Uredbe. Odluke. Re{ewa

Transcription

1 ISSN COBISS.SR-ID Beograd, 30. decembar Godina LXV broj 112 Cena ovog broja je 320 dinara. Godi{wa pretplata je dinara S A D A J Uredbe Uredba o bli`im uslovima za primenu mera za za{titu od prekomernog uvoza 3 Uredba o bli`im uslovima za primenu kompenzatornih mera 6 Uredba o sadr`ini i na~inu vo ewa informacionog sistema za{tite `ivotne sredine, metodologiji, strukturi, zajedni~kim osnovama, kategorijama i nivoima sakupqawa podataka, kao i o sadr`ini informacija o kojima se redovno i obavezno obave{tava javnost 15 Uredba o bli`im uslovima za primenu antidampin{kih mera 16 Uredba o prestanku va`ewa Uredbe o vo ewu mati~nih kwiga u diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima Jugoslavije u inostranstvu i o izdavawu izvoda i uverewa na osnovu tih kwiga 25 Odluke Odluka o izmenama i dopunama Odluke o rasporedu sredstava predvi enih Zakonom o buxetu Republike Srbije za godinu za realizaciju Nacionalnog investicionog plana 25 Odluka o osnivawu Privrednog dru{tva BB Cargo d.o.o. Beograd 34 Odluka o obrazovawu Komisije za kontrolu dr`avne pomo}i 37 Odluka o prekategorizaciji grani~nog prelaza Ja{a Tomi} prema Rumuniji 37 Re{ewa Re{ewe o upotrebi sredstava teku}e buxetske rezerve 38 Re{ewe o imenovawu ~lana Stru~ne grupe za sprovo ewe Sporazuma o pitawima sukcesije 39 Re{ewe o imenovawu zamenika predsednika Upravnog odbora Javnog preduze}a Nuklearni objekti Srbije 39 Re{ewe o razre{ewu i imenovawu predstavnika dru{tvenog kapitala u Upravnom odboru Dru{tvenog preduze}a Fabrika konditorskih proizvoda Ravanica, ]uprija 39 Re{ewe o imenovawu predstavnika dru{tvenog kapitala u Skup{tini i Upravnom odboru Preduze}a za vodne puteve Ivan Milutinovi} PIM a.d. Beograd u restrukturirawu 40 Re{ewe o razre{ewu direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe 40 Re{ewe o imenovawu direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe 40 Re{ewe o razre{ewu i imenovawu predstavnika dru{tvenog kapitala u Upravnom odboru Preduze}a za projektovawe i gra ewe KMG Trudbenik a.d. u restrukturirawu, Beograd 40 Re{ewe o davawu saglasnosti na Program poslovawa Javnog preduze}a Novinska agencija Tanjug za godinu 41 Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o ulagawu kapitala Javnog preduze}a Jugoimport-SDPR, Beograd za osnivawe privrednog dru{tva Kova~ki centar Vaqevo 41 Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o uspostavqawu saradwe (bratimqewu) op{tine Blace, Republika Srbija i op{tine Hmeqnik (Chmielnik), Republika Poqska 41

2 2 Broj decembar Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o uspostavqawu saradwe (bratimqewu) izme u op{tine Para}in, Republika Srbija i op{tine Perdika (ΠΕΡΔΙΚΑ), Republika Gr~ka 41 Re{ewe o davawu saglasnosti na Statut Nacionalne slu`be za zapo{qavawe 42 Re{ewe o stavqawu van snage Re{ewa o ustupawu carinske robe bez naknade 42 Re{ewe o utvr ivawu javnog interesa za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti zemqi{ta i objekata na zemqi{tu koji po zakonu mogu biti predmet eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti, radi izgradwe dalekovoda DV 2h110 kv br. 104/5 Stara Pazova In ija 42 Re{ewe o utvr ivawu javnog interesa za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti zemqi{ta i objekata na zemqi{tu koji po zakonu mogu biti predmet eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti, radi rekonstrukcije dalekovoda DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo 1 HE Zvornik 42 Re{ewe o utvr ivawu javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti, radi izgradwe objekta stacionarnog saobra}aja parkinga za putni~ke automobile du` ulice Svetog Save u Para}inu 43 Re{ewa o emisiji dr`avnih zapisa Republike Srbije 43 i 44 Pravilnici Pravilnik o na~inu i postupku prenosa neutro{enih buxetskih sredstava na ra~un izvr{ewa buxeta Republike Srbije 44 Pravilnik o obliku i sadr`ini obave{tewa o opasnom proizvodu 48 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o pripravni~kom sta`u i stru~nom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika 51 Pravilnik o akreditaciji zdravstvenih ustanova 54 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bli`im uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu`be 56 Pravilnik o bli`im uslovima, kriterijumima i standardima za sprovo ewe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije 59 Pravilnik o izdavawu vremenskog `iga 62 Pravilnik o prestanku va`ewa Pravilnika o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu u kudeqarama 68 Odluka o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture ~iji je osniva~ Republika Srbija na sve poslodavce koji obavqaju delatnost u oblasti kulture 68 Statistika Indeksi cena na malo za decembar godine 68 Indeksi tro{kova `ivota za decembar godine 68 Ustavni sud Odluka Ustavnog suda áu broj 44/ Fondovi Re{ewe o utvr ivawu visine naknade pogrebnih tro{kova za korisnike penzija za januar, februar i mart godine 71 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima, kriterijumima i merilima za zakqu~ivawe ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvr ivawe naknade za wihov rad za godinu 71 Finansijski plan Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe za godinu 77

3 30. decembar Broj Na osnovu ~lana 34. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/09) i ~lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi UREDBU o bli`im uslovima za primenu mera za za{titu od prekomernog uvoza á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovom uredbom ure uju se bli`i uslovi za primenu mera za za{titu od prekomernog uvoza u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (u daqem tekstu: STO) i propisima Evropske unije. ^lan 2. Mera za za{titu od prekomernog uvoza u smislu ~lana 34. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu (u daqem tekstu: Zakon) se mo`e primeniti na neki proizvod samo ukoliko se utvrdi da se takav proizvod uvozi u tako pove}anim koli~inama, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na doma}u proizvodwu i pod uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiqnu {tetu doma}oj industriji, koja proizvodi sli~ne ili direktno konkurentne proizvode. ^lan 3. Mera za za{titu od prekomernog uvoza ne primewuje se na uvoz proizvoda koji poti~e iz dr`ava u razvoju ~lanica STO, sve dok je udeo uvoza posmatranog proizvoda iz te dr`ave u Republiku Srbiju mawi od 3%, pod uslovom da dr- `ave u razvoju ~lanice STO sa mawe od 3% udela u uvozu, zajedno ne ~ine vi{e od 9% ukupnog uvoza posmatranog proizvoda u Republiku Srbiju. Uslovi za uvo ewe mera za za{titu od prekomernog uvoza ^lan 4. Vlada, na predlog ministarstva nadle`nog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja (u daqem tekstu: Ministarstvo) i po okon~awu postupka ispitivawa koje sprovodi Ministarstvo, mo`e da uvede mere za za{titu od prekomernog uvoza u ciqu otklawawa ili spre~avawa posledica ozbiqne {tete ili omogu}avawa doma}oj industriji da se prilagodi tr`i{nim uslovima, ako utvrdi: 1) da se posmatrani proizvod uvozi u Republiku Srbiju u tako pove}anim koli~inama, bilo u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na doma}u proizvodwu i pod uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiqnu {tetu doma}oj industriji, koja proizvodi sli~ne ili direktno konkurentne proizvode i 2) postojawe uzro~ne veze izme u pove}anog uvoza posmatranog proizvoda i ozbiqne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa. U smislu ove uredbe: 1) ozbiqna {teta iz ~lana 34. stav 2. ta~ka 1. Zakona, je zna~ajno op{te pogor{awe polo`aja doma}e industrije koje se utvr uje naro~ito na osnovu: pove}awa uvoza posmatranog proizvoda, pove}awe udela uvoza posmatranog proizvoda na tr- `i{tu Republike Srbije, smawewa prodaje, proizvodwe, produktivnosti, kori{}ewa kapaciteta, profita, zaposlenosti doma}ih proizvo a~a posmatranog proizvoda ili nekih drugih relevantnih faktora. UREDBE 2) opasnost od nastajawa ozbiqne {tete iz ~lana 34. stav 2. ta~ka 2. Zakona, je nedvosmislena pretwa da }e nastati ozbiqna {teta. 3) doma}a industrija iz ~lana 34. stav 2. ta~ka 3. Zakona, je ukupna proizvodwa svih doma}ih proizvo a~a sli~nih ili direktno konkurentnih proizvoda ili onih proizvo a- ~a ~ija ukupna zajedni~ka proizvodwa takvih proizvoda, ~ini prete`ni deo ukupne doma}e proizvodwe tih proizvoda. 4) sli~an proizvod je proizvod koji je identi~an ili sli~an u svim aspektima sa posmatranim proizvodom. 5) direktno konkurentan proizvod je proizvod koji predstavqa apsolutnu zamenu posmatranom proizvodu. Utvr ivawe ozbiqne {tete ili opasnosti od ozbiqne {tete ^lan 5. Ministarstvo analizira sve relevantne faktore objektivne i merqive prirode koji uti~u na stawe doma}e industrije, a naro~ito stepen i iznos pove}awa uvoza posmatranog proizvoda u apsolutnim i relativnim vrednostima, deo doma}eg tr`i{ta koji je preuzeo pove}ani uvoz, promene u nivou prodaje, proizvodwe, produktivnosti, iskori- {}enosti kapaciteta, profita, gubitaka i zaposlenosti. Postojawe uzro~ne veze izme u pove}anog uvoza i ozbiqne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa u doma- }oj industriji, mora biti nesumwivo dokazano. Za utvr ivawe ove uzro~ne veze, ne}e se uzimati u obzir ostali faktori koji prouzrokuju {tetu doma}oj industriji. Utvr ivawe postojawa opasnosti od nastanka ozbiqne {tete u smislu ~lana 34. stav 2. ta~ka 2. Zakona, kao i dokaza o daqem rastu uvoza, bi}e zasnovano na ~iwenicama, a ne na izjavama, naga awu ili eventualnoj mogu}nosti. áá. SPROVO\EWE POSTUPKA ISPITIVAWA ^lan 6. Ministarstvo sprovodi postupak ispitivawa ako su ispuweni uslovi iz ~l. 4. i 5. ove uredbe : 1) po slu`benoj du`nosti, na osnovu dovoqno dokaza o postojawu pove}anog uvoza, ozbiqne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa i uzro~ne veze ili 2) na osnovu zahteva doma}e industrije. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa podnosi se u pismenoj formi i sadr`i dokaze o: 1) pove}anom uvozu, 2) ozbiqnoj {teti ili opasnosti od nastajawa ozbiqne {tete saglasno ~lanu 4. ove uredbe i 3) uzro~noj vezi izme u pove}anog uvoza i ozbiqne {tete ili opasnosti od nastajawa ozbiqne {tete. Zahtev koji ne sadr`i relevantne dokaze ne smatra se potpunim. Smatra se da je zahtev podnet danom dostavqawa Ministarstvu. ^lan 7. Pre pokretawa postupka ispitivawa, Ministarstvo mo`e da obavi konsultacije sa zainteresovanim stranama koje mogu da podnesu dokaze o pove}anom uvozu, okolnostima u kojima se takav uvoz odvija, ozbiqnoj {teti ili opasnosti od wenog nastajawa i uzro~noj vezi izme u pove}anog uvoza i ozbiqne {tete. Vlada, na predlog Ministarstva, ukoliko postoji dovoqno dokaza o postojawu okolnosti iz ~l. 4. i 5. ove uredbe, donosi odluku o pokretawu postupka ispitivawa radi utvr ivawa tih okolnosti. Odluka iz stava 2. ovog ~lana sadr`i naro~ito: 1) tarifna oznaka, trgova~ki naziv i opis proizvoda koji su predmet postupka ispitivawa; 2) ime dr`ave ili dr`ava izvoza iz kojih poti~e prete- `ni deo proizvoda koji su predmet postupka ispitivawa i

4 4 Broj decembar ) rok, koji ne mo`e biti kra}i od petnaest dana od dana objavqivawa, u kom zainteresovane strane treba da dostave podatke na osnovu kojih zahtevaju da u~estvuju u postupku. Vlada }e, u skladu sa ~lanom 12. Sporazuma STO o merama za za{titu od prekomernog uvoza ( Sporazum o za- {titnim merama ), obavestiti nadle`no telo u STO o pokretawu postupka ispitivawa i svim drugim proceduralnim fazama i obezbedi}e odgovaraju}u priliku za konsultacije sa ~lanicama STO koje imaju bitan interes kao izvoznice datog proizvoda. Odluka iz stava 2. ovog ~lana se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Zainteresovane strane ^lan 8. Zainteresovane strane u smislu ove uredbe su: izvoznici ili strani proizvo a~i posmatranog proizvoda, wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima proizvo a~i ili izvoznici tih proizvoda ~ine ve}inu ~lanstva; uvoznici posmatranog proizvoda ili wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima uvoznici ~ine ve}inu na teritoriji Republike Srbije; vlade dr`ava izvoza; proizvo a~i sli~nih ili direktno konkurentnih proizvoda ili wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima proizvo a~i tih proizvoda ~ine ve}inu na teritoriji Republike Srbije. Zainteresovana strana mo`e, u roku navedenom u ~lanu 7. stav 3. ta~ka 3. ove uredbe, da podnese relevantne podatke i dokaze o potrebi da se uvede mera za za{titu od prekomernog uvoza. Neistiniti podaci ili podaci dostavqeni po isteku roka iz ~lana 7. stav 3. ta~ka 3. ove uredbe ne uzimaju se u obzir, a odluka Ministarstva zasniva se na raspolo`ivim podacima. Usmena rasprava ^lan 9. Zainteresovane strane du`ne su da dostave dokaze o mogu}em uticaju ishoda postupka na wih, a mogu da zahtevaju i da na te okolnosti iznesu dokaze na usmenoj raspravi. Ministarstvo omogu}ava zainteresovanim stranama da brane svoje interese u toku postupka ispitivawa i da na wihov zahtev, da na usmenoj raspravi kojoj prisustvuju i strane sa suprotnim interesima, iznesu svoje stavove, vode}i pri tome ra~una da se o~uva poverqivost podataka svih u~esnika u postupku. Informacije iznete usmeno, uzimaju se u obzir samo ako su potkrepqene dokazima, naknadno dostavqene u pismenoj formi i stavqene na uvid ostalim zainteresovanim stranama, vode}i ra~una o za{titi poverqivosti podataka. Prisustvo zainteresovanih strana na raspravi nije obavezno, a neprisustvovawe raspravi ne mo`e imati {tetne posledice. ááá. UVO\EWE MERA ZA ZA[TITU OD PREKOMERNOG UVOZA Predlog Vladi ^lan 10. Ministarstvo obave{tava Vladu o rezultatima postupka ispitivawa. Obave{tewe iz stava 1. ovog ~lana sadr`i analizu doma}e industrije, procenu pove}awa uvoza i wegovog uticaja na ozbiqnu {tetu ili na opasnost od wenog nastajawa, kao i predlog u vezi s potrebom uvo ewa mera za za{titu od prekomernog uvoza. Predlog iz stava 2. ovog ~lana sadr`i naro~ito podatke o: 1) obimu uvoza proizvoda koji je predmet ispitivawa, 2) uslovima uvoza i uticaju prekomernog uvoza na doma}u industriju, 3) delu doma}eg tr`i{ta koji je preuzeo pove}ani uvoz, 4) uzro~noj vezi izme u uvoza i ozbiqne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa, 5) okolnostima koje ukazuju na dugotrajnost pojave i 6) drugim okolnostima koje mogu da budu od uticaja na dono{ewe odluke o uvo ewu mera za za{titu. Koli~inska ograni~ewa ^lan 11. Mera za za{titu od prekomernog uvoza ima restriktivan efekat samo u meri neophodnoj da bi se spre~ila ili otklonila ozbiqna {teta i da bi se omogu}ilo prilago avawe. Mera za za{titu od prekomernog uvoza mo`e biti uvedena u vidu dodatne uvozne da`bine ili koli~inskog ograni~ewa. Ako se kao mera za za{titu od prekomernog uvoza uvede koli~insko ograni~ewe, uvoz ne mo`e da se ograni~i na koli~inu mawu od prose~ne koli~ine uvoza u trogodi- {wem periodu, koji prethodi periodu prekomernog uvoza na koji se odnosi postupak ispitivawa ili perioda za koji postoje statisti~ki podaci, osim ako je nesumwivo utvr- eno da je za spre~avawe ili otklawawe posledica ozbiqne {tete neophodan vi{i nivo za{tite. Kada se kvota raspore uje po dr`avama izvoza, Vlada mo`e da tra`i da se postigne sporazum oko udela u kvoti sa svim dr`avama koje imaju poseban interes za izvoz tih proizvoda u Republiku Srbiju. Vlada, na predlog Ministarstva, dr`avama, odnosno dr`avi sa kojom sporazum iz stava 3. ovog ~lana nije postignut, dodequje kvotu srazmerno koli~ini ili vrednosti uvoza posmatranog proizvoda iz te dr`ave, odnosno tih dr- `ava u prethodnom reprezentativnom periodu. Privremene mere ^lan 12. Vlada, na predlog Ministarstva, u hitnim slu~ajevima mo`e da uvede privremenu meru u obliku dodatne uvozne da`bine, u trajawu najdu`e od 200 dana, ako je u postupku ispitivawa utvr eno: 1) da je pove}ani uvoz prouzrokovao ili preti da prouzrokuje ozbiqnu {tetu, i 2) da bi odlagawe prouzrokovalo nastupawe te{ko otklowivih {tetnih posledica. Odluka Vlade o uvo ewu privremene mere za za{titu od prekomernog uvoza sadr`i i: 1) tarifnu oznaku, trgova~ki naziv i opis proizvoda koji su predmet mere za za{titu od prekomernog uvoza, 2) trajawe primene mere i 3) stopu dodatne da`bine. Odluka iz stava 2. ovog ~lana se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Povra}aj sredstva napla}enih po osnovu privremene mere shodno stavu 1. ovog ~lana, izvr{i}e se bez odlagawa ukoliko se kasnije u postupku ispitivawa utvrdi da pove- }ani uvoz nije prouzrokovao niti je postojala opasnost da prouzrokuje ozbiqnu {tetu doma}oj industriji. Odluka o uvo ewu kona~nih mera za za{titu od prekomernog uvoza ^lan 13. Vlada, na predlog Ministarstva, donosi odluku o uvo- ewu mera za za{titu od prekomernog uvoza, kada postoji dovoqno dokaza da pove}ani uvoz posmatranog proizvoda prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiqnu {tetu doma- }oj industriji. Odluka Vlade o uvo ewu mere za za{titu od prekomernog uvoza sadr`i naro~ito: 1) tarifnu oznaku, trgova~ki naziv i opis proizvoda koji su predmet mere za za{titu od prekomernog uvoza; 2) procenu uticaja prekomernog uvoza na nastanak ozbiqne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa u doma- }oj industriji;

5 30. decembar Broj ) vrstu i nivo mere za za{titu od prekomernog uvoza u slu~aju uvo ewa dodatne uvozne da`bine, odnosno obim i na~in odre ivawa kvota u slu~aju koli~inskog ograni~ewa; 4) trajawe mere za za{titu od prekomernog uvoza i 5) na~in postepene liberalizacije. Odluka iz stava 2. ovog ~lana se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Okon~awe postupka ispitivawa bez uvo ewa mera za za{titu od prekomernog uvoza ^lan 14. Postupak ispitivawa okon~ava se bez uvo ewa mera za za{titu od prekomernog uvoza kada: 1) rezultati postupka ispitivawa ne sadr`e dovoqno dokaza da prekomerni uvoz izaziva ili preti da izazove ozbiqnu {tetu doma}oj industriji ili 2) to zahteva interes Republike Srbije. Odluka iz stava 1. ovog ~lana se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Me uresorska saradwa ^lan 15. Nadle`na ministarstva i drugi organi du`ni su da na zahtev Ministarstva, dostave podatke vezane za uvo ewe, sprovo ewe, primenu i preispitivawe mera za za{titu od prekomernog uvoza. áâ. PRIMENA, TRAJAWE I PREISPITIVAWE MERA ZA ZA[TITU OD PREKOMERNOG UVOZA Primena mera ^lan 16. Mere za za{titu od prekomernog uvoza primewuju se na uvoz proizvoda u smislu ~lana 4. stav 1. ta~. 1. ove uredbe, nezavisno od dr`ave porekla. Mere za za{titu od prekomernog uvoza primewuju se samo u meri koja je potrebna da se spre~i ili otkloni ozbiqna {teta ili da se omogu}i prilago avawe doma}e industrije tr`i{nim uslovima. ^lan 17. Mere za za{titu od prekomernog uvoza ne primewuju se na proizvod ~ija je isporuka u toku u trenutku stupawa na snagu odluke o uvo ewu mere, pod uslovom da je krajwe odredi{te takvih proizvoda u Republici Srbiji i da ne mo`e da bude promeweno. Trajawe ^lan 18. Mera za za{titu od prekomernog uvoza ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni ili spre~i ozbiqna {teta, a najdu`e ~etiri godine od wenog uvo ewa, ukqu~uju}i i period primene privremene mere. Vlada, u redovnim vremenskim periodima postepeno smawuje stepen mere za za{titu koja se primewuje du`e od jedne godine. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, Vlada, na predlog Ministarstva, mo`e da produ`i period primene mere za za{titu od prekomernog uvoza ako utvrdi da: 1) je primena mere za za{titu od prekomernog uvoza i daqe neophodna za spre~avawe ili otklawawe posledica ozbiqne {tete i 2) postoje dokazi da se doma}a industrija prilago ava tr`i{nim uslovima. Ukupan rok primene mere za za{titu od prekomernog uvoza ne mo`e da bude du`i od osam godina od dana wenog uvo ewa, ukqu~uju}i i period primene privremene mere. Merom za za{titu od prekomernog uvoza ~ija je primena produ`ena u skladu sa st. 3. i 4. ovog ~lana, ne mo`e da se uvede vi{i stepen za{tite od stepena pre produ`ewa. Preispitivawe ^lan 19. Ministarstvo, po slu`benoj du`nosti, preispituje potrebu za primenom mere ili wenom liberalizacijom ako se mera primewuje du`e od tri godine. Postupak preispitivawa primene mere se vr{i, najkasnije pre isteka polovine perioda za koji je mera uvedena. Vlada mo`e, na predlog Ministarstva, da meru za za- {titu od prekomernog uvoza stavi van snage ili da ubrza smawivawe stepena za{tite. ^lan 20. Mera za za{titu od prekomernog uvoza ne mo`e da se uvede na uvoz proizvoda koji je prethodno bio predmet takve mere, pre isteka roka jednakog periodu primene takve mere. Rok iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e da bude kra}i od dve godine. Izuzetno od odredbe iz stava 2. ovog ~lana, ako posmatrani proizvod nije bio predmet mere za za{titu od prekomernog uvoza vi{e od dva puta u periodu od pet godina pre uvo ewa mere, mera za za{titu od prekomernog uvoza u trajawu od najdu`e 180 dana mo`e da se uvede po isteku roka od godinu dana. Upravni spor ^lan 21. Protiv odluke Vlade zainteresovana strana mo`e pokrenuti upravni spor pred nadle`nim sudom. Poverqivi podaci ^lan 22. Podaci koji su po prirodi poverqivi ili su pribavqeni od strana u postupku ispitivawa kao poverqivi, na obrazlo`en zahtev, tretiraju se kao poverqivi. Poverqivi podatak iz stava 1. ovog ~lana obuhvata podatak ~ije otkrivawe bi dalo prednost konkurenciji ili bi imalo zna~ajan negativan uticaj na stranu koja je dostavila podatak ili izvor iz kojeg je podatak pribavqen. Ministarstvo odnosno slu`bena lica ne mogu davati na uvid podatke koji su pribavqeni u skladu sa ovom uredbom za koje je strana koja je podatke dostavila zahtevala da budu tretirani kao poverqivi, bez izri~ite saglasnosti te strane u postupku. Sa`eti prikaz podataka nepoverqive prirode ^lan 23. Strane u postupku ispitivawa koje dostavqaju poverqive podatke, du`ne su da dostave i sa`eti prikaz tih podataka koji nije poverqivog karaktera, koji sadr`i dovoqno pojedinosti za razumevawe su{tine podataka koji su ozna~eni kao poverqivi. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, strane u postupku mogu da nazna~e da takve podatke nije mogu}e sa`eto prikazati, uz navo ewe razloga zbog kojih sa~iwavawe sa`etog prikaza nije mogu}e. Ako Ministarstvo oceni da zahtev za po{tovawe poverqivosti nije opravdan, a strana koja dostavqa podatak odbije da podatke u~ini dostupnim ili da omogu}i otkrivawe podataka u op{tem ili sa`etom obliku, takav podatak se ne uzima u obzir, osim ako se na zadovoqavaju}i na- ~in mo`e dokazati iz drugih izvora da je podatak ta~an. Uvid u podatke ^lan 24. Podaci pribavqeni u skladu sa ovom uredbom mogu se koristiti iskqu~ivo u svrhe za koje su tra`eni. Ministarstvo mo`e da omogu}i uvid u op{te podatke, naro~ito razloge i dokaze na kojima su zasnovane odluke donete u skladu sa ovom uredbom. Prilikom svakog uvida u podatke moraju se uzeti u obzir legitimni interesi strana u postupku da se ne otkrivaju wihove poslovne tajne.

6 6 Broj decembar U toku postupka ispitivawa, na zahtev bilo koje strane u postupku (uvoznika, izvoznika i predstavnika dr`ave izvoza), Ministarstvo daje na uvid podatke sadr`ane u sa- `etom prikazu nepoverqive prirode na osnovu kojih je doneta odluka da se: 1) uvede privremena mera ili 2) uvede kona~na mera ili 3) da se obustavi postupak ispitivawa bez uvo ewa mera. Zahtev za uvid u podatke podnosi se pismeno, najkasnije 30 dana od objavqivawa odluke o uvo ewu privremenih mera, kona~nih mera ili o obustavqawu postupka ispitivawa bez uvo ewa mera. â. NAPLATA DA@BINA ^lan 25. Naplatu privremenih, odnosno kona~nih da`bina uvedenih kao mera za za{titu od prekomernog uvoza, vr{e carinski organi u iznosu, odnosno po stopi utvr enoj odlukom o uvo ewu mere, u skladu sa carinskim propisima. Carinski organi du`ni su da dostavqaju Ministarstvu mese~ne izve{taje o uvozu proizvoda koji su predmet mera za za{titu od prekomernog uvoza, kao i o iznosima dodatnih napla}enih da`bina. Povra}aj iznosa napla}enog po osnovu privremene mere iz ~lana 12. stav 4. ove uredbe, kao i naknadna naplata i povra}aj vi{e napla}enih dodatnih uvoznih da`bina, vr- {i se u skladu sa carinskim propisima. âá. TRO[KOVI POSTUPKA Obaveza pla}awa tro{kova ^lan 26. Kada se postupak ispitivawa pokrene po slu`benoj du`nosti, svi tro{kovi nastali u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz buxeta. Kada se postupak ispitivawa pokrenut na zahtev doma- }eg proizvo a~a, okon~a uvo ewem kona~ne mere za{tite od prekomernog uvoza, svi tro{kovi nastali u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz buxeta. Kada se u postupku ispitivawa pokrenutom na zahtev doma}eg proizvo a~a, ustanovi da nisu ispuweni uslovi za uvo ewe kona~ne mere, sve tro{kove nastale u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, snose podnosilac ili podnosioci zahteva. Visina tro{kova ^lan 27. Visinu tro{kova postupka utvr uje Ministarstvo, u skladu sa ~lanom 16. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu. Kada zahtev podnosi vi{e podnosilaca, ili je podnet u ime vi{e podnosilaca, svaki podnosilac je solidarno odgovoran za pla}awe tro{kova postupka. Tro{kovi izvo ewa pojedinih dokaza ^lan 28. Izuzetno od odredbe ~lana 26. stav 2. ove uredbe, sve vanredne tro{kove u postupku, a naro~ito tro{kove koji su nastali u vezi sa izvo ewem dokaza van sedi{ta Ministarstva, snosi podnosilac ili podnosioci zahteva. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, podnosilac ili podnosioci, imaju obavezu da, na zahtev Ministarstva, u roku od mesec dana od prijema zahteva za pla}awe, uplate predujam kojim pokrivaju tro{kove izvo ewa dokaza. Kada se pla}awe na ime tro{kova iz stava 2. ovog ~lana ne izvr{i u roku, dokaz za ~ije izvo ewe je tra`eno pla- }awe ne}e biti izveden. Naplata tro{kova ^lan 29. U slu~ajevima na koje se ukazuje u ~lanu 26. stav 3. ove uredbe, po{to odluka o okon~awu postupka ispitivawa postane kona~na i izvr{na, Ministarstvo obave{tava podnosioca/podnosioce zahteva o kalkulaciji tro{kova postupka. Podnosilac/podnosioci zahteva su du`ni da izvr{e pla}awe iznosa iz stava 1. ovog ~lana u roku od mesec dana od prijema obra~una. Obezbe ewe ^lan 30. Kada je doneta odluka o pokretawu postupka ispitivawa, Ministarstvo mo`e da zahteva od podnosioca ili podnosilaca zahteva, da polo`e obezbe ewe u iznosu koji odgovara procewenom iznosu tro{kova koji mogu nastati u postupku odnosno u vezi sa postupkom. Obezbe ewe mo`e da bude u obliku jemstva ili depozita polo`enog na poseban ra~un, u skladu sa carinskim propisima. âáá. ZAVR[NE ODREDBE Prestanak va`ewa ranijeg propisa ^lan 31. Danom stupawa na snagu ove uredbe prestaje da va`i Uredba o bli`im uslovima za primenu mera za{tite od prekomernog uvoza ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/06). Stupawe na snagu ^lan 32. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 33. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/09) i ~lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi UREDBU o bli`im uslovima za primenu kompenzatornih mera á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovom uredbom ure uju se bli`i uslovi za primenu kompenzatornih mera, u skladu sa pravilima Svetske trovinske organizacije (u daqem tekstu: STO) i propisima Evropske unije. A. SUBVENCIJE KOJE PODLE@U KOMPENZATORNIM MERAMA Subvencije ^lan 2. Subvencija, u smislu ~lana 32. stav 2. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu (u daqem tekstu: Zakon) je direktni ili indirektni finansijski doprinos ili bilo koja podr{ka, cenama ili dohotku, koji obezbe uje vlada u dr`avi porekla, odnosno izvoza proizvoda u korist proizvo a~a, proizvodwe, izvoza ili transporta takvih proizvo-

7 30. decembar Broj da u Republiku Srbiju ~ime primaoci subvencije ostvaruju neku korist. Finansijski doprinos iz stava 1. ovog ~lana je: 1) direktni prenos dr`avnih sredstava (donacije, zajmovi, uve}awe akcijskog kapitala i sl.) ili mogu}i direktan transfer sredstava ili preuzimawe obaveza (davawe garancije za zajmove i sl.); 2) odricawe dr`ave od dospelog javnog prihoda ili nenapla}ivawe takvog prihoda (carina, porez, poreski podsticaji i sl.); 3) proizvodwa ili nabavka robe ili pru`awe usluga od strane dr`ave, osim za potrebe op{te infrastrukture (izgradwe puteva itd.); 4) upla}ivawe u odre ene fondove ili poveravawe ili davawe naloga od strane vlade drugim licima da izvr- {e neku od aktivnosti iz ta~ ovog stava. Zabrawene subvencije ^lan 3. Zabrawene subvencije su subvencije koje su uslovqene: 1) izvoznim uspehom ili 2) upotrebom doma}ih umesto stranih proizvoda. Smatra se da subvencija zavisi od izvoznog uspeha kada je na osnovu ~iwenica utvr eno, da odobravawe subvencije, iako zakonom nije uslovqeno izvoznim rezultatima, zavisi od stvarnog ili o~ekivanog izvoza ili prihoda od izvoza. ^iwenica da se subvencija odobrava izvozniku, nije dovoqna da se takva subvencija smatra izvoznom subvencijom, u smislu ove uredbe. Odredbe ovog ~lana ne primewuje se na poqoprivredne proizvode u skladu sa pravilima STO. Specifi~ne subvencije ^lan 4. Smatra se da je subvencija specifi~na za neko preduze}e ili industriju, ili grupe preduze}a ili industrije ako dr`avni organ koji je odobrava, ili propisi na osnovu kojih se odobrava, izri~ito ograni~avaju subvencionisawe za odre ena preduze}a ili industriju, ili grupe preduze}a ili industrije. Smatra se da subvenicija nije specifi~na kada propisi utvr uju objektivne kriterijume ili uslove za primawe ili visinu subvencije, a nadle`ni organ koji daje subveniciju primewuju te kriterijume ili uslove jednako prema svim preduze}ima. U slu~aju sumwe da je subvencija specifi~na razmatraju se i slede}i faktori: kori{}ewe programa subvencionisawa samo u ograni~enom broju odre enih preduze}a, prete`no kori{}ewe u nekim preduze}ima, odobravawe neproporcionalno velikih iznosa subvencija odre enim preduze}ima i na~in na koji organ koji odobrava subvencije koristi svoje diskreciono pravo pri dono{ewu odluke o odobravawu subvencije, informacije o u~estalosti odbijawa ili odobravawa zahteva za subvencionisawe i obrazlo`ewa takvih odluka, kao i aktivnosti nadle`nog organa koji odobrava subvenciju, i vremensko trajawe programa subvencionisawa. Smatra se da je specifi~na subvencija ona koja se daje preduze}u sa sedi{tem u odre enom podru~ju u kojem je nadle`an organ koji daje subvenciju. Utvr ivawe ili mewawe op{te va`e}ih poreskih stopa na svim nivoima vlasti koje imaju pravo da to ~ine, ne}e se smatrati specifi~nom subvencijom. Zabrawena subvencija iz ~lana 3. ove uredbe smatra se specifi~nom subvencijom. Utvr ivawe specifi~nosti subvencije mora da se zasniva na ~iwenicama i relevantnim dokazima. Prijavqivawe subvencija ^lan 5. Ministarstvo nadle`no za poslove ekonomije i regionalnog razvoja (u daqem tekstu: Ministarstvo) prijavquje nadle`nom telu STO specifi~ne subvencije koje su odobrene ili se primewuju na teritoriji Republike Srbije. Prijava mora da sadr`i: 1) vrstu subvencije (donacija, zajam, poreska olak{ica itd.); 2) subvenciju po jedinici proizvoda ili u slu~ajevima kada to nije mogu}e, ukupan iznos ili godi{wi buxetski izdatak za tu subvenciju (ukqu~uju}i, ako je mogu}e, prose~nu subvenciju po jedinici proizvoda u prethodnoj godini); 3) ciq i/ili namenu subvencionisawa; 4) trajawe subvencionisawa i/ili druge rokove u vezi sa tim; 5) statisti~ke podatke koji omogu}avaju procenu efekata u trgovini prouzrokovane subvencionisawem B. KOMPENZATORNE MERE Kompenzatorne mere ^lan 6. Kompenzatorna mera u smislu ~lana 32. ta~ka 1. Zakona, je posebna da`bina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklawawa negativnih uticaja subvencionisawa, koje se vr{i u dr`avi porekla, odnosno izvoza proizvoda. Uslovi za uvo ewe kompenzatornih mera ^lan 7. Vlada, u smislu ~lana 33. Zakona, uvodi kompenzatorne da`bine na predlog Ministarstva i po okon~awu postupka ispitivawa koje sprovodi Ministarstvo u skladu sa ovom uredbom, ukoliko se utvrdi da postoji: 1) subvencija u smislu ~lana 4. ove uredbe, 2) {teta po doma}u industriju ili opasnost od nastanka {tete, u smislu ~lana 12. stav 1. ove uredbe i 3) postojawe uzro~ne veze izme u subvencije i {tete. Doma}a industrija ^lan 8. Doma}a industrija u smislu ove uredbe, odnosi se na sve doma}e proizvo a~e sli~nih proizvoda ili na one ~ija ukupna proizvodwa predstavqa prete`ni deo ukupne doma- }e proizvodwe tih proizvoda, osim onih proizvo a~a koji su povezani sa uvoznicima ili izvoznicima subvencionisanih proizvoda u Republiku Srbiju ili proizvo a~a koji su istovremeno i uvoznici takvih proizvoda. Doma}i proizvo a~i su povezani sa uvoznicima ili izvoznicima subvencionisanih proizvoda u Republiku Srbiju ukoliko: 1) oni direktno ili indirektno kontroli{u uvoznike ili izvoznike subvencionisanih proizvoda u Republiku Srbiju ili 2) su direktno ili indirektno kontrolisani od uvoznika ili izvoznika subvencionisanih proizvoda u Republiku Srbiju ili 3) ih direktno ili indirektno kontroli{e neka tre}a strana koja istovremeno kontroli{e i uvoznike ili izvoznike subvencionisanih proizvoda u Republiku Srbiju ili 4) zajedno sa uvoznicima ili izvoznicima subvencionisanih proizvoda u Republiku Srbiju, direktno ili indirektno kontroli{u tre}u stranu, pod uslovom da postoji osnov za sumwu da taj odnos mo`e da uti~e na ove proizvo a~e da se pona{aju druga~ije od nepovezanih doma}ih proizvo a~a. Smatra se da doma}i proizvo a~i, uvoznici ili izvoznici kontroli{u druge proizvo a~e, uvoznike ili izvoznike kada je neko od wih u poziciji da pravno ili fakti~ki ograni~ava ili upravqa drugim. Sli~an proizvod ^lan 9. Sli~an proizvod, u smislu ove uredbe, je proizvod koji je identi~an to jest jednak u svim aspektima posmatra-

8 8 Broj decembar nom proizvodu ili u odsustvu takvog proizvoda drugi proizvod koji iako nije isti u svakom pogledu ima karakteristike posmatranog proizvoda. áá. IZNOS SUBVENCIJE KOJA PODLE@E KOMPENZATORNIM DA@BINAMA Izra~unavawe iznosa subvencije koja podle`e kompenzatornim da`binama ^lan 10. Iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim da- `binama mora biti specifi~na subvencija i utvr uje se u toku postupka ispitivawa u odnosu na vrednost podr{ke dr`ave porekla ili dr`ave izvoza koju prima proizvo a~ ili izvoznik takvih proizvoda, za izvoz istih u Republiku Srbiju. Ispitivawe obuhvata period koji odgovara ra~unovodstvenoj godini primaoca subvencije, koja neposredno prethodi pokretawu postupka ispitivawa, ili drugi period koji prethodi pokretawu postupka ispitivawa za koji postoje pouzdani finansijski i drugi podaci, a koji ne mo- `e biti kra}i od {est meseci. Za potrebe ove uredbe, iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim da`binama izra~unava se u smislu koristi za primaoca za koju se utvrdi da je postojala u toku perioda ispitivawa. Prilikom izra~unavawa koristi za primaoca subvencije, ima se u vidu da: 1) davawe akcijskog kapitala od strane dr`ave ne predstavqa korist za primaoca, osim ako investirawe nije u skladu sa uobi~ajenom praksom investirawa privatnih investitora na teritoriji dr`ave porekla i/ili dr`ave izvoza; 2) odobravawe dr`avnog zajma ne predstavqa korist za primaoca, osim ako ne postoji razlika izme u iznosa koji preduze}e pla}a za dr`avni zajam i iznosa koji bi preduze- }e platilo za odgovaraju}i komercijalni zajam koji bi se mogao dobiti na tr`i{tu. Kada postoji razlika, takav iznos predstavqa korist; 3) zajam za koji garantuje dr`ava ne predstavqa korist za primaoca, kada ne postoji razlika izme u iznosa koji pla- }a korisnik zajma za koji garantuje dr`ava i iznosa koji bi se pla}ao za sli~an komercijalni zajam bez dr`avne garancije. Kada postoji razlika, takav iznos predstavqa korist; 4) obezbe ivawe proizvodima ili uslugama ili kupovina proizvoda od strane dr`ave, ne predstavqa korist za primaoca ako se to obezbe ivawe vr{i uz odgovaraju}u finansijsku naknadu. Naknada se smatra odgovaraju}om ako je u skladu sa preovla uju}im tr`i{nim uslovima u dr`avi obezbe ivawa (nabavke) ili kupovine (ukqu~uju}i cenu, kvalitet, dostupnost, marketin{ke uslove, transport i druge uslove kupovine ili prodaje). Op{ta pravila za izra~unavawe subvencija ^lan 11. Iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim da- `binama, utvr uje se po jedinici subvencionisanog proizvoda uvezenog u Republiku Srbiju. Prilikom utvr ivawa iznosa subvencije, od iznosa ukupne subvencije odbijaju se slede}i tro{kovi: 1) tro{kovi prijavqivawa ili drugi izdaci koji nastanu u vezi sa prijavqivawem za dobijawe subvencije, odnosno wenim dobijawem i 2) izvozne carine, da`bine i druga pla}awa u vezi sa izvozom proizvoda u Republiku Srbiju, ~ija je svrha samo otklawawe {tetnih posledica subvencionisawa. Kada se subvencija ne daje u odnosu na koli~inu proizvedenog, prera enog, izvezenenog ili transportovanog proizvoda, iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim da`binama utvr uje se raspodelom vrednosti ukupnog subvencionisawa u odnosu na nivo proizvodwe, prodaje ili izvoza posmatranog proizvoda u toku perioda ispitivawa subvencionisawa. Kada subvencija mo`e biti povezana sa nabavkom ili budu}om nabavkom osnovnih sredstava, iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim da`binama se raspodequje na period koji odra`ava uobi~ajenu amortizaciju takvih sredstava u odre enom privrednom sektoru. Kada osnovna sredstva ne podle`u amortizaciji, subvencija za nabavku takvih sredstava smatra se zajmom bez kamate, a iznos subvencije se utvr uje u visini uobi~ajene kamate za komercijalni zajam. Kada subvencija ne mo`e biti povezana sa nabavkom osnovnih sredstava, iznos koristi dobijene u toku perioda ispitivawa se po pravilu pripisuje tom periodu i raspodequje kao {to je opisano u stavu 2. ovog ~lana, osim ako se ne utvrde posebne okolnosti koje opravdavaju pripisivawe iznosa koristi nekom drugom periodu. ááá. [TETA Utvr ivawe {tete ^lan 12. [teta je materijalna {teta naneta doma}oj industriji, opasnost od materijalne {tete ili materijalno zaostajawe u razvoju takve industrije. Utvr ivawe {tete vr{i se na osnovu dokaza i objektivne analize: 1) obima subvencionisanog uvoza i uticaja subvencionisanog uvoza na cene na tr`i{tu Republike Srbije sli~nih proizvoda i 2) uticaja subvencionisanog uvoza na doma}e proizvo- a~e sli~nih proizvoda. Ministarstvo u okviru postupka ispitivawa utvr uje da li je do{lo do zna~ajnog pove}awa subvencionisanog uvoza, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na proizvodwu ili potro{wu u Republici Srbiji, da li su cene subvencionisanog uvoza bile zna~ajno ni`e u pore ewu sa cenama istih proizvoda doma}ih proizvo a~a ili da li je takav uvoz izazvao zna~ajan pad cena ili je spre~io porast cena do kog bi ina~e do{lo, pri ~emu jedan ili vi- {e navedenih faktora ne}e obavezno imati odlu~uju}i uticaj prilikom dono{ewa odluke. Kada je uvoz proizvoda iz vi{e dr`ava istovremeno predmet postupka ispitivawa, efekti ovakvog uvoza se kumulativno procewuju samo ako se utvrdi da je: 1) iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim da- `binama za uvoz iz svake dr`ave pojedina~no ve}i od minimalnog (de minimis) koji iznosi 1% od vrednosti (ad valorem), a za dr`ave u razvoju 2% i da obim uvoza iz svake dr- `ave pojedina~no nije zanemarqiv i 2) kumulativna procena efekata uvoza primerena uslovima konkurencije izme u uvoznih proizvoda i sli~nog doma}eg proizvoda. Ispitivawe uticaja subvencionisanog uvoza na doma- }u industriju obuhvata procenu svih relevantnih ekonomskih faktora i pokazateqa koji uti~u na stawe doma}e proizvodwe, ukqu~uju}i visinu iznosa subvencije podlo- `ne kompenzatornim da`binama, stvarni i potencijalni pad prodaje, proizvodwe, profita, udela na tr`i{tu, produktivnosti, prihoda od ulagawa ili iskori{}enosti kapaciteta; faktore koji uti~u na doma}e cene; stvarni ili potencijalni uticaj na nov~ane tokove, zalihe, zaposlenost, plate, rast, mogu}nost uve}awa kapitala ili ulagawa ili druge elemente, pri ~emu jedan ili vi{e navedenih faktora ne}e obavezno imati odlu~uju}i uticaj prilikom dono{ewa odluke. Uticaj subvencionisanog uvoza procewuje se u odnosu na doma}u proizvodwu sli~nog proizvoda, kada raspolo`ivi podaci dozvoqavaju odvojenu identifikaciju te proizvodwe na osnovu proizvodnog procesa, prodaje, proizvo a- ~a i profita. Ako odvojena identifikacija te proizvodwe nije mogu}a, uticaj subvencionisanog uvoza se procewuje ispitivawem proizvodwe naju`e grupe proizvodnog asortimana, koja obuhvata sli~an proizvod, za koji se mogu obezbediti neophodni podaci.

9 30. decembar Broj Opasnost od nastanka {tete ^lan 13. Ministarstvo je du`no da utvr ivawe postojawa opasnosti od nastanka materijalne {tete vr{i iskqu~ivo na osnovu ~iwenica, kao i da jasno predvidi promenu uslova koji bi doveli do materijalne {tete prouzrokovane subvencionisawem, koja mora biti neminovna. Pokazateqi koje Ministarstvo uzima u obzir prilikom utvr ivawa ~iwenica iz stava 1. ovog ~lana, ukqu~uju: 1) vrstu subvencije ili subvencija i wihov o~ekivani uticaj na trgovinu, 2) znatnu stopu porasta subvencionisanog uvoza na doma}e tr`i{te, {to ukazuje na verovatno}u znatnog pove}awa uvoza, 3) raspolo`ive kapacitete izvoznika ili neminovno i znatno pove}awe tih kapaciteta, {to ukazuje na verovatno}u znatnog pove}awa subvencionisanog izvoza u Republiku Srbiju, uzimaju}i u obzir mogu}nost drugih izvoznih tr`i{ta da apsorbuju dodatni izvoz, 4) uvozne cene, koje dovode do zna~ajnog smawewa ili spre~avaju pove}awe doma}ih cena do koga bi ina~e do{lo, {to bi verovatno prouzrokovalo pove}anu potra`wu za novim uvozom i 5) zalihe proizvoda koji je predmet ispitivawa. Nijedan od pokazateqa iz stava 2. ovog ~lana sam po sebi ne mo`e imati odlu~uju}i zna~aj za dono{ewe odluke, ali svi zajedno moraju ukazivati na postojawe daqeg subvencionisanog uvoza i nastupawe materijalne {tete ako se ne preduzmu odgovaraju}e mere. Ako postoji opasnost od nastajawa {tete zbog subvencionisanog uvoza, sa posebnom pa`wom }e se razmatrati i odlu~ivati o primeni kompenzatornih mera. Utvr ivawe uzro~ne veze izme u subvencionisanog uvoza i {tete ^lan 14. Ministarstvo, na osnovu svih relevantnih dokaza, utvr uje da subvencionisani uvoz izaziva {tetu doma}oj industriji i da obim i/ili cene subvencionisanog uvoza u tolikoj meri uti~u na doma}u industriju da se taj uticaj karakteri{e kao materijalan. Ministarstvo ispituje sve poznate pokazateqe, osim subvencionisanog uvoza, koji istovremeno nanose {tetu doma}oj industriji, pri ~emu se {teta koju izazivaju ovi pokazateqi ne sme pripisivati subvencionisanom uvozu. Pokazateqi koji, u ovom smislu mogu biti relevantni, obuhvataju naro~ito: 1) obim i cene nesubvencionisanog uvoza; 2) smawewe tra`we ili promenu u modelima potro{we; 3) restriktivnu trgovinsku praksu i konkurenciju izme u doma}ih i stranih proizvo a~a; 4) tehnolo{ki razvoj proizvo a~a uvezenih proizvoda; 5) izvozne rezultate i produktivnost doma}e industrije. áâ. SPROVO\EWE POSTUPKA ISPITIVAWA Pokretawe postupka ispitivawa ^lan 15. Ministarstvo, u skladu sa ~lanom 7. ove uredbe, sprovodi postupak ispitivawa na osnovu pismenog zahteva doma}e industrije ili lica koja su oni ovlastili za podno- {ewe takvog zahteva, a izuzetno mo`e da donese odluku da pokrene postupak ispitivawa ex officio, na osnovu dovoqno dokaza o postojawu subvencije, {tete i uzro~ne veze. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa ^lan 16. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa se podnosi Ministarstvu preporu~enom pismenom po{iqkom i mora da sadr`i dokaze o postojawu: 1) subvencije, 2) {tete u smislu ~lana 12. stava 1. ove uredbe i 3) uzro~ne veze izme u navodno subvencionisanog uvoza i navodne {tete. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa sadr`i neophodne dokaze o postojawu subvencije koja podle`e kompenzatornoj da`bini (ako je mogu}e, i wen iznos) i informacije koje su realno dostupne podnosiocu, ukqu~uju}i: 1) identitet podnosioca zahteva kao i obim i vrednost doma}e proizvodwe sli~nih proizvoda koje proizvodi podnosilac zahteva. Kada se zahtev podnosi u ime doma}e industrije, u wemu se navodi doma}a industrija u ~ije ime se podnosi zahtev, svi poznati doma}i proizvo a~i sli~nih proizvoda (ili udru`ewa doma}ih proizvo a~a sli~nih proizvoda) kao i obim i vrednost doma}e proizvodwe sli~nih proizvoda, za svakog od navedenih proizvo a~a; 2) detaqan opis, tarifnu oznaku i trgova~ki naziv posmatranog proizvoda, ime dr`ave ili dr`ava porekla ili izvoza posmatranog proizvoda, identitet svakog poznatog izvoznika ili stranog proizvo a~a uz navo ewe poznatih uvoznika koji vr{e uvoz posmatranog proizvoda; 3) dokaz o postojawu, iznosu i vrsti subvencije koja se ispituje; 4) informacije o promenama obima navodnog subvencionisanog uvoza, uticaju ovog uvoza na cene sli~nih proizvoda na doma}em tr`i{tu i uticaju tog uvoza na doma}u industriju. Zahtev koji ne sadr`i relevantne dokaze ne smatra se potpunim. Smatra se da je zahtev podnet danom dostavqawa Ministarstvu. Smatra se da je zahtev podnet od strane ili u ime doma}e industrije ako je podr`an od doma}ih proizvo a~a ~ija zajedni~ka proizvodwa ~ini vi{e od 50% ukupne proizvodwe sli~nih proizvoda od onih proizvo a~a koji su izri~ito podr`ali ili se protivili zahtevu. Postupak ispitivawa se ne pokre}e ako doma}i proizvo a~i koji izri- ~ito podr`avaju zahtev predstavqaju mawe od 25% ukupne doma}e proizvodwe sli~nih proizvoda. Ministarstvo ispituje ta~nost i relevantnost dokaza dostavqenih uz zahtev, naro~ito da li su subvencije specifi~ne shodno zna~ewu iz ~lana 4. ove uredbe, kako bi se utvrdilo da li postoji dovoqno dokaza za pokretawe postupka ispitivawa. Odluka o pokretawu postupka ispitavawa ^lan 17. Ukoliko postoji dovoqno dokaza o subvencionisanom uvozu, uzro~noj vezi i {teti, Ministarstvo po{to ispita podneti zahtev u skladu sa odredbom ~lana 16. stav 2. ove uredbe, obave{tava Vladu o potrebi da se pokrene postupak ispitivawa u roku od 45 dana od dana podno{ewa zahteva. Ako podneti zahtev nije potpun, Ministarstvo u roku od 45 dana, poziva podnosioca zahteva da dopuni svoj zahtev i odre uje rok za usagla{avawe koji ne mo`e biti kra- }i od 30 dana. Ukoliko podnosilac zahteva ne izvr{i usagla{avawe, Ministarstvo odbacuje podneti zahtev. Ako podnosilac povu~e zahtev pre pokretawa postupka ispitivawa, smatra}e se da takav zahtev nije ni podnet. Ministarstvo }e izbegavati publicitet u vezi sa zahtevom za pokretawe postupka ispitivawa, osim ukoliko se ne donese odluka o pokretawu postupka ispitivawa. Po prijemu ispravno dokumentovanog zahteva i pre pokretawa postupka ispitivawa, izvr{i}e se obave{tavawe vlade dr`ave izvoza. Vlada pre pokretawa postupka ispitivawa obavqa konsultacije sa vladom zemqe izvoza u ciqu izmene subvencionisawa od strane zemqe izvoza. Vlada donosi odluku o pokretawu postupka ispitivawa. Ako podnosilac zahteva povu~e zahtev za pokretawe postupka ispitivawa posle dono{ewa odluke o pokretawu postupka ispitivawa, postupak se mo`e nastaviti po slu- `benoj du`nosti. Objavqivawe odluke o pokretawu postupka ispitivawa ^lan 18. Odluka iz ~lana 17. stav 6. ove uredbe sadr`i: 1) ime podnosioca zahteva; 2) ime dr`ave ili dr`ava izvoza i opis posmatranog proizvoda; 3) datum pokretawa postupka ispitivawa;

10 10 Broj decembar ) obrazlo`ewe tvrdwi o postojawu navodnog subvencionisawa u zahtevu za pokretawe postupka ispitivawa; 5) obrazlo`ewe tvrdwi o postojawu {tete; 6) adresu Ministarstva i 7) rok u kome zainteresovane strane mogu da iznesu svoje stavove na osnovu kojih zahtevaju da u~estvuju u postupku. Vlada obave{tava vladu dr`ave izvoza i druge zainteresovane strane o odluci o pokretawu postupka ispitivawa. Odluka iz ~lana 17. stav 6. se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Sprovo ewe postupka ispitivawa ^lan 19. Na osnovu odluke Vlade iz ~lana 18. stav 1. ove uredbe, Ministarstvo pokre}e postupak ispitivawa. Ministarstvo sprovodi postupak ispitivawa na celoj teritoriji Republike Srbije, istovremeno ispituju}i postojawe subvencionisanog uvoza i materijalne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa. Ministarstvo utvr uje odgovaraju}i posmatrani period za izra~unavawe subvencionisanog uvoza i {tete. Ministarstvo, da bi obezebedilo reprezentativne rezultate, odre uje posmatrani period za koji }e se izvr{iti izra~unavawe, koji ne}e biti kra}i od {est meseci koji prethode pokretawu postupka ispitivawa i koji }e obuhvatati period od dvanaest meseci pre pokretawa postupka ispitivawa. Ministarstvo ne}e uzimati u obzir podatke koji se ne odnose na posmatrani period. Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa, organizacija, udru`ewa i institucija. Pribavqawe podataka ^lan 20. Strane u postupku du`ne su da, na zahtev Ministarstva, dostave potrebne podatke u roku od 30 dana od prijema zahteva. Zahtev za dostavu podataka smatra se primqenim sedmog dana od dana po{to je poslat izvozniku ili diplomatskom predstavniku dr`ave izvoza. Ministarstvo mo`e da, na obrazlo`eni pismeni zahtev strana u postupku, produ`i rok iz stava 1. ovog ~lana za jo{ 30 dana. Saradwa u postupku ispitivawa ^lan 21. Kada zainteresovana strana u postupku odbije da dozvoli pristup potrebnim podacima, dostavi neta~ne ili nepotpune podatke, ili podatke uop{te ne dostavi u skladu sa odredbama ove uredbe, odluka se donosi na osnovu dostupnih podataka. Nedostavqawe podataka u elektronskoj formi, ne smatra se nedostatkom saradwe, ako zainteresovana strana poka`e da bi dostavqawe odgovora na ovakav na~in predstavqalo dodatno optere}ewe ili izazvalo neopravdano visoke dodatne tro{kove. Ministarstvo je du`no da obavesti strane u postupku, odnosno podnosioca zahteva i stranog proizvo a~a ili stranog izvoznika, o razlozima neprihvatawa dostavqenih podataka i omogu}i im da dostave dodatna obja{wewa u roku koji odredi. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, Ministarstvo mo`e da sve raspolo`ive podatke proveri upore ivawem sa drugim dostupnim podacima, ukqu~uju}i objavqene cenovnike, zvani~ne statisti~ke podatke o uvozu i iznosu napla}enih carinskih da`bina, kao i podatke pribavqene od podnosilaca zahteva i drugih zainteresovanih strana u toku postupka ispitivawa. Ministarstvo mo`e da sara uje sa stranim organima, institucijama ili stranama u ciqu provere prikupqenih podataka ili radi dobijawa novih. To obuhvata direktno ispitivawe evidencije i podataka od uvoznika, izvoznika, trgovaca, agenata, proizvo a~a, trgova~kih udru`ewa i organizacija. Aktivnosti iz stava 5. ovog ~lana }e se odvijati tek nakon prijema prethodne saglasnosti strana ~ije evidencije i podaci se ispituju. Prilikom tra`ewa saglasnosti, Ministarstvo obave{tava te strane, koje evidencije i podatke treba proveriti. Ministarstvo obave{tava predstavnike vlade dr`ave izvoza o svim aktivnostima iz stava 5. ovog ~lana koje se sprovode, nakon dobijawa saglasnosti od strana ~ije evidencije i podatke treba ispitati. Saradwa sa inostranstvom ^lan 22. Ministarstvo mo`e da sara uje sa uvoznicima, izvoznicima, trgovcima, agentima, proizvo a~ima, trgova~kim udru`ewima i organizacijama u inostranstvu, radi provere prikupqenih podataka ili pribavqawa novih. Na zahteve i pitawa koja nadle`ni organi i firme dr`ave izvoza postavqaju Ministarstvu, a koja su bitna za sprovo ewe postupka ispitivawa na licu mesta, Ministarstvo }e odgovoriti kad god je to mogu}e, pre provere podataka na licu mesta. Saradwa sa zainteresovanim stranama iz stava 1. ovog ~lana obuhvata neposredni uvid u wihove evidencije i podatke radi provere dobijenih podataka o subvenciji, odnosno {teti i sprovodi se kada je: 1) dobijena prethodna saglasnost zainteresovane strane u skladu sa stavom 1. ovog ~lana i 2) dr`ava izvoza obave{tena i ne protivi se. Ministarstvo obave{tava zainteresovane strane iz stava 1. ovog ~lana i dr`avu izvoza, o prirodi podataka koje treba proveriti, kao i o svim drugim podacima koje je potrebno pru`iti. Ako je u postupak ispitivawa potrebno ukqu~iti nevladine stru~wake, zainteresovane strane iz stava 1. ovog ~lana i dr`ava izvoza }e o tome biti obave{teni. Pomenuti nevladini stru~waci su du`ni da po{tuju obavezu poverqivosti podataka. Konsultacije sa dr`avom izvoza ^lan 23. Vlada poziva na konsultacije dr`avu izvoza pre pokretawa postupka ispitivawa. Tokom postupka ispitivawa, Vlada pru`a priliku dr- `avi izvoza, da nastavi konsultacije sa ciqem da se razjasni ~iweni~no stawe i da se postigne obostrano zadovoqavaju}e re{ewe. Konsultacije sa dr`avom izvoza ne spre~avaju dono- {ewe preliminarnih ili kona~nih odluka, bilo pozitivnih ili negativnih, kao ni privremenih ili kona~nih mera u sladu sa odredbama ove uredbe. Dr`avi izvoza tokom postupka ispitivawa dozvoqava se pristup dokazima koji nisu poverqivog karaktera, ukqu~uju}i sa`eti prikaz podataka nepoverqive prirode. Zainteresovane strane ^lan 24. Zainteresovane strane u smislu ove uredbe su: proizvo a~i sli~nog proizvoda u Republici Srbiji ili wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima proizvo a~i sli~nih proizvoda ~ine ve}inu na teritoriji Republike Srbije; izvoznici ili inostrani proizvo a~i posmatranog proizvoda, wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima proizvo a~i ili izvoznici ovih proizvoda ~ine ve}inu ~lanstva; uvoznici posmatranog proizvoda ili wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima uvoznici sli~nih proizvoda ~ine ve}inu na teritoriji Republike Srbije,

11 30. decembar Broj organizacije korisnika i potro{a~a u Republici Srbiji. Zainteresovane strane koje su se prijavile, a naro~ito strane koje posmatrani proizvod koriste u svom procesu proizvodwe, kao i reprezentativna udru`ewa potro{a- ~a, mogu da uzmu u~e{}e u postupku ispitivawa kako bi za- {titile svoje interese. Ministarstvo na zahtev, zainteresovane strane toj strani obezbe uje: 1) kopiju podnetog zahteva sa svim prilozima i 2) priliku da pregledaju sve dokaze i podatke dostavqene u postupku ispitivawa. Usmena rasprava ^lan 25. Zainteresovane strane du`ne su da dostave dokaze o mogu}em uticaju ishoda postupka na wih a mogu da zahtevaju i da na te okolnosti iznesu dokaze na usmenoj raspravi. Ministarstvo omogu}ava zainteresovanim stranama da brane svoje interese u toku postupka ispitivawa i da na wihov zahtev, da na usmenoj raspravi kojoj prisustvuju i strane sa suprotnim interesima, iznesu svoje stavove, vode}i pri tome ra~una da se o~uva poverqivost podataka svih u~esnika u postupku. Informacije iznete usmeno, uzimaju se u obzir samo ako su potkrepqene dokazima, naknadno dostavqene u pismenoj formi i stavqene na uvid ostalim zainteresovanim stranama, vode}i ra~una o za{titi poverqivosti podataka. Prisustvo zainteresovanih strana na raspravi nije obavezno, a neprisustvovawe raspravi ne mo`e imati {tetne posledice. Me uresorska saradwa ^lan 26. Nadle`na ministarstva i drugi organi du`ni su da na zahtev Ministarstva, dostave podatke vezane za uvo ewe, sprovo ewe, primenu i reviziju kompenzatornih mera. Prethodno utvr ivawe subvencije koja podle`e kompenzatornim da`binama i {tete ^lan 27. Ministarstvo obave{tava zainteresovane strane o relevantnim ~iwenicama i poziva ih da iznesu svoja mi{qewa u roku od 30 dana od dana uru~ewa poziva. Ministarstvo }e nakon isteka roka iz stava 1. ovog ~lana, prethodno utvrditi postojawe subvencionisanog uvoza i {tete. Reprezentativni uzorak ^lan 28. Kada u postupku u~estvuje vi{e podnosilaca zahteva, izvoznika ili uvoznika, ili kada se postupak odnosi na vi{e vrsta proizvoda ili vi{e trgovinskih transakcija, postupak ispitivawa mo`e da se ograni~i na odre en broj strana u postupku, proizvoda ili trgovinskih transakcija, kori{}ewem reprezentativnog uzorka dobijenog na osnovu dostupnih podataka. Reprezentativni uzorak iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Ministarstvo, uz konsultaciju, odnosno saglasnost strane u postupku koja to zahteva, i koja u roku od 21 dan od dana otpo~iwawa postupka ispitivawa, dostavi podatke potrebne za utvr ivawe reprezentativnog uzorka. Kada je ispitivawe ograni~eno u skladu sa odredbama ovog ~lana, pojedina~ni iznos subvencije koja podle`e kompenzatornim merama se utvr uje za svakog izvoznika ili proizvo a~a koji nije obuhva}en reprezentativnim uzorkom, koji dostavi potrebne podatke u roku predvi enim ovom uredbom, osim u slu~aju velikog broja izvoznika ili proizvo a~a, a pojedina~no ispitivawe onemogu}ilo bi pravovremeno okon~awe postupka ispitivawa. Ministarstvo mo`e da izabere novi reprezentativni uzorak u slu~aju da strane koje su izabrane za reprezentativni uzorak ne sara uju. Poverqivi podaci ^lan 29. Podaci koji su po prirodi poverqivi ili su pribavqeni od strana u postupku ispitivawa kao poverqivi, na obrazlo`en zahtev, tretiraju se kao poverqivi. Poverqivi podatak iz stava 1. ovog ~lana obuhvata podatak ~ije otkrivawe bi dalo prednost konkurenciji ili bi imalo zna~ajan negativan uticaj na stranu koja je dostavila podatak ili izvor iz kojeg je podatak pribavqen. Ministarstvo, odnosno slu`bena lica ne mogu davati na uvid podatke koji su pribavqeni u skladu sa ovom uredbom za koje je strana koja je podatke dostavila zahtevala da budu tretirani kao poverqivi, bez izri~ite saglasnosti te strane u postupku. Sa`eti prikaz podataka nepoverqive prirode ^lan 30. Strane u postupku ispitivawa koje dostavqaju poverqive podatke, du`ne su da dostave i sa`eti prikaz tih podataka koji nije poverqivog karaktera, koji sadr`i dovoqno pojedinosti za razumevawe su{tine podataka koji su ozna~eni kao poverqivi. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, strane u postupku mogu da nazna~e da takve podatke nije mogu}e sa`eto prikazati, uz navo ewe razloga zbog kojih sa~iwavawe sa`etog prikaza nije mogu}e. Ako Ministarstvo oceni da zahtev za po{tovawe poverqivosti nije opravdan, a strana koja dostavqa podatak odbije da podatke u~ini dostupnim ili da omogu}i otkrivawe podataka u op{tem ili sa`etom obliku, takav podatak se ne uzima u obzir, osim ako se na zadovoqavaju}i na- ~in mo`e dokazati iz drugih izvora da je podatak ta~an. Uvid u podatke ^lan 31. Podaci pribavqeni u skladu sa ovom uredbom mogu se koristiti iskqu~ivo u svrhe za koje su tra`eni. Ministarstvo mo`e da omogu}i uvid u op{te podatke, naro~ito razloge i dokaze na kojima su zasnovane odluke donete u skladu sa ovom uredbom. Prilikom svakog uvida u podatke moraju se uzeti u obzir legitimni interesi strana u postupku da se ne otkrivaju wihove poslovne tajne. U toku postupka ispitivawa, na zahtev bilo koje strane u postupku (uvoznika, izvoznika i predstavnika dr`ave izvoza), Ministarstvo daje na uvid podatke sadr`ane u sa- `etom prikazu nepoverqive prirode na osnovu kojih je doneta odluka da se: 1) uvede privremena mera ili 2) uvede kona~na mera ili 3) da se obustavi postupak ispitivawa bez uvo ewa mera. Zahtev za uvid u podatke podnosi se pismeno, najkasnije 30 dana od objavqivawa odluke o uvo ewu privremenih mera, kona~nih mera ili o obustavqawu postupka ispitivawa bez uvo ewa mera. â. PRIVREMENE MERE ^lan 32. Vlada na predlog Ministarstva uvodi privremene mere: 1) ako je pokrenut postupak ispitivawa, ukoliko je o tome dato javno obave{tewe i ako je zainteresovanim stranama pru`ena odgovaraju}a mogu}nost da uzmu u~e{}e u postupku kako bi za{titile svoje interese i 2) ako se prethodno pozitivno utvrdi postojawe subvencije i posledi~ne {tete po doma}u industriju i 3) ako se utvrdi da bi ka{wewe u primeni kompenzatorne mere moglo da dovede do {tetnih posledica koje bi bilo te{ko otkloniti.

12 12 Broj decembar Privremene mere se uvode najranije nakon isteka roka od 60 dana od pokretawa postupka ispitivawa a najkasnije devet meseci nakon pokretawa postupka ispitivawa. Privremene mere mogu biti u obliku privremene kompenzatorne da`bine garantovane gotovinskim depozitom ili jemstvom u iznosu koji odgovara privremeno izra~unatom iznosu subvencije. Odluka Vlade o uvo ewu privremenih mera sadr`i naro~ito: 1) imena izvoznika, odnosno snabdeva~a, ili ako to nije izvodqivo, odgovaraju}e dr`ave izvoza, odnosno snabdevawa; 2) opis, tarifnu oznaku i trgova~ki naziv posmatranog proizvoda neophodnih za potrebe cariwewa; 3) utvr en iznos subvencije i osnovu za weno utvr ivawe; 4) stepen {tete i osnovu za weno utvr ivawe shodno ~l. 12. i 13. ove uredbe i uzro~nu vezu ime u subvencije i {tete i 5) obrazlo`ewe. Odluka o uvo ewu privremenih mera se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Privremene mere ostaju na snazi najdu`e ~etiri meseca od dana stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremene kompenzatorne mere. ^lan 33. Visina privremene kompenzatorne da`bine ne}e biti vi{a od ukupnog iznosa subvencije koja podle`e kompenzatornim da`binama i koja je privremeno utvr ena, ali }e biti ni`a od iznosa subvencije, ako je takva ni`a da`bina odgovaraju}a za otklawawe {tete u doma}oj industriji. Ako je iznos kona~ne kompenzatorne da`bine vi{i od iznosa ve} upla}enog ili deponovanog po odluci o uvo ewu privremenih mera, razlika se ne}e naplatiti. Kada se postupak ispitivawa okon~a sa zakqu~kom da nije bilo subvencionisawa ili ako je iznos kona~ne kompenzatorne da`bine ni`i od iznosa pla}enog tokom perioda primene privremene mere, tada se pla}ena suma ili razlika, vra}a se bez odlagawa. âá. PREUZIMAWE OBAVEZE POVE]AWA CENA Pove}awe cena ^lan 34. Ministarstvo mo`e da predlo`i ili da prihvati preuzimawe obaveze pove}awa cena od izvoznika samo ako je prethodno utvr eno postojawe subvencionisawa i {tete prozrokovane tim subvencionisawem. Postupak ispitivawa se obustavqa ili okon~ava bez uvo ewa mera nakon prihvatawa obaveze vlade dr`ave izvoza, kojom se elimini{e ili limitira subvencija ili se preduzimaju druge mere koje se odnose na wen efekat. Izvoznici koji izvoze subvencionisane proizvode u Republiku Srbiju mogu u toku postupka ispitivawa, da ponude preuzimawe obaveze pove}awa cene posmatranog proizvoda, za iznos neophodan za otklawawe {tete. Ministarstvo mo`e da zahteva pove}awe cena najvi{e do iznosa neophodnog za eliminisawe iznosa subvencije. Pove}awe cena }e biti ni`e od iznosa subvencije ako je takvo pove}awe dovoqno za otklawawe {tete u doma}oj industriji. Od izvoznika koji nude preuzimawe obaveze pove}awa cene zahteva}e se da podnesu sa`eti prikaz nepoverqivog karaktera o takvoj obavezi, koja se mo`e staviti na uvid stranama u postupku ispitivawa. Izvoznik nije du`an da prihvati predlog Ministarstva za preuzimawe obaveze pove}awa cene. ^iwenica da strani proizvo a~i ili izvoznici ne nude preuzimawe obaveze pove}awa cena, niti prihvataju poziv da to urade, ne}e ni na koji na~in uticati na daqi tok postupka ispitivawa. Ukoliko se obaveza pove}awa cena prihvati, postupak ispitivawa subvencionisanog uvoza i {tete }e se nastaviti do dono{ewa kona~ne odluke. Kada se utvrdi da su mogu}e posledice subvencionisanog uvoza otklowene pove}awem cena, Vlada na predlog Ministarstva, koje taj predlog daje po slu`benoj du`nosti ili na zahtev izvoznika, mo`e da okon~a ili obustavi postupak ispitivawa. Protiv odluke Vlade iz stava 9. ovog ~lana Vladi se mo`e dostaviti zahtev za preispitivawe. Odbijawe ponude ^lan 35. Ministarstvo nije du`no da prihvati ponu eno preuzimawe obaveze pove}awa cena ako smatra da je primena takve obaveze u praksi nemogu}a, ako je broj aktuelnih ili potencijalnih izvoznika previ{e veliki ili iz drugih opravdanih razloga. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, a kada je to mogu}e, Ministarstvo obrazla`e izvozniku razloge za odbijawe ponude preuzimawa obaveze pove}awa cena i omogu}uje izvozniku da iznese svoj stav. Odluka o odbijawu obaveze pove}awa cena mora da sadr`i obrazlo`ewe takvog odbijawa. Primena obaveze pove}awa cene ^lan 36. Odluka kojom se prihvata ponuda obaveze pove}awa cene se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Ministarstvo prati primenu obaveze pove}awa cene. Izvoznik koji preuzima obavezu pove}awa cene, du`an je da Ministarstvu periodi~no, u rokovima koje odredi Ministarstvo, dostavqa podatke u vezi sa ispuwavawem takve obaveze i da omogu}i proveru svih relevantnih podataka. Obustavqen postupak ispitivawa mo`e se produ`iti: 1) na zahtev strane koja je preuzela obavezu pove}awa cene ili 2) po slu`benoj du`nosti. Odluka o uvo ewu kompenzatorne da`bine ne}e se primewivati na proizvode one strane koja je preuzela obavezu pove}awa cene. Kr{ewe obaveze pove}awa cene ^lan 37. Neispuwavawe obaveza pove}awa cene smatra se kr{ewem preuzete obaveze. U slu~aju kr{ewa ili povla~ewa obaveze pove}awa cene, Vlada na predlog Ministarstva, uvodi privremenu meru ili kona~nu kompenzatornu da`binu na uvoz proizvoda koji su bili predmet preuzete obaveze. Kada postupak ispitivawa koji je doveo do obaveze pove}awa cene nije okon~an, privremena da`bina se uvodi, nakon konsultacija, na osnovu najpouzdanijih dostupnih podataka, ukoliko postoji razlog za uverewe da je obaveza prekr{ena ili u slu~aju kr{ewa ili povla~ewa obaveze pove}awa cene. Kona~na kompenzatorna da`bina se uvodi ako je u postupku ispitivawa koji je prethodio preuzimawu obaveze, utvr eno po kona~noj odluci, da postoje subvencionisawe i materijalna {teta, pod uslovom da je izvozniku omogu}eno da u~estvuje u postupku, osim u slu~aju gde je on sam povukao preuzetu obavezu. âáá. OKON^AWE POSTUPKA ISPITIVAWA Trajawe postupaka ispitivawa ^lan 38. Postupak ispitivawa se mora okon~ati u roku od 12 meseci od datuma pokretawa a najkasnije u roku od 18 meseci. Uvo ewe kona~ne kompenzatorne mere ^lan 39. Ministarstvo, po okon~awu postupka ispitivawa, izve{tava Vladu o postojawu subvencije koja podle`e kompenzatornim merama, materijalne {tete i uzro~ne veze.

13 30. decembar Broj Ministarstvo utvr uje kompenzatornu da`binu po stopi potrebnoj da se otkloni {teta, na nediskriminatorskoj osnovi, na uvoz posmatranog proizvoda za koji je ustanovqeno subvencionisawe i nastala {teta. Stopa kompenzatorne da`bine ne}e biti vi{a od ukupnog iznosa subvencije. Kona~na kompenzatorna mera uvodi se na nediskriminatornoj osnovi, za svaki slu~aj pojedina~no, bez obzira odakle se vr{i subvencionisani uvoz datih proizvoda. Kona~na kompenzatorna mera se ne uvodi na proizvode izvoznika koji su preuzeli obavezu pove}awa cene u skladu sa odredbama ove uredbe. Odluka o obustavi ili okon~awu postupka ispitivawa nakon prihvatawa obaveze pove}awa cene, sadr`a}e ili }e na neki drugi na~in u~initi dostupnim, kroz poseban izve{taj, sa`eti prikaz nepoverqive prirode ovako preuzete obaveze. Vlada donosi odluku o uvo ewu kona~ne kompenzatorne da`bine ili o obustavi ili prihvatawu obaveze pove}awa cena, iz ~lana 34. stav 4. ove uredbe, kao i o razlozima za prihvatawe ili odbacivawe relevantnih argumenata ili zahteva koje daju izvoznici ili uvoznici. Ova odluka sadr`i sve relevantne podatke o bitnim ~iwenicama i razlozima na osnovu kojih su uvedene kona~ne mere ili je prihva}ena obaveza pove}awa cena, uz po{tovawe zahteva za za{titu poverqivih podataka. Odluka o uvo ewu kona~ne kompenzatorne mere se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Primena mera ^lan 40. Privremene mere i kona~ne kompenzatorne mere primewuju se samo na proizvode koji su pu{teni u slobodan promet posle stupawa na snagu odluke o kompenzatornim merama. Izuzetno od stava 2.ovog ~lana, kona~na kompenzatorna mera mo`e da se uvede na proizvode koji su pu{teni u slobodan promet najvi{e 90 dana pre stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremenih mera, ali ne pre pokretawa postupka ispitivawa, pod uslovom da Ministarstvo utvrdi: 1) da je znatnim uvozom subvencionisanih proizvoda u relativno kratkom periodu naneta {teta koja se te{ko mo- `e popraviti i 2) kada se to smatra neophodnim u ciqu spre~avawa ponovne pojave {tete. U slu~aju da postoji kr{ewe ili povla~ewe obaveze pove}awa cena, kona~na mera mo`e biti uvedena na proizvode koji su pu{teni u slobodan promet najvi{e 90 dana od dana stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremenih mera i ne pre kr{ewa ili povla~ewa obaveze pove}awa cene. Okon~awe postupka ispitivawa bez uvo ewa mera ^lan 41. Postupak ispitivawa okon~ava se bez uvo ewa kompenzatornih mera, ako se u postupku ispitivawa utvrdi da: 1) ne postoji subvecija podlo`na kompenzatornim merama ili materijalna {teta koju je ona izazvala, 2) je mar`a subvencionisawa minimalna (de minimis) ili 3) je obim subvencionisanog uvoza ili {teta koju je subvencionisawe izazvalo zanemarqiva. Iznos subvencije smatra}e se minimalnim (de minimis) ako iznosi mawe od 1% od izvozne cene proizvoda (ad valorem), a za dr`ave u razvoju 2%. [teta nastala kao posledica subvencija koje su podlo`ne kompenzatornim da`binama, smatra se zanemarqivom ako obim subvensionisanog uvoza koji je predmet postupka ispitivawa, predstavqa mawe od 3% uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju. [teta se smatra zanemarqivom kada je uvoz iz jedne odre ene dr`ave mawi od 3% uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju, osim kada sve dr`ave koje su pojedina~no zastupqene sa mawe od 3% u ukupnom zajedni~kom uvozu, ~ine vi{e od 7% uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju. Kada se radi o postupcima ispitivawa sprovedenim za dr`ave u razvoju, obim subvencionisanog uvoza smatra se zanemarqivim ako predstavqa mawe od 4% ukupnog uvoza, osim kada sve dr`ave koje su pojedina~no zastupqene sa mawe od 4%, u ukupnom zajedni~kom uvozu ~ine vi{e od 9% ukupnog uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju. Kada je uvoz proizvoda iz vi{e dr`ava istovremeno predmet postupka ispitivawa, Ministarstvo procewuje kumulativni efekat takvog uvoza samo ukoliko utvrdi: 1) da je iznos subvencija ustanovqen u odnosu na uvoz iz svake dr`ave pojedina~no, vi{i od minimalnog (de minimis) i da obim subvencionisanog uvoza iz svake dr`ave nije zanemarqiv i 2) da je procena kumulativnog uticaja uvoza primerena uslovima konkurencije izme u uvoznih proizvoda i uslova konkurencije izme u uvoznih i sli~nih doma}ih proizvoda. Odluka po kojoj se postupak ispitivawa okon~ava bez uvo ewa kompenzatornih mera se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. âááá. NAPLATA DA@BINA ^lan 42. Naplatu privremenih, odnosno kona~nih kompenzatornih da`bina vr{e carinski organi, u iznosu, odnosno po stopi utvr enoj odlukom o uvo ewu mere, istovremeno sa ostalim uvoznim da`binama, u skladu sa carinskim propisima. Carinski organi du`ni su da dostavqaju Ministarstvu mese~ne izve{taje, o uvozu proizvoda koji je predmet kompenzatornih mera, i iznosu napla}enih kompenzatornih da`bina. Naknadna naplata i povra}aj privremene, odnosno kona~nne kompenzatorne da`bine vr{i se u skladu sa carinskim propisima. áh. IZBEGAVAWE MERA ^lan 43. U slu~aju izbegavawa kompenzatornih mera, primena kompenzatorne da`bine uvedene u skladu sa odredbama ove uredbe, mo`e da se pro{iri i na uvoz sli~nih proizvoda, ili wihovih delova, iz dr`ava ~iji izvoznici nisu bili obuhva}eni postupkom ispitivawa. Izbegavawe iz stava 1. ovog ~lana je svaka promena u trgovini izme u druge dr`ave i Republike Srbije koja nastaje kao rezultat prakse, procesa ili rada koji: 1) osim uvo ewa da`bine, nema drugi opravdan uzrok ili dovoqno ekonomsko opravdawe; 2) pokazuje da je uticaj da`bine na cene i/ili koli~ine sli~nih proizvoda potcewen; 3) uvezeni sli~an proizvod i/ili wegovi delovi i daqe imaju koristi od subvencionisawa. Izbegavawe iz stava 1. ovog ~lana obuhvata i: 1) promene proizvoda usled kojih se ne mewaju wegove bitne karakteristike, a koje dovode do svrstavawa proizvoda u tarifnu oznaku Carinske tarife razli~itu od tarifne oznake u koju je proizvod bio svrstan, tako da promeweni proizvod ne bude predmet mera; 2) isporuku proizvoda koji su predmet kompenzatornih mera preko tre}e dr`ave i 3) izmenu uobi~ajenog na~ina prodaje i prodajne mre- `e izvoznika ili proizvo a~a u dr`avi, sa ciqem da se wihovi proizvodi izvezu u Republiku Srbiju preko proizvo a~a ili izvoznika ~iji izvoz nije predmet kompenzatornih mera. Smatra se da se sklapawem iz stava 3. ovog ~lana izbegavaju kompenzatorne mere ako su ispuweni uslovi iz stava 2. ta~. 2. i 3. ovog ~lana i ako: 1) je sklapawe otpo~eto ili u znatnoj meri intenzivirano od dana ili neposredno pre pokretawa postupka ispitivawa, pri ~emu predmetni delovi poti~u iz dr`ave ~iji izvoznici ne podle`u merama;

14 14 Broj decembar ) delovi ~ine najmawe 60% od ukupne vrednosti delova sklopqenog proizvoda i 3) vrednost dodata delovima tokom postupka sklapawa ili finalne obrade predstavqa vi{e od 25% ukupnih tro- {kova proizvodwe. ^lan 44. Postupak ispitivawa o izbegavawu mera pokre}e se po slu`benoj du`nosti ili na zahtev zainteresovane strane, zasnovanog na dovoqno dokaza o ~iwenicama navedenim u ~lanu 43. Postupak iz stava 1. ovog ~lana mo`e da traje najdu`e devet meseci. H. TRAJAWE, PREISPITIVAWE I POVRA]AJI Trajawe ^lan 45. Kompenzatorna da`bina, kao i obaveza pove}awa cena, ostaje na snazi onoliko dugo i u meri neophodnoj da se otkloni subvencionisawe koje izaziva {tetu. Tokom primene kompenzatorne da`bine, Ministarstvo preispituje potrebu za wenom daqom primenom, u skladu sa ~l ove uredbe. Postupak preispitivawa sprovodi se i zavr{ava u roku od 12 meseci od datuma wegovog pokretawa. Vlada, na predlog Ministarstva, ukida kompenzatornu da`binu kada utvrdi da su prestali da postoje razlozi za wenu daqu primenu. Kona~na kompenzatorna mera traje najdu`e pet godina od uvo ewa ili pet godina od dana zakqu~ewa posledweg preispitivawa sprovedenog u skladu sa ovom uredbom, kojim su obuhva}eni i subvencija i {teta, osim ako se u postupku preispitivawa ne utvrdi da je verovatno da bi ukidawe mere dovelo do ponavqawa subvencionisawa i {tete. Preispitivawe trajawa mere ^lan 46. Ministarstvo, u Slu`benom glasniku Republike Srbije obave{tewe o predstoje}em prestanku primene kompenzatorne mere u zavr{noj godini primene, ali najkasnije devet meseci pre isteka perioda primene mere. Postupak preispitivawa o trajawu mere pokre}e se po slu`benoj ili na obrazlo`en zahtev doma}e industrije, podnetog najkasnije tri meseca pre kraja petogodi{weg perioda. Postupak preispitivawa o trajawu mere pokre}e se ukoliko postoji dovoqno dokaza da bi prestanak mere verovatno doveo do nastavka ili ponavqawa subvencionisawa i {tete. Kada preispituje potrebu za nastavkom primene kompenzatornih mera, Ministarstvo omogu}ava dr`avi izvoza, uvoznicima, izvoznicima, ili doma}im proizvo a~ima, da iznesu ~iwenice od zna~aja za dono{ewe odluke o prestanku, odnosno produ`ewu primene kompenzatornih da`bina. Postupak preispitivawa o trajawu mere se pokre}e u skladu sa odredbom st. 2. i 3. ovog ~lana, a uvedene mere ostaju na snazi do okon~awa postupka preispitivawa. Privremeno preispitivawe ^lan 47. Potreba za daqom primenom mera mo`e se ispitati po slu`benoj du`nosti Ministarstva ili na zahtev dr`ave izvoza, izvoznika, uvoznika ili doma}eg proizvo a~a, pod uslovom da je pro{lo najmawe godinu dana od uvo ewa kona~ne mere. Postupak privremenog preispitivawa pokre}e se kada zahtev sadr`i dovoqno dokaza da produ`ena primena mera vi{e nije potrebna za otklawawe efekta subvencije ili {tete ili da postoje}a mera nije dovoqna da otkloni {tetu koju prouzrokuje subvencionisawe. Povra}aj napla}enih da`bina ^lan 48. Uvoznik mo`e da podnese obrazlo`en zahtev za povra- }aj napla}enih da`bina kada se utvrdi da je iznos subvencije na osnovu koje su da`bine napla}ivane, otklowen ili umawen do ispod nivoa da`bine na snazi. Upravni spor ^lan 49. Protiv odluke Vlade zainteresovana strana mo`e pokrenuti upravni spor pred nadle`nim sudom. Há. TRO[KOVI POSTUPKA Obaveza pla}awa tro{kova ^lan 50. Kada se postupak ispitivawa pokrene po slu`benoj du`nosti, svi tro{kovi nastali u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz buxeta. Kada se postupak ispitivawa, pokrenut na zahtev doma}eg proizvo a~a, okon~a uvo ewem kona~ne kompenzatorne da`bine, svi tro{kovi nastali u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz buxeta. Kada se u postupku ispitivawa pokrenutom na zahtev doma}eg proizvo a~a, ustanovi da nisu ispuweni uslovi za uvo ewe kona~ne kompenzatorne da`bine, sve tro{kove nastale u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, snose podnosilac ili podnosioci zahteva. Visina tro{kova ^lan 51. Visinu tro{kova postupka utvr uje Ministarstvo, u skladu sa ~lanom 16. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu. Kada zahtev podnosi vi{e podnosilaca, ili je podnet u ime vi{e podnosilaca, svaki podnosilac je solidarno odgovoran za pla}awe tro{kova postupka. Tro{kovi izvo ewa pojedinih dokaza ^lan 52. Izuzetno od odredbe ~lana 50. stav 2. ove uredbe, sve vanredne tro{kove u postupku, a naro~ito tro{kove koji su nastali u vezi sa izvo ewem dokaza van sedi{ta Ministarstva i tro{kove nastale u vezi sa aktivnostima iz ~lana 22. ove uredbe, snosi podnosilac ili podnosioci zahteva. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, podnosilac ili podnosioci, imaju obavezu da, na zahtev Ministarstva, u roku od mesec dana od prijema zahteva za pla}awe, uplate predujam kojim pokrivaju tro{kove izvo ewa dokaza. Kada se pla}awe na ime tro{kova iz stava 2. ovog ~lana ne izvr{i u roku, dokaz za ~ije izvo ewe je tra`eno pla- }awe ne}e biti izveden. Naplata tro{kova ^lan 53. U slu~ajevima na koje se ukazuje u ~lanu 50. stav 3. ove uredbe, po{to odluka o okon~awu postupka ispitivawa postane kona~na i izvr{na, Ministarstvo obave{tava podnosioca/podnosioce zahteva o kalkulaciji tro{kova postupka. Podnosilac/podnosioci zahteva su du`ni da izvr{e pla}awe iznosa iz stava 1. ovog ~lana u roku od mesec dana od prijema obra~una. Obezbe ewe ^lan 54. Kada je doneta odluka o pokretawu postupka ispitivawa, Ministarstvo mo`e da zahteva od podnosioca ili pod-

15 30. decembar Broj nosilaca zahteva, da polo`e obezbe ewe u iznosu koji odgovara procewenom iznosu tro{kova koji mogu nastati u postupku, odnosno u vezi sa postupkom. Obezbe ewe mo`e da bude u obliku jemstva ili depozita polo`enog na poseban ra~un, u skladu sa carinskim propisima. Háá. ZAVR[NE ODREDBE Prestanak va`ewa ranijeg propisa ^lan 55. Danom stupawa na snagu ove uredbe prestaje da va`i Uredba o bli`im uslovima za primenu kompenzatornih mera ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/06). Stupawe na snagu ^lan 56. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 74. stav 5. Zakona o za{titi `ivotne sredine ( Slu`beni glasnik RS, br. 135/04, 36/09 i 72/09 dr. zakon) i ~lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi UREDBU o sadr`ini i na~inu vo ewa informacionog sistema za{tite `ivotne sredine, metodologiji, strukturi, zajedni~kim osnovama, kategorijama i nivoima sakupqawa podataka, kao i o sadr`ini informacija o kojima se redovno i obavezno obave{tava javnost ^lan 1. Ovom uredbom bli`e se ure uje sadr`ina i na~in vo- ewa informacionog sistema, metodologija, struktura, zajedni~ke osnove, kategorije i nivoi sakupqawa podataka, kao i sadr`ina informacija o kojima se redovno i obavezno obave{tava javnost. ^lan 2. Pojedini izrazi, koji se upotrebqavaju u ovoj uredbi, imaju slede}e zna~ewe: 1) internet portal Informacionog sistema za- {tite `ivotne sredine jeste internet prezentacija, odnosno skup internet stranica, kroz koje se subjektima izve{tavawa, referentnim centrima i korisnicima osigurava pristup i/ili unos podataka i informacija; 2) interoperabilnost jeste svojstvo dva ili vi{e sistema ili wihovih delova da razmewuju podatke i koriste podatke koje su razmenili; 3) Geografski informacioni sistem (u daqem tekstu: GIS) jeste sistem za upravqawe prostornim podacima i wima pridru`enim osobinama, odnosno ra~unarski sistem sposoban za integrisawe, skladi{tewe, ure ivawe, analizu i prikaz geografskih informacija; 4) indikatori jesu kvantitativne i kvalitativne ~iwenice koje se koriste za procenu napredovawa ostvarivawa nekog ciqa; 5) subjekti izve{tavawa jesu dr`avni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovla{}ene organizacije, korisnici prirodnih bogatstava i privredni subjekti ~ije aktivnosti imaju uticaj na `ivotnu sredinu i koji su du`ni da dostavqaju podatke i informacije za potrebe informacionog sistema za{tite `ivotne sredine, u skladu sa zakonom; 6) referentni centar jeste pravno lice koje za potrebe informacionog sistema za{tite `ivotne sredine vr- {i prikupqawe, obradu i analizu podataka o stawu `ivotne sredine ukqu~uju}i izra~unavawe odgovaraju}ih indikatora i izve{tavawe. ^lan 3. Informacioni sistem za{tite `ivotne sredine (u daqem tekstu: Informacioni sistem) sadr`i me usobno informaciono povezane elektronske baze podataka i izvore podataka o stawu, pritiscima na `ivotnu sredinu i prostornim obele`jima, kao i druge podatke i informacije koje su od zna~aja za pra}ewe stawa `ivotne sredine na nacionalnom nivou. Informacioni sistem je decentralizovan i integrisan sistem na osnovu kojeg se informacije i podaci zajedni~ki koriste i koji je organizovan kroz koncept GIS-a, dostupan kroz jedinstveni internet-portal i zasnovan na mre`i subjekata izve{tavawa i referentnih centara. ^lan 4. Informacioni sistem vodi se povezivawem podataka i informacija internetom, daqinskom detekcijom i satelitskim tehnologijama na na~in kojim se obezbe uje pravovremeno i transparentno izve{tavawe javnosti, u skladu sa Programom vo ewa Informacionog sistema (u daqem tekstu: Program), koji donosi ministar nadle`an za poslove za{tite `ivotne sredine (u daqem tekstu: ministar). Program sadr`i: 1) organizaciju, na~in vo ewa i odr`avawa Informacionog sistema; 2) popis subjekata izve{tavawa ukqu~uju}i referentne centre, na~in i rokove dostavqawa podataka po tematskim podru~jima; 3) na~in upravqawa podacima i informacijama; 4) ra~unarsku, programsku i komunikacionu opremu, kao i finansijska sredstva; 5) potrebne mere i aktivnosti za tematsko podru~je. ^lan 5. Struktura podataka koji se sakupqaju i unose u Informacioni sistem podeqena je prema kategorijama u tematske celine, i to: 1) vazduh i klimatske promene; 2) vode; 3) priroda i biolo{ka raznovrsnost; 4) zemqi{te; 5) otpad; 6) buka; 7) nejonizuju}e zra~ewe; 8) {umarstvo, lov i ribolov; 9) odr`ivo kori{}ewe prirodnih resursa; 10) privredni i dru{tveni potencijali i aktivnosti od zna~aja za `ivotnu sredinu; 11) me unarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi, programi, sporazumi), izve{taji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti za- {tite `ivotne sredine; 12) subjekti sistema za{tite `ivotne sredine. Indikatori tematskih celina iz stava 1. ovoga ~lana razvrstavaju se na tematska podru~ja, i to: 1) pokreta~ki faktori; 2) pritisci; 3) stawe `ivotne sredine; 4) uticaji promena stawa `ivotne sredine; 5) reakcije dru{tva sa ciqem poboq{awa stawa `ivotne sredine.

16 16 Broj decembar ^lan 6. Informacionim sistemom omogu}ava se sakupqawe i pru`awe informacija i podataka koji su obra eni i analizirani u skladu sa me unarodnom i evropskom metodologijom, odnosno omogu}ava se razmena podataka o `ivotnoj sredini sa postoje}im sli~nim sistemima na nivou Evropske unije i dr`ava ~lanica, povezanim u Evropsku informacionu i osmatra~ku mre`u (EIONET). Uspostavqawe, vo ewe, razvijawe, koordinisawe i odr`avawe jedinstvenog Informacionog sistema ure uje se Nacionalnom listom indikatora koju donosi ministar. Nacionalnom listom indikatora odre uju se tematska podru~ja, na osnovu strukture tematskih celina, za koje se sakupqaju podaci i informacije za Informacioni sistem. Nacionalna lista indikatora sadr`i: 1) opis indikatora i metodologiju izra~unavawa; 2) pravnu pokrivenost nacionalnim i me unarodnim propisima; 3) izvor podataka, periodi~nost sakupqawa podataka, obaveze obave{tavawa i dostupnost podataka; 4) metodologiju sakupqawa podataka, na~in i rokove dostavqawa podataka, informacija, indikatora i izve- {taja u Informacioni sistem. ^lan 7. Informacionim sistemom obezbe uje se sprovo ewe odgovaraju}ih metodolo{kih postupaka za: 1) obradu informacija u skladu sa primarnim izvorom podataka; 2) sakupqawe podataka i/ili informacija, uz dostupnost tih podataka i/ili informacija ostalim subjektima izve{tavawa i korisnicima za wihove namene, kao i unapre ewe i ukqu~ivawe postoje}ih sistema sakupqawa podataka i informacija; 3) mogu}nost pristupa podacima i informacijama radi preduzimawa mera za{tite `ivotne sredine, procene rezultata takvih mera i obezbe ivawa odgovaraju}eg informisawa javnosti o stawu `ivotne sredine; 4) tehni~ku i nau~nu podr{ku; 5) primenu jedinstvenih informati~kih alata, standarda zapisivawa i postupka preno{ewa podataka i informacija; 6) interoperabilnost na tehni~kom (norme i standardi za povezivawe ra~unarskih sistema i servisa), semanti~kom (zna~ewe podataka) i procesnom nivou (definisawe ciqeva, modelirawe procesa i ostvarivawe saradwe izme u subjekata izve{tavawa, referentnih centara i korisnika), primenom nacionalnih i me unarodnih tehni~kih normi. Podaci i informacije o `ivotnoj sredini oblikuju se u relaciono povezane elektronske baze podataka tematskog podru~ja i dostavqaju se i prenose u elektronskom obliku ili na drugi odgovaraju}i na~in, u skladu sa zakonom. ^lan 8. Podaci koji se unose u Informacioni sistem sakupqaju se na nivou: 1) privrednih subjekata ~ije aktivnosti imaju uticaj na `ivotnu sredinu; 2) korisnika prirodnih bogatstava; 3) ovla{}enih organizacija; 4) jedinica lokalne samouprave; 5) organa autonomne pokrajine; 6) dr`avnih organa i organizacija. ^lan 9. Subjekti izve{tavawa i referentni centri du`ni su da obezbede nesmetani tok podataka kroz Informacioni sistem, pristup podacima i informacijama u Informacionom sistemu i kori{}ewe tih podataka. Subjekti izve{tavawa i referentni centri obezbe uju sakupqawe podataka i informacija, proveru i obezbe ivawe wihovog kvaliteta, kao i uspostavqawe, odr`avawe i interoperabilnost Informacionog sistema. Subjekti izve{tavawa i referentni centri odgovorni su za ta~nost i verodostojnost podataka i informacija za koje su nadle`ni. Ministarstvo nadle`no za poslove za{tite `ivotne sredine preko Agencije za za{titu `ivotne sredine (u daqem tekstu: Agencija), obezbe uje razmenu podataka i informacija sa subjektima izve{tavawa i referentnim centrima, omogu}avawem pristupa tim podacima i informacijama putem Informacionog sistema, kao i redovnim obave{tavawem javnosti o tim informacijama i podacima, u skladu sa zakonom. ^lan 10. Program i Nacionalna lista indikatora objavquju se na internet portalu Agencije. ^lan 11. Program i Nacionalna lista indikatora bi}e doneti u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ove uredbe. ^lan 12. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 31. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/09) i ~lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi UREDBU o bli`im uslovima za primenu antidampin{kih mera á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovom uredbom ure uju se bli`i uslovi za primenu antidampin{kih mera, u skladu sa pravilima Svetske trovinske organizacije i propisima Evropske unije. Antidampin{ke mere ^lan 2. Antidampin{ka mera u smislu ~lana 30. ta~ka 1. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu (u daqem tekstu: Zakon) je posebna da`bina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklawawa negativnih uticaja dampinga. Uslovi za uvo ewe antidampin{ke da`bine ^lan 3. Vlada u smislu ~lana 31. Zakona, uvodi antidampin- {ke da`bine na predlog ministarstva nadle`nog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja (u daqem tekstu: Ministarstvo) i po okon~awu postupka ispitivawa koje sprovodi Ministarstvo u skladu sa ovom uredbom, ukoliko se utvrdi da postoji: 1) damping, 2) {teta za doma}u industriju ili opasnost od nastanka {tete u smislu ~lana 10. stav 1. ove uredbe i 3) postojawe uzro~ne veze izme u dampinga i {tete.

17 30. decembar Broj Doma}a industrija ^lan 4. Doma}a industrija iz ~lana 31. stav 2. ta~ka 1. Zakona odnosi se na sve doma}e proizvo a~e sli~nih proizvoda ili na one ~ija ukupna proizvodwa predstavqa prete`ni deo ukupne doma}e proizvodwe tih proizvoda, osim onih proizvo a~a koji su povezani sa uvoznicima ili izvoznicima dampin{kih proizvoda u Republiku Srbiju ili proizvo a~a koji su istovremeno i uvoznici takvih proizvoda. Doma}i proizvo a~i su povezani sa uvoznicima ili izvoznicima dampin{kih proizvoda u Republiku Srbiju ukoliko: 1) oni direktno ili indirektno kontroli{u uvoznike ili izvoznike dampin{kih proizvoda u Republiku Srbiju ili 2) su direktno ili indirektno kontrolisani od uvoznika ili izvoznika dampin{kih proizvoda u Republiku Srbiju ili 3) ih direktno ili indirektno kontroli{e neka tre- }a strana koja istovremeno kontroli{e i uvoznike ili izvoznike dampin{kih proizvoda u Republiku Srbiju ili 4) zajedno sa uvoznicima ili izvoznicima dampin{kih proizvoda u Republiku Srbiju, direktno ili indirektno kontroli{u tre}u stranu, pod uslovom da postoji osnov za sumwu da taj odnos mo`e da uti~e na ove proizvo a~e da se pona{aju druga~ije od nepovezanih doma}ih proizvo a~a. Smatra se da doma}i proizvo a~i, uvoznici ili izvoznici kontroli{u druge proizvo a~e, uvoznike ili izvoznike kada je neko od wih u poziciji da pravno ili fakti~ki ograni~ava ili upravqa drugim. Sli~an proizvod ^lan 5. Sli~an proizvod, u smislu ove uredbe, je proizvod koji je identi~an to jest jednak u svim aspektima posmatranom proizvodu ili u odsustvu takvog proizvoda drugi proizvod koji iako nije isti u svakom pogledu ima karakteristike posmatranog proizvoda. áá. DAMPING Utvr ivawe normalne vrednosti ^lan 6. Damping iz ~lana 30. ta~ka 2. Zakona je uvoz proizvoda u Republiku Srbiju po ceni ni`oj od normalne vrednosti sli~nog proizvoda u dr`avi izvoza. Normalna vrednost iz ~lana 30. ta~ka 3. Zakona je cena sli~nog proizvoda na tr`i{tu dr`ave izvoza, utvr ena u normalnim uslovima trgovine u toj dr`avi, ili, u slu~aju nedovoqne prodaje na doma}em tr`i{tu, cena ko{tawa u zemqi porekla uve}ana za razumni iznos prodajnih, op- {tih, administrativnih tro{kova i profita. Normalna vrednost se utvr uje na osnovu cena koje pla}aju ili koje bi platili, u normalnim uslovima trgovine, nezavisni kupci u dr`avi izvoza. Ako prodaja sli~nog proizvoda u normalnim uslovima trgovine ne postoji, ili je nedovoqna, ili ako zbog posebne situacije na tr`i{tu takva prodaja ne omogu}ava pravilno upore ivawe, normalna vrednost sli~nog proizvoda }e se izra~unati na osnovu cene ko{tawa u dr`avi porekla uve}anoj za razuman iznos prodajnih, op{tih i administrativnih tro{kova i profita ili na osnovu izvoznih cena, u redovnim uslovima trgovine, u odgovaraju}oj tre}oj dr`avi, pod uslovom da su te cene reprezentativne. Prilikom utvr ivawa postojawa dampinga i odre ivawa normalne vrednosti, uzimaju se u obzir sve razlike u uslovima prodaje, ukqu~uju}i i sve razlike koje uti~u na uporedivost cene. Izvozna cena ^lan 7. Izvozna cena je cena koja je stvarno pla}ena ili koja treba da bude pla}ena za proizvode koji se izvoze iz dr`ave izvoza u Republiku Srbiju. Kada izvozna cena nije poznata ili se ne mo`e pouzdano utvrditi zbog dogovora o udru`ivawu ili kompenzacionih aran`mana izme u izvoznika i uvoznika ili neke tre- }e strane, izvozna cena se izra~unava na osnovu cene po kojoj se uvezeni proizvodi po prvi put prodaju nezavisnom kupcu, ili ako se proizvodi ne prodaju nezavisnom kupcu ili ako nisu prodati u stawu u kom su uvezeni ili na drugi pogodan na~in. U ovim slu~ajevima, da bi se ustanovila pouzdana izvozna cena na nivou franco granice Republike Srbije, vr- {i se prilago avawe dodavawem svih tro{kova, ukqu~uju- }i da`bine i poreze, koji se javqaju izme u uvoza i preprodaje, kao i pripadaju}eg profita. Prilago avawe se vr{i zbog razlika koje uti~u na uporedivost cena i ukqu~uju uobi~ajene tro{kove koji nastaju kod uvoznika i koje pla}a bilo koja strana, unutar ili van Republike Srbije, koja se pojavquje kao povezana ili koja ima kompenzacioni aran`man sa uvoznikom ili izvoznikom. Ovo ukqu~uje uobi~ajene transportne tro{kove, osigurawe, manipulaciju, utovar i pomo}ne tro{kove, carinske da`bine, antidampin{ke da`bine i druge poreze koji se pla}aju u zemqi uvoza na osnovu uvoza ili prodaje robe, i razumnu mar`u na ime prodajnih, op{tih i administrativnih tro{kova i profita. Upore ivawe izvozne cene i normalne vrednosti ^lan 8. Upore ivawe izvozne cene i normalne vrednosti vr- {i se na istom nivou trgovine, na paritetu franco fabrika, u pribli`no istom vremenskom periodu, uzimaju}i u obzir razlike koje uti~u na uporedivost cene, ukqu~uju}i razlike u uslovima prodaje, oporezivawa, nivoa trgovine, koli~ina, fizi~kih karakteristika i svih drugih razlika koje mogu da uti~u na uporedivost cena. Kada normalna vrednost i izvozna cena nisu uporedive na na~in propisan odredbom stava 1. ovog ~lana, upore- ivawe se vr{i prilago avawem, odnosno primenom slede- }ih korektivnih faktora: 1) Fizi~ka svojstva prilago avawe se vr{i za iznos procewene razlike u tr`i{noj vrednosti nastale kao posledica razli~itih fizi~kih svojstava date robe; 2) Uvozne da`bine i posredni porezi prilago avawe se vr{i za iznos koji odgovara uvoznim da`binama ili posrednim porezima koji se pla}aju na sli~ne proizvode i na materijale koji su fizi~ki ugra eni u takve proizvode, kada su nameweni za potro{wu u zemqi izvoza a koji se ne napla}uju ili se vra}aju kada se proizvodi izvoze u Republiku Srbiju; 3) Popusti, rabati i koli~ine prilago avawe se vr- {i za razlike u popustima i rabatima, ukqu~uju}i i koli- ~inske, ako su pravilno utvr eni i direktno povezani sa prodajom koja je predmet ispitivawa. Mogu se uzeti u obzir i popusti i rabati, ako su kori{}eni u praksi u periodu koji prethodi upore ivawu; 4) Nivo trgovine prilago avawe se vr{i za iznos koji odgovara razlici izme u izvozne cene i normalne vrednosti koja je posledica razlike u nivou trgovine, na osnovu tr`i{nih vrednosti, kada se poka`e da nivo trgovine zna~ajno i stalno uti~e na cenu po kojoj prodavac prodaje te proizvode na tr`i{tu dr`ave izvoza; 5) Tro{kovi transporta, osigurawa, utovara, manipulativni i propratni tro{kovi prilago avawe se vr{i za iznos razlike u neposrednim tro{kovima transporta, ukqu~uju}i i tro{kove osigurawa i utovara, manipulativne i propratne tro{kove, datih proizvoda od izvoznika do nezavisnog kupca, koji su ura~unati u prodajnu cenu; 6) Pakovawe prilago avawe se vr{i za iznos razlike u tro{kovima neposredno povezanim sa pakovawem datih proizvoda; 7) Tro{kovi kreditirawa prilago avawe se vr{i za iznos razlike u tro{kovima kredita odobrenih u vezi sa prodajom koja je predmet ispitivawa, ako su ti tro{kovi ura~unati prodajnu cenu;

18 18 Broj decembar ) Tro{kovi posle prodaje prilago avawe se vr{i za iznos razlike u direktnim tro{kovima obezbe ivawa reklamacije, garancije, tehni~ke pomo}i i odr`avawa, u skladu sa zakonom, odnosno ugovorom o prodaji; 9) Provizije prilago avawe se vr{i za iznos provizija koje se pla}aju u vezi sa prodajom datih proizvoda; 10) Konverzija valute kada je to potrebno za upore- ivawe cena, konverzija valuta se vr{i na osnovu kursa koji va`i na dan prodaje, osim u slu~aju kada je prodaja strane valute na terminskom tr`i{tu u direktnoj vezi sa datom izvoznom prodajom, kada se konverzija vr{i na osnovu deviznog kursa u terminskoj prodaji. U uobi~ajenim uslovima, dan prodaje je datum fakture. Za upore ivawe mo`e da se koristi i kurs koji va`i na dan sklapawa ugovora, ili dan kada je izvr{ena, odnosno potvr ena poruxbina, ako se tako preciznije utvr uju uslovi prodaje; 11) Ostali faktori prilago avawe se vr{i i primenom drugih faktora ako se poka`e da uti~u na uporedivost u skladu sa odredbama ovog ~lana, a naro~ito da kupci stalno pla}aju razli~ite cene na tr`i{tu Republike Srbije zbog razlika izazvanih tim faktorima. Utvr ivawe dampin{ke mar`e ^lan 9. Dampin{ka mar`a je iznos za koji normalna vrednost prelazi izvoznu cenu. Kada dampin{ka mar`a varira, mo`e se ustanoviti ponderisana prose~na dampin{ka mar`a. Dampin{ka mar`a tokom postupka ispitivawa, utvr- uje se upore ivawem: 1) izra~unate (ponderisane) prose~ne normalne vrednosti sa izra~unatim (ponderisanim) prosekom izvoznih cena prilikom izvoza u Republiku Srbiju, ili 2) pojedina~nih normalnih vrednosti sa pojedina~nim izvoznim cenama prilikom izvoza u Republiku Srbiju, za svaku pojedina~nu transakciju. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana, normalna vrednost utvr ena na bazi ponderisanog proseka upore uje se sa pojedina~nim izvoznim cenama, ako postoji zna~ajna razlika u izvoznim cenama u odnosu na razli~ite kupce, regione ili vremenski period, i ako na~in utvr ivawa dampin{ke mar`e iz stava 2. ovog ~lana ne bi odra`avao pune razmere dampinga koji je predmet ispitivawa. Dampin{ka mar`a se smatra minimalnom (de minimis) ako je mawa od 2% u odnosu na izvoznu cenu proizvoda. Obim dampin{kog uvoza se smatra zanemarqivim ako je obim dampin{kog uvoza iz neke odre ene dr`ave mawi od 3% ukupnog uvoza istih ili sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju ili ako je uvoz iz svake dr`ave mawi od 3% a ukupan udeo uvoza takvih proizvoda iz ovih dr`ava je mawi od 7% ukupnog uvoza istih ili sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju. ááá. [TETA Utvr ivawe {tete ^lan 10. [teta je materijalna {teta naneta doma}oj industriji, opasnost od materijalne {tete ili materijalno zaostajawe u razvoju takve industrije. Utvr ivawe {tete vr{i se na osnovu dokaza i objektivne analize: 1) obima dampin{kog uvoza i uticaja dampin{kog uvoza na cene na tr`i{tu Republike Srbije sli~nih proizvoda i 2) uticaja dampin{kog uvoza na doma}e proizvo a~e sli~nih proizvoda. Ministarstvo u okviru postupka ispitivawa utvr uje da li je do{lo do zna~ajnog pove}awa dampin{kog uvoza, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na proizvodwu ili potro{wu u Republici Srbiji, da li su cene dampin{kog uvoza bile zna~ajno ni`e u pore ewu sa cenama istih proizvoda doma}ih proizvo a~a ili da li je takav uvoz izazvao zna~ajan pad cena ili je spre~io porast cena do kog bi ina~e do{lo, pri ~emu jedan ili vi{e navedenih faktora ne}e obavezno imati odlu~uju}i uticaj prilikom dono{ewa odluke. Kada je uvoz proizvoda iz vi{e dr`ava istovremeno predmet postupka ispitivawa, efekti ovakvog uvoza se kumulativno procewuju samo ako se utvrdi da je: 1) dampin{ka mar`a za uvoz iz svake dr`ave pojedina~no ve}a od minimalne (de minimis) koja iznosi 2% od vrednosti (ad valorem) i da obim uvoza iz svake dr`ave pojedina~no nije zanemarqiv i 2) kumulativna procena efekata uvoza primerena uslovima konkurencije izme u uvoznih proizvoda i sli~nog doma}eg proizvoda. Ispitivawe uticaja dampin{kog uvoza na doma}u industriju obuhvata procenu svih relevantnih ekonomskih faktora i pokazateqa koji uti~u na stawe doma}e proizvodwe, ukqu~uju}i stvarni i potencijalni pad prodaje, proizvodwe, profita, udela na tr`i{tu, produktivnosti, prihoda od ulagawa ili iskori{}enosti kapaciteta; faktore koji uti~u na doma}e cene; raspon dampin{ke mar`e; stvarni ili potencijalni uticaj na nov~ane tokove, zalihe, zaposlenost, plate, rast, mogu}nost uve}awa kapitala ili ulagawa ili druge elemente, pri ~emu jedan ili vi{e navedenih faktora ne}e obavezno imati odlu~uju}i uticaj prilikom dono{ewa odluke. Uticaj dampin{kog uvoza procewuje se u odnosu na doma}u proizvodwu sli~nog proizvoda, kada raspolo`ivi podaci dozvoqavaju odvojenu identifikaciju te proizvodwe na osnovu proizvodnog procesa, prodaje, proizvo a~a i profita. Ako odvojena identifikacija proizvodwe nije mogu}a, uticaj dampin{kog uvoza se procewuju ispitivawem proizvodwe naju`e grupe proizvodnog asortimana, koja obuhvata sli~an proizvod, za koji se mogu obezbediti neophodni podaci. Opasnost od nastanka {tete ^lan 11. Ministarstvo je du`no da utvr ivawe postojawa opasnosti od nastanka materijalne {tete vr{i iskqu~ivo na osnovu ~iwenica, kao i da jasno predvidi promenu uslova koji bi doveli do materijalne {tete prouzrokovane dampingom, koja mora biti neminovna. Pokazateqi koje Ministarstvo uzima u obzir prilikom utvr ivawa ~iwenica iz stava 1. ovog ~lana, ukqu~uju: 1) znatnu stopu porasta dampin{kog uvoza na doma}em tr`i{tu, {to ukazuje na verovatno}u znatnog pove}awa uvoza, 2) raspolo`ive kapacitete izvoznika ili neminovno i znatno pove}awe tih kapaciteta, {to ukazuje na verovatno}u znatnog pove}awa dampin{kog izvoza u Republiku Srbiju, uzimaju}i u obzir mogu}nost drugih izvoznih tr`i- {ta da apsorbuju dodatni izvoz, 3) uvozne cene, koje dovode do zna~ajnog smawewa ili spre~avaju pove}awe doma}ih cena do koga bi ina~e do{lo, {to bi verovatno prouzrokovalo pove}anu potra`wu za novim uvozom i 4) zalihe proizvoda koji je predmet ispitivawa. Nijedan od pokazateqa iz stava 2. ovog ~lana sam po sebi ne mo`e imati odlu~uju}i zna~aj za dono{ewe odluke, ali svi zajedno moraju ukazivati na postojawe daqeg dampin{kog uvoza i nastupawe materijalne {tete ako se ne preduzmu odgovaraju}e mere. Ako postoji opasnost od nastajawa {tete zbog dampin{kog uvoza, sa posebnom pa`wom }e se razmatrati i odlu~ivati o primeni antidampin{kih mera. Utvr ivawe uzro~ne veze izme u dampinga i {tete ^lan 12. Ministarstvo utvr uje da postoji uzro~na veza izme u dampin{kog uvoza i {tete: 1) ukoliko je uvoz dampin{kih proizvoda zna~ajno porastao u pore ewu sa prose~nim uvozom u trogodi{wem pe-

19 30. decembar Broj riodu koji je prethodio uvozu dampin{kih proizvoda ili periodu za koji postoje raspolo`ivi podaci i 2) ukoliko su cene takvih uvezenih proizvoda znatno ni`e od cena sli~nih doma}ih proizvoda ili kada je takav uvoz doveo do zna~ajnog pada cena sli~nih doma}ih proizvoda ili je spre~io pove}awe cena doma}ih proizvoda do kog bi ina~e do{lo. Ministarstvo utvr uje na osnovu svih relevantnih ~iwenica da obim, odnosno cene dampin{kog uvoza u tolikoj meri uti~u na doma}u industriju da se taj uticaj karakteri- {e kao materijalan. Ministarstvo utvr uje uzro~nu vezu izme u dampin- {kog uvoza i {tete za doma}u industriju tokom ispitivawa, na osnovu ispitivawa svih relevantnih dokaza. Ministarstvo ispituje sve poznate pokazateqe, osim dampin- {kog uvoza, koji istovremeno nanose {tetu doma}oj industriji, pri ~emu se {teta koju izazivaju ovi ostali pokazateqi ne sme pripisivati dampin{kom uvozu. Pokazateqi koji, u ovom smislu mogu biti relevantni, obuhvataju naro- ~ito: 1) obim i cene uvoznih proizvoda koji nisu prodati po dampin{kim cenama; 2) smawewe tra`we ili promenu u modelima potro- {we; 3) restriktivnu trgovinsku praksu i konkurenciju izme u doma}ih i stranih proizvo a~a; 4) tehnolo{ki razvoj proizvo a~a uvezenih proizvoda; 5) izvozne rezultate i produktivnost doma}e industrije. Kada su uvozni proizvodi iz vi{e dr`ava istovremeno predmet ispitivawa, efekti ovakvog uvoza mogu da se procene kumulativno ukoliko se utvrdi da je: 1) dampin{ka mar`a ustanovqena u odnosu na uvoz iz svake dr`ave vi{a od 2% izvozne cene proizvoda i da obim uvoza ni iz jedne dr`ave nije zanemarqiv shodno zna- ~ewu iz ~lana 8. stav 4. ove uredbe i 2) da kumulativna procena efekata uvoza primerena uslovima konkurencije izme u uvezenih proizvoda i konkurencije izme u uvezenih proizvoda i sli~nih doma}ih proizvoda. áâ. SPROVO\EWE POSTUPKA ISPITIVAWA Pokretawe postupka ispitivawa ^lan 13. Ministarstvo, u skladu sa ~lanom 3. ove uredbe, sprovodi postupak ispitivawa na osnovu pismenog zahteva doma}e industrije ili lica koja su oni ovlastili za podno- {ewe takvog zahteva, a izuzetno mo`e da donese odluku da pokrene postupak ispitivawa ex officio na osnovu dovoqno dokaza o postojawu dampinga, {tete i uzro~ne veze. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa ^lan 14. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa se podnosi Ministarstvu preporu~enom pismenom po{iqkom i mora da sadr`i dokaze o postojawu: 1) dampinga, 2) {tete u smislu ~lana 10. stava 1. ove uredbe i 3) uzro~ne veze izme u navodno dampin{kog uvoza i navodne {tete. Zahtev za pokretawe postupka ispitivawa sadr`i neophodne dokaze o postojawu dampinga i informacije koje su dostupne podnosiocu, ukqu~uju}i: 1) identitet podnosioca zahteva kao i obim i vrednost doma}e proizvodwe sli~nih proizvoda koje proizvodi podnosilac zahteva. Kada se zahtev podnosi u ime doma}e industrije, u wemu se navodi doma}a industrija u ~ije ime se podnosi zahtev, svi poznati doma}i proizvo a~i sli~nih proizvoda (ili udru`ewa doma}ih proizvo a~a sli~nih proizvoda) kao i obim i vrednost doma}e proizvodwe sli~nih proizvoda, za svakog od navedenih proizvo a~a; 2) detaqan opis, tarifnu oznaku i trgova~ki naziv posmatranog proizvoda, ime dr`ave ili dr`ava porekla ili izvoza posmatranog proizvoda, identitet svakog poznatog izvoznika ili stranog proizvo a~a uz navo ewe poznatih uvoznika koji vr{e uvoz posmatranog proizvoda; 3) informacije o cenama po kojima se proizvodi prodaju za potro{wu namewenu doma}em tr`i{tu dr`ave ili dr`ava porekla izvoza (ili, ako je pogodno, informacije o cenama po kojima se proizvodi prodaju iz dr`ave ili dr- `ava porekla ili izvoza, nekoj tre}oj dr`avi ili dr`avama ili po izra~unatoj vrednosti proizvoda) i informacije o izvoznim cenama ili ako je mogu}e, o cenama po kojima su proizvodi prvi put prodati nezavisnom kupcu u Republici Srbiji; 4) informacije o promenama obima navodnog dampin- {kog uvoza, uticaju tog uvoza na cene sli~nog proizvoda na doma}em tr`i{tu i uticaju tog uvoza na doma}u industriju. Zahtev koji ne sadr`i relevantne dokaze ne smatra se potpunim. Smatra se da je zahtev podnet danom dostavqawa Ministarstvu. Smatra se da je zahtev podnet od strane ili u ime doma}e industrije ako je podr`an od doma}ih proizvo a~a ~ija zajedni~ka proizvodwa ~ini vi{e od 50% ukupne proizvodwe sli~nih proizvoda od onih proizvo a~a koji su izri~ito podr`ali ili se protivili zahtevu. Postupak ispitivawa se ne pokre}e ako doma}i proizvo a~i koji izri- ~ito podr`avaju zahtev predstavqaju mawe od 25% ukupne doma}e proizvodwe sli~nih proizvoda. Ministarstvo ispituje ta~nost i relevantnost dokaza dostavqenih uz zahtev kako bi se utvrdilo da li postoji dovoqno dokaza za pokretawe postupka ispitivawa. Postupak se ne pokre}e ili se obustavqa u slu~aju kada je dampin{ka mar`a de minimis ili je obim uvoza zanemarqiv u skladu sa ~lanom 9. stav 5. ove uredbe. Odluka o pokretawu postupka ispitivawa ^lan 15. Ukoliko postoji dovoqno dokaza o dampin{kom uvozu, uzro~noj vezi i {teti, Ministarstvo, po{to ispita podneti zahtev u skladu sa odredbom ~lana 14. stav 2. ove uredbe obave{tava Vladu o potrebi pokretawa postupka ispitivawa, u roku od 45 dana od dana podno{ewa zahteva. Ako podneti zahtev nije potpun, Ministarstvo, u roku od 45 dana, poziva podnosioca zahteva da dopuni svoj zahtev i odre uje rok za usagla{avawe koji ne mo`e biti kra- }i od 30 dana. Ukoliko podnosilac zahteva ne izvr{i usagla{avawe, Ministarstvo odbacuje podneti zahtev. Ako podnosilac povu~e zahtev pre pokretawa postupka ispitivawa, smatra se da takav zahtev nije ni podnet. Ministarstvo }e izbegavati publicitet u vezi sa zahtevom za pokretawe postupka ispitivawa, osim ukoliko se ne donese odluka o pokretawu postupka ispitivawa. Po prijemu ispravno dokumentovanog zahteva i pre pokretawa postupka ispitivawa, izvr{i}e se obave{tavwe vlade dr- `ave izvoza. Vlada donosi odluku o pokretawu postupka ispitivawa. Ako podnosilac zahteva povu~e zahtev za pokretawe postupka ispitivawa posle dono{ewa odluke o pokretawu postupka ispitivawa, postupak se mo`e nastaviti po slu- `benoj du`nosti. Objavqivawe odluke o pokretawu postupka ispitivawa ^lan 16. Odluka iz ~lana 15. stav 5. ove uredbe sadr`i: 1) ime podnosioca zahteva, 2) ime dr`ave ili dr`ava izvoza i opis posmatranog proizvoda, 3) datum pokretawa postupka ispitivawa, 4) obrazlo`ewe tvrdwi o postojawu navodnog dampinga u zahtevu za pokretawe postupka ispitivawa, 5) obrazlo`ewe tvrdwi o postojawu {tete, 6) adresu Ministarstva,

20 20 Broj decembar ) rok u kome zainteresovane strane mogu da iznesu svoje stavove na osnovu kojih zahtevaju da u~estvuju u postupku. Vlada obave{tava vladu dr`ave izvoza i druge zainteresovane strane o odluci o pokretawu postupka ispitivawa. Odluka iz ~lana 15. stav 5. ove uredbe se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Sprovo ewe postupka ispitivawa ^lan 17. Na osnovu odluke Vlade iz ~lana 16. stav 1. ove uredbe, Ministarstvo pokre}e postupak ispitivawa, Ministarstvo sprovodi postupak ispitivawa na celoj teritoriji Republike Srbije, istovremeno ispituju}i postojawe dampinga i materijalne {tete ili opasnosti od wenog nastajawa. Ministarstvo utvr uje odgovaraju}i posmatrani period za izra~unavawe dampinga i {tete. Ministarstvo, da bi obezebedilo reprezentativne rezultate, odre uje posmatrani period za koji }e se izvr{iti izra~unavawe, koji ne}e biti kra}i od {est meseci koji prethode pokretawu postupka ispitivawa i koji }e obuhvatati period od dvanaest meseci pre pokretawa postupka ispitivawa. Ministarstvo ne}e uzimati u obzir podatke koji se ne odnose na posmatrani period. Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa, organizacija, udru`ewa i institucija. Pribavqawe podataka ^lan 18. Strane u postupku du`ne su da, na zahtev Ministarstva, dostave potrebne podatke u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Zahtev za dostavu podataka smatra se primqenim sedmog dana od dana po{to je poslat izvozniku ili diplomatskom predstavniku dr`ave izvoza. Ministarstvo mo`e da, na obrazlo`eni pismeni zahtev strana u postupku, produ`i rok iz stava 1. ovog ~lana za jo{ 30 dana. Saradwa u postupku ispitivawa ^lan 19. Kada zainteresovana strana u postupku odbije da dozvoli pristup potrebnim podacima, dostavi neta~ne ili nepotpune podatke, ili podatke uop{te ne dostavi u skladu sa odredbama ove uredbe, odluka se donosi na osnovu dostupnih podataka. Nedostavqawe podataka u elektronskoj formi, ne smatra se nedostatkom saradwe, ako zainteresovana strana poka`e da bi dostavqawe odgovora na ovakav na~in predstavqalo dodatno optere}ewe ili izazvalo neopravdano visoke dodatne tro{kove. Ministarstvo je du`no da obavesti strane u postupku, odnosno podnosioca zahteva i stranog proizvo a~a ili stranog izvoznika, o razlozima neprihvatawa dostavqenih podataka i omogu}i im da dostave dodatna obja{wewa u roku koji odredi. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, Ministarstvo mo`e da sve raspolo`ive podatke proveri upore ivawem sa drugim dostupnim podacima, ukqu~uju}i objavqene cenovnike, zvani~ne statisti~ke podatke o uvozu i iznosu napla}enih carinskih da`bina, kao i podatke pribavqene od podnosilaca zahteva i drugih zainteresovanih strana u toku postupka ispitivawa. Ministarstvo mo`e da sara uje sa stranim organima, institucijama ili stranama u ciqu provere prikupqenih podataka ili radi dobijawa novih. To obuhvata direktno ispitivawe evidencije i podataka od uvoznika, izvoznika, trgovaca, agenata, proizvo a~a, trgova~kih udru`ewa i organizacija. Aktivnosti iz stava 5. ovog ~lana }e se odvijati tek nakon prijema prethodne saglasnosti strana ~ije evidencije i podaci se ispituju. Prilikom tra`ewa saglasnosti, Ministarstvo obave{tava te strane, koje evidencije i podatke treba proveriti. Ministarstvo obave{tava predstavnike vlade dr`ave izvoza o svim aktivnostima iz stava 5. ovog ~lana koje se sprovode, nakon dobijawa saglasnosti od strana ~ije evidencije i podatke treba ispitati. Saradwa sa inostranstvom ^lan 20. Ministarstvo mo`e da sara uje sa uvoznicima, izvoznicima, trgovcima, agentima, proizvo a~ima, trgova~kim udru`ewima i organizacijama u inostranstvu radi provere prikupqenih podataka ili pribavqawa novih. Na zahteve i pitawa koja nadle`ni organi i firme dr`ave izvoza postavqaju Ministarstvu, a koja su bitna za sprovo ewe postupka ispitivawa na licu mesta, Ministarstvo }e odgovoriti kad god je to mogu}e, pre provere podataka na licu mesta. Saradwa sa zainteresovanim stranama iz stava 1. ovog ~lana obuhvata neposredni uvid u wihove evidencije i podatke radi provere dobijenih podataka o dampingu, odnosno {teti i sprovodi se kada je: 1) dobijena prethodna saglasnost zainteresovane strane u skladu sa stavom 1. ovog ~lana i 2) dr`ava izvoza obave{tena i ne protivi se. Ministarstvo obave{tava zainteresovane strane iz stava 1. ovog ~lana o prirodi podataka koje treba proveriti kao i o svim drugim podacima koje je potrebno pru`iti. Ako je u postupak ispitivawa potrebno ukqu~iti nevladine stru~wake, zainteresovane strane iz stava 1. ovog ~lana i dr`ava izvoza }e o tome biti obave{teni. Pomenuti nevladini stru~waci su du`ni da po{tuju obavezu poverqivosti podataka. Zainteresovane strane ^lan 21. Zainteresovane strane u smislu ove uredbe su: proizvo a~i sli~nog proizvoda u Republici Srbiji ili wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima proizvo a~i sli~nih proizvoda ~ine ve}inu na teritoriji Republike Srbije, izvoznici ili inostrani proizvo a~i posmatranog proizvoda, wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima proizvo a~i ili izvoznici ovih proizvoda ~ine ve}inu ~lanstva, uvoznici posmatranog proizvoda ili wihova trgova~ka ili poslovna udru`ewa u kojima uvoznici sli~nih proizvoda ~ine ve}inu na teritoriji Republike Srbije, vlade dr`ava izvoza, organizacije korisnika i potro{a~a u Republici Srbiji. Zainteresovane strane koje su se prijavile, a naro~ito strane koje posmatrani proizvod koriste u svom procesu proizvodwe, kao i reprezentativna udru`ewa potro{a- ~a, mogu da uzmu u~e{}e u postupku ispitivawa kako bi za- {titile svoje interese. Ministarstvo na zahtev zainteresovane strane toj strani obezbe uje: 1) kopiju podnetog zahteva sa svim prilozima i 2) priliku da pregledaju sve dokaze i podatke dostavqene u postupku ispitivawa. Usmena rasprava ^lan 22. Zainteresovane strane du`ne su da dostave dokaze o mogu}em uticaju ishoda postupka na wih a mogu da zahtevaju i da na te okolnosti iznesu dokaze na usmenoj raspravi. Ministarstvo omogu}ava zainteresovanim stranama da brane svoje interese u toku postupka ispitivawa i da na

21 30. decembar Broj wihov zahtev, da na usmenoj raspravi kojoj prisustvuju i strane sa suprotnim interesima, iznesu svoje stavove, vode}i pri tome ra~una da se o~uva poverqivost podataka svih u~esnika u postupku. Informacije iznete usmeno, uzimaju se u obzir samo ako su potkrepqene dokazima, naknadno dostavqene u pismenoj formi i stavqene na uvid ostalim zainteresovanim stranama, vode}i ra~una o za{titi poverqivosti podataka. Prisustvo zainteresovanih strana na raspravi nije obavezno, a neprisustvovawe raspravi ne mo`e imati {tetne posledice. Me uresorska saradwa ^lan 23. Nadle`na ministarstva i drugi organi du`ni su da na zahtev Ministarstva, dostave podatke vezane za uvo ewe, sprovo ewe, primenu i reviziju antidampin{kih mera. Prethodno utvr ivawe dampinga i {tete ^lan 24. Ministarstvo obave{tava zainteresovane strane o relevantnim ~iwenicama i poziva ih da iznesu svoja mi{qewa u roku od 30 dana od dana uru~ewa poziva. Ministarstvo }e nakon isteka roka iz stava 1. ovog ~lana, prethodno utvrditi postojawe dampinga i {tete. Reprezentativni uzorak ^lan 25. Kada u postupku u~estvuje vi{e podnosilaca zahteva, izvoznika ili uvoznika, ili kada se postupak odnosi na vi{e vrsta proizvoda ili vi{e trgovinskih transakcija, postupak ispitivawa mo`e da se ograni~i na odre en broj strana u postupku, proizvoda ili trgovinskih transakcija, kori{}ewem reprezentativnog uzorka dobijenog na osnovu dostupnih podataka. Reprezentativni uzorak iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Ministarstvo, uz konsultaciju, odnosno saglasnost strane u postupku koja to zahteva, i koja u roku od 21 dan od dana otpo~iwawa postupka ispitivawa, dostavi podatke potrebne za utvr ivawe reprezentativnog uzorka. Kada je ispitivawe ograni~eno u skladu sa odredbama ovog ~lana, pojedina~na dampin{ka mar`a se utvr uje za svakog izvoznika ili proizvo a~a koji nije obuhva}en reprezentativnim uzorkom, koji dostavi potrebne podatke u roku predvi enim ovom uredbom, osim u slu~aju velikog broja izvoznika ili proizvo a~a, a pojedina~no ispitivawe onemogu}ilo bi pravovremeno okon~awe postupka ispitivawa. Ministarstvo mo`e da izabere novi reprezentativni uzorak u slu~aju da strane koje su izabrane za reprezentativni uzorak ne sara uju. Poverqivi podaci ^lan 26. Podaci koji su po prirodi poverqivi ili su pribavqeni od strana u postupku ispitivawa kao poverqivi, na obrazlo`en zahtev, tretiraju se kao poverqivi. Poverqivi podatak iz stava 1. ovog ~lana obuhvata podatak ~ije otkrivawe bi dalo prednost konkurenciji ili bi imalo zna~ajan negativan uticaj na stranu koja je dostavila podatak ili izvor iz kojeg je podatak pribavqen. Ministarstvo, odnosno slu`bena lica ne mogu davati na uvid podatke koji su pribavqeni u skladu sa ovom uredbom za koje je strana koja je podatke dostavila zahtevala da budu tretirani kao poverqivi, bez izri~ite saglasnosti te strane u postupku. Sa`eti prikaz podataka nepoverqive prirode ^lan 27. Strane u postupku ispitivawa koje dostavqaju poverqive podatke, du`ne su da dostave i sa`eti prikaz tih podataka koji nije poverqivog karaktera, koji sadr`i dovoqno pojedinosti za razumevawe su{tine podataka koji su ozna~eni kao poverqivi. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, strane u postupku mogu da nazna~e da takve podatke nije mogu}e sa`eto prikazati, uz navo ewe razloga zbog kojih sa~iwavawe sa`etog prikaza nije mogu}e. Ako Ministarstvo oceni da zahtev za po{tovawe poverqivosti nije opravdan, a strana koja dostavqa podatak odbije da podatke u~ini dostupnim ili da omogu}i otkrivawe podataka u op{tem ili sa`etom obliku, takav podatak se ne uzima u obzir, osim ako se na zadovoqavaju}i na- ~in mo`e dokazati iz drugih izvora da je podatak ta~an. Uvid u podatke ^lan 28. Podaci pribavqeni u skladu sa ovom uredbom mogu se koristiti iskqu~ivo u svrhe za koje su tra`eni. Ministarstvo mo`e da omogu}i uvid u op{te podatke, naro~ito razloge i dokaze na kojima su zasnovane odluke donete u skladu sa ovom uredbom. Prilikom svakog uvida u podatke moraju se uzeti u obzir legitimni interesi strana u postupku da se ne otkrivaju wihove poslovne tajne. U toku postupka ispitivawa, na zahtev bilo koje strane u postupku (uvoznika, izvoznika i predstavnika dr`ave izvoza), Ministarstvo daje na uvid podatke sadr`ane u sa- `etom prikazu nepoverqive prirode na osnovu kojih je doneta odluka da se: 1) uvede privremena mera ili 2) uvede kona~na mera ili 3) da se obustavi postupak ispitivawa bez uvo ewa mera. Zahtev za uvid u podatke podnosi se pismeno, najkasnije 30 dana od objavqivawa odluke o uvo ewu privremenih mera, kona~nih mera ili o obustavqawu postupka ispitivawa bez uvo ewa mera. â. PRIVREMENE MERE ^lan 29. Vlada na predlog Ministarstva uvodi privremene mere: 1) ako je pokrenut postupak ispitivawa, ukoliko je o tome dato javno obave{tewe i ako je zainteresovanim stranama pru`ena odgovaraju}a mogu}nost da uzmu u~e{}e u postupku kako bi za{titile svoje interese i 2) ako se prethodno pozitivno utvrdi postojawe dampinga i posledi~ne {tete po doma}u industriju i 3) ako se utvrdi da bi ka{wewe u primeni antidampin{ke mere moglo da dovede do {tetnih posledica koje bi bilo te{ko otkloniti. Privremene mere se uvode najranije nakon isteka roka od 60 dana od pokretawa postupka ispitivawa a najkasnije devet meseci nakon pokretawa postupka ispitivawa. Privremene mere mogu biti u obliku privremene antidampin{ke da`bine garantovane gotovinskim depozitom ili jemstvom, u iznosu koji odgovara privremeno izra- ~unatoj dampin{koj mar`i. Odluka Vlade o uvo ewu privremenih mera sadr`i naro~ito: 1) imena izvoznika, odnosno snabdeva~a, ili ako to nije izvodqivo, odgovaraju}e dr`ave izvoza, odnosno snabdevawa; 2) opis, tarifnu oznaku i trgova~ki naziv posmatranog proizvoda neophodni za potrebe cariwewa; 3) utvr ene dampin{ke mar`e i osnovu za wihovo utvr ivawe; 4) stepen {tete i osnovu za weno utvr ivawe shodno ~l. 10. i 11. ove uredbe; 5) uzro~nu vezu izme u dampinga i {tete i 6) obrazlo`ewe. Odluka o uvo ewu privremenih mera se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Privremene mere ostaju na snazi najdu`e {est meseci od dana stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremene antidampin{ke mere.

22 22 Broj decembar ^lan 30. Visina privremene antidampin{ke da`bine ne}e biti vi{a od dampin{ke mar`e koja je privremeno utvr ena, ali }e biti ni`a od dampin{ke mar`e, ako je takva ni`a da`bina odgovaraju}a za otklawawe {tete u doma}oj industriji. Ako je iznos kona~ne antidampin{ke da`bine vi{i od iznosa ve} upla}enog ili deponovanog po odluci o uvo- ewu privremenih mera, razlika se ne}e naplatiti. Kada se postupak ispitivawa okon~a sa zakqu~kom da nije bilo dampinga ili ako je iznos kona~ne antidampin- {ke da`bine ni`i od iznosa pla}enog tokom perioda primene privremene mere, tada se pla}ena suma ili razlika, vra}a se bez odlagawa. âá. PREUZIMAWE OBAVEZE POVE]AWA CENA Pove}awe cena ^lan 31. Ministarstvo mo`e da predlo`i ili da prihvati preuzimawe obaveze pove}awa cena od izvoznika samo ako je prethodno utvr eno postojawe dampinga i {tete prozrokovane tim dampingom. Izvoznici koji izvoze dampin{ke proizvode u Republiku Srbiju mogu u toku postupka ispitivawa da ponude preuzimawe obaveze pove}awa cene posmatranog proizvoda, za iznos neophodan za otklawawe {tete. Ministarstvo mo`e da zahteva pove}awe cena najvi{e do iznosa dampin{ke mar`e. Od izvoznika koji nude preuzimawe obaveze pove}awa cene zahteva}e se da podnesu sa`eti prikaz nepoverqivog karaktera o takvoj obavezi koja se mo`e staviti na uvid stranama u postupku. Izvoznik nije du`an da prihvati predlog Ministarstva za preuzimawe obaveze pove}awa cene. ^iwenica da strani proizvo a~i ili izvoznici ne nude preuzimawe obaveze pove}awa cena, niti prihvataju poziv da to urade, ne}e ni na koji na~in uticati na daqi tok postupka ispitivawa. Ukoliko se obaveza pove}awa cena prihvati, postupak ispitivawa dampinga i {tete }e se nastaviti do dono{ewa kona~ne odluke. Kada se utvrdi da su mogu}e posledice dampinga otklowene pove}awem cena, Vlada na predlog Ministarstva, koje taj predlog daje po slu`benoj du`nosti ili na zahtev izvoznika, mo`e da okon~a ili obustavi postupak ispitivawa. Protiv odluke Vlade iz stava 8. ovog ~lana Vladi se mo`e dostaviti zahtev za preispitivawe. Odbijawe ponude ^lan 32. Ministarstvo nije du`no da prihvati ponu eno preuzimawe obaveze pove}awa cena ako smatra da je primena takve obaveze u praksi nemogu}a, ako je broj aktuelnih ili potencijalnih izvoznika previ{e veliki ili iz drugih opravdanih razloga. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, a kada je to mogu}e Ministarstvo obrazla`e izvozniku razloge za odbijawe ponude preuzimawa obaveze pove}awa cena i omogu}uje izvozniku da iznese svoj stav. Odluka o odbijawu obaveze pove}awa cene mora da sadr`i obrazlo`ewe takvog odbijawa. Primena obaveze pove}awa cene ^lan 33. Odluka kojom se prihvata ponuda obaveze pove}awa cene se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Ministarstvo prati primenu obaveze pove}awa cene. Izvoznik koji preuzima obavezu pove}awa cene, du`an je da Ministarstvu periodi~no, u rokovima koje odredi Ministarstvo, dostavqa podatke u vezi sa ispuwavawem takve obaveze i da omogu}i proveru svih relevantnih podataka. Obustavqen postupak ispitivawa mo`e se produ`iti: 1) na zahtev strane koja je preuzela obavezu pove}awa cene ili 2) po slu`benoj du`nosti. Odluka o uvo ewu antidampin{ke da`bine ne}e se primewivati na proizvode one strane koja je preuzela obavezu pove}awa cene. Kr{ewe obaveze pove}awa cene ^lan 34. Neispuwavawe obaveze pove}awa cene smatra se kr{ewem preuzete obaveze. U slu~aju kr{ewa ili povla~ewa obaveze pove}awa cene, Vlada na predlog Ministarstva, uvodi privremenu meru ili kona~nu antidampin{ku da`binu na uvoz proizvoda koji su bili predmet preuzete obaveze. Kada postupak ispitivawa koji je doveo do obaveze pove}awa cene nije okon~an, privremena da`bina se uvodi, nakon konsultacija, na osnovu najpouzdanijih dostupnih podataka, ukoliko postoji razlog za uverewe da je obaveza prekr{ena ili u slu~aju kr{ewa ili povla~ewa obaveze pove}awa cene. Kona~na antidampin{ka da`bina se uvodi ako je u postupku ispitivawa koji je prethodio preuzimawu obaveze, utvr eno po kona~noj odluci, da postoje damping i materijalna {teta, pod uslovom da je izvozniku omogu}eno da u~estvuje u postupku, osim u slu~aju gde je on sam povukao preuzetu obavezu. âáá. OKON^AWE POSTUPKA ISPITIVAWA Trajawe postupka ispitivawa ^lan 35. Postupak ispitivawa se mora okon~ati u roku od 12 meseci od datuma pokretawa a najkasnije u roku od 18 meseci. Uvo ewe kona~ne antidampin{ke mere ^lan 36. Ministarstvo, po okon~awu postupka ispitivawa, izve{tava Vladu o postojawu dampinga, materijalne {tete i uzro~ne veze. Ministarstvo utvr uje antidampin{ku da`binu po stopi potrebnoj da se otkloni {teta, na nediskriminatornoj osnovi, na uvoz posmatranog proizvoda za koji je ustanovqen damping i nastala {teta. Stopa antidampin{ke da`bine ne}e biti vi{a od dampin{ke mar`e. Kona~na antidampin{ka mera uvodi se na nediskriminatornoj osnovi, za svaki slu~aj pojedina~no, bez obzira odakle se vr{i dampin{ki uvoz datih proizvoda. Kona~na antidampin{ka mera se ne uvodi na proizvode izvoznika koji su preuzeli obavezu pove}awa cene u skladu sa odredbama ove uredbe. Odluka o obustavi ili okon~awu postupka ispitivawa nakon prihvatawa obaveze pove}awa cene, sadr`a}e ili }e na neki drugi na~in u~initi dostupnim, kroz poseban izve{taj, sa`eti prikaz nepoverqive prirode ovako preuzete obaveze. Vlada donosi odluku o uvo ewu kona~ne antidampin- {ke da`bine ili o obustavi ili prihvatawu obaveze pove- }awa cena iz ~lana 29. stav 4. ove uredbe, kao i o razlozima za prihvatawe ili odbacivawe releventnih argumenata ili zahteva koje daju izvoznici ili uvoznici. Ova odluka sadr`i sve relevantne podatke o bitnim ~iwenicama i razlozima na osnovu kojih su uvedene kona~ne mere ili je prihva}ena obaveza pove}awa cena, uz po{tovawe zahteva za za{titu poverqivih podataka. Odluka o uvo ewu kona~ne antidampin{ke mere se u Slu`benom glasniku Republike Srbije.

23 30. decembar Broj Primena mera ^lan 37. Privremene mere i kona~ne antidampin{ke mere primewuju se samo na proizvode koji su pu{teni u slobodan promet posle stupawa na snagu odluke o antidampin{kim merama. Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, kona~na antidampin- {ka mera mo`e da se uvede na proizvode koji su pu{teni u slobodan promet najvi{e 90 dana pre stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremenih mera, ali ne pre pokretawa postupka ispitivawa, pod uslovom da Ministarstvo utvrdi: 1) da dampin{ki uvoz koji prouzrokuje {tetu postoji ve} du`e vreme i 2) da je {teta izazvana znatnim dampin{kim uvozom proizvoda u relativno kratkom periodu, {to }e verovatno znatno umawiti efekat antidampin{ke da`bine, s tim da se uvoznicima o kojima je re~ mora dati mogu}nost za komentar. U slu~aju da postoji kr{ewe ili povla~ewe obaveze pove}awa cena, kona~na mera mo`e biti uvedena na proizvode koji su pu{teni u slobodan promet najvi{e 90 dana od dana stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremenih mera i ne pre kr{ewa ili povla~ewe obaveze pove}awa cena. Okon~awe postupka ispitivawa bez uvo ewa mera ^lan 38. Postupak ispitivawa okon~ava se bez uvo ewa antidampin{kih mera, ako se u postupku ispitivawa utvrdi da: 1) ne postoji damping, materijalna {teta nastala kao posledica dampinga ili 2) je dampin{ka mar`a minimalna (de minimis) ili 3) je obim dampin{kog uvoza ili {teta zanemarqiva. Dampin{ka mar`a, u slu~aju pojedina~nih izvoznika smatra se minimalnom (de minimis) ako je mawa od 2% u odnosu na izvoznu cenu proizvoda koji je predmet postupka ispitivawa. [teta nastala kao posledica dampinga smatra se zanemarqivom ako obim dampin{kog uvoza koji je predmet postupka ispitivawa, predstavqa mawe od 3% uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju. [teta se smatra zanemarqivom kada je uvoz iz jedne odre ene dr`ave mawi od 3% uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju, osim kada sve dr`ave koje su pojedina~no zastupqene sa mawe od 3% u ukupnom zajedni~kom uvozu, ~ine vi{e od 7% uvoza sli~nih proizvoda u Republiku Srbiju. Kada je uvoz proizvoda iz vi{e dr`ava istovremeno predmet postupka ispitivawa, Ministarstvo procewuje kumulativni efekat takvog uvoza samo ukoliko utvrdi: 1) da je dampin{ka mar`a ustanovqena u odnosu na uvoz iz svake dr`ave pojedini~no, vi{a od minimalne (de minimis) i da obim dampin{kog uvoza iz svake dr`ave nije zanemarqiv i 2) da je procena kumulativnog uticaja uvoza primerena uslovima konkurencije izme u uvoznih proizvoda i uslova konkurencije izme u uvoznih i sli~nih doma}ih proizvoda. Odluka kojom se postupak ispitivawa okon~ava bez uvo ewa antidampin{kih mera se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. âááá. NAPLATA DA@BINA ^lan 39. Naplatu privremenih, odnosno kona~nih antidampin- {kih da`bina vr{e carinski organi, u iznosu, odnosno po stopi utvr enoj odlukom o uvo ewu mere, istovremeno sa ostalim uvoznim da`binama, u skladu sa carinskim propisima. Carinski organi du`ni su da dostavqaju Ministarstvu mese~ne izve{taje o uvozu proizvoda koji je predmet antidampin{kih mera i iznosu napla}enih antidampin- {kih da`bina. Naknadna naplata i povra}aj privremene, odnosno kona~ne antidampin{ke da`bine vr{i se u skladu sa carinskim propisima. áh. IZBEGAVAWE MERA ^lan 40. U slu~aju izbegavawa antidampin{kih mera, primena antidampin{ke da`bine uvedene u skladu sa odredbama ove uredbe mo`e da se pro{iri i na uvoz sli~nih proizvoda, ili wihovih delova, iz dr`ava ~iji izvoznici nisu bili obuhva}eni postupkom ispitivawa. Izbegavawe iz stava 1. ovog ~lana je svaka promena u trgovini izme u druge dr`ave i Republike Srbije koja nastaje kao rezultat prakse, procesa ili rada koji: 1) osim uvo ewa da`bine, nema drugi opravdan uzrok ili dovoqno ekonomsko opravdawe, 2) pokazuje da je uticaj da`bine na cene i/ili koli~ine sli~nih proizvoda potcewen, 3) pokazuje da postoji damping u odnosu na normalne vrednosti koje su prethodno utvr ene za sli~ne proizvode. Izbegavawe iz stava 1. ovog ~lana obuhvata i: 1) promene proizvoda usled kojih se ne mewaju wegove bitne karakteristike, a koje dovode do svrstavawa proizvoda u tarifnu oznaku Carinske tarife razli~itu od tarifne oznake u koju je proizvod bio svrstan, tako da promeweni proizvod ne bude predmet mera; 2) isporuku proizvoda koji su predmet antidampin- {kih mera preko tre}e dr`ave i 3) izmenu uobi~ajenog na~ina prodaje i prodajne mre- `e izvoznika ili proizvo a~a u dr`avi izvoza, sa ciqem da se wihovi proizvodi izvezu u Republiku Srbiju preko proizvo a~a ili izvoznika ~iji izvoz nije predmet antidampin{ke mere. Smatra se da se sklapawem iz stava 3. ovog ~lana izbegavaju antidampin{ke mere ako su ispuweni uslovi iz stava 2. ta~. 2. i 3. ovog ~lana, i ako: 1) je sklapawe otpo~eto ili u znatnoj meri intenzivirano od dana ili neposredno pre pokretawa postupka ispitivawa, pri ~emu predmetni delovi poti~u iz dr`ave ~iji izvoznici ne podle`u merama; 2) delovi ~ine najmawe 60% od ukupne vrednosti delova sklopqenog proizvoda i 3) vrednost dodata delovima tokom postupka sklapawa ili finalne obrade predstavqa vi{e od 25% ukupnih tro- {kova proizvodwe. ^lan 41. Postupak ispitivawa o izbegavawu mera pokre}e se po slu`benoj du`nosti ili na zahtev zainteresovane strane, zasnovanog na dovoqno dokaza o ~iwenicama navedenim u ~lanu 40. ove uredbe. Postupak iz stava 1. ovog ~lana mo`e da traje najdu`e devet meseci. H. TRAJAWE, PREISPITIVAWE I POVRA]AJI Trajawe ^lan 42. Antidampin{ka da`bina, kao i obaveza pove}awa cena, ostaje na snazi onoliko dugo i u meri neophodnoj da se otkloni damping koji izaziva {tetu. Tokom primene antidampin{ke da`bine, Ministarstvo preispituje potrebu za wenom daqom primenom, u skladu sa ~l ove uredbe. Postupak preispitivawa sprovodi se i zavr{ava u roku od 12 meseci od datuma wegovog pokretawa. Vlada, na predlog Ministarstva, ukida antidampin- {ku da`binu kada utvrdi da su prestali da postoje razlozi za wenu daqu primenu. Kona~na antidampin{ka mera traje najdu`e pet godina od uvo ewa ili pet godina od dana zakqu~ewa posledweg preispitivawa sprovedenog u skladu sa ovom uredbom,

24 24 Broj decembar kojim su obuhva}eni i damping i {teta, osim ako se u postupku preispitivawa ne utvrdi da je verovatno da bi ukidawe mere dovelo do ponavqawa dampinga i {tete. Preispitivawe trajawa mere ^lan 43. Ministarstvo, u Slu`benom glasniku Republike Srbije obave{tewe o predstoje}em prestanku primene antidampin{ke mere u zavr{noj godini primene, ali najkasnije devet meseci pre isteka perioda primene mere. Postupak preispitivawa o trajawu mere pokre}e se po slu`benoj ili na obrazlo`en zahtev doma}e industrije, podnetog najkasnije tri meseca pre kraja petogodi{weg perioda. Postupak preispitivawa o trajawu mere pokre}e se ukoliko postoji dovoqno dokaza da bi prestanak mere verovatno doveo do nastavka ili ponavqawa dampinga i {tete. Kada preispituje potrebu za nastavkom primene antidampin{kih mera, Ministarstvo omogu}ava uvoznicima, izvoznicima ili doma}im proizvo a~ima, da iznesu ~iwenice od zna~aja za dono{ewe odluke o prestanku, odnosno produ`ewu primene antidampin{kih da`bina. Postupak preispitivawa o trajawu mere se pokre}e u skladu sa odredbom st. 2. i 3. ovog ~lana, a uvedene mere ostaju na snazi do okon~awa postupka preispitivawa. Privremeno preispitivawe ^lan 44. Potreba za daqom primenom mera mo`e se ispitati po slu`benoj du`nosti Ministarstva ili na zahtev izvoznika, uvoznika ili doma}eg proizvo a~a, pod uslovom da je pro{lo najmawe godinu dana od uvo ewa kona~ne mere. Postupak privremenog preispitivawa pokre}e se kada zahtev sadr`i dovoqno dokaza da produ`ena primena mera vi{e nije potrebna za otklawawe dampinga ili {tete ili da postoje}a mera nije dovoqna da otkloni {tetu koju prouzrokuje damping. Povra}aj napla}enih da`bina ^lan 45. Uvoznik mo`e da podnese obrazlo`en zahtev za povra- }aj napla}enih da`bina kada se utvrdi da je dampin{ka mar`a na osnovu koje su da`bine napla}ivane, otklowena ili umawena do ispod nivoa da`bine na snazi. Upravni spor ^lan 46. Protiv odluke Vlade zainteresovana strana mo`e pokrenuti upravni spor pred nadle`nim sudom. Há. TRO[KOVI POSTUPKA Obaveza pla}awa tro{kova ^lan 47. Kada se postupak ispitivawa pokrene po slu`benoj du`nosti, svi tro{kovi nastali u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz buxeta. Kada se postupak ispitivawa, pokrenut na zahtev doma}eg proizvo a~a, okon~a uvo ewem kona~ne antidampin- {ke da`bine, svi tro{kovi nastali u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, pokrivaju se iz buxeta. Kada se u postupku ispitivawa pokrenutom na zahtev doma}eg proizvo a~a, ustanovi da nisu ispuweni uslovi za uvo ewe kona~ne antidampin{ke da`bine, sve tro{kove nastale u postupku ispitivawa i u vezi sa tim postupkom, snose podnosilac ili podnosioci zahteva. Visina tro{kova ^lan 48. Visinu tro{kova postupka utvr uje Ministarstvo, u skladu sa ~lanom 16. Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu. Kada zahtev podnosi vi{e podnosilaca, ili je podnet u ime vi{e podnosilaca, svaki podnosilac je solidarno odgovoran za pla}awe tro{kova postupka. Tro{kovi izvo ewa pojedinih dokaza ^lan 49. Izuzetno od odredbe ~lana 47. stav 2. ove uredbe, sve vanredne tro{kove u postupku, a naro~ito tro{kove koji su nastali u vezi sa izvo ewem dokaza van sedi{ta Ministarstva i tro{kove nastale u vezi sa aktivnostima iz ~lana 20. ove uredbe, snosi podnosilac ili podnosioci zahteva. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, podnosilac ili podnosioci, imaju obavezu da, na zahtev Ministarstva, u roku od mesec dana od prijema zahteva za pla}awe, uplate predujam kojim pokrivaju tro{kove izvo ewa dokaza. Kada se pla}awe na ime tro{kova iz stava 2. ovog ~lana ne izvr{i u roku, dokaz za ~ije izvo ewe je tra`eno pla- }awe ne}e biti izveden. Naplata tro{kova ^lan 50. U slu~ajevima na koje se ukazuje u ~lanu 47. stav 3. ove uredbe, po{to odluka o okon~awu postupka ispitivawa postane kona~na i izvr{na, Ministarstvo obave{tava podnosioca/podnosioce zahteva o kalkulaciji tro{kova postupka. Podnosilac/podnosioci zahteva su du`ni da izvr{e pla}awe iznosa iz stava 1. ovog ~lana u roku od mesec dana od prijema obra~una. Obezbe ewe ^lan 51. Kada je doneta odluka o pokretawu postupka ispitivawa, Ministarstvo mo`e da zahteva od podnosioca, ili podnosilaca zahteva, da polo`e obezbe ewe u iznosu koji odgovara procewenom iznosu tro{kova koji mogu nastati u postupku, odnosno u vezi sa postupkom. Obezbe ewe mo`e da bude u obliku jemstva ili depozita polo`enog na poseban ra~un, u skladu sa carinskim propisima. Háá. ZAVR[NE ODREDBE Prestanak va`ewa ranijeg propisa ^lan 52. Danom stupawa na snagu ove uredbe prestaje da va`i Uredba o bli`im uslovima za primenu antidampin{kih mera ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/06). Stupawe na snagu ^lan 53. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r.

25 30. decembar Broj Na osnovu ~lana 123. stav 1. ta~ka 3) Ustava Republike Srbije ( Slu`beni glasnik RS, broj 98/06) i ~lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), a u vezi sa ~lanom 94. Zakona o mati~nim kwigama ( Slu`beni glasnik RS, broj 20/09), Vlada donosi UREDBU o prestanku va`ewa Uredbe o vo ewu mati~nih kwiga u diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima Jugoslavije u inostranstvu i o izdavawu izvoda i uverewa na osnovu tih kwiga ^lan 1. Prestaje da va`i Uredba o vo ewu mati~nih kwiga u diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima Jugoslavije u inostranstvu i o izdavawu izvoda i uverewa na osnovu tih kwiga ( Slu`beni list SFRJ, br. 39/75 i 3/76 ispravka). ^lan 2. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. ODLUKE 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 5. i ~lana 16. stav 3. Zakona o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, br. 120/08, 31/09 i 111/09) i ~lana 43. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi ODLUKU o izmenama i dopunama Odluke o rasporedu sredstava predvi enih Zakonom o buxetu Republike Srbije za godinu za realizaciju Nacionalnog investicionog plana ^lan 1. U Odluci o rasporedu sredstava predvi enih Zakonom o buxetu Republike Srbije za godinu za realizaciju Nacionalnog investicionog plana ( Slu`beni glasnik RS, br. 34/09, 87/09, 98/09 i 103/09), u ~lanu 2. u tabeli, u delu koji se odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, redovi pod red. br. 8, 9, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 26, 27, 29, 30, 33, 35, 36, 38, 39, 40, 41, 44, 45, 46, 48, 49, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 59, 61, 62, 64, 65, 67, 69, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 81, 82, 84, 88, 93, 94, 96, 98, 100, 102, 105, 106, 107, 108, 110, 111, 112, 113, 115, 116, 117, 118, 120, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139 i 140, mewaju se i glase:

26 26 Broj decembar 2009.

27 30. decembar Broj

28 28 Broj decembar 2009.

29 30. decembar Broj

30 30 Broj decembar U delu koji se odnosi na Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, red pod rednim brojem 151, mewa se i glasi:

31 30. decembar Broj U delu koji se odnosi na Ministarstvo za dijasporu, red pod rednim brojem 157, mewa se i glasi: U delu koji se odnosi na Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, red pod rednim brojem 159, mewa se i glasi: U delu koji se odnosi na Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, redovi pod red. br. 177, 180, 183, 184, 185, 186a i 186b, mewaju se i glase: U delu koji se odnosi na Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo, redovi pod red. br. 187, 189 i 191, mewaju se i glase: U delu koji se odnosi na Ministarstvo zdravqa, red pod rednim brojem 193, mewa se i glasi:

32 32 Broj decembar Posle reda pod rednim brojem 193 dodaje se red pod rednim brojem 193a, koji glasi: Red posle reda pod rednim brojem 201, mewa se i glasi: U delu koji se odnosi na Ministarstvo omladine i sporta, redovi pod red. br. 217, 219, 220, 222, 241, 242, 244 i 245, mewaju se i glase: U delu koji se odnosi na Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, redovi pod red. br. 246, 247 i 250, mewaju se i glase: U delu koji se odnosi na Ministarstvo prosvete, redovi pod red. br. 256, 257, 258, 261, 262, 267, 268, 269, 270, 273, 274, 276, 277, 278, 282, 288, 289, 294, 295, 297, 298, 299 i 301, mewaju se i glase:

33 30. decembar Broj U delu koji se odnosi na Ministarstvo rada i socijalne politike, redovi pod red. br. 302, 303, 305, 306 i 308, mewaju se i glase:

34 34 Broj decembar U delu koji se odnosi na Ministarstvo rudarstva i energetike, redovi pod red. br. 311, 311v, 311g, 311d i 311, mewaju se i glase: U delu koji se odnosi na Ministarstvo trgovine i usluga, red pod rednim brojem 313, mewa se i glasi: Red posle reda pod rednim brojem 325, mewa se i glasi: ^lan 2. Ova odluka stupa na snagu danom objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj / U Beogradu, 30. decembra godine Vlada Predsednik, dr Mirko Cvetkovi}, s.r Na osnovu ~lana 104. Zakona o privrednim dru{tvima ( Slu`beni glasnik RS, broj 125/04) i ~lana 43. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi ODLUKU o osnivawu Privrednog dru{tva BB Cargo d.o.o. Beograd á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Radi obavqawa poslova prevoza u `elezni~kom saobra}aju osniva se Privredno dru{tvo BB Cargo d.o.o. Beograd, kao jedno~lano dru{tvo s ograni~enom odgovorno- {}u (u daqem tekstu: Dru{tvo). ^lan 2. Dru{tvo se osniva na neodre eno vreme. ^lan 3. Dru{tvo posluje sredstvima u dr`avnoj svojini. Dru{tvo ima svojstvo pravnog lica. Dru{tvo u pravnom prometu sa tre}im licima ima sva ovla{}ewa i istupa u svoje ime i za svoj ra~un. áá. POSLOVNO IME I SEDI[TE ^lan 4. Dru{tvo posluje pod slede}im poslovnim imenom: Privredno dru{tvo BB Cargo d.o.o. Beograd. Skra}eno poslovno ime je: BB Cargo d.o.o. Beograd. ^lan 5. Sedi{te Dru{tva je u Beogradu, Nemawina ááá. PE^AT I [TAMBIQ DRU[TVA ^lan 6. Dru{tvo ima pe~at i {tambiq. Pe~at Dru{tva je okruglog oblika, pre~nika 32 mm, na kome je ispisano poslovno ime Dru{tva i sedi{te Dru- {tva na srpskom jeziku, }irili~kim pismom.

35 30. decembar Broj [tambiq Dru{tva je pravougaonog oblika, du`ine 55 mm i {irine 25 mm, na kome je ispisano poslovno ime Dru{tva i sedi{te Dru{tva na srpskom jeziku, }irili~kim pismom. Direktor Dru{tva donosi odluku kojom se utvr uje na- ~in upotrebe i ~uvawa pe~ata i {tambiqa Dru{tva. áâ. PODACI O OSNIVA^U ^lan 7. Osniva~ Dru{tva je Republika Srbija za koju na osnovu zakonskog ovla{}ewa osniva~ka prava vr{i Vlada, Beograd, Nemawina 11 (u daqem tekstu: Osniva~). â. DELATNOST DRU[TVA ^lan 8. Prete`na delatnost Dru{tva je: `elezni~ki saobra}aj. ^lan 9. Dru{tvo, pored delatnosti iz ~lana 8. ove odluke obavqa i druge delatnosti ukoliko za to ispuwava zakonom propisane uslove. Dru{tvo obavqa poslove spoqnotrgovinskog prometa u okviru svoje delatnosti. âá. OSNOVNI KAPITAL ^lan 10. Ukupan upisani i upla}eni osnovni kapital Dru{tva iznosi evra po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. ^lan 11. Odlukom Skup{tine Dru{tva osnovni kapital mo`e se pove}ati ili smawiti. Kapital se mo`e pove}ati novim ulozima ili pretvarawem raspolo`ivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Radi pove}awa osnovnog kapitala Dru{tvo }e kupiti akcije preduze}a AD Kontejnerski Terminal i Generalni Tereti, Bar i/ili Montekargo AD, Podgorica na osnovu tendera koji }e raspisati Vlada Crne Gore. Kapital se mo`e smawiti, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala. ^lan 12. Skup{tina Dru{tva mo`e doneti odluku o ulagawu dodatnih uloga. Dodatni ulozi pove}avaju osnovni kapital Dru{tva. âáá. PRAVA I OBAVEZE OSNIVA^A ^lan 13. Osnovna prava osniva~a po osnovu udela su da: 1) upravqa Dru{tvom; 2) odlu~uje o raspodeli dobiti preko svojih ovla{}enih predstavnika u Skup{tini Dru{tva; 3) u~estvuje u raspodeli likvidacione ili ste~ajne mase posle prestanka Dru{tva ste~ajem ili likvidacijom, a po podmirewu obaveza Dru{tva; 4) bude informisan. Pored prava iz stava 1. ovog ~lana osniva~ ima i druga prava u skladu sa zakonom i ovom odlukom. âááá. RASPODELA DOBITI DIVIDENDE ^lan 14. Dobit Dru{tva je finansijski rezultat poslovawa u jednoj poslovnoj godini, a koja se ostvari posle odbitka svih tro{kova poslovawa, ukqu~uju}i i sva primawa zaposlenih lica i sva druga davawa po osnovu poreza, doprinosa i drugih fiskalnih da`bina. Dobit Dru{tva utvr uje se godi{wim obra~unom Dru- {tva za svaku kalendarsku godinu, odlukom Skup{tine u skladu sa propisima o ra~unovodstvu. Skup{tina mo`e odlu~iti da se dobit Dru{tva ne ispla}uje u odre enoj godini, ve} da se upotrebi za razvoj Dru{tva ili druge namene. Skup{tina mo`e povu}i u celosti ostvarenu dobit, mo`e istu u celosti ili delimi~no reinvestirati, odnosno izvr{iti dokapitalizaciju u Dru{tvo po zavr{etku poslovne godine. ^lan 15. Skup{tina Dru{tva odlu~uje o raspodeli, isplati dividendi kao i o usvajawu zavr{nih ra~una Dru{tva za prethodnu godinu najkasnije u roku od {est meseci nakon zavr{etka poslovne godine. ^lan 16. Ostvarena dobit Dru{tva, kao i udeo u osniva~kom kapitalu Dru{tva, pripada samo ~lanu Dru{tva, odnosno Osniva~u. áh. POKRI]E GUBITAKA ^lan 17. Gubitak se namiruje iz dobiti Dru{tva ako ona postoji. Ako Dru{tvo nema ostvarenu dobit, gubitak se nadokna uje iz rezervi, ukoliko one postoje odnosno ukoliko su predvi ene ovom odlukom. H. ODGOVORNOST ZA OBAVEZE DRU[TVA ^lan 18. Dru{tvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. ^lan Dru{tva mo`e prema tre}im licima li~no odgovarati za obaveze Dru{tva ako isto zloupotrebi za nezakonite ili prevarne ciqeve ili ako sa imovinom Dru{tva raspola`e kao sa sopstvenom imovinom, kao da Dru{tvo kao pravno lice ne postoji. Há. AKTI I DOKUMENTA DRU[TVA ^lan 19. Poslovna pisma i drugi dokumenti Dru{tva, ukqu~uju}i i one u elektronskoj formi, koji su upu}eni tre}im licima, sadr`e slede}e podatke: 1) poslovno ime i pravnu formu Dru{tva; 2) sedi{te; 3) registar u kome je Dru{tvo registrovano i broj registracije Dru{tva; 4) poslovno ime i sedi{te banke kod koje Dru{tvo ima ra~un; 5) broj ra~una Dru{tva kod banke; 6) poreski identifikacioni broj (PIB); 7) podatke o osnovnom kapitalu sa naznakom koliko je od toga upla}eni i uneti kapital, a koliko upisani kapital; 8) naznaku da se radi o jedno~lanom dru{tvu. ^lan 20. Dru{tvo ~uva slede}a dokumenta i akta: 1) osniva~ki akt, ukqu~uju}i i sve wegove izmene; 2) re{ewe o registraciji; 3) interna dokumenta odobrena od strane Skup{tine; 4) kwigu odluka; 5) akte i dokumente o obrazovawu svakog ogranka Dru- {tva i predstavni{tva; 6) dokumenta koja dokazuju svojinu i sva druga prava Dru{tva na imovinu; 7) zapisnike i odluke Skup{tine Dru{tva; 8) finansijske izve{taje i izve{taje o poslovawu; 9) kwigovodstvenu dokumentaciju i ra~une; 10) dokumenta o finansijskim izve{tajima i izve- {tajima o poslovawu podneta nadle`nim organima; 11) listu povezanih dru{tava sa podacima o udelima ili drugim pravima u wima; 12) kwigu udela; 13) listu sa punim imenima i adresama svih lica koja su ovla{}ena da zastupaju Dru{tvo, kao i podatke da li li-

36 36 Broj decembar ca koja su ovla{}ena da zastupaju Dru{tvo to ~ine kolektivno ili pojedina~no; 14) listu svih prenosa udela ukqu~uju}i i zalogu i bilo koji drugi prenos licu koje time ne postaje ~lan Dru{tva; 15) spisak svih ugovora koje su sa Dru{tvom zakqu~ili direktor i sa wim povezana lica u smislu Zakona o privrednim dru{tvima. Dru{tvo je du`no da ~uva dokumenta i akte iz stava 1. ovog ~lana u svom sedi{tu ili u drugim mestima poznatim i dostupnim ~lanu Dru{tva. Dru{tvo ~uva osniva~ki akt trajno, a ostala dokumenta i akta iz stava 1. ovog ~lana najmawe pet godina, a po isteku tog roka ta dokumenta ~uvaju se u skladu sa propisima o arhivskoj gra i. Háá. KWIGA UDELA ^lan 21. U kwigu udela upisuju se: 1) ime i prebivali{te odnosno poslovno ime, sedi{te i poreski identifikacioni broj ~lana Dru{tva, odnosno svakog suvlasnika i wihovog zajedni~kog punomo}nika; 2) iznos ugovorenog i upla}enog uloga i eventualne sporedne ~inidbe, kao i dopunskih uloga; 3) optere}ewa udela; 4) broj ili procenat glasova svakog udela; 5) podele i svi prenosi udela ukqu~uju}i i vreme prenosa i ime prenosioca i sticaoca, kao i sve eventualne promene ovih podataka. ^lan 22. Dru{tvo je du`no da podnosi registru u skladu sa zakonom kojim se ure uje registracija privrednih subjekata, prijavu i dokumenta za svaku promenu podataka upisanih u kwizi udela, radi registracije i objavqivawa. ^lan 23. ^lan Dru{tva ima pravo uvida u kwigu udela i pravo na kopije. Direktor Dru{tva odgovara Dru{tvu za ta~nost podataka u kwizi udela. U odnosu na Dru{tvo, ~lan Dru{tva je lice koje je kao takvo upisano u kwigu udela, a u odnosu na tre}a lica ~lan Dru{tva je lice koje je kao takvo registrovano. Smatra se da je ~lan Dru{tva upisan u kwigu udela danom prijave za registraciju, koja sadr`i sve podatke koji se upisuju u kwigu udela bez obzira na to kada je registracija stvarno izvr{ena. Hááá. KWIGA ODLUKA ^lan 24. U kwigu odluka bez odlagawa se unose sve odluke Skup{tine i drugih organa Dru{tva. ^lan 25. Sporazumi izme u ~lana Dru{tva i Dru{tva moraju biti u pisanoj formi ili uneti u kwigu odluka, osim ako se radi o teku}im poslovima zakqu~enim pod uobi~ajenim uslovima. Háâ. ZALOGA UDELA ^lan 26. ^lan Dru{tva mo`e dati udeo u zalogu za obezbe ewe kredita ili druge svoje obaveze. Davawe udela u zalogu upisuje se u registar zaloge i u kwigu udela. Zalogoprimac nema nikakvo pravo glasa ili pravo upravqawa u Dru{tvu dok ne postane ~lan Dru{tva. Hâ. ORGANI DRU[TVA ^lan 27. Organi Dru{tva su: 1) Skup{tina Dru{tva; 2) direktor Dru{tva. ^lan 28. Skup{tina Dru{tva odlu~uje o: 1) izboru i razre{ewu direktora i utvr ivawu wegove zarade; 2) odobravawu finansijskih izve{taja; 3) vremenu i iznosu isplate dobiti ~lanu Dru{tva; 4) imenovawu internog revizora ili revizora Dru- {tva i potvr ivawu wihovih nalaza i mi{qewa, utvr ivawu naknade ili drugih uslova wihovog ugovora sa Dru- {tvom; 5) imenovawu likvidacionog upravnika i potvr ivawu likvidacionog bilansa; 6) pove}awu i smawewu osnovnog kapitala Dru{tva, sticawu sopstvenih udela i povla~ewu i poni{tewu udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti; 7) saglasnosti za davawe prokure i poslovnog punomo}ja za ogranke Dru{tva; 8) odlu~ivawu o dopunskim ulozima; 9) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku Dru{tva; 10) promeni poslovnog imena i sedi{ta Dru{tva; 11) pro{irewu i/ili promeni delatnosti Dru{tva; 12) davawu odobrewa na pravne poslove ~lana Dru- {tva i drugih lica, u skladu sa ~lanom 35. Zakona o privrednim Dru{tvima; 13) sticawu, prodaji, zalagawu ili drugom raspolagawu imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom; 14) izmenama i dopunama osniva~kog akta Dru{tva; 15) saglasnosti za zakqu~ewe dugoro~nih ugovora o kreditu; 16) obrazovawu ogranaka i osnivawu predstavni{tava Dru{tva; 17) dono{ewu odluka o osnivawu novih i ukidawu postoje}ih privrednih dru{tava ~iji je Dru{tvo osniva~, kao i delova privrednog Dru{tva u inostranstvu; 18) dono{ewu odluka o trajnoj poslovnoj saradwi i povezivawu sa drugim privrednim Dru{tvima, 19) drugim pitawima u skladu sa zakonom i ovom odlukom. ^lan 29. Ovla{}ewa Skup{tine Dru{tva vr{i ~lan Dru{tva preko ovla{}enih predstavnika. ^lan 30. Sednice Skup{tine Dru{tva odr`avaju se po potrebi, a najmawe jednom godi{we radi usvajawa propisanih finansijskih izve{taja. Ostale sednice Skup{tine Dru- {tva su vanredne sednice. Sednice Skup{tine Dru{tva saziva direktor ili ih bez saziva odr`ava. ^lan 31. Po dono{ewu odluka iz nadle`nosti Skup{tine Dru- {tva sastavqa i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u Kwigu odluka. Odluke donete na sednici Skup{tine punova`ne su od dana dono{ewa, odnosno od dana navedenog u samoj odluci. ^lan 32. Direktor predstavqa i zastupa Dru{tvo, kako u unutra{wem tako i u spoqnotrgovinskom prometu. Pored direktora zastupawe Dru{tva mogu vr{iti jedno ili vi{e ovla{}enih lica. Dru{tvo mo`e imati jednog ili vi{e prokurista. ^lan 33. Direktor Dru{tva obavqa slede}e poslove: 1) zastupawe i predstavqawe Dru{tva u skladu sa zakonom i ovom odlukom; 2) organizovawe i vo ewe poslovawa Dru{tva u skladu sa zakonom i ovom odlukom; 3) starawe o zakonitosti rada Dru{tva; 4) utvr ivawe predloga poslovnog plana;

37 30. decembar Broj ) sazivawe sednica Skup{tine i utvr ivawe predloga dnevnog reda; 6) pripremawe predloga odluka Skup{tine; 7) sprovo ewe odluka Skup{tine; 8) dono{ewe akata koje ne donosi Skup{tina; 9) starawe o pripremi godi{weg obra~una i usvajawe periodi~nih obra~una; 10) pripremawe godi{wih kwigovodstvenih i drugih izve{taja; 11) zakqu~ewe dugoro~nih ugovora o kreditu, po prethodnoj saglasnosti Skup{tine Dru{tva; 12) zakqu~ewe kratkoro~nih ugovora o kreditu; 13) davawe i opozivawe prokure, po prethodnoj saglasnosti Skup{tine; 14) druga pitawa odre ena zakonom i ovom odlukom. Hâá.TRO[KOVI OSNIVAWA ^lan 34. Tro{kove osnivawa snosi Osniva~ bez prava refundacije od Dru{tva. Hâáá. PROMENA PRAVNE FORME I PRESTANAK DRU[TVA ^lan 35. Promena pravne forme Dru{tva u orta~ko, komanditno ili akcionarsko Dru{tvo vr{i se odlukom Skup{tine Dru{tva. ^lan 36. Dru{tvo prestaje: 1) odlukom Skup{tine Dru{tva; 2) statusnim promenama koje vode prestanku Dru{tva; 3) ste~ajem ili likvidacijom; 4) ako se pravnosna`nom odlukom utvrdi da je registracija Dru{tva bila ni{tava i odredi brisawe Dru{tva; 5) u drugim slu~ajevima predvi enim zakonom. Hâááá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 37. Dru{tvo po~iwe sa radom danom registracije u Registar privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se ure uje registracija privrednih subjekata. ^lan 38. Ovu odluku objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj / U Beogradu, 30. decembra godine Vlada Predsednik, dr Mirko Cvetkovi}, s.r Na osnovu ~lana 6. Zakona o kontroli dr`avne pomo- }i ( Slu`beni glasnik RS, broj 51/09), i ~lana 43. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi ODLUKU o obrazovawu Komisije za kontrolu dr`avne pomo}i 1. Radi obavqawa poslova utvr enih Zakonom o kontroli dr`avne pomo}i, obrazuje se Komisija za kontrolu dr`avne pomo}i (u daqem tekstu: Komisija) u sastavu: predsednik Inga [uput-\uri}, pomo}nik ministra finansija; zamenik predsednika Milica Petrovi}, vi{i stru~ni saradnik, Komisija za za{titu konkurencije; ~lanovi: 1) Jasmina Roski}, rukovodilac Grupe, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, 2) Jasmina Radowi}, rukovodilac Grupe, Ministarstvo za infrastrukturu, 3) Branislav \eli}, savetnik, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa. 2. Komisija donosi Poslovnik u roku od 30 dana od dana po~etka primene Zakona o kontroli dr`avne pomo}i. 3. ^lanovi Komisije primaju mese~nu naknadu za rad u Komisiji u visini od jedne neto prose~ne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji iz prethodna tri meseca, prema podacima organizacije nadle`ne za poslove statistike, a predsednik u visini te zarade uve}ane za 50% po~ev od prve sednice Komisije na kojoj se razmatraju pitawa iz wene nadle`nosti. 4. Ovu odluku objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj / U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 13. stav 4. Zakona o za{titi dr`avne granice ( Slu`beni glasnik RS, broj 97/08) i ~lana 43. stav 1. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi ODLUKU o prekategorizaciji grani~nog prelaza Ja{a Tomi} prema Rumuniji 1. Drumski grani~ni prelaz za pograni~ni saobra}aj Ja{a Tomi} prema Rumuniji prekategorizuje se u grani~ni prelaz za me unarodni drumski saobra}aj. 2. Na grani~nom prelazu Ja{a Tomi} odvija}e se me unarodni putni~ki saobra}aj. Modaliteti rada me unarodnog grani~nog prelaza bi}e ure eni sporazumom sa nadle- `nim organima Rumunije. 3. Nadle`ni organi preduze}e potrebne mere, u okviru svoje nadle`nosti, radi obezbe ivawa tehni~kih i drugih uslova za sprovo ewe ove odluke. 4. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r.

38 38 Broj decembar Na osnovu ~lana 69. stav 3. Zakona o buxetskom sistemu ( Slu`beni glasnik RS, broj 54/09), ~lana 9. stav 3. Zakona o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu- `beni glasnik RS, br. 120/08, 31/09 i 111/09) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o upotrebi sredstava teku}e buxetske rezerve 1. Iz sredstava utvr enih Zakonom o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, br. 120/08, 31/09 i 111/09), Razdeo 12 Ministarstvo finansija, funkcija 160 Op{te javne usluge koje nisu klasifikovane na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 499 Sredstva rezerve teku}a buxetska rezerva, odobravaju se sredstva u ukupnom iznosu od dinara za namene za koje nisu predvi ena sredstva u dovoqnom obimu, odnosno za namene koje nisu predvi ene Zakonom o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, br. 120/08, 31/09 i 111/09). 2. Sredstva teku}e buxetske rezerve iz ta~ke 1. ovog re- {ewa, u ukupnom iznosu od dinara, raspore- uju se, i to: u okviru Razdela 5 Pravosudni organi, funkcija 330 Sudovi, aproprijacija ekonomska klasifikacija 423 Usluge po ugovoru, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 8 Ministarstvo spoqnih poslova, funkcija 110 Izvr{ni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoqni poslovi, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 415 Naknade tro{kova za zaposlene, u iznosu od dinara; 421 Stalni tro{kovi, u iznosu od dinara; 422 Tro{kovi putovawa, u iznosu od dinara; 425 Teku}e popravke i odr`avawe, u iznosu od dinara; 426 Materijal, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 8 Ministarstvo spoqnih poslova, Glava 8.1 Diplomatsko-konzularna predstavni{tva, funkcija 113 Spoqni poslovi, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 421 Stalni tro{kovi, u iznosu od dinara; 422 Tro{kovi putovawa, u iznosu od dinara; 423 Usluge po ugovoru, u iznosu od dinara; 425 Teku}e popravke i odr`avawe, u iznosu od dinara; 426 Materijal, u iznosu od dinara; 511 Zgrade i gra evinski objekti, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 9 Ministarstvo odbrane, funkcija 210 Vojna odbrana, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 426 Materijal, u iznosu od dinara; 485 Naknada {tete za povrede ili {tetu nanetu od strane dr`avnih organa, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 10 Ministarstvo unutra{wih poslova, funkcija 310 Policijske usluge, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od dinara; 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca, u iznosu od dinara; 414 Socijalna davawa zaposlenima, u iznosu od dinara; RE[EWA u okviru Razdela 12 Ministarstvo finansija, funkcija 90 Socijalna za{tita neklasifikovana na drugom mestu, aproprijacija ekonomska klasifikacija 464 Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa, u iznosu od dinara, i to tako da se opis aproprijacije mewa i glasi: Sredstva ove aproprijacije u iznosu od dinara namewena su Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe, i to: iznos od dinara koristi}e se za penzije zaposlenih, a iznos od dinara za penzije poqoprivrednika; iznos od dinara za transfer Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe. u okviru Razdela 12 Ministarstvo finansija, Glava 12.3 Uprava za trezor, funkcija 170 Transakcije vezane za javni dug, aproprijacija 611 Otplata glavnice doma}im kreditorima, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 13 Ministarstvo pravde, Glava 13.1 Uprava za izvr{ewe zavodskih sankcija, funkcija 340 Zatvori, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 413 Naknade u naturi, u iznosu od dinara; 415 Naknade tro{kova za zaposlene, u iznosu od dinara; 421 Stalni tro{kovi, u iznosu od dinara; 422 Tro{kovi putovawa, u iznosu od dinara; 423 Usluge po ugovoru, u iznosu od dinara; 424 Specijalizovane usluge, u iznosu od dinara; 425 Teku}e popravke i odr`avawe, u iznosu od dinara; 426 Materijal, u iznosu od dinara; 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta, u iznosu od dinara; 482 Porezi, obavezne takse i kazne, u iznosu od dinara; 483 Nov~ane kazne i penali po re{ewu sudova, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 14 Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, funkcija 420 Poqoprivreda, {umarstvo, lov i ribolov, aproprijacija ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organizacijama, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 17 Ministarstvo za infrastrukturu, funkcija 450 Transport, aproprijacija ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra evinski objekti, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 19 Ministarstvo rada i socijalne politike, i to: funkcija 40 Porodica i deca, aproprijacija ekonomska klasifikacija 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta, u iznosu od dinara; funkcija 70 Socijalna pomo} ugro`enom stanovni- {tvu neklasifikovana na drugom mestu, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 414 Socijalna davawa zaposlenima, u iznosu od dinara; 423 Usluge po ugovoru, u iznosu od dinara; 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 20 Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj, funkcija 140 Osnovno istra`ivawe, aproprijacija ekonomska klasifikacija 424 Specijalizovane usluge, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 22 Ministarstvo omladine i sporta, funkcija 810 Usluge rekreacije i sporta, aproprijacija ekonomska klasifikacija 415 Naknade tro- {kova za zaposlene, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 27 Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, funkcija 410 Op{ti ekonomski i ko-

39 30. decembar Broj mercijalni poslovi i poslovi po pitawu rada, aproprijacija ekonomska klasifikacija 551 Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, iznos od dinara; u okviru Razdela 55 Uprava za zajedni~ke poslove republi~kih organa, funkcija 130 Op{te usluge, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 421 Stalni tro{kovi, u iznosu od dinara; 511 Zgrade i gra evinski objekti, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 58 Ministarstvo zdravqa, funkcija 760 Zdravstvo neklasifikovano na drugom mestu, i to: Program Ure ewe zdravstvenog sistema, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 483 Nov~ane kazne i penali po re{ewu sudova, u iznosu od dinara; 512 Ma{ine i oprema, u iznosu od dinara; Program Sprovo ewe funkcija op{teg interesa u zdravstvu, aproprijacija ekonomska klasifikacija 464 Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa, u iznosu od dinara; Program Zdravstvena za{tita lica na izdr- `avawu kazne zatvora i izvr{ewa mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog le~ewa i ~uvawa lica sa nepoznatim prebivali{tem, aproprijacija ekonomska klasifikacija 424 Specijalizovane usluge, u iznosu od dinara; Program Nefinansijska imovina koja se finansira iz Nacionalnog investicionog plana, aproprijacija ekonomska klasifikacija 551 Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od dinara; u okviru Razdela 59 Ministarstvo prosvete, i to: funkcija 910 Pred{kolsko i osnovno obrazovawe, Program Realizacija delatnosti osnovnog obrazovawa, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od dinara; 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca, u iznosu od dinara; 414 Socijalna davawa zaposlenima, u iznosu od dinara; funkcija 920 Sredwe obrazovawe, Program Realizacija delatnosti sredweg obrazovawa, aproprijacija ekonomska klasifikacija 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca, u iznosu od dinara; funkcija 940 Visoko obrazovawe, i to: Program Realizacija delatnosti vi{eg i visokog obrazovawa, aproprijacija ekonomska klasifikacija 421 Stalni tro{kovi, u iznosu od dinara; Program Unapre ewe infrastrukture ustanova visokog obrazovawa, aproprijacija ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i gra evinski objekti, u iznosu od dinara; funkcija 960 Pomo}ne usluge obrazovawu, Program Unapre ewe studentskog stvarala{tva, aproprijacija ekonomska klasifikacija 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta, u iznosu od dinara; funkcija 980 Obrazovawe neklasifikovano na drugom mestu, Program Ure ewe i nadzor u oblasti obrazovawa, aproprijacije ekonomske klasifikacije, i to: 422 Tro{kovi putovawa, u iznosu od dinara; 512 Ma{ine i oprema, u iznosu od dinara. 3. O realizaciji ovog re{ewa stara}e se Ministarstvo finansija. 4. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 30. decembra godine Vlada Predsednik, dr Mirko Cvetkovi}, s.r Na osnovu ta~ke 5. stav 3. Odluke o osnivawu Koordinacionog tela za sprovo ewe Sporazuma o pitawima sukcesije ( Slu`beni glasnik RS, br. 51/06, 62/07 i 86/08) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o imenovawu ~lana Stru~ne grupe za sprovo ewe Sporazuma o pitawima sukcesije á Imenuje se Ana Gligorijevi}, viceguverner Narodne banke Srbije, za ~lana Stru~ne grupe za sprovo ewe Sporazuma o pitawima sukcesije. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 13. stav 2. Odluke o osnivawu Javnog preduze}a za upravqawe nuklearnim objektima u Republici Srbiji ( Slu`beni glasnik RS, broj 50/09) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o imenovawu zamenika predsednika Upravnog odbora Javnog preduze}a Nuklearni objekti Srbije á Imenuje se Boris Lon~ar za zamenika predsednika Upravnog odbora Javnog preduze}a Nuklearni objekti Srbije. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 400a stav 1. Zakona o preduze}ima ( Slu- `beni list SRJ, br. 29/96, 33/96 ispravka, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 SUS i 36/02 i Slu`beni glasnik RS, broj 125/04 dr. zakon) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o razre{ewu i imenovawu predstavnika dru{tvenog kapitala u Upravnom odboru Dru{tvenog preduze}a Fabrika konditorskih proizvoda Ravanica, ]uprija á Razre{ava se Petar Petrovi} du`nosti predstavnika dru{tvenog kapitala izvan preduze}a u Upravnom odboru

40 40 Broj decembar Dru{tvenog preduze}a Fabrika konditorskih proizvoda Ravanica, ]uprija, na li~ni zahtev. áá U Upravni odbor Dru{tvenog preduze}a Fabrika konditorskih proizvoda Ravanica, ]uprija, za predstavnika dru{tvenog kapitala izvan preduze}a imenuje se Mi}a Markovi}, dipl. in`ewer tehnologije iz Jagodine. ááá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 400a stav 1. Zakona o preduze}ima ( Slu- `beni list SRJ, br. 29/96, 33/96 ispravka, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 SUS i 36/02 i Slu`beni glasnik RS, broj 125/04 dr. zakon) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o imenovawu predstavnika dru{tvenog kapitala u Skup{tini i Upravnom odboru Preduze}a za vodne puteve Ivan Milutinovi} PIM a.d. Beograd u restrukturirawu á U Skup{tinu Preduze}a za vodne puteve Ivan Milutinovi} PIM a.d. Beograd u restrukturirawu imenuju se za predstavnike dru{tvenog kapitala izvan preduze}a: 1. Mom~ilo Petkovi}, dipl. ekonomista iz ^a~ka; 2. Tawa Dokmanovi}, ekonomista-operativni menaxer iz Vr{ca; 3. Milo{ \o{an, elektroin`ewer iz Beograda. Ovla{}ewa predsednika Skup{tine vr{i}e Mom~ilo Petkovi}. áá U Upravni odbor Preduze}a za vodne puteve Ivan Milutinovi} PIM a.d. Beograd u restrukturirawu imenuju se za predstavnike dru{tvenog kapitala izvan preduze}a: 1. Radan Ili}, doktor pravnih nauka iz Ni{a; 2. Ranko Dangubi}, dipl. ekonomista; 3. Du{ko Raki}, dipl. istori~ar iz Vaqeva; 4. Ksenija Milo{evi}, dipl. in`ewer poqoprivrede; 5. Bogoqub \urica, ma{inski tehni~ar iz Ka~areva. Ovla{}ewa predsednika Upravnog odbora vr{i}e Radan Ili}. ááá Konstatuje se da je Radanu Ili}u prestala du`nost predsednika, a Ranku Dangubi}u, Dejanu Kova~evi}u, Du{ku Raki- }u, Kseniji Milo{evi} i Miodragu Milojevi}u prestala du- `nost ~lana Odbora Preduze}a za vodne puteve Ivan Milutinovi} PIM a.d. Beograd u restrukturirawu. áâ Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o razre{ewu direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe á Razre{ava se prof. dr Borislav Stojkov du`nosti direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe, zbog imenovawa za direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe posle sprovedenog javnog konkursa. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 28. Zakona o javnim agencijama ( Slu- `beni glasnik RS, br. 18/05 i 81/05 ispravka) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o imenovawu direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe á Imenuje se prof. dr Borislav Stojkov za direktora Republi~ke agencije za prostorno planirawe, na pet godina. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 400a stav 1. Zakona o preduze}ima ( Slu- `beni list SRJ, br. 29/96, 33/96 ispravka, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 SUS i 36/02 i Slu`beni glasnik RS, broj 125/04 dr. zakon) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o razre{ewu i imenovawu predstavnika dru{tvenog kapitala u Upravnom odboru Preduze}a za projektovawe i gra ewe KMG Trudbenik a.d. u restrukturirawu, Beograd á Razre{ava se Aleksandra Kova~evi} du`nosti predstavnika dru{tvenog kapitala izvan preduze}a u Upravnom odboru Preduze}a za projektovawe i gra ewe KMG Trudbenik a.d. u restrukturirawu, Beograd, na li~ni zahtev.

41 30. decembar Broj áá U Upravni odbor Preduze}a za projektovawe i gra ewe KMG Trudbenik a.d. u restrukturirawu, Beograd, za predstavnika dru{tvenog kapitala izvan preduze}a imenuje se Du{an Bjelopetrovi}. Imenovani }e vr{iti ovla{}ewa predsednika Upravnog odbora. ááá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 24 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 22. stav 3. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa ( Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 ispravka i 123/07 dr. zakon) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o davawu saglasnosti na Program poslovawa Javnog preduze}a Novinska agencija Tanjug za godinu á Daje se saglasnost na Program poslovawa Javnog preduze}a Novinska agencija Tanjug za godinu, koji je doneo Upravni odbor Javnog preduze}a Novinska agencija Tanjug na sednici od 8. decembra godine. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 27. stav 1. ta~ka 6) Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa ( Slu`beni glasnik RS, br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 ispravka i 123/07 dr. zakon), ~lana 15. stav 1. Zakona o Javnom preduze}u Jugoimport-SDPR ( Slu`beni list SRJ, broj 46/96) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o davawu saglasnosti na Odluku o ulagawu kapitala Javnog preduze}a Jugoimport-SDPR, Beograd za osnivawe privrednog dru{tva Kova~ki centar Vaqevo á Daje se saglasnost na Odluku o ulagawu kapitala Javnog preduze}a Jugoimport-SDPR, Beograd za osnivawe privrednog dru{tva Kova~ki centar dru{tvo s ograni- ~enom odgovorno{}u, Vaqevo, broj 939-1, koju je doneo Upravni odbor Javnog preduze}a Jugoimport-SDPR, Beograd na sednici od 30. novembra godine. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 13. st. 2. i 3. Zakona o lokalnoj samoupravi ( Slu`beni glasnik RS, broj 129/07) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o davawu saglasnosti na Odluku o uspostavqawu saradwe (bratimqewu) op{tine Blace, Republika Srbija i op{tine Hmeqnik (Chmielnik), Republika Poqska á Daje se saglasnost na Odluku o uspostavqawu saradwe (bratimqewu) op{tine Blace, Republika Srbija i op{tine Hmeqnik (Chmielnik), Republika Poqska, koju je donela Skup{tina op{tine Blace, na sednici odr`anoj 7. novembra godine. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 13. st. 2. i 3. Zakona o lokalnoj samoupravi ( Slu`beni glasnik RS, broj 129/07) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o davawu saglasnosti na Odluku o uspostavqawu saradwe (bratimqewu) izme u op{tine Para}in, Republika Srbija i op{tine Perdika (ΠΕΡΔΙΚΑ), Republika Gr~ka á Daje se saglasnost na Odluku o uspostavqawu saradwe (bratimqewu) izme u op{tine Para}in, Republika Srbija i op{tine Perdika (Πépδικα), Republika Gr~ka, koju je

42 42 Broj decembar donela Skup{tina op{tine Para}in, na sednici odr`anoj 27. novembra godine. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 13. stav 2. Zakona o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/09) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o davawu saglasnosti na Statut Nacionalne slu`be za zapo{qavawe á Daje se saglasnost na Statut Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koji je doneo Upravni odbor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe na sednici od 8. decembra godine. áá Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 5. stav 1, ~lana 20. stav 1. i ~lana 70. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ( Slu`beni glasnik RS, br. 53/95, 23/01 SUS i 20/09) i ~lana 192. Zakona o op- {tem upravnom postupku ( Slu`beni list SRJ, br. 33/97 i 31/01), po predlogu JP Elektromre`a Srbije, Beograd, ul. Kneza Milo{a br. 11, Vlada donosi RE[EWE á. Utvr uje se javni interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti zemqi{ta i objekata na zemqi{tu koji po zakonu mogu biti predmet eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti, radi izgradwe dalekovoda DV 2h110 kv br. 104/5 Stara Pazova In ija, uvo ewe u TS In ija 2 i nepotpunu eksproprijaciju ustanovqewem slu`benosti prelaza provodnika dalekovoda na teritoriji op{tine In ija (KO Qukovo i KO In ija) na nepokretnostima u eksproprijacionom pojasu prema Planu detaqne regulacije za trafostanicu TS 110/20 kv In ija 2 i dalekovoda 2h110 kv br. 104/5 Stara Pazova In ija, uvo ewe u TS 110/20 kv In ija 2, donetom od strane Skup{tine op{tine In ija, broj á /2008 od 23. juna godine i Elaboratu eksproprijacije za DV 2h110 kv br. 104/5 Stara Pazova In ija, uvo ewe u TS In ija 2, za op{tinu In ija, izra enom od strane preduze}a Elektroistok- Projektni biro d.o.o. Beograd, ul. Roviwska br. 14, broj 1.0.DV.Eks.1967, avgusta godine. áá. JP Elektromre`a Srbije, Beograd odre uje se za korisnika eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti iz ta~ke á. ovog re{ewa. ááá. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 250. stav 1. Carinskog zakona ( Slu- `beni glasnik RS, br.73/03, 61/05, 85/05 dr. zakon i 62/06 dr. zakon) i ~lana 43. stav 2. Zakona o Vladi ( Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada donosi RE[EWE o stavqawu van snage Re{ewa o ustupawu carinske robe bez naknade 1. Stavqa se van snage Re{ewe o ustupawu carinske robe bez naknade, 05 broj /2009 od 5. februara godine ( Slu`beni glasnik RS, broj 9/09). 2. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 5. stav 1, ~lana 20. stav 1. i ~lana 70. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ( Slu`beni glasnik RS, br. 53/95, 23/01 SUS i 20/09) i ~lana 192. Zakona o op- {tem upravnom postupku ( Slu`beni list SRJ, br. 33/97 i 31/01), po predlogu JP Elektromre`a Srbije, Beograd, ul. Kneza Milo{a br. 11, Vlada donosi RE[EWE á. Utvr uje se javni interes za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos nepokretnosti zemqi{ta i objekata na zemqi{tu koji po zakonu mogu biti predmet eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti, radi rekonstrukcije dalekovoda DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo 1 HE Zvornik i nepotpunu eksproprijaciju ustanovqewem slu`benosti prelaza provodnika dalekovoda na teritoriji op{tina Vaqevo, Ose~ina i Loznica, na nepokretnostima u eksproprijacionom pojasu prema Planu detaqne regulacije koridora dalekovoda DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo HE Zvornik, podru~je op- {tine Vaqevo (KO Vaqevo, KO Grabovica, KO Ra evo Selo, KO Zlatari}, KO Dowa Bukovica, KO Beomu`evi}, KO Stapar, KO Kamenica i KO Osladi}), donetom od strane Privremenog organa op{tine Vaqevo, broj / ,

43 30. decembar Broj na sednici odr`anoj 17. aprila godine, Planu detaqne regulacije koridora dalekovoda DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo HE Zvornik, podru~je op{tine Loznica (KO Loznica grad, KO Loznica selo, KO Ruwani, KO Grn- ~ara, KO Dowe Nedeqice, KO Bradi}, KO Veliko Selo, KO Jarebice, KO Simino Brdo, KO Filipovi}i i KO Dowa Badawa), donetom od strane Skup{tine op{tine Loznica, broj 06-19/ , na sednici odr`anoj 6. septembra godine i Planu detaqne regulacije koridora dalekovoda DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo HE Zvornik, podru~je op{tine Ose~ina (KO Komiri}, KO Plu`ac, KO Ose~ina, KO Sirdija i KO Dragijevica), donetom od strane Skup{tine op{tine Ose~ina, broj /07, na sednici odr`anoj 22. marta godine i Elaboratu podloga za re{avawe imovinskopravnih odnosa za DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo 3 HE Zvornik, sekcija F za op{tinu Vaqevo i op{tinu Ose~ina, broj 1.0.DV.Eks.1923, jul godine, Elaboratu podloga za re{avawe imovinskopravnih odnosa za DV 2h110 kv br. 106 AB TS Loznica - HE Zvornik, sekcija G za op{tinu Loznica, broj 1.0.DV.Eks.1925, jun godine, Elaboratu podloga za re{avawe imovinskopravnih odnosa za DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo 1 Vaqevo 2, sekcija E+A za op{tinu Vaqevo, broj 1.0.DV.Eks.1926 i 1927, jul godine i Elaboratu podloga za re{avawe imovinskopravnih odnosa za DV 2h110 kv br. 106 AB TS Vaqevo 3 HE Zvornik, sekcija D za op{tinu Ose~ina i op{tinu Loznica, broj 1.0.DV.Eks.1924, jul godine, izra enim od strane preduze}a Elektroistok-Projektni biro d.o.o. Beograd, ul. Roviwska br. 14. áá. JP Elektromre`a Srbije, Beograd odre uje se za korisnika eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti iz ta~ke á. ovog re{ewa. ááá. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o eksproprijaciji ( Slu`beni glasnik RS, br. 53/95, 23/01 SUS i 20/09) i ~lana 192. Zakona o op{tem upravnom postupku ( Slu`beni list SRJ, br. 33/97 i 31/01), po predlogu Javnog pravobranila{tva op{tine Para}in, Vlada donosi RE[EWE á. Utvr uje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, radi izgradwe objekta stacionarnog saobra}aja parkinga za putni~ke automobile du` ulice Svetog Save u Para}inu, na slede}im nepokretnostima: KO Para}in grad objekat br. 1, porodi~na stambena zgrada, povr{ine 96 m² i objekat br. 2, pomo}na zgrada, povr{ine 19 m², oba upisana kao privatna svojina Stojanovi} (Mom~ilo) Aleksandra iz Para}ina, ul. Svetog Save br. 5, koji se nalaze na kat. parc. broj 2132, u povr{ini od 3 a 53 m², upisanoj u LN br. 95 kao dr`avna svojina Republike Srbije, sa pravom kori{}ewa Stojanovi} (Mom~ilo) Aleksandra iz Para}ina, ul. Svetog Save br. 5; objekat br. 1, stambena zgrada za kolektivno stanovawe, koji se sastoji od dvosobnog stana u prizemqu, povr{ine 45 m², upisanog kao privatna svojina Ili} (Nikola) Miroslava iz Para}ina, ul. Stefana Lazarevi}a br. 52; jednosobnog stana u prizemqu, povr{ine 27 m², upisanog kao privatna svojina Golubovi} (Vladimir) Dimitrija iz Jagodine; poslovnog prostora dve prostorije poslovnih usluga u prizemqu, povr{ine 26 m², upisanog kao privatna svojina Golubovi} (Vladimir) Miodraga iz Para}ina, ul. Dostojevskog br. 4; dvosobnog stana u prizemqu, povr{ine 53 m², upisanog kao privatna svojina Peri} (Dragoslav) Mom~ila iz Para}ina, ul. Svetog Save br. 45/b; jednosobnog stana u prizemqu, povr{ine 29 m², upisanog kao privatna svojina Proki} (Milivoje) Dragi{e iz Tre{wevice; objekat br. 2, porodi~na stambena zgrada, povr{ine 35 m², upisan kao privatna svojina Be}irovi} (Zoran) Sne`ane iz Para}ina, ul. Beogradska br. 5 i objekat br. 4, poslovna zgrada za koju nije utvr ena delatnost, povr{ine 6 m², upisan kao privatna svojina Golubovi} (Vladimir) Miodraga iz Para}ina, ul. Dostojevskog br. 4, koji se nalaze na kat. parc. broj 2133, u povr{ini od 4 a 64 m² i objekat br. 1, porodi~na stambena zgrada, povr{ine 61 m², upisan kao privatna svojina Popovi} (Dragomir) Aleksandra iz Para}ina, ul. 27. marta br. 111, koji se nalazi na kat. parc. broj 3042, u povr{ini od 4 a 15 m², obe katastarske parcele upisane u LN br kao dr`avna svojina Republike Srbije, korisnik op{tina Para}in, Para}in, ul. br. 10. áá. Op{tina Para}in, odre uje se za korisnika eksproprijacije nepokretnosti iz ta~ke á. ovog re{ewa. ááá. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 05 broj /2009 U Beogradu, 29. decembra godine Vlada Prvi potpredsednik Vlade zamenik predsednika Vlade, Ivica Da~i}, s.r Na osnovu ~lana 5. st. 4. i 6. Zakona o javnom dugu ( Slu`beni glasnik RS, broj 61/05), po ovla{}ewu ministra finansija, Direktor Uprave za javni dug, donosi RE[EWE o emisiji dr`avnih zapisa Republike Srbije 1. Republika Srbija emituje dr`avne zapise radi refinansirawa. 2. Osnovni elementi dr`avnih zapisa iz ta~ke 1. ovog re{ewa su: Emitent Republika Srbija Iznos emisije ,00 dinara Nominalna vrednost ,00 dinara Datum emitovawa 12. januar godine Datum dospe}a 13. april godine 3. Dr`avni zapisi emituju se u nematerijalizovanom obliku i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti AD Beograd (u daqem tekstu: Centralni registar). 4. Dr`avni zapisi glase na ime. 5. Jedinstvena diskontovana cena dr`avnih zapisa utvr uje se prilikom primarne prodaje zapisa na aukciji, na bazi izvr{ne diskontne stope. Iznos diskontovane cene dr`avnih zapisa izra~unava se na godi{wem nivou po formuli: nominalna vrednost Diskontovana cena= broj dana 1+ diskontna stopa h ( 360 ) Diskontna stopa na ponudi iskazuje se sa ~etiri decimale.

44 44 Broj decembar Diskontovana vrednost ponude predstavqa proizvod diskontovane cene i koli~ine dr`avnih zapisa koje u~esnik na aukciji namerava da kupi. 6. Prenos vlasni{tva na dr`avnim zapisima vr{i se na dan upisa dr`avnih zapisa na odgovaraju}e ra~une hartija od vrednosti koji se vode kod Centralnog registra. 7. Nominalna vrednost neprodatih dr`avnih zapisa sa emisionog ra~una prenosi se na ra~un okon~awa emisije Republike Srbije u Centralnom registru. 8. Dr`avni zapisi iz ta~ke 2. ovog re{ewa mogu da budu otkupqeni i pre roka wihovog dospe}a, ako nadle`ni organ iz ~lana 39. stav 2. Uredbe o op{tim uslovima za emisiju i prodaju kratkoro~nih dr`avnih hartija od vrednosti na primarnom tr`i{tu ( Slu`beni glasnik RS, br. 6/09 i 8/09 ispravka) o tome odlu~i. 9. Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 30. decembra godine Direktor, Branislav Ton~i}, s.r Na osnovu ~lana 5. st. 4. i 6. Zakona o javnom dugu ( Slu`beni glasnik RS, broj 61/05), po ovla{}ewu ministra finansija, Direktor Uprave za javni dug, donosi RE[EWE o emisiji dr`avnih zapisa Republike Srbije 1. Republika Srbija emituje dr`avne zapise radi refinansirawa. 2. Osnovni elementi dr`avnih zapisa iz ta~ke 1. ovog re{ewa su: Emitent Republika Srbija Iznos emisije ,00 dinara Nominalna vrednost ,00 dinara Datum emitovawa 14. januar godine Datum dospe}a 15. jul godine 3. Dr`avni zapisi emituju se u nematerijalizovanom obliku i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti AD Beograd (u daqem tekstu: Centralni registar). 4. Dr`avni zapisi glase na ime. 5. Jedinstvena diskontovana cena dr`avnih zapisa utvr uje se prilikom primarne prodaje zapisa na aukciji, na bazi izvr{ne diskontne stope. Iznos diskontovane cene dr`avnih zapisa izra~unava se na godi{wem nivou po formuli: nominalna vrednost Diskontovana cena= broj dana 1+ diskontna stopa h ( 360 ) Diskontna stopa na ponudi iskazuje se sa ~etiri decimale. Diskontovana vrednost ponude predstavqa proizvod diskontovane cene i koli~ine dr`avnih zapisa koje u~esnik na aukciji namerava da kupi. 6. Prenos vlasni{tva na dr`avnim zapisima vr{i se na dan upisa dr`avnih zapisa na odgovaraju}e ra~une hartija od vrednosti koji se vode kod Centralnog registra. 7. Nominalna vrednost neprodatih dr`avnih zapisa sa emisionog ra~una prenosi se na ra~un okon~awa emisije Republike Srbije u Centralnom registru. 8. Dr`avni zapisi iz ta~ke 2. ovog re{ewa mogu da budu otkupqeni i pre roka wihovog dospe}a, ako nadle`ni organ iz ~lana 39. stav 2. Uredbe o op{tim uslovima za emisiju i prodaju kratkoro~nih dr`avnih hartija od vrednosti na primarnom tr`i{tu ( Slu`beni glasnik RS, br. 6/09 i 8/09 ispravka) o tome odlu~i. 9. Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 30. decembra godine Direktor, Branislav Ton~i}, s.r Na osnovu ~lana 47. stav 2. Zakona o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, broj 107/09), Ministar finansija donosi PRAVILNIK o na~inu i postupku prenosa neutro{enih buxetskih sredstava na ra~un izvr{ewa buxeta Republike Srbije ^lan 1. Ovim pravilnikom bli`e se ure uje na~in i postupak za prenos neutro{enih buxetskih sredstava na ra~un Izvr{ewe buxeta Republike Srbije, koja direktni i indirektni korisnici buxetskih sredstava nisu utro{ili za finansirawe rashoda u godini, a koja su ovim korisnicima preneta u skladu sa Zakonom o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, br. 120/08, 31/09 i 111/09) zakqu~no sa 31. decembrom godine. Obaveza prenosa neutro{enih sredstava iz stava 1. ovog ~lana, do 31. januara godine, odnosi se na direktne i indirektne korisnike buxetskih sredstava iz PRAVILNICI ~lana 47. stav 1. Zakona o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, broj 107/09). ^lan 2. Korisnici buxetskih sredstava vr{e prenos neutro- {enih sredstava iz ~lana 1. ovog pravilnika u skladu sa ovim pravilnikom i pravilnikom kojim se ure uje na~in kori{}ewa sredstava sa podra~una, odnosno drugih ra~una konsolidovanog ra~una trezora Republike Srbije. ^lan 3. Indirektni korisnici buxetskih sredstava dostavqaju nadle`nom direktnom korisniku specifikaciju neutro- {enih sredstava iz ~lana 1. ovog pravilnika, na Obrascu SNS Specifikacija neutro{enih sredstava, najkasnije do 15. januara godine. Direktni korisnici buxetskih sredstava dostavqaju Ministarstvu finansija Upravi za trezor (u daqem tekstu: Uprava) zbirne specifikacije neutro{enih sredstava indirektnih korisnika za koje su nadle`ni, opredeqene prema glavama, odnosno funkcijama, odnosno glavnim programima, kojima su ozna~eni indirektni korisnici buxetskih sredstava u ~l. 5. i 6. Zakona o buxetu Republike Srbije za godinu.

45 30. decembar Broj Zbirne specifikacije iz stava 2. ovog ~lana dostavqaju se na Obrascu ZSNS Zbirna specifikacija neutro- {enih sredstava, najkasnije do 25. januara godine. Direktni korisnici buxetskih sredstava koji imaju neutro{ena buxetska sredstva iz ~lana 1. ovog pravilnika, dostavqaju Upravi specifikaciju neutro{enih sredstava opredeqenih na ime rashoda za rad i rashoda u okviru nadle`nosti tog direktnog korisnika, osim rashoda koji se odnose na indirektne buxetske korisnike. Specifikacija iz stava 4. ovog ~lana podnosi se na Obrascu SNS, najkasnije do 15. januara godine. Obrasci SNS i ZSNS od{tampani su uz ovaj pravilnik i ~ine wegov sastavni deo. ^lan 4. Sredstva za finansirawe rashoda indirektnog korisnika buxetskih sredstava preneta tom korisniku od drugog nivoa vlasti, na zahtev tog korisnika, izuze}e se iz ukupnog iznosa neutro{enih sredstava u smislu ~lana 1. ovog pravilnika, pod uslovom da uz specifikaciju iz ~lana 3. stav 1. ovog pravilnika nadle`nom direktnom korisniku buxetskih sredstava dostavi potvrdu koju izdaje nadle`ni organ drugog nivoa vlasti koji mu je preneo sredstva, a koja sadr`e slede}e podatke: 1) iznos neutro{enih sredstava koja su ostvarena od drugog nivoa vlasti; 2) namenu za koju su ta sredstva preneta od drugog nivoa vlasti; 3) broj ra~una kod Uprave za trezor na koji su sredstva preneta; 4) pe~at nadle`nog organa izdavaoca potvrde i potpis ovla{}enog lica. Potvrdu iz stava 1. ovog ~lana nadle`ni direktni korisnik dostavqa Upravi uz zbirnu specifikaciju iz ~lana 3. stav 2. ovog pravilnika. ^lan 5. Odredbe ovog pravilnika primewuju se i na korisnike buxetskih sredstava iz ~lana 1. stav 2. ovog pravilnika koji su ukqu~eni u sistem konsolidovanog ra~una trezora Republike Srbije u godini, a od 1. januara godine nisu u sistemu konsolidovanog ra~una trezora Republike Srbije. ^lan 6. Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 30. decembra godine Ministar, dr Diana Dragutinovi}, s.r. Naziv korisnika buxetskih sredstava Sedi{te PIB [ifra direktnog korisnika buxetskih sredstava Obrazac SNS SPECIFIKACIJA NEUTRO[ENIH SREDSTAVA á. RA^UN REDOVNOG POSLOVAWA Broj ra~una kod Uprave za trezor (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Neutro{ena sredstva na dan godine (2+3) 2. Neutro{ena sredstva buxeta Republike 2.1. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.2. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.3. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.4. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.5. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2._. 2._. 2._. 3. Neutro{ena sredstva buxeta ostalih nivoa vlasti áá. RA^UNI OSTALIH NAMENA (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Neutro{ena sredstva na dan godine (2+3+4) 2. Neutro{ena sredstva buxeta Republike 2.1. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.2. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.3. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.4. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.5. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike

46 46 Broj decembar Red. Opis Iznos br. 2._. 2._. 2._. 3. Neutro{ena sredstva buxeta ostalih nivoa vlasti 4. Neutro{eni ostali prihodi U delu á. Ra~un redovnog poslovawa na red. br do 2._. i u delu áá. Ra~uni ostalih namena na red. br do 2._. pod sintetikom se podrazumeva {ifra ekonomske klasifikacije na ~etvrtom nivou, odnosno prve ~etiri {ifre u okviru konta, izuzev kad {ifra ekonomske klasifikacije po~iwe cifrom 49. U tom slu~aju, u obzir se uzimaju posledwe ~etiri cifre {ifre ekonomske klasifikacije, budu}i da je 49 oznaka transfera koja ukazuje na potrebu za eliminacijom u procesu sravwivawa. U slu~aju da korisnik buxetskih sredstava ima vi{e ra~una ostalih namena, iskazuje zbir stawa na svim ra~unima ostalih namena. ááá. RA^UN SOPSTVENIH PRIHODA Broj ra~una kod Uprave za trezor (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Iznos sredstava na dan godine áâ. ZBIRNI PODACI (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Neutro{ena sredstva za povra}aj (á. Ra~un redovnog poslovawa, iznos sa red. br áá. Ra~uni ostalih namena, iznos sa red. br. 2.) Svojim potpisom potvr ujem da su podaci i prate}a dokumentacija istinito i ta~no prikazani i da je obra~un sastavqen u skladu sa va`e}im propisima. Broj: Mesto i datum: M.P. ime i prezime odgovornog lica ({tampanim slovima) Potpis Obrazac ZSNS Naziv direktnog korisnika buxetskih sredstava Sedi{te PIB Glava funkcija, odnosno glavni program indirektnih korisnika buxetskih sredstava iz ~l. 5. i 6. Zakona o buxetu Republike Srbije za godinu ( Slu`beni glasnik RS, br. 120/08, 31/09 i 111/09) ZBIRNA SPECIFIKACIJA NEUTRO[ENIH SREDSTAVA á. RA^UN REDOVNOG POSLOVAWA (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Neutro{ena sredstva na dan godine (2+3)

47 30. decembar Broj Red. Opis Iznos br. 2. Neutro{ena sredstva buxeta Republike 2.1. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.2. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.3. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.4. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.5. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2._. 2._. 2._. 3. Neutro{ena sredstva buxeta ostalih nivoa vlasti áá. RA^UNI OSTALIH NAMENA (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Neutro{ena sredstva na dan godine (2+3+4) 2. Neutro{ena sredstva buxeta Republike 2.1. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.2. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.3. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.4. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2.5. Ekonomska klasifikacija na nivou sintetike 2._. 2._. 2._. 3. Neutro{ena sredstva buxeta ostalih nivoa vlasti 4. Neutro{eni ostali prihodi U delu á. Ra~un redovnog poslovawa na red. br do 2._. i u delu áá. Ra~uni ostalih namena na red. br do 2._. pod sintetikom se podrazumeva {ifra ekonomske klasifikacije na ~etvrtom nivou, odnosno prve ~etiri {ifre u okviru konta, izuzev kad {ifra ekonomske klasifikacije po~iwe cifrom 49. U tom slu~aju, u obzir se uzimaju posledwe ~etiri cifre {ifre ekonomske klasifikacije, budu}i da je 49 oznaka transfera koja ukazuje na potrebu za eliminacijom u procesu sravwivawa. ááá. RA^UN SOPSTVENIH PRIHODA (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Iznos sredstava na dan godine áâ. ZBIRNI PODACI (u dinarima) Red. Opis Iznos br. 1. Neutro{ena sredstva za povra}aj (á. Ra~un redovnog poslovawa, iznos sa red. br áá. Ra~uni ostalih namena, iznos sa red. br. 2.) Svojim potpisom potvr ujem da su podaci i prate}a dokumentacija istinito i ta~no prikazani i da je obra~un sastavqen u skladu sa va`e}im propisima. Broj: Mesto i datum: M.P. ime i prezime odgovornog lica ({tampanim slovima) Potpis

48 48 Broj decembar Na osnovu ~lana 12. stav 5. Zakona o op{toj bezbednosti proizvoda ( Slu`beni glasnik RS, broj 41/09), Ministar trgovine i usluga donosi PRAVILNIK o obliku i sadr`ini obave{tewa o opasnom proizvodu ^lan 1. Ovim pravilnikom se propisuje oblik i sadr`ina obave{tewa koje proizvo a~, odnosno distributer dostavqa nadle`nom organu ako, na osnovu raspolo`ivih informacija i svog profesionalnog znawa i iskustva, zna ili bi trebao da zna da je proizvod koji je stavio na tr`i{te opasan. ^lan 2. Sadr`ina obave{tewa iz ~lana 1. ovog pravilnika data je na Obrascu obave{tewa o opasnom proizvodu, koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo. ^lan 3. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj U Beogradu, 28. decembra godine Ministar, dr Slobodan Milosavqevi}, s.r. OBRAZAC OBAVE[TEWA O OPASNOM PROIZVODU 1. deo: Podaci o obave{tenoj inspekciji/pravnom licu/preduzetniku, odnosno fizi~kom licu (*1) Nadle`na inspekcija/ lice za kontakte/ adresa/telefon /faks/ e-po{ta/vebsajt Identifikacija preduze}a koja se obave{tavaju i wihova uloga u stavqawu proizvoda na tr`i{te 2. deo: Podaci o proizvo a~u/distributeru koji dostavqa obave{tewe(*2) Proizvo a~ ili zastupnik proizvo a~a/ distributer, koji popuwava obrazac Lice za kontakte/funkcija/ adresa/telefon/faks/ e-po{ta /vebsajt 3. deo: Podaci o proizvodu, o kome se obave{tava (*3) Vrsta proizvoda, za{titni znak/ robna marka/naziv modela/ broj tipa/barkod/dr`ava porekla Opis/fotografija 4. deo: Podaci o rizicima (*4) Opis rizika i mogu}nosti ugro`avawa zdravqa/bezbednosti i nalazi izvr{ene procene rizika Podaci o nesre}ama 5. deo: Opis sprovedenih korektivnih mera (*5) Vrsta/obim/trajawe donetih mera i dodatnih mera predostro`nosti i identifikacija odgovornog preduze}a Posledwi (6.) deo se popuwava samo u slu~aju ozbiqnog rizika. * 6. deo: Podaci o drugim pravnim licima/preduzetnicima i dr. ukqu~enim u lanac isporuke (*6) Spisak proizvo a~a/uvoznika ili zastupnika: naziv/adresa/ telefon/faks/ e-po{ta /vebsajt Spisak distributera/trgovaca/: naziv/adresa/telefon/faks/ e-po{ta /vebsajt Broj proizvoda (serijski brojevi, oznake datuma, koje se nalaze kod proizvo a~a/uvoznika distributera/trgovaca/potro{a~a u dr`avi (*1) Unose se po{iqaocu poznati podaci o nadle`noj inspekciji/pravnom licu/preduzetniku, odnosno fizi~kom licu gde }e obave{tewe biti poslato. Podaci o nadle`nim inspekcijama su dostupni na vebsajtu ministarstva nadle`nog za trgovinu. Privredni subjekat koji upu}uje obave{tewe treba da pribavi informacije koje se tra`e u obrascu. Me utim, privredni subjekat ne treba da odla`e slawe obave{tewa zbog nemogu}nosti da popuni samo pojedine rubrike u obrascu, s tim {to ih, po pribavqawu informacija, mora dopuniti. Privredni subjekat, mora da obavesti nadle`nu inspekciju bez odlagawa ~im relevantan podatak postane dostupan, a u svakom slu~aju u roku od 10 dana od dobijawa podatka koji ukazuje na postojawe opasnog proizvoda. Kada postoji ozbiqan rizik, privredni subjekti su obavezni da dostave obave{tewe odmah, odnosno u roku od najdu`e tri dana po dobijawu podatka koji ulazi u sadr`aj obave{tewa. U svakoj vanrednoj situaciji, kao i kada su preduzete hitne mere od strane privrednog subjekta, subjekat treba da odmah obavesti nadle`nu inspekciju koriste}i najbr`a sredstva komunikacije. (*2) Unose se podaci o pravnom licu/preduzetniku, odnosno fizi~kom licu koje {aqe obave{tewe i wegovoj ulozi prilikom stavqawa proizvoda na tr`i{te.obavezu da dostavi obave{tewe ima svako privredno dru{tvo, drugo pravno lice, preduzetnik, odnosno fizi~ko lice koje je u okviru obavqawa svoje delatnosti ukqu~eno u lanac isporuke (proizvo a~ i distributer) u granicama wegove delatnosti i prema stepenu wegove odgovornosti. Radi odre ivawa ko bi trebao prvi da prosledi informaciju, potrebno je razmotriti odgovaraju}i tok informisawa unutar pojedina~nih subjekata i izme u svih subjekata ukqu~enih u lanac isporuke pre nego {to se poka`e potreba za informisawem. Ako proizvo a~ ili uvoznik proizvoda prvi pribavi dokaz da je proizvod opasan, treba da obavesti nadle`nu inspekciju i prosledi kopiju informacije drugim trgovcima u lancu isporuke. Trgovac koji primi informaciju o opasnom proizvodu od strane proizvo a~a ili uvoznika mora da informi{e nadle`nu inspekciju, osim u slu~aju saznawa da je ona ve} adekvatno obave{tena od strane proizvo a~a ili drugih dr`avnih organa. Ako drugi trgovac u lancu isporuke prvi pribavi dokaz da je proizvod opasan, treba da obavesti nadle`nu inspekciju i prosledi kopiju informacije proizvo a~u ili uvozniku. Proizvo a~ ili uvoznik koji dobije informaciju o opasnom proizvodu od strane trgovca u lancu isporuke treba da dopuni dobijenu informaciju time {to }e je preneti nadle`noj inspekciji zajedno sa svim podacima koje poseduje u vezi sa opasnim proizvodom. To se odnosi na identifikaciju ostalih subjekata u lancu isporuke da bi se obezbedilo pra}ewe proizvoda. Distributeri koji su u dilemi povodom bezbednosti proizvoda ili pitawa da li opasni proizvod predstavqa izolovani slu- ~aj treba da prenesu proizvo a~u informacije koje poseduju. Mogu, tako e, da kontaktiraju i nadle`nu inspekciju radi dobijawa saveta o tome kako da postupe. Proizvo a~i prepoznaju mnoge opasne situacije samo kao rezultat zbirne procene individualno dobijenih dojava trgovaca u lancu isporuke. Proizvo a~ je odgovoran za procenu informacije u ciqu odre ivawa ta~nog porekla mogu}eg rizika i za preduzmawe odgovaraju}e mere, {to ukqu~uje i slawe obave{tewa nadle`noj inspekciji. Privredni subjekat, prilikom odlu~ivawa o tome koje lice }e biti odgovorno za sadr`aj obave{tewa, treba da vodi ra~una da to lice poseduje dovoqno znawe o proizvodu. (*3) Unose se precizni podaci o proizvodu i prila`e se wegova fotografija. Obave{tewe se {aqe i ako po{iqalac nema na raspolagawu sve potrebne podatke o proizvodu, s tim {to je u obavezi da nedostaju}e podatke dopuni odmah po pribavqawu informacija.

49 30. decembar Broj (*4) Unose se podaci o vrsti i prirodi rizika, sa podacima o mogu- }im nesre}ama i utvr enim uticajima na zdravqe, odnosno bezbednost. Unose se, tako e, nalazi obavqenih analiza uz uzimawe u obzir va`nih kriterijuma za obave{tavawe kao {to su npr: zna~ewe izraza proizvod u smislu zakona koji ure uje op{tu bezbednost proizvoda, zatim da li je obaveza obave{tavawa sadr`ana u Zakonu o op{toj bezbednosti proizvoda ili u nekom drugom propisu i da li se proizvod nalazi na tr`i{tu, odnosno da li proizvo a~ ili distributer ima dokaz (na osnovu pra}ewa bezbednosti proizvoda na tr`i{tu, ispitivawa proizvoda, kontrole kvaliteta ili iz drugih izvora) da je proizvod opasan u smislu op{teg zahteva za bezbednost ili ne zadovoqava odre ene bezbednosne zahteve relevantnih sektorskih propisa koji se primewuju na odre eni proizvod i da li su rizici takvi da proizvod ne sme da ostane na tr`i{tu zbog ~ega proizvo a~i i distributeri imaju obavezu da preduzmu odgovaraju}e preventivne i korektivne radwe (zavisno od specifi~nih okolnosti: modifikacija proizvoda, upozorewa, spre~avawe distribucije i prodaje, opoziv od vlasnika, i dr. zavisno od konkretnih okolnosti). Za procenu i stepenovawe rozika vidi: Pomo}ne tabele za procenu i stepenovawe rizika (Tabela A i Tabela B). Prilikom utvr ivawa da li je proizvod opasan u smislu zakona koji ure uje op{tu bezbednost proizvoda analizira se nekoliko pitawa: upotrebqivost proizvoda, priroda rizika, izlo`ena populaciona grupa (npr. deca), prethodno iskustvo sa sli~nim proizvodima, itd. Bezbedan proizvod ne sme da predstavqa rizik ili mo`e da predstavqa samo minimalni rizik koji je primeren upotrebi proizvoda i neophodan je da bi se upotrebila korisna svojstva proizvoda. Od proizvo a~a se o~ekuje da izvr{e procenu rizika svojih proizvoda pre nego {to ih stave na tr`i{te. Ta procena predstavqa osnovu za zakqu~ak da proizvod zadovoqava op{ti zahtev za bezbednost i da mo`e biti stavqen na tr`i{te. Tako e, procena obezbe uje polazi{te za naknadne procene rizika i procenu da li proizvod nastavqa da zadovoqava elemente definicije bezbednog proizvoda ili se mora uputiti obave{tewe o opasnom proizvodu. Ako proizvo a~i ili distributeri raspola- `u informacijama ili dokazima koji ukazuju na potencijalnu opasnost proizvoda onda treba da pristupe preispitivawu takvih saznawa kako bi ustanovili da li je proizvod stvarno opasan. Na osnovu preispitivawa proizvo a~i ili distributeri odlu~uju da li da nadle`nom organu upute obave- {tewe i du`ni su da to obave{tewe dostave nadle`nom organu, ako opasnost postoji. Prilikom odlu~ivawa o obave{tavawu razmatra se slede}e: a) Te`ina ishoda opasnosti zavisno od te`ine i verovatno}e nastanka mogu}e {tete po zdravqe/bezbednost Uzimaju}i u obzir te`inu povrede i verovatno}e nastanka povrede dolazi se od procene te`ine rizika. Ta~nost procene zavisi od kvaliteta informacija kojima raspola`u proizvo a~i i distributeri. Te`ina {tete po zdravqe/bezbednost, izazvane opasno{}u koja se uzima u obzir, treba da bude ona za koju postoje osnovani dokazi da se {teta pripisana proizvodu mo`e desiti u toku predvi ene upotrebe proizvoda ({teta po zdravqe/bezbednost koja se desila sa sli~nim proizvodima). Verovatno}a {tete po zdravqe/bezbednost za prose~nog korisnika ~ija izlo`enost odgovara predvi enoj i razumno o~ekivanoj upotrebi neispravnog proizvoda mora, tako e, biti razmatrana. Isto se odnosi i na verovatno}u da proizvod sa nedostatkom mo`e biti {tetan po zdravqe /bezbednost ili da }e se ta {teta desiti tokom upotrebe. Na odluku da se uputi obave{tewe ne treba da uti~e broj primeraka proizvoda stavqenih na tr`i{te ili broj qudi koji bi mogli da budu ugro- `eni opasnim proizvodom. Ovi podaci bi se mogli uzeti u obzir prilikom odlu~ivawa o vrsti akcije koja }e se preduzeti radi razre{avawa problema. b)^inioci koji uti~u na stepen rizika, kao {to su vrsta korisnika i, za mawe ugro`ene odrasle korisnike, ~iwenicu da li proizvod prate odgovaraju}a upozorewa i za{titne mere i da li je opasnost dovoqno uo~qiva Smatra se da je va`an faktor koji uti~e na stepen rizika, ugro`enost lica koja su izlo`ena riziku i, kod odraslih korisnika koja su mawe osetqiva na rizik, saznawe o postojawu samog rizika i mogu}nost preduzimawa mera predostro`nosti. Treba uzeti u obzir vrstu lica koja koriste proizvode. Ako je verovatno da }e koristiti proizvod ugro`ena lica u smislu kategorizacije iz ovog pravilnika (kao {to su deca i stariji), riziku o kome se obave{tava daje se ni`i stepen. Kad su u pitawu odrasli korisnici stepen rizika koji zahteva obave{tewe treba da zavisi od toga da li je opasnost o~igledna i neophodna za funkcionisawe proizvoda i da li je proizvo a~ pokazao odgovaraju}u pa`wu i obezbedio za{titne mere i upozorewa, naro~ito kada rizik nije o~igledan. Izbor metoda zavisi od raspolo`ivih resursa i informacija. Nadle`na inspekcija treba da pru`i podr{ku i pomo} proizvo a~ima i distributerima da korektno izvr{e svoju obavezu obave{tavawa. Proizvod namewen potro{a~ima ili drugim korisnicima mo`e da predstavqa jednu ili vi{e opasnosti vezanih za potro{a~e i druge korisnike, Opasnost mo`e da bude i razli~ite vrste (hemijska, mehani~ka, elektri~na, toplotna, radijaciona, itd.). Opasnost predstavqa unutra{wi potencijal proizvoda da na{kodi zdravqu ili bezbednosti korisnika pod odre enim okolnostima. Te`ina pojedine vrste opasnosti mo`e da se rangira pomo}u kvalitativnih, a ponekad i, kvantitativnih kriterijumima vezanih za vrstu {tete koju mo`e da prouzrokuje. Opasnost mo`e biti vezana za neispravnost koja se pojavquje samo kod nekih proizvoda odre ene vrste (robna marka, model, itd.) koji su stavqeni na tr`i{te. U takvim slu~ajevima treba da se razmotri verovatno}a prisustva neispravnosti/opasnosti vezanih za proizvod. Potencijal opasnosti, da se ona realizuje kao stvarni negativni uticaj na zdravqe/bezbednost zavisi od stepena izlo`enosti potro{a~a opasnosti dok koristi proizvod u skladu sa wegovom namenom ili kako bi se razumno moglo o~ekivati tokom veka trajawa proizvoda. Pored toga, u nekim slu~ajevima opasnosti mo`e da bude izlo`eno vi{e od jednog lica istovemeno. Kona~no, prilikom odre ivawa stepena rizika koji proizvod predstavqa kombinovawem te`ine opasnosti i ugro`enosti, posebna pa`wa se posve}uje i sposobnosti ugro`enih potro{a~a da spre~e opasnu situaciju ili reaguju na neki drugi na~in. To }e zavisiti od dokaza o postojawu opasnosti, datih upozorewa i ugro`enosti potro{a~a od opasnosti. Polaze}i od navedenog, privredni subjekti koriste slede}i pristup u odlu~ivawu da li specifi~na opasna situacija izazvana proizvodom zahteva upu}ivawe obave{tewa nadle`nom organu. Preporu~uje se da se procena obavi od strane usko stru~nog tima koji poseduje znawe i iskustvo o proizvodu i wegovim opasnostima. ^lanovi stru~nog tima treba da analiziraju prikupqene informacije i koriste tabele A i B iz Priloga áá na slede}i na~in: kao prvi korak koristi se Tabela A za odre ivawe te`ine ishoda opasnosti zavisno od ozbiqnosti i verovatno}e nastanka pod uslovima razmatrane upotrebe i mogu}ih uticaja na zdravqe/bezbednost povezanih sa opasnim karakteristikama proizvoda; kao drugi korak koristi se Tabela B radi daqe procene te`ine ishoda u zavisnosti od vrste potro{a~a i ako su u pitawu mawe ugro`ena odrasla lica, u zavisnosti od toga da li je proizvod pra- }en adekvatnim upozorewima i za{titnim merama i da li je opasnost bila dovoqno o~igledna da omogu}i kvalitativno stepenovawe rizika. Tabela A Procena rizika: Te`ina i verovatno}a nastanka {tete po zdravqe/bezbednost U Tabeli A kombinuju se dva glavna faktora koji uti~u na procenu rizika, tj. te`ina i verovatno}a nastanka {tete. Te`ina povrede Procena te`ine povrede zasniva se na razmatrawu potencijalnih posledica opasnosti od konkretnog proizvoda po zdravqe/bezbednost. Rangirawe treba da bude odre eno za svaku pojedina~nu vrstu opasnosti. Lak{a povreda Te{ka povreda Veoma te{ka povreda Mawe od 2% onesposobqenosti, obi~no izle~iva 2-15% onesposobqenosti, obi~no Vi{e od 15% onesposobqenosti, obi~no neizle~iva, i nije potrebno bolni~ko le~ewe neizle~iva, potrebno bolni~ko le~ewe potrebno bolni~ko le~ewe Mawe posekotine Ozbiqne posekotine Ozbiqne povrede unutra{wih organa Prelomi Gubitak ruke ili noge Gubitak prsta ruke ili noge Gubitak vida O{te}ewe vida Gubitak sluha O{te}ewe sluha Procena te`ine treba, tako e, da uzme u obzir broj qudi koji bi mogli da budu ugro`eni opasnim proizvodom. To zna~i da opasnost koja ugro`ava vi{e od jednog lica istovremeno (npr. po`ar ili trovawe gasom iz plinskih aparata) treba da bude klasifikovana kao te`a opasnost od one koja ugro- `ava samo jedno lice. Po~etna procena rizika treba da se odnosi na rizik koji ugro`ava bilo koje lice izlo`eno proizvodu i na koju ne bi trebalo da uti~e veli~ina ugro`ene populacije. Me utim, mo`e biti prihvatqivo da privredni subjekti uzmu u obzir i ukupan broj lica izlo`enih proizvodu prilikom odlu~ivawa o vrsti aktivnosti koje treba preduzeti. Kod mnogih opasnosti mogu}e je da se predvide malo verovatne okolnosti koje mogu dovesti do vrlo ozbiqnih povreda (npr. saplitawe na kablovima, pad i udarac glavom koji dovodi do smrti. Procena te`ine opasnosti treba da se zasniva na prihvatqivim dokazima da posledice koje su izabrane kao karakteristi~ne za opasnost mogu da nastanu tokom predvi ene upotrebe. To bi trebalo da bude najte`ii slu~aj iz iskustva koji ukqu~uje sli~ne proizvode. Sveukupna verovatno}a Sveukupna verovatno}a se odnosi na verovatno}u negativnih uticaja na zdravqe/bezbednost lica izlo`enih opasnosti. Ovde se ne uzima u obzir ukupan broj lica izlo`enih opasnosti. Tamo gde dokazi upu}uju na verovatno}u da je proizvod neispravan ovu tabelu ne treba primewivati ukoliko je mogu- }e identifikovati svaki neispravan primerak proizvoda. U takvoj situaciji, korisnici neispravnih proizvoda izlo`eni su stoprocentnom riziku, a korisnici ostalih proizvoda nisu uop{te u rizi~noj situaciji. Sveukupna verovatno}a predstavqa kombinaciju svih ukqu~enih verovatno}a kao {to su: verovatno}a da proizvod ima nedostatak ili da }e nedostatak nastati tokom upotrebe (ukoliko proizvod ima nedostatak ova vrsta verovatno}e je 100%); verovatno}a negativnih nastalih posledica po obi~nog korisnika koji namerava ili je razumno o~ekivawe da }e da koristi proizvod sa nedostatkom. Ove dve verovatno}e su kombinovane u slede}oj tabeli ~ime se dobija sveukupna verovatno}a koja je uneta u Tabelu A.

50 50 Broj decembar Sveukupna verovatno}a {tete po zdravqe/bezbednost Verovatno}a opasnog proizvoda 1% 10% 100% Verovatno}a {tete po zdravqe/bezbednost Opasnost je uvek prisutna i postoji verovatno}a Sredwa Visoka Veoma visoka od redovne izlo`enosti opasnom proizvodu da }e nastati {teta po zdravqe/bezbednost u toku predvi ene upotrebe Opasnost mo`e nastati pod jednom malo Mala Sredwa Visoka verovatnom ili kombinacijom dve mogu}e okolnosti Opasnost nastaje samo ako se ispuni nekoliko Veoma mala Mala Sredwa malo verovatnih okolnosti Kombinovawe te`ine i sveukupne verovatno}e u Tabeli A pru`a procenu intenziteta rizika. Ta~nost ove procene zavisi od kvaliteta informacija koja su na raspolagawu privrednom subjektu. Me utim, ova procena treba da bude modifikovana da bi uzela u obzir i dru{tvenu percepciju prihvatqivosti odre enog rizika. Tabela B se koristi za uno{ewe ovog ~inioca. Tabela B Stepenovawe rizika: vrsta lica, saznawe o riziku i predostro`nost Ugro`ena lica Potrebno je uzeti u obzir populacionu grupu koja koristi proizvode. Ukoliko je verovatno da }e ugro`enija lica (kao {to su deca i stariji) koristiti proizvod, stepen rizika o kojem treba izvestiti, treba postaviti ni`e. U slede}oj tabeli date su dve populacione grupe ( kategorije ugro`enih lica), sa primerima: Veoma ugro`ena lica Ugro`ena lica Slepa lica Lica o{te}enog vida Lica sa te{kim o{te}ewem Lica sa delimi~nim o{te}ewem Vrlo stara lica Starija lica Veoma mladi (ispod 3 godine) Mladi (3 11 godina) Mawe ugro`ena odrasla lica Prilago avawe ozbiqnosti rizika za mawe ugro`ena odrasla lica bi trebalo primeniti samo ako je rizik o~igledan i neophodan za funkcionisawe proizvoda. Za odrasla lica dozvoqeni stepen rizika bi trebalo da zavisi od toga da li je rizik o~igledan i da li je proizvo a~ preduzeo adekvatnu brigu da proizvede bezbedan proizvod i obezbedi za{titne mere i upozorewa, naro~ito ako opasnost nije o~igledna. Na primer, ukoliko proizvod ima odgovaraju}a upozorewa i za{titne mere i rizik je o~igledan, te- `ina ishoda mo`da ne}e biti visoka u smislu stepenovawa rizika (Tabela B) iako bi pojedine aktivnosti mogle da unaprede bezbednost proizvoda. Nasuprot tome, ako proizvod nije snabdeven odgovaraju}im za{titnim merama i upozorewima, a rizik nije o~igledan, umereno te`ak ishod je mogu} u smislu stepenovawa rizika (Tabela B). (*5) Unose se podaci o sprovedenim merama, odnosno merama predvi- enim za smawewe ili spre~avawe rizika za potro{a~a i druge korisnike (npr. opoziv ili povla~ewe proizvoda, izmene na proizvodu, obave{tavawe potro{a~u) za koje je odgovoran proizvo a~/distributer. (*6) Unose se podaci o pravnim licima/preduzetnicima, odnosno fizi~kim licima u lancu isporuke, koji imaju na zalihama opasan proizvod. Unose se, tako e, podaci o pribli`nom broju proizvoda, koji su kod tih pravnih lica/preduzetnika, odnosno fizi~kih lica i kod potro{a~a i drugih korisnika. * Za procenu postojawa ozbiqnog rizika vidi: Pomo}ne tabele za procenu i stepenovawe rizika (Tabela A i Tabela B, u prilogu.

51 30. decembar Broj Na osnovu ~lana 177. stav 1. i ~lana 179. stav 2. Zakona o zdravstvenoj za{titi ( Slu`beni glasnik RS, br. 107/05 i 72/09 dr. zakon), Ministar zdravqa donosi PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o pripravni~kom sta`u i stru~nom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika ^lan 1. U Pravilniku o pripravni~kom sta`u i stru~nom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika ( Slu`beni glasnik RS, broj 50/06), u ~lanu 4. stav 1. posle re~i: terapijske dodaju se zapeta i re~i: procedure i ve{tine zdravstvene nege. ^lan 2. U ~lanu 10. ta~ka 6. posle re~i: zdravstvene radnike dodaju se re~i: sa ste~enim visokim obrazovawem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajawu do ~etiri godine,. U ta~ki 7. posle re~i: zdravstvene saradnike dodaju se re~i: sa ste~enim visokim obrazovawem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajawu do ~etiri godine,. ^lan 3. U Planu i programu pripravni~kog sta`a, poglavqe âá. Plan i program pripravni~kog sta`a za zdravstvene radnike sa vi{om {kolskom spremom mewa se i glasi: âá. PLAN I PROGRAM PRIPRAVNI^KOG STA@A ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE SA STE^ENIM VISOKIM OBRAZOVAWEM NA STUDIJAMA PRVOG STEPENA (OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE, OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE), ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJAWU DO ^ETIRI GODINE I VI[IM OBRAZOVAWEM 1. Plan i program pripravni~kog sta`a za medicinske sestre: zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj za{titi 2 meseca; zdravstvena nega u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi 4 meseca. 1) Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj za{titi Osposobqava se za zdravstvenu negu zdravog i bolesnog pojedinca, porodice ili grupe u odgovaraju}oj oblasti; upoznaje se sa postupcima zdravstvene nege, sistematskim i drugim pregledima, zdravstveno-vaspitnim radom, dijagnosti~ko-terapeutskim postupcima, prijemom i trija- `om pacijenata; obu~ava se za primenu preventivnih mera na o~uvawu zdravqa; upoznaje se sa epidemiologijom i specifi~nostima odgovaraju}e populacije; obu~ava se za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. U patrona`noj slu`bi pripravnik se upoznaje: sa ulogom, organizacijom i zadacima patrona`ne slu`be; specifi~nostima podru~ja koju pokriva patrona`na slu`ba; sara uje sa drugim slu`bama u zdravstvenim ustanovama; obu- ~ava se za zdravstvenu negu grupacija stanovni{tva koje su obuhva}ene patrona`nim posetama; obu~ava se za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. 2) Zdravstvena nega u stacionarnim zdravstvenim ustanovama a) Zdravstvena nega u slu`bi za prijem i zbriwavawe hitnih stawa 3 nedeqe Upoznaje se sa poslovima na prijemu i zbriwavawu hitnih stawa, sa organizacijom slu`be, obu~ava se za hitan prijem bolesnih i povre enih, obu~ava se za trija`u sa identifikacijom i re{avawem problema u okviru zdravstvene nege, za transport obolelog ili povre enog; upoznaje se sa specifi~nostima zdravstvene nege bolesnika sa oboqewima i povredama plu}a i disajnih puteva, srca i krvnih sudova, trbu{nih organa, kostiju, mi{i}a i nerava kao i bolesnika sa akutnim trovawima, psihijatrijskim i ginekolo{kim oboqewima. Obu~ava se za psihi~ku podr{ku bolesniku ili povre- enom i ~lanovima wegove porodice, obu~ava se za izvo ewe dijagnosti~ko terapeutskih mera i procedura u hitnim stawima i upoznaje se sa vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. b) Zdravstvena nega u intenzivnoj terapiji 4 nedeqe Upoznaje se sa organizacijom rada u jedinici za intenzivnu negu i terapiju, prijemom bolesnika, specifi~nostima higijenskog re`ima sa akcentom na spre~avawu bolni~kih infekcija. Obu~ava se za primenu dijagnosti~ko terapeutskih mera kod `ivotno ugro`enog bolesnika (enteralno i parenteralno hrawewe, poznavawe upotrebe brzo deluju}ih lekova, transfuzije krvi i krvnih derivata kao i delovawe medicinskih aparata i wihovu upotrebu). Upoznaju se sa zdravstvenom negom umiru}eg pacijenta i postupawem sa umrlim, obu~ava se za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. v) Zdravstvena nega u psihijatriji 3 nedeqe Upoznaje se sa specifi~nostima zdravstvene nege bolesnika sa psihi~kim smetwama, osposobqava se za zdravstvenu negu bolesnika u psihijatriji, za psihosocijalnu rehabilitaciju, upoznaje se sa ulogom porodice u procesu le~ewa i rehabilitacije psihijatrijskog bolesnika i pomo}i bolesniku u krizi, kao i specifi~nim eti~kim pitawima u zdravstvenoj nezi ovih bolesnika i vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. g) Zdravstvena nega u hirurgiji 3 nedeqe Upoznaje se sa organizacijom rada hirur{kog odeqewa, obu~ava se za prijem i zdravstvenu negu hirur{kog bolesnika, za primenu dijagnosti~ko terapeutskih mera u preoperativnoj i postoperativnoj zdravstvenoj nezi, upoznaje se sa specifi~nostima higijenskog re`ima i spre~avawem bolni~kih infekcija i obu~ava se za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. d) Zdravstvena nega u internoj medicini 3 nedeqe Upoznaje se sa organizacijom rada i poslovima internisti~kog odeqewa, obu~ava se za prijem i zdravstvenu negu internisti~kog bolesnika, za primenu dijagnosti~ko terapijskih mera, za pripremu pacijenta za razli~ita endoskopska, radiolo{ka, radioizotopska i druga ispitivawa, upoznaje se sa specifi~nostima higijenskog re`ima i spre~avawem bolni~kih infekcija i obu~ava se za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. 2. Plan i program pripravni~kog sta`a za vi{e ginekolo{ko-aku{erske sestre i strukovne medicinske sestre babice: zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj za{titi 2 meseca; zdravstvena nega u stacionarnim zdravstvenim ustanovama 4 meseca. 1) Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj za{titi Osposobqava se za rad za primenu diajgnosti~ko-terapijskih mera u oblasti zdravstvene za{tite `ena, ranoj dijagnostici karcinoma, obu~ava se za rad u savetovali{tu za planirawe porodice i savetovali{tu za trudnice i za saradwu sa drugim ~lanovima tima lekar, polivalentna

52 52 Broj decembar patrona`na sestra i socijalni radnik. Obu~ava se za vo- ewe medicinske dokumentacije i evidencije 2) Zdravstvena nega u stacionarnim zdravstvenim ustanovama a) Ginekologija Upoznaje se sa organizacijom rada i poslovima ginekolo{kog odeqewa, obu~ava se za prijem i trija`u ginekolo{kih pacijenata, zbriwavawe hitnih ginekolo{kih stawa, osposobqava se za rad za primenu diajgnosti~ko-terapijskih mera, edukacije pacijenata o higijenskom dijetetskom re`imu i samozbriwavawu, obu~ava se za pripremu i asistirawe pri malim hirur{kim intervencijama, pripremu pacijenata za operativne zahvate i zdravstvenom negom kod operisanih pacijenata u okviru intenzivne nege i odeqewa ginekologije. Obu~ava se za rad na funkcionalnom ispitivawu i le~ewe steriliteta. b) Aku{erstvo Upoznaje se sa prijemom i trija`om trudnica, radom na odeqewu visokorizi~nih trudno}a uz primenu savremenih elektronskih aparata, prihvatom porodiqe u porodili{te i kontrolom kroz sva poro ajna doba. Obu~ava se za vo ewe fiziolo{kog poro aja i za{tite me ice pri poro- aju i asistirawu aku{eru kod nepravilnih poro aja i kod aku{erskih operacija. Obu~ava se za prvu negu novoro en- ~eta i procena stawa, hitnu reanimaciju novoro en~eta, za rad na aku{erskom odeqewu, kontroli involucije, nezi epiziotomije ili operativne rane, edukaciji porodiqe o higijensko dijetetskom re`imu, o dojewu i nezi deteta. Upoznaje se sa planirawem zdravstvene nege i vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije, izvo ewem i kontrolom sterilizacije, sprovo ewe mera na prevenciji intrahospitalnih infekcija i saradwom sa drugim ~lanovima tima: ginekolog aku{er, anesteziolog, pedijatar, dijeteti~ar i socijalni radnik. 3. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovne fizioterapeute i vi{e fizioterapeute: fizikalna terapija 4 nedeqe kineziterapija u oblasti traumatologije 4 nedeqe kineziterapija u oblasti pedijatrije 4 nedeqe kineziterapija u oblasti neurologije 4 nedeqe kineziterapija u oblasti interne medicine 4 nedeqe kineziterapija u oblasti pulmologije 4 nedeqe 1) Fizikalna terapija Pripravnik se upoznaje sa odeqewem za fizikalnu terapiju, aparatima, sredstvima i tehnikom koje se koriste u fizikalnoj terapiji; specifi~nostima u oblasti fizikalne terapije i vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 2) Kineziterapija u oblasti traumatologije Pripravnik se upoznaje sa organizacijom odeqewa za traumatologiju, specifi~nostima u oblasti traumatologije, zadacima rehabilitacionog tima, vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 3) Kineziterapija u oblasti pedijatrije Pripravnik se upoznaje sa specifi~nostima kineziterapije u oblasti pedijatrije, opremom i tehnikom koja se koristi u sali za kineziterapiju dece, obu~ava se za pristup detetu i porodici, kao i za wihovu edukaciju. Obu~ava se za terapeutsku procenu stawa i uzimawe funkcionalnog statusa deteta, sara uje sa ostalim ~lanovima rehabilitacionog tima i upoznaje se sa vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 4) Kineziterapija u neurologiji Upoznaje se sa specifi~nostima kineziterapije u neurologiji, obu~ava se za uzimawe funkcionalnog statusa neurolo{kih pacijenata, za sastavqawe kineziterapijskog plana i programa, za edukaciju pacijenta i porodice i upoznaje se sa vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 5) Kineziterapija u internoj medicini Upoznaje se sa specifi~nostima kineziterapije u oblasti interne medicine, obu~ava se za uzimawe funkcionalnog statusa internisti~kih pacijenata, za sastavqawe kineziterapijskog plana i programa, za edukaciju pacijenta i porodice i upoznaje se sa vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 6) Kineziterapija u pulmologiji Upoznaje se sa specifi~nostima kineziterapije u oblasti pulmologije, obu~ava se za uzimawe funkcionalnog statusa pulmolo{kih pacijenata, za sastavqawe kineziterapijskog plana i programa, za edukaciju pacijenta i porodice i upoznaje se sa vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 4. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovne radne terapeute i vi{e radne terapeute: rad u primarnoj zdravstvenoj za{titi 8 nedeqa rad u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi 16 nedeqa 1) Rad u primarnoj zdravstvenoj za{titi Osposobqava se za samostalan rad na prevenciji lo- {eg dr`awa tela, posturalnoj disfunkciji dece i omladine; prevenciji deformiteta kod dece i omladine sa izra- `enim lo{im dr`awem, savetovawu za adekvatan izbor zanimawa; treningu za kori{}ewe za{titnih pokreta i polo`aja osoba sa rizikom; za rad sa decom iz rizi~nih porodica. 2) Rad u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi Osposobqava se za samostalni rad kod provere sposobnosti, davawe uputstava i treninga za aktivnosti svakodnevnog `ivota kod osoba sa po~etnim ili uznapredovalim znacima oboqewa ili o{te}ewa organizma; za prou~avawe, projektovawe i izradu protektivnih, korektivnih i funkcionalnih pomagala, za ergonomsko prilago avawe pribora i alata, za planirawe i sprovo ewe korektivnih polo`aja priru~nim i posebno projektovanim i izra enim sredstvima. Obu~ava se za projektovawe fizi~ke sredine osoba sa invaliditetom i za edukaciju osoba iz pacijentovog okru`ewa. Osposobqava se za edukaciju pacijenta kod kori{}ewe ortoza, aparata, funkcionalnih pomagala i proteza, za poboq{awe funkcionalnih sposobnosti i razvijawe sposobnosti prilago avawa i kompenzovawa, motornih, psihomotornih, proprioceptivnih, ~ulnih i kognitivnih funkcija; za nastavqawe {kolskih, profesionalnih, dru- {tvenih i uobi~ajenih svakodnevnih aktivnosti. 5. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovne i vi{e farmaceutske tehni~are: rad u apoteci 12 nedeqa rad u bolni~koj apoteci 4 nedeqe rad u galenskoj laboratoriji 8 nedeqa 1) Rad u apoteci Pripravnik se upoznaje i obu~ava za izdavawe i prodaju lekova ~iji je re`im izdavawa bez recepta, medicinskih sredstava, parafarmaceutskih proizvoda, dijetetskih suplemenata i drugih proizvoda u prevenciji i le~ewu, priprema lekove, medicinska sredstva i dr. za potrebe zdravstvenih ustanova i drugih pravnih lica; u~estvuje u prijemu lekova, medicinskih sredstava, parafarmaceut-

53 30. decembar Broj skih proizvoda, proveri roka upotrebe, proveri obezbe enosti sertifikata, deklaracija i uputstava, u pravilnom ~uvawu i tretmanu lekova, medicinskih sredstava, parafarmaceutskih proizvoda, i u defektirawu lekova. U~estvuje u obradi i pripremi recepata za fakturisawe. 2) Rad u bolni~koj apoteci Osposobqava se za prijem lekova, zavojnog materijala, sterilnih rastvora, sredstava za dezinfekciju, izdavawu lekova, medicinskih sredstava, zavojnog materijala na osnovu trebovawa sa odeqewa, u~estvuje u proizvodwi i podeli masti i infuzionih rastvora i u~estvuje u kompjuterskoj obradi podataka. 3) Rad u galenskoj laboratoriji Osposobqava se za prakti~an rad na izradi slede}ih grupa galenskih lekova: pre~i{}ene vode, sterilnih preparata (kapi i masti za o~i, iwekcionih rastvora, infuzionih rastvora), krema, masti, gelova, rastvora, losiona, sirupa, rektalnih i vaginalnih oblika, kapsula i tableta. 6. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovne nutricioniste dijeteti~are i vi{e nutricioniste dijeteti~are: ishrana zdravih qudi 12 nedeqa ishrana bolesnih qudi 12 nedeqa Osposobqava se za rad na prevenciji i unapre ewu zdravqa kroz zdravstveno vaspitni rad kod svih grupacija stanovni{tva, izra~unavawe i prilago avawe energetskih potreba korisnika, za sastavqawe i planirawe jelovnika prema dijetalnim {emama i normativima, kontrolu pripremqenih obroka, koli~ine namirnica i organolepti~ka svojstava obroka, planirawe nabavke hrane i kontrola kvaliteta namirnica, organizaciju pravilnog skladi{tewa namirnica, nadzor nad sprovo ewem organizacije i postupka rada u celokupnom sistemu ishrane. Osposobqava se za samostalno odre ivawe dijetoterapije pacijenata u stacionarnoj ustanovi, uzimawe nutritivne anamneze, analizu u~inka dijetetske ishrane na dijagnosti~ke i terapeutske postupke, saradwu sa higijensko-epidemiolo{kom slu- `bom i drugim slu`bama i vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. 7. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovnog medicinskog radiologa i vi{eg radiolo{kog tehni~ara rad u radiolo{koj dijagnostici i magnetnoj rezonanci 16 nedeqa rad u radiolo{koj terapiji 4 nedeqe rad u nuklearnoj medicini 4 nedeqe 1) Rad u radiolo{koj dijagnostici i magnetnoj rezonanci Pripravnik se upoznaje sa radom u radiolo{koj dijagnostici, sa tehnikama i na~inom dobijawa slike-filma, optimizacijama doze i za{titom bolesnika. Osposobqava se za kori{}ewe radiolo{ke opreme u interventnoj radiolo{koj dijagnostici, postavqawe, centrirawe i nega bolesnika, izbor faktora ekspozicije, optimizacija doze. Sara uje sa radiologom i drugim lekarima kao deo multidisciplinarnog tima. Obu~ava se za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. Pripravnik se u okviru oblasti kompjuterizovane tomografije obu~ava za pripremu materijala i pripremu radiolo{ke opreme, za postavqawe bolesnika u pravilan polo- `aj za snimawe, za izbor odgovaraju}eg softverskog programa za pregled, optimizaciju doze, za ~uvawe kontrastnog i drugog materijala i opreme koja se koristi prilikom pregleda i za vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. Pripravnik se u dijagnostici sa magnetnom rezonancom upoznaje sa na~inom postupawa i pravilima pri radu u magnetnom poqu, sa osnovnim principima fizike i upravqawa, opremom sa pulsnom sekvencom, sa izborom T1 ili T2 faze, proton slikom, karakteristikama tkiva kao i detekcijom i prijemom signala, i sa kori{}ewem celokupne dodatne i pomo}ne opreme. 2) Rad u radiolo{koj terapiji Upoznaje se sa radom u radiolo{koj terapiji i ulogom u planirawu tretmana, multidisciplinarnim pristupom pri izvo ewu tretmana i vo ewu medicinske dokumentacije i evidencije. Obu~ava se za za{titu od zra~ewa i optimizaciju doze, rukovawe opremom za sprovo ewe tretmana, postavqawe bolesnika, odre ivawu veli~ine poqa, primene kalupa, i drugih parametara. Upoznavawe sa na~inom vo ewa evidencije o tretmanu koji je primewen kao i o ~uvawu podataka. 3) Rad u nuklearnoj medicini Upoznaje sa radom u nuklearnoj medicini, radiofarmacima, na~inom wihovog dobijawa, skladi{tewem, mu- `om generatora i merewem radioaktivnosti, izra~unavawem ta~nog volumena i aktivnosti, asepti~kim obele`avawem radiofarmaka. Obu~ava se za rukovawe opremom i obezbe ivawem ta~nosti i pouzdanosti opreme, postavqawe bolesnika u odgovaraju}i polo`aj, upoznaje se sa osnovnim parametrima za izbor optimalnih uslova pregleda i sa za{titom od zra~ewa i optimizacijom doze kao i vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 8. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovnog sanitarno-ekolo{kog in`ewera i vi{eg sanitarnog tehni~ara higijena i humana ekologija 4 nedeqe unapre ewe ishrane 2 nedeqe dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija 1 nedeqa kontrola i prevencija bolesti 6 nedeqa socijalna medicina 3 nedeqe laboratorija 2 nedeqe radna sredina 6 nedeqa 1) Higijena i humana ekologija U oblasti higijene i humane ekologije pripravnik se osposobqava za samostalno uzorkovawe vode za pi}e, uzorkovawe povr{inske i otpadne vode, namirnica i predmeta op{te upotrebe, briseva sa radnih povr{ina, vazduha i sedimentne materije i obu~ava se za rad na ure ajima za uzorkovawe vazduha i sedimenata. Upoznaje se sa na~inom odvajawa, kretawa i tretirawa sa infektivnim medicinskim otpadom, na~inom pisawa i izradom izve{taja i vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 2) Unapre ewe ishrane U oblasti unapre ewa ishrane, pripravnik se upoznaje sa antropomertijskim instrumentima i merewima i procenom stawa uhrawenosti, sa na~inom utvr ivawa energetskih potreba, kao i potreba za hranqivim i za{titnim materijama, sa protokolom izrade dijeta zdravih i bolesnih osoba. 3) Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija U oblasti dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, pripravnik se obu~ava za samostalno obavqawe poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije i upoznaje se sa procedurama sistema kontrole kvaliteta, kao i vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. 4) Kontrola i prevencija bolesti U oblasti kontrole i prevencije bolesti, pripravnik se osposobqava za rad u zdravstvenom nadzoru nad osobama koje podle`u obaveznom sanitarnom pregledu, zdravstvenom nadzoru nad klicono{ama zaraznih bolesti, prijavqivawu i evidentirawu zaraznih bolesti, prijavqivawu i evidentirawu nezaraznih bolesti, u sprovo ewu protive-

54 54 Broj decembar pidemijskih mera. Upoznaje se sa monitoringom hladnog lanca vakcina i kalendarom vakcinacije i uzima materijal za laboratorijske analize u ustanovi i na terenu, sa intrahospitalnim infekcijama i merama za wihovo spre~avawe i vo ewem medicinske dokumentacije i evidencije. 5) Socijalna medicina U oblasti socijalne medicine, pripravnik se osposobqava za prikupqawe podataka iz oblasti zdravstvene statistike, u~estvuje u izradi izve{taja o odre enim parametrima demografskog kretawa stanovni{tva. Obu~ava se za poslove zdravstvenog vaspitawa i promociju zdravqa. 6) Laboratorija U oblasti laboratorijske delatnosti, pripravnik se upoznaje sa postupcima analize vode, namirnica i predmeta op{te upotrebe i upoznaje se sa postupcima kontrole sterilnosti. Upoznaje se sa radom laboratorije i procedurama analize uzoraka sanitarne hemije i toksikologijom. 7) Radna sredina U oblasti radne sredine, pripravnik se upoznaje sa postupcima za proveru odr`avawa higijene u radnoj sredini, i obu~ava se za prethodno i periodi~no ispitivawe sanitarno higijenskih uslova u radnoj sredini. 9. Plan i program pripravni~kog sta`a za strukovnog medicinsko-laboratorijskog tehnologa i vi{eg laboratorijskog tehni~ara: biohemijska laboratorija 7 nedeqa hematolo{ka laboratorija 7 nedeqa transfuzija 2 nedeqe patohistologija 2 nedeqe imunohemija 2 nedeqe mikrobiolo{ke laboratorije 4 nedeqe 1) Biohemijska laboratorija U biohemijskoj laboratoriji, pripravnik se obu~ava za uzimawe, prijem i trija`u biolo{kog materijala, primenu standardizovanih postupaka u uzorkovawu, rukovawu i ~uvawu biolo{kog materijala; upoznaje se i osposobqava za samostalan rad na aparatima u laboratoriji, sa uzrocima varijabilnosti rezultata laboratorijskih analiza; osposobqava se za izvo ewe standardnih biohemijskih analiza, hemijski i mikroskopski pregled urina i pregled fecesa. 2) Hematolo{ka laboratorija U hematolo{koj laboratoriji, pripravnik se osposobqava za odre ivawe kompletne krvne slike na hematolo- {kom broja~u i izradu standardnih hematolo{kih testova, odre ivawe fibrinogena, odre ivawe protrombinskog vremena i aktiviranog parcijalnog tromboplatinskog vremena. 3) Transfuzija U transfuziji, pripravnik se osposobqava za samostalno uzimawe krvi, konzervaciju, ~uvawe i transport krvi, ispitivawe i kontrolu krvi davalaca, prenatalna ispitivawa krvi i za pretransfuziona testirawa krvi i komponenata krvi. 4) Patohistologija U patohistolo{koj laboratoriji, pripravnik se osposobqava za rad na fiksirawu i kalupqewu uzoraka, se~ewu, bojewu i ostalim pripremama za dijagnostiku uzoraka. 5) Mikrobiolo{ka laboratorija U mikrobiolo{koj laboratoriji, pripravnik se osposobqava za obavqawe poslova u mikrobiolo{koj laboratoriji, obu~ava se za sterilizaciju laboratorijskog posu a, rukovawe sterilnim materijalom, obrada, zasejavawe biolo{kog materijala na podloge, pravqewe i bojewe preparata, pravqewe hranqivih podloga i rad na mikrobiolo- {kim analizatorima, kao vo ewe medicinske dokumentacije i evidencije. 6) Laboratorija za imunohemiju U laboratoriji za imunohemiju, pripravnik se obu~ava se za rad na imunohemijskim analizatorima za odre ivawe tumorskih markera i hormona sa razli~itim tehnolo- {kim principom merewa, upoznaje se sa razli~itim tehnikama i metodama u imunohemijskim laboratorijama. ^lan 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 28. decembra godine Ministar, prof. dr Tomica Milosavqevi}, s.r Na osnovu ~lana 216. stav 6. Zakona o zdravstvenoj za{titi ( Slu`beni glasnik RS, br. 107/05 i 72/09 dr. zakon), Ministar zdravqa donosi PRAVILNIK o akreditaciji zdravstvenih ustanova ^lan 1. Ovim pravilnikom utvr uje se na~in, postupak i uslovi za akreditaciju zdravstvenih ustanova. ^lan 2. Akreditacija jeste postupak ocewivawa kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na osnovu primene optimalnog nivoa utvr enih standarda rada zdravstvene ustanove u odre enoj oblasti zdravstvene za{tite, odnosno grani medicine. ^lan 3. Akreditaciju zdravstvenih ustanova vr{i Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (u daqem tekstu: Agencija). Akreditaciju sti~e zdravstvena ustanova za koju Agencija utvrdi da ispuwava utvr ene standarde za odre enu oblast zdravstvene za{tite, odnosno granu medicine. Akreditacija je dobrovoqna i vr{i se na zahtev zdravstvene ustanove. Tro{kove akreditacije snosi zdravstvena ustanova koja je podnela zahtev za akreditaciju. Zahtev za sticawe akreditacije zdravstvena ustanova podnosi Agenciji. ^lan 4. Uz zahtev za sticawe akreditacije iz ~lana 3. ovog pravilnika zdravstvena ustanova dostavqa slede}u dokumentaciju: 1) re{ewe ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa, odnosno zdravstvene inspekcije o ispuwenosti uslova za obavqawe zdravstvene delatnosti; 2) dokaz o registraciji zdravstvene ustanove; 3) statut; 4) akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji poslova. ^lan 5. Agencija nakon prijema zahteva i dokumentacije iz ~lana 4. ovog pravilnika, u roku od 15 dana, dostavqa zdravstvenoj ustanovi koja `eli da se akredituje obave{tewe o visini ukupnih tro{kova akreditacije.

55 30. decembar Broj Pored obave{tewa iz stava 1. ovog ~lana, Agencija zdravstvenoj ustanovi koja `eli da se akredituje dostavqa i ugovor kojim se reguli{u prava i obaveze zdravstvene ustanove i Agencije. Potpisivawem ugovora iz stava 2. ovog ~lana zapo~iwe proces akreditacije. ^lan 6. Nakon potpisivawa ugovora, Agencija je u obavezi da ustanovi u~ini dostupnim standarde za akreditaciju zdravstvenih ustanova (u daqem tekstu: standardi). ^lan 7. Postupak akreditacije sastoji od: 1) samoocewivawa (samoprocene); 2) spoqa{weg ocewivawa (spoqa{we procene); 3) sticawe akreditacije. ^lan 8. Samoocewivawe jeste ocewivawe koje zdravstvena ustanova sprovodi radi poboq{awa kvaliteta rada i pru- `awa zdravstvenih usluga korisnicima. Zdravstvena ustanova imenuje koordinatora za akreditaciju koji je odgovoran za sprovo ewe akreditacije. Zdravstvena ustanova obrazuje timove za samoocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova sprovodi proces samoocewivawa u roku od 12 meseci od potpisivawa ugovora sa Agencijom. Zdravstvena ustanova nakon sprovedenog samoocewivawa dostavqa izve{taj o rezultatima samoocewivawa Agenciji. ^lan 9. Agencija pru`a podr{ku zdravstvenoj ustanovi kako bi zdravstvena ustanova mogla da sprovede samoocewivawe, a koja se sastoji od pru`awa informacija o postupku akreditacije, pru`awa stru~ne podr{ke u obrazovawu timova za samoocewivawe, obja{wewa standarda za akreditaciju, obezbe ivawa edukativnog programa o na~inu samoocewivawa i zna~aju samoocewivavawa za unapre ewe kvaliteta rada ustanove i upoznavawe sa dokazima o usagla{enosti sa standardima (vrstom dokumentacije koju treba pripremiti za spoqa{we ocewiva~e). ^lan 10. Spoqa{we ocewivawe je ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove u odnosu na utvr ene standarde za odre enu oblast zdravstvene za{tite, odnosno granu medicine, od strane edukovanih spoqa{wih ocewiva~a koje imenuje Agencija (u daqem tekstu: ocewiva~). ^lan 11. Agencija obrazuje tim za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove. Agencija obave{tava zdravstvenu ustanovu koja je u postupku akreditacije o sastavu tima iz stava 1. ovog ~lana. Vreme dolaska tima u ustanovu unapred se zakazuje i defini{e se broj dana trajawa posete (u daqem tekstu: akreditacijska poseta). ^lan 12. Tim za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove sprovodi ocewivawe kvaliteta rada i pru- `awa zdravstvenih usluga u zdravstvenoj ustanovi u odnosu na utvr ene standarde za odre enu oblast zdravstvene za- {tite, odnosno granu medicine. Sastav tima za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove, zavisi od oblasti zdravstvene za{tite, odnosno grane medicine za koju se podnosi zahtev za akreditaciju. ^lan 13. Spoqa{we ocewivawe sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi i realizuje se: pregledom pripremqene dokumentacije i zdravstvene dokumentacije; razgovorom sa organima upravqawa zdravstvene ustanove; razgovorom sa zaposlenima koji su u~estvovali u postupku samoocewivawa (timovi za samoocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove); obilaskom zdravstvene ustanove i pregledom prostornih kapaciteta; pregledom opremqenosti zdravstvene ustanove medicinskom opremom; razgovorom sa pacijenatima i zaposlenima; zavr{nim sastanakom na kome se organi upravqawa i zaposleni informi{u o obavqenoj akreditacijskoj poseti. ^lan 14. Agencija je du`na da svakom ~lanu tima za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove dostavi rezultate samoocewivawa zdravstvene ustanove najmawe 21 dan pre zakazane akreditacijske posete. Agencija izra uje plan ocewivawa koji dostavqa zdravstvenoj ustanovi i ~lanovima tima za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove, najmawe 21 dan pre zakazane akreditacijske posete. ^lan 15. U toku ocewivawa, tim za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove, ocewuju rad zdravstvene ustanove prema kriterijumima koji su utvr eni standardima za odre enu oblast zdravstvene za{tite, odnosno grane medicine, na osnovu skale za ocenu ispuwenosti kriterijuma. Skala za ocewivawe ispuwenosti kriterijuma koristi se za prikazivawe nivoa usagla{enosti koje je zdravstvena ustanova postigla po svakom kriterijumu standarda. Skala za ocewivawe ispuwenosti kriterijuma sadr`i ocene 1 5, i to: 1) ocena 1 koja podrazumeva da kriterijum nije uveden u primenu; 2) ocena 2 koja podrazumeva da se kriterijum uvodi u primenu; 3) ocena 3 koja podrazumeva da se kriterijum primewuje; 4) ocena 4 koja podrazumeva unapre enu primenu kriterijuma; 5) ocena 5 koja podrazumeva najboqu primenu kriterijuma; 6) bez odgovora u slu~aju kada je nemogu}e u datoj zdravstvenoj ustanovi primeniti neki kriterijum. ^lan 16. Nakon zavr{ene akreditacijske posete, tim za spoqa- {we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove, u roku od 15 dana dostavqa Agenciji izve{taj o obavqenoj akreditacijskoj poseti. ^lan 17. Na osnovu nalaza tima za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove, Agencija u roku od 30 dana priprema zavr{ni izve{taj o akreditaciji koji sadr`i sve relevantne informacije o ustanovi, ocene samoocewivawa i ocene i nalaz tima za spoqa{we ocewivawe kvaliteta rada zdravstvene ustanove. Zdravstvenoj ustanovi za koju je utvr eno da ispuwava utvr ene standarde za odre enu oblast zdravstvene za{tite, odnosno granu medicine Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove. Sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove izdaje se na odre eni period, a najdu`e na period od sedam godina. ^lan 18. Akreditaciju zdravstvena ustanova sti~e na period od jedne godine, ako: je ostvarila 40% do 50% ocena 4 i 5; nema vi{e od 20% ocena 1 i 2; kriterijumi koji se odnose na bezbednost pacijenta u procesu le~ewa nisu oceweni ocenom mawom od 4.

56 56 Broj decembar Akreditaciju zdravstvena ustanova sti~e na period od tri godine, ako: je ostvarila 51% do 70% ocena 4 i 5; nema vi{e od 15% ocena 1 i 2; kriterijumi koji se odnose na bezbednost pacijenta u procesu le~ewa nisu oceweni ocenom mawom od 4. Akreditaciju zdravstvena ustanova sti~e na period od sedam godina, ako: je ostvarila 71% do 100% ocena 4 i 5; nema vi{e od 10% ocena 1 i 2; kriterijumi koji se odnose na bezbednost pacijenta u procesu le~ewa nisu oceweni ocenom mawom od 4. ^lan 19. Zavr{ni izve{taj iz ~lana 17. stav 1. ovog pravilnika Agencija dostavqa zdravstvenoj ustanovi koja je podnela zahtev za akreditaciju. ^lan 20. Zdravstvena ustanova nakon prijema zavr{nog izve- {taja iz ~lana 17. ovog pravilnika, dostavqa Agenciji plan unapre ewa kvaliteta zdravstvene za{tite koji izra- uje u odnosu na preporuke ocewiva~a. ^lan 21. Zdravstvena ustanova koja je dobila akreditaciju du- `na je da svaku promenu u vezi sa akreditacijom prijavi Agenciji. ^lan 22. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 28. decembra godine Ministar, prof. dr Tomica Milosavqevi}, s.r Na osnovu ~lana 49. stav 3. i ~lana 58. stav 2. Zakona o zdravstvenoj za{titi ( Slu`beni glasnik RS, br. 107/05 i 72/09 dr. zakon), Ministar zdravqa donosi PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o bli`im uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu`be ^lan 1. U Pravilniku o bli`im uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slu`be ( Slu`beni glasnik RS, broj 43/06), ~lan 2. stav 2. mewa se i glasi: Pod vrstom i obimom stru~nih poslova iz stava 1. ovog ~lana podrazumeva se broj: poseta kod lekara i drugog zdravstvenog radnika; bolni~ki le~enih pacijenata, specijalisti~ko-konsultativnih pregleda, dijagnosti~kih i terapijskih usluga po doktoru medicine specijalisti odnosno drugom zdravstvenom radniku i saradniku; zauzetih posteqa po zdravstvenom radniku na poslovima nege; dijagnosti~kih usluga (u radiologiji, klini~ko-biohemijskoj, hematolo{koj i mikrobiolo{koj dijagnostici, nuklearnoj medicini, patohistologiji, citologiji, endoskopiji i dr.) po zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku, a pod intenzitetom kori{}ewa medicinske opreme i bolni~kih posteqa podrazumeva se: vreme kori{}ewa dijagnosti~kih i terapijskih aparata u jedinici vremena (dan, nedeqa, godina); prose~na zauzetost bolni~kih posteqa i prose~na du`ina hospitalizacije po oblastima bolni~ke delatnosti, u toku godine (u daqem tekstu: mere izvr{ewa). ^lan 2. U ~lanu 3. ta~. 4), 5) i 6) mewaju se i glase: 4) u oblasti stomatolo{ke zdravstvene za{tite dva doktora stomatologije i dve stomatolo{ke sestre tehni- ~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom; 5) u oblasti polivalentne patrona`e dve medicinske sestre tehni~ara sa vi{om {kolskom spremom; 6) u oblasti laboratorijske dijagnostike jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije i dva laboratorijska tehni~ara sa sredwom {kolskom spremom;. U ta~ki 7) re~: vi{eg, bri{e se. ^lan 3. U ~lanu 4. ta~ka 4) mewa se i glasi: 4) u op{toj medicini, odnosno u zdravstvenoj za{titi odraslog stanovni{tva: jednog doktora medicine ili doktora medicine specijalistu i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na odraslih stanovnika, a na deset ovakvih timova jo{ jednu medicinsku sestru tehni~ara. U op{tinama sa gustinom naseqenosti do 25 stanovnika na kvadratni kilometar: jednog doktora medicine ili doktora medicine specijalistu i jednu medicinsku sestru tehni~ara na odraslih stanovnika, a na deset ovakvih timova jo{ jednu medicinsku sestru tehni~ara; u op{tinama sa gustinom naseqenosti 26 do 40 stanovnika na kvadratni kilometar: jednog doktora medicine ili doktora medicine specijalistu i jednu medicinsku sestru tehni~ara na odraslih stanovnika, a na deset ovakvih timova jo{ jednu medicinsku sestru tehni~ara. U sedi{tu upravnog okruga, odnosno u op{tini sa najmawe stanovnika, mo`e se osnovati centar za preventivne zdravstvene usluge sa slede}im kadrom: jedna vi- {a medicinska sestra tehni~ar i jedan dijeteti~ar nutricionista;. U ta~ki 8) re~: vi{a, bri{e se. Ta~ka 9) mewa se i glasi: 9) u laboratorijskoj dijagnostici: jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije, {est laboratorijskih tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom i jednog pomo}nog radnika na obim posla do analiza godi{we. ^lan 4. ^lan 5. mewa se i glasi: ^lan 5. Dom zdravqa mo`e obavqati stomatolo{ku zdravstvenu za{titu ako u pogledu kadra ima, i to: 1) u de~joj i preventivnoj stomatologiji: jednog doktora stomatologije specijalistu de~je i preventivne stomatologije ili jednog doktora stomatologije sa zavr{enom edukacijom iz oblasti de~je i preventivne stomatologije i jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na dece do 18 godina, a na tri ovakva tima jo{ jednu vi{u stomatolo{ku sestru tehni~ara; 2) u ortopediji vilica: jednog doktora stomatologije specijalistu, jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom na dece do 18 godina, na svaka dva ovakva tima tri zubna tehni~ara sa vi{om, odnosno sredwom {kolskom spremom, a na samo jedan ovakav tim dva zubna tehni~ara sa vi{om, odnosno sredwom {kolskom spremom; 3) u op{toj stomatologiji: jednog doktora stomatologije i jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara sa vi{om od-

57 30. decembar Broj nosno sredwom {kolskom spremom na odraslih stanovnika, a na tri ovakva tima jo{ jednog zubnog tehni~ara sa vi{om, odnosno sredwom {kolskom spremom. Dom zdravqa u sedi{tu upravnog okruga, kao i dom zdravqa u op{tini sa preko stanovnika, za pru`awe specijalisti~kih usluga mo`e imati: 1) u protetici: jednog doktora stomatologije specijalistu i jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom i dva zubna tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na odraslih stanovnika, a na svaka dva ovakva tima jo{ jednog zubnog tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom; 2) u parodontologiji i oralnoj medicini: jednog doktora stomatologije specijalistu i jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na odraslih stanovnika; 3) u bolesti zuba sa endodoncijom: jednog doktora stomatologije specijalistu i jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na odraslih stanovnika; 4) u oralnoj hirurgiji: jednog doktora stomatologije specijalistu i jednu stomatolo{ku sestru-tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika; 5) u radiolo{koj dijagnostici: jednog radiolo{kog tehni~ara na stanovnika. ^lan 5. ^lan 6. mewa se i glasi: ^lan 6. Dom zdravqa mo`e obavqati zdravstvenu delatnost u oblasti: interne medicine, pneumoftiziologije, oftalmologije, otorinolaringologije, psihijatrije, dermatovenerologije, medicine sporta i hemodijalize, ako u pogledu kadra ima, i to: 1) u internoj medicini: jednog doktora medicine specijalistu i dve medicinske sestre tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika; 2) u pneumoftiziologiji: jednog doktora medicine specijalistu i dve medicinske sestre tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika; 3) u oftalmologiji: jednog doktora medicine specijalistu i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika; 4) u otorinolaringologiji: jednog doktora medicine specijalistu i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika; 5) u psihijatriji: jednog doktora medicine specijalistu psihijatrije (neuropsihijatrije) i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika, a na dva ovakva tima i po jednog psihologa, socijalnog radnika i vi{eg radnog terapeuta; 6) u dermatovenerologiji jednog doktora medicine specijalistu iz dermatovenerologije i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa sredwom stru~nom spremom na stanovnika; 7) u medicini sporta: jednog doktora medicine specijalistu iz medicine sporta i jednu medicinsku sestru tehni~ara na stanovnika; 8) u slu`bi za hemodijalizu: jedan doktor medicine ili doktor medicine specijalista interne medicine i ~etiri medicinske sestre tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na dijaliza godi{we i jedan tehni~ar elektroni~ar sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na dijaliza godi{we; 9) u socijalnoj medicini sa informatikom: jednog doktora medicine specijalistu socijalne medicine, jednog informati~ara i dve medicinske sestre tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na stanovnika. ^lan 6. ^lan 10. mewa se i glasi: ^lan 10. Zavod za zdravstvenu za{titu studenata mo`e se osnovati i obavqati zdravstvenu delatnost ako u pogledu kadra ima najmawe: {est doktora op{te medicine, odnosno specijalista op{te medicine i {est medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom; dva doktora medicine specijaliste ginekologije i aku- {erstva i dve ginekolo{ko-aku{erske sestre sa vi{om ili sredwom {kolskom spremom; jednog doktora stomatologije i jednu stomatolo{ku sestru tehni~ara; jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije i dva laboratorijska tehni~ara sa sredwom {kolskom spremom; jednog doktora medicine specijalistu iz radiologije i jednog radiolo{kog tehni~ara. Ukoliko zavod iz stava 1. ovog ~lana ima organizovano obavqawe specijalisti~ko-konsultativne delatnosti, obezbe uje po jednog doktora medicine odgovaraju}e specijalnosti i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, u svakoj oblasti. Zavod iz stava 1. ovog ~lana koji u svom sastavu ima i stacionar obezbe uje jednog specijalistu odgovaraju}e grane medicine i sedam medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom. U zavodu za obavqawe farmaceutske zdravstvene delatnosti obezbe uje se jedan diplomirani farmaceut. ^lan 7. U ~lanu 12. stav 1. re~i: sedam sestara, zamewuju se re~ima: jednu medicinsku sestru. ^lan 8. U ~lanu 15. stav 1. re~: vi{eg bri{e se. ^lan 9. U ~lanu 18. stav 1. ta~ka 3) mewa se i glasi: 3) u klini~ko-biohemijskoj dijagnostici: jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije i dva laboratorijska tehni~ara sa sredwom {kolskom spremom. U stavu 1. ta~ka 4) re~: vi{a bri{e se. ^lan 10. ^lan 19. mewa se i glasi: ^lan 19. Op{ta bolnica za obavqawe specijalisti~ko-konsultativne i stacionarne delatnosti ima na 100 bolni~kih posteqa (za osnovni i poluintenzivni nivo le~ewa i nege) u odgovaraju}oj oblasti medicine u pogledu kadra: 1) u internoj medicini, neurologiji, infektivnim bolestima 18 doktora medicine i 58 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 50; 2) u pneumoftiziologiji 15 doktora medicine i 50 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 43; 3) u dermatovenerologiji 15 doktora medicine i 50 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 38; 4) u pedijatriji 20 doktora medicine i 70 pedijatrijskih sestara i medicinskih sestara tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 60; 5) u psihijatriji 15 doktora medicine i 50 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 38; 6) u hirurgiji i urologiji 20 doktora medicine i 80 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sred-

58 58 Broj decembar wom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 50, a 30 na ostalim stru~nim poslovima ukqu~uju}i i operacione sale, ambulante, kabinete i drugo; 7) u ortopediji sa traumatologijom 18 doktora medicine i 80 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 50, a 30 na ostalim stru~nim poslovima ukqu~uju}i i operacione sale, ambulante, kabinete i drugo; 8) u otorinolaringologiji i oftalmologiji 18 doktora medicine i 70 medicinskih sestara tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 50, a 20 na ostalim stru~nim poslovima ukqu~uju}i i operacione sale, ambulante, kabinete i drugo; 9) u ginekologiji i aku{erstvu 18 doktora medicine i 70 medicinskih sestara tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 50, a 20 na ostalim stru~nim poslovima ukqu~uju}i i operacione sale, ambulante, kabinete i drugo; 10) u odeqewu za novoro enu decu deset doktora medicine i 60 pedijatrijskih sestara i medicinskih sestaratehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom; 11) u odeqewu za produ`eno le~ewe i negu osam doktora medicine i 50 medicinskih sestara tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom; 12) op{ta bolnica sa najmawe 300 posteqa, u odeqewu za prijem i zbriwavawe hitnih stawa, u pogledu kadra ima jednog doktora medicine specijalistu, dve medicinske sestre tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom i po jednog laboratorijskog tehni~ara i radiolo- {kog tehni~ara u svakoj smeni. U okviru predvi enog broja doktora medicine iz stava 1. ovog ~lana, najmawe 80% su specijalisti odgovaraju- }e grane medicine. Od predvi enog broja zdravstvenih radnika sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom do 20% su zdravstveni radnici sa vi{om {kolskom spremom. Za obavqawe mawe slo`enih poslova zdravstvene nege, umesto medicinskih sestara tehni~ara, op{ta bolnica mo`e anga`ovati pomo}ne radnike (negovateqe). Op{ta bolnica ima u oblasti neurologije, pedijatrije i psihijatrije na svakih 100 bolni~kih posteqa dva zdravstvena saradnika, a u oblasti otorinolaringologije i oftalmologije tri zdravstvena saradnika. U op{toj bolnici u sedi{tu upravnog okruga kojoj gravitira preko stanovnika, odnosno u op{toj bolnici sa vi{e od 400 posteqa kojoj gravitira preko stanovnika, u okviru ukupnog broja doktora medicine u hirurgiji, najvi{e po dva doktora medicine mogu biti specijalisti de~je, vaskularne i plasti~ne i rekonstruktivne hirurgije, a u okviru otorinolaringologije jedan specijalista iz maksilofacijalne hirurgije. Op{te bolnice u Boru, ]upriji, Subotici i U`icu koje obavqaju delatnost iz oblasti neurohirurgije, u okviru ukupnog broja doktora medicine u hirurgiji mogu imati do dva doktora medicine specijaliste neurohirurgije. Op{ta bolnica koja obavqa samo specijalisti~kokonsultativnu delatnost iz oblasti psihijatrije (neuropsihijatrije), ortopedije, urologije, oftalmologije, otorinolaringologije i dermatologije ima najmawe jednog doktora medicine specijalistu i jednu medicinsku sestru tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom, u svakoj oblasti. ^lan 11. U ~lanu 21. ta~. 1) i 2) mewaju se i glase: 1) u osnovnoj radiolo{koj dijagnostici jednog doktora medicine specijalistu radiologije i dva radiolo{ka tehni~ara na 70 bolni~kih posteqa, a na pet ovakvih timova jo{ jednog radiolo{kog tehni~ara. Ako op{ta bolnica u obavqawu radiolo{ke delatnosti koristi kompjuterizovanu tomografiju (skener), odnosno magnetnu rezonancu, u svakoj od ovih oblasti ima i jednog doktora medicine specijalistu radiologije i dva radiolo{ka tehni~ara u svakoj smeni, a za rad u dve smene; 2) u klini~ko-biohemijskoj i hematolo{koj dijagnostici: jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije, {est laboratorijskih tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom i jednog pomo}- nog radnika na obim posla do analiza godi{we. ^lan 12. U ~lanu 22. stav 1. ta~ka 1) mewa se i glasi: 1) hemodijalize: jedan doktor medicine specijalista interne medicine i ~etiri medicinske sestre tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na dijaliza godi{we i jedan tehni~ar elektroni~ar sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na dijaliza godi{we. Op{ta bolnica koja obavqa poslove hemodijalize u pedijatriji ima jednog doktora medicine specijalistu pedijatrije i ~etiri medicinske sestre tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom na dijaliza godi{we i jednog tehni~ara elektroni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom na dijaliza godi{we. ^lan 13. U ~lanu 24. stav 4. mewa se i glasi: Za obavqawe mawe slo`enih poslova zdravstvene nege umesto medicinskih sestara tehni~ara, specijalna bolnica mo`e anga`ovati pomo}ne radnike (negovateqe). ^lan 14. U ~lanu 26. stav 1. ta~ka 4) mewa se i glasi: 4) u klini~ko-biohemijskoj dijagnostici: jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije i dva laboratorijska tehni~ara sa sredwom {kolskom spremom;. ^lan 15. ^lan 27. mewa se i glasi: ^lan 27. Klinika za obavqawe visokospecijalizovane i specijalisti~ko-konsultativne i stacionarne delatnosti na 100 bolni~kih posteqa u odgovaraju}oj oblasti medicine za koju je osnovana ima kadar koji je propisan za odgovaraju}u delatnost op{te bolnice u ~l. 19. i 20. ovog pravilnika, a u oblasti rehabilitacije za delatnost specijalne bolnice u ~lanu 25. ovog pravilnika, uve}an za 25%. Klinika u kojoj se u okviru visokospecijalizovanih delatnosti radiologije i onkologije, pru`aju i usluge radioterapije, za obavqawe specijalisti~ko-konsultativne i stacionarne delatnosti ima, na 100 bolni~kih posteqa (za osnovni i poluintenzivni nivo le~ewa i nege), 12 doktora medicine i 80 medicinskih sestara tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom, od ~ega na nezi bolesnika 60, a 20 na ostalim stru~nim poslovima ukqu~uju}i i dnevnu bolnicu, ambulante, kabinete i drugo. U dnevnoj bolnici slu`be za radioterapiju po svakom aparatu koji se koristi u radioterapiji obezbe uje se slede}i kadar u svakoj smeni: 1) aparat za supervolta`nu radioterapiju (linearni akcelerator, kobalt aparat) jednog doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine, tri radiolo- {ka tehni~ara i jednog medicinskog fizi~ara; 2) sala za brahiterapiju: aparat za brahiterapiju jednog doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine, jednog radiolo{kog tehni~ara i jednog medicinskog fizi~ara, kao i jo{ jednog radiolo{kog tehni~ara za rad na rendgen aparatu u sali; 3) aparat za ortovolta`nu radioterapiju jednog doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine i jednog radiolo{kog tehni~ara;

59 30. decembar Broj ) simulator zra~ewa jednog doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine i dva radiolo{ka tehni~ara; 5) kompjuterizovana tomografija (skener) simulator jednog doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine i dva radiolo{ka tehni~ara; 6) stanica za planirawe transkutane radioterapije i brahiterapije doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine sa polovinom radnog vremena i jednog radiolo{kog tehni~ara za rad u modelarskoj sobi; 7) aparat za zra~ewe krvi doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine sa polovinom radnog vremena i jednog radiolo{kog tehni~ara. Za potrebe odr`avawa aparata u slu`bi za radioterapiju jednog in`ewera odnosno informati~ara na svaka dva aparata za supervolta`nu radioterapiju, odnosno aparata za brahiterapiju. Od ukupnog broja zdravstvenih radnika sa visokom {kolskom spremom najmawe 50% su doktori medicine odnosno stomatologije sa odgovaraju}om u`om specijalizacijom. Za obavqawe laboratorijske, radiolo{ke i druge dijagnostike i terapije klinika obezbe uje kadar propisan u ~l. 21. i 22. ovog pravilnika. Delatnost iz oblasti transfuziologije i patolo{ke anatomije, kao i sanitetski prevoz, klinika mo`e obezbediti preko druge zdravstvene ustanove. ^lan 16. ^lan 31. mewa se i glasi: ^lan 31. Za obavqawe pravnih, ekonomsko finansijskih, tehni~kih i drugih sli~nih poslova u zdravstvenim ustanovama koje obavqaju stacionarnu zdravstvenu delatnost, na 100 posteqa obezbe uje se slede}i kadar: Zdravstvena ustanova za: administrativni tehni~ki i radnici pomo}ni radnici 1) kratkotrajnu hospitalizaciju ) dugotrajnu hospitalizaciju a) psihijatrijskih bolesnika 5 25 b) obolelih od TBC, nespecifi~nih oboqewa plu}a i drugih hroni~na oboqewa i stawa ) rehabilitaciju u specijalizovanim bolni~kim ustanovama 5 25 ^lan 17. ^lan 32. mewa se i glasi: ^lan 32. Zavod za javno zdravqe mo`e se osnovati i obavqati zdravstvenu delatnost ako, u odnosu na ukupan broj stanovnika na teritoriji za koju je osnovan, ima 29 zaposlenih na stanovnika, odnosno 22 zaposlena na stanovnika u gradu Beogradu. Ukupan broj zaposlenih iz stava 1. ovog ~lana raspore uje se za obavqawe poslova: 1) promocije zdravqa jedan doktor medicine specijalista socijalne medicine, jedan zdravstveni saradnik sa visokom {kolskom spremom i jedan zdravstveni radnik sa vi{om {kolskom spremom; 2) analize, planirawa i organizacije zdravstvene za- {tite i informatike sa biostatistikom u zdravstvu jedan doktor medicine specijalista odgovaraju}e grane medicine, jedan zdravstveni saradnik sa visokom {kolskom spremom i tri zdravstvena radnika ili zdravstvena saradnika sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom; 3) kontrole i prevencije bolesti dva doktora medicine specijalista odgovaraju}e grane medicine i tri zdravstvena radnika sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom; 4) higijene i humane ekologije jedan doktor medicine specijalista odgovaraju}e grane medicine, jedan zdravstveni saradnik sa visokom {kolskom spremom, ~etiri zdravstvena radnika odnosno saradnika sa vi{om, odnosno sredwom {kolskom spremom i jedan pomo}ni radnik; 5) mikrobiologije dva doktora medicine specijalista odgovaraju}e grane medicine, ~etiri zdravstvena radnika sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom i jedan pomo}ni radnik. Za obavqawe pravnih, ekonomsko-finansijskih, tehni~kih i drugih sli~nih poslova, zavod ima 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih. Zavod za javno zdravqe osnovan za teritoriju Republike ima 32 zaposlena na stanovnika za obavqawe poslova iz stava 2. ovog ~lana. ^lan 18. U ~lanu 34. dodaje se novi stav 2. koji glasi: Za obavqawe delatnosti u oblasti toksikologije Zavod mora imati i jednog diplomiranog farmaceuta, specijalistu toksikolo{ke hemije i dva hemijska tehni~ara na toksikolo{kih analiza godi{we. Dosada{wi st 2. i 3. postaju st. 3. i 4. ^lan 19. U ~lanu 40. ta~ka 3) mewa se i glasi: 3) u laboratoriji: za medicinsku odnosno klini~ku biohemiju jednog diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemi~ara ili diplomiranog farmaceuta specijalistu medicinske biohemije ili doktora medicine specijalistu klini~ke biohemije i dva laboratorijska tehni~ara sa vi- {om odnosno sredwom {kolskom spremom; za mikrobiologiju i patohistologiju: jednog doktora medicine specijalistu odgovaraju}e grane medicine i jednog laboratorijskog tehni~ara sa vi{om odnosno sredwom {kolskom spremom;. ^lan 20. U ~lanu 45. ta~. 3) i 8) mewaju se i glase: 3) laboratorija: 40 m² (20 m² za biohemiju, 10 m² za hematologiju i 10 m² za urine); 8) apoteka: apoteka iz ~lana 8. ovog pravilnika: 45 m² (oficina 20 m², materijalka 8 m², laboratorija za magistralnu izradu lekova i za prawe posu a 10 m² i garderoba sa sanitarnim ~vorom 7 m²); ogranak apoteke iz ~lana 8. stav 3. ovog pravilnika i apoteka iz ~lana 40. stav 1 ta~ka 4) ovog pravilnika: 30 m² od ~ega oficina: 15 m², materijalka 4 m², laboratorija za magistralnu izradu lekova sa prostorom za prawe laboratorijskog posu a 4 m² i sanitarni ~vor sa garderobom 7 m²;. ^lan 21. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 13. novembra godine Ministar, prof. dr Tomica Milosavqevi}, s.r Na osnovu ~lana 13. stav 2. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/09), Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ministar zdravqa i ministar prosvete donose PRAVILNIK o bli`im uslovima, kriterijumima i standardima za sprovo ewe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije ^lan 1. Ovim pravilnikom ure uju se bli`i uslovi, kriterijumi i standardi za sprovo ewe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom.

60 60 Broj decembar ^lan 2. Osoba sa invaliditetom ukqu~uje se u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije u ciqu pove}awa nivoa zapo{qivosti, zapo{qavawa, odr`awa zaposlewa, napredovawa ili promene profesionalne karijere i podsticawa ukqu~enosti osoba sa invaliditetom u sve sfere dru- {tvenog `ivota na ravnopravnoj osnovi. Osoba sa invaliditetom ukqu~uje se i u mere aktivne politike zapo{qavawa, radi sprovo ewa profesionalne rehabilitacije, pove}awa nivoa zapo{qivosti ili zapo- {qavawa. Mere i aktivnosti iz st. 1. i 2. ovog ~lana sprovode se u skladu sa ovim pravilnikom i aktom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (u daqem tekstu: Nacionalna slu`ba). 1. Bli`i uslovi i kriterijumi za sprovo ewe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije ^lan 3. Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije nezaposlene osobe sa invaliditetom sprovode se ako: 1) je osoba sa invaliditetom na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne slu`be; 2) je izvr{ena procena profesionalnih mogu}nosti te osobe; 3) postoji potreba da ta osoba bude korisnik usluga profesionalne rehabilitacije, kao dela wene celokupne rehabilitacije. ^lan 4. Izuzetno od ~lana 3. ovog pravilnika pravo na profesionalnu rehabilitaciju ima i zaposlena osoba sa invaliditetom koja ima smawenu radnu sposobnost zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti nastale nakon stupawa na snagu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osoba sa invaliditetom ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/09). Tro{kove sprovo ewa mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije zaposlene osobe sa invaliditetom snosi poslodavac kod koga je ta osoba u radnom odnosu u vreme nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti u skladu sa odlukom Vlade kojom se utvr uju usluge Nacionalne slu`be za koje se pla}a naknada. Me usobni odnos Nacionalne slu`be, poslodavca koji snosi tro{kove profesionalne rehabilitacije i zaposlene osobe sa invaliditetom reguli{e se ugovorom. ^lan 5. Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije koje je potrebno sprovesti kao deo celokupne rehabilitacije pojedinca, kao i mere aktivne politike zapo{qavawa u ciqu pove}awa nivoa zapo{qivosti ili zapo{qavawa nezaposlene osobe sa invaliditetom odre uju se individualnim planom zapo{qavawa izme u Nacionalne slu`be i te osobe, na osnovu procene wenih profesionalnih mogu}- nosti. Individualnim planom zapo{qavawa iz stava 1. ovog ~lana mogu se utvrditi i druge mere predvi ene akcionim planom zapo{qavawa ili na drugi na~in, u skladu sa kriterijumima i standardima predvi enim ovim pravilnikom. Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije koje je potrebno sprovesti kao deo rehabilitacije zaposlene osobe sa invaliditetom odre uju se na osnovu prethodne procene poslova koje ta osoba mo`e da obavqa. ^lan 6. Procena profesionalnih mogu}nosti osobe sa invaliditetom predstavqa procenu zapo{qivosti, odnosno procenu uticaja objektivnih faktora i stawa i kretawa na tr`i- {tu rada koji uti~u na mogu}nosti wenog zapo{qavawa. Procena profesionalnih mogu}nosti osobe sa invaliditetom iz stava 1. ovog ~lana vr{i se primenom objektivnih kriterijuma i uslova za ukqu~ivawe nezaposlenih u mere aktivne politike zapo{qavawa koje propisuje ministar nadle`an za poslove zapo{qavawa, vrsta te{ko}a i prepreka u zapo{qavawu sa kojima se osobe sa invaliditetom susre}u i vrsta telesnog, senzornog, mentalnog ili du- {evnog o{te}ewa ili bolesti iz nalaza, mi{qewa i ocene organa ve{ta~ewa Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osigurawa i potrebe tr`i{ta rada. ^lan 7. U zavisnosti od procene radne sposobnosti i procene profesionalnih mogu}nosti, osoba sa invaliditetom mo`e biti ukqu~ena u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije i mere aktivne politike zapo{qavawa pod op{tim uslovima, odnosno po prilago enim programima usmerenim ka nezaposlenim licima. ^lan 8. Profesionalna rehabilitacija i mere aktivne politike zapo{qavawa pod op{tim uslovima podrazumevaju sprovo ewe mera i aktivnosti u grupama koje ~ine osobe sa invaliditetom i druga nezaposlena lica, odnosno pod uslovima propisanim za nezaposlena lica, u svakom slu~aju kad je to mogu}e, po proceni stru~nih lica Nacionalne slu`be. Profesionalna rehabilitacija i mere aktivne politike zapo{qavawa po prilago enim programima podrazumevaju sprovo ewe mera i aktivnosti prilago enih potrebama osobe sa invaliditetom, procene profesionalnih mogu}nosti i radne sposobnosti, kao i potreba na tr`i- {tu rada. ^lan 9. Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije utvr ene individualnim planom zapo{qavawa iz ~lana 5. ovog pravilnika sprovodi Nacionalna slu`ba neposredno ili preko preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove ili drugog oblika organizovawa, odnosno izvo a~a koji ispuwava uslove, kriterijume i standarde utvr ene ovim pravilnikom i op{tim aktom Nacionalne slu`be. ^lan 10. Nacionalna slu`ba sprovodi mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije ako osoba sa invaliditetom: 1) pru`i kompletne, potpune i istinite podatke koji su od uticaja na profesionalnu rehabilitaciju; 2) pristupi proceni radne sposobnosti i ukqu~i se u mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, u skladu sa individualnim planom zapo{qavawa; 3) redovno dolazi na profesionalnu rehabilitaciju; 4) prati program rada i prisustvuje ~asovima prakti~ne i teorijske nastave; 5) ula`e maksimalne napore kako bi se postupak profesionalne rehabilitacije {to uspe{nije realizovao; 6) racionalno koristi alat, materijal i sredstava za rad; 7) po{tuje radno vreme; 8) izvr{ava druge obaveze u ciqu uspe{ne realizacije mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Me usobna prava i obaveze izme u nosioca profesionalne rehabilitacije i osobe sa invaliditetom mogu se urediti ugovorom. 2. Standardi za sprovo ewe mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije ^lan 11. Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije koje se odnose na: radno osposobqavawe, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i programe za sticawe, odr`avawe i unapre ivawe radnih i radno-socijalnih ve{tina i sposobnosti osoba sa invaliditetom; pojedina~ne i grupne, op{te i prilago ene programe za unapre ewe radno-socijalne integracije osoba sa invaliditetom; edukaciju i trening seminare za poslodavce, stru~na lica za radno osposobqavawe i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa in-

61 30. decembar Broj validitetom i druga lica; predloge i obuku za primenu adekvatnih tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa u ciqu podizawa efikasnosti osobe sa invaliditetom u u~ewu i radu, kao i slu`be podr{ke (u daqem tekstu: obuke) sprovode se od strane nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije, ukoliko su ispuweni slade}i: 1) gra evinsko-tehni~ki standardi; 2) standardi u pogledu stru~nih radnika; 3) standardi u pogledu opreme; 4) standardi u pogledu sadr`ine programa obuke. ^lan 12. Gra evinsko tehni~ki standardi, jesu: 1) u pogledu lokacije objekat mora da se nalazi u naseqenom mestu gde su razvijene saobra}ajnice i druge veze komunikacije i gde je obezbe en nesmetan prilaz prevoznim sredstvima, u skladu sa standardima pristupa~nosti po potrebi; 2) u pogledu infrastrukture objekat mora da ima obezbe enu elektri~nu mre`u i telefonski prikqu~ak, prikqu~ak i instalacije za dovod vode za pi}e i odvod otpadnih voda; 3) u funkcionalnom pogledu objekat mora da odgovara potrebama osoba sa invaliditetom da ima obezbe enu dostupnost osobama sa invaliditetom sa te{ko}ama u kretawu i senzornim o{te}ewima, sa obezbe enim grejawem, provetravawem i osvetqewem, sa podovima izra enim od materijala koji nije klizav, ne upija vlagu i lako se odr- `ava, sa sanitarnim prostorijama koje su opremqene odgovaraju}om opremom, sa obezbe enim radnim prostorijama i prostorijama za odr`avawe teorijske nastave veli~ine dovoqne za kretawe i manipulaciju osoba sa invaliditetom; 4) drugi uslovi utvr eni urbanisti~kim, gra evinskim, tehni~kim, sanitarnim, po`arnim, propisima o za- {titi `ivotne sredine i bezbednosti i zdravqa na radu. ^lan 13. Standardi u pogledu stru~nih radnika podrazumevaju da stru~ne poslove pri sprovo ewu obuka obavqaju: 1) instruktori za obavqawe prakti~ne nastave, odgovaraju}e struke i najmawe sredweg nivoa obrazovawa, sa iskustvom u radu sa osobama sa invaliditetom od najmawe tri godine; 2) da stru~ni radnici za poslove pru`awa profesionalne asistencije i savetnika za integraciju na radnom mestu budu specijalni edukatori (defektolozi), andragozi, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici ili stru~na lica drugih zanimawa iz oblasti dru{tvenih i humanitarnih nauka, visokog nivoa obrazovawa i najmawe jednom godinom iskustva u radu sa osobama sa invaliditetom. Ukoliko nije mogu}e obezbediti stru~ne radnike iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, stru~ne poslove mogu da obavqaju i lica drugih zanimawa sa iskustvom u radu sa osobama sa invaliditetom od najmawe pet godina. Za sprovo ewe obuka do 15 polaznika osoba sa invaliditetom potreban je najmawe jednan instruktor i jedan stru~ni radnik. ^lan 14. Standardi u pogledu opreme podrazumevaju da prostorije za sprovo ewe obuke, u zavisnosti od namene i radne sposobnosti osoba sa invaliditetom imaju: 1) opremu koja odgovara vrsti obuke koja se sprovodi i koja se lako odr`ava; 2) obezbe en odgovaraju}i name{taj, ma{ine i alate, kompjutere, sredstva i materijale za prakti~nu obuku, u skladu sa brojem polaznika i vrstom invalidnosti. ^lan 15. Standardi u pogledu sadr`ine programa obuke obuhvataju: 1) naziv izvo a~a obuke; 2) reference izvo a~a obuke (osnovni podaci o preduze}u za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe osoba sa invaliditetom ili drugom obliku organizovawa adresa, delatnost, lica za kontakt, prethodna iskustva u organizovawu obuka, akreditacija i sl.); 3) naziv obuke; 4) podru~je rada u kom se sprovodi program obuke; 5) trajawe obuke (broj ~asova po jedinicama u~ewa, odnos teoretskog i prakti~nog dela obuke sa opisom, trajawe programa dnevno i ukupno, odnosno maksimalno ukupno); 6) radne kompetencije (opis poslova i/ili radnih zadataka, odnosno kompetencija i ve{tina koje }e polaznik obuke ste}i po zavr{etku programa obuke); 7) program obuke (ciq programa, sadr`aj programa u~ewa teoretskog i prakti~nog dela, ishodi, metode nastavnog rada, dinamika realizacije programa); 8) uslove za realizaciju programa (uxbenici, priru~nici ili bro{ure, materijalni i drugi resursi); 9) polaznike obuke (opis ciqne grupe i optimalan broj polaznika potrebna prethodna znawa ili sposobnosti kandidata, medicinsko stawe vrsta invalidnosti i stepen radne sposobnosti i drugi potrebni prethodni uslovi); 10) uslove za izvo a~a obuke (prostor, oprema, sredstva, cena ukupna i po radnom satu obuke, CV predava~ainstruktora i stru~nih lica sa opisom kompetencija); 11) na~in provere savladanosti programa obuke (opis ocene stru~ne slu`be o funkcionisawu pojedinca individualni plan rada, kriterijumi pra}ewa uspe{nosti pojedinca i same obuke, opis provere znawa i ve{tina testovi, prakti~ni deo); 12) uslove za dobijawe uverewa; 13) sadr`aj uverewa; 14) druge elemente. ^lan 16. Na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije koje se odnose na osposobqavawe za rad, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i obu~avawe, koje se sprovode u obrazovnim ustanovama, primewuju se posebni propisi kojima se ure uje dodatno stru~no, odnosno obrazovawe odraslih po op{tim ili po prilago enim programima. 3. Prelazne i zavr{ne odredbe ^lan 17. Preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo- {qavawe osoba sa invaliditetom uskladi}e programe profesionalne rehabilitacije sa odredbama ovog pravilnika, u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog pravilnika. Preduze}e za profesionalnu rehabilitaciju i zapo- {qavawe osoba sa invaliditetom izvr{i}e kod nadle- `nog organa upis delatnosti ostali obrazovni rad, pre realizacije programa profesionalne rehabilitacije, ako taj program sadr`i i radno osposobqavawe (program obuke za sticawe znawa). Programi obuke za sticawe znawa koji donose preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe osoba sa invaliditetom objavquju se u Prosvetnom glasniku Republike Srbije, odnosno programi obuke vode se u registru nadle`nog organa. ^lan 18. Nacionalna slu`ba }e sagledati potrebe za zapo{qavawem osoba sa invaliditetom na tr`i{tu rada i organizovati sprovo ewe pojedinih mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije u skladu sa tim potrebama u roku od ~etiri meseca od dana stupawa na snagu ovog pravilnika. Ukoliko je program obuke preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe osoba sa invaliditetom objavqen u Prosvetnom glasniku Republike Srbije ili se vodi u registru nadle`nog organa, Nacionalna slu`ba organizuje sprovo ewe obuke po tom programu.

62 62 Broj decembar ^lan 19. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 10. decembra godine Ministar, Mla an Dinki}, s.r. Ministar, Tomica Milosavqevi}, s.r. Obradovi}, s.r Na osnovu ~lana 14. stav 3, ~lana 15. stav 5, ~lana 16. stav 3, ~lana 17. stav 2. i ~lana 18. stav 2. Zakona o elektronskom dokumentu ( Slu`beni glasnik RS, broj 51/09), Ministar za telekomunikacije i informaciono dru- {tvo donosi PRAVILNIK o izdavawu vremenskog `iga á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se bli`i uslovi i postupak registracije izdavaoca vremenskog `iga, bli`i uslovi koje mora da ispuwava sistem za formirawe vremenskog `iga, bli`a sadr`ina zahteva za formirawe vremenskog `iga, bli`i sadr`aj strukture podataka vremenskog `iga, postupak ozna~avawa vremena koje je sadr`ano u vremenskom `igu, kao i sadr`aj i na~in vo ewa Registra izdavalaca vremenskog `iga u Republici Srbiji (u daqem tekstu: Registar). áá. BLI@I USLOVI I POSTUPAK REGISTRACIJE IZDAVAOCA Politika izdavawa vremenskog `iga ^lan 2. Izdavalac vremenskog `iga, uz zahtev za upis u Registar izdavalaca vremenskog `iga podnosi akt o op{tim uslovima za pru`awe usluge izdavawa vremenskog `iga (u daqem tekstu: Politika izdavawa vremenskog `iga), kojim se obezbe uje dovoqno informacija na osnovu kojih se korisnici mogu odlu~iti o prihvatawu usluga i o obimu usluga. ^lan 3. Politika izdavawa vremenskog `iga defini{e zahteve poslovawa izdavaoca vremenskog `iga, kao i procese i resurse izdavaoca vremenskog `iga u ciqu ispuwewa tih zahteva. ^lan 4. Politika izdavawa vremenskog `iga treba da bude u skladu s me unarodnim standardima i stru~nim pravilima, a posebno ETSI TS Policy requirements for timestamping authorities. ^lan 5. Izdavalac vremenskog `iga mora imati definisan proces periodi~ne analize i odr`avawa Politike izdavawa vremenskog `iga. ^lan 6. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje uslove za pouzdano pru`awe usluga, a naro~ito: 1) dostupnost svojih usluga svim korisnicima ~ije su aktivnosti u skladu sa objavqenom Politikom izdavawa vremenskog `iga; 2) za{titu li~nih podataka korisnika; 3) resurse potrebne za izdavawe vremenskog `iga u skladu s Politikom izdavawa vremenskog `iga; 4) efikasno postupawe u re{avawu reklamacija i sporova sa korisnicima ili drugim zainteresovanim stranama u vezi izdavawa vremenskog `iga. ^lan 7. U Politici izdavawa vremenskog `iga mora biti odre eno postupawe u slu~aju prestanka rada izdavaoca vremenskog `iga. Postupawe u slu~aju prestanka rada iz stava 1. ovog ~lana mora biti odre eno tako da obezbedi da su potencijalne smetwe korisnicima i tre}im licima {to mawe, da obezbedi daqe ~uvawe svih relevantnih podataka o ispravnosti izdatih vremenskih `igova, a posebno da predvidi: 1) javno objavqivawe informacije o prestanku rada; 2) obezbe ivawe daqeg pouzdanog ~uvawa svog javnog kqu~a ili sertifikata i svih relevantnih podataka potrebnih za dokazivawe validnosti izdatih vremenskih `igova, {to mo`e biti povereno drugoj organizaciji; 3) pouzdano uni{tavawe privatnih kqu~eva; 4) opozov svih sertifikata izdavaoca vremenskog `iga. Interna pravila ^lan 8. Izdavalac vremenskog `iga utvr uje i interna pravila rada i za{tite sistema (u daqem tekstu: Interna pravila). Interna pravila predstavqaju poslovnu tajnu izdavaoca vremenskog `iga. Interna pravila ure uju: 1) sistem fizi~ke kontrole pristupa u pojedine prostorije izdavaoca vremenskog `iga; 2) sistem logi~ke kontrole pristupa ra~unarskim resursima izdavaoca vremenskog `iga; 3) sistem za ~uvawe privatnog kqu~a izdavaoca vremenskog `iga; 4) sistem distribuirane odgovornosti pri aktivaciji privatnog kqu~a izdavaoca vremenskog `iga; 5) postupawe u vanrednim situacijama (po`ari, poplave, zemqotresi, druge vremenske nepogode, zlonamerni upadi u prostorije ili informacioni sistem izdavaoca vremenskog `iga). Kadrovski resursi i upravqawe operativnim radom izdavalaca vremenskog `iga ^lan 9. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje strukturu stalno zaposlenih u skladu sa zahtevima za pouzdano i bezbedno funkcionisawe izdavalaca vremenskog `iga na osnovu Zakona o elektronskom dokumentu (u daqem tekstu: Zakon) i ovog pravilnika. ^lan 10. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje neophodne kadrovske resurse, i sa wima povezane preduslove, a naro~ito to da: 1) zaposleni u izdavaocu vremenskog `iga moraju da poseduju iskustvo i neophodnu kvalifikaciju za usluge koje izdavalac vremenskog `iga nudi, kao i za odgovaraju}e poslovne funkcije; 2) uloge i poslovne funkcije zaposlenih, utvr ene u Politici izdavawa vremenskog `iga, moraju biti dokumentovane i detaqno specifikovane, sa opisima svakog radnog mesta u izdavaocu vremenskog `iga. Poslovne funkcije od najvi{eg nivoa poverqivosti, od kojih najvi- {e zavisi bezbednost funkcionisawa izdavaoca vremenskog `iga, moraju biti posebno i jasno identifikovane kao bezbednosne funkcije; 3) zaposleni u izdavaocu vremenskog `iga moraju imati opise poslova definisane sa stanovi{ta razdvajawa obaveza i ovla{}ewa i razdvajawa op{tih i specifi~nih funkcija izdavaoca vremenskog `iga, a po`eqno je da sa-

63 30. decembar Broj dr`e i uslove u pogledu specifi~nih ve{tina i iskustva koji se tra`e od zaposlenih; 4) niko od zaposlenih u izadavaocu vremenskog `iga sa bezbednosnim funkcijama ne sme svojim postupcima dovesti u pitawe nepristrasnost rada izdavaoca vremenskog `iga; 5) zaposleni u izdavaocu vremenskog `iga moraju biti formalno ovla{}eni za bezbednosne funkcije od strane izdavaoca vremenskog `iga; 6) izdavalac vremenskog `iga mo`e ovlastiti za bezbednosne funkcije samo osobe koje su pouzdane i odgovorne u obavqawu svojih poslova. Sistemi fizi~ke za{tite ure aja, opreme i podataka i sigurnosna re{ewa za{tite od neovla{}enog pristupa ^lan 11. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje kontrolu fizi~kog pristupa svojim bezbednosno kriti~nim resursima, kako bi se rizik neovla{}enog pristupa sveo na najmawu mogu}u meru. ^lan 12. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje da: 1) se fizi~ki pristup prostorijama u kojima se obavqa generisawe vremenskih `igova ograni~i samo na ovla{}ene osobe; 2) su implementirane neophodne mere u ciqu izbegavawa gubitaka, o{te}ewa ili kompromitovawa kqu~nih resursa i eliminisawe mogu}nosti prekida poslovnih aktivnosti; 3) se implementiraju odgovaraju}e mere za spre~avawe kompromitovawa ili kra e informacija i/ili ure aja za obradu informacija; 4) su prostorije u kojima se vr{i generisawe vremenskih `igova, takve da se operativni rad u wima odvija u okru`ewu koje obezbe uje fizi~ku za{titu bezbednosno kriti~nih delova sistema za formirawe vremenskog `iga od kompromitacije prouzrokovane neovla{}enim pristupom sistemu i podacima; 5) se prostorije iz ta~ke 4) ovog stava ne dele sa drugim organizacijama; 6) su implementirane odgovaraju}e fizi~ke mere i kontrole bezbednosnog okru`ewa u ciqu za{tite prostorija i sistemskih elemenata izdavaoca vremenskog `iga; 7) su implementirane odgovaraju}e mere u ciqu za{tite ure aja, informacija, medija i softvera od otu ivawa sa lokacije bez propisne autorizacije. ^lan 13. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje da je pristup sistemu izdavawa vremenskog `iga ograni~en iskqu~ivo na pouzdano autorizovane osobe, a naro~ito obezbe uje: 1) implementaciju kontrola na mre`nom nivou u ciqu za{tite interne mre`e izdavaoca vremenskog `iga od eksternih mre`nih domena kojima mo`e pristupiti tre}a strana, uz zabranu svih protokola i pristupa koji se ne koriste u operativnom radu izdavaoca vremenskog `iga; 2) pouzdanu za{titu osetqivih podataka, koji ukqu~uju i podatke o korisnicima, tokom prolaska kroz delove mre`e koji nisu bezbedni; 3) efikasnu i pouzdanu administraciju korisni~kih pristupa (ukqu~uju}i operatere, administratore i bilo koje specifi~ne korisnike koji imaju direktan pristup sistemu) u ciqu odr`avawa bezbednosti sistema, ukqu~uju- }i i upravqawe nalozima korisnika, evidentirawe i mogu}nost modifikacije i zabrane pristupa; 4) strogo ograni~en pristup informacijama i aplikativnim funkcijama sistema u skladu s Politikom izdavawa vremenskog `iga i Internim pravilima, kao i dovoqnu ra~unarsko-bezbednosnu kontrolu u ciqu razdvajawa bezbednosnih funkcija u sistemu, ukqu~uju}i razdvajawe funkcija administratora bezbednosti i operatera, kao i posebno ograni~en i strogo kontrolisan rad sa korisni~kim programima za upravqawe sistemom; 5) pouzdanu identifikaciju zaposlenih u izdavaocu vremenskog `iga pre kori{}ewa kriti~nih operacija vezanih za procedure izdavawa vremenskog `iga; 6) evidentirawe svih aktivnosti zaposlenih u izdavaocu vremenskog `iga na osnovu odgovaraju}ih korisni~kih naloga i log fajlova; 7) pouzdanu za{titu bezbednosno osetqivih podataka, koji ukqu~uju i registracione podatke korisnika, od neautorizovanog pristupa na osnovu ponovnog kori{}ewa prethodno obrisanih ili arhiviranih podataka; 8) da se lokalne mre`ne komponente (ruteri i sl.) ~uvaju u fizi~ki za{ti}enom okru`ewu i da se wihova konfiguracija periodi~no kontroli{e u ciqu ispitivawa uskla enosti sa zahtevima iz Internih pravila; 9) ure aje za kontinuirano nadgledawe i alarmirawe (sistemi za detekciju napada i sistemi za nadgledawe kontrole pristupa i alarma) za pouzdanu detekciju, registraciju i reakciju na bilo kakav neautorizovani i/ili neregularni poku{aj pristupa resursima koji se koriste za izdavawe vremenskih `igova. Na~in provere ispuwenosti uslova za registraciju izdavaoca vremenskog `iga ^lan 14. Proveru ispuwenosti uslova za registraciju izdavaoca vremenskog `iga vr{i ministarstvo nadle`no za informaciono dru{tvo (u daqem tekstu: Ministarstvo) u postupku razmatrawa zahteva izdavaoca vremenskog `iga za upis u Registar izdavalaca vremenskog `iga. ^lan 15. Provera ispuwenosti uslova za registraciju izdavaoca vremenskog `iga obuhvata: 1) proveru Politike izdavawa vremenskog `iga i Internih pravila rada izdavaoca vremenskog `iga i wihove uskla enosti sa Zakonom i ovim pravilnikom; 2) proveru operativnog rada izdavaoca vremenskog `iga; 3) proveru ispuwenosti tehni~kih i bezbednosnih uslova za komponente koje koristi izdavalac vremenskog `iga za izdavawe vremenskog `iga. ^lan 16. Provera operativnog rada izdavaoca vremenskog `iga obuhvata: 1) proceduru dostavqawa zahteva korisnika za izdavawe vremenskog `iga do izdavaoca vremenskog `iga; 2) proceduru generisawa vremenskog `iga; 3) kori{}ewe bezbednih sistema za ~uvawe podataka za generisawe vremenskih `igova; 4) kori{}ewe bezbednih hardverskih sredstava za formirawe vremenskog `iga, odnosno hardverskih modula za{tite (HSM Hardware Security Module); 5) proceduru dostavqawa vremenskog `iga; 6) sisteme fizi~ke kontrole pristupa u prostorije izdavaoca vremenskog `iga; 7) sisteme logi~ke kontrole pristupa ra~unarskim resursima izdavaoca vremenskog `iga; 8) sistem za javno publikovawe osnovnih informacija o pru`awu usluga izdavawa vremenskog `iga, kao i Politike izdavawa vremenskog `iga. ááá. BLI@I USLOVI KOJE MORA DA ISPUWAVA SISTEM ZA FORMIRAWE ^lan 17. Sistem za formirawe vremenskog `iga mora da ispuwava uslove koji obezbe uju da izdavawe vremenskog `iga bude u skladu sa Zakonom, me unarodnim standardima i stru~nim pravilima: 1) ETSI TS Time stamping profile ; 2) RFC 3161 Internet X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP).

64 64 Broj decembar ^lan 18. Izdavalac vremenskog `iga mora da koristi bezbedne sisteme i proizvode koji su za{ti}eni od neovla{}enih modifikacija. Izdavalac vremenskog `iga pre po~etka obavqawa usluga izdavawa vremenskog `iga, kao i periodi~no tokom operativnog rada, vr{i analizu rizika kojom identifikuje kriti~ne servise koji zahtevaju kori{}ewe bezbednih sistema i visok nivo sigurnosti. Izdavalac vremenskog `iga mora aktivno upravqati promenama svih kriti~kih sistema. Asimetri~ni kqu~evi ^lan 19. Asimetri~ni par kriptografskih kqu~eva javni i privatni kqu~ (u daqem tekstu: asimetri~ni kqu~evi) koji se koristi za formirawe vremenskog `iga mora biti jedinstveno pridru`en sistemu za formirawe vremenskog `iga. Prilikom generisawa novih asimetri~nih kqu~eva, generi{e se i novi elektronski sertifikat sistema za formirawe vremenskog `iga, bez opoziva prethodnog sertifikata. Elektronske sertifikate sistema za formirawe vremenskog `iga izdaje sertifikaciono telo registrovano u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu ( Slu`beni glasnik RS, broj 135/04). Period validnosti elektronskog sertifikata sistema za formirawe vremenskog `iga je najmawe pet godina, a period kori{}ewa asimetri~nog privatnog kqu~a je najvi{e tri meseca. ^lan 20. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje da su asimetri~ni kqu~evi generisani i ~uvani u strogo kontrolisanim i bezbednim uslovima, a naro~ito da se: 1) generisawe i ~uvawe asimetri~nih kqu~eva vr{i u fizi~ki za{ti}enom okru`ewu pod kontrolom najmawe dva ovla{}ena zaposlena lica, a u skladu sa uslovima definisanim u Internim pravilima i Politici izdavawa vremenskog `iga; 2) generisawe asimetri~nih kqu~eva vr{i u sredstvu koje zadovoqava zahteve iz standarda FIPS PUB nivo 3, odnosno vi{i nivo, CEN Workshop Agreement (CWA) ili ISO/IEC nivo EAL 4+, odnosno vi{i nivo; 3) uslov iz ta~ke 2) ovog ~lana potvr uje odgovaraju- }im sertifikatom o ispuwavawu standarda; 4) ne kreiraju kopije privatnog kqu~a. ^lan 21. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje da wegov asimetri~ni javni kqu~ koji slu`i za verifikaciju elektronskog potpisa vremenskih `igova bude raspolo`iv svim korisnicima i drugim zainteresovanim stranama na na~in kojim se obezbe uje autenti~nost i integritet javnog kqu~a. ^lan 22. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje da se wegovi asimetri~ni privatni kqu~evi ne koriste nakon isteka wihovog `ivotnog ciklusa, u skladu sa Politikom izdavawa vremenskih `igova i Internim pravilima. Asimetri~ni privatni kqu~evi iz stava 1. ovog ~lana moraju biti uni{teni na na~in kojim se obezbe uje da se ne mogu rekonstruisati. ^lan 23. Izdavalac vremenskog `iga osigurava bezbednost kriptografskih ure aja koji se koriste za generisawe i ~uvawe asimetri~nih kqu~eva i formirawe elektronskog potpisa vremenskih `igova tokom `ivotnog ciklusa ure- aja, u skladu sa Internim pravilima, a naro~ito da: 1) kriptografski ure aj nije kompromitovan tokom transporta; 2) kriptografski ure aj nije kompromitovan za vreme ~uvawa kod izdavaoca vremenskog `iga; 3) procedure instalacije i aktivacije vr{i samo uz istovremenu kontrolu najmawe dva zaposlena sa bezbednosnim funkcijama; 4) kriptografski ure aj ispravno funkcioni{e; 5) izvr{i uni{tavawe asimetri~nih privatnih kqu- ~eva izdavaoca vremenskog `iga koji su ~uvani u kriptografskom ure aju na kraju `ivotnog ciklusa kqu~eva ili ure aja. Kompromitacija bezbednosti sistema za formirawe vremenskog `iga ^lan 24. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje da u slu~aju havarija i doga aja koji uti~u na bezbednost sistema za izdavawe vremenskih `igova, ukqu~uju}i i kompromitovawe asimetri~nih privatnih kqu~eva ili poreme}aja kalibracije i sinhronizacije sa izvorom ta~nog vremena, operativni rad bude obnovqen {to je mogu}e pre, a u skladu sa Politikom izdavawa vremenskog `iga, koja mora ukqu~ivati plan uspostavqawa normalnog stawa u slu~aju kompromitacije privatnog kqu~a ili poreme}aja sistema kalibracije i sinhronizacije sa izvorom ta~nog vremena. U slu~aju kompromitacije svog privatnog kqu~a ili poreme}aja sistema kalibracije i sinhronizacije sa izvorom ta~nog vremena, izdavalac vremenskog `iga: 1) prestaje sa izdavawem vremenskih `igova; 2) informi{e sve korisnike i druge zainteresovane strane o kompromitaciji i drugim doga ajima; 3) javno informacije o tome kako ustanoviti koji vremenski `igovi nisu va`e}i, na na~in da se ne ugrozi za{tita podataka o li~nosti. Vreme odziva sistema za formirawe vremenskog `iga ^lan 25. Sistem za formirawe vremenskog `iga mora osigurati vreme odziva mawe od jednog minuta, mereno kao razlika izme u vremena kada servis primi zahtev i vremena koje }e se pojaviti u vremenskom `igu. ^uvawe relevantnih podataka ^lan 26. Sistem za formirawe vremenskog `iga mora da obezbedi ~uvawe svih relevantnih podataka koji se ti~u izdavawa vremenskih `igova u vremenskom periodu definisanom u skladu sa Zakonom i Politikom izdavawa vremenskog `iga, i to posebno u ciqu obezbe ewa dokaza o izdatim vremenskim `igovima za slu`bene postupke i druge pravne svrhe. Podaci iz stava 1. ovog ~lana, ukqu~uju podatke o korisnicima i informacije o zna~ajnim doga ajima vezanim za operativni rad izdavaoca vremenskog `iga, kao i za izdavawa vremenskih `igova. ^lan 27. Izdavalac vremenskog `iga obezbe uje: 1) dokumentovawe specifi~nih doga aja i podataka koji treba da se evidentiraju; 2) tajnost i integritet teku}ih i arhiviranih zapisa o vremenskim `igovima; 3) kompletno i pouzdano arhivirawe informacija o izdavawu vremenskih `igova u skladu sa objavqenom Politikom izdavawa vremenskog `iga; 4) da su zapisi u vezi izdavawa vremenskih `igova raspolo`ivi za potrebe slu`benih postupaka kao dokaz pravilno izvr{enog izdavawa vremenskog `iga; 5) evidentirawe svih doga aja na na~in da se ne mogu lako obrisati ili uni{titi (izuzev u ciqu prenosa na dugotrajne medije za ~uvawe) u okviru vremenskog perioda u kome se moraju ~uvati;

65 30. decembar Broj ) za{titu privatnosti podataka korisnika, osim ako je korisnik izri~ito pristao na druga~ije uslove; 7) evidentirawe svih doga aja u vezi sa `ivotnim ciklusom asimetri~nih kqu~eva i sertifikata; 8) evidentirawe svih doga aja u vezi sa sinhronizacijom sa izvorom ta~nog vremena, ukqu~uju}i i uobi~ajene rekalibracije i sinhronizacije satova koji se upotrebqavaju pri izdavawu vremenskih `igova; 9) evidentirawe svih gubitaka sinhronizacije. áâ. BLI@A SADR@INA ZAHTEVA ZA FORMIRAWE BLI@I SADR@AJ STRUKTURE PODATAKA I POSTUPAK OZNA^AVAWA VREMENA KOJE JE SADR@ANO U ^lan 28. Zahtev za formirawe vremenskog `iga sadr`i kriptografski otisak (hash vrednost) elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa odre enog elektronskog dokumenta, koji se formira kori{}ewem kriptografskog hash algoritma, kao i identifikator algoritma kojim je formiran kriptografski otisak. Zahtev za formirawe vremenskog `iga mora da ispuwava uslove standarda RFC 3161 Internet X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP). Zahtev za formirawe vremenskog `iga u poqu certreq, koje je definisano standardom iz stava 2. ovog ~lana, obavezno sadr`i vrednost True. Za formirawe kriptografskog otiska iz stava 1. ovog ~lana koristi se jedan od slede}ih algoritama: 1) SHA-1 (Secure Hash Algorithm) tako da veli~ina kriptografskog otiska bude najmawe 160 bita; 2) RIPEMD-160 tako da veli~ina kriptografskog otiska bude najmawe 160 bita; 3) SHA-224, SHA-256, SHA-384 ili SHA-512. ^lan 29. Sadr`aj strukture podataka vremenskog `iga je u skladu sa standardom RFC 3161 Internet X.509 Public Key Infrastructure Time-Stamp Protocol (TSP) i obavezno ukqu~uje: 1) identifikator (naziv) izdavaoca vremenskog `iga; 2) serijski broj vremenskog `iga; 3) objekat za formirawe vremenskog `iga, koga ~ini kriptografski otisak iz zahteva za formirawe vremenskog `iga; 4) identifikator algoritma kojim je formiran kriptografski otisak iz ta~ke 3) ovog stava; 5) datum i vreme formirawa vremenskog `iga; 6) elektronski potpis strukture podataka vremenskog `iga; 7) elektronski sertifikat putem koga se mo`e verifikovati elektronski potpis iz ta~ke 6) ovog stava, kao i kompletan lanac sertifikata sertifikacionog tela koje je izdalo elektronski sertifikat izdavaocu vremenskog `iga; 8) identifikator algoritma koji je kori{}en pri formirawu elektronskog potpisa iz ta~ke 6) ovog stava; 9) oznaku Politike izdavawa vremenskog `iga. Izdavalac vremenskog `iga potpisuje vremenski `ig asimetri~nim privatnim kqu~em, odre enim iskqu~ivo za tu svrhu. Za formirawe elektronskog potpisa iz stava 2. ovog ~lana koristi se jedan od slede}ih kriptografskih algoritama: 1) RSA (Rivest Shamir Adleman) primenom standarda PKCS#1 i uz minimalnu du`inu RSA modulusa n od 2048 bita; 2) DSA (Digital Signature Algorithm) uz minimalnu vrednost parametara p i q od 2024 i 160 bita, respektivno; 3) ECDSA (Elliptic Curve Digital Signature Algorithm) uz minimalnu vrednost parametara p i q od 192 i 180 bita, respektivno. Na osnovu jednog zahteva za izdavawe vremenskog `iga mo`e se izdati vi{e vremenskih `igova samo u slu~aju da su ti vremenski `igovi potpisani kori{}ewem razli- ~itih privatnih kqu~eva. ^lan 30. Vreme koje je sadr`ano u vremenskom `igu odre uje se kori{}ewem specijalizovanog ure aja koji predstavqa izvor ta~nog vremena, koji mora biti za{ti}en od neprime- }enih promena i mora se obezbediti da se svaka promena rada ure aja izvan dozvoqenih parametara odmah ustanovi. â. SADR@AJ I NA^IN VO\EWA REGISTRA ^lan 31. Registar, u skladu sa Zakonom, vodi Ministarstvo. ^lan 32. Registar sadr`i slede}e podatke: 1) redni broj upisa u Registar; 2) broj i datum re{ewa o upisu u Registar; 3) datum upisa u Registar; 4) naziv izdavaoca vremenskog `iga; 5) mati~ni broj; 6) poresko-identifikacioni broj (PIB); 7) sedi{te (ulica i broj, po{tanski broj i mesto, dr- `ava); 8) podatke o upisu izdavaoca vremenskog `iga u registar privrednih subjekata ili drugi odgovaraju}i registar koji se vodi u skladu sa zakonom (broj re{ewa o upisu u registar, oblik organizovawa, {ifra i opis delatnosti); 9) broj poslovnog ra~una i naziv poslovne banke kod koje se vodi poslovni ra~un; 10) ime, prezime i naziv funkcije odgovornog lica koje zastupa izdavaoca vremenskog `iga i obim wegovih ovla{}ewa; 11) slu`benu elektronsku adresu odgovornog lica ( ); 12) adresu Internet strane izdavaoca vremenskog `iga; 13) brojeve telefona i faksa izdavaoca vremenskog `iga; 14) broj i datum re{ewa o brisawu iz Registra. U Registar se upisuju sve promene podataka iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 33. Registar se vodi u papirnom obliku kao Kwiga izdavalaca vremenskog `iga i u elektronskom obliku kao Elektronski registar izdavalaca vremenskog `iga (u daqem tekstu: Elektronski registar). ^lan 34. Zahtev za upis u Registar (u daqem tekstu: Zahtev) podnosi se u pismenom obliku, neposredno ili po{tom, na Obrascu 1. koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo. Dokumentacija koja se prila`e uz Zahtev podnosi se u originalu ili se prila`e kopija overena od strane nadle- `nog organa. ^lan 35. Zahtev se podnosi na jeziku i pismu koji su u slu`benoj upotrebi u Republici Srbiji. Ukoliko `eli da odre ene podatke registruje i na stranom jeziku, podnosilac zahteva mora uz Zahtev dostaviti i prevod na taj jezik overen od sudskog tuma~a za taj jezik. ^lan 36. Podnosilac uz Zahtev prila`e: 1) izvod iz registra privrednih subjekata ili drugog registra koji se vodi u skladu sa zakonom; 2) uverewe da nije pokrenut ste~ajni ili likvidacioni postupak; 3) uverewe o bonitetu izdato od strane nadle`nog organa; 4) dokument o organizaciji i vlasni~kim odnosima;

66 66 Broj decembar ) Politiku izdavawa vremenskog `iga i Interna pravila; 6) potvrdu o pla}enoj administrativnoj taksi, u skladu sa zakonom kojim se ure uju administrativne takse. ^lan 37. Zahtev za promenu podataka upisanih u Registar podnosi se u pismenom obliku, u roku od 15 dana od dana nastanka promene, na Obrascu 2. koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se na na~in utvr- en ovim pravilnikom za podno{ewe Zahteva. ^lan 38. Upis izdavalaca vremenskog `iga u Kwigu izdavalaca vremenskog `iga i u Elektronski registar, Ministarstvo vr{i na dan dono{ewa re{ewa o upisu u Registar. ^lan 39. Elektronski registar javno je dostupan na Internet strani Ministarstva. Elektronski registar potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom ovla{}enog lica Ministarstva. âá. ZAVR[NA ODREDBA ^lan 40. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 30. decembra godine Ministar, Jasna Mati}, s.r. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Nemawina Beograd Obrazac 1. ZAHTEV ZA UPIS U REGISTAR IZDAVALACA U REPUBLICI SRBIJI 1. (naziv izdavaoca vremenskog `iga) 2. Mati~ni broj: 3. Poresko-identifikacioni broj (PIB): 3. Registrovano kod: (navesti registar u kome je izvr{en upis pravnog lica) Broj re{ewa o upisu u registar: Datum upisa u registar: Broj re{ewa o brisawu iz registra: Datum brisawa iz registra: 4. Mesto sedi{ta: Po{tanski broj: Ulica: Broj: Dr`ava: Telefon: Faks: WWW adresa: Naziv slu`be za odnose sa strankama: Adresa: Telefon: 5. Oblik organizovawa pravnog lica: [ifra i opis delatnosti: 6. Naziv poslovne banke: Broj poslovnog ra~una: 7. Odgovorna lica za zastupawe Ime i prezime: Naziv funkcije: Obim ovla{}ewa: Telefon: Faks: Ime i prezime: Naziv funkcije: Obim ovla{}ewa: Telefon: Faks: Uz Zahtev prila`em: 1) izvod iz registra privrednih subjekata ili drugog registra koji se vodi u skladu sa zakonom; 2) uverewe da nije pokrenut ste~ajni ili likvidacioni postupak; 3) bilans stawa overen od strane ovla{}enog revizora ili izvod iz bilansa stawa, odnosno iskaz o ukupnim prihodima od vr{ewa delatnosti za prethodne tri godine i za period u teku}oj godini do podno{ewa zahteva; 4) uverewe o bonitetu izdato od strane nadle`nog organa; 5) dokument o organizaciji, politici poslovawa i vlasni~kim odnosima; 6) Politiku izdavawa vremenskog `iga pripremqenu u skladu sa Zakonom i odgovaraju}im pravilnikom; 7) Interna pravila rada i za{tite sistema pripremqena u skladu sa Zakonom i odgovaraju}im pravilnikom; 8) dopunske podatke o stru~noj spremi, specijalnosti u struci, potrebnom iskustvu u struci i referencama za stalno zaposlene; 9) potvrdu o upla}enoj administrativnoj taksi, u skladu sa Zakonom o administrativnim taksama. U Podnosilac zahteva Dana

67 30. decembar Broj

68 68 Broj decembar Na osnovu ~lana 7. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu (,,Slu`beni glasnik RS, broj 101/05), Ministar rada i socijalne politike donosi PRAVILNIK o prestanku va`ewa Pravilnika o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu u kudeqarama ^lan 1. Danom stupawa na snagu ovog pravilnika prestaje da va`i Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu u kudeqarama (,,Slu`beni list FNRJ, broj 46/47). ^lan 2. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 257. stav 1. Zakona o radu ( Slu`beni glasnik RS, br. 24/05, 61/05 i 54/09), Ministar rada i socijalne politike donosi ODLUKU o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture ~iji je osniva~ Republika Srbija na sve poslodavce koji obavqaju delatnost u oblasti kulture ^lan 1. Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama kulture ~iji je osniva~ Republika Srbija ( Slu`beni glasnik RS, broj 97/09), primewuje se i na poslodavce koji obaqaju delatnost u oblasti kulture, a nisu u~estvovali u wegovom zakqu~ivawu. ^lan 2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Broj / U Beogradu, 28. decembra godine Ministar, Rasim Qaji}, s.r Na osnovu ~lana 23. Zakona o stanovawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05), Republi~ki zavod za statistiku INDEKSE cena na malo za decembar godine Republika Srbija ukupno 112,5 100,1 110,4 110,1 Indeksi su izra~unati bez podataka za Kosovo i Metohiju. STATISTIKA Direktor, dr Dragan Vukmirovi}, s.r. USTAVNI SUD Broj / U Beogradu, 28. decembra godine Ministar, Rasim Qaji}, s.r Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona o statisti~kim istra`ivawima ( Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), a u vezi sa ~lanom 17. ta~ka 2. Op{teg kolektivnog ugovora ( Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 50/08, 104/08 i 122/08), Republi~ki zavod za statistiku INDEKSE tro{kova `ivota za decembar godine Republika Srbija ukupno 109,8 99,9 106,6 108,6 Indeksi su izra~unati bez podataka za Kosovo i Metohiju. Direktor, dr Dragan Vukmirovi}, s.r Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadi} i sudije dr Olivera Vu~i}, dr Marija Dra{ki}, Vesna Ili}- -Preli}, dr Agne{ Kartag-Odri, Katarina Manojlovi}-Andri}, dr Dragi{a Slijep~evi}, dr Dragan Stojanovi} i Predrag ]etkovi}, na osnovu ~lana 167. stav 1. ta~. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici odr`anoj 12. novembra godine, doneo je ODLUKU 1. Utvr uje se da odredba ~lana 6. Pravilnika o utvr ivawu radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem ( Slu`beni glasnik RS, broj 9/05), u delu koji glasi:... a primewiva}e se po~ev od obra~una i isplate plate za mesec decembar godine, u vreme va`ewa nije bila u saglasnosti s Ustavom. 2. Odbijaju se predlozi i ne prihvataju inicijative za utvr ivawe neustavnosti i nezakonitosti odredaba ~l. 1. do 5. Pravilnika iz ta~ke 1.

69 30. decembar Broj Odbacuju se zahtevi za obustavu izvr{ewa pojedina~nih akata ili radwi koje su preduzete na osnovu odredaba Pravilnika iz ta~ke 1. Obrazlo`ewe Ustavnom sudu podneto je vi{e predloga i inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika navedenog u izreci. Predlozima, dopunama predloga i inicijativama osporen je Pravilnik u celini slede}im navodima: da su wime utvr ena radna mesta u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija, a da prethodno nisu precizno utvr eni kriterijumi i merila za utvr ivawe radnih mesta na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem; da nije ispo- {tovan postupak za utvr ivawe takvih radnih mesta; da su proizvoqno, neutemeqeno, neprincipijelno i nedosledno utvr ivana pojedina radna mesta na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, {to je dovelo do toga da su izostavqena neka radna mesta koja po svojoj definiciji spadaju u poslove na izvr{ewu krivi~nih sankcija; da je osnovni kriterijum za utvr ivawe takvih radnih mesta bio Protokol (kao neobavezuju}i akt), koji su potpisali Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija i predstavnik Sindikata pravosu a, o potrebi procentualnog smawewa broja radnih mesta u Upravi na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem; da nije po- {tovana procedura revizije radnih mesta propisana Pravilnikom o utvr ivawu i reviziji radnih mesta na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem ( Slu`beni glasnik RS, broj 30/93), {to je dovelo do toga da su radna mesta sa istim stepenom te`ine, opasnosti i {tetnosti po zdravqe usled rada sa osu enim licima utvr ivana od ustanove do ustanove, zbog ~ega je povodom sli~nih radnih mesta povre en princip jednakih prava zaposlenih, te naru{eno na~elo jednakih uslova rada i privre ivawa. Posebno je osporena ustavnost odredbe ~lana 6. Pravilnika, prema kojoj se Pravilnik primewuje po~ev od isplate plate za mesec decembar godine, iako je Pravilnik stupio na snagu 7. februara godine. U inicijativama je ukazano i na oduzeto ste~eno pravo na sta` osigurawa sa uve}anim trajawem, kao i na smawewe plata za 30% i ukinuto pravo za to uve}awe zaposlenima koji su ostali na svojim (istim) radnim mestima. Ocena ustavnosti osporenog Pravilnika tra`ena je u odnosu na ~lan 36. Ustava od godine, a ocena zakonitosti u odnosu na odredbe ~l. 55, 56. i 57. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05), Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija ( Slu`beni glasnik RS, br. 16/97 i 34/01), ~l. 37. i 49. Zakona o radnim odnosima u dr`avnim organima ( Slu`beni glasnik RS, br. 48/91, 66/91, 44/98, 44/99, 34/01 i 39/02) i ~lan 81. Zakona o radu ( Slu`beni glasnik RS, broj 24/05). Predlo`eno je da se do dono{ewa kona~ne odluke Ustavnog suda obustavi izvr{ewe pojedina~nih akata ili radwi koje su preduzete na osnovu osporenog akta. U svojim odgovorima donosioci akta Ministarstvo pravde i Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike, u gotovo istovetnoj sadr`ini, navode: da je pravni osnov za dono{ewe osporenog Pravilnika sadr`an u odredbama ~lana 52. i ~lana 55. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, prema kojima se osiguraniku koji radi na naro~ito te{kim, opasnim i za zdravqe {tetnim radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se posle navr{ewa odre enih godina `ivota ne mo`e uspe{no obavqati profesionalna delatnost, sta` osigurawa u efektivnom trajawu ra~una sa uve}anim trajawem, pod uslovima utvr enim tim zakonom, a licu koje radi na poslovima izvr{ewa krivi~nih sankcija svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima ra~una se kao 16 meseci sta- `a osigurawa, ukoliko ispuwava uslove iz prethodnih ~lanova; da budu}i da sva radna mesta, odnosno poslovi utvr eni osporenim Pravilnikom ispuwavaju navedene uslove, to ne stoji navod da je utvr ivawe radnih mesta, odnosno poslova izvr{eno proizvoqno, neutemeqeno, neprincipijelno i nedosledno, jer se uslovi rada prema odredbama pozitivnog radnog zakonodavstva i odredbama o pravima na osnovu rada iz Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija ( Slu`beni glasnik RS, br. 16/97 i 34/01) ne razlikuju od ustanove do ustanove u zavisnosti od stepena obezbe ewa i na~ina postupawa prema osu enim licima ; da po{to je ~lanom 56. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu propisano da takva radna mesta, odnosno poslove utvr uje nadle`ni ministar (u ovom slu~aju ministar pravde), sporazumno sa ministrom nadle`nim za poslove penzijskog i invalidskog osigurawa, proizlazi da je u potpunosti ispo- {tovan zakonom predvi en postupak, jer su navedeni pravilnik sporazumno doneli nadle`ni ministri i na ovaj akt je saglasnost dala Vlada, nakon {to su pribavqena mi- {qewa nadle`nih dr`avnih organa Sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za finansije. Povodom ukazivawa predlaga~a i inicijatora na povratno dejstvo osporenog Pravilnika, navedeno je da Pravilnik direktno uti- ~e na Uredbu o koeficijentima za obra~un i isplatu plata za postavqena lica i zaposlene u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija ( Slu`beni glasnik RS, br. 69/02 i 63/04), koja u ~lanu 6. propisuje da se osnovni koeficijent uve}ava za 30% licima kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem. Tako e se isti~e da se tom uredbom, kao i ostalim podzakonskim aktima kojima se reguli{u plate, odredbe o stupawu na snagu vezuju za mesec isplate plata, jer je u dr`avnim organima uobi~ajeno da se mesec za isplatu plata ne poklapa sa kalendarskim mesecom, te je zavr- {nom odredbom bilo neophodno utvrditi mesec od koga }e se vr{iti obra~un i isplata plata. Napomenuto je da je prilikom dono{ewa Pravilnika ispo{tovan zahtev Ministarstva finansija za smawewe tro{kova potrebnih za isplatu zarada zaposlenih u dr`avnim organima kroz racionalizaciju dr`avne uprave. Donosioci akta smatraju da su predstavke neosnovane, posebno imaju}i u vidu da je ~lanom 5. Pravilnika predvi eno da }e se izvr{iti revizija svih radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija, u roku od 60 dana od dana objavqivawa Pravilnika, i da je taj postupak u zavr{noj fazi. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio: Osporeni Pravilnik o utvr ivawu radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem ( Slu`beni glasnik RS, broj 9/05), koji su sporazumno doneli ministar pravde i ministar rada, zapo{qavawa i socijalne politike, objavqen je 29. januara godine i stupio na snagu 6. februara godine, a prestao je da va`i 19. oktobra godine, danom stupawa na snagu Pravilnika o utvr ivawu radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem ( Slu`beni glasnik RS, broj 87/05). Pravilnikom su bila utvr ena radna mesta, odnosno poslovi (u daqem tekstu: radna mesta) zaposlenih lica koja rade na poslovima izvr{ewa krivi~nih sankcija u organu uprave u sastavu Ministarstva pravde, na kojima se, u smislu ~lana 55. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 34/03, 64/04 i 84/04) sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem i stepen uve- }awa sta`a osigurawa za ta radna mesta (osporeni ~lan 1). U osporenom ~lanu 2. Pravilnika, kao radna mesta u Upravi iz ~lana 1. Pravilnika, tabelarno su, u podta~ do 2.34, u poimeni~no navedenim kazneno-popravnim zavodima, domovima i zatvorima, bila razvrstana radna mesta prema rednom broju, nazivu slu`be, nazivu organizacione jedinice u slu`bi, nazivu radnog mesta, rednom broju iz pravilnika, broju izvr{ilaca, sa datim ukupnim brojem izvr{ilaca u kazneno-popravnim zavodima, domovima i zatvorima kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem. U osporenom ~lanu 3. Pravilnika bilo je propisano da zaposlena lica na poslovima izvr{ewa krivi~nih sankcija, koja rade na radnim mestima iz ~lana 2. ovog pravilnika, oba-

70 70 Broj decembar vqaju poslove u skladu sa Pravilnikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu pravde i pravilnicima o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u zavodima za izvr{ewe zavodskih sankcija, koji ~ine sastavni deo Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu pravde. U osporenom ~lanu 4. Pravilnika bilo je propisano da se sta` osigurawa sa uve}anim trajawem na radnim mestima iz ~lana 2. ovog pravilnika ra~una tako {to se svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu ra~una kao 16 meseci sta`a osigurawa. Osporenom odredbom ~lana 5. Pravilnika bilo je propisano da }e se u roku od 60 dana od stupawa na snagu tog pravilnika izvr{iti revizija svih radnih mesta u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija, u skladu sa zakonom, a u ~lanu 6. Pravilnika bilo je propisano da Pravilnik, po dobijawu saglasnosti Vlade Republike Srbije, stupa na snagu osmog dana po objavqivawu u Slu`benom glasniku Republike Srbije, a da se primewuje po~ev od obra~una i isplate plate za mesec decembar godine. Odluka Vlade Republike Srbije o davawu saglasnosti na osporeni Pravilnik objavqena je 14. januara godine u Slu`benom glasniku RS, broj 3/05. ^lanom 112. Zakona o Ustavnom sudu ( Slu`beni glasnik RS, broj 109/07) propisano je da }e se postupci pred Ustavnim sudom zapo~eti pre stupawa na snagu ovog zakona, okon~ati po odredbama ovog zakona. Saglasno ~lanu 167. Ustava Republike Srbije od godine ocena ustavnosti op{tih akata vr{i se u odnosu na ovaj ustav kao va`e}i, a ocena zakonitosti u odnosu na zakone koji su na snazi u vreme odlu~ivawa o zakonitosti osporenih akata. Ustavni sud je ocenio da su za sagledavawe ustavne zasnovanosti osporenog pravilnika od zna~aja odredbe Ustava kojima je utvr eno: da se qudska i mawinska prava zajem~ena Ustavom neposredno se primewuju, da se Ustavom jem~e, i kao takva, neposredno primewuju qudska i mawinska prava zajem~ena op{teprihva}enim pravilima me unarodnog prava, potvr enim me unarodnim ugovorima i zakonima, a da se zakonom mo`e propisati na~in ostvarivawa ovih prava samo ako je to Ustavom izri~ito predvi eno ili ako je to neophodno za ostvarewe pojedinog prava zbog wegove prirode, pri ~emu zakon ni u kom slu~aju ne sme da uti~e na su{tinu zajem~enog prava (~lan 18. st. 1. i 2); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku za{titu, bez diskriminacije, da je zabrawena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro~ito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru{tvenog porekla, ro ewa, veroispovesti, politi~kog ili drugog uverewa, imovnog stawa, kulture, jezika, starosti i psihi~kog ili fizi~kog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo`e uvesti radi postizawa pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su{tinski u nejednakom polo`aju sa ostalim gra anima (~lan 21); da se penzijsko osigurawe ure uje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (~lan 70); da Republika Srbija ure uje i obezbe uje, pored ostalog, sistem u oblasti radnih odnosa, za{tite na radu, zapo{qavawa, socijalnog osigurawa i drugih oblika socijalne sigurnosti (~lan 97. ta~ka 8). Ustavni sud je imao u vidu i odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 i 5/09), a naro~ito odredbe ~lana 55. koje propisuju da radna mesta, odnosno poslove na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, postupak i na~in za wihovo utvr ivawe, kao i stepen uve}awa sta`a osigurawa utvr uje ministar nadle`an za poslove penzijskog i invalidskog osigurawa, na predlog fonda (stav 1), da se ovla{}enom slu`benom licu u smislu propisa o vr{ewu unutra{wih poslova, pripadniku Bezbednosno-informativne agencije, zaposlenom u organu nadle`nom za inostrane poslove koji radi u inostranstvu na odre enim poslovima pod posebnim uslovima i zaposlenom u organu ili organizaciji koji radi na poslovima kontra-radio-izvi ajne slu`be i poslovima kriptografije, na izvr{ewu krivi~nih sankcija, ovla{}enom slu`benom licu Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji, svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima ra~una najvi{e kao 16 meseci sta- `a osigurawa u zavisnosti od te`ine ovih poslova, pod uslovima iz ~lana 54. ovog zakona (stav 2), kao i da radna mesta, odnosno poslovi, kao i stepeni uve}awa sta`a osigurawa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, podle`u reviziji najdocnije po isteku 10 godina od dana wihovog utvr ivawa (stav 3). Odredbama ~lana 56. Zakona utvr eno je da radna mesta, odnosno poslove lica iz ~lana 55. stav 2. ovog zakona, kao i stepen uve}awa sta`a osigurawa utvr uje nadle`ni ministar u skladu sa zakonom, odnosno direktor Bezbednosno-informativne agencije, sporazumno sa ministrom nadle`nim za poslove penzijskog i invalidskog osigurawa (stav 1) i da na akte iz stava 1. ovog ~lana saglasnost daje Vlada Republike Srbije (stav 2). Odredbama ~lana 57. Zakona utvr eno je da se revizijom radnih mesta, odnosno poslova na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem i stepena uve}awa sta`a osigurawa, u smislu ovog zakona, smatra ponovna ocena postojawa uslova iz ~lana 53. ovog zakona na osnovu koje se utvr uje na kojim radnim mestima, odnosno poslovima prestaje ra~unawe sta`a osigurawa s uve}anim trajawem, odnosno mewa stepen uve}awa sta`a ili uvodi ra~unawe sta`a osigurawa sa uve}anim trajawem (stav 1) i da se revizija radnih mesta odnosno poslova iz stava 1. ovog ~lana vr{i na na~in i po postupku po kojima se vr{i wihovo utvr ivawe (stav 2). Polaze}i od toga da je odredbama ~lana 55. stav 2. i ~lana 56. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, izme u ostalog, propisano da se zaposlenom u organu ili organizaciji koji radi na izvr{ewu krivi~nih sankcija svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima ra~una najvi{e kao 16 meseci sta`a osigurawa u zavisnosti od te`ine ovih poslova, pod uslovima iz ~lana 54. Zakona, dok radna mesta, odnosno poslove ovih lica, kao i stepen uve}awa sta`a osigurawa utvr uje nadle`ni ministar, u skladu sa zakonom, sporazumno sa ministrom nadle- `nim za poslove penzijskog i invalidskog osigurawa, s tim {to na taj akt saglasnost daje Vlada, Ustavni sud je ocenio da su ministar pravde i ministar rada, zapo{qavawa i socijalne politike, na osnovu izri~itog zakonskog ovla{}ewa, na na~in i po postupku utvr enim zakonom, sporazumno doneli osporeni Pravilnik o utvr ivawu radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, na koji je neophodnu saglasnost dala Vlada. Tako e, po oceni Ustavnog suda, sadr`inom osporenih odredaba ~l. 1. do 5. Pravilnika, nisu prekora~ene granice ustavnih i zakonskih ovla{}ewa donosilaca akta, jer se ovim odredbama ne mewaju zakonska re{ewa u odnosnoj oblasti, ve} se ta re{ewa bli`e razra uju radi konkretne primene na pojedine kategorije zaposlenih u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija. Izbor odre enih elemenata i kriterijuma koji uti~u na to da se pojedina radna mesta, odnosno poslovi utvrde, ili ne utvrde, kao radna mesta na kojima je rad naro~ito te`ak, opasan i {tetan za zdravqe, odnosno poslovi na kojima se sta` osigurawa ra- ~una sa uve}anim trajawem, predstavqaju pitawa izvan nadle`nosti Ustavnog suda utvr ene u ~lanu 167. Ustava. Naime, ocena celishodnosti, ispravnosti i opravdanosti da pojedina radna mesta u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija budu utvr ena kao radna mesta na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, a da druga ne budu odre ena kao takva, nije u nadle`nosti Ustavnog suda, ve} je to stvar procene donosilaca akta, uzimaju}i u obzir prirodu poslova i radnih zadataka odre enog radnog mesta. Ustavni sud je ocenio da odredbama osporenog Pravilnika nisu bila povre ena na~ela jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz ~lana 21.

71 30. decembar Broj FONDOVI Ustava, jer ova na~ela ne garantuju apsolutnu jednakost svih lica, ve} obezbe uju me usobnu jednakost onim licima koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji utvr enoj Ustavom, odnosno propisanoj zakonom. Zakon ne utvr uje neposredno pravo svih zaposlenih koji rade na poslovima izvr{ewa krivi~nih sankcija da im se sta` osigurawa ra~una sa uve- }anim trajawem, ve} daje ovla{}ewe nadle`nim ministrima da, uz saglasnost Vlade, odrede ona radna mesta i poslove na kojima }e se priznavati sta` osigurawa sa uve}anim trajawem, kao i stepen konkretnog uve}awa ovog sta`a. U pogledu navoda u~enika u postupku o nezakonitosti na~ina i postupka dono{ewa osporenog Pravilnika u odnosu na odredbu ~lana 53. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, Ustavni sud smatra da nisu osnovani, s obzirom da apostrofirana odredba ne ure uje navedeno pitawe, ve} odredba ~lana 56. Zakona. Tako e, po oceni Suda, odredbe Zakona o radu ( Slu`beni glasnik RS, br. 24/05, 61/05 i 101/05) na koje se inicijativom pozivalo i u odnosu na koje je tra`ena ocena zakonitosti osporenih odredaba Pravilnika, nisu od zna~aja za odlu~ivawe, s obzirom da navedeni Zakon ne ure uje pitawe radnih mesta, odnosno poslova na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, ve} prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Polaze}i do toga da su odredbama ~l. 1. do 5. osporenog Pravilnika utvr ena radna mesta, odnosno poslovi na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem u granicama ustavnih i zakonskih ovla{}ewa, i da je postupak dono{ewa osporenog Pravilnika bio sproveden saglasno ~lanu 56. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, te da je Vlada dala saglasnost na taj akt, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za usvajawe predloga i prihvatawe inicijativa u odnosu na ove odredbe Pravilnika. Stoga je Ustavni sud predloge za utvr ivawe neustavnosti i nezakonitosti osporenih odredaba ~l. 1. do 5. Pravilnika odbio, a inicijative, saglasno ~lanu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije prihvatio, kao u ta~ki 2. izreke. Ustavni sud je povodom odredbe ~lana 6. Pravilnika, kojom je bilo propisano da Pravilnik, po dobijawu saglasnosti Vlade, stupa na snagu osmog dana od objavqivawa u Slu`benom glasniku RS, a da se primewuje po~ev od obra~una i isplate plate za mesec decembar godine, odnosno pre wegovog stupawa na snagu, ocenio da je takvo odre ivawe primene propisa suprotno odredbama ~lana 197. Ustava, kojima je utvr eno da zakoni, drugi propisi i op- {ti akti ne mogu imati povratno dejstvo (stav 1), kao i da, izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nala`e op{ti interes utvr en pri dono- {ewu zakona (stav 2). Navedenom odredbom ~lana 6. Pravilnika je upravo bilo propisano povratno dejstvo osporenog akta na rad koji je ve} ostvaren i za vreme ~ijeg obavqawa su va`ili drugi uslovi i prava za odre ene kategorije zaposlenih, kako u pogledu ra~unawa sta`a osigurawa sa uve}anim trajawem, tako i pogledu pripadaju}ih uve}anih plata, nezavisno od toga kada }e zaposlenima zarade za te mesece konkretno biti ispla}ene. Polaze}i od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da odredba ~lana 6. Pravilnika u navedenom delu:... a primewiva}e se po~ev od obra~una i isplate plate za mesec decembar godine, u vreme va`ewa nije bila u saglasnosti s Ustavom, i odlu~io kao u ta~ki 1. izreke. S obzirom na to da je doneo kona~nu odluku, Ustavni sud je odbacio zahteve za obustavu izvr{ewa pojedina~nih akata, odnosno radwi preduzetih na osnovu odredaba osporenog Pravilnika, saglasno odredbi ~lana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Na osnovu izlo`enog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba ~lana 45. ta~. 4) i 14) i ~lana 46. ta~. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu i ~lana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( Slu`beni glasnik RS, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci. áu broj 44/2005 Predsednik Ustavnog suda, dr Bosa Nenadi}, s.r. Na osnovu ~lana 25. ta~ka 6) Statuta Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe ( Slu`beni glasnik RS, br. 31/08 i 37/08 ispravka), Direktor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, donosi RE[EWE o utvr ivawu visine naknade pogrebnih tro{kova za korisnike penzija za januar, februar i mart godine 1. Ovim re{ewem utvr uje se naknada pogrebnih tro- {kova u iznosu od ,00 dinara za korisnike penzija iz kategorije osiguranika zaposlenih; ,00 dinara za korisnike penzija iz kategorije osiguranika samostalnih delatnosti; ,00 dinara za korisnike penzija iz kategorije osiguranika poqoprivrednika. 2. Isplata nov~ane naknade pogrebnih tro{kova po ovom re{ewu vr{i}e se za januar, februar i mart godine. 3. Ovo re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 01 broj /09 U Beogradu, 30 decembra godine Direktor, Slobodan Zdravkovi}, s.r. Na osnovu ~lana 179. stav 1. i ~lana 221. stav 1. ta~ka 1. Zakona o zdravstvenom osigurawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 107/05 i 109/05 ispravka), Upravni odbor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe na sednici odr`anoj 11. decembra godine, doneo je PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima, kriterijumima i merilima za zakqu~ivawe ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvr ivawe naknade za wihov rad za godinu ^lan 1. U Pravilniku o uslovima, kriterijumima i merilima za zakqu~ivawe ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvr ivawe naknade za wihov rad za godinu ( Slu`beni glasnik RS, br. 6/09, 11/09, 24/09, 47/09, 54/09, 59/09, 64/09 i 79/09; u daqem tekstu: Pravilnik) Predra~un sredstava za godinu i Predra~un sredstava ustanovama socijalne za{tite za godinu koji se nalaze u prilogu Pravilnika, zamewuju se novim Predra~unom sredstava za godinu i novim Predra~unom sredstava ustanovama socijalne za{tite za godinu, koji se nalaze u prilogu ovog pravilnika. ^lan 2. U ~lanu 31. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: Izuzetno od odredbi st ovog ~lana, zdravstvene ustanove iz ~lana 28. stav 3. i ~lana 67. ovog pravilnika,

72 72 Broj decembar ugovorenu naknadu za godinu pravdaju dostavqenim fakturama za pru`ene stomatolo{ke usluge. ^lan 3. ^lan 50a mewa se i glasi: Institutima za onkologiju i klini~kim centrima, pored naknade utvr ene Predra~unom sredstava za godinu, obezbe uju se sredstva za tro{kove organizacije rada mobilnog mamografa za rano otkrivawe tumora dojke. Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, pored naknade utvr ene Predra~unom sredstava za godinu, obezbe uju se sredstva za pokri}e tro{kova upu}ivawa zaposlenih u toj zdravstvenoj ustanovi u Zdravstveni centar Kladovo zbog pru`awa usluga zra~ne terapije i sredstva za radioaktivni izotop-cezijum za rad aparata za zra~ewe krvnih derivata. ^lan 4. U ~lanu 67. stav 2. broj: 31., bri{e se. ^lan 5. U ~lanu 79. stav 2. bri{e se. ^lan 6. Ovaj pravilnik, po dobijawu saglasnosti Ministarstva zdravqa, stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 01/2 broj /09 U Beogradu, 11. decembra godine Upravni odbor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Predsednik, dr Rajko Kosanovi}, s.r. PREDRA^UN SREDSTAVA ZA GODINU Iznosi u 000 dinara Naziv ustanove Plate Naknada Ostali Lekovi Krv i Sanitetski Materijal Ishrana Lekovi na Partici- Ukupna tro{kova indirektni u ZU labilni i medicinski za dijalizu bolesnika recept i pacija naknada prevoza tro{kovi produkti potro{ni i i lekovi pomagala umawena za od krvi ugradni za bolesti preko particimaterijal krvi i apoteka paciju krvotvornih organa DZ B TOPOLA DZ M I\O[ DZ SUBOTICA OB SUBOTICA AP SUBOTICA Subotica DZ N BE^EJ DZ SE^AW DZ S CRWA DZ ZREWANIN OB ZREWANIN SP B ZREWANIN AP ZREWANIN Zrewanin DZ ADA DZ KAWI@A DZ N KNE@EVAC DZ ^OKA ZC SENTA ZC KIKINDA SP B N KNE@EVAC AP KIKINDA Kikinda DZ ALIBUNAR DZ B CRKVA DZ KOVA^ICA DZ KOVIN DZ OPOVO DZ PLANDI[TE OB VR[AC âáá-háá/ DZ VR[AC ZC VR[AC á-âá/ ZC PAN^EVO SP B B CRKVA SP B VR[AC SP B KOVIN AP PAN^EVO AP VR[AC Pan~evo DZ APATIN DZ KULA DZ OXACI ZC SOMBOR á - âá DZ SOMBOR âáá - Háá OB SOMBOR âáá - Háá AP SOMBOR Sombor

73 30. decembar Broj DZ BA^ DZ B PALANKA DZ B PETROVAC DZ BEO^IN DZ BE^EJ DZ SRBOBRAN DZ TEMERIN DZ TITEL DZ N SAD ZAVOD ZA HMP N SAD DZ VRBAS OB VRBAS ZZ REUM N SAD ONKOLOGIJA N SAD INST PL BOL N SAD INST KVB N SAD INST ZZ DECE I OML N SAD STOMAT KL N SAD KC N SAD ZZZ RADNIKA N SAD ZZZ STUDENATA N SAD AU N SAD APOTEKA VRBAS Novi Sad DZ IN\IJA DZ PE]INCI DZ RUMA DZ IRIG DZ S PAZOVA DZ [ID DZ S MITROVICA OB S MITROVICA AP S MITROVICA Sr. Mitrovica DZ BOGATI] DZ QUBOVIJA ZC LOZNICA DZ VLADIMIRCI DZ KOCEQEVA DZ [ABAC OB [ABAC AU LOZNICA AU [ABAC [abac DZ UB ZC VAQEVO AU VAQEVO DZ LAJKOVAC Vaqevo ZC SMEDEREVO OB S PALANKA AP S PALANKA AU SMEDEREVO AU VELIKA PLANA DZ V PLANA DZ S PALANKA Smederevo DZ V GRADI[TE ZC PO@AREVAC ZC PETROVAC AU PO@AREVAC Po`arevac DZ KRAGUJEVAC HMP KRAGUJEVAC DZ BATO^INA DZ KNI] DZ LAPOVO DZ RA^A DZ TOPOLA ZC ARAN\ELOVAC ZZZR ZASTAVA KC KRAGUJEVAC

74 74 Broj decembar AU KRAGUJEVAC AP ARAN\ELOVAC Kragujevac DZ DESPOTOVAC DZ SVILAJNAC DZ ]UPRIJA OB ]UPRIJA DZ REKOVAC DZ JAGODINA OP[TA BOLNICA JAGODINA APOTEKA JAGODINA ZC PARA]IN Jagodina ZC BOR DZ MAJDANPEK OB MAJDANPEK ZC NEGOTIN ZC KLADOVO AU BOR Bor DZ BOQEVAC ZC KWA@EVAC ZC ZAJE^AR AU ZAJE^AR Zaje~ar ZC U@ICE AU U@ICE U`ice ZC ^A^AK ZC G MILANOVAC AU ^A^AK AP G MILANOVAC ^a~ak DZ RA[KA ZC N PAZAR ZC KRAQEVO DZ VRWA^KA BAWA SPB VRWA^KA BAWA AU KRAQEVO DZ TUTIN Kraqevo DZ TRSTENIK ZC KRU[EVAC DZ ALEKSANDROVAC DZ VARVARIN DZ ]I]EVAC AU KRU[EVAC DZ BRUS Kru{evac DZ GAXIN HAN DZ DOQEVAC DZ SVRQIG DZ SOKOBAWA DZ NI[ DZ MERO[INA DZ RA@AW ZC ALEKSINAC SP B TOPONICA HMP NI[ ZZZ RADNIKA NI[ ZZZ STUDENATA NI[ ATD NI[ SP B OZREN KC NI[ STOMATOLOGIJA NI[ AU NI[ Ni{ DZ KUR[UMLIJA DZ BLACE

75 30. decembar Broj ZC PROKUPQE AU PROKUPQE Prokupqe DZ BELA PALANKA ZC PIROT DZ BABU[NICA DZ DIMITROVGRAD AU PIROT Pirot DZ BOJNIK DZ LESKOVAC DZ VLASOTINCE DZ MEDVE\A OB LESKOVAC AU LESKOVAC DZ LEBANE Leskovac ZC VRAWE DZ BOSILEGRAD DZ BUJANOVAC DZ PRE[EVO a DZ VLADI^IN HAN ZC SURDULICA SP B SURDULICA AU VRAWE AU BUJANOVAC Vrawe DZ ZVE^AN ZC K MITROVICA AU K. MITROVICA Kos. Mitrovica DZ BARAJEVO DZ VO@DOVAC DZ VRA^AR DZ GROCKA DZ ZVEZDARA DZ ZEMUN DZ LAZAREVAC DZ MLADENOVAC DZ N BGD DZ OBRENOVAC DZ PALILULA DZ RAKOVICA DZ S VENAC DZ SOPOT DZ S GRAD DZ ^UKARICA SP B MLADENOVAC SP B CEREB PARALIZA BGD NEONATOLOGIJA BGD SVETI SAVA BGD HMP BGD GZ KO@NO BGD GZ GERONT ATD BGD NEFRO LAZAREVAC ZZZ STUDENATA BGD ZZZ MUP PROTETIKA BGD NARKOMANIJA BGD GOVORNA PATOL BGD BAWICA BGD LAZA LAZAREVI] BGD KVB DEDIWE MAJKA I DETE BGD MENTALNO BGD ONKOLOGIJA BGD REUMATOLOGIJA BGD ZOTOVI] BGD NEUROPS DECE BGD DE^ KL BGD GAK KBC B KOSA

76 76 Broj decembar KBC D MI[OVI] KBC ZEMUN KBC ZVEZDARA KCS VMA AU BGD Beograd ZC GWILANE AU GWILANE Gwilane DZ GRA^ANICA DZ DOWA GU[TERICA DZ KOSOVO POQE DZ OBILI] DZ [TRPCE KBC PRI[TINA /1 ZC PRIZREN /2 AU PRIZREN /3 DZ DRAGA[ /4 ZC PE] /5 SP B PE] /6 AU PE] /7 ZC \AKOVICA /8 DZ ISTOK /9 ZAVOD RH ISTOK /10 DZ PRI[TINA /11 AU PRI[TINA Gra~anica SVEGA Institut za rehabilitaciju Beograd Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bukovi~ka bawa Aran elovac Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigrad Zaje~ar Specijalna bolnica za progresivne mi{i}ne i neuromi{i}ne bolesti Novi Pazar Specijalna bolnica za le~ewe i rehabilitaciju Merkur Vrwa~ka Bawa Specijalna bolnica za nespecifi~ne plu}ne bolesti Sokobawa Institut za le~ewe i rehabilitaciju Ni{ka bawa, Ni{ SVEGA RH UKUPNO STOMATOLOGIJA BGD á-âá/ SRBIJE SVEGA ZU VAN PMZU PREDRA^UN SREDSTAVA USTANOVAMA SOCIJALNE ZA[TITE ZA PERIOD 1. JANUAR 31. DECEMBAR GODINE u 000 din Red. Socijalna ustanova Ukupna br. naknada GERONTOLO[KI CENTAR SUBOTICA DOM ZA DECU KOLEVKA OTHON STARA MORAVICA Filijala Subotica GERONTOLO[KI CENTAR ZREWANIN DOM ZA STARE I PENZ. NOVI BE^EJ Filijala Zrewanin GERONTOLO[KI CENTAR KAWI@A GERONTOLO[KI CENTAR KIKINDA CENTAR ZA SOC. RAD N. KNE@EVAC DOM ZA STARE MOL Filijala Kikinda GERONTOLO[KI CENTAR PAN^EVO GERONTOLO[KI CENTAR VR[AC DOM ZA LICA OM. U RAZVOJU JABUKA DOM SLEPIH ZBRIWAVAWE PAN^EVO DOM ZA DU[EVNO OBOLELA LICA 1. OKTOBAR STARI LEC Filijala Pan~evo DOM ZA STARE I PENZIONERE APATIN DOM ZA STARE KULA GERONTOLO[KI CENTAR SOMBOR Filijala Sombor

77 30. decembar Broj GERONTOLO[KI CENTAR BA^KA PALANKA GERONTOLO[KI CENTAR BE^EJ GERONTOLO[KI CENTAR NOVI SAD DOM ZA DECU I OMLADINU VETERNIK DOM ZA DU[EVNO OBOLELA LICA ^URUG GERONTOLO[KI CENTAR DOM. ODEQ. VRBAS KUCURA Filijala Novi Sad GERONTOLO[KI CENTAR SREM Filijala Sremska Mitrovica GERONTOLO[KI CENTAR [ABAC DOM ZA STARE U KRUPWU Filijala [abac DOM ZA STARE I PENZIONERE SMEDEREVO Filijala Smederevo SPECIJALNA UST.VELIKI POPOVAC SPECIJALNI ZAVOD ZA DECU I OMLADINU STAMNICA DOMSKO ODEQ. ZA PENZ. I STARA LICA KU^EVO Filijala Po`arevac DOM ZA STARE KRAGUJEVAC ZAVOD ZA ZBRIWAVAWE ODRASLIH MALE P^ELICE Filijala Kragujevac GERONTOLO[KI CENTAR JAGODINA CENTAR ZA SOCIJALNI RAD PARA]IN Filijala Jagodina GERONTOLO[KI CENTAR KWA@EVAC Filijala Zaje~ar CENTAR ZA SOCIJALNI RAD PO@EGA Filijala U`ice GERONTOLO[KI CENTAR M. BAWA DOM ZA LICA OMETENA U RAZVOJU TUTIN Filijala Kraqevo GERONTOLO[KI CENTAR KRU[EVAC CENTAR ZA SOC. RAD SA DOMSKIM ODEQEWEM BRUS Filijala Kru{evac GERONTOLO[KI CENTAR NI[ DOM ZA STARE JELENAC DOM ZA LICA OMETENA U RAZVOJU KULINA Filijala Ni{ DOM ZA SME[TAJ PROKUPQE CENTAR ZA SOCIJALNI RAD BLACE DOM ZA SME[TAJ ODRASLIH I OMETENIH U MENTALNOM RAZVOJU TRBUWE BLACE Filijala Prokupqe DOM ZA STARE DIMITROVGRAD Filijala Pirot GERONTOLO[KI CENTAR LESKOVAC Filijala Leskovac DOM ZA PENZIONERE SURDULICA Filijala Vrawe GERONTOLO[KI CENTAR BEOGRAD CENTAR ZA ZA[TITU ODOJ^ADI I DECE DOM ZA DECU I OMLADINU SREM^ICA CENTAR ZA SME[TAJ DECE I OMLADINE OMETENE U RAZVOJU GERONTOLO[KI CENTAR OBRENOVAC GERONTOLO[KI CENTAR MLADENOVAC DOM ZA ODRASLE I INVALIDNA LICA Filijala Beograd UKUPNO Na osnovu ~lana 160. stav 1. ta~ka 5) Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 34/03, 64/04 US, 84/04 dr. zakon, 85/05, 101/05 dr. zakon, 63/06 US i 05/09) Upravni odbor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, na sednici od 30. novembra godine, doneo je FINANSIJSKI PLAN Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe za godinu OP[TI DEO 1. Ukupni teku}i prihodi i primawa Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe (u daqem tekstu: Fond) za godinu, raspore uju se po vrstama, i to: (u hiqadama dinara) Ekonom- Primawa Iznos ska klasifikacija TEKU]I PRIHODI SOCIJALNI DOPRINOSI Osiguranika zaposlenih Doprinosi za socijalno osigurawe na teret zaposlenih Doprinosi za socijalno osigurawe na teret poslodavca Doprinosi za socijalno osigurawe lica koja obavqaju samostalnu delatnost i nezaposlenih lica Doprinosi za socijalno osigurawe koji se ne mogu razvrstati Osiguranika samostalnih delatnosti Doprinosi za socijalno osigurawe lica koja obavqaju samostalnu delatnost i nezaposlenih lica Doprinosi za socijalno osigurawe koji se ne mogu razvrstati Osiguranika poqoprivrednika Doprinosi za socijalno osigurawe lica koja obavqaju samostalnu delatnost i nezaposlenih lica Doprinosi za socijalno osigurawe koji se ne mogu razvrstati DONACIJE I TRANSFERI TRANSFERI OD DRUGIH NIVOA VLASTI Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa Transferi Ministarstva finansija Osiguranika zaposlenih Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike zaposlene za pokri}e penzija dotacije Osiguranika poqoprivrednika Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike poqoprivrednike za pokri}e penzija dotacije Transferi Ministarstva rada i socijalne politike Osiguranika zaposlenih Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike zaposlene za prava ostvarena pod posebnim saveznim propisima Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike zaposlene za prava ostvarena pod posebnim republi~kim propisima Teku}i transferi po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih za pokri}e razlike do najni`eg iznosa penzije utvr ene u ~lanu 76. i ~lanu 207. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu Osiguranika samostalnih delatnosti Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike samostalnih delatnosti za prava ostvarena pod posebnim propisima Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike samostalnih delatnosti za pokri}e razlike do najni`eg iznosa penzije utvr ene u ~lanu 76. i ~lanu 207. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu Osiguranika poqoprivrednika Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist Republi~kog fonda za PIO za osiguranike poqoprivrednike za prava ostvarena pod posebnim propisima Doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe poqoprivrednika za pokri}e razlike do najni`eg iznosa penzije saglasno ~lanu 76. i ~lanu 207. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu DRUGI PRIHODI PRIHODI OD IMOVINE Kamate Kamate na sredstva organizacija obaveznog socijalnog osigurawa Dividende Dividende organizacija obaveznog socijalnog osigurawa

78 78 Broj decembar PRIHODI OD PRODAJE DOBARA I USLUGA Prihodi od zakupa od strane tr`i{nih organizacija u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa ME[OVITI I NEODRE\ENI PRIHODI Me{oviti i neodre eni prihodi u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa MEMORANDUMSKE STAVKE ZA REFUNDACIJU RASHODA MEMORANDUMSKE STAVKE ZA REFUNDACIJU RASHODA Memorandumske stavke za refundaciju rashoda TRANSFERI IZME\U BUXETSKIH KORISNIKA NA ISTOM NIVOU Transferi izme u organizacija obaveznog socijalnog osigurawa Osiguranika zaposlenih Doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe nezaposlenih koji upla}uje Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih koji primaju naknadu za vreme privremene spre~enosti za rad (bolovawe) po propisima o zdravstvenom osigurawu, koji upla}uje Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe Doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe koji pla}a Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe po ~lanu 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigurawe Osiguranika samostalnih delatnosti Doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe za lica koja su prestala da obavqaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju pravo na nov~anu naknadu prema propisima o radu i zapo{qavawu Doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe za fizi~ka lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavqaju privrednu i drugu delatnost kao osnovno zanimawe dok primaju naknadu za vreme privremene spre~enosti za rad (bolovawe) po propisima o zdravstvenom osigurawu koju pla}a Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe ili dok su na porodiqskom odsustvu PRIMAWA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE PRIMAWA OD PRODAJE OSNOVNIH SREDSTAVA PRIMAWA OD PRODAJE NEPOKRETNOSTI Primawa od prodaje nepokretnosti u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa PRIMAWA OD PRODAJE POKRETNE IMOVINE Primawa od prodaje pokretnih stvari u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa PRIMAWA OD ZADU@IVAWA I PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE PRIMAWA OD PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE PRIMAWA OD PRODAJE DOMA]E FINANSIJSKE IMOVINE Primawa od otplate kredita datih doma}im javnim nefinansijskim institucijama Primawa od otplate kredita datih doma}im javnim nefinansijskim institucijama u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa Primawa od otplate kredita datih fizi~kim licima i doma}instvima u zemqi Primawa od otplate kredita datih doma}instvima u zemqi u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa Primawa od prodaje doma}ih akcija i ostalog kapitala Primawa od prodaje doma}ih akcija i ostalog kapitala u korist organizacija obaveznog socijalnog osigurawa UKUPNI PRIHODI I PRIMAWA klasa 7, 8 i Ukupni teku}i rashodi i izdaci Fonda za godinu, utvr uju se u slede}im iznosima, i to: (u hiqadama dinara) Ekonom- Izdaci Iznos ska klasifikacija TEKU]I RASHODI RASHODI ZA ZAPOSLENE Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) Socijalni doprinosi na teret poslodavca Naknade u naturi Socijalna davawa zaposlenima Naknade tro{kova za zaposlene Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi KORI[]EWE USLUGA I ROBA Stalni tro{kovi Tro{kovi putovawa Usluge po ugovoru Specijalizovane usluge Teku}e popravke i odr`avawe Materijal OTPLATA KAMATA I PRATE]I TRO[KOVI ZADU@IVAWA Otplata doma}ih kamata Prate}i tro{kovi zadu`ivawa SOCIJALNO OSIGURAWE I SOCIJALNA ZA[TITA PRAVA IZ SOCIJALNOG OSIGURAWA (ORGANIZACIJE OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURAWA) Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Prava iz socijalnog osigurawa koja se ispla}uju neposredno doma}instvima Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Prava iz socijalnog osigurawa koja se ispla}uju neposredno pru`aocima usluga Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Transferi drugim organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa za doprinose za osigurawe Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika OSTALI RASHODI Dotacije nevladinim organizacijama Porezi, obavezne takse i kazne Nov~ane kazne i penali po re{ewu sudova Naknada {tete za povrede ili {tetu nanetu od strane dr`avnih organa IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU OSNOVNA SREDSTVA Zgrade i gra evinski objekti Ma{ine i oprema Ostale nekretnine i oprema Nematerijalna imovina IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE OTPLATA GLAVNICE Otplata glavnice doma}im kreditorima NABAVKA FINANSIJSKE IMOVINE Nabavka doma}e finansijske imovine UKUPNI RASHODI I IZDACI klase 4, 5 i POSEBAN DEO 3. Ukupni teku}i rashodi i izdaci Fonda prikazani u okviru op{teg dela po vrstama koje su karakteristi~ne za Fond: (u hiqadama dinara) Ekonom- Izdaci Iznos ska klasifikacija TEKU]I RASHODI RASHODI ZA ZAPOSLENE Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) Socijalni doprinosi na teret poslodavca Naknade u naturi Socijalna davawa zaposlenima Naknade tro{kova za zaposlene Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi KORI[]EWE USLUGA I ROBA Stalni tro{kovi Tro{kovi putovawa Usluge po ugovoru Specijalizovane usluge Teku}e popravke i odr`avawe Materijal

79 30. decembar Broj OTPLATA KAMATA I PRATE]I TRO[KOVI ZADU@IVAWA Otplata doma}ih kamata Prate}i tro{kovi zadu`ivawa SOCIJALNO OSIGURAWE I SOCIJALNA ZA[TITA PRAVA IZ SOCIJALNOG OSIGURAWA (ORGANIZACIJE OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURAWA) Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Prava iz socijalnog osigurawa koja se ispla}uju neposredno doma}instvima Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Osnovne penzije Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Nega i pomo} penzionera Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Telesno o{te}ewe penzionera Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Naknada za skra}eno radno vreme za invalide áá kategorije Osiguranika zaposlenih Privremena naknada zarade od dana nastajawa invalidnosti do zapo{qavawa na drugo odgovaraju}e mesto Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Naknade za telesno o{te}ewe Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Naknade za invalide ááá kategorije Osiguranika zaposlenih Nega i pomo} osiguranika Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Pogrebni tro{kovi Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Ostala prava ispla}ena neposredno doma}instvima Prava iz socijalnog osigurawa koja se ispla}uju neposredno pru`aocima usluga Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Pomagala i naprave Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti 300 Osiguranika poqoprivrednika Tro{kovi sme{taja penzionera u domove za stare Osiguranika zaposlenih Usluge rehabilitacije i rekreacije Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Transferi drugim organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa za doprinose za osigurawe Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Transferi Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe za doprinose za osigurawe Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Transferi Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe za doprinose za osigurawe Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti Osiguranika poqoprivrednika Transferi za zdravstveno osigurawe invalida áá i ááá kategorije Osiguranika zaposlenih Transferi Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe za naknade zarada od dana invalidnosti do dana pravosna`nosti re{ewa Osiguranika zaposlenih Osiguranika samostalnih delatnosti OSTALI RASHODI Dotacije nevladinim organizacijama Porezi, obavezne takse i kazne Nov~ane kazne i penali po re{ewu sudova Naknada {tete za povrede ili {tetu nanetu od strane dr`avnih organa IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU OSNOVNA SREDSTVA Zgrade i gra evinski objekti Ma{ine i oprema Ostale nekretnine i oprema Nematerijalna imovina IZDACI ZA OTPLATU GLAVNICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE OTPLATA GLAVNICE Otplata glavnice doma}im kreditorima NABAVKA FINANSIJSKE IMOVINE Nabavka doma}e finansijske imovine UKUPNI RASHODI I IZDACI klase 4, 5 i Direktor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe mo`e izvr{iti preusmeravawe aproprijacija odobrenih na ime rashoda u iznosu do 5% vrednosti aproprijacije. 5. Finansijski plan, po dobijawu saglasnosti Narodne skup{tine Republike Srbije, objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 08/5 broj /50 U Beogradu, 30. novembra godine Upravni odbor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe Predsednik, prof. dr Miladin Kova~evi}, s.r.

80 80 Broj decembar ЈП СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК 196 ГОДИНА У СЛУЖБИ ГРАЂАНА И ПРИВРЕДЕ Будите на извору проверених и поузданих информација о усвојеним законима, одлукама и осталим прописима Народне скупштине и Владе Републике Србије! Претплата на Просветни гласник у новој години по старој цени Штампано издање цена годишње претплате за један примерак: ,00 РСД Електронско издање цена годишње претплате за једну приступну шифру: ,00 РСД ИЗАБЕРИТЕ НАЈПОВОЉНИЈУ КОМБИНАЦИЈУ К1 Претплата на штампано и електронско издање Службеног гласника РС по цени од ,00 РСД и ПОКЛОН: издање часописа ЗИП за годину К2 Претплата на штампано издање Службеног гласника РС и Просветног гласника по цени од ,00 РСД и ПОКЛОН: издање часописа ЗИП за годину К3 Претплата на електронско издање Службеног гласника РС и Просветног гласника по цени од ,00 РСД и ПОКЛОН: издање часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА за годину К4 Претплата на штампано и електронско издање Просветног гласника по цени од ,00 РСД за годину К5 Претплата на штампана и електронска издања издање Службеног гласника РС и Просветног гласника по цени од ,00 РСД и ПОКЛОН: издања часописа ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА и ЗИП за годину Претплата на Службени гласник Републике Србије за годину Штампано издање цена годишње претплате за један примерак је ,00 РСД Електронско издање цена годишње претплате за једну приступну шифру је ,00 РСД За уплате до попуст 7,5% цена годишње претплате за један примерак штампаног издања Службеног гласника РС : ,00 РСД НОВО ЗА ПРЕТПЛАТНИКЕ! Од 1. јануара КОРИСНИЧКИ СЕРВИС Службеног гласника биће вам на услузи позивом на тел.: 011/ или преко електронске поште servis@slglasnik.com. ОДЕЉЕЊЕ ПРЕТПЛАТЕ ЈП Службени гласник, Јована Ристића 1, тел.: , , , факс: , , и-мејл: pretplata@slglasnik.com, Izdava~ JAVNO PREDUZE]E SLU@BENI GLASNIK" Beograd, Kraqa Milutina 27 Direktor i glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilovi} ]orac, zamenik urednika Qiqana Golubovi}, urednik oglasa Goranka Svilar Tehni~ki urednici Igor \or evi} i Sini{a Orsi} Tel.: Redakcija i ; Oglasi i ; Pretplata i ; Prodaja , faks (PIB: SR ) (MATI^NI BROJ: ) (TEKU]I RA^UN: ) [tampa: JP Slu`beni glasnik, [tamparija Glasnik, Lazareva~ki drum 13 15

81 Beograd, 30. decembar Godina LHâ broj 112 JAVNE NABAVKE Dobra 2 Radovi 9 Obave{tewa 12 Izmene i dopune 48 Ispravke 48