektri~ne energije zaustavqen je Prvim svetskim ratom. Summary The first application of electric power for lighting in the Kingdom Serbia was performed in August 1884 in Military-technical institute in Kragujevac. A decisive influence was made by the construction of the power plant in Belgrade in The pioneers in that field were mechanical engineers Todor Seleskovi} and Djordje M. Stanojevi}, with the support of king Milan and state authorities dr Vladan Djordjevi} and Stojan Novakovi}. In the interior of Ser- 72

72 Pionirski period elektrifikacije Srbije... bia, until the end of 19th century, electric power started being used for the lighting of Valjevo and U`ice (1900). The first hydroelectric power plant was built in Valjevo on the river Gradac, and it was the work of Matija Mata Nenadovi}, a building contractor from Valjevo. At the beginning of 20th century, besides Belgrade, Valjevo and U`ice, electrification of another six towns and townlets in Serbia was finished: Leskovac (1904), [abac (1906), Ni{ (1908), Zaje~ar (1909), Ivanjica (1911) and Veliko Gradi{te (1914). In Vojvodina, electrification began in the same year as in Belgrade (Stara Pazova, 1893), whereas Novi Sad was electrified in The Kingdom Serbia, although industrially underdeveloped, was one of the first countries in Europe which was on the road to electrification. This process of the application and construction of facilities for the production of electric power was stopped by World War I. 73

73 PRILOZI SUPPLEMENTS UDK = (091) ( Ub) "1873/1875" Zdravko Rankovi} IP Kolubara Vaqevo UBSKO DOBROVOQNO POZORI[NO DRU[TVO APSTRAKT: Rad govori o nastanaku i kratkom postojawu Ubskog dobrovoqnog pozori{nog dru{tva , zasnovanom na autobiografskom zapisu glumca Mihaila Mi{e Dimitrijevi}a. U nekada{wem Vaqevskom okrugu, pored Vaqeva i Obrenovca, i Ub je imao izvesno vreme u drugoj polovini 19. veka svoje Dobrovoqno pozori{no dru- {tvo. Prvu predstavu Mara Srbijanka ono je izvelo u jesen godine. Jedino poznato svedo~ewe o tome je autobiografski zapis glumca Mihaila Mi{e Dimitrijevi}a, objavqen godine o dvadesetpetogodi{wici wegovoggluma~kograda. 1 Prvi skup prvih ubskih pozori{tnika bio je, svedo~i Dimitrijevi}, jedne septembarske ve~eri godine, u gazda Trajkovoj kafani. Okupili su se na poziv Milo{a Beogradlije, op{tinskog pisara i prvog predsednika ubskog Dobrovoqnog pozori{nog dru{tva. Na taj skup je devetnaestogodi{wi Mi{a Dimitrijevi} po{ao pun zanosa, uveren da }e tuma~iti kakav herojski lik, junaka u sjajnim vojvodskim tokama, s {lemom i kalpakom. Do`iveo je te{ko razo~arawe jer mu je pripalo da prve korake na sceni u~ini kao baba Petrija, svekrva lepe Mare Srbijanke. Od kudeqe napravili mu sijedu kosu! Baba Jula, `ena Milivoja berberina, obukla me u nekakvu staru sukwu, ubradili me i namjestili me ba{ kao pravu babu se}ao se mnogo kasnije ~uveni glumac. Podizawu zavese prethodila je svirka Cigana i pesma, za ono vreme nova, Vozila se po moru galija. A posle predstave Dimitrijevi} je bio izvrgnut op{tem podsmehu ubske ~ar{ije. ^ak toliko da je nakon nekoliko dana, ozloje en, napustio Ub. Novi gluma~ki anga`man, naravno bez plate, dobio je ubrzo u nekom putuju}em pozori{nom dru{tvu u selu Jarkovcu (Banat). 1 Vra~ poga a~, 16. decembar 1900, Na te uspomene zna~ajnog dramskog umetnika skrenuo je pa`wu Stani{a Vojinovi} ~lankom Prvo ubsko pozori{te u Reviji Kolubara (mart 1997, str. 38). Tu je pre{tampano i Dimitrijevi}evo se}awe. 75

74 Zdravko Rankovi} Mi{a Dimitrijevi} je, dodu{e, jednom prilikom tvrdio i to da je on godine stupio kao diletant na pozornicu u srbijanskom sreskom gradi}u Ubu u samim `enskim ulogama. 2 A istori~ar srpskom teatra Borivoje S. Stojkovi} je, pak, pisao da je Dimitrijevi} prvi put zaigrao na Ubu u predstavama putuju}eg pozori{ta Stevana Veli}a. 3 Verovatno da Dimitrijevi} u tom momentu (1894. godine) nije smatrao odve} va`nim da vremenski precizno posvedo~i o svom umetni~kom po~etku, ili mo`da tada nije bio u stawu da odre eno uka`e o kojem je vremenu re~. 4 Sebe je ispravio {est godina kasnije ali tu ostavku nisu uo~avali docniji pisci Mi{a Dimitrijevi} wegovih biografija. Izmakla je ona i pa`wi marqivog B. S. Stojkovi}a. Raspolo`ivi podaci o onovremenim Veli}evim gostovawima u Obrenovcu, Lazarevcu, Loznici i Ubu osna`avali su wegovu pretpostavku da je Mi{a Dimitrijevi} po~eo u Veli}evoj trupi, ~iji se rad ugasio upravo krajem godine. 5 O prvom teatru me u Ubqanima kazuje pone{to i jedan sudski akt tu`ba Sudu okruga vaqevskog, podneta 21. februara godine radi naplate duga koji je u~iwen za pozori{ne potrebe kod ubskih trgovaca Milisava Vukosavqevi}a i Vase Ilij}a. Ta tu`ba je sa~uvana u vaqevskom Istorijskom arhivu (fond Okru`nog suda). Iz tog dokumenta saznajemo da je Pozori{nim dru{tvom u vreme wegovog zadu`ivawa kod dvojice trgovaca ( pre godinu dana ), upravqao Mihailo H. Popovi}. S wim su u Dru{tvu, kao ~lanovi, jo{ bili: telegrafista Pantelija Pavle Mati}, op{tinski pisar Milo{ Marinkovi}, trgovci Mijajlo Trifunovi}, Jovan H. Oguli}, Milan Z. Jankovi} i Antonije Popovi}, kafexija Gavra Dori}, pu{kar Dragutin Milo{evi}, praktikanti Sreza tamnavskog Luka Gavrilovi} i Jovan Nedi} i po{tar druge klase 6 Tu`ba je podignuta protivu svih wih uz tra`ewe da solidarno isplate dug. 2 S. Batu{i}, Tri umjetnika [ap~anina na hrvatskoj pozornici, Sto pedeset godina pozori{nog `uvota u [apcu ( ), Beograd 1999, B. S. Stojkovi}, Istorija srpskog pozori{ta od sredweg veka do modernog doba (drama i opera), Teatron, br. 13/14, jun 1978, Pokqawaju}i puno poverwa tom podatku, saop{tenom dr N. Andri}u, koji je u Spomen-kwizi Hrvatskog zemaqskog kazali{ta (Zagreb, 1895) objavio prvu Dimitrijevi}evu biografiju, wegovi potowi biografi ponavqaju da je on godine na Ubu prvi put kro~io na scenu. Tako je u~iweno i u nekrologu, objavqenom 30. januara u Bosanskoj vili, str B. S. Stojkovi}, n. d., str iz Vra~evi}a. Slu`bovao je na Ubu , docnije po{tar u Kwa`evcu (1880), Ni{u (1883) i Beogradu. Zatim je proizveden u konduktera i u tom zvawu penzionisan. 76

75 Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo Dobrovoqno pozori{no dru{tvo je od ubskih trgovaca Vukosavqevi}a i Ilij}a uzelo za svoje potrebe razne artikle u vrednosti 773 gro{a i 30 para ~ar{ijskih i nije ih platilo do februara godine. Nije iako su na tom pla}awu zajmodavci insistirali vi{e puta ali su upraviteq i pojedini ~lanovi to odbijali svaquju}i svu odgovornost jedan na drugoga. Ilija H. Popovi} je u vreme podizawa tu`be ve} bio pisar sreza jo{ani~kog Okruga kru{eva~kog. U arhivskom fondu vaqevskog Okru`nog suda nema, me utim, spisa iz kojih bi se mogao doznati ishod te parnice. Sva je prilika da je u vreme podno{ewa tu`be ve} bio sasvim zamro svaki rad Dobrovoqnog pozori{nog dru{tva na Ubu. Verovatno je, s druge strane, da je posle svog prven~eta, pozori{ne pri~e iz jani~arskih vremena Mara Srbijanka, ono igralo jo{ koji komad jer je postojalo i po~etkom godine, kada je i nastao sporni dug. Glumac Mihailo Mi{a Dimitrijevi}, ~ija se uspe{na umetni~ka karijera za~ela na Ubu, ro en je u [apcu, 26. oktobra godine (otac Kosta, }eramixija, majka Dragiwa). 7 Tu je u~io osnovnu {kolu a ~etiri ni`a razreda gimnazije u Beogradu. Kad su mu roditeqi sasvim osiroma{ili prekinuo je {kolovawe i bavio se molerskim i drugim poslovima. Na Ubu se, u septembru 1873, zatekao kod svojih srodnika, ne zna se da li sa o~eve ili sa maj~ine strane. On je najznatnije umetni~ke uspehe, gluma~ke i rediteqske, postizao u Novom Sadu i Zagrebu. Ogledao se i u kwi`evnosti, kao dramati~ar, pripoveda~ i pesnik. Umro je 17. januara godine. Pone{to se mo`e re}i i o ostalim za~etnicima pozori{nog pregala{tva me u Ubqanima, spomenutim u Dimitrijevi}evom se}awu i u tu`bi iz februara Op{tinski pisar Milo{ Marinkovi} je svakako identi~an sa Milo{em Beogradlijom. U~iteqica Persa ( koja se moderno nosila, a bila u struku utegnuta onako isto, kao i ona slika na zidu kod gazda-trajka mogla bi da bude istovetna sa ubskom u~iteqicom Persidom Sre}kovi}, mada o wenom u~iteqevawu na Ubu imamo podatke tek iz osamdesetih godina 19. veka. O gazda-trajku, u ~ijoj je kafani, tada verovatno najreprezentativnijoj u toj varo{ici, igrana Mara Srbijanka, nismo u mogu}nosti bilo {ta vi{e da ka`emo, pa ni to gde se pribli`no nalazila wegova kafana. Dimitrijevi}u je, ina~e, u najupe~atqivijoj uspomeni ostao sedlarski majstor Gavra, koji je u prvom pozori{nom poduhvatu Ubqana igrao jani~arskog poglavicu Salka. On bija{e mlad, ali grdosija od ~ovjeka; puna glasina neka, kao u rudni~koga bika. U uspomenama Mi{e Dimitrijevi}a jo{ su spomenuti: op{tinski pisar Jefta, ba{tovanxija Stojko, baba Jula ( `ena Milivoja berberina ) i Mija Ciganin, bubwar u orkestru. Pozori{ni komad Mara Srbijanka, ~ijim su se izvo ewem Ubqani prvi put teatarski oku{ali, napisao je Petar Zari}. Objavqen je godine 7 B. Peruni~i}, Popis `iteqa i wihove imovine u [apcu godine, Godi{wak Istorijskog arhiva, IV, [abac 1967,

76 Zdravko Rankovi} u Novom Sadu, pod naslovom: Mara Srbijanka ili Stara vernost `enska Pozori{naigrautridejstvijaizvedenaiz`ivotaSrbapodTurcima. 8 O zainteresovanosti onda{wih Ubqana za pozori{nu umetnost, kazuje i podatak da ni oni nisu ostali izvan odu{evqewa koje se rasprostrlo Srbijom kada je krajem {ezdesetih godina 19. veka povedena akcija prikupqawa novca za zidawe u Beogradu Narodnog pozori{ta. Op{tina ubska je za to dala 220 gro{a ~ar{ijskih. 9 U vreme postojawa na Ubu Dobrovoqnog pozori{nog dru{tva, Ubqani su ve} imali jednu kulturnu instituciju ^itaonicu ubsku. Osnovana je godine, na Savindan, a imala je 24 redovna ~lana, bila pretpla}ena na 8 S. Vojinovi}, Pretplatnici iz Vaqeva i okoline na kwige, novine i ~asopise, Kalendar Kolubara za 2001, 177. Petar Zari} je ro en u Novom Sadu Po{to je zavr{io bogoslovske i filozofske nauke, pre{ao je u Srbiju i bio nastavnik U`i~ke polugimnazije ( ) i Prve beogradske gimnazije ( ). Po povratku u zavi~aj, slu`bovao je kao u~iteq i sve{tenik. Svoju zainteresovanost za teatar ispoqio je ve} u U`icu Pored Mare Srbijanke, objavio je i komad Milan (1859). Wegov sin Milan Zari} bio je, krajem 19. veka, profesor Vaqevske gimnazije. 9 Srpske novine, 11. april 1870,

77 Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo devet listova i posedovala tri slike srpskih vladara. Kwiga u woj nije bilo. Postojala je svega tri godine. Poneki Ubqani trgovci, zanatlije i ~inovnici ni`eg ranga bili su tada i li~no pretpla}eni na Javnost i Glas javnosti Svetozara Markovi}a i Rad Pere Todorovi}a. Svakako i na jo{ poneke novine. I na kwige.. Osnivawu ~itaonice i Pozori{nog dru{tva prethodilo je nekoliko poduhvata koji su u~inili da ova varo{ica, sme{tena na va`nom putu izme u Vaqeva i Beograda, u~ini u svom razvoju nekoliko znatnih iskoraka unapred. Najpre su Ubqani otkupili jedno prostrano poqe za va{ari{te i na tome mestu imaju dva godi{wa va{ara, i to u vrlo udobna doba godine. Zatim su svoju osnovnu {kolu uve}ali sa 4-tim razredom, a osem toga dobili su po `eqi wihovoj i `ensku osnovnu {kolu. Isposlovali su {to je trebalo da im se otvori telegrafska stanica. Podigli su, uz sve to, i lepu crkvu. Uz pregala{tvo samih Ubqana, zasluge za takav uspon na po~etku sedamdesetih godina 19. veka pripisivane su i sreskom na~elniku Atanasiju Petrovi}u. 10 Rezime Nastanak i kratko postojawe Ubskog dobrovoqnog pozori{nog dru{tva , utemeqen je na autobiografskom zapisu glumca Mihaila Mi{e Dimitrijevi}a, wegovom prvom nastupu u tek osnovanom pozori{tu, i sudskom sporu pozori{ta sa ubskim trgovcima oko duga. Ujedno, zabele`eno je osnivawe kulturnih, prosvetnih i drugih institucija u varo{ici: ~itaonice, pozori{ta, ~etvororazredne {kole, telegrafske stanice, izgradwa lepe crkve, zakupu placa za dva stalna va{ara u ugodno vreme, u varo{ici Ubu u drugoj polovini 19. veka. Summary The text about the voluntary theatre company in Ub, , is based on the autobiographical records of the actor Mihailo Mi{a Dimitrijevi}, his first appearance in the newly formed theatre, in the legal proceedings with merchants from Ub because of the debt. At the same time, we noted the foundation of cultural, educational and other institutions in the town: reading-rooms, theatres, four-year schools, telegraphic stations, building of a nice church, the lease of a plot for two permanent fairs in pleasant time in the town of Ub in the second half of 19th century. 10 Jedinstvo, 31. jul 1871, 2 79

78 UDK = 394.6(497.11) (094.5) "1902" Qubodrag Popovi} arhivski savetnik Beograd ZAKON O PANA\URIMA I NEDEQNIM PAZARNIM DANIMA iz godine i Vaqevski okrug APSTRAKT: Rad govori o odr`avawu pana ura po zakonu iz godine i propisanim standardima za podizawe pana uri{ta. Srpske novine slu`beni list Kraqevine Srbije u svome broju od 10. aprila godine obnarodovale su nov Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim danima. Ovaj, tre}i po redu zakon o pana urima, od dono{ewa tzv. Turskog ustava godine, bio je rezultat ozbiqnih razmatrawa u Narodnoj skup{tini Srbije. U diskusiji vo enoj povodom Zakona iskristalisala se misao da se pana- uri u~ine kao mesta koja su korisna za zemqu, te da od wih treba u~initi centre za izvoznu trgovinu. Pana ur je trebalo da bude trgova~ko mesto, nesumwivo ve}e koristi nego {to su to bili dotada{wi va{ari. Pomo}u ovih mesta trebalo je privu}i {to vi{e trgovaca kako bi prodaja trgovina bila {to ve}a. Ovim bi proizvodi iz Srbije mogli {to lak{e i}i na pijace van zemqe. Da bi se to postiglo, trebalo je da pana uri budu na takvim mestima koja su pristupa~na svakome. Ovaj stav bio je najboqe izra`en u ekspozeu ministra narodne privrede dr M. Milovanovi}a, koji je izme u ostalog o ovome rekao: Gospodo, ako se ho}e da se od pana ura ima koristi za na{u op{tu trgovinu, onda se mora gledati, da se broj tih pana ura svede koliko je mogu}e, i da se oni dr`e na mestima, u kojima }e se zbiqa mo}i skoncentrisati veliki dovoz na{ih sirovina, koje izvozimo u tu inu. Pana uri treba da budu mesta poglavito za izvoznu trgovinu, a ta mesta treba da daju sve pogodbe, da bi se kupci, koji uzimaju na{e proizvode, mogli re{iti, da bi mogli na}i koristi da sami do u na na{e trgove, na na{e pana ure i da se snabdevaju sa svima svojim potrebama. To bi bila krupna ekonomska korist za na{u zemqu. To bi na prvom mestu u{tedilo put, to bi u{tedilo tro{ak na{im izvoznicima; time 81

79 Qubodrag Popovi} bi otpale sve one provizije, koje se pla}aju usqed toga, {to na{i domorodci ne poznaju strane trgove. Da bi smo te koristi postigli, ja opet ponavqam, pana uri treba da budu takvi, da se na wima steknu sve mogu}e pogodbe, koje }e mo}i re{iti kupce, i to ne samo one iz obli`wih mesta, nego i one iz najudaqenijih krajeva, da tu do u, tu pazare, uzmu {to im je potrebno, a da ne budu uzlo`eni nikakvome riziku. Ako bi se zadr`alo dana{we stawe na{ih pana ura, ne bi od wih bilo nikakve koristi; oni bi postojali samo da {tete na{oj trgovini. 1 Sama mesta za pana ure morala su ispuniti i zadovoqiti odre ene i druge va`ne zahteve. Kada `elimo i ho}emo da postignemo {to vi{e, istaknuto je u ovoj raspravi, onda u tom slu~aju moramo voditi ra~una i o trgova~kim ugovorima i o veterinarnoj konvenciji, te da se postaramo da se na ovim tr`i{tima vodi dovoqan nadzor od marvenih lekara, kako bi se na ovim trgovima prodavala samo zdrava stoka, te da nebi bilo r avih posledica u izvozu za na{u sto~nu trgovinu kao {to ih je u mnogo slu~ajeva bilo do sada, a od kojih su imali {tete samo na{i trgovci izvoznici. 2 Odredbama Zakona bili su odre eni i elementi za kupovinu i prodaju izme u stanovni{tva Srbije, nedeqni pazarni dani. Predvi eno je da oni mogu biti u varo{ima i varo{icama. Ove su mogle imati svake nedeqe po jedan pazarni dan, a taj dan nije bio ni{ta drugo ve} nedeqni va{ar. Smatralo se da }e na taj na~in biti omogu}eno da gra ani svake nedeqe mogu doterati sami na pijacu, pazarnog dana {to od svoje stoke ili drugo {to kad im novac ustrebao bude, npr. da plate porezu ili da drugoj svojoj potrebi odgovore. Takvi stavovi i mi{qewa omogu}ili su da bude donet ovaj novi Zakon.On je omogu}avao ispuwewe uslova za ukqu~ivawe Srbije u modernu Evropu toga vremena. O ovome se kod nas veoma malo zna. Uzusi dati u wegovim odredbama dugo godina imali su uticaja na trgovinu Srbije. Neki od wih su u neformalnoj va`nosti i danas, kao npr. pazarni dani. Zato smo `eleli da u ovom izlagawu, u malo {irem obimu, upoznamo na{u kako nau~nu, tako i {iru javnost. * Zakonski propisi ozvani~eni u novom Zakonu, a koji su regulisali materiju datu u naslovu zakona, imali su da stupe u va`nost 10. maja iste godine. Ministarstvo narodne privrede, kao organ nadle`an za ispuwavawe donetih propisa, je u toku aprila i maja zapo~elo proces na wihovoj realizaciji. 1 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine za god, str Isto, str

80 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... Posao se obavqao u dva smera. Jedan smer bilo je zakonsko utvr ivawe mesta, u okruzima Srbije, u kojima se u budu}e mogu dr`ati pana uri. Sa tim je u uskoj, neposrednoj vezi, bio i datum odr`avawa, kao i vreme rada na wima. Drugi smer je bio obezbe ewe uslova, odnosno opremawe pana uri{ta sa opremom koja omogu}ava wihovo nesmetano odr`avawe. To je bio prostor i objekti, odgovaraju}e zgrade, kao obavezan preduslov. Posao koji se ovom prilikom odvijao, odnosio se na ~itavu dr`avu Srbiju. Mi smo iz tog obimnog materijala koji se odnosio na ovu problematiku, izdvojili one koji se odnose na tada{wi Vaqevski okrug i ovde ih prezentovali. Oni su kao i u samom fondu Ministarstva podeqeni u dve grupe, po problemima koje su tretirali. I MESTA U KOJIMA SE UBUDU]E IMAJU DR@ATI PANA\URI ^lanovima Zakona, 1 i 2, bilo je predvi eno da se odre uju mesta u okrugu u kojima se mogu dr`ati pana uri, a koja se utvr uju posebnim raspisom. U tom smislu je Ministarstvo, 28. aprila, svim okru`nim na~elstvima, pa i Vaqevskom, uputilo posebni akt. U wemu je pisalo da na~elstva od op{tinskih sudova u okrugu, koji imaju pravo na pana ur, zatra`i izja- {wewa, koja su imala sadr`avati odgovore na slede}a pitawa: 1. U koje dane u godini se imaju dr`ati pana uri u doti~nim mestima; 2. ^as po~etka i svr{etka dnevnog rada na pana urima. Istovremeno je skrenuta pa`wa i na ono {to se posebno imalo naglasiti op{tinama. To je kao prvo, da se u jednom mestu mo`e dr`ati pana ur najvi{e tri puta u godini, i da svaki od wih ne mo`e trajati du`e od pet dana. Kao drugo, imalo se pri odobrewu pana ura uzeti u obzir, va`nost doti~nog mesta, a tako e i trgovinski promet na pana uru ranijih godina. U navedenom aktu, sem o pana urima, bilo je preporu~eno re{avawe jo{ jednog pitawa. To su bili pazarni dani. Od na~elstva je tra`eno da naredi svim op{tinama koje su do tog momenta imale stalne pazarne dane da, najdaqe za mesec dana po stupawu u `ivot novog Zakona, podnesu Ministarstvu, preko na~elstva, izve{taj u koje dane dr`e pazarne dane. Svoj odgovor po ovom aktu Na~elstvo okruga vaqevskog je uputilo Ministarstvu, 31. maja godine. U uvodu je, govore}i o ~emu {aqe izve{taj, ono navelo da treba odobriti dr`awe pana ura i nedeqnih pazarnih dana, jer to ekonomski i finansijski razredi zahtevaju, pa je nastavilo svoj izve{taj: 83

81 Qubodrag Popovi} I U gradu Vaqevu: 1. Pana ur peto-dnevni o Sv. Iliji svake godine, a da se dr`i u dane 20, 21, 22, 23. i 24. jula. 2. Pana ur zv. Mioqski, a da se dr`i u dane 29. i 30. septembra i 1. oktobra svake godine. Pazarni dan je u Vaqevu petak svake sedmice i op{tina `eli da joj taj dan i na daqe ostane. ^as po~etka i svr{etka dnevnoga rada na gorwim pana urima, op{tina nije odredila ~asovima vremena, i ako joj je ponova nare eno, no je ostala pri tome, da se to vreme odredi izrazom: u zoru i u ve~e. II U varo{ici Ubu: 1. Prvi tro-dnevni pana ur u dane 1, 2. i 3. maja svake godine. 2. Drugi pana ur u dane 18, 19. i 20. oktobra svake godine. Po~etak dnevnog rada na ovim pana urima je u 7 ~asova pre, a svr{etak u 7 ~asova po podne. Ub `eli da mu u budu}e bude pazarni dan petak svake sedmice. III U varo{ici Obrenovcu: 1. Prvi Petrovski pana ur da se dr`i u dane 29. i 30. juna i 1. jula svake godine. 2. Drugi Krstov.danski pana ur u dane 14, 15 i 16. septembra svake godine. Na prvom pana uru po~etak dnevnog rada u 7 ~asova pre a svr{etak u 7 ~asova po podne. Na drugom pana uru po~etak dnevnog rada u 8 ~asova pre a svr{etak u 6 ~asova po podne. Obrenovac `eli da mu u budu}e pazarni dan ostane u subotu svake sedmice. IV U varo{ici Mionici: 1. Prvi pana ur o Markovu-dne u dane 25, 26. i 27. aprila svake godine. 2. Drugi jesewi pana ur u dane 1, 2. i 3. septembra svake godine. Na prvom pana uru po~etak dnevnog rada u 8 ~asova pre a svr{etak u 7 ~asova po podne. 84

82 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... Na drugom pana uru po~etak dnevnog rada u 8 ~asova pre a svr{etak u 6 ~asova po podne. Mionica ho}e da joj bude pazarni dan svaka subota u sedmici. V U selu Grabovcu (srez Posavski): Op{tina tra`i jedan pana ur godi{wi i to u dane: 15, 16. i 17. avgusta svake godine. Po~etak dnevnog rada na ovome pana uru je u 8 ~asova pre podne a svr- {etak u 6 ~asova po podne. U svima ovim mestima, u gore re~enim danima, postojali su i do sada pana uri i pazarni dani, a vi{e nema mesta u ovome okrugu, koja bi imala pravo dr`ati pana ure i nedeqno pazarne dane prema ~l. 1 Zakona i pana- urima i nedeqno pazarnim danima. Na~elnik okruga St. Popovi}. Po pribavqenim odgovorima, poslatim od Na~elstva vaqevskog okruga i ostalih na~elstava, Ministarstvo je odredilo, 24. avgusta godine, da se pana uri u Okrugu vaqevskom dr`e u slede}e dane: 1. u Vaqevu jula i 29. septembra 1. oktobra; 2. u Grabovcu avgusta; 3. u Mionici 1 3. septembra; 4. u Obrenovcu 29. juna 1. jula i septembra; 5. na Ubu 1 3. maja i oktobra. Iz donete odluke vidi se da su bili prihva}eni datumi koji su predlo- `eni, izuzev onaj za prvi u Grabovcu. Za{to je to u~iweno, iz raspolo`ivih dokumenata nije se moglo doznati. Predlog za pazarne dane bio je prihva}en bez promena. Vreme wihovog odr`avawa ostalo je skoro do dana{wih dana. 3 II OPREMAWE PANA\URI[TA Problematika spremawa mesta na kojima se trgovalo bila je obuhva}ena u dva ~lana Zakona (~l. 7 i 12). ^lan 7 Zakona predvi ao je da }e ministar narodne privrede, preko odeqewa za trgovinu ovog ministarstva, propisati planove za zgrade i odeqewa za razme{taj stoke na pana urima. 3 Arhiv Srbije (daqe: AS), MNP, TfH,r.1/902 85

83 Ovaj ~lan je predvi ao i da su op{tine koje po Zakonu imaju prava na dr- `awe pana ura du`ne u roku od dve godine podi}i ove objekte. ^lan 12 se pak odnosio na istu problematiku, ali za mesta na kojima se dr`e pazarni dani. Da bi se pomenute odredbe izvr{ile, ovo Odeqewe je preduzelo vi{e poslova. Kao prvi, u tom smislu ura eni posao, bilo je pismo upu}eno 31. maja godine Odeqewu za poqsku privredu i veterinarstvo, istog ministarstva. U wemu je ovo Odeqewe, odnosno wegov veterinarski otsek, zamoqen za mi{qewe o dva pitawa. Prvo pitawe je glasilo: Kakve bi zgrade i odeqewa za sme{taj stoke na pana urima trebalo podi}i i kakve planove propisati (~lan 7). Drugo je bilo o tome: Kakve bi se zgrade, prema ta~ci 2 i 3 ~l. 12 ovoga zakona, imale podi}i za sme{taj i kontumacirawe stoke, na mestima gde se dr`e nedeqni pazarni dani. Me utim, kako odgovora nije bilo, Odeqewe za trgovinu je ovaj zahtev ponovilo i 9. avgusta. No i pored toga, bilo je potrebno skoro dva meseca da glavni marveni lekar, u ime Odeqewa za poqsku privredu i veterinarstvo, 26. septembra, po{aqe tra`eno mi{qewe. Ono je sadr`avalo odgovor o tome kako treba da budu ure ena pana uri{ta i nedeqni sto~ni trgovi i kakve zgrade vaqa na wima podi}i, te da se odgovori veterinarsko policijskim zahtevima. Tekst ovog odgovora je glasio: I Pana uri{te Mesto za dr`awe pana ura treba odrediti komisijski. Komisija ova sastoji se iz ovih ~lanova: A U okru`nim mestima: 1. Sekretar Na~elstva, 2. Okru`ni marveni lekar, 3. Predsednik op{tine doti~nog okru`nog mesta, 4. Jedan op{tinski obornik, koga op{tinšski¹ sud odredi, i 5. Jedan marveni trgovac, koga odre uje Na~elstvo. Qubodrag Popovi} B U sreskim i ostalim mestima: 1. Na~elnik doti~noga sreza, 2. Okru`ni marveni lekar, 3. Predsednik doti~ne op{tine, 4. Jedan odbornik doti~ne op{tine, koga op{tinski sud odredi, i 5. Jedan marveni trgovac, koga odre uje sreski na~elnik. 86

84 Nacrt za razme{tawe zgrada na sto~nom tr`i{tu Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... 87

85 Qubodrag Popovi} Izabrano i odre eno mesto za dr`awe pana ura pana uri{te mora se ograditi sigurnom ogradom. Najprakti~nija, a jevtina ograda: da se mesto o{an~i jedan metar dubokim, a dva metra {irokim {ancem, na izbo~enoj zemqi, da se zasadi bagrem i tako podigne `iva ograda, iznutra da se udari ograda od bodqikave `ice, prikovana bar u 3 reda na rastovim direcima, visokim nad zemqom najmawe 1 1 /2 metar. Gde je gora jevtina mo`e se ograditi platom. Prostor odre en za pana uri{te mora se podeliti na dvoje. Jedna polovina ima da slu`i za razme{taj stoke, dognate na pana ur radi prodaje; a druga polovina za du}ane, mehane, tovarna kola i t.d. Izme u ove dve polovine mora se podi}i ograda plot ili od `ice. Za saobra}aj izme u jedne i druge polovine napravi}e se prolazi i to samo za qude. Svako od ova dva odeqewa mora imati zasebne prostrane kapije, i to za ulaz i izlaz. Na odeqewu namewenom za sme{taj stoke radi prodaje, mogu biti najvi{e dva prolaza s ulazom i izlazom. Odeqewe polovina nameweno za sme{taj stoke dognate na pana ur radi prodaje mora biti razdeqeno u dva odeqewa: 1. Odeqewe za sme{taj govedi, 2. " " kowa, 3. " " sitnih pre`ivara (ovce i koze), 4. " " sviwa. Izme u ovih odeqewa mora biti prolaz {irok najmawe pet metara. Veli~ina pojedinih ovih odeqewa mora biti srazmerna broju stoke, koja se na doti~ni pana ur, prema dosada{wem iskustvu, dogoni. U svakome slu~aju pak odeqewe za sme{taj govedi mora biti najve}e. Pojedina ova odeqewa moraju biti postrojena ovako: Odeqewe za sme{taj govedi ono se mora podeliti na tri pod-odeqewa, i to: a) Odeqewe za sme{taj ugojenih govedi; b) " " radnu stoku; i v) " " priplodnu stoku. U svakome od ovih pododeqewa moraju se postaviti na direcima jake rastove grede sa jakim alkama od kovanoga gvo` a za vezivawe govedi. Alke moraju biti na {ipovima, ~iji }e se vrhovi, po{to probiju gredu, posuvratiti u gredu. Alka od alke treba da bude udaqena najmawe za 1 25 metara, a udari}e se samo s jedne strane. Grede se moraju postrojiti paralelno u ostojawu najmawe ~etiri metra, pa kad se stoka ve`e, da ostane pozadi dovoqno {irok prolaz. Du`ina jednoga reda je 40 metara. Izme u ovih redova od 40 metara mora ostati prostor od 3 metra za prolaz stoke i qudi. Odeqewe za sme{taj kowa mora imati tako isto kao i pre a{we odeqewe paralelne grede s gvozdenim alkama za vezivawe kowa. Alka od alke mora biti udaqena najmawe 15 metara. Alke i ovde moraju biti samo s jedne strane. Pored ovog odeqewa, a do spoqne ograde, mora se ostaviti dovoqno {irok i 88

86 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... duga~ak prostor za prikazivawe kowa u hodu i kasu, sa i bez jaha~a. Zemqi{te na ovom prostoru mora biti uravnano. Odeqewe za sitne pre`ivare u ovome odeqewu moraju se podi}i obori za sme{tawe pojedinih ~opora. Broj obora ima se odrediti prema tome u kolikome se broju na doti~ni pana ur dogoni ova vrsta stoke. Najmawe pak mora biti dvadeset obora, a veli~ine, da u svakome mo`e stati do 50 brava, i tako ude{eni, da se izme u wih pregrade mogu di}i, pa dva i vi{e spojiti ujedno za ve}e ~opore. Odeqewe za sviwe. i u ovome odeqewu moraju se podi}i obori, gde }e se dognate sviwe sme{tati. Broj i veli~ina wihova ima se upravqati prema mesnim prilikama. Radi pojewa stoke u ovoj polovini pana uri{ta mora biti bar jedan bunar sa ~istom pija}om vodom u dovoqnoj koli~ini i mora biti korita. Za kontumacirawe stoke moraju se u ovoj polovini pana uri{ta podi}i dve zgrade: 1. Zgrada za sme{taj zara`ene stoke i 2. Zgrada za kontumacirawe sumwive stoke bilo, da na woj ima sumwivih znakova kakve zarazne bolesti, bilo da je bila u dodiru sa zara`enom stokom ili da je iz mesta, gde vlada kakva sto~na zaraza. Za stoku, koja bude dognata na pana ur bez sto~noga paso{a, odredi}e se zaseban jedan prostor na pana uri{tu, gde }e se mo}i vezati ili, ako je sitna stoka, u zatvor obor~i}e smestiti. Svaka od napred pomenutih zgrada mora biti od tvrdog materijala, malterisana i okre~ena. Tavan odozgo mora biti tako e malterisan i okre~en. Ona je podeqena popre~nim zidom na dvoje: za sme{taj krupne i sitne stoke. Svako odeqewe ima zaseban ulaz. Odeqewe za krupnu stoku mora biti toliko veliko, da se u w mo`e smestiti najmawe dvadeset grla; a odeqewe za sitnu stoku, da se u w mo`e smestiti najmawe 50 brava. U odeqewu za krupnu stoku ne sme biti nikakve drvenarije; a za vezivawe stoke imaju se uzidati gvozdene alke. U odeqewu za sitnu stoku ozida}e se bar {est obor~i}a od cigle, sa stranama malterisanim i okre~enim. Vrata na ovim obor~i}ima mogu biti drvena. Zgrade ove ne smeju biti jedna do druge i moraju biti podignute podaqe od odeqewa, gde je stoka razme{tena. Na pana uri{tu mora se podi}i klanica za klawe stoke sitne, koja se na pana uru koqe za potro{wu. Goveda se ne smeju klati na ovoj klanici, ve} na klanici op{tinskoj. Radi odr`awa ~isto}e na klanici mora biti dovoqno vode. Za merewe govedi mora se podi}i potreban broj vaga s obzirom na prodaju ugojenih govedi na doti~nom pana uru na podesnom mestu, a u blizini odeqewa, gde su sme{tena gojazna goveda. Pred ulaz na vagu i s druge strane moraju se podi}i dobro ogra eni obori, u koje se mo`e ugnati do 20 grla govedi. 89

87 Qubodrag Popovi} Plan govedarnika 90

88 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... Zamerewesviwapodi}e}esevagadoodeqewa,kojejeodre enozasme{tawe sviwa, sa potrebni obor~i}ima. Zgrada za komesarijat mora biti u sredini pana uri{ta i u woj mora biti jedno odeqewe za veterinarske organe, koji vr{e slu`bu na pana uru. II. Mesto za nedeqni sto~ni trg U onim mestima, gde ima pana uri{ta, nedeqni sto~ni trg mogao bi se dr`ati u wemu. Samo u tom u slu~aju moraju se odeqewa za sme{taj sitnih pre`ivara i sviwa pove}ati i u wima napraviti ve}i deo obor~i}a i kod odeqewa za sviwe mora se podi}i vaga sa potrebnim obor~i}ima i pregledaonicom za pregled sviwa od bobica. Ako se, budi kojih razloga, nedeqni sto~ni trg ne mo`e da dr`i na pana uri{tu, isto tako kao i u mestima gde nema pana uri{ta, ima se, radi odre ivawa mesta, obrazovati komisija iz ~lanova, kao {to je predvi eno za pana uri{te. Komisijski izabrano mesto saop{ti}e se op{tinskom sudu. Mesto odre eno za nedeqni sto~ni trg mora biti ogra eno sigurnom ogradom i imati najvi{e dva ulaza. U ovom prostoru imaju se postrojiti ova odeqewa: 1. Za sme{taj govedi, 2. " kowa, 3. " sitnih pre`ivara i 4. " sviwa. Sva ova odeqewa moraju se postrojiti sa pod-odeqewima i onako, kako je propisano za pana uri{ta. Ali odeqewa za sitne pre`ivare i sviwe moraju biti ve}a i sa ve}im brojem obora, srazmerno dogonu ove stoke na doti~ni trg. Dr`awe sto~nog trga po ulicama zabraweno je, ve} sva stoka, dognata za trg, mora se smestiti u odeqewima za wu postrojena. Radi kontumacirawa zara`ene i sumwive stoke moraju se u ovome prostoru podi}i dve zasebne zgrade, kao {to je predvi eno za pana uri{ta, s tom razlikom, da one mogu biti mawe u toliko, da se mo`e smestiti u odeqewu za krupnu stoku najmawe 10 grla, a u odeqewu na sitnu stoku najmawe 20 brava. Radi kontumacirawa stoke, koja do e na trg bez sto~nog paso{a, odredi}e se zasebno mesto i na wemu podi}i potrebne gredice sa alkama za vezivawe krupne stoke i obori za sme{taj sitne stoke. Do odeqewa, gde su sme{tena goveda ugojena, moraju se podi}i potrebne vage za merewe govedi, kao {to je predvi eno kod pana uri{ta; a u blizini odeqewa, gde se sme{taju sviwe, mora se podi}i vaga za merewe sviwa. Do vaga podi}i }e se potreban broj obor~i}a za sme{taj sviwa, koje ima da se meru i one, koje su izmerene. Zatim mora se podi}i i pregledaonica za pregledawe sviwa od bobica, koja }e biti pokrivena; no tako da je dovoqno vidna. Uz ovu pregledaonicu bi}e i jedan obor, gde }e se zatvarati oni bravi, 91

89 Qubodrag Popovi} koji se budu na{li da su bobi~avi, pored obora, u kojima }e se sme{tati sviwe, koje imaju da se pregledaju i onih, koje su pregledane. Za vr{ewe slu`benih poslova na sto~nom trgu mora se podi}i zgrada, u kojoj mora biti i jedno odeqewe za marvenog lekara, koji }e otpravqati veterinarske poslove na trgu. Dostavqaju}i tome Odeqewu predwe, ovo Odeqewe ima ~ast izjaviti, da se prema ovome detaqnome rasporedu mogu lako izraditi planovi, kako za razme{taj stoke tako isto i za gra evine na pana uri{tima i sto~nim trgovima. Po naredbi Ministra naršodne¹ privrede, Glavni marveni lekar Aleksa Q. Popovi}. Dobijawe ovog mi{qewa uslovilo je daqe poteze Ministarstva na realizaciji Zakona. Tra`ena je saradwa Ministrastva gra evina. U pismu koje mu je upu}eno 1. oktobra godine, ono je zamoqeno da se na osnovu izlo`enih podataka u mi{qewu, u tom Ministarstvu izrade potrebni planovi: 1. za pana uri{te; 2. za nedeqne sto~ne trgove. Istovremeno, napomenuto je da po{to je stvar hitne prirode da ovi planovi budu {to pre ura eni i poslati. Me utim, Ministarstvo gra evina, i pored u~iwene napomene nije pokazalo a`urnost. Ovo je primoralo Ministarstvo privrede da 13. novembra opomene Gra evine na podneti zahtev. Nova opomena sledila je 16. decembra, no i ona je bila bezuspe{na. Ni promena ministra, u novoj vladi, nije donela poboq{awe u re{avawu problema. Novi ministar privrede je u tri maha, 13. novembra 1902, 14. februara i 28. marta godine podse}ao na zahtevane planove, ali bez uspeha. 4 Izgleda da je tek autoritet novog ministra u prvoj vladi posle smene dinastije urodio plodom. Dugo o~ekivani odgovor je, posle skoro sedam meseci, stigao 6. juna godine. 5 U pismu koje je uputio ministru privrede, ministar gra evina je javqao da su stru~waci wegovog ministarstva projektovali tra`ene nacrte, i to: 1. Rasporedni nacrt u razmeri 1:500 koji predstavqa onaj deo tr`i{ta (va{ara) gde se samo stoka izla`e prodaji, a veli~ina je: du`šine¹ 321,5 m, 4 U vladi formiranoj 9. maja god. ministar narodne privrede bio je dr \. J. Nikoli}, a gra evina Pera Velimirovi}. Oni su na toj du`nosti ostali do 7. novembra Nova vlada formirana 7. novembra dovela je i do promena u ovim resorima. Novi ministar privrede postao je Qub. Novakovi}, a gra evina Pavle Deni}. 5 Novi ministar privrede je, u dve vlade, formirane posle dinasti~kog prevrata (od 29. V 12. VI i 12. VI 21. IX 1903) bio \or e Gen~i}. Istovremeno, u obe vlade, ministar gra evina bio je Aleksandar Ma{in.Deni}. 92

90 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... {irine 220 m svega ha. Na istome su ozna~ene sve zgrade po odeqewima za svaku vrstu stoke. 2. Nacrti za pojedine zgrade u razmeri 1:200 m. 3. Izgled celoga sto~noga tr`i{ta ozgo ti~ija perspektiva. Ovome dodajemo jo{ i obja{wewe prilo`enih nacrta kao i na{e mi{qewe o izradi definitivnih projekata za pojedina tr`i{ta. 6 Ovim nacrtima bilo je dodato i obja{wewe wihovo, kao i mi{qewe ministra gra evina o izradi definitivnih projekata za pojedina tr`i{ta. Tekst ovoga je glasio: I O op{tem rasporedu, broju i veli~ini pojedinih zgrada Kako nam nije dato ni broj stoke koja se dogoni na pojedina sto~na tr`i{ta ni situacija pojedinih tr`i{nih mesta, to smo morali izraditi jedan idealni nacrt za sto~no tr`i{te, obziru}i se pri tome na op{te napomene iznete u pomenutom aktu Ministarstva narodne privrede. Tako je op{ti raspored izra en za zemqi{te ravno, ocedno, zdravo i sa nazna~enih strana pristupa~no bez obrzira na strane sveta. II O izradi i rasporedu zgrada u delovima za pojedinu vrstu stoke kao i drugih zgrada 1) Govedarnici Predvi eno je osam zgrada sa mestom za jo{ dve u slu~aju potrebe. Ove su zgrade od tvrdog materijala veli~ine: 15,4 m. {iršine¹, 39,5 m. du`šine¹ i 3,5 m. visšine¹ do glavnih greda veza~a, a podeqena je svaka ili neke od wih kako je gde potreba na dva dela, te je jedan za krupnu, a drugi deo za sitnu stoku. Odelewa za krupnu stoku u pojedinim zgradama mogu slu`iti, jedna za ugojenu, drugu za radnu, a tre}a za priplodnu stoku. Prilaz stoci je sa skoro sviju strana mogu}an. Telad u svom odelewu mogu imati odvojena mesta, no mo`e i vi{e wih biti zajedno. Da ne bi bilo promaje u zgradama ulazi su snabdeveni dvostrukim vratima. Svaka od zgrada osvetqava se prozorima na okolnim zidovima a i svetlarnicima na krovu, koji u isto vreme slu`e za provetravawe. 2) Kowarnici Zgrade za izlagawe kowa prodaji tako e su od tvrdog materijala a veli- ~ine: 10 m. {iršine¹, 34,50 m. du`ine i 3,5 m. visine do glavnih greda veza~a. 6 AS, MNP, T f V, r 87/904 93

91 Qubodrag Popovi} Izgled tr`i{ta 94

92 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... Osvetqewe i provetravawe je kao i kod govedarnika. Previ eno je mesto za ~etiri zgrade svaka sa trideset grla. Ako se pojedina ogra ena mesta u tim zgradama, u kojima se stoka ne vezuje (box), upotrebe ne samo za pastuve, no i za vi{e komada `drebadi ili kobile sa `drebadima, to bi se moglo u ove ~etiri zgrade smestiti do 150 grla. Izme u ovih zgrada ostavqen je dovoqno {irok i duga~ak prostor za prikazivawe kowa u hodu i kasu, sa i bez jaha~a. 3) Sviwarnici Kako se sviwe u najve}em broju od ostale stoke dogone na na{a tr`i{ta radi prodaje, to smo i najve}i prostor na tr`i{tu ostavili za sme{taj sviwarnika. Projektovali smo dve vrste sviwarnika: a) Sviwarnik za du`e bavqewe sviwa, koji je prostraniji sa ko{em i kaqugom i b) Sviwarnik najmawih dozvoqenih razmera, bez ko{eva i kaquga. Programom se ne tra`e ko{evi, no mi smo ih kod prve vrste sviwarnika predvideli. Stoga {to je na jednom takvom tr`i{tu potrebno i takih odelewa, gde bi se smestila hrana, koja se dovozi na tr`i{te radi prodaje, ishrane stoke ili da u zgodnom polo`aju prema obli`wem naseqenom mestu mogu slu`iti za op{tinske ko{eve. Najzad, isti ko{evi mogu biti izdavani pod zakup za navedenu ceq. Ako se ima razloga ne podizati sviwarnike sa ko{evima, onda se mo`e raditi po drugom nacrtu ili pak uzeti kombinaciju iz prvoga i drugoga. Predvi eno je mesta za 1000 brava, no mo`e se pove}ati broj obora jo{ za 500 brava. Na sredokra}i je jedan bunar. 4) Odelewe za sitne pre`ivare (koze i ovce) Obora ima 20, a rezervisano je za jo{ 11. U svakom mo`e stati po 50 brava, a dva ili vi{e obora mogu se uklawawem drvenih pregrada pretvoriti u jedan ve}i obor. Na zgodnim mestima u ovim oborima name{tena su potrebna merila (Waagen) i izvesnim polo`ajem vrata, koje zatvaraju obori}e i hodnike pored istih, stoka se mo`e bez ikakve te{ko}e dovesti do merila ili izlaza. Glavna gra a za ove obore je drvena. 5) Zgrade za kontumacirawe sumwive, bolesne i zara`ene stoke Mesto za te zgrade je odmah s leve strane do pregledaonice, veli~ine 20 m. {iršine¹ i 90 m. du`ine. Ove nismo projektovali, nego }e se to izraditi kad budu ra eni definitivni planovi. One se moraju projektovati sa obzirom na broj i stepen zara`enosti stoke, a sve u sporazumu sa marvenim lekarom. 95

93 Qubodrag Popovi} 6) Mesto za stoku bez isprave Za tu stoku zadr`ano je mesto s desne strane, veli~ine kao i pod br. II 5 ovoga izve{taja. Na istom se mogu podi}i potrebne zgrade, obori}i i dr. za stoku bez isprave. 7) Klanica Predvi ena je i ozna~ena u rasporednom nacrtu. 8) Snabdevawe vodom U svakom odelewu tr`i{ta predvi en je kao najprostiji na~in snabdevawa vodom po jedan bunar za pojewe stoke, odr`avawe ~isto}e na klanici i ostalu potrebu. No, mo`e se prema prilikama izvr{iti i centralno snabdevawe vodom, {to bi bio predmet naro~ite {tudije. 9) Merila (Waagen) Merila imamo dva velika, za krupnu stoku, ve}e tovare i sviwe sa dovoqno obori}a, i malih, koja su raspore ena po pojedinim odelewima prema potrebi. Prilaz sviwa velikom merilu mogao bi se udesiti isto tako kao {to je prilaz sitnih pre`ivara malim merilima. (všidi¹ II 4 ) 10) Zgrade za administraciju Predvi eno je vi{e zgrada za ovu ceq i to: a) Glavna zgrada, koja je u sredini tr`i{ta i slu`i za komesare, pisare, kmetove, pomo}nike, stra`u i dr. b) Zgrada za marvenog lekara pregledaonica pri ulazu gde se vr{i pregled stoke aizaposlugu wegovu, i v) Stra`are pri ulazu i izlazu tr`i{ta. Sve ove zgrade samo su ozna~ene u rasporednom nacrtu. 11) Gostionice Van programa ozna~ena je u rasporednom nacrtu i gostionica sa stanovima za trgovce i druge posetioce tr`i{ta. 12) Prodavnice kola i sto~nog pribora Programom se ne tra`e ove zgrade, no mi smo i to predvideli dve i ucrtali u rasporednom nacrtu, blizu ulaza u gostionice. 13) \ubri{ta i nu`nici Programom se ne tra`e ubri{ta, gde bi se privremeno ostavqalo ubre, koje se svakodnevnim ~i{}ewem obora dobija, a tako isto ni nu`nici za upotrebu stanovnika i posetilaca tr`i{ta. No, pri izradi projekata potrebno je i to predvideti, kojom prilikom mo`e im se i zgodna mesta odrediti. 96

94 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... 14) Komunikacija Za dovoz i odvoz, odnosno ulaz i izlaz iz tr`i{ta slu`e dve kapije, pored kojih sa strane su jo{ po dvoja mala vrata za pe{ake. Tako isto ima pe- {a~koga prilaza i sa tr`i{ta, gde su du}ani, mehane, tovarna kola i dr. prodavnice. Gde to prilike dozvoqavaju mo`e se ceo prenos vr{iti `eqenicom ~ija je trasa ozna~ena i vezuje sve glavne grupe zgrada i klanicu. 15) Ograda tr`i{ta Kao {to je u programu dobivenom od Ministarstva narodne privrede navedeno, ograda mo`e biti razli~na, kako po materijalu, tako i po izradi. Ista je samo u rasporednom nacrtu ozna~ena, a u perspektivnom izgledu kao plot nacrtana. Zakqu~ak Kako su ovde prilo`eni nacrti samo informativne prirode, a nikako planovi za izradu sto~nih tr`i{ta, to ih treba podneti Ministarstvu narodne privrede sa ovim obja{wewem na ocenu i odobrewe. Ukoliko isti budu usvojeni mogu slu`iti kao gra a za izradu definitivnih projekata. Za izradu ovih projekata potrebno je jo{: a) Situacija za svako pojedino tr`i{te; mesto sa okolinom, b) Znati broj i vrstu stoke koja se na doti~no tr`i{te verovatno mo`e dognati radi prodaje, i v) Pribli`no odre ena nov~ana sredstva za podizawe tr`i{ta. Osim ovoga, naro~ito je potrebno i za svako pojedino tr`i{te izraditi potpun program, u kome }e biti navedene sve potrebe koje se imaju projektom obuhvatiti. Nacrte za nedeqna sto~na tr`i{ta nismo radili iz toga razloga, {to se ista razlikuje od godi{wih i polugodi{wih samo po veli~ini, a nikako po su{tini i kakvo}i izrade. 7 Za ~itavo ovo odugovla~ewe vi{e od pola godine ministar gra evina je naveo veoma {turo obja{wewe. Ono je glasilo da ovaj projekat nije mogao biti svr{en {to su na dnevnom redu stajali mnogi hitni tehni~ki radovi i {to je sam projekat zahtevao nemalih {tudija i rada. Po obavqenom prvom delu posla predvi enog ~l. 7 pre{lo se na drugi. Ministarstvo je 24. jula godine uputilo svim na~elstvima, pa i vaqevskom raspis, da naredi podru~nim mu op{tinama da sredstvom komisija odredi mesto za pana uri{te i za iste izradi potreban raspored i planove za zgrade. Izvr{ewe ovih poslova imalo se obaviti na osnovu re{ewa od 26. septembra godine. 7 AS, MNP, T f V, r 87/904 97

95 Qubodrag Popovi} Na~elstvu je istovremeno nalo`eno da se ovaj posao {to pre izvr{i, a po wegovom zavr{etku odmah podnese izve{taj radi odobrewa izvr{enog rasporeda i planova. Otezawe odgovora na~elstava, a me u wima i vaqevskog, dovelo je do novog akta Ministrastva, 18. septembra godine. U wemu su ona opomenuta za zahtevane podatke. No sada je nare eno, da to u roku od 5 dana od dana prijema ovog akta bude ura eno. Odgovor na ovaj, drugi raspis, Na~elstvo okruga vaqevskog uputilo je svoj izve{taj 8. novembra. U wemu je stajalo: Po zakonu o pana urima i nedeqnim pazarnim danima op{tine: vaqevska, upska, mioni~ka, obrenova~ka o grabova~ka, u ovome okrugu, imaju pravo na dr`awe pana ura. Od ovih imaju op{tina vaqevska, upska i mioni~ka svoje zemqi{te podobno za pana uri{ta, te je s toga odre ena komisija za izradu rasporeda i planova za zgrade kao i ocenu zemqi{ta. Kad komisija bude svr{ila svoj posao i planovi budu gotovi doti~ne op- {tine pristupi}e gra ewu i podizawu zgrada i ostalog tako da u zakonom ostavqenom dobu od dve godine prema wihovom pristanku i obvezi podignu potpuno ure eno pana uri{te. To }e isto uraditi i op{tina obrenova~ka i grabova~ka, koje tako e imaju svoja pana uri{ta, u ostavqenom roku, no sada nemaju buxetske mogu}nosti za poziv komisije za izbor zemqi{ta, izradu planova i ostalog, ve} }e komisiju pozvati da preduzme posao po~etkom idu}e godine i odmah pristupiti podizawu zgrada i ure ewu pana uri{ta. 8 A op{tine u vaqevskom okrugu su ovaj posao zavr{avale ovim redom: A) Prvo je ovaj posao zavr{en u Mionici. Postupaju}i po nalogu okru`nog na~elstva na~elstvo sreza kolubarskog je obrazovalo svoju komisiju. Ona se sastala 8. decembra, izvr{ila izbor mesta i o svome radu sastavila svoj izve{taj., koji je uputila Ministarstvu narodne privrede. Izve{taj upu}en Ministarstvu glasio je: Komisijski izve{taj o izboru mesta za pana uri{te Op{tine mijoni~ke, SrŠeza¹ kolubarskog 9 Na osnovu raspisa Gospodina Ministra narodne privrede od 24. jula tšeku}e¹ gšodine¹, tšeku}i¹ br. 3576, i na~elstva ovog okršuga¹ od 28. jula tšeku}e¹ gšodine¹ br. 7796, odre ena komisija izvr{ila je izbor mesta za pana uri{te op{tine mijoni~ke, pa je na eno slede}e: 1. Komisija je pregledala dosada{we va{ari{te pored reke Ribnice u neposrednoj blizini do same varo{ice i na{la je da je isto zemqi{te po- 8 AS, MNP, T f V, r 87/904 9 AS, MNP, T f V, r 87/904 98

96 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... desno za pana uri{te, jer se na istome mo`e izvesti potreban raspored odelewa, koja se tra`e po zakonu o pana urima i gorwem raspisu. 2. Raspored pojedinih odelewa, kako se prema mestnim prilikama mo`e izvesti, komisija je unela u / prilo`enoj skici, koju je sastavio okru`ni in`ewer. Iz istog rasporeda vidi se da najve}e odelewe treba da bude za goveda, jer se na pana urima ove okoline najvi{e govedi dotera, te je i komisija to odelewe najve}e i odvojila. Ostala odelewa, za kowe i sitne pre`ivare, mawa su, a odelewe za sviwe, odre eno je vrlo malo, rezerve radi, ali se na pana ure one ne dogone, nego na nedeqne pazarne dane. 3. Mesta za pojedine zgrade komisija je tako e ozna~ila na planu, gde bi se koja imala podi}i. 4. Planove zgrada komisija ne podnosi, po{to je u ~l. 7 Zakona o pana urima predvi eno da }e planove za zgrade propisati Gospodin ministar narodne privrede. A i radi jednoobraznosti ovih zgrada za sva pana uri{ta treba propisati jednake tipove ovih zgrada. i 5. Za nedeqne pazarne dane op{tina ima svoju pijacu u varo{ici sa vagom za stoku i ve}e mere. 8. decembra g. Mijonica ^lanovi komisije: in`iwer okršu`ni¹ ^ed. Gali} na~elnik sreski M. M. Jevti} okru`ni marvšeni¹ Radojevi} predsednšik¹ op{tine Vas. Milovanovi} odbornik op{tinski Sreten Lazarevi} marveni trgovac Ranko M. Vasi}. 99

97 Qubodrag Popovi} Sa~iweni izve{taj je zbog nekih formalnih primedbi, koje je u~iniilo okru`no na~elstvo, stigao u Ministarstvo tek 29. decembra. Uz izve{taj bila je prilo`ena in`inirska skica. B) Drugo po redu izvr{ewa bilo je okru`no mesto, Vaqevo Komisija obrazovana onako kako je to propisima zahtevano, a za izbor mesta za pana uri{te u Vaqevu, obavila je svoj posao 31. januara godine. Izve{taj komisije, upu}en istog dana Ministarstvu, glasio je: Komisijski izve{taj o izboru pana uri{ta za grad Vaqevo 10 Na osnovu pretpisa Gospodina Ministra narodne privrede od 24. jula pršo{le¹ godšine¹, tšku}i¹ br. 3576, i re{ewa na~elstva od 27. januara tekšu- }e¹ godšine¹, 880, potpisati ~lanovi komisije izvr{ili su pregled i izbor mesta za pana uri{te grada Vaqeva, pa podnose slede}e izve{}e: 1. Dosada{we pana uri{te varo{ko koje je slu`ilo za ovu ceq komisija je pregledala i prema dogonu stoke na eno je da se na ovom mestu mo`e zadr`ati i budu}e pana uri{te. 2. Od ovog pana uri{ta sastavqen je plan situacije, u koji je komisija ucrtala sva potrebna odelewa, koja se gorwim pretpisom Gospodina Ministra tra`e. Prema dogonu stoke, najvi{e treba odvojiti za ugojena goveda, zatim za rad i priplod. Stoga je i u planu komisija ova odelewa najve}a odredila. Ova su odelewa razdeqena na pododelewa pojedinim prolazima. 3. Kad se izbor ovog zemqi{ta odobri od nadle`ne vlasti, onda }e op- {tina pristupiti parcelisawu ovih odelewa kopawem {an~eva ili zasa- ivawem `ive ograde, a tako isto i podizawu potrebnih zgrada. Dosada{wi op{tinski ~ardaci mogli bi se zgodno upotrebiti za obore, gde su pre bili ispod ~ardaka du}ani va{arski. Oba odelewa za sitnu stoku (ovce i sviwe) odre ena su vrlo mala, jer je uop{te i dogon ove stoke vrlo mali. i 4. U ovom planu ucrtana odelewa komisija podnosi na nadle`no odobrewe s tom napomenom da bi radi jednoobraznosti izvr{ewa ovih poslova trebalo poraditi kod Gosp. Ministra narodne privrede, da se za sve zgrade, koje se tra`e za ova pana uri{ta izrade u Ministarstvu tipovi po kojima bi op{tina pristupila izvr{ewu. Zgrada za komesarijat mogla bi se ova postoje}a zadr`ati, po{to je solidno ura ena, a ima i propisna odelewa. Pored ~iste grada~ke vode mogu se lako na~initi i bunari. Pored op{tinske klanice, koju }e op{tina podi}i za varo{ku upotrebu, komisija je odredila i jedno mesto u planu za klanicu sitne stoke za potrebu pana ura. 10 Ovde je bio prilo`eni plan, kako je u tekstu to nazna~eno (nalazi se, kao prilog, na kraju ~asopisa) 100

98 Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim... Vaga postoji op{tinska u varo{i na sto~nom trgu, a mo`e se, ako potreba pana ura zahteva, postaviti i na pana uru. 31. januara g. Vaqevo ^lanovi komisije: pomo}nik na~elnika Tih. K. Deki} in`iwer okršu`ni¹ ^ed. Gali} okršu`ni¹ marvšeni¹ Radojevi} predsednšik¹ op{tine M. S. Nenadovi} odbornik op{tinski Jevrem S. Tomi} izvoznik ^ed. R. V) Tre}i je bio Srez tamnavski sa Uba U svome saop{tewu od 12. februara godine on je bio najkra}i. Wegov izve{taj je glasio: Na~elstvu okršuga¹ vaqevskog Sastavqena komisija u ovome srezu 25. januara ove godine, a na osnovu raspisa Gospodina ministra narodne privrede od 24. jula god, T. br odredila je mesto za pana uri{te u ovdša{woj¹ varo{ici i sastavqeni plan in`iwera u~tivo {aqem na~elstvu prema naredbi od 28. jula pršo{le¹ godšine¹, br. 7796, s molbom na daqe odobrewe. Na~elnik sreski Novakovi} Na~elstvo okruga vaqevskog je ispuwavaju}i molbu Sreza tamnavskog, ve} sutradan plan uputilo Ministarstvu. Plan va{ari{ta na Ubu, stigao je kako je to zapisano u Ministarstvu, 17. februara godine. Time je bio ispuwen zahtev Ministarstva, koji se odnosio na Vaqevski okrug. 11 * Iznose}i ovo pred ~itaoce, nadamo se da }emo u slede}em broju Glasnika mo}i da pru`imo ono {to se daqe doga alo oko pana ura i pana uri- {ta u ovom nekada{wem okrugu. 11 AS, MNP, T f V, r 87/

99 Qubodrag Popovi} Situacija izabranog zemqi{ta za ubsko pana uri{te Rezime Tre}i Zakon o pana urima i nedeqnim pazarnim danima, iz godine, bio je rezultat ozbiqnih razmatrawa u Narodnoj skup{tini Srbije. Namera dr`ave bila je da pana uri postanu centri za izvoznu trgovinu, {to bi bila ogromna ekonomska korist za zemqu. Zakonom je odre eno gde i kada se mogu odr`avati pana uri. Tako e, strogo su propisani standardi po kojima moraju izgledati i biti opremqena pana uri{ta. Vaqevski okrug dobio je odobrewe da pana ure mo`e odr`avati u gradu Vaqevu, varo{icama: Ub, Obrenovac i Mionica, i u selu Grabovac (Posavski srez). Neke odredbe ovog zakona su u neformalnoj upotrebi i danas, kao npr. pazarni dani. Summary The third Law of fairs and week market days from 1902 was the result of serious speculations in The National Assembly of Serbia. The intention of the state was for fairs to become the centres for export trade, which would be a huge economic benefit for the country. It was determined by the law where and when the fairs could take place. Also, the standards after which the fair-plots should look like and be equipped were strictly determined. Valjevo district got the permission to organize fairs in the town of Valjevo and the townlets: Ub, Obrenovac and Mionica and in the village Grabovac (Posavina county). Some regulations in this law are still in informal usage today, like, for example, market days. 102

100 UDK = : Dejan Popovi} Ekonomska {kola Vaqevo ZGRADA U SENCI APSTRAKT: U ovom ~lanku autor razmatra nastanak i trajawe jedne ve} davno zaboravqene zgrade, koja je u minulim vremenima imala raznovrsne namene. Namera nam je bila da ukratko uka`emo na istorijat ovog objekta i da jo{ jednu pri~u o starom Vaqevu sa~uvamo od zaborava. Kako sve vi{e odmi~emo u XXI vek, svedoci smo jedne ipak, sasvim o~ekivane pojave. Vaqevo, nekada{wi grad niskih, prizemnih ku}a, nestaje pred na{im o~ima i ustupa mesto vi{espratnicama, novim poslovnim objektima, novim arhitektonskim re{ewima. Generacije koje dolaze sigurno se ne}e se- }ati nekada{wih uxerica, tro{nih ku}a sa po~etka pro{log veka ili jo{ starijih, koje je na svojim platnima ovekove~io akademski slikar Stojan Paji}. Svakako, broj starih ku}a u Vaqevu i danas je prili~no veliki, ali iz dana u dan on sve vi{e opada i one, neumitno, i{~ezavaju. * Skoro u centru Vaqeva, u Panti}evoj ulici, nalazi se jedna sakrivena spratna gra evina, koja se iz okolnih ulica (Panti}eve, Hajduk-Veqkove i Sin eli}eve) ne mo`e lako da uo~i, jer je nadvisuju novije zgrade, a nalazi se tik uz Sin eli}a blok i od wega je odvojena masivnim zidom. Na prvi pogled, nema {ta mnogo da se vidi. Stara, ispucala zgrada, sa ostacima ute fasade, ne pru`a neki naro~it prizor. Me utim, iz isto tako po`utelih arhivskih dokumenata i pri~a savremenika uspeli smo da rekonstrui{emo veoma interesantne pri~e iz pro{losti koje su se odvijale u ovim zidovima i malenom dvori{tu ispred. Ali, prvo da se vratimo u pro{lost i krenemo od po~etka. Pri~a po~iwe godine, kada su dr Milo{ i dr Julka (Me{terovi}) Panti} poru{ili jednu omawu ku}u i posekli okolni {qivik 1 da bi na tom 1 Kazivawa Stanka Savkovi}a, zabele`ena maja godine 103

101 Dejan Popovi} mestu sagradili stambenu ku}u u Pan~i}evoj ulici (kasnije Kraqice Marije 105) 2, gra enu u stilu moderne, crvenkaste fasade. Ulaz je ulep{avala lepa gvozdena ograda, ukra{ena biqnim ornamentima. 3 Po se}awima starih Vaqevaca, to je bila u to vreme jedna od najlep{ih ku}a u tom delu grada. 4 U kratkotrajnom aprilskom ratu godine, vojska Kraqevine Jugoslavije do`ivela je slom, a nema~ka vojna sila okupirala je zemqu. Ranih jutarwih sati, 14. aprila iste godine, Nemci su oklopnim jedinicama u{li u Vaqevo, uz sporadi~ne borbe sa jugoslovenskim formacijama, koje su minirale mostove na rekama Kolubari i Qubostiwi, da bi omeli ulazak nema~kih trupa u grad. 5 Nemci su za svoje vojne potrebe zauzeli mnoge stambene ku}e, pa su izme- u ostalih zaposeli i ku}u Panti}a 6, vrlo prostranu, kada su ovi oti{li u partizane. U ku}i Panti}a stanovali su nema~ki oficiri, koji su preko dana bili stacionirani u kasarni Petog pe{adijskog puka kraqa Milana. 7 Pored oficira, u ovoj stambenoj ku}i bili su i pripadnici nema~ke Feldgendarmie (nema~ko vojno obezbe ewe i vrsta policije). Po{to je ku}a Panti}a, ipak, za sve ove potrebe bila nedovoqna, Nemci su u dvori{tu, iza ku}e sagradili jednospratnu zgradu godine, za jedinice Feldgendarmie (na fotografiji 8 ). U prizemqu zgrade, nalazile su se gara`e za nema~ka vojna vozila, a na spratu kancelarije. Ceo objekat bio je ogra en zidom od cigle, visine oko tri metra, a sama zgrada imala je 175,5 m 2 prostora. 9 Ne zna se koliko je vremena zgrada gra ena, ali je Nemcima slu`ila kao privremeno re{ewe. Za potrebe nema~kih okupacionih vlasti, gra evina je koristila u periodu godine. Sama Feldgendarmie bila je vrsta policije, sastavqena od nema~kih folksdoj~era iz Banata, koji su, naravno, znali srpski jezik, i kako su pri~ali stariji najgori su bili Nemci koji su govorili na{ki. Wih se narod klonio, a lokalno stanovni{tvo zapamtilo je folksdoj~era Zelenkovi}a, podoficira, koji je jurio i batinao decu koja se igrala oko ovih zgrada. 10 Vaqevci su mogli da vide iznutra zgradu tek kada su se Nemci povukli iz grada septembra meseca godine i tom prilikom unutra je na eno puno ormana i nema~ke dokumentacije, koje su partizani izneli iz objekta Revija Kolubara br. 79, novembar 2000, str. 35, Vaqevo 3 Kazivawa Miodraga Ratkovi}a, zabele`ena maja Kazivawa Vidosave Gavrilovi}, zabele`ena maja Milorad u okupiranom gradu ", Zbornik radova Vaqevo ", str , Vaqevo Danas je ku}a potpuno preure ena i nema nikakve sli~nosti sa nekada{wim zdawem 7 Kazivawa Stanka Savkovi}a, zabele`ena jula MIAV, Fond: Muzi~ka Grbi} Vaqevo ( ), Godi{wi izve{taj o radu {kole za godinu, del. br. P-188/58 9 Isto 10 Kazivawa Slavka Bogdanovi}a, zabele`ena juna Kazivawa Stanka Savkovi}a, zabele`ena jula

102 Zgrada u senci Dana 13. februara godine, sve~ano je u imenovanoj zgradi otvoren Dom pionira, a dr Julka Panti} je poklonila deci navedeni objekat. O ovom doga aju je pisala i lokalna {tampa. 12 Me utim, krajem godine desio se jedan nesre}ni slu~aj, jer je jedan stariji pionir (a oni su ponekad nosili prazne pu{ke) ubio svog druga, misle}i da je pu{ka prazna. Verovatno da je to bio jedan od razloga {to je po~etkom godine zatvoren pionirski dom, a otvoreno, inicijativom Antifa{isti~kog fronta ena (AF@) de~je obdani{te. 13 U obdani{tu su prebivala deca, dok su za to vreme wihovi roditeqi bili na radnim mestima i mali{ani su tu vaspitavani i o wima su vodile brigu vaspita~ice. Za boravqewe svoje dece u domu, roditeqi su izdvajali mese~no od 200 do 350 dinara. 14 Savet za narodno zdravqe pri vladi Narodne Republike Srbije (NRS) organizovao je godine otvarawe ve}eg broja babi~kih {kola u Srbiji. Shodno tome, zdravstveno odeqewe Gradskog narodnog odbora ( GNO ) Vaqevo obavestio je putem {tampe javnost, u~enike i omladinske organizacije o otvarawu {kole za de~je negovateqice. [kola se uselila u prostorije nekada{weg obdani{ta, a po~ela je sa radom decembra godine. Nastava je u po~etku trajala godinu dana, da bi potom budu}e babice i negovateqice sticale znawa tri godine i {kola je pre{la u rang ni`e medicinske {kole. Ustanova je bila internatskog tipa i u~enice su u woj besplatno dobijale stan i hranu. 15 Upravnik babi~ke {kole bio je dr Rajko Nenadi}, osoba koja je imala druga~ije poglede i politi~ka shvatawa od oficijelnih vlasti, ali mu to nije smetalo da bude prvi ~ovek ove ustanove. [kola se u svom radu oslawala na veliki broj nastavnika. 16 Na spratu zgrade se odr`avala nastava, a ve{eraj za potrebe {kole nalazio se u prizemqu. 17 Babi~ka {kola zavr{ila je svoj rad u Vaqevu godine. 18 Tada je odlu- ~eno da se {kola ukine, a u~enici koji su izrazili equ da nastave {kolovawe morali su oti}i u [abac, Ni{ ili Kragujevac, te tamo ste}i preko potrebna znawa, po{to u Vaqevu uslovi za sredwu medicinsku {kolu jo{ nisu postojali. 19 U me uvremenu, u zgradu su se uselile brojne porodice u periodu godine i ona je postala stambeni blok sa dozidanom pomo}nom zgradicom. I 12 "Otvarawe pionirskog doma u Vaqevu", Sve za pobedu br. 2 od 22. februara 1945, str Q. Matunovi}, Otvoreno je obdani{te, Sve za pobedu br. 55 od 9. februara 1946, str "Kako provode vreme deca u de~jem obdani{tu Dr. Milo{ Panti}", Napred br. 107 od 13. januara "Konkurs za prijem u {kolu za de~je negovateqice", Napred br. 133 od 22. novembra "^etiri decenije u slu`bi higije", monografija Medicinske {kole Dr. Mi{a Panti}, Vaqevo , str , Vaqevo Kazivawa Nade`de Pantovi} Pelivanovi}, u~enika {kole, zabele`ena maja "^etiri decenije u slu`bi higije", monografija Medicinske {kole Dr. Mi{a Panti}, Vaqevo , str. 32, Vaqevo Kazivawa Nade`de Pantovi} Pelivanovi}, zabele`ena maja

103 Dejan Popovi} Stara zgrada u Panti}evoj ulici u ranijem periodu s vremena na vreme se koristio deo gra evine za stambene potrebe, ali to je pre bio izuzetak nego pravilo. 20 Novi stanari malo su ulo`ili truda u obnavqawe objekta, jer je ona bila u vlasni{tvu Narodnog odbora gradske op{tine (NOGO) Vaqevo, pa je zgrada po~ela polako da propada. Septembra godine, pri odseku za prosvetu i kulturu NOGO Vaqevo otvorilo se pitawe nala`ewa zgrade za budu}u muzi~ku {kolu. Zgrada je u tom pogledu morala da zadovoqi specifi~ne uslove, da ima male u~ionice, izolovane jedne od drugih, u kojima bi se izvodila individualna nastava. Zgradu takvih uslova nije bilo lako na}i (u stvari, u to vreme te{ko da je bilo koji objekat u Vaqevu posedovao takve {kolske uslove), pa je posle du`eg tra`ewa odlu~eno da se dve prostorije zgrade u Panti}evoj 103/1 21 iskoriste za prostorije Muzi~ke {kole. U ovoj zgradi {kola je ostala punih 11 godina, sve do jeseni godine. 22 Posle preme{tawa Muzi~ke {kole (1965. godine) zgrada je vra}ena op- {tini, a objekat je ostao neiskori{}en sve do pod kraj {ezdesetih godina pro{loga veka kada je ponovo o`iveo i postao stambeni blok. Tokom sedam- 20 Kazivawa Katice Savkovi}, u~enika {kole, zabele`ena maja Danas numeracija brojeva nije ista u pomenutoj ulici kao pre pedeset godina, jer je Panti- }eva ulica u me uvremenu produ`ena sve do Tehni~ke {kole. 22 Dejan V. Popovi}, Muzi~ka Grbi} Vaqevo ( ), Glasnik MIAV-a br. 36 za 2002, str , Vaqevo

104 Zgrada u senci desetih i osamdesetih godina u ovo tro{no zdawe uselile su se brojne romske porodice, a danas je tu romsko naseqe. 23 U me uvremenu, zgrada je potpuno izmenila enterijer, jer su stanari pojedine prostorije pregra ivali, a negde i zidove izbijali prave}i posebne ulaze. U posledwih dvadesetak godina jako malo je u~iweno po pitawu opravke, tako da je objekat jako propao. Ni dana{wi izgled zgrade, spoqa gledano, nije vi{e isti kao sa fotografija 24, jer je u me uvremenu izgra en ulaz koji nema nikakve stilske srodnosti sa pomenutim tro{nim zdawem. Zgradu u Panti}evoj ulici polako ru{i zub vremena, a ona polako vene i bledi u o~ima i se}awu svojih sugra ana. Rezime Gra evina u Panti}evoj ulici sagra ena je za vreme nema~ke okupacije, a u wu su se smestile, godine, jedinice Feldgendarmie. Posle oslobo ewa, zgrada je pripala op{tini Vaqevo i u woj je, tokom ~etrdesetih i pedesetih godina pro{log veka, bio Dom pionira, de~ije obdani{te, babi~ka i negovateqi~ka {kola, da bi, sredinom pedesetih godina, u ovom objektu bila sme{tena tek otvorena Muzi~ka {kola. Posle preme{tawa Muzi~ke {kole u drugi prostor, zgrada je postala stambeni blok {to je i danas. Summary A building in Panti}eva street was constructed during German occupation and the units of Feldgendarmerie were located in it. After the liberation, the building devolved upon Valjevo municipality and it housed, during the forties and fifties of the last century, Pioneers House, a kindergarten, the school for midwives and nurses. In the middle of the fifties, the newly opened Music school was located in this building. After the dislocation of Music school to the other space, the building became a residential facility, which it still is. 23 Kazivawa Miodraga Ratkovi}a, zabele`ena maja Fotografija je snimqena godine (snimateq Svetlana Radovanovi}) 107

105 UDK = :63( Tamnavski srez)"1946" Sne`ana Radi} Me uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo AGRARNA REFORMA NA TERITORIJI TAMNAVSKOG SREZA U GODINI APSTRAKT: Rad govori o sprovo ewu agrarne reforme u Tamnavskom srezu, godine. Dat je popis narodnih odbora, veli~ina zemqi{nog fonda i imena lica ~iji su posedi oduzeti po ovom osnovu. Novouspostavqeni dru{tveno-ekonomski i politi~ki poredak Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, zasnivao se na dr`avnoj svojini. Nove vlasti su taj ciq ostvarile ukidawem privatne svojine, kao vladaju}eg oblika, dono{ewem niza zakona i propisa u uslovima kada je politika iznad ekonomije. Dr`avna svojina predstavqa svojinski sistem prisilnog kolektivnog privre ivawa. Oduzimawe imovine, odnosno eksproprijacija, u naj{irem smislu, pravno zna~i prisilno oduzimawe imovine od privatnih lica, u op{tem interesu, naro~ito zemqi{ta, fabrika i svih drugih sredstava proizvodwe. U naju`em smislu, predstavqa na~in prelaska prava svojine nad nepokretnostima u dr`avnu svojinu protiv voqe sopstvenika te nepokretnosti. Ovo je bio osnovni na~in razvla{}ewa bur`oazije posle rata kod nas, putem razli~itih formi oduzimawa imovine: konfiskacijom, sekvestracijom, agrarnom reformom i nacionalizacijom. Veliki i va`ni privredni objekti u ruke dr`ave prelaze putem konfiskacije, sekvestracije i nacionalizacije, a zemqi{ni posedi, delom putem konfiskacije, a najvi{e primenom agrarne reforme. Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji Na~elo: Zemqa pripada onima koji je obra uju, ostvareno je usvajawem Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 28. avgusta godine. 1 Agrarna reforma je postupak oduzimawa poqoprivrednih dobara i {umskih poseda 1 Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, Slu`beni list DFJ, br. 64 od 28. avgusta

106 Sne`ana Radi} od biv{ih vlasnika (agrarnih subjekata) da bi se stvorio zemqi{ni fond potreban za dodeqivawe zemqe agrarnim interesentima, tzv. bezemqa{ima i za stvarawe velikih dr`avnih uglednih i oglednih dobara po uzoru na biv{i SSSR (sovhozi i kolhozi). Namera je bila, da se primenom ovog zakona, razvlaste velikoposednici (kulaci). Zakon je imao 37 ~lanova, a za temu koja se obra uje, va`ni su ~l. 3 pod a), gde pi{e da se oduzimaju veliki posedi, tj. takva poqoprivredna dobra ~ija ukupna povr{ina prelazi 45 hektara ili 25 do 35 hektara obradive zemqe (oranice, livade, vo}waci i vinogradi), ako se iskori{}uju putem zakupa ili najamne radne snage ; ~l. 10 (po kojem u zemqi{ni fond ulazi imovina oduzeta po osnovu konfiskacije od tzv. narodnih neprijateqa, odnosno po sudskim presudama); ~l. 4 pod 1) gde se navodi da imovina oduzeta po pomenutom ~l. 3, oduzima bez ikakve o{tete vlasnicima ; ~l. 5 pod 1) kojim se odre uje zemqi{ni maksimum s tim {to ne mo`e biti mawi od 20 ni ve}i od 35 ha obradive zemqe i ~l. 12. Zanimqiv je ~l. 24 po kojem Zemqi{te dodeqeno po ovom Zakonu ne mo`e biti za rok od 20 godina razdeqeno, prodato, dato pod zakup ili zalo`eno ni u celini ni delimi~no, kao i ~l. 33, koji je kratak i jasan: Nemaju pravo na dodeqivawe zemqe lica koja po Zakonu ne u`ivaju bira~ko pravo. Primena ovog zakona tekla je u upravno-pravnom postupku, a sprovodilo ga je novoformirano Ministarstvo za agrarnu reformu i kolonizaciju, u skladu sa kasnije donetim uredbama i uputstvima. Od sredine poslovima sprovo ewa agrarne reforme rukovodi Ministarstvo poqoprivrede. Postupak sprovo ewa agrarne reforme Pri Poqoprivrednom odeqewu Okru`nog narodnog odbora Vaqevo (u daqem tekstu: ONO) osnovan je Odsek za agrarnu reformu. Prvi posao koji je obavio novoformirani odsek bilo je prikupqawe podataka o imawima u Vaqevskom okrugu ~ija je povr{ina bila ve}a od 45 ha. Registrovana su 94 takva poseda. Sreski odbori dobili su zadatak da izvr{e popis svih imawa koja padaju pod udar agrarne reforme, tako {to su morali da naprave spiskove u koje su unosili ime i prezime vlasnika (pravna i fizi~ka lica), sedi{te vlasnika, veli~inu poseda, katastarsku oznaku, zanimawe vlasnika i porodi~ni status. Mesni narodni odbori su, tako e, obavqali i gore navedene poslove, ali je wihov glavni zadatak bio da naprave spiskove siroma{nih mesnih agrarnih interesenata koji ispuwavaju prava za dodelu zemqe. 2 Poqoprivredno odeqewe je predlo`ilo ministarstvu da obrazuje Agrarni sud pri ONO Vaqevo, {to je i u~iweno. Za prvog predsednika je izabran S. P. Ivani{evi}, a zatim je tu du`nost A. Jeremi}. Okru`ni agrarni sud u Vaqevu donosio je odluke u ve}u, u kojem su pored 2 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo ( ), pr. br. 5, Raspis Ministarstva za agrarnu reformu i kolonizciju od 10. oktobra u kojem je detaqno izlo`eno pomenuto uputstvo, K

107 Agrarna reforma na... predsednika suda, bile i sudije, odnosno dva ~lana ve}a: Gvozden Bir~anin Go evac. Ina~e, okru`ni agrarni sudovi rade do maja godine. 3 Svi spisi Okru`nog agrarnog suda u Vaqevu, vezano za oduzete posede i wihovu raspodelu, a koji, prema teritorijalnoj podeli, pripadaju wihovom podru~ju, predati su nadle`nim sreskim narodnim odborima. 4 U zavisnosti od veli~ine poseda, a po utvr enim kriterijumima, odluke o oduzimawu zemqe najvi{e su donosili mesni narodni odbori, narodni odbori op{tina, zatim sreski narodni odbori i okru`ni odbor (u daqem tekstu: MNO, NOO, SNO i ONO). Sve wihove odluke postojale su punova`ne tek kad ih potvrdi Okru`ni agrarni sud u Vaqevu. Postupak oko oduzimawa i raspodele zemqe bio je slo`en. Nakon utvr ivawa zemqi{nog fonda za odre eni mesni narodni odbor, formiran na osnovu oduzete zemqe od agrarnih objekata tj. biv{ih vlasnika poseda, odr`avani su zborovi mesnih agrarnih interesenata. Na tim zborovima utvr ivao se broj siroma{nih zemqoradnika i donosile odluke o raspodeli zemqe, a pravo prvenstva imali su borci partizanskih odreda (~l. 16 Zakona). Pravo na dobijawe zemqe imali su oni koji se bave zemqoradwom, ali su bez zemqe ili sa nedovoqno zemqe... i to u mestu ili bli`oj okolini (~l. 12 Zakona). U tada{woj prepisci, odluke MNO ili NOO nazivane su referatima. Referati su, zajedno sa zapisnikom o odr`anoj raspravi na zboru mesnih agrarnih interesenata, prosle ivani sreskom narodnom odboru (agrarnom odseku) koji je na osnovu ~lana 18, stav 2 Zakona o agrarnoj reformi i unutra{woj kolonizaciji, donosio odluku o utvr ivawu objekta agrarne reforme (biv. vlasnik). Odluke su bile veoma detaqne i imaju 6 ta~aka, sa podacima o imovnom stawu vlasnika i ~lanova wegove porodice, i da li posedi padaju pod udar agrarne reforme, ili ne; popis zemqi{ta po katastru (brojevi parcela, vrsta i veli~ina); koliko im, po zakonu, treba ostaviti na osnovu pripadaju}eg maksimuma (~l. 3, stav 5), s tim {to su vlasnici bili u mogu}nosti da izaberu parcele; konstataciji da se ostavqaju vlasniku sve zgrade i postrojewa, kao i sav `ivi i mrtvi inventar, ili da se deo oduzima; podatke u kojima se navodi {ta se od poseda oduzima (brojevi parcela, vrsta i veli~ina); na kraju, ostavqena je mogu}nost prava `albe. Ove odluke su potom prosle ivane Okru`nom agrarnom sudu u Vaqevu i, po wihovom javnom obnarodovawu, u roku od tri dana, mogla se uputiti `alba zainteresovanih strana. Postoji razlika za biv{e vlasnike i mesne agrarne interesente. Naime, prvi su mogli da se `ale na odluku sudu i snosili su sve tro{kove, dok ovi drugi, mogli su da se `ale sreskom odboru i 3 Sl. glasnik NR Srbije br.16 od 10. marta 1948; na 110 strani objavqeno je Uputstvo o na~inu likvidacije okru`nih agrarnih sudova. 4 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo , pr. br. 43 i 44, Spisak raznih predmeta o agrarnoj reformi i kwiga Okru`nog agrarnog suda, predatih Sreskom narodnom odboru Vaqevo, po rasformirawu suda, od 31. maja i 4. juna 1948, K

108 bili su oslobo eni pla}awe takse na izjavqenu `albu. Obi~no su odluke bile punova`ne. Odluke o oduzimawu poseda veli~ine preko 45 ha, a pripadali su jednom vlasniku, donosilo je Ministarstvo za agrarnu reformu. Mere novih dr`avnih vlasti, posle uvo ewa agrarne reforme 1945, nisu zaobi{le ni crkve i manastire vaqevskog kraja. 5 U Me uop{tinskom istorijskom arhivu u Vaqevu sa~uvani su podaci o sprovo ewu agrarne reforme na teritoriji Tamnave, a nalaze se u fondovima: ONO Vaqevo Poqoprivredno odeqewe i Skup{tini sreza Vaqevo za godinu, kao u u fondovima op{tinskih i mesnih narodnih odbora. Oduzimano poqoprivredno zemqi{te ulazilo je u zemqi{ni fond mesnih narodnih odbora. Potom su pravqeni spiskovi bezemqa{a (agrarnih interesenata) i na zborovima mesnih agrarnih interesenata utvr ivalo se ko }e i koliko dobiti zemqe iz zemqi{nog fonda datog MNO. Tamnavski srez u svom sastavu godine imao je, kao najni`e organe uprave i administrativno-teritorijalne jedinice, 44 mesna narodna odbora: Bajevac, Bawani, Batalage, Bogdanovica, Brgule, Brezovica, Vrelo, Vrhovine, Vukona, Gvozdenovi}, Guwevac, Dokmir, Zvizdar, Zukve, Jabu~je, Kaleni}, Kalinovac, Ko- `uar, Kr{na Glava, Lajkovac, Liso Poqe, Mali Borak, Murga{, Nepri~ava, Novaci, Paquvi, Pambukovica, Radqevo, Radu{a, Rubribreza, Ruklade, Skobaq, Slatina, Sovqak, Stepawe, Stublenica, Takovo, Tvrdojevac, Trli}, Trwaci, Ub, ^u~uge, Crvena Jabuka i [arbane. 6 Na osnovu arhivske gra e ura en je popis narodnih odbora za koja su sa~uvani podaci o veli~ini zemqi{nog fonda, a za neke odbore dati su spiskovi lica kojima su oduzeta poqoprivredna dobra. Treba imati u vidu, da je teritorija pojedinih odbora obuhvatala vi{e katastarskih op{tina, ili da su pojedini biv{i vlasnici imali poseda u vi{e katastarskih op{tina. Popis narodnih odbora i biv{ih vlasnika Sne`ana Radi} Bajevac 7 Ivkovi} (Maksima) Borisav, Bajevac. Vlasniku je na ime zemqi{nog maksimuma ostavqeno 20,38.77 ha, a oduzeto 2,66.92 ha. Bawani Vesi} Petronije, Bawani, oduzeto je 5,17.00 ha. (Poq. odeq.) 8 5 O tome detaqnije vidi: Glasnik MIAV br. 31, Vaqevo, 1997, str Jevti}, Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju ( ), Glasnik MIAV, br. 23, Vaqevo, 1988, str MIAV, fond: NOO Bajevac ( ), kut. inv. br. 32. Napomena: treba pogledati i Nepri~avu jer su posedi biv{ih vlasnika bili u nekoliko katastarskih op{tina. 8 Isto, fond: ONO Vaqevo ( ), Poqoprivredno odeqewe - Agrarni odsek, 1946, K-5, V, del. br. 1665/46. Napomena: u daqem tekstu, da bi se izbeglo ponavqawe brojevi predmeta }e se nalaziti u zagradama, a izvor je isti i nalazi se u K-5 ili u K-8 istog fonda. 112

109 Agrarna reforma na... Petkovi} M. Privislav, Bawani. Imao je posede na teritoriji vi{e mesnih narodnih odbora: Bawanima, Kalinovcu i Brezovicama. Prema odlukama ovih odbora od januara imenovani se smatrao za nezemqoradnika i sva imovina mu je oduzeta izuzev 5 ha. Po `albi biv{eg vlasnika, Okru`ni agrarni sud u Vaqevu doneo je odluku o poni{tewu prethodnih, pa je Petkovi} Privislavu ostavqen zemqi{ni maksimum od 20 ha, a oduzeto je 31,05,20 ha u K.O. Kalinovac, {to je u{lo u zemqi{ni fond MNO Brezovica. 9 Batalage Zemqi{ni fond je iznosio 18,20.97 ha, od toga 14,44.97 ha je obradivo i 3,76.00 ha neobradivo zemqi{te i sve je podeqeno argrarnim interesentima. Nagla{ava se da je konfiskovana imovina Aleksandra Ikonovi}a 10 i Dragi{e Zarubca, tako e predvi ena za raspodelu, ali se ne zna veli~ina wihovih poseda. (pr. br. 80) 11 Brezovica i Kalinovac Na zboru mesnih agrarnih interesenata za sela Brezovica i Kalinovac odr`anom 24. januara odlu~eno je da se 125,37.16 ha oduzetog zemqi{ta raspodeli na 83 porodice bezemqa{a. Posedi su oduzeti od: Jovanovi} Vojislava iz Kalinovca, Petkovi} Radovana iz Kalinovca, Jela~i} Miladina, trgovca iz Uba; Jovi~i} An elije iz Brezovice, Rafailovi} Katarine, ro. Soki} iz Beograda; iz Kalinovca, Petrovi} Vojislava iz Brezovice, Stanimirovi} Qubica, ro. Petkovi} iz Vaqeva; Kuzmanovi} Dragutina iz Brezovice, Savi} Selimir iz Kalinovca, Petkovi} Privislav iz Bawana i Nedeqkovi} Dragomira iz Brezovice. 12 Petrovi} Vojislav, Brezovica. Oduzeto je 5,17 ha za poqoprivrednu stanicu. (Poq. odeq.) Popovi} Milivoje, Brezovica, oduzeto je 5,51 ha. (Poq. odeq.) Rafailovi} Katarina, ro. Soki} iz Beograda. Oduzet joj je posed u veli- ~ini od 28,48.74 ha i raspodeqen na 16 porodica bezemqa{a. 13 Vrelo Celokupan zemqi{ni fond bio je 23,18.50 ha, a ~inilo ga je obradivo zemqi{te, izuzev 1,30.00 ha pod {umom. Oduzeti posedi raspodeqeni su na 34 agrarna interesenta. (pr. br. 86) 9 Isto, fond: NOO Bawani ( ), Odluka SNO Ub o utvr ivawu mesnih agrarnih interesenata na posedu Pribislava Petkovi}a iz Bawana od 10. aprila 1946, kut. inv. br Sne`ana Radi}: Konfiskacija imovine u Vaqevskom okrugu , MIAV, Vaqevo, 2002, str MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo ( ), pr. br. 80, K-304. Napomena: u daqem tekstu, da bi se izbeglo ponavqawe, brojevi predmeta }e se nalaziti u zagradama, a izvor je isti, kao i broj inventarne jedinice. 12 Isto, fond: NOO Bawani ( ), Zapisnik sa rasprave mesnih agrarnih interesenata od 24. januara 1948, (Pored imena biv{ih vlasnika, u zapisniku su navedene kat. parcele, wihova veli~ina i kome se dodequju), kut. inv. br Isto, isto, Odluka MNO Brezovica od 24. januara 1948, kut. inv. br

110 Berkovi} Mirosavqevi} Lazar, Obrenovac. Oduzeto je 4,19.20 ha. 14 \ur evi} Vojislav, [abac. Oduzeto je 1,74.10 ha. Jovi~i} An elija, ro. Soki}, Brezovica. U zemqi{ni fond sela Vrelo u{lo je 8,13.90 ha oduzetih poseda. Rafailovi} Katarina, ro. Soki}, Brezovica. Oduzeto je 5,20.80 ha. Brezovica. Oduzeto je 3,00.00 ha. Vukona Agrarni fond bio je 14,16.22 ha, sve je obradivo zemqi{te i podeqeno je na 14 bezemqa{a. Nema imena vlasnika poseda od kojih je oduzeta imovina. (pr. br. 87) Dokmir Zemqi{ni fond bio je 233,51.83 ha. Agrarnim interesentima podeqeno je ,78 ha obradivog i 33,20.54 ha neobradivog zemqi{ta, a za sto~arsku stanicu izdvojeno je 5,00.00 ha. Ostalo je nepodeqeno 28,51.91 ha. Poznato je, da je oduzeta zemqa od iz Dokmira, ali ne i koliko. (pr. br. 92) Zvizdar Josipovi} Aleksandar i Anka ro. Dimitrijevi}, Zvizdar. U korist zemqi- {nog fonda MNO Tvrdojevac u K.O. Zvizdar oduzeto je 16,05.35 ha, a u K.O. Bajevac 10,81.85 ha, {to ukupno iznosi 26, ha. Jabu~je Sne`ana Radi} Zemqi{ni fond bio je 301,02.52 ha. Prema odluci SNO Ub potvr enoj od Agrarnog suda pri ONO Vaqevo, u Jabu~ju treba da se podeli 249,37.97 ha obradivog i 51,64.55 ha neobradivog zemqi{ta na 155 upisanih porodica agrarnih interesenata, i sto~arsku stanicu u Ubu. Rasprava je odr`ana 1. aprila kojoj je prisustvovalo 130 agrarnih interesenata, a od predstavnika vlasti: predsednik MNO Jabu~je, Bogoqub S. Petrovi}, delegat SNO Ub, Andrija Maziwanin, a zapisni~ar je bio Milan M. Mitrovi}. Kao overa~i zapisnika potpisali su se Dragoslav Petkovi} i Damwan Ta{i}. Me utim, u izve{taju dostavqenom SNO Ub od 30. aprila iste godine, pi{e da je u zemqi{ni fond podeqen na 165 agrarnih interesenata, i da je dato 5 ha za sto~arsku stanicu. Sve donesene odluke potvr ene su od Agrarnog suda u Vaqevu. (pr. br. 98) 14 Isto, fond: NOO Vrelo ( ), Podaci za dole navedena lica, ~ija je imovina u{la u zemqi{ni fond sela Vrelo, preuzeti su iz Zapisnika sa zbora mesnih agrarnih interesenata od 3. aprila 1946, kut. inv. br

111 Agrarna reforma na... Popis biv{ih vlasnika u Jabu~ju: Baji} Vladimir, Jabu~je. Vlasniku je ostavqen zemqi{ni maksimum od 20 ha, a u zemqi{ni fond je u{lo, odnosno oduzeto, 10,36.49 ha {to je podeqeno na 8 porodica. (pr. br. 98 i 156) Baji} M. Miladin, Jabu~je. Vlasniku je ostavqen zemqi{ni maksimum, a oduzeto je 9,65.40 ha i podeqeno na 8 porodica. (pr. br. 98 i 157) Bjelovi} \. Milo{, u~iteq iz Vaqeva imao je u Jabu~ju 5,78.00 ha. Oduzeto je zemqi{te po ~l. 3, d) Zakona, i podeqeno na 8 porodica bezemqa{a. (pr. br. 98 i 158) Vuji~i} Velimir, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 3,27.50 ha {to je podeqeno na 3 porodice. (pr. br. 98 i 170) Vu~eti} Vojislav i sinovi Borivoje i Vitomir iz Jabu~ja. U korist zemqi- {nog fonda oduzeto je 9,30.53 ha i podeqeno na 14 porodica. (pr. br. 98 i 172) Vu~eti} M. Miroslav, Ruklade. U korist zemqi{nog fonda MNO Jabu~je oduzeto je 1,32.76 ha. (pr. br. 173) Vu~eti} Mom~ilo, Jabu~je. Oduzeto je 2,67.95 ha i podeqeno na tri porodice. (pr. br. 98 i 174) Jakovqevi} i Dragiwa, ro. Lazarevi}, Jabu~je. Ostavqen je zemqi{ni maksimum, a oduzeto je 12,16.70 ha koji su podeqeni na 12 porodica. (pr. br. 98 i 201) Mili} Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 9,71.00 ha {to je podeqeno na 9 porodica. (pr. br. 98) Mili} Peri{a i Qubica ro. Radoji~i}, Jabu~je. Oduzeto im je 7,33.27 ha i podeqeno na 12 porodica. (pr. br. 98) Milosavqevi} Qubomir, Jabu~je. Na ukupnoj povr{ini od 51,82.60 ha utvr uju se za agrarne subjekte 39 porodica bezemqa{a. (pr. br. 98) Poboi} Darinka, Jabu~je. U zemqi{ni fond u{lo je 11,86.95 ha oduzetog zemqi{ta, a podeqeno je na 4 porodice. (pr. br. 98) Popovi} V. Milenija, Jabu~je. Oduzeto je 2,53.00 ha i dato jednoj porodici. (pr. br. 98) Popovi} (zadruga), Sava, Milan, Qubisav, Mom~ilo, Stanimir, Spasoje i Obrad, svi iz Jabu~ja. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 146,31.83 ha u K.O. Jabu~je i K.O. Paquvi, ali po osnovu 7 zemqi{nih maksimuma ostavqeno je ~lanovima zadruge 140 ha. Oduzeta imovina, ~lanova ove zadruge u Jabu~ju (131,39,09 ha), podeqena je na 93 porodice bezemqa{a (pr. br. 98 i 269) Popovi} Svetozar, Jabu~je, oduzeto je 5 ha. (Poq. odeq.) Radivojevi} Radojica, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 3,89.50 ha. (pr. br. 98 i 271) Radovanovi} Desimir, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 6,21.75 ha i podeqeno na 8 porodica. Naslednicima Ranku i Branislavu ostavqen je zemqi{ni maksimum od 20 ha. (pr. br. 98 i 273) Radovan~evi} Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 6,33.82 ha i podeqeno na 5 porodica. (pr. br. 98 i 274) 115

112 Sne`ana Radi} Raki} M. Tihomir, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 14,97.00 ha i podeqeno na 10 porodica. (pr. br. 98 i 280) Smiqani} Mili}, Jabu~je. U korist zemqi{nog fonda oduzeto je 3,35.80 ha, a podeqeno je na 3 porodice. (pr. br. 98 i 290) Kaleni} Zemqi{ni fond bio je 27,09.93 ha. (pr. br. 101) Jankovi} S. Bogoqub, Jankovi} M. Radomir i Peri} A. Mladen, svi iz Kaleni- }a. Na wihovoj oduzetoj imovini za koju je dat zbirni podatak i iznosi 11,09.25 ha uvedeno je u privremeni posed 12 agrarnih subjekata. (pr. br. 101) Petrovi} D. Olga, Kaleni}. Oduzeto je 14,86.28 ha zemqi{ta i podeqeno na 15 bezemqa{a. (pr. br. 101) Ko`uar Na osnovu sprovedene agrarne reforme, u zemqi{ni fond u{lo je 65,00.37 ha. Od toga 49,22.78 ha je obradivo, a 10,77.59 ha neobradivo zemqi{te. Podeqeno je na 42 agrarna interesenta. U istom predmetu pi{e da se ~eka odluka Ministarstva za agrarnu reformu i kolonizaciju NR Srbije o oduzimawu imovine Luki} D. Marka iz Ko`uara. (pr. br. 103) Markovi} Stojan, Ko`uar, oduzeto je 5 ha. (Poq. odeq.) Lajkovac Zemqi{ni fond bio je 8,42.28 ha. (pr. br. 106) ^an~arevi} Svetislav i Milo{, Rubribreza. Na zboru mesnih agrarnih interesenata varo{ice Lajkovac odr`anoj 1. marta odlu~eno je da se oduzeta imovina navedenih lica u veli~ini od 6,60.63 ha podeli na 6 agrarnih interesenata. Predsednik MNO je bio Bo{ko ^an~arevi}. U zemqi{ni fond MNO Lajkovac u{ao je i oduzeti posed narodnog neprijateqa Paunovi} Rozomira iz Rubribeze u veli~ini od 1,81.45 ha. (pr. br. 106) Murga{ Zemqi{ni fond bio je 94,19.52 ha, od toga 84,27.22 ha je obradivo a 6,92.30 neobradivo zemqi{te. (pr. br. 114) Nepri~ava 15 Dimitrijevi} (\ur a) Spasoje, Bajevac. Vlasniku je ostavqeno 20, ha, a oduzeto je 7,09.86 Bojana, Vaqevo. S obzirom da nije zemqoradnik, ostavqeno joj je 3 ha, a oduzeto 3,09.00 ha. Ivanovi} (Sretena) Slavko, Bajevac. Na ime maksimuma, vlasniku je ostavqeno 19,69.94 ha obradive i 3,46.87 ha neobradive zemqe. Oduzeto je 2 ha obradive zemqe. 15 Svi podaci za MNO Nepri~ava preuzeti su iz fonda: NOO Bajevac ( ), Zapisnik sa zbora mesnih agrarnih interesenata MNO Nepri~ava, odr`anog 17. januara 1946, kut. inv. br

113 Agrarna reforma na... Jovanovi} (Milutina) Jevrem, Bajevac. Zabele`eno je da je vlasniku ostavqeno 21,41.20 ha obradive zemqe, a u zemqi{ni fond imaju u}i parc. br.: 20,187, 188 i 1111, odnosno 3,14.35 ha. Milo{evi} (Bo`idara) Nikola, Nepri~ava. Pomenutom licu imovina je konfiskovana presudom Sreskog narodnog suda u Ubu br. 278 od 14. decembra i 2,28.03 ha u{lo je u zemqi{ni fond sela Nepri~ava. Mitrovi} (Qubomira) Milisav, Nepri~ava. Ostavqen mu je zemqi{ni maksimum od 20,00.35 ha, a oduzeto je 1,80.95 ha. Popovi} (Sime) Milivoje, Nepri~ava. Vlasniku je ostavqeno 30,93.92 ha obradive zemqe i 13,40.69 ha pod {umom. Oduzeto je 7,36.63 ha. Stankovi} (Marka) Du{an, Bajevac. Vlasniku kao dobrom zemqoradniku ostavqeno je 35,00.00 ha obradive i 8,68.61 ha neobradive zemqe. Za zemqi{ni fond uzeto je 10,39.84 ha. Stanojevi} (Milo{a) Momir i Aleksandar, Stepawe. Ostavqen im po jedan zemqi{ni maksimum od po 20 ha, a oduzeto je u K.O. Nepri~ava 3,83.60 ha. (Ukupno im je oduzeto Bajevcu, Nepri~avi i Stepawu 8,37.36 ha. Postoji jo{ jedna nedoumica, kada je u pitawu ova porodica. Prema spisku lica sa imovinom ve}om od 20 ha, koji je uradio Bajevac, pi{e da je zadruga Stanojevi} Milo{a imala u K.O. Stepawe 62,49.20 ha, K.O. Nepri~ava 67,78.65 ha i K.O. Bajevac 7,06.25 ha {to ukupno iznosi 137,34.10 ha. Ostavqeno im je 40 ha, gde je ostalo? prim. autora) Novaci Zemqi{ni fond bio je 117,36.41 ha, od toga 90,33.85 ha pod obradivim i 27,02.56 neobradivim zemqi{tem. Posedi su podeqeni tako {to je za sto- ~arsku stanicu dato 5 ha od oduzete imovine narodnog neprijateqa Mihajila Davidovi}a iz Novaka, a ostatak je podeqen na 57 agrarnih interesenata. (pr. br. 115) ]irilovi} D. Qubomir, Novaci. Nema podataka koliko je oduzeto imovine. Pambukovica Veli~ina zemqi{nog fonda MNO Pambukovica bila 159,03.69 ha, od ~ega je 121,96.15 ha obradivo i 37,07.54 ha neobradivo zemqi{te. Zemqa je podeqena na svega 58 agrarnih interesenata i ostavqeno je za sto~arsku stanicu 5 ha. (pr. br. 117) Mihailovi} Velisav, (naslednici: `ena Persa ro. Petrovi} i usvojenik, Dragojlovi} Konstadin), Pambukovica. Nema podataka da li je i koliko je oduzeto imovine. Milovi} Milosav, Mati} Spasenija i Paunovi} Milenko, svi iz Pambukovice. Ukupno im je oduzeto 5,44 ha. (Poq. odeq.) 117

114 Sne`ana Radi} Radqevo i Brgule Zemqi{ni fond bio je 50,89.13 ha, od toga 49,40.19 ha obradivo zemqi{te, a 1,48.94 ha pod {umom. Zemqa je podeqena na 61 agrarnog interesenta. (pr. br. 125) Brankovi} Mladen, Liso Poqe. Vlasniku je ostavqeno 17,44.55 ha obradive zemqe i 2,55.25 ha pod {umom, a oduzeto je 10,73.20 ha. 16 Vujanovi} (Radomira) Vojislav, Brgule. Po osnovu konfiskacije u zemqi- {ni fond Radqeva u{la je oduzeta imovina u veli~ini od 10,42.20 ha. Krsmanovi} Milivoje, Brgule. Po osnovu konfiskacije u zemqi{ni fond Radqeva u{la je oduzeta imovina u veli~ini od 3,21.45 ha. Popovi} (Milutina) Aleksandar, Brgule. Po presudi Vojnog suda br. 16/46, imenovani je kao narodni neprijateq osu en i na konfiskaciju imovine koja je u{la u zemqi{ni fond sela Radqevo. Wegovoj porodici je ostavqen maksimum od 22,72.60 ha, a oduzeto je 16 ha u K.O. Brgule i K.O. [arbane. Radu{a Zemqi{ni fond bio je 17,28.05 ha sa 15,03.34 ha obradivog i 2,24.71 ha neobradivog zemqi{ta. Naknadno dobijeno konfiskovano zemqi{te od Petra Negi}a u veli~ini od 6,06.05 ha tek je trebalo da se raspodeli. Nisu sa~uvani podaci od koga je koliko oduzeto, niti na koliko je agrarnih interesenata podeqeno. (pr. br. 127) Sovqak Zemqi{ni fond 15 ha. (pr. br. 138) 17 Aleksi} Aleksa, Sovqak, oduzeto je 20 ha, radi osnivawa dr`avnog poqoprivrednog dobra. (Poq. odeq.) Takovo Skroman zemqi{ni fond, od 4,27.72 ha, raspodeqen je, ali nema podataka na koliko bezemqa{a. (pr. br. 137) Tvrdojevac Milo{evi} Stana, Tvrdojevac, oduzeto je 5 ha. (Poq. odeq.) Tulari Zemqi{ni fond bio je 17,15.08 ha. (pr. br. 138) Zujalovi} N. Mihailo, Tulari. Oduzeto poqoprivredno zemqi{te bilo je veli~ine 5,26.33 ha. Jeli~i} Miladin, trgovac iz Uba. Imao je u Tularima 11,55.63 ha {to je oduzeto po osnovu agrarne reforme. 16 Isto, NOO Radqevo ( ), Zapisnik sa zbora mesnih agrarnih interesenata, odr`anog 28. januara Iz istog izvora uzeti su podaci za sva lica u odboru Radqeva, kut. inv. br Samo je od Aleksi} Alekse oduzeto 20 ha, pa je nejasna veli~ina zemqi{nog fonda ovog odbora od 15 ha. (prim. autora) 118

115 Agrarna reforma na... (Podaci za navedena lica uzeti su iz pr. br. 138) Ub U aktu od 2. maja navedeno je prema zapisniku br. 1032/46, da zemqi{ni fond iznosi 76,68.88 ha, da bi u istom dokumentu daqe pisalo da je podeqeno agrarnim interesentima obradivog zemqi{ta 68,32.00 ha i 8,36.88 ha pod {umom, a za sto~arsku stanicu izdvojeno je 5,51.40 ha. Kada se ovo sabere vidi se da je zemqi{ni fond MNO varo{ice Ub iznosio 82,20.88 ha. (pr. br. 140) Ivezi} Dimitrije, Ub, oduzeto je 5,51 ha. (Poq. odeq.) [arbane Zemqi{ni fond bio je 20,67.85 ha, od kojeg je samo 8 ari bilo pod {umom. (pr. br. 142) Zakqu~ak Analizom prikupqenih podataka mo`e se zakqu~iti da je u zemqi{ni fond narodnih odbora, putem oduzimawa poqoprivrednih poseda, u{lo 1461,86.89 ha. Najve}i zemqi{ni fond imala su sela: Dokmir, Jabu~je, Novaci i Pambukovica. Samo u ova 4 MNO oduzeto je 810,94.45 ha. Najvi{e obradivog zemqi{ta oduzeto je zadruzi Popovi} iz Jabu~ja, 146,31.83 ha. Ako se ima u vidu da im je ostavqeno 7 zemqi{nih maksimuma po Zakonu, odnosno 140 ha, jasno je, da je to bilo jedno od najbogatijih seoskih doma}instava u Vaqevskom okrugu. Wihova imovina podeqena je na 93 porodice bezemqa{a. Iz izve{taja SNO Ub, od oktobra 1946, upu}enog ONO Vaqevo Poqoprivredno odeqewe, saznajemo slede}e: u 25 MNO sproveden je postupak agrarne reforme, broj vlasnika od kojih je oduzeta zemqa je 164, zemqi{ni fondovi narodnih odbora raspodeqeni su na 1364 porodice bezemqa{a, koje su imale ~lanova, na teritoriji Tamnavskog sreza oduzeto je 1876 ha obradivog i 190 ha neobradivog zemqi{ta, ili ukupno ha. 18 Pore ewa radi, u celom Vaqevskom okrugu, po osnovu agrarne reforme, oduzeto je 5.532,82.15 ha (gde su u{li i oduzeti posedi crkava i manastira) i razdeqeno na agrarnih interesenata. Ovi podaci nisu kompletni, jer kako je ve} istaknuto, za sve posede ve}e od 45 ha odluke o oduzimawu zemqi{ta donosilo je Ministarstvo poqoprivrede. Podaci o tome nalaze se i ~uvaju u Arhivu Srbije u Beogradu. Obra eni su samo podaci koji se ~uvaju u Arhivu Vaqeva. 18 MIAV, Fond ONO Vaqevo ( ), Poqoprivredno odeqewe 1946, del. br. 2178, kut. inv. br

116 Sne`ana Radi} Rezime Primena Zakona o agrarnoj reformi iz data je na primeru Tamnavskog sreza, najbogatijeg plodnim zemqi{tem u tada{wem Vaqevskom okrugu. Od 44 narodna odbora, kao administrativno-teritorijalne jedinice Tamnavskog sreza, obra eni su podaci za 26 odbora u kojima je sprovedena agrarna reforma tokom To je ne{to malo vi{e od polovine od ukupnog broja, mada se kod pojedinih biv{ih vlasnika pomiwe da su im oduzeti posedi u odborima kojih nema na popisu kao {to su: Liso Poqe, Stepawe, Rubribreza i Ruklade. Summary The application of the Law of the agrarian reform in 1945 was given on the example of Tamnava district which was the richest in fertile land in Valjevo region in those days. Out of 44 national committees, as administrative-territorial units of Tamnava district, we analyzed the data for 26 committees where the agrarian reform was performed during It is a little more than the half of the total number, although it is mentioned at some former owners that their estates were taken away in the committees which are not on the list as: Liso Polje, Stepanje, Rubribreza and Ruklade. 120

117 METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJA METHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY UDK = Branko Lazi} Narodni muzej Vaqevo O ELEKTRONSKOJ DOKUMENTACIJI I PREZENTACIJI MUZEALIJA: DIGITIZE vs. NATURE 1 Kqu~ne re~i: ba{tina, za{tita, digitalizacija, muzeologija, muzeografija, dokumentacija, prezentacija. I - Heritologija. U gotovo neizrecivom obuhvatu i zna~aju heritologije, kao vrlo kompleksne teorije ba{tine, ali i kao primewene discipline u direktnoj odbrani riznice nacionalnog nasle a, muzeologiji i muzejima pripadaju zna~ajna mesta, neporecivo ravnopravna u odnosu na ostale stru~ne nazore i institucije u delatnosti ~uvawa kulturnih i prirodnih draguqa. Zna~i, pored jednog zajedni~kog temeqa i istozna~nog strate{kog ciqa heritologije, postoje zakonske i rezonske razlike u stru~nom delovawu tzv. za{titarskih institucija, upravo zbog uva`avawa bogatstva sadr`aja i razu ene strukture odre ene nacionalne ba{tine, odnosno zbog slo`enosti i suptilnosti wene adekvatne za{tite. Tako e, u u`em pogledu, razli~ite vrste kulturnih dobara (npr. po srpskoj zakonodavnoj klasifikaciji i u stru- ~noj praksi: spomenici kulture kao tzv. nepokretna kulturna dobra, muzejski predmeti kao tzv. pokretna kulturna dobra, arhivska gra a, stare i retke kwige, filmski materijal, kao i vrednosti i retkosti o~uvane prirode) nala`u specijalne pristupe, procese i specifi~na krajwa re{ewa za wihovu za{titu, pa tako i za postupak digitalizacije, za svaki konkretni slu~aj. Istovremeno, pored objektivnih karakteristika pojedinih poqa kulturnog nasle a, u datom trenutku je potrebno po{tovati `eqe i zahteve naru~ilaca, tj. korisnika, ozna~ene kroz zadate odrednice kona~nih upotrebnih performansi digitalizovanog sadr`aja. 1 Saop{tewe sa Nau~no-stru~nog skupa Nove tehnologije i standardi: Digitalizacija nacionalne ba{tine, odr`anog maja godine, na Matemati~kom fakultetu u Beogradu. 121

118 Branko Lazi} Dakle, kao i u mnogim poqima dru{tvene zbiqe, ili kao u srodnim ustanovama u oblasti za{tite duhovnog i materijalnog blaga, i u muzejima su prisutne ideje i namere, odnosno nu`nost i primerena aktivnost na prevo ewu prirodno-analogne stvarnosti u virtualno-digitalizovani svet. II - Muzeologija. U domenu muzeologije, digitalizacija se najvi{e uo~ava i primewuje u dva segmenta muzejske aktivnosti: dokumentaciji i prezentaciji, kao redovnim, a, u isti mah, i specifi~nim vidovima (o)~uvawa kulturnog nasle a. Naravno, nesagledivim mogu}nostima savremenog bele`ewa stvarnosti, pa i pomo}u digitalnih rikordera slike i-ili zvuka, a markiranim i u muzejskoj delatnosti, mo`e se dodeliti i odgovaraju}i smisao istra`ivawa i evidentirawa dobara koja u`ivaju prethodnu za{titu, odnosno simboli~nog prikupqawa pokretnih kulturnih dobara, tj. muzejskog starawa o~uvawu i odr`avawu za{ti}enih umetni~ko-istorijskih dela koja se nalaze van muzeja na teritoriji na kojoj vr{i delatnost za{tite ovih dela 2. Ipak, nare~eno virtualno prikupqawe, koje uistinu jeste privid, u sr`i se zavr{ava na svakako vrlo korisnoj, a relativno bogatoj informaciji o postojawu odre enog kulturnog dobra (u posedu nekog pravnog lica ili u privatnom valsni{tvu). Tako, po svojoj delotvornosti, i pored dobre voqe da se prepoznaju kao ne{to vi{e, digitalni zapisi sa terena jesu i ostaju samo vrsta i prilog muzejskoj dokumentaciji. III - Dokumentacija. U regularnom tretmanu muzejskih fondova, digitalizacija nudi novu, a zahvalnu dokumentacijsku obradu kulturnih dobara. Ostavqaju}i po strani, ovom prilikom, nu`nost ra~unarskih forenzi~ara, zatim posebnu nepoznanicu o upotrebnoj trajnosti nosa~a digitalizovanih informacija, kao i dugu, neuviru}u reku muzeolo{kih pitawa i re{ewa muzejske (za)stare(le) dokumentacije (pitawa koja su bila, jesu, a i daqe }e biti razmatrana), dobro je zapamtiti da i nova elektronska dokumentacija, ipak, jo{ uvek zavisi od postoje}e, startne, papirne dokumentacije, sa i bez znaka navoda. U isti mah, ne samo u prostoru muzejske dokumentacije, evidentan je jedan fundamentalan problem izra`en u neshvatawu razlika izme u dva segmenta: muzeolo{ko-teorijskih stavova i muzeografsko-prakti~nih tokova. Jer, ni me u muzejskim profesionalcima, a pogotovo me u laicima, ne postoji uvek 2 Zakon o kulturnim dobrima, Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 71/94, ~l. 65, ta~. 1) i 7); ~l. 77, ta~. 3). Bez obzira na najavqeni novi zakon o kulturnim dobrima, odnosno novi zakon o muzejima, izvesno je da }e pomenute redovne aktivnosti muzeja i daqe postojati, u datoj ili redefinisanoj formi, a, u svakom slu~aju, kao nezaobilazne muzejske zapovesti u za{titi nacionalnog nasle a. 122

119 O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji... razumevawe i razlikovawe osnovnih pogleda i postulata muzeologije od ostalih muzeografskih rezultata i podataka. Pozicionirawe, s jedne strane, muzeolo{kog dok-kompleksa, koji proisti~e iz op{tih misaonih opservacija i komunikolo{kog ekonomisawa, a, s druge strane, muzeografskog vokabulara koji proizilazi iz mno`ine muzejskih struka i razvoja muzeja uop{te, odnosno me usobno razdvajawe ove dve celine, jeste bespogovorni nalog zato {to ta dva skupa informacija i jesu kvalitativno razli~ita, u {irokom i pravom muzeolo{kom smislu. U celini, poklawaju}i punu pa`wu elektronskoj dokumentaciji, mogu se predo~iti i upoznati tri polazna poqa, koja su od presudne va`nosti za teorijsko usagla{avawe i definisawe, tj. za prakti~no konstituisawe i realizaciju muzejske digitalne dokumentacije. 1. Muzeolo{ki dok-kompleks Determinisawe vrlo {irokog muzeolo{kog dok-kompleksa su{tinski poti~e iz ~iste teorijsko-logi~ke sfere, pri ~emu, u u`em smislu muzejske dokumentacije, prevashodno treba razlikovati dve paralelne info-matice, sa dve pripadaju}e grupe info-}elija: A) Primarna info-matica predstavqa skup primarnih }elija, malobrojnih, ali od vitalne uloge za formirawe muzejske elektronske dokumentacije. Ovom skupu, u prakti~nom pogledu, pripadaju samo tri rubrike: a) naziv institucije - muzeja i dr`ave-grada (po pravilu, neponovqiv, generalno, na lokalnom, regionalnom, dr`avnom i na svetskom nivou), b) inventarska oznaka - numeri~ka i-ili slovna (sigurno neponovqiva na nivou osnovne datoteke, mogu}e ponovqiva na vi{im nivoima dokumentacije, ali tada je i potisnuta, opet neponovqivom, ulaznom, registarskom i-ili nekom novoustanovqenom, druga~ije imenovanom oznakom) i v) naziv objekta - muzejskog predmeta (sigurno ponovqiv, i na nivou osnovne datoteke, i na vi{im dokumentacionim nivoima). Primarne }elije su neizostavne u respektabilnoj i odgovornoj muzejskoj slu`bi, predstavqaju neophodan i dovoqan uslov za obrazovawe muzejske elektronske dokumentacije i za elementarnu dok-za{titu kulturnog dobra, a posledi~no, u vrlo velikoj meri, i za uzorno trezorirawe, neposredno brzu dostupnost i lako manipulisawe kulturnim dobrom. 3 B) Sekundarna info-matica, koja proisti~e iz muzejskih struka, predstavqa skup sekundarnih }elija, potencijalno veoma mnogobrojnih i od nagla{ene va`nosti za efikasnost muzejske dokumentacije. Skup sekundarnih 3 Tri primarne info-}elije, kada su ispravno ispuwene, u funkciji su prvostepene i nepogre{ive za{tite, tj. identifikacije kulturnog dobra, a dejstvuju poput GPS sistema (Global Positioning System), kojim se locirawe bilo kog subjekta - objekta izvr{ava sa tri koordinatno-prostorna podatka, i uskla enim hrono parametrom. U muzeolo{kom dok-sistemu, na mestu gps vremenskog parametra, kao dopunski, ~etvrti element bi se najpre mogla na}i fotografija (!), ili mo`da: signatura, katalo{ki broj, literatura,

120 Branko Lazi} }elija je takore}i neograni~en i u prakti~nom pravcu obuhvata sve ostale rubrike (npr. ime autora, tj. umetnika, vreme i {kola, materijal i tehnika, dimenzije, nabavna cena,...), u raznovrsnoj muzejskoj dokumentaciji (inventari, ulazne, prijemne i druge evidencije, registri,...), predvi ene metodolo{kim i suvremeno-saznajnim uzansama pojedinih muzejskih struka. Sekundarne }elije su alternativne, ali prisutne, uvek ciqane i po`eqne dokumentacijske vrednosti, a predstavqaju sistem jedna~ina ~ija je primena i ispuwewe u kauzalnoj, obrnuto-srazmernoj vezi sa redovnim muzejskim radom. Sekundarne }elije su sistem za re{avawe i dostizawe nau~no-istra- `iva~ke i stru~ne delotvornosti muzejske elektronske dokumentacije. 2. Muzeografski sadr`aj - tezaurus Determinisawe muzeografskog sadr`aja, koji stoji u direktnoj vezi sa muzeolo{kim dok-kompleksom, zna~i utvr ivawe, uskla ivawe i po{tovawe standarda, prvenstveno stru~ne terminologije, iz svake muzejske struke, ali i svih drugih, op{teva`e}ih elemenata muzejske dokumentacije (npr. slovne oznake dimenzija, jedinice mera, skra}enice,...). U ovom poqu muzejske dokumentacije, naslovna sintagma muzeografski sadr`aj prevashodno podrazumeva izradu i stalno a`urirawe strukovnih tezaurusa, kao strukturisan(ih) re~nik(a) za upotrebu u sistemima uskladi{tewa i pronala`ewa informacija 4. U praksi, stvarawe i negovawe pragmati~nog pojmovnika za svaku muzejsku struku je relativno naporan i spor poduhvat koji se ne dosti`e lako, a iziskuje i stalni pozor zbog neprekidnog razvoja i novih spoznaja muzejskih struka, kao i zbog {irewa i modifikacija muzejske delatnosti pod uplivom civilizacijskih promena. 5 Bilo kako bilo, trajna obaveza muzejskih profesionalaca je da ustanove, a potom i unapre uju sopstveni jezik komunikacije, prema svojim strukama, kako bi sami sebi, ali i drugima, omogu}ili dobru razmenu nedvosmislenog znawa, a time nesporno doprinosili i pouzdanom o~uvawu kulturne ba{tine. 3. Tipovi dokumentacijskog sadr`aja U mno{tvu razli~itosti muzejskog materijala, pa samim tim i dokumentacijskih jedinica koja ih prate, raznoliki su i putevi za wihovo klasifikovawe. Ipak, po muzejskom obilnom papirolo{kom iskustvu, delimi~no i po elektronskom, ali prevashodno prema prirodno izlu~enim sadr`ajima 4 Milica Crv~anin, Tezaurus za likovne umetnosti - Metodologija izrade, Beograd 1983, 13. Pravopisne odrednice napisane u zagradama (mno`ina, u datom pade`u) autora su ovog ogleda. 5 Projekti tezaurusa na srpsko-muzejskoj sceni, na `alost, u zavisnosti su i od inertnosti, i od me usobnog nerazumevawa, pa i od personalnog sukobqavawa, i na levici, i na desnici, i u centru. 124

121 O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji... ba{tine koji se pohrawuju, izdvajaju se tri elementarna tipa dokumentacijskog sadr`aja: a) tekstualni tip, b) pikturalni tip, i v) audio tip. Svakako, uva`avaju}i mogu}e preplete i unakrsne odnose pomenutih dokumentacijskih tipova, postoji {iroko podru~je druga~ijih pristupa, daqih podela i usmeravawa ka novim podtipovima, porodicama, vrstama i nijansama brojnog produkovawa, sortirawa, deponovawa i eksploatacije muzejske dok-gra e. U svakom slu~aju, prema ovoj muzeolo{koj postavci, u bliskoj saradwi informati~ara i muzejskih stru~waka se moraju izna}i kako najboqi programsko-operativni pravci za prenos nare~enih dok-tipova na digitalnu ravan, tako i za budu}e oplemewivawe elektronske forme muzejske dokumentacije, zbog ~este, svakodnevne upotrebe i servisirawa. U biti, sada{wi osnov i trenutni vrh projekcije elektronske dokumentacije muzealija izsijava iz preseka prethodno ponu enih poqa, sa osloncem na jednostavnom principu numeri~kog arhivirawa, ali i sa mo}nom, zavidno diferenciranom pretra`iva~kom ma{inom visokog senzibiliteta. Po{tuju}i svetske standarde i utvr uju}i odgovaraju}i set nacionalnih standarda za digitalizaciju kulturne ba{tine, mogu}e je u zna~ajnoj meri, i na op{te zadovoqstvo, digitalizacijom obogatiti uobi~ajeni postupak i sadr`aj dokumentacijske za{tite muzejskih predmeta. IV - Prezentacija. Prezentacija kulturnog nasle a jeste izuzetno plodonosno poqe za primenu i puno dejstvo digitalizacije. Pri tom, kqu~na i objektivna ta~ka obima i na~ina prezentacije digitalizovane nacionalne ba{tine, preciznije, pokretnih kulturnih dobara, nalazi se u shvatawu i definisawu muzejskog predmeta, kao jedne od osnovnih ~estica u kulturolo{kom jezgru. A, definisawe muzejskog predmeta sadr`ano je u konstataciji da odre eni predmet in fondo, posle odre ene obrade i vremena, u jedinstvu s okru`ewem, sti~e muzejski identitet, odnosno svojstvo muzealnosti koje esencijalno ozna~ava vrednosti predmeta kao svedoka pravne realnosti iz koje poti~e i prirodne sredine iz koje je izdvojen. 6 Tako, u muzejskoj realnosti, predmet, stekav{i svojstvo muzealnosti, titulisan kao muzealija, sledstveno zahteva i omogu}ava kako vi{ezna~no - vi{eslojno secirawe svojih karakteristika, tako i heuristi~ke odnose, i sa profesionalcima i sa laicima. Stoga, u muzeolo{kom kontekstu, upravo se u kreirawu i primeni digitalizovane ba{tine pojavquje problem o~uvawa muzejskog karaktera predmeta. Jer, sama digitalizacija muzealije mo`e biti ili jeste tehnolo- {ko-tehni~ki pomak, ali prezentacija digitalizovane muzealije ne zna~i 6 Branko Lazi}, O modernizaciji muzejske stalne postavke (Referat koji je pod naslovom Muzejska stalna postavka na razme i dva milenijuma prezentovan na Simpozijumu odr`anom godine), Projeka(r)t br. 3, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad, 1994,

122 Branko Lazi} automatski i muzeolo{ki uspeh. Zato {to se u elementarnom pitawu o ko-relacijama originala i wegove elektronske prezentacije kriju odre ene nedoumice, a i opasnosti, zbog mogu}eg prelaska kriti~nog praga od forme ciqane kopije ka pojavi ne`eqenog falsifikata originalnih vrednosti muzealije. Zakqu~no, u elektronskoj obradi i publikovawu muzejskih predmeta je evidentan rizik, simboli~no re~eno, od e-izdawa do E-izdaje, rizik ~ije je re{ewe u digitalizaciji koja se nalazi samo naspram, ali ne i protiv izvorne prirode muzealija, u digitalizaciji koja je partnerski element klasi~noj obradi i ekspoziciji, tj. koja je komplementarni kvalitet u kompletnoj dokumentaciji i prezentaciji muzealnih vrednosti. Jedino u slu~aju namernog i namenskog negirawa, tj. provocirawa svojstava muzealije, odnosno umetni~kog ispitivawa, pa i iskrivqavawa muzejske stvarnosti, koja su unapred, ako ne do kraja osmi{qena, a ono sigurno najavqena, mo`e se govoriti o legalnom poku{aju i zahvatu stvarawa paralelne stvarnosti, digitalne stvarnosti naspram muzejske stvarnosti. U ostalim slu~ajevima se mo`e konstatovati ili profesionalni proma{aj, tj. uspeh, ili odsustvo dobre namere (!), podrazumevaju}i ponekad i posledi~ne efekte u vidu neprimereno velike zadivqenosti, ushi}enih komentara i neodmerenih pohvala za tek naumqene ili, pak, ve} ostvarene projekte. Naime, civilizacijska (sa)znawa, pogotovo nau~na, sama po sebi, jesu amoralna, ali, ne retko, wihova operacionalizacija i primena u svakodnevici je podlo`na mnogim uticajima, i odre ena interesima centara mo}i, i u mikro i u makro okru`ewima. Istovremeno, u dubini ~oveka, kao jedinke, (sve)prisutna egocentri~nost, narcisoidnost i egoizam, od primereno zdravih doza do nagla{eno patolo{kih ekskursa, jesu zahvalna podloga za pojavqivawe i opstojavawe ultimativnog poriva za li~nom, samo`ivom afirmacijom, kroz razli~ite forme dru{tvene dominacije i poslovnog presti`a. Potom, rezultati se o~ituju u skorojevi}kim skokovima i infantilnoj groznici, boqe re~eno, u bezuslovnom favorizovawu i neopravdano bezrezervnoj naklonosti ka sve novim i novim tehnolo{ko-tehni~kim dostignu}ima. A, kompjuteri su izgleda du{u dali za korisni~ki, poseban programsko-mentalni egzibicionizam,... Kona~no, verovatno nije ni potrebno nabrajati i obja{wavati sve kapacitete digitalne prezentacije kulturnog nasle a, tj. kanale produkcije, promocija i eksponirawa digitalizovanih kulturnih dobara, od digitalnih video i audio rikordera, preko disketa, CD-a i promotivnih reprodukovawa u raznim poslovnim ili privatnim okolnostima, do /a, elektronskih ~asopisa, video konferencija, internetskih sajtova,... U krajwoj liniji, nije te{ko zapaziti da, u odnosu na muzejsku dokumentaciju, u kojoj je problem digitalizacija protiv prirode u na~elu druga~iji i bla`i, a, po mogu}im tuma~ewima, i nepostoje}i, za prezentaciju muzealija se javqa pitawe su~eqavawa stvarnosnog i elektronskog, tj. veoma 126

123 O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji... su va`ni odgovori za pomirewa i krajwa re{ewa u relacijama iskonskog i digitalnog pulsa muzealija. V - Finale. Na po~etku XXI veka, u naj{irem komentatorskom pogledu, digitalizacija je kako tema i fenomen nau~nih spoznaja, tako i sve zna~ajniji, mada i diskutabilan ~inilac sofisticirane realnosti (npr. elektronske finansijske, a i li~ne identifikacione karte, biometrijske kontrole i osigurawa, medicinski ~ipovi, e-trgovina,...). U isti mah, mo`e se re}i da je digitalizacija delimi~no i pomodna pojava, a, u odre enom zna~ewu, i novoustanovqena dru{tvena norma. Finalno, izvesno je da digitalizacija stvarnosti nije samo rezultat izrazite nau~ne ekspanzije, tj. visokog razvoja kosmi~kih tehnologija, dostignutog u posledwim decenijama XX veka, nego je i posledica ekonomsko-finansijskih i socio-psiholo{kih stremqewa, koliko u nesagledivoj sferi sadr`aja i dinamike savremenog `ivota, na globalnom planu, toliko i na bazi~nom nivou qudskog bi}a, kao individue. Na kraju krajeva, va`no je ista}i da, pored svih kvaliteta pomenute tehnologije, ostaje potreba da se svakoj promeni, i prakti~noj primeni u muzejskoj delatnosti, pri e oprezno, sa studioznim procenama u svakom realnom, konkretnom slu~aju. Tehni~ko-manipulativne sposobnosti i visoka volta`a modernih elektronskih sistema moraju se dozirati i ne dozvoliti falsifikovawe autenti~nih vrednosti, jer se s opasno{}u su{tinskih promena morfolo{kih i ikonolo{kih karakteristika muzealija mo`e dospeti do prenagla{enog, neprirodnog supstituirawa originalnog muzejskog predmeta. Prilikom osavremewivawa, s ose}ajem za meru, mora se izbe}i profanacija i banalna komercijalizacija, mora se eliminisati kompromitovawe muzeja i wegovog identiteta. Uostalom, akcelerativnost i polivalentnost dru{tvenih tokova u savremenom dobu izazivaju seizmi~nost i relativnost svake projekcije budu}nosti. 7 Stoga, oprezno s digitalizacijom, e da bi se izbegla mar{-ruta sentenci: od povremeno korisnog stava - Drvo na drvo, a ~ovek se i na ra~unar oslawa, preko upozoravaju}eg `ivotnog toka - ^ovek sam, sve {to je digitalizovano, nije mi strano, do posledi~no ekstremnih odnosa - ^ovek je ~oveku kompjuter,... I sve to, ne samo zbog muzealija, muzeja i muzeologije, zbog kulture i ba{tine, nego zbog ~oveka, qudskosti i - `ivota, i... I, da parafraziram jednu misao, pretapaju}i je iz kristalno filosofskog u muzeolo{ko-matemati~ki kontekst: ko misli logi~no, ne zna~i da je muzeolog ili matemati~ar, ali ko jeste (pravi) muzeolog ili matemati~ar, on (treba da) misli logi~no i jasno,... 7 Ibid,

124 Branko Lazi} Rezime U gotovo neizrecivom obuhvatu i zna~aju heritologije, kao kompleksne teorije ba{tine, ali i kao primewene discipline u direktnoj odbrani riznice nacionalnog nasle a, muzeologiji i muzejima pripadaju zna~ajna mesta. Tako e, u u`em pogledu, razli~ite vrste kulturnih dobara nala`u specijalne pristupe i specifi~na krajwa re{ewa za wihovu za{titu, pa tako i za postupak digitalizacije. Dakle, i u muzejima su prisutne ideje i namere, odnosno nu`nost i primerena aktivnost na prevo ewu prirodno-analogne stvarnosti u virtualno-digitalizovani svet. U domenu muzeologije, digitalizacija se najvi{e uo~ava u dva segmenta: dokumentaciji i prezentaciji. Naravno, nesagledivim mogu}nostima bele`ewa stvarnosti, pa i pomo}u digitalnih rikordera, a markiranim i u muzejskoj delatnosti, mo`e se dodeliti i odgovaraju}i smisao istra`ivawa i evidentirawa, odnosno simboli~nog prikupqawa kulturnih dobara. Ipak, virtualno prikupqawe se zavr{ava na informaciji o kulturnom dobru, tako da digitalni zapisi sa terena jesu i ostaju prilog muzejskoj dokumentaciji. Digitalizacija nudi specifi~nu dokumentacijsku obradu kulturnih dobara. U isti mah evidentan je problem u neshvatawu razlika izme u muzeolo{ko-teorijskih stavova i muzeografsko-prakti~nih tokova. U celini, mogu se predo~iti tri polazna poqa od va`nosti za muzejsku dokumentaciju: 1. Muzeolo{ki dok-kompleks sa dve info-matice: primarnom i sekundarnom; 2. Muzeografski sadr`aj - tezaurus sa utvr enom stru~nom terminologijom; 3. Tekstualni, pikturalni i audio tip dokumentacijskog sadr`aja. Po{tuju}i svetske standarde i odgovaraju}i set nacionalnih standarda za digitalizaciju ba{tine, mogu}e je obogatiti postupak i sadr`aj dokumentacijske za{tite muzejskih predmeta. Prezentacija kulturnog nasle a je plodonosno poqe za primenu digitalizacije. Pri tom, kqu~na ta~ka prezentacije nalazi se u shvatawu muzejskog predmeta koji in fondo sti~e muzejski identitet kao svedok pravne realnosti i prirodne sredine iz koje je izdvojen. Ali, pojavquje se problem o~uvawa muzejskog karaktera predmeta zato {to se u ko-relacijama originala i wegove elektronske prezentacije kriju opasnosti, zbog mogu}eg prelaska kriti~nog praga od forme ciqane kopije ka pojavi ne- `eqenog falsifikata originalnih vrednosti muzealije. Zakqu~no, evidentan je rizik od e-izdawa do E-izdaje, rizik ~ije je re{ewe u digitalizaciji koja se nalazi naspram, a ne protiv prirode muzealija, u digitalizaciji koja je partnerski element, tj. komplementarni kvalitet u dokumentaciji i prezentaciji muzealnih vrednosti. Summary In almost inexpressible scope and importance of heritology, as a complex bequest theory, but also as an applied discipline in the direct defence of the treasury of national heritage, important places belong to museology and museums. Also, in a narrow view, various types of cultural properties ask for special approaches and specific final solutions for their preservation and, thus, for the digitalisation procedure. So, ideas and intentions are also present in museums as well as the necessity and an adequate activity in transforming the natural-analogous reality into virtual-digitalised world. 128

125 O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji... In the field of museology, digitalisation is mostly noted in two segments: documentation and presentation. Of course, an adequate sense of research and registering, ie. symbolic collecting of cultural properties can be assigned to incalculable possibilities of reality recording even by means of digital recorders which are marked in museum activity. Yet, virtual collecting ends at the information about cultural property, so that digital recordings from the field are and remain the supplement to museum documentation. Digitalisation offers a specific documentation processing of cultural properties. At the same time, the problem in not understanding the differences between museological-theoretical attitudes and museographic-practical flows is evident. On the whole, three starting fields important for museum documentation can be presented: 1. Museological documentation complex with two info-dies: primary and secondary; 2. Museographic contents - thesaurus with set professional terminology; 3. Textual, pictorial and audio type of documentation contents. Respecting world standards and a suitable set of national standards for the digitalisation of the heritage, it is possible to enrich the procedure and contents of documentation preservation of museum items. Presentation of cultural heritage is a fruitful field for the application of digitalisation. The main point of presentation is located in the comprehension of the museum item which in fondo gains the museum identity as a witness of legal reality and natural environment it had been singled from. But, there appears the problem of the preservation of the museum item character as dangers hide in co-relations of the original and its electronic presentation, because of a possible stepping beyond the critical threshold from the form of aimed copy to the appearance of the unwelcome forgery of original values of a museum piece. Finally, the risk of e-edition to E-treachery is evident, the risk whose solution is in the digitalisation which is located opposite and not against the nature of museum pieces, in the digitalisation which is a partner element, ie. a complementary quality in documentation and presentation of museum values. 129

126 GRA\A DOCUMENTS Stani{a Vojinovi} ISPISI STARINA IZ MANASTIRA BOGOVA\A U OSTAV[TINI STOJANA NOVAKOVI]A U kwi`nici manastira Bogova a, na zahtev Stojana Novakovi}a, prepisao je nepoznati, godine, vi{e zapisa koji se odnose na Haxi-Ruvima. Neki od ovih zapisa poznati su nam iz rasprave Lazara Mirkovi}a, ali kako je on pregledao manastirsku kwi`nicu vi{e od pedest godina docnije, u ovim zapisima ima i nekih nepoznatih detaqa. Pre svega ima nepoznatih zapisa, ali i oni poznati sadr`e deteqe koji su vremenom uni{teni. Prvi je nepoznati Haxi-Ruvimov prepis zapisa o osniva~u manastira Bogova e Mardariju: V leta od sot(v)orenija 7110 (1602) goda prestavisja prepodobni starac Mardarije iguman monastira Bogova~e u velikom angelskom obrazu. Prepodobwej{i Ot~e Mardarije, trudoqubivaja p~elo, grob lite prija zdje, i oboim. I ro`denijem bil prepodobni O(ta)c Mardarij od Ercegov(i)ni, ot mjesta zovom Vrane{i, i niwe zdje s(ve)tija mo{ti po~ivajut vo grobnice, i to~at iscjelenija i ~udesa, so vjeroju prihodja{~im, do dane{nago dan, slepim prozrenije, gluhim sli{anije, guglivim odverzaet jazik i pro~aja. Mnogaja ~udesa i neopisannaja, a niwe po~ivaet vo svoem grobje, bliz crkvi hrama s(ve)tago veliko-mu~enika Georgija pobjedonosca. I tako povjestvuetsja da su jego, neki jerom(onasi) kteli mo{ti izvaditi od grobnici, i nekaja bo`estvennaja sila im vozbranila, i tago`e vremene niko nederzauet, vo grobnicu s(ve)tago, tokmo blagodarno i blagovjejno poklonaetsja odkodit i ~est i poklonenije daet prepodobwej{emu i s(ve)tomu Otcu Mardariju. Prepisal, jeromonah Ruvim Ne{kov bablu~anin poklonik s(ve)ta i `ivotvorja{~ego groba gospodwa; sego goda 1791 = januarija 2 a ~isla, pri jeromonahu Vasiliju Petrovi}u namesniku bogova~skom tomu slava vo vjeki amin. Pri dnu zapisa drugom rukom: A prestavio se v leto to stoji tako na kamenu koj je i danas od desno cerkvi. 1 1 Godina smrti igumana Vasilija Petrovi}a. U raspravi Lazara Mirkovi}a, Starine manastira Bogova e (Spomenik SAN, kw. XCIX. Odeqewe dru{tvenih nauka, kw. 1. Beograd, 1950, 63) pi{e za ovaj spomenik bez oznake ~iji je grob. 131

127 Stani{a Vojinovi} Nepoznati Haxi-Ruvimov prepis zapisa o osniva~u manastira Bogova e Mardariju 132

128 Ispisi starina iz manastira Bogova a... Drugi zapis se odnosi na te{ko stawe u manastiru Bogova a. U vrhu lista, drugom rukom: Na ova original nema po~etka, po~em je kwiga izrezana: i to samo nekoliko re~i. Zapis je bez podataka od koga je napisan: U tog bio nekatori brat jerom(onah) F(V)ikentij ro`denijem od Ercegovini i prozivaem od familije ^upi}, i postrigom ot monastira Mora~e, pri{el zdje u manastir Bogova}u hram s. v. m. Georgija, i bil 26 leta i prestavilsja vi{e pomenutogo leta oktombra 19 ~isla, i po wem ostal jerom(onah) Vasilij Petrovi}, i mnogo ot Turkov bjedi preterpjel, ~rez nekogo brata Sofronija postri`ennika Ribni~kog obje{~al smai biv{em ago monastira Osman Ibraimovi} (stoji: Ibraimagi}) 100 zlatica a{~e i`dene- {i vi{e pomenutago Vasilija ostav{ago po Vikentija, i toj spaija od Vasilija vzjal 400 gro{(a) i ostal u manastiru; posle `de pri{el rat i pogorela vi{e pomenuta obiteq od Turkov. Vo goda avgusta 14. jerom(onah) Vasilij ube`al u Vru{ku, u manastir Rakovec i tamo bil jako dva leta, paki vozvratilsja u ovaj m(onasti)r vo Bratstvo i posle di`e... Tre}i zapis je posledwi put {tampan u kwizi Borivoja Marinkovi}a, a po~iwe: Sego goda, junija mesjaca 13. ~isla leta... 2 ^etvrti zapis je poznati spisak kwiga Haxi-Ruvima, i sadr`i trideset osam naslova, koji je posledwi objavio Borivoje Marinkovi}. 3 U prepisu iz Novakovi}eve ostav{tine spisak ima trideset i ~etiri naslova i zanimqive dodatke prepisiva~a. Zapis u celini glasi: Iz jednoga rukopisa samoru~noga na ~ast perva Tolkovanija na Psaltir na{ao sam i tako glasi: Vesno budi, koliko imam kwiga u mojoj biblioteki. To jest, Arhimandrita Haxi Ruvima bogova~kog. ^isla 1. - Ote~eska, po {est meseca 2. - Minej ~eti, na dva toma kniga Margarit ~asti Tolkovanij Psaltira kniga, tolkovano Evangelije (Teofilakta) kniga Tolkovano Evagelije na cjeli krug Nedeq. I praznicima 7. - Gedeonovi prpovedi 8. - Lestvica Jo(v)anna Lestvi~nika (Gre~. Klimakos) 9. - Tolkovanije Rai~a Arhimand(rita) Nedeq. I prazn. Cjela goda Platona Mitropolita Moskovskog i Kalu{kog 5 toma Dimitrije Mitropolita Rostovskog 5 ~asti Jo(v)ana Damaskina Filosofija (skoro preved(eno) s gre~e(skog) jazika. 2 Haxi Ruvim, Kwiga druga, Vaqevo 1990, Isto,

129 Stani{a Vojinovi} 13. i trudi Petra Velikoga Moskovskog 2 toma Istorija Persijskoga cara 6 tomov(a) Platonova Bogoslovija Kniga Avve Doroteja Ava Makarija Velikog. 18. i pravlenije ruskih Ote~kih so obrazima u velika kniga so~tenije ih Istorija od Adama i vseh carej Gre~eskih, rimskih, ruskih, srbskih i turskih Biblija cjela so figurima Kniga, Evrema Sirina Kniga, Hristijansko pou~enije Kniga U nedequ Pravoslavija: protiv jeresi Kratko pou~enije na srbski jazik ^udesa Presvjatija Bogorodici ^udesa sv. Nikolaja Kniga, O antihrista Kratka Biblija: Rai~ev Katikisus Kniga Zlata so~inenije Istorija Ruska i ot kuda Russi Kniga Pou~enije Grigorija Bogoslova Kniga Zlatousta 6 slova O svja{~enstve. So grekojelinsk(og) prevedena na russki Kniga Evrema Sirina Kniga Istorija, O drevnih carej rimski i francuski. Ovo sam nameril napisano u I voj ~ast(i) Tolkovanij Psaltira; ko(j)e se pokazu(j)e da (j)e isti wegov samorodan (?) rukopis, spored re~i u po~etku vestno budi, koliko imam knig u moj biblioteki to (j)est Arhimandrit Haxi Ruvim Bogova~ki. Evo glavni dokaz, koj(i) ovako glasi: Siju bogo-duhnovenu knigu Tolkovanije otkupi ju Blagosloveni Radovan Ili} ro`denijem iz sela Nepri~ave; usop{im Pantilej veseli supruga, sinu Marku, }er Mariji i, po smerti ih vi{ere~enij Radovan prilo`i im za spomen sije Tolkovanije Psaltir u manastir Bogova~a pri Arhimandritu Ruvimu, iguman(u) Vasiliju sego goda Isto i v istoj knigi Ima obraz Prepodobnago Mardarija zalepen pri korici izraden litografi~eski prosto, za prv put od Ruvima god.(ine) a naslov tako glasi: SVJATIJ PREPODOBNI MARDARIJ NOVIJ I@E VO BOGOVA^I VELIKIJ ISCJELITQ. Ah kako (j)e `alno, kad namernost so{~estvu(j)e v oni lica koj to treba da znadu. Ovo sam ja na{el u god.(ini) u manastir Bogova a. 4 Ovaj zapis o poklonu Radovana Ili}a, posledwi je objavio Borivoje Marinkovi}, ali prema znatno o{te}enom zapisu iz koga se nevidi prezime darodavca, i ostalo {to smo stavili kurzivom (Isto, 185). 134

130 Ispisi starina iz manastira Bogova a... Ko je ispisao ova zapise nije poznato. Na na zadwoj strani posledweg lista pi{e: Izvodi N. 1. Iz Bogova~kog m(anas)t(i)ra: za prepodobnago Otca sv. Mardarije koj je osnovao i pervoga puta napravio crkov. Adresa Kapetanski Milojko Duwi} (kapetan sreza vaqevskog). \or e Kiri} (predsednik suda okr. vaqevskog). Mirko Sre}kovi} (kapetan sreza tamnavskog, Ub). U Novakovi}evoj ostavini nema drugih podataka o mogu}em zapisiva~u. U prepisci koja je sa~uvana u znatnoj meri nema ni pomena. Navedeni zapisi nalaze se u Novakovi}evoj ostavini u Arhivi Srbije u Beogradu. 5 5 Stojan Novakovi}, br

131 Milorad Radoj~i} VOJNI^KO GROBQE U OSE^INI O mati~nim kwigama Zna se da su mati~ne kwige javne kwige u koje se upisuju ~iwenice od zna~aja za fizi~ka lica. Postoje tri osnovne vrste mati~nih kwiga: ro enih (kr{tenih), ven~anih i umrlih. U na{im krajevima mati~ne kwige se vode od po~etka godine. Mati~ne kwige su dragoceni izvor raznovrsnih podataka, pa je jo{ godine, Me uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo evidentirao sve crkvene mati~ne kwige koje su se, u to vreme, nalazile u mati~nim slu`bama op{tina i mesnim kancelarijama na podru~ju sada{weg Kolubarskog okruga. Na osnovu Odluke Skup{tine Srbije, iz godine, one su i zvani~no svrstane u kategoriju arhivske gra e od izuzetnog zna~aja, pa je to zahtevalo posebne mere za{tite, ~uvawa i kori{}ewa te gra e. Kao takve, mati~ne kwige ro- enih, starije od 110 godina, i mati~ne kwige ven~anih i umrlih, starije od 80 godina, predaju se nadle`nim arhivima, sukcesivno svakih 5 godina. U periodu od 7. marta do 18. marta godine preuzeto je i u depo ovog arhiva pohraweno 245 mati~nih i pomo}nih kwiga. Od wih je, u Arhivu Vaqevo, obrazovano 19 novih arhivskih fondova. Ve}ina preuzetih crkvenih mati~nih kwiga u ovom Arhivu ve} je mikrofilmovana. Pored ostalih crkvenih mati~nih kwiga, u Istorijskim arhivu u Vaqevu nalazi se i 20 kwiga Hrama Vaznesewa Gospodweg u Ose~ini. Me u wima je 6 kwiga kr{tenih, 5 kwiga ven~anih i 9 kwiga umrlih 1. Na{u pa`wu posebno je privukla Kwiga umrlih ove crkve u Ose~ini, od oktobra do juna godine, jer ima obiqe dragocenih podataka. Uz podatake o umrlim i stradalim iteqima Ose~ine i okolinih mesta, u wu su upisani i podaci za preko 500 osoba umrlih u epidemiji pegavog tifusa, pa svedo~i o velikoj rasprostrawenosti te bolesti i na tim prostorima, kao i ogromnim rtvama, o kojima se vrlo malo znalo. U woj su i podaci za preko 60 lica umrlih od difeterije, 1 Svemir Popovi}, Crkvene mati~ne kwige vaqevskog kraja u Istorijskom arhivu Vaqevo, Glasnik MIAV, br. 33, Vaqevo, 1979, str

132 Vojni~ko grobqe u Ose~ini ali i vi{e desetina umrlih od: {arlaha, velikih bogiwa, zapalewa plu}a i velikog ka{qa. Posebno je zanimqivo da se u woj nalaze imena vi{e desetina vojnika iz ovih krajeva poginulih ili umrlih na drugim boji{tima tokom ratnih sukoba. U mno{tvu podataka o stradawima na po~etku Prvog svetskog rata, na{u pa`wu privukli su podaci o umrlim u Drugoj poqskoj bolnici Dunavske divizije II poziva u Ose~ini 2, a sahrawenim na Vojni~kom grobqu u ovoj podgorskoj varo{ici. To je zanimqivo iz vi{e razloga, a pre svega {to svedo~i o: 1) masovnim stradawima na ovim prostorima; 2) o boravku i aktivnosti ove vojne formacije, pa i wene bolnice u ovom kraju; 3) postojawu Vojni~kog grobqa u Ose~ini koje se skoro nigde ne pomiwe. Grobqe ~ak nije zabele`eno ni u geodetske karte, pa ni u zemqi{ne kwige koje se vode u Op{tinskoj geodetskoj upravi u Ose~ini 3. S tim u vezi, treba podsetiti da vojni~ka grobqa postoje u jo{ nekim podgorskim selima: Komiri}u, Beloti}u, Peckoj i drugim, o kojima se tako e nedovoqno zna. Umrli i sahraweni na Vojni~kom grobqu Ose~ini Mati~ne kwige umrlih Crkve ose~anske, Hrama Svetog Vaznesewa Hristovog, od oktobra do juna godine, a koje se odnose na umrle u Drugoj poqskoj bolnici Drinske divizije II poziva u Ose~ini, i sahrawene na Vojni~kom grobqu u Ose~ini, pru`aju slede}e podatke: 1. Zikopulos dr Aleksandar iz Ni{a, lekar II pukovske bolnice Dunavske divizije II poziva, star 40 godina. Ro en je i iveo u Ni{u. Umro je od tifusa 2. februara godine u Ose~ini, br Petrovi} Jelena, k}i Vladimira Petrovi}a iz Ose~ine, stara 35.godina, udova, umrla je 3. marta godine u Ose~ini od tifusa, br Popovi} Vladimir, ro en 21. januara godine u Ose~ini, zemqoradnik, star 36. godina, u braku 11. godina, umro od zadobijenih rana na Kostajniku 13. oktobra godine u Ose~ini, br Jankovi}-Vasiqevi} Krstivoj, ro en godine u Brata~i}u, srez podgorski, okrug vaqevski, o`ewen, u braku 6 godina, redov I ~ete I bataqona I pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca 21. januara godine, br Markovi} Miladin, zemqoradnik iz Livadica, srez moravski, okrug po`areva~ki, redov I ~ete I bataqona VIII puka II poziva, umro u Ose~ini 11. januara godine, br Odnosno Vojnoj bolnici u Ose~ini kako se tada govorilo. 3 Kazivawe direktora Op{tinske geodetske uprave u Ose~ini 13. maja godine. 4 Radi se o rednom broju upisa u mati~nu kwigu na strani Zavedni pod rednim brojevima od 838. do 925. upisani su u mati~nu kwigu na stranama od 129. do

133 Milorad Radoj~i} 6. Vaqarevi} Vlastimir, zemqoradnik iz Kru{evca, srez kru{eva~ki, redov III ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka umro od pegavca u Ose~ini 11. januara godine, br Petrovi} Aleksandar, zemqoradnik iz Ranilovi}a, srez kosmajski, okrug beogradski umro od pegavca u Ose~ini 15. januara godine, br Radojkovi} Mihailo, zemqoradnik iz Velikog Laola 6, umro od pegavca u Ose~ini, 15. januara godine, br Ne{i} Radosav, zemqoradnik iz Cerja, srez goluba~ki, borac III ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 17. januara godine, br Ga~i} Obrad, zemqoradnik iz Kusadka, srez jaseni~ki, okrug smederevski, redov III ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro u Ose~ini 17. januara godine, br Jankovi} Milo{, zemqoradnik iz Ven~ana, srez kolubarski okrug beogradski, pripadnik II ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva umro od pegavca 17. januara godine, br Petronijevi} \or e, zemqoradnik iz sela Bele vode, srez rasinski, okrug kru{eva~ki, redov IV ~ete II bataqona Kru{eva~kih kombinovanih trupa, umro od pegavca 17. januara godine, br Jankovi} Stoji}, zemqoradnik iz ^e{qevih Bara, srez ramski, okrug po`areva~ki, redov II ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro u Ose~ini..., br Markovi} Stevan, zemqoradnik iz Turije, srez zvi{ki, okrug po`areva~ki, redov III ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka, umro od pegavca u Ose- ~ini 15. januara godine, br Nedeqkovi} \ura, zemqoradnik iz Guberevca, srez kosmajski, okrug beogradski redov Pekarske ~ete Dunavske divizije II poziva, umro od od pegavca 15. januara godine, br Radoji~i} Radoje, zemqoradnik iz Pudaraca, srez gro~anski, okrug beogradski, redov III ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka, umro od pegavca u Ose~ini 19. januara godine, br Nedeqkovi} Milorad, zemqoradnik iz Trbu{nice, srez kolubarski, okrug beogradski, redov IV ~ete IV bataqona VII pe{adijskog puka Ipoziva, umro od pegavca u Ose~ini... br Marjanovi} Ilija, zemqoradnik iz Vite`eva, srez resavski, okrug moravski, redov II ~ete IV bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 18. januara godine, br Mari~i} Aleksandar, zemqoradnik iz Selevca, srez jaseni~ki, okruga smederevskog, podnarednik u poqskoj bolnici Dunavske divizije II poziva, umro u Ose~ini..., br Op{tina Petrovac na Mlavi. 138

134 Vojni~ko grobqe u Ose~ini 20. iz Beograda, blagajnik u Dunavskoj diviziji II poziva umro od pegavca u Ose~ini 19. januara godine, br Kitani} Dragomir, zemqoradnik iz Baba, srez kosmajski, okrug beogradski, redov IV ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 19. januara godine, br zemqoradnik iz Simonovi}a, srez takovski, okrug rudni~ki, redov II ~ete III bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro u Ose~ini 20. januara godine, br Markovi} Milo{, zemqoradnik iz Ven~ana, srez kolubarski, okrug beogradski, redov III ~ete III bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro je od pegavca u Ose~ini 20. januara godine, br Ivanovi} R. Milan, zemqoradnik iz Lozovika, srez ora{a~ki, okrug smederevski, redov I ~ete III batoqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 20. januara godine, br Radivojevi} Vojislav, zemqoradnik iz Zelenike, srez goluba~ki, okrug po`areva~ki, redov II ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca 20. januara godine, br Mi}i} Branko zemqoradnik iz Budi{i}a, srez ra evski, okruga podriwskog, redov I ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva umro od pegavca u Ose~ini 12. januara godine, br Miladinovi} Vladimir, ne zna se odakle je, redov V ~ete I bataqona Kru{eva~kih kombinovanih trupa, umro od pegavca u Ose~ini 12. januara godine, br Petrovi} Filip, zemqoradnik iz Zabr a, srez mlavski, okrug po`areva~ki, redov V ~ete II bataqona Kombinovanih kru{eva~kih trupa umro u Ose~ini 12. januara godine, br Trifunovi} Lazar iz Lipni~kog [ora, srez jadranski, okrug podriwski, iveo 28 godine umro u Ose~ini od pegavca 31. decembra godine, Mijailovi} Marko, zemqoradnik iz Lugav~ine, srez podunavski, okrug smederevski, redov II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka, umro od pegavca u Ose~ini 8. januara godine, br Mirkovi} Stanoje, zemqoradnik iz ]irikovca, srez i okrug po`areva~ki, redov II ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka, umro od pegavca 5. januara godine, br Pavlovi} Milovan, zemqoradnik iz Begove Le{nice, srez jadranski okrug podriwski, umro od pegavca u Ose~ini 21. januara godine, br \or zemqoradnik iz Lugav~ine, srez podunavski okrug smederevski, redov IV ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro u Ose~ini 21. januara godine, br Markovi} Milivoj, zemqoradnik iz Du~ine, srez kosmajski, okrug beogradski, redov I ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva umro od pegavca u Ose~ini 21. januara godine, br

135 Milorad Radoj~i} 35. \or evi} Milosav zemqoradnik iz Male Krsne, srez podunavski, okrug smederevski, redov II ~ete IV bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro u Ose~ini 21. januara godine, br Savi} Vuka{in, zemqoradnik iz Rusn(t)ova, srez i okrug ni{ki, redov IV ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 5. januara godine, br Bo{kovi} Veqko, zemqoradnik iz Gro{nice, srez gro{ni~ki (?), okrug kragujeva~ki, narednik III ~ete I bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 5. januara godine, br Rankovi} Milorad, zemqoradnik iz Vreoca, srez kolubarski, okrug beogradski, redov I ~ete IV bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro u Ose~ini 21. januara godine, br Jankovi} Dragomir, zemqoradnik iz Katrge, srez qubi}ki, okrug rudni~ki, redov IV ~ete III bataqona X pe{adijskog puka III poziva, umro u Ose- ~ini 6. januara godine, Ili} Milenko, zemqoradnik iz Aleksandrovca, srez moravski, okrug po`areva~ki, redov I ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro je od pegavca u Ose~ini, 7. januara godine, br \oki} Stanbol zemqoradnik iz Rafune, srez jablani~ki, okrug vrawski, redov I ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 7. januara godine, br Uro{evi} Mijailo, zemqoradnik iz Drlupe, srez kosmajski, okrug beogradski, redov I ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka, umro od pegavca u Ose~ini 7. januara godine, br Trifunovi} Miladin, zemqoradnik iz Dobriwe, srez mlavski, okrug po`areva~ki, redov I ~ete I bataqona IX pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 5. januara godine, br \or evi} Miloje, zemqoradnik iz sela Lipe, srez podunavski, okrug smederevski, redov II ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro u Ose~ini, br k}i Save Mitrovi}a, zemqoradnika iz Radaqa, srez ra evski, okrug podriwski, izbeglica, stara 15 godina, umrla od pegavca u Ose~ini 6. januara godine, br Antonijevi} Jovan, zemqoradnik iz Trbu{nice, srez jadranski, okrug podriwski, star 16 godina, izbeglica, umro od pegavca u Ose~ini 20. januara godine, br Bogdanovi} Svetozar, zemqoradnik iz Maruqevaca, srez i okrug po`areva~ki, redov VI eskadrona Kowi~kog diviziona Dunavske divizije, umro od pegavca u Ose~ini 28. decembra godine, br Radojka, k}i zemqoradnika iz Kamenice, srez jadranski, okrug podriwski, stara 11. godina, umrla od pegavca u Ose~ini 29. decembra godine, br

136 Vojni~ko grobqe u Ose~ini 49. Rudni~ki Stanija, zemqoradnik iz ^oke{ine, srez jadranski, okrug podriwski, izbeglica, umrla od pegavca u Ose~ini 29. novembra godine, br Petkovi} Lazar, zemqoradnik iz Bawana, srez i okrug skopqanski, komorxija III prekobrojnog pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose- ~ini 6. januara godine, br zemqoradnik iz Culina, srez ra evski, okrug podriwski, redov IV ~ete IV bataqona VI prekobrojnog pe{adijskog puka i poziva, umro od pegavca u Ose~ini 6. januara godine, br Mi}ovi} Pavle iz Vaqeva, ne zna se {ta je po zanimawu, borac IV ~ete I bataqona V pe{adijskog puka III poziva, umro od pegavca u Ose~ini 20. decembra godine, br Vu~eti} Milan, zemqoradnik iz Vrbi}a, srez ra evski, okrug podriwski, redov II ~ete I bataqona V pe{adijskog puka III poziva umro od pegavca u Ose~ini 20. decembra godine, br Jankovi} \or e, zemqoradnik iz Staw~eva, srez mlavski okrug po`areva~ki, redov III ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka I poziva umro u bolnici 15. decembra godine u Ose~ini, br Dimitrijevi} Milivoj, zemqoradnik iz Korenite, srez jadranski, okrug podriwski, redov Posledwe odbrane Dunavske divizije umro od pegavca u Ose~ini 27. decembra godine, br Stojkovi} Lazar, zemqoradnik iz sela Lipe, srez podunavski, okrug smederevski, redov II ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 27. decembra godine, br Bogdanovi} Savo, zemqoradnik iz Batovca, redov komorxija II poqske bolnice Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 28. decembra godine, br Cerovi} Rista, zemqoradnik iz Mal~inova, srez dobra~ki okrug topli~ki, podnarednik IV ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 28. decembra godine, br Ili} Milutin iz Beograda, ne zna se {ta je po zanimawu, podnarednik I ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 13. januara godine, br Stankovi} Milorad, zemqopradnik iz Raqe, srez podunavski okrug smederevski, redov I ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 13. januara godine, br Mladenovi} Qubomir, zemqoradnik iz Velikog Sela, srez i okrug po`areva~ki, redov IV ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 13. januara godine, br Petrovi} Dragutin, zemqoradnik srez mlavski okrug po`areva~ki, redov III ~ete I bataqona IX pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 4. januara godine, br

137 Milorad Radoj~i} 63. Korunovi} Petar, zemqoradnik iz Krepoqina, srez homoqski okrug po`areva~ki, redov III ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva umro od pegavca u Ose~ini 3. januara godine, br Stevanovi} Mijailo, zemqoradnik iz Oreovice, srez moravski okrug po`areva~ki, redov bolni~ar II poqske bolnice Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca 2 januara godine, br Markovi} Radosav, zemqoradnik iz Ku{iqeva, srez moravski, okrug po`areva~ki, redov II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 17. decembra godine, br Markovi} Joka, zemqoradnik iz Le{nice, srez jadranski, okrug podriwski, izbeglica, umro od pegavca u Ose~ini 28. decembra godine, br Ga~evi} Gospava, zemqoradnik iz Selenca, srez azbukova~ki, okrug podriwski, izbeglica, umrla od tifusa u Ose~ini 24. decembra godine, br Stojadin, (ne zna se odakle je), redov IV ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavcauose~ini 1. januara1915. godine, br Kalinovi} Dimitrije, zemqoradnik iz Brestova, srez resavski, okrug moravski, redov komorxija X (prvobitno pisalo II ) pe{adijskog puka III poziva, umro od pegavca u Ose~ini 13. januara godine, br Gazibari} Miodrag iz Jagodine, okrug moravski, redov vojni po{tar Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara godine, br zemqoradnik iz Vr~ina, srez gro~anski, okrug beogradski, kaplar I ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 8. januara godine, br Petronije, zemqoradnik iz Velikog Popovca, srez mlavski, okrug po`areva~ki, redov III ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca 20. januara godine, br Brki} Pavle, zemqoradnik iz Glu{aca, srez ma~vanski, okrug podriwski, redov Posledwe odbrane Drinske divizije na slu`bi pri Zavla~koj vojnoj stanici, umro od pegavca u Ose~ini 21. januara godine, br Markovi} Blagoje, zemqoradnik iz Dobre, srez goluba~ki, okrug po`areva~ki, podnarednik u I ~eti III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara godine, br Staleti} Stevan, zemqoradnik iz \ovdina, srez mlavski, okrug po`areva~ki, redov I ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara godine, br Ili} Kostantin, zemqoradnik iz Lugav~ine, srez podunavski, okrug smederevski, redov II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara godine, br

138 Vojni~ko grobqe u Ose~ini 77. zemqoradnik iz Saraoraca, srez ora{a~ki, okrug smederevski, redov IV ~ete V bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 9. januara godine, br Simeunovi} \ura, zemqoradnik iz Du~ine, srez kosmajski, okrug beogradski, redov II ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka, umro je od pegavca 9. januara godine u Ose~ini, br zemqoradnik iz Kusadka, srez jaseni~ki, okrug smederevski, redov II Krupove baterije, umro od pegavca u Ose~ini 25. decembra godine, br Vasiqevi} \uka, k}i Milovana Vasiqevi}a, zemqoradnika iz Zaja~e, srez jadranski, okrug podriwski, izbeglica, umrla od pegavca u Ose~ini 8. januara godine, br Ili} Vladimir, zemqoradnik iz Velike Krsne, srez jaseni~ki, okrug smederevski, redov II ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 8. januara1915. godine, br ^orbani} Petar, zemqoradnik iz Laznice, srez homoqski, okrug po`areva~ki, redov I ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 8. januara godine, br zemqoradnik iz Darosave, srez kolubarski, okrug beogradski, redov II ~ete III bataqona V pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 31. decembra godine, br Sovreni} Ak. Savka 7, zemqoradnik iz Borine, srez ra evski, okrug podriwski, umrla od pegavca u Ose~ini 12. januara godine, br Spasi} Nikola, zemqoradnik iz Lu~ice, srez i okrug po`areva~ki, redov V ~ete II bataqona Kru{eva~kih kombinovanih trupa, umro od pegavca u Ose~ini 7. januara godine, br Veqkovi} Vasilije, zemqoradnik iz Batovca, srez i okrug po`areva~ki, redov II ~ete I bataqona VIII pe{adijskog puka, umro je od pegavca u Ose~ini 20. januara godine, red. br Jovanovi} Dimitrije, zemqoradnik iz Me ulu`ja, srez kosmajski, okrug beogradski, redov Pekarske ~ete Dunavske divizije II poziva, umro je u Ose~ini 20. januara godine, red. br Jovi} An elko, zemqoradnik iz Dvori{ta, srez goluba~ki, okrug po`areva~ki, redov II ~ete III bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 25. decembra godine, br Nikoli} Stanojlo, zemqoradnik iz Trnov~e, srez mlavski, okrug po`areva~ki, redov V ~ete IV bataqona IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 23. decembra godine, br Mati} Milan, zemqoradnik iz Berana, srez i okrug po`areva~ki, redov III ~ete II bataqona IX pe{adijskog puka II poziva umro od pegavca u Ose- ~ini 22. decembra godine, br Bila dva puta upisana pod rednim brojem 917 i 69, pa je u ovom radu drugi put izostavqena. 143

139 Milorad Radoj~i} 91. Brankovi} Milan, zemqoradnik iz Golupca, srez goluba~ki, okrug po`areva~ki, redov komorxija IX pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 22. decembra godine, br Raki} \ura, zemqoradnik iz Vla{ke, srez kosmajski, okrug beogradski, redov II ~ete I bataqona XVIII pe{adijskog puka I poziva, umro od rana u Ose~ini 4. septembra godine, br Ili} Najdan, zemqoradnik iz Vasiqa, srez zaglavski, okrug topli~ki, redov II ~ete I bataqona III puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose- ~ini 4. septembra godine, br Zlatko, zemqoradnik iz Mrve{a, srez jablani~ki, okrug vrawski, redov IV ~ete III bataqona II pe{adijskog puka II poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 4. septembra godine, br Mickovi} Jordan, zemqoradnik iz Kru{evqa, srez kru{evski, okrug bitoqski, redov IV ~ete I bataqona XVII pe{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 6. septembra godine, br Vasi} Dragutin, zemqoradnik iz Tabanovi}a, srez ma~vanski, okrug podriwski, redov III ~ete IV bataqona VI pe{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra godine, br Jankovi} Filip, zemqoradnik iz Radenkovi}a, srez ma~vanski, okrug podriwski, redov Operativnog ubojnog slagali{ta II poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 10. oktobra godine, br Vasi} Milivoj, zemqoradnik iz Jabu~ja, srez tamnavski, okrug vaqevski, redov vozar III poziva, umro u Ose~ini 10. oktobra godine 10, br Vu~i}evi} Bogoqub, zemqoradnik iz sela Stubo, srez i okrug vaqevski, redov III ~ete II bataqona XVII pe{adijskog puka I poziva, umro od rana u Ose~ini 10. oktobra godine, br Zlatanovi} Ivko, zemqoradnik iz Jarebica, srez jadranski, okrug poriwski, redov III ~ete II bataqona VI pe{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra godine, br Jovanovi} Milosav, zemqoradnik iz Sibnice, srez i okrug moravski, kaplar II ~ete III bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra godine, br Crepuqarevi} Zaharija, zemqoradnik iz Semegweva, srez zlatiborski, okrug u`i~ki, redov II ~ete II bataqona IV pe{adijskog puka II poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra godine, br Dana 1/14. januara godine sve{tenik Vlad. Z. Proti} zabele`io je i ovo: " Usled ratnih prilika i zaraznih bolesti, a i zbog oskudice u sve{tenicima nije bilo mogu}e po redu opojavati niti pak po redu umirawa zavesti u ovu kwigu. Umirawe je bilo suvi{e veliko a i zbog odstupawa na{e vojske umrli od rednog broja 545. do 925. zapisani su u ovu kwigu tek posle oslobo ewa Otaxbine i zapisa ih paroh ose~inski Vlad. Z. Proti} u toku godine". 9 Zapisani od rednog broja 44. do 69. upisani su u mati~nu kwigu na stranama od 146 do Uzrok smrti nije upisan. 144

140 Vojni~ko grobqe u Ose~ini 103. Nikoli} Milivoj, zemqoradnik iz Gorobiqa, srez po`e{ki, okrug u`i~ki, redov IV ~ete IV bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini, 9. oktobra godine, br Andri} Dobrosav, (ne zna se odakle), redov II ~ete II bataqona XVII pe- {adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra godine, br Vesi} Miqko, zemqoradnik iz Karana, srez i okrug u`i~ki, redov IV ~ete I bataqona XVII pe{adijskog puka I poziva, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 9. oktobra godine, br Milo{evi} Milinko, zemqoradnik iz Stepojevca, srez kolubarski, okrug beogradski, redov Pekarske ~ete Kombinovane divizije, umro u Ose~ini 11. oktobra godine, br zemqoradnik iz Le{nice, srez jadranski, okrug podriwski, redov II ~ete III bataqona VI pe{adijskog puka I poziva umro u Ose- ~ini 12. oktobra godine, br Kne`evi} Velimir, zemqoradnik iz Petke, srez kolubarski, okrug beogradski, redov IV ~ete II bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 7. januara godine, br Radosavqevi} Jevrem, zemqoradnik iz Pauna, srez kolubarski, okrug vaqevski, redov pri {tabu Dunavske divizije II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 7. januara godine, br Papi} Vojislav, zemqoradnik iz Kova~evca, srez jaseni~ki, okrug smederevski, redov komorxija VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 7. januara godine, br Viti} Mijailo, zemqoradnik iz Kusadka, srez jaseni~ki, okrug smederevski, redov III ~ete II poziva VIII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 29. januara godine, br Mileti} Vladimir, zemqoradnik iz Resnika, srez vra~arski, okrug beogradski, kaplar III ~ete II bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 25. januara godine, br Milovanovi} Jovan iz Kora}ice, srez kosmajski, okrug beogradski, redov pri {tabu Dunavske divizije, umro od pegavca u Ose~ini 25. januara godine, br Trifunovi} Dragomir, zemqoradnik iz Borka, srez posavski, okrug beogradski, redov IV ~ete II bataqona VIII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 25. januara godine, br Stankovi} Milan, zemqoradnik iz Senaje, srez gro~anski, okrug beogardski, redov III ~ete II bataqona VIII pe{adijskog puka II poziva, umro od pegavca u Ose~ini 27. januara godine, br Duwi} Aleksandar, zemqoradnik iz Velike Krsne, srez jaseni~ki, okrug smederevski, redov III ~ete IV bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro od pegavca u Ose~ini 27. januara godine, br

141 Milorad Radoj~i} 117. Martinovi} Milo{, zemqoradnik iz [opi}a, srez kolubarski, okrug beogradski, redov I ~ete I bataqona VII pe{adijskog puka I poziva, umro u Ose~ini 21. februara godine, br Mi{kovi} Mihailo iz Metkovi}a, srez ma~vanski, okrug podriwski, redov IV ~ete IV bataqona VI pe{adijskog puka, umro je u Ose~ini 3. oktobra godine od zadobijenih povreda, br An elkovi} Luka, (ne zna se odakle je a nema ni podataka kojoj je jedinici pripadao), umro je od zadobijenih povreda u Ose~ini 3. avgusta godine, br Vuka{inovi} Svetislav, (ne zna se odakle je, niti se zna kojoj je jedinici pripadao), umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 4. avgusta godine, br Jawi} Vojin, zemqoradnik iz Prodora (verovatno Prwavora), srez kolubarski, okrug vaqevski, ne zna se kojoj je jedinici pripadao, umro od zadobijenih povreda u Ose~ini 4. avgusta godine, br. 4. Dvojica poznatih Ni{lija Me u nastradalima i sahrawenim u Vojni~kom grobqu u Ose~ini, verovatno ima vi{e poznatih i zanimqivih li~nosti. Mi za sada znamo za dvojicu. Indikativno je da su oba u nekom periodu svoga ivota bila vezana za Ni{ a preminuli su u januaru godine. Po{to se radi o poznatim li~nostima ukratko }emo ih predstaviti. Prvi je dr Aleksandar Zikopulos ro en godine u Papingenu, srez Zagorija, okrug Jawina, u gr~kom Epiru. Zavr{io je osnovnu {kolu, gimnaziju i maturu u Jawini a studije na Medicinskom fakultetu u Atini. Po zavr{enim studijama oti{ao je u Francusku i oko tri godine radio po pariskim bolnicama. Iz Pariza do{ao je u Ni{ i radio u ovom gradu. Otuda je upu}en na rad u sanitetsku slu`bu u Drugoj poqskoj bolnici Dunavske divizije II poziva. Tu se zarazio od pegavca i umro 2/ 3 januara godine. 12 Drugi je popularni karakterni glumac, odli~an peva~ i Lazarevi}, ro en 7. januara godine u Ni{u. Zavr{io je dva razreda gimnazije u Ni{u i Vojno-zanatlijsku {kolu u Kragujevcu. Igrao je u mnogim pozori{tima i putuju}im pozori{nim grupama. Veoma uspe{no tuma~io je mnoge dramske i karakterne uloge. Uz to bio je nadareni pesnik i autor dve zapa`ene zbirke pesama. Na alost zbog preteranog konzumirawa alkohola nije uspeo da iska`e svoj celokupni rasko{ni talenat. Oboleo je od pegavog tifusa i umro 19. januara godine u vojnoj bolnici u Ose~ini, gde je i sahrawen. 11 U napomeni od 1. januara godine paroh ose~inski Vlad. Z. Proti} pi{e: "Umrlog zapisanog pod brojme 926 za godinu. Kao i umrle zapiasne pod br zapisne u godini u kwizi umrlih naknadno je upisao paroh ose~inski Vlad. Z. Proti}, jer ih je na{ao zapiasne u jednom spisku Suda op{tine ose~inske". 12 Vojislav M. Suboti}: Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima godine, Beograd,

142 Vojni~ko grobqe u Ose~ini Autori ovih zapisa U mati~noj kwizi stoji i zabele{ka da je opelo uglavnom vr{io sve{tenik Zarija Proti} a da umrli nisu ispovedani i pri~e{}ivani. Ovaj sve{tenik je vodio i evidenciju o stradalima, bilo da je umrle odmah upisivao u mati~ne kwige ili da ih je prvo unosio u pomo}ne evidencije, a potom ih prepisao wegov sin Vladimir Z. Proti}, tako e, sve{tenik. Zahvaquju}i wihovom predanom radu, sa~uvani su nam i ovi zapisi u mati~nim kwigama, pa zaslu`uju da se o wima ne{to vi{e ka`e.. Zaharije Proti}, ili Zarija, kako su qudi obi~no govorili, ro en je 4. avgusta godine u Gorwoj Bukovici kod Qubovije, od majke Kosane i oca Vasilija Proti}a, poznatog bukovi~kog paroha. Poti~e iz poznate azbukova~ke porodice koja je iznedrila vi{e sve{tenika i drugih znamenitih li~nosti. Osnovnu {kolu u~io je u Qubovi i i U`icu, gde je zavr{io i dva razreda realke. Tre}i i ~etvrti razred gimnazije i Bogosloviju zavr{io je u Beogradu godine. Ve} 5. oktobra iste godine, sklopio je brak sa Smiqkom, k}erkom Petrije i Andrije Popovi}a, paroha lopatawskog. Dvadesetak dana kasnije, postao je akon stricu Kosti Proti}u u Beogradu. Od 27. avgusta godine bio je sve{tenik u Lopatwu i Ose~ini. Pored rada na duhovnom poqu, aktivno je u~estvovao i u dru{tvenom ivotu svoje sredine: osnovao je prvu zemqoradni~ku zadrugu u Lopatwu, organizovao osnivawe prve {kole u tom selu, nabavio zvona za crkvu u Ose~ini, itd. Aktivno je u~estvovao u prvom i drugom srpsko-turskom ratu kao vojni sve{tenik. Od 8. marta do oktobra godine, Zarija je bio interniran u Ne`ider (Ma arska). Po oslobo ewu vratio se u domovinu i nastavio slu`bu. Umro je 19. maja godine. U braku sa Smiqkom imao je sinove Vladimira, sve{tenika, i Dragoquba, inspektora Ministarstva saobra}aja. Zarijin ro eni brat bio je Grujica Proti}, poznati u~iteq u Ose~ini i okolini. Gruji~in sin Dragomir bio je aktivni poru~nik srpske vojske i komitski (~etni~ki) vojvoda, a poginuo je u borbi za oslobo ewe ju`ne Srbije i Makedonije na ^elopeku. 13 Bio je poznat kao istaknuta li~nost i nacionalni radnik u svom kraju. Podatke koje je uglavnom prikupio Zarija Proti}, u mati~nu kwigu zapisao je wegov sin Vladimir Z. Proti}, ro en 1. januara godine u Gorwoj Bukovici. Posle zavr{ene osnovne {kole i ni`e gimnazije [apcu i petog razreda u Vaqevu, upisao je i zavr{io Bogosloviju. Bio je o`ewen Katom k}erkom Pante Vukovi}a, trgovca i narodnog poslanika iz Stanine Reke kod Vaqeva.U Prvom svetskom ratu najpre je u~estvovao kao vojni sve{tenik III prekobrojnog puka Drinske divizije I poziva a potom Pontonirskog polubataqona Vardarske divizije, odnosno Jugoslovenske divizije. Umro je 13. avgusta godine. S tim u vezi, vredno je napomenuti da je Vladimir Z. Proti} sve ove podatke ispisao skoro kaligrafskim rukopisom. Ne samo da 13 "Glas crkve", [abac za godinu strane od 113. do 115. i od 145. do

143 Milorad Radoj~i} se trudio da sve te podatke lepo i ~itko ispi{e ve} se i svojski anga`ovao da sva ta slova imaju lep izgled u ~emu je, bez dileme, potpuno uspeo. Dunavske divizije II poziva i wena bolnica Na po~etku Prvog svetskog rata Dunavska divizija II poziva 14 u svom sastavu imala je: kowi~ki divizion, osmi i deveti puk II poziva, poqski artiqerijski divizon i pionirski polubataqon. Tako su tada wen sastav sa~iwavila: 2 eskadrona, 8 bataqona i 12 topova. Komandant ove divizije u to vreme bio je general{tabni pukovnik Milo{ Vasi} 15 a na~elnik {taba major Milutin M. Uskokovi} 16. Uglavnom je bila u sastavu Prve armije. Za vreme borbi na Ceru ona je bila na frontu Beograd, odnosno Grocka Golubac. Tih dana dobila je nare ewe da krene u pomo} II armiji. Neprekidno je mar{evala pravcem Po`arevac Raqa Obrenovac Vaqevo Pecka Bela Crkva Mramor. Ve} 12. septembra godine imala je zadatak da zauzme Mramor i uhvati vezu desno sa odredom pukovnika Mi{i}a na Milutinovom grobu a levo na Ra`wu sa Qubovijskim odredom, {to je i u~inila. Posle toga uspe{no je kontrolisala pravac Milutinov grob Mramor. Tih dana dobila je nare ewe da krene u pomo} II armiji, a 14. septembra ponovo je u{la u sastav I armije 17, koja je imala zadatak da se prikupi kod Pecke i dejstvuje u bok i pozadinu neprijateqa u pravcu Krupwa, odnosno Zavlake. Sutradan je veoma uspe{no dejstvovala na polo`aju Ravno brdo ali i sama trpela je velike gubitke. Samo II bataqon IX puka izgubio je 5 oficira i 450 vojnika. U toku 15 avgusta godine {tab Tre}e armije iz Vaqeva premestio se u selo Ose~inu. 18 Sedamnaestog septembra godine u 15 ~asova krenula je iz Pecke, da poja~a III armiju, jer je bio ugro`en putni pravac Pecka Ose~ina Vaqevo. Posebno zapa`enu ulogu Dunavska divizija II poziva imala u borbama za Ma~kov kamen, koje su vo ene od 14. do 22. septembra godine. Uspela je da osvoji kote 784 i 771, koja je sa Rujevskim rudnicima, bio solidan oslonac za prelazak u napad na polo`aju Ko{utwa stopa Ma~kov kamen Perunika {ume. Na taj na~in otvorena je i mogu}nost za redovnije snabdevawe. Ve} 19. septembra ujutro po ki{i i magli krenula je u odlu~uju}i napad na Ma~kov kamen. U toj borbi ova jedinica imala je qudi, me u kojima je bilo i dosta stare{ina Ponegde se pojavquje i pod imenom Brani~evski odred ili u sastavu sa jo{ nekim jedinicima ~ini taj odred. 15 Dok je Dunavskom divizijom I poziva na po~etku Prvog svetskog rata komandovao popularni pukovnik Milivoje An elkovi} Kajafa. 16 \or e Luki}: Bitka na Drini godine, Beograd,1966, str ^iji je {tab bio u Zavlaci kod Krupwa. 18 Dr \or e Kne`evi}: Krupaw i Ra evina u Prvom svetskom ratu, u kwizi Ra evina u pro- [losti, Beograd, 1986, str \or e Luki}: Bitka na Drini godine, Beograd,1966, str

144 Vojni~ko grobqe u Ose~ini U jesen godine, Tre}a na{a armija u{la je u Ose~inu i zauzela polo`aj na vencu planine Vla{i} iznad varo{ice.u Ose~ini bio je {tab Tre- }e armije a ona je bila tada puna izbeglica sa raznih strana, iz Podriwa najvi{e. Vojska je {irila tifus a `rtve su bile svakodnevne. 20 Nakon toga i Dunavska sivizija II poziva, poput ostalih jedinica, povla- ~ila se pred daleko brojnijim i tehni~ki nadmo}nijim protivnikom. Sedmog decembra godine izbila je na planinu Maqen i presekla put Vaqevo U`ice. U ~uvenoj Kolubarskoj bici ponovo je bila u sastavu Prve armije, pod Mi{i}a, i dala zna~ajan doprinos wenom uspehu. U to vreme wen sastav ~inili su: Rogati~ki odred, XVIII pe{adijski puk I poziva, II bataqon VIII pe{a dijskog puka I poziva, XII pe{adijski puk II poziva, XV prekobrojni pe{adijski puk III poziva, dva poqska i dva brzopotezna topa i dva Debanova topa 21. Za sve vreme delovawa na ovom prostoru, krajem i po~etkom godine, ova divizija imala je svoju bolnicu u Ose~ini. Prema kazivawu me{tana ona je bila sme{tena u staroj (gorwoj) zgradi Osnovne {kole i na prostoru oko we. Na alost nema pisanih podataka ni o wenoj opremqenosti, stru~nim radnicima anga`ovanim u ovoj bolnici, organizaciji ishrane i snabdevawa bolesnika i osobqa, le~ewu povre enih i obolelih, drugim re- ~ima o atmosferi koja je vladala u woj. Iz dostupnih izvora vidi se da je smrtnost wenih pacijenata bila velika i da su pored boraca te jedinice u woj spasa tra`ili i pripadnici drugih jednica, naro~ito kombinovaih kru- {eva~kih trpa, pa i civilna lica iz Ose~ine i okoline. Stara zgrada osnovne {kole u Ose~ini. J. Gruji~i}. Istorija ose~inskog kraja, Vaqevo, 1994, str Milan Radenkovi}: Kolubarska bitka, Beograd, 1959, str