DIJETETSKI SUPLEMENTI ZA MRŠAVLJENJE

Transcription

1 UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA FARMACEUTSKI FAKULTET, NOVI SAD DIJETETSKI SUPLEMENTI ZA MRŠAVLJENJE - DIPLOMSKI RAD - mentor doc. dr spec. Suzana Miljković kandidat Mina Ostojić NOVI SAD, GODINA

2 Zahvalnica Ovom prilikom želela bih da se zahvalim mentoru doc. dr Suzani Miljković na dobroj volji, korisnim savetima i stručnom znanju koje je podelila sa mnom prilikom izrade diplomskog rada. Dodatno se zahvaljujem dragim profesorima i asistentima kao i kolegama sa Fakulteta koji su mi pružali moralnu podršku i studiranje učinili lepšim. Najiskrenije reči zahvalnosti upućujem mojoj porodici na bezrezervnoj podršci i pomoći koju su mi pružali u svakom trenutku tokom trajanja studija kao i prijateljima koji su verovali u moj uspeh. Veliko Hvala dugujem i dragim sugrađankama Beograda, koje su svojim učestvovanjem omogućile i pomogle realizaciju ispitivanja. Mina Ostojić

3 Sadrţaj 1. Uvod Opšti deo ANTROPOMETRIJSKA MERENJA Body Mass Index (BMI) Merenje obima struka UZROCI GOJAZNOSTI VRSTE GOJAZNOSTI GOJAZNOST KAO FAKTOR RIZIKA Bolesti kao posledice gojaznosti MOGUĆNOST ZA SMANJENJE TELESNE MASE Terapija- lekovi Dodaci ishrani dijetetski suplementi BILJKE KOJE SE NALAZE U SUPLEMENTIMA ZA MRŠAVLJENJE Artiĉoka (Cynara Scolymus) Sena (Cassia angustifolia) Krušina (Rhamnus frangula) Matiĉnjak (Melissa officinalis) Jabukovo sirće Glukomanan (Amorphophallus konjac) Guar guma (Cyamopsis tetragonolobus) Kalcijum Vitamin C Vitamin D Kofein Ekstrakt zelenog ĉaja (Camellia Sinensis) Gorka pomorandţa (Citrus aurantium) Eksperimentalni deo Ciljevi istraţivanja Zadaci istraţivanja Materijal i metode Rezultati i diskusija DISKUSIJA Zakljuĉak... 33

4 6. Prilog Skraćenice Literatura Biografija... 44

5 1. UVOD Ako se brinete za svoje telo, vaše telo će se brinuti za vas. P. Volk Svedoci smo sve brţeg naĉina ţivota koji XXI vek nosi sa sobom. Kad je u pitanju ishrana, u velikom broju sluĉajeva, porodiĉni kuvani obroci se zamenjuju brzom, obilnom, jeftinom i lako dostupnom hranom za poneti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nudi veliki broj publikacija u cilju promovisanja zdravog naĉina ţivota. Preporuĉuje povećanu upotrebu voća i povrća (najmanje 400 g dnevno), ishranu baziranu na namirnicama biljnog porekla, korišćenje mleka i mleĉnih proizvoda (kefir, kiselo mleko, jogurt i sir) sa niskim sadrţajem masti. Sve namirnice treba da budu spremljene na bezbedan i higijenski naĉin (kuvanje na pari, spremanje u mikrotalasnoj da bi se smanjila koliĉina masnoće). Umesto masnog mesa i mesnih preraċevina, u ishranu uvrstiti: mahunarke, ribu, ţivinu ili posno meso. Potrebno je kontrolisati unos masti (ne više od 30% od dnevnog unosa) i zasićene masti zameniti nezasićenim. U svakodnevnoj ishrani neophodno je koristiti namirnice sa niskim sadrţajem šećera i ograniĉiti unos zaslaċenih napitaka i slatkiša. Ukupan unos soli ne bi trebalo biti veći od jedne kašiĉice (5 g) dnevno (1). Treba ograniĉiti unos alkohola, izbegavati duvanski dim i stresne situacije. Redovni zdravstveni pregledi i kontrola krvnog pritiska su neophodni da bi se na vreme otkrile i leĉile bolesti u najranijoj fazi (2). Kancelarijski i drugi poslovi koji zahtevaju da većinu posla tokom radnog vremena ljudi obavljaju sedeći, doveo je do toga da se nesvesno unosi više kalorija nego što se potroši usled nedostatka fiziĉke aktivnosti. Zato, da bi se smanjio rizik od nastanka bolesti neophodna je svakodnevna fiziĉka aktivnost i odrţavanje adekvatne telesne teţine (indeks telesne mase; ITM 18,5-25; 2). Kako je svest o posledicama gojaznosti sve veća, ali i potreba za idealnom linijom traţe se naĉini da se smanji apetit i ograniĉi unos hrane, kao i to da se postigne brz gubitak kilograma. Mogućnosti su razne: hirurške intervencije, restriktivne dijete, fiziĉka aktivnost ali i dodaci ishrani. Na trţištu već postoje brojni preparati koji su namenjeni upravo osobama koje to pokušavaju da urade, a aktivni sastojci i mehanizmi njihovog delovanja su razliĉiti. Opravdanost primene i koliko su realna oĉekivanja u njihove efekte zavisi od mnogo faktora i to će se u ovom radu razmatrati. 1

6 2. OPŠTI DEO Gojaznost se najjednostavnije moţe definisati kao hroniĉno oboljenje koje karakteriše preveliko nagomilavanje masnog tkiva u organizmu (3). Razvoj ovog oboljenja se moţe uspešno spreĉiti promenom ţivotnih navika (4). Danas, u XXI veku, borba protiv gojaznosti predstavlja veliki izazov celokupnom zdravstvenom sistemu kako u svetu tako i kod nas jer je broj gojaznih u stalnom porastu. Prema SZO, gojaznost je nezarazna bolest koja je poprimila epidemijske razmere na globalnom nivou (4). Jedna od publikacija SZO iz godine ukazuje da je tad na svetu bilo više od milijardu ljudi sa prekomernom teţinom i više od 300 miliona gojaznih (5). Do godine broj predgojaznih odraslih ljudi se povećao skoro duplo i brojao je 1,9 milijardu dok se i broj gojaznih udvostruĉio na 600 miliona (6). Medicinski troškovi za leĉenje gojaznosti su godinu dana pre toga, godine iznosili oko 100 milijardi dolara po saopštenju Ameriĉkog udruţenja za problem gojaznosti (7) godine ta cifra se povećala na 147 milijardu dolara (8) Antropometrijska merenja Antropometrija je brza i bezbolna metoda koja podrazumeva merenje visine, teţine, obima struka, debljine koţnog nabora, merenje obima nadlaktice, ITM, kao i procenat masti u telu. Ovo su neka od merenja koja se rade u cilju prikupljanja podataka o koliĉini masnog tkiva i njegove raspodele u organizmu. Cilj je da se utvrdi stepen zdravlja kao i rizik od oboljevanja (9). Neka od ovih merenja će biti detaljnije objašnjena Body Mass Index (BMI) Merenje BMI predstavlja brz i jeftin naĉin za primarnu klasifikaciju stepena uhranjenosti (10). Predstavlja meċunarodno prihvaćeni parametar gojaznosti (11). Izraĉunava se kao koliĉnik telesne mase (kg) i kvadrata telesne visine (m 2 ) (4). BMI = TM (kg) / TV (m 2 ) Ukoliko je BMI veći ili jednak 30 kg/m 2 osoba se definiše kao gojazna (4). 2

7 Tabela Kategorije BMI (4) Kategorija uhranjenosti BMI Normalna uhranjenost 18,5-24,9 Predgojaznost 25-29,9 Gojaznost 30 Ukoliko je, na osnovu gore navedene formule, izraĉunata vrednost BMI manja od 18,5, osoba se definiše kao pothranjena (4). Iako ima ulogu u odreċivanju prevalencije gojaznosti odreċene populacije (4), ovom metodom nije moguće detektovati razliku izmeċu mišićne i masne mase (4) pa moţe doći do toga da se ljudi koji se bave sportom i imaju mišiće klasifikuju kao osobe sa prekomernom teţinom iako ne pripadaju toj kategoriji (10) Merenje obima struka Merenje obima struka predstavlja jednostavan naĉin da se ustanovi postojanje rizika po zdravlje nezavisno od indeksa telesne mase ĉak i meċu ţenama normalne teţine (12). Merenje obima struka je naĉin kojim se vrši procena viscelarne (centralne) gojaznosti (13). Kad je reĉ o viscelarnoj gojaznosti, intraabdominalno masno tkivo svojim dejstvom dovodi do oslobaċanja medijatora inflamacije i masnih kiselina što rezultuje povećanjem nivoa triglicerida, glukoze u krvi kao i povećanjem krvnog pritiska (14). Što je veći obim struka, veći je i rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti kao i nekih vrsta kancera (15). Muškarci koji ima obim struka veći od 94 cm i ţene veći od 80 cm klasifikovani su ovom metodom kao predgojazni i nalaze se u povećanom zdravstvenom riziku. Ovim merenjem dobijeni podaci koji pokazuju da je obim struka veći od 102 cm kod muškaraca, odnosno veći od 88 cm kod ţena, klasifikuju ih u kategoriju gojaznih ljudi sa velikim zdravstvenim rizikom (16). Ovi podaci su prikazani u Tabeli

8 Tabela Klasifikacija gojaznosti i zdravstvenog rizika na osnovu obima struka Pol Ţenski Obim struka (cm) Stepen uhranjenosti Predgojaznost Gojaznost Zdravstveni rizik Povećan Visok Muški Predgojaznost Gojaznost Povećan Visok 2.2. Uzroci gojaznosti Mogući uzroci razvoja gojaznosti (17) : prehrambene navike: ishrana bazirana na velikom unosu soli, šećera i masti uz izostanak namirnica bogatih biljnim vlaknima. nedostatak fiziĉke aktivnosti: sedentarni naĉin ţivljenja metaboliĉki poremećaji genetska predispozicija trudnoća i menopauza lekovi psihološki faktor: nezadovoljni i usamljeni ljudi ĉesto utehu traţe u hrani a neretko pribegavaju i duvanu i alkoholu. Anksioznost pa ĉak i depresija su stanja koja prate i dodatno oteţavaju problem. 4

9 2.3. Vrste gojaznosti Postoji nekoliko klasifikacija gojaznosti. Prema distribuciji masti se razlikuju: Slika 1. Tipovi gojaznosti (18) Gojaznost oblika kruške karakteriše akumulacija viška masti u potkoţnom tkivu donjih ekstremiteta, oko karlice i na butinama. Ovaj tip gojaznosti predstavlja faktor rizika za oteţano kretanje, respiratornu insuficijenciju i za insuficijenciju venske cirkulacije (19). Iako je karakteristiĉan za oba pola, ovaj tip gojaznosti više pogaċa ţensku populaciju (16). Gojaznost oblika jabuke karakteriše akumulacija viška masti u predelu grudnog koša i abdomena (19). Distribucija telesne masti kod ovog tipa gojaznosti je povezana sa povećanom otpornošću na insulin (20). Ovaj tip gojaznosti iako karakteristiĉan za muškarce ĉest je i kod ţena. Moţe se javiti posle poroċaja, oko menopauze zbog poremećaja rada štitne ţlezde ili kod onih ţena koje su na hormonskoj terapiji (16). Centralna gojaznost predstavlja faktor rizika za razvoj bolesti kardiovaskularnog sistema (KVS) i dijabetes tip 2 usled visokog holesterola (21). 5

10 2.4. Gojaznost kao faktor rizika Nekoliko udruţenih faktora kao što su, nepravilan naĉin ishrane, odsustvo bavljenja sportom, kao i loše ţivotne navike, mogu dovesti do pojave gojaznosti klasifikovane povećanim obimom struka ili/i povećanim indeksom telesne mase, koja dalje predstavlja faktor rizika za razliĉita oboljenja (22). Evropske smernice o upravljanju gojaznosti kod odraslih navode da su gojaznost i prekomerna teţina u najvećem broju sluĉajeva (80%), odgovorni za pojavu dijabetesa tipa 2, da su krivi za oko 55% sluĉajeva pojave hipertenzije i 35% pojave ishemijskih bolesti srca kod odraslih Evropljana (23). Gojaznost udruţena sa hipertenzijom pogoduje razvoju bolesti KVS, kombinacijom više faktora (neki od tih faktora su: zadrţavanje Na, povećanje simpatikusne aktivnosti nervnog sistema, promene na nivou renin-angiotenzin sistema, povećanje volumena krvi, povećanje vaskularnog otpora, insulinska rezistencija). Smanjenje vaskularnog otpora kao i smanjena aktivacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) povezani su sa gubitkom teţine (10) Bolesti kao posledice gojaznosti Pribliţavanjem srednjem dobu, mišićna masa postaje ugroţena, mnoge hroniĉne bolesti koje su povezane sa viškom kilograma se tad javljaju (22, 24): dijabetes tip 2 bolesti srca moţdani udar osteoartritis apneja odreċeni kanceri-dojke, prostate, debelog creva, endometrijuma Mogućnost za smanjenje telesne mase U SAD drugi vodeći uzrok smrti jeste gojaznost. To ne bi smelo da se dešava jer se gojaznost moţe uspešno spreĉiti (22). Akumulacija masnog tkiva koja dovodi do povećanja telesne mase za oko 20% definiše gojaznost (16). 6

11 Terapija- lekovi Usled nezadovoljavajućih rezultata osoba na restrikcijskom reţimu ishrane udruţenih sa fiziĉkom aktivnošću, rešenje se traţi u farmakoterapiji (10). Food and Drug Administration (FDA) je odobrila upotrebu lekova za mršavljenje kao deo programa, kod osoba koje su na redukovanom reţimu ishrane i koje su fiziĉki aktivne a imaju BMI jednak ili veći od 30, uz odsustvo faktora rizika od bolesti kao i kod osoba sa BMI ± 27 sa prisutnim faktorima rizika udruţenim sa gojaznošću (10). Osnovni cilj uspešnog leĉenja jeste smanjenje teţine za oko 10%. Prvi korak podrazumeva odrţavanje nove smanjene telesne mase tokom duţeg perioda ili spreĉavanje daljeg dobijanja kilograma. Posle 6 uspešnih meseci odrţavanja linije, moţe se raditi na daljoj redukciji viška (10). To se moţe postići povećanjem fiziĉke aktivnosti ili postepenim smanjenjem unosa kalorija. Mnoga istraţivanja su pokazala da je brzo mršavljenje pratilo i brzo vraćanje kilograma. Velika greška ljudi na tretmanu leĉenja gojaznosti jeste što kad postignu ţeljeni rezultat bez fiziĉke aktivnosti i promenjenog reţima ishrane tokom duţeg perioda, vraćaju kilograme na staro. Što se duţe odrţava telesna masa, to je veća šansa za uspeh u postizanju ţeljene telesne teţine. Borba protiv gojaznosti zahteva stalna istraţivanja i nova uĉenja. Ĉinjenica je da se konstantno radi na proverama bezbednosti i efikasnosti lekova a to pokazuje i povlaĉenje odreċenih sa trţišta. Orlistat je lek protiv gojaznosti sa perifernim delovanjem. U našoj zemlji je registrovan kao Xenical. Deluje tako što blokira da se iz gastrointestinalnog (GI) trakta resorbuju masti i kao inhibitor pankreasne lipaze. Koristi se za leĉenje osoba koje imaju više udruţenih faktora kao sto su ITM 30 kg/m 2, dijabetes, hipertenzija. Od neţeljenih dejstava moguća je pojava masne stolice, gasova, abdominalnog bola (25) kao i smanjena apsorpcija liposolubilnih vitamin i drugih supstanci. Sibutramin je lek sa centralnim dejstvom protiv gojaznosti, u našoj zemlji je bio registrovan kao Reductil. Evropska agencija za lekove godine je na osnovu istraţivanja o bezbednosti i efikasnosti donela saopštenje o njegovom povlaĉenju zbog većeg rizika od KVS problema nego koristi (26). 7

12 Neki od lekova za leĉenje gojaznosti koji su bili odobreni od stane FDA, objavljeni su godine u kliniĉkim smernicama Farmakološki i hirurški tretman gojaznosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prikazani su u tabeli (27). Tabela Lekovi koji se koriste za lečenje gojaznosti (27) Lek Mehanizam dejstva Neţeljeno dejstvo Sibutramin* Smanjenje apetita: inhibicija ponovnog unosa noradrenalina i serotonina Ubrzan srĉani rad, povećanje krvnog pritiska, nervoza, nesanica Dietilpropion* Smanjenje apetita: Tahikardija, nesanica, simpatomimetiĉki amini Orlistat* Inhibitor lipaze, smanjena resorpcija masti Dijareja, nadimanje, gasovi, abdominalni bol Fentermin* Smanjenje apetita: simpatomimetiĉki amini Kardiovaskularne i gastrointestinalne tegobe * Approved by the U.S. Food and Drug Administration for weight loss. Drug Enforcement Administration schedule IV Dodaci ishrani dijetetski suplementi Dijetetski suplementi su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i ne mogu se koristiti kao njena zamena. Predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa nutritivnim ili fiziološkom efektom, pojedinaĉno ili u kombinaciji. Prema monografijama Evropske agencije za lekove (European Medicines Agency; EMA) dnevna doza dijetetskog suplementa koji sadrţi biljke, biljne sirovine i sastojke izolovane iz biljaka treba da bude veća od 15% i manja od 65% u odnosu na terapijsku dnevnu dozu te biljne sirovine ili preparata. Dodaci ishrani se u prometu nalaze u doziranim oblicima (kapsule, tablete, kesice praška, ampule teĉnosti, boĉice za doziranje u kapima; 28). 8

13 2.6. Biljke koje se nalaze u suplementima za mršavljenje Efikasnost dijetetskih suplemenata za mršavljenje je individualna i zavisi od više faktora. Danas na trţištu postoji veliki broj preparata sa razliĉitim glavnim aktivnim komponentama. Ne mora da znaĉi ako je jedna osoba smršala prilikom upotrebe odreċenog preparata da će i druga osoba uzimanjem istog postići ţeljene efekte. Pregled ponude na trţištu, ukazuje na postojanje široke lepeze izbora suplemenata za mršavljenje uz stalno pojavljivanje novih preparata koji sadrţe kombinaciju biljaka, vitamina i minerala. Trenutno aktuelni suplementi sadrţe neke od sledećih sastojaka: Ekstrakt zelenog ĉaja Artiĉoka Kofein Jabukovo sirće Glukomanan Kalcijum Vitamin C Vitamin D Gorka pomorandţa Guar guma List sene Matiĉnjak Kora krušine 9

14 Artiĉoka (Cynara Scolymus) Artiĉoka je jedna od najstarije gajenih biljaka poreklom iz Severne Afrike, Juţne Evrope i Kanarskih ostrva (29). Listovi ove biljke sadrţe mnoge komponente ukljuĉujući i cinarin i hlorogensku kiselinu koje su najvećim delom odgovorne za hepatoprotektivnu i antiinflamatornu aktivnost artiĉoke (30). Indikacija: kod povišenog holesterola Doza: mg dnevno u 2 do 3 podeljene doze. Mogu se, takoċe, koristiti proizvodi koji sadrţe mg aktivnog sastojka cinarin. Kontraindikacije: artiĉoka se ne sme koristiti kod trudnica i dojilja. Korišćenje artiĉoke moţe pogoršati opstrukciju ţuĉnih puteva povećavajući protok ţuĉi. Artiĉoka moţe izazvati alergijsku reakciju kod ljudi koji su osetljivi na porodice Asteraceae / Compositae. Tu spadaju ambrozija, hrizantema, neven, bela rada i mnoge druge biljke. Upozorenje: Ako postoji alergija, potrebna je opreznost i konsultacija sa lekarom pre uzimanja dijetetskih suplemenata koji sadrţe artiĉoku (31) Sena (Cassia angustifolia) Ţbunasta biljka, raste na podruĉju Afrike i Azije. Aktivne komponente lista sene, senozidi A i B, imaju laksativno dejstvo. Ĉaj se koristi za regulaciju probave i spreĉavanje creva da usporeno rade (32). Sena je verovatno bezbedna za većinu odraslih i za decu stariju od 2 godine kada se uzima u kraćem vremenskom intervalu. Doziranje: uobiĉajena doza kod opstipacije kod odraslih i dece starije 12 godina je 17,2 mg dnevno. Ne uzimati više od 34,4 mg dnevno. Neţeljeni efekti: sena moţe izazvati nelagodnost u ţelucu, grĉeve i dijareju. Ne sme se uzimati dugoroĉno (ne više od 2 nedelje) ili u visokim dozama. Duţa primena moţe onemogućiti normalno funkcionisanje creva i zavisnost od laksativa. Dugoroĉna upotreba moţe promeniti koliĉinu ili ravnoteţu elektrolita i moţe doći do poremećaja rada srca, mišićne slabosti, oštećenja jetre i drugih štetnih efekata. Kontraindikacije: verovatno je bezbedna tokom trudnoće i dojenja ukoliko se kratkoroĉno koristi. Prekomerna upotreba moţe dovesti do nedostatka kalijuma, disbalansa elektrolita, dehidracije, dijareje ili gubitka stolice. Senu ne smeju koristiti osobe koje imaju abdominalni bol, Kronovu bolest, ulcerozni kolitis, zapaljenje ţeluca ili hemoroide (33). 10

15 Krušina (Rhamnus frangula) Krušina raste na vlaţnom staništu. Kod nas se moţe naći pored Dunava (32). Krušina je bezbedna za većinu odraslih kada se oralno uzima tokom 8-10 dana (33). Upotreba treba da bude pre spavanja ili u dve podeljene doze, jedna ujutru a druga uveĉe pred spavanje. Kora krušine se koristi kao laksativ. Preporuka za njenu konzumaciju jeste kod hroniĉne opstipacije (32). Doziranje: pojedinaĉna doza predstavlja 0,5-2,5 grama suve kore. Neţeljeni efekti: duţa primena moţe da izazove: nizak nivo kalijuma, srĉane probleme, stomaĉne probleme, mišićnu slabost i krv u urinu. Sveţa kora moţe izazvati povraćanje. Upozorenje: Potrebno je koristiti proizvod ĉija kora je najmanje stara godinu dana ili je obraċena toplotom. Kontraindikacije: tokom trudnoće i dojenja je potrebno izbegavati suplemente koji sadrţe senu. Deca ispod 12 godina ne bi smeli da koriste senu. Laksativni efekat sene moţe pogoršati dijareju. Sena se ne sme koristiti kod: opstrukcije creva, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa ili sindroma iritabilnog creva (IBS). Interakcije: sa digoksinom, varfarinom i diureticima (33) Matiĉnjak (Melissa officinalis) Višegodišnja biljka, raste kako na Mediteranskom tlu tako i na tlu Bliskog Istoka. Bezbedan je za korišćenje tokom 4 meseca (34). Koristi se u leĉenju mnogih tegoba. Povoljno utiĉe na nervni sistem, ublaţava stres i napetost, smanjuje depresiju, migrenu, pozitivne efekte pokazuje i kod problema sa nesanicom kao i kod problema sa probavom, muĉninom, menstrualnim grĉevima (32). Neţeljena dejstva: muĉnina, povraćanje, abdominalni bol i vrtoglavica. Interakcije: sa sedativima moţe izazvati aditivni efekat (35) Jabukovo sirće Istraţivanja pokazuju da su ţene u Severnoj Africi koristile jabukovo sirće generacijama za smanjenje telesne mase (36). Pristalice jabukovog sirćeta tvrde da prilikom upotrebe suplementa pre obroka dolazi do smanjenja apetita kao i do sagorevanja masti, smanjenja holesterola i triglicerida. MeĊutim efikasnost jabukovog sirćeta za redukciju telesne teţine je diskutabilna jer nema dovoljno validnih nauĉnih dokaza (37). 11

16 Nedovoljno se zna o bezbednosti korišćenja jabukovog sirćeta tokom trudnoće i dojenja. Interakcije: jabukovo sirće moţe da snizi nivo šećera u krvi kod osoba koje imaju dijabetes. Zato je potrebno pratiti nivo šećera u krvi. Konzumiranje veće koliĉine jabukovog sirćeta nije pouzdano i dugoroĉno moţe dovesti do niskog nivoa kalijuma. Nizak nivo kalijuma povećava neţeljena dejstva digoksina (38). Biljni delovi namirnica otporni na digestiju predstavljaju dijetetska vlakna. Mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva. Limun, šargarepa, jabuka i grašak su samo neke od namirnica koje sadrţe rastvorljiva vlakna. Glavna karakteristika rastvorljivih vlakana je da prolaze kroz naš sistem organa za varenje i izbacuju se nepromenjeni iz organizma. U daljem tekstu više reĉi će biti o glukomananu i guar gumi Glukomanan (Amorphophallus konjac) Đavolji jezik ili Amorphophallus konjac je azijska biljka iz koje se dobija glukomanan (39). Glukomanan predstavlja vrstu vlakna koja upija vodu formirajući gel masu tako da zauzima prostor u ţelucu i stvara osećaj sitosti (40). U kombinaciji sa zdravim naĉinom ishrane, dolazi do gubitka kilograma. Za pet nedelja 3,6 do 4,5 kg (41). Pored toga što smanjuje osećaj gladi, glukomanan smanjuje i nivo šećera u krvi, trigliceride i holesterol (42). Ne postoje podaci o sigurnosti korišćenja glukomanana tokom trudnoće i dojenja (43). Neţeljeni efekti koji mogu da se ispolje upotrebom glukomanana su nadimanje, meka stolica i gasovi. Neprijatnosti uglavnom proċu u roku od par nedelja (44). Interakcije: moţe uticati na nivo šećera u krvi. Potrebno je prestati sa upotrebom glukomanana najmanje 2 nedelje pre zakazane operacije. Glukomanan uzimati najmanje sat vremena posle drugih lekova koji su oralno uneti u organizam. Upotreba: kod dijabetesa tipa 2 i povišenog holesterola je 3,6-10,6 grama dnevno (43). 12

17 Guar guma (Cyamopsis tetragonolobus) Predstavlja vlakno koje se dobija iz semena biljke Guar (45). Koristi se kao laksativ, u terapiji gojaznosti, sindroma iritabilnog creva, za smanjenje nivoa holesterola. Guar guma apsorbuje višak teĉnosti kod dijareje a kod opstipacije deluje tako što omekšava stolicu (46). Smatra se da svoje dejstvo ispoljava tako što spreĉava apsorpciju masti i povećava osećaj sitosti. Neţeljeni efekti koji se mogu ispoljiti su uglavnom dijareja i gasovi (45). Uzimanje guar gume u trudnoći je verovatno bezbedno, ali ne postoje podaci o bezbednosti uzimanja guar gume tokom dojenja (46). Interakcije: moţe sniziti nivo šećera i krvni pritisak. Potrebno je prestati sa upotrebom guar gume najmanje 2 nedelje pre zakazane operacije. Stupa u interakciju sa antidijabeticima, penicilinom i digoksinom. Doziranje: kod konstipacije je 12 g dnevno. Poĉeti sa manjim dozama od 4 g dnevno a zatim postepeno povećavati dozu (46). MeĊutim, niz istraţivanja sprovedena kako bi se utvrdila efikasnost guar gume u tretmanu gojaznosti nisu dala pozitivne rezultate (45) Kalcijum Kalcijum je esencijalni mineral koji se skladišti u kostima i zubima, uĉestvujući u njihovoj graċi i funkciji. Ima mnogobrojne uloge u organizmu, a neke od njih su: kontrakcija mišića, vazodilatacija, prenos nervnih i intracelularnih signala (47). Odrasli i deca koji ne unose dovoljno ovog minerala u organizam, smatra se da imaju veće šanse da dobiju na teţini i postanu gojazni u odnosu na osobe sa visokim unosom kalcijuma. Neka kliniĉka istraţivanja su pokazala da povećana potrošnja kalcijuma iz mleĉnih proizvoda dovodi do gubitka teţine (48). Postoje dva objašnjenja toga: Visok unos kalcijuma moţe smanjiti koncentraciju kalcijuma u masnom tkivu, tako što će paratireoidni hormon (PTH) smanjeno da utiĉe na njegovo povećanje u krvi. Smanjenje intracelularne koncentracije kalcijuma dovešće do redukcije masti i spreĉiće dalje njihovo nagomilavanje (49). Kalcijum iz hrane ili iz dijetetskog suplementa ima sposobnost da se veţe u digestivnom traktu za male koliĉine masti i tako spreĉi njihovu apsorpciju (50). 13

18 Doziranje: doza koja je potrebna da se unosi za mršavljenje je mg/dnevno u kombinaciji sa smanjenim unosom kalorija (48). Neţeljena dejstva: osobe koje imaju ahlorhidriju potrebno je da uzimaju kalcijum uz obrok. Uzimanje veće koliĉine kalcijuma moţe dovesti do hiper ili hipofosfatemije. Razmak izmeċu uzimanja kalcijuma i lekova za štitnu ţlezdu najmanje treba da iznosi 4 sata. Interakcije: ceftriakson, hinolonski antibiotici, tetraciklini, bifosfonati, digoksin, verapamil, tiazidni diuretici i blokatori kalcijumovih kanala (48). Izveštaj Agencije za zdravstveno istraţivanje i kvalitet godine jeste da kliniĉka istraţivanja ne potvrċuju efikasnost upotrebe kalcijuma u preparatima za mršavljenje (51) Vitamin C Vitamin rastvorljiv u vodi, poznat i kao L-askorbinska kiselina. Ljudi ne mogu da ga sintetišu u organizmu pa je neophodno da ga uzimaju iz hrane ili u obliku suplemenata (52). Glavni izvori vitamina C su citrusi. Vitamin C kao antioksidant ispoljava svoju ulogu u jaĉanju imuniteta i spreĉavanju nastanka bolesti (53). Neţeljena dejstva: vitamin C moţe povećati nivo šećera u krvi. Velike koliĉine ovog vitamina mogu povećati šansu za nastanak kamena u bubregu (54). Interakcije: sa aluminijumom iz antacida, estrogenom, lekovima za HIV/AIDS, statinima, aspirinom, varfarinom i nifedipinom. Dnevni preporuĉeni unos (RDA): godina 75 mg ţene a muškarci 90 mg dnevno. Osobe koje puše treba dodatno uzeti još 35 mg (54) Vitamin D Nizak nivo vitamina D kod gojaznih ljudi ostaje misterija da li je on uzrok gojaznosti ili gojaznost njemu. MeĊutim, jedna studija pokazuje da dodatak vitamina D, redukovanoj ishrani moţe pomoći pri gubitku kilograma (55). Interakcije: vitamin D stupa u interakciju sa antacidima, digoksinom, diltiazemom, verapamilom, tiazidnim diureticima i heparinom (56). 14

19 Neţeljena dejstva: vitamin D moţe povećati nivo kalcijuma i time povećati rizik od ateroskleroze, kod ljudi koji imaju bolesti bubrega, hiperparatireodizam, limfom ili tuberkulozu (56) kao i pojavu abnormalnog srĉanog ritma (55). Preporuĉeni dnevni unos od te godine 600 IU dnevno (56) Kofein Predstavlja najĉešće konzumiranu psihoaktivnu supstancu na svetu (57). Kofein podstiĉe termogenezu u leĉenju gojaznosti (58). Postoje studije koje beleţe skromno smanjenje telesne teţine ispitanika (59). Sprovedena ispitivanja pokazuju da kofein dovodi do povećanog sagorevanja masti do 29% i ubrzanja metabolizma za 3 do 11% (58, 60). Neţeljeni efekti koji se mogu javiti su: nervoza, muĉnina, nesanica, dijareja, razdraţljivost. Kofein kao moguće efikasno sredstvo za mršavljenje se danas koristi u mnogim preparatima. Svoje dejstvo ispoljava i kao komponenta zelenog ĉaja, pa će i u daljem tekstu biti reĉi o njemu Ekstrakt zelenog ĉaja (Camellia Sinensis) Predstavlja jedan od popularnijih komponenata preparata koji se koriste za redukciju telesne mase. Obiluje antioksidantima koji imaju vaţnu funkciju kad je naše zdravlje u pitanju. Epigalokatehin galat (EGCG) je najvaţniji katehin, tj antioksidant koji se nalazi u ekstraktu zelenog ĉaja. Smatra se odgovornim za sagorevanje masti i ubrzavanje metabolizma (61). EGCG i kofein u zelenom ĉaju imaju sinergistiĉko dejstvo (62). S obzirom da nisu sva ispitivanja pokazala da ekstrakt zelenog ĉaja podstiĉe metabolizam, efikasnost upotrebe preparata na bazi zelenog ĉaja je individualna (63). Neţeljena dejstva se mogu javiti ukoliko se ĉaj konzumira u velikim koliĉinama: muĉnina, nesanica, nadimanje, vrtoglavica (45). Korišćenje zelenog ĉaja povećava koliĉinu kalcijuma koja se izluĉi urinom. Doziranje: dnevno treba uneti do 300 mg dnevno kofeina (2-3 šolje zelenog ĉaja). Interakcije: anemija moţe biti pogoršana ukoliko se pije zeleni ĉaj. Kofein u zelenom ĉaju moţe pogoršati anksioznost, dijareju, sindrom iritabilnih creva (IBS), moţe uticati na nivo šećera u krvi, izazvati aritmije i povećati rizik od krvarenja. 15

20 Kofein stupa u interakcija sa: efedrinom, kontraceptivnim pilulama, hinolonskim antibioticima, disulfiramom, litijumom, antikoagulantnim lekovima (64) Gorka pomorandţa (Citrus aurantium) Smatra se da potiĉe iz juţne Kine i severoistoĉne Indije. Njen uzgoj je široko rasprostranjen. Zimzeleno drvo sa belim cvetovima moţe da poraste i do 10 m, otporno je u odnosu na druge citruse, na biljne bolesti. Plod je gorko-kiselog ukusa (29). Sušena kora gorke pomorandţe koja se koristi u preparatima za mršavljenje sadrţi kao glavni aktivni sastojak sinefrin (0,1-0,35% ; 65). Sinefrin je postao alternativa efedrinu koji se nalazio u raznim preparatima za mršavljenje dok FDA nije zabranila njegovu upotrebu godine zbog ozbiljnih neţeljenih efekata po zdravlje (65). Dejstvo: aktivacijom alfa i beta adrenergiĉkih receptora, sinefrin dovodi do smanjenja apetita što dovodi do smanjenog unosa hrane a istovremeno povećava i potrošnju energije. Doziranje: za leĉenje gojaznosti, sinefrin se koristi u dozi od 32 mg/dan (66, 67). Upotreba sinefrina tokom trudnoće i dojenja nije preporuĉljiva zbog nedovoljnog broja podataka o bezbednosti (68). Neţeljena dejstva: kada se uzima u kombinaciji sa stimulansima kao što su kofein ili sa biljkama koje sadrţe kofein, povećava rizik od visokog krvnog pritiska, nesvestice, infarkta i moţdanog udara. Postoje podaci da gorka pomorandţa moţe izazvati glavobolju, ukljuĉujući i migrene. Gorka pomorandţa moţe prouzrokovati osetljivost na sunce. Potrebno je koristiti kremu za sunĉanje, pogotovo osobe svetle puti. Interakcije: uzimanje gorke pomorandţe sa MAO inhibitorima koji se koriste za depresiju moţe izazvati ozbiljne neţeljene efekte, ukljuĉujući aritmije, visok krvni pritisak, napade, nervozu itd (69). 16

21 3. EKSPERIMENTALNI DEO 3.1. Ciljevi istraţivanja Utvrditi stepen korišćenja dijetetskih suplemenata za mršavljenje kao i znaĉaj farmaceuta u edukaciji stanovništva o zdravim stilovima ţivota i prevenciji gojaznosti Zadaci istraţivanja Utvrditi ţivotne navike, a pre svega navike vezane za ishranu kod ţena izabrane starosne dobi. Utvrditi razlike u stavovima kod ţena u vezi korišćenja dijetetskih suplemenata za mršavljenje. Utvrditi u kojoj meri su korisnice informisane kad je reĉ o neţeljenim reakcijama, bezbednosti i efikasnosti dijetetskih suplemenata za mršavljenje. Utvrditi u kojoj meri farmaceuti kao zdravstveni radnici pruţaju struĉne savete pacijentima oko odabira preparata i njihovoj pravilnoj upotrebi Materijal i metode Metode istraţivanja: opservaciona metoda anketa. Anonimna anketa je izvršena u Beogradu tokom juna i jula meseca godine. Ciljna grupa su bile radno aktivne ţene sa viškom kilograma, starosti od 27 do 42 godine. U anketiranju je uĉestvovalo 100 ţena, proseĉne starosti 36 godina. U ovom istraţivanju muškarci su izuzeti. Ispitane su samo pripadnice ţenskog pola odreċene starosti zbog sliĉnog naĉina ţivota i relativno sliĉnog zdravstvenog stanja kako bismo dobili što relevantnije podatke. SprovoĊenje ankete se odvijalo po beogradskim apotekama na teritoriji opština Vraĉar, Novi Beograd i Palilula. Kandidati za ovo istraţivanje su bile ţene koje su traţile preparate za mršavljenje kao i one sa evidentnim viškom kilograma. Anonimna anketa je sadrţala 20 pitanja otvorenog i zatvorenog tipa. Najveći broj pitanja odnosio se na navike u ishrani kao što su: broj obroka po danu, konzumacija voća, slatkiša i grickalica kao i alkoholnih i gaziranih pića. Zatim pitanja vezana za stil ţivota ispitanica kao što su bavljenje fiziĉkom aktivnošću i konzumacija duvana kao i pitanja koja se odnose na korišćenje preparata i poznavanje njegovog sastava i upotrebe. Na 17 pitanja su odgovorile sve ispitanice dok je na 3 pitanja koja se odnose na preċašnja iskustva 17

22 vezana za suplemente, odgovorilo njih 46 koje su već koristile neki od preparata za mršavljenje. S obzirom da su mlade ţene u pitanju, veliki broj se prvi put zainteresovao za upotrebu dijetetskog preparata za mršavljenje. Sve ankete su validno popunjene. Podaci o telesnoj visini i telesnoj masi su iskorišćeni za izraĉunavanje BMI. Rezultati su prikupljeni, obraċeni i izraţeni u procentima i grafiĉki. 18

23 4. REZULTATI I DISKUSIJA 26% 31% 27 do 32 godine 32 do 37 godina 43% 37 do 42 godine Grafikon Starosna dob ispitanica U ovoj anketi, ispitano je 100 ţena starosti od 27 do 42 godine. Najveći broj ispitanica 43%, ĉinile su ţene izmeċu 32 i 37 godina, zatim sledi kategorija ţena od 37 do 42 godine koje su ĉinile 31% ispitanica i najmanji broj ispitanica koje koriste dijetetske suplemente za mršavljenje su ĉinile ţene starosti od 27 do 32 godine (26%). Grafikon Stepen obrazovanja Na pitanje o stepenu obrazovanja, najveći broj ispitanica je odgovorilo da ima srednji nivo obrazovanja (47%), osnovni stepen obrazovanja ima najmanji broj ispitanih ţena (9%), dok se 44% ispitanica izjasnilo da su visoko obrazovane. 19

24 24% 37% normalna uhranjenost predgojaznost 39% gojaznost Grafikon Stanje uhranjenosti na osnovu BMI Podaci o visini i teţini ispitanih ţena tokom anketiranja iskorišćeni su za izraĉunavanje Body Mass Indexa (BMI) i procenu stepena uhranjenosti. Na osnovu prikupljenih podataka, 24% ţena je normalno uhranjeno, zatim sledi broj predgojaznih ţena kojih ima najviše 39% i na kraju, 37% gojaznih. Proseĉna vrednost BMI za svih 100 ispitanica iznosi 26,1 kg/m 2. Grafikon Fizička aktivnost Najveći broj ţena je fiziĉki neaktivno, ĉak 59%, ispitanice koje su fiziĉki aktivne svaki dan ĉine 3%, nekoliko puta nedeljno je aktivno 13% ispitanica dok 25% ĉini grupa ţena koja se izjasnila da je fiziĉki aktivna jednom nedeljno. 20

25 Grafikon Konzumacija cigareta Na pitanje Da li ste pušaĉ broj ţena koji je odgovorio pozitivno je 44% naspram 56% ţena koje nisu konzumenti cigareta. Grafikon Broj obroka po danu Najveći broj - gotovo polovina ispitanih ţena (48%) zaokruţilo je da ima manje od tri obroka dnevno a najmanji broj (20%) da ima više od tri obroka dnevno. Oko trećine ispitanica (32%) ispitanica ima tri obroka dnevno. 21

26 Grafikon Glavni obrok ispitanica Glavni obrok većini ispitanih ţena jeste veĉera (46%). Doruĉak je najbitniji 33% ispitanica, a ruĉak 21%. Grafikon Hrana koju ispitanice najčešće jedu za glavni obrok Od 100 anketiranih ţena, 62% jede uglavnom prţenu hranu za glavni obrok dok je sirova hrana kao glavni obrok najmanje zastupljena. Svega 25% ţena je navelo da jede kuvanu hranu za glavni obrok. 22

27 Grafikon Dnevni unos vode u organizam Nedovoljan unos vode, potvrċen je i ovom anketom, gde 45% ţena pije dnevno samo jednu do dve ĉaše vode a najmanji je procenat ţena 17% pije više od pet ĉaša vode dnevno. Grafikon Konzumacija alkohola ili gaziranih pića Pitanje broj 10 o konzumaciji alkoholnih ili gaziranih napitaka je pruţalo mogućnost ispitanicama da same odluĉe na koje će odgovoriti. 51 ispitanica je zaokruţila da konzumira alkoholna pića nekoliko puta meseĉno. Gazirane napitke nekoliko puta dnevno unosi njih 13, dok je 36 ţena oznaĉilo da pije gazirano nekoliko puta nedeljno. 23

28 Grafikon Konzumacija slatkiša i grickalica Najveći broj ţena (53%) jede nekoliko puta dnevno slatkiše ili grickalice. MeĊu ispitanicima, 32% je navelo da konzumira slatkiše nekoliko puta nedeljno dok je 15% zaokruţilo da slatkiše i grickalice uzima nekoliko puta meseĉno. Grafikon Konzumacija voća Velika većina ţena, ĉak 70 od 100 ispitanih, zaokruţilo je da jede voće svega nekoliko puta meseĉno. 24 ţena je navelo da jede nekoliko puta nedeljno voće a svega njih 6, voće konzumiraju svaki dan. Grafikon Problem sa opstipacijom 24

29 Na pitanje o problemu sa opstipacijom, većina ispitanih ţena je reklo da ima problem sa opstipacijom 64%. Grafikon Korišćenje preparata za mršavljenje u prošlosti Rezultat ankete pokazuje da 54% ispitanih ţena nikad pre nisu koristile ni jeda n preparat za mršavljenje. Ispitanice (46%) koje su koristile suplemente za mršavljenje uglavnom su navele: Antikilogram, Citrax forte, Vitalis slim, Liposuc, Garciniu, Herba fast fiber, biljne ĉajeve. Grafikon Korigovanje ishrane tokom primene preparata Od 46 ţena koje su ranije koristile preparate za redukciju telesne teţine, 31 ispitanih ţena (67,4%) je navelo da su korigovale ishranu tokom primene preparata dok 15 (32,6%) njih nije promenilo dotadašnji naĉin ishrane. 25

30 Grafikon Preporuka za korišćenje suplementa za mršavljenje Kad su u pitanju dijetetski suplementi za mršavljenje, TV-reklame imaju najveći uticaj na potencijalne kupce. 53% ţena se odluĉilo za korišćenje nekog preparata na osnovu viċenog u okviru televizijskog programa (reklame). Savet lekara je poslušalo tek 3% ţena, prijatelja 8%, na preporuku farmaceuta se odluĉilo 10%, sugestiju ĉlana porodice je uvaţilo 12% a pretraţivanje interneta 14%. Grafikon Poznavanje sastava i upotrebe preparata Nedovoljno poznavanje sastava i upotrebe preparata navelo je 62% ţena dok se 38% izjasnilo da su upoznate sa sastavom i upotrebom preparata. Grafikon Uputstvo za primenu preparata 26

31 Uputstvo za primenu preparata, u 55% sluĉajeva ispitanice su dobile kako od farmaceuta tako i iz uputstva za primenu. Farmaceut je taj koji je pruţio adekvatnu informaciju za primenu preparata u 32% sluĉajeva, a u 13% sluĉajeva ispitanice su dobile informaciju iz uputstva. Grafikon Neželjeni efekat preparata Najveći broj ispitanih ţena je reklo da nije imalo neţeljenih reakcija (73,9%) dok je 12 ispitanica (26,1%), navelo kao neţeljene reakcije: dijareju, grĉeve i prekomerno izbacivanje teĉnosti. Grafikon Da li ste postigli očekivani rezultat? Što se tiĉe pitanja o postignutom oĉekivanju, 29 ispitanih ţena (63,1%) nije postiglo oĉekivani rezultat, dok je 17 (36,9%) zadovoljno korišćenjem preparata. 27

32 4.1. Diskusija Tokom ovog istraţivanja prikupljeni podaci ukazuju na alarmantno stanje kad je u pitanju poznavanje zdravih stilova ţivota, preporuka o prevenciji bolesti i stepen uhranjenosti ţena koje koriste dijetetske suplemente za mršavljenje, starosti od 27 do 42 godine na beogradskim opštinama Vraĉar, Palilula i Novi Beograd. Na osnovu formule indeksa telesne mase izraĉunate su vrednosti za svaku ispitanicu ponaosob i najveći broj ispitanica je bio predgojazan 39% dok je broj gojaznih bio 37% a normalno uhranjenih 24%. Proseĉna vrednost BMI 100 ispitanih ţena iznosi 26,1 kg/m 2 što naše ispitanice kao jednu grupu svrstava u kategoriju predgojaznosti prema SZO. Ministarstvo Zdravlja je godine sprovelo istraţivanje (70), anketiranjem 6500 porodica i ĉlanova domaćinstava. Ova studija je bila treća po redu do sada, po evropskim standardima, kad je u pitanju zdravlje stanovništva Srbije (70). Pre ovog, godine istraţivanjem je dobijen podatak o broju gojaznog stanovništva, koji je iznosio 17,3%. U odnosu na godinu, broj odraslih gojaznih ljudi se povećao za 4,8% i godine je iznosio 22,1% (70). U ovom istraţivanju u kojem su uĉestvovale ţene sa viškom kilograma, gojaznih je bilo 37% što nam na neki naĉin ukazuje na dalju ekspanziju gojaznosti u našoj zemlji. Kad je u pitanju fiziĉka aktivnost velika većina ispitanica nije fiziĉki aktivna. Sedentarni naĉin ţivota je postao svakodnevnica. Sedenje pred televizorom, pred kompjuterom, tokom radnog vremena, sam tempo ţivota kako bi se sve postiglo podrazumeva voţnju automobila ili korišćenje gradskog prevoza. Ovakav stil ţivota predstavlja odliĉan osnov za razvoj mnogih bolesti s toga je jako bitno raditi na buċenju svesti i stalnom podsećanju i edukaciji o vaţnosti bavljenja sportom. U jednom istraţivanju u kojem je uĉestvovalo stanovništvo Zapadne Virdţinije godine, dobijen je podatak da 33,6% odraslih nije fiziĉki aktivno. Najmanje fiziĉki aktivnu kategoriju ĉinili su odrasli od 35 do 44 godina. Jedan od ĉetiri ispitanika 39,3% je prijavilo da nema nikakvu fiziĉku aktivnost u godini (71). Podaci dobijeni našom studijom jasno pokazuju da velika većina ispitanica nije fiziĉki aktivna. Brz tempo ţivota, posvećenost karijeri, prekomeran rad sa jedne strane, lenjost ili preokupacija porodicom sa druge, neki su od mogućih uzroka nesvesnog zanemarivanja svog zdravlja. Kad je reĉ o pušenju, 56% ispitanica je odgovorilo da nisu pušaĉi naspram 44% koje su dale pozitivan odgovor. 28

33 Duvan predstavlja jedan od najĉešćih oblika zavisnosti. Zabrinjavajući je podatak da je sve veći broj ţena i mladih koji puše. Kad je u pitanju redukcija telesne teţine, pušaĉi koji ostavljaju cigarete obiĉno imaju strah od povećanja telesne mase koja moţe biti rezultat ĉešćih obroka koji obiĉno uzrokuju promene u metaboliĉkim procesima organizma. Iako znaju koliko je pušenje štetno po zdravlje i njihov fiziĉki izgled, veliki broj ljudi se ne odriĉe ovog poroka. U Srbiji je pored gojaznosti od do godine povećan i broj stanovnika koji puši godine taj broj je iznosio 33% a godine 34,7%. Interesantan podatak ukazuje da sve veći broj ţena svakodnevno puši 25,9% (70). Naše istraţivanje, iako na relativno malom uzorku, je pokazalo da su podaci alarmantni, odnosno da se broj dalje povećava. Kad je u pitanju broj obroka, 32% ispitanica ima sva tri, najmanji broj 20% ima više od tri obroka dok najveći broj ispitanih ţena 48% ima manje od tri obroka dnevno. Uzroci preskakanja obroka su uglavnom razliĉiti. Kod većine ispitanih ţena ĉak 46% je zaokruţilo veĉeru za glavni obrok, doruĉak 33% a ruĉak najmanji broj ispitanica 21%. Poraţavajući je podatak da je velikoj većini ispitanica obrok koji bi trebale da preskoĉe ili znaĉajno smanje ustvari glavni u toku dana. Nezgodno radno vreme, nedostatak apetita ujutru, povećan stres na poslu ili izostanak pauze za ruĉak mogući su uzroci ovakvog rezultata ankete. Izreka koja ukazuje na vaţnost doruĉka kao glavnog obroka koji se ne sme preskakati u toku dana glasi: "Doruĉkuj kao kralj, ruĉaj kao princ a veĉeraj kao siromah." 62% ispitanica za glavni obrok uglavnom jede prţenu hranu dok kuvanu jede 25% Ovo je još jedan od podataka koji pokazuje da naše stanovništvo, bez obzira na stepen obrazovanja, nema dovoljno informacija i nema razvijenu svest o znaĉaju pravilne ishrane i zdravih stilova ţivota za oĉuvanje zdravlja. Velika većina ispitanih ţena ne pije dovoljno teĉnosti na dnevnom nivou. Najveći broj ĉak 45% je zaokruţio jednu do dve ĉaše vode dnevno što okvirno predstavlja 0,5 l a trebalo bi oko 2 l da se pije dnevno. Više od pet ĉaša konzumira 17% ispitanica. Iako većina ljudi u teoriji zna da je vaţno da se pije voda, rezultati istraţivanja pokazuju da je u praksi situacija drugaĉija. Akcenat zdravstvenih radnika mora biti na stalnom podsećanju stanovništva o vaţnosti uzimanja teĉnosti (vode) kako bi se izbegle posledice u vidu dehidratacije, pada energije i pojave glavobolje, pogotovo u letnjim mesecima. 29

34 Studija sprovedena o zdravlju stanovništva Srbije godine ukazala je na povećanje konzumiranja alkohola u odnosu na godinu sa 40% na 54% (70). S obzirom da su u našem istraţivanju uĉestvovale mlade ţene, umerena konzumacija alkohola nekoliko puta meseĉno ne bi trebalo da dovede do zdravstvenih problema. MeĊutim, ţene koje pokušavaju da smanje svoju telesnu teţinu ovim ĉinom odmaţu same sebi jer je alkohol vrlo kaloriĉan. Današnji naĉin ţivota kad se na poslovnom planu postavljaju sve viši ciljevi pred zaposlene i oĉekuje svakim danom sve više, ljudi u cilju napretka i dokazivanja na radnom mestu, mogu postati preopterećeni a ponekad i nezadovoljni što moţe biti uzrok ĉešće konzumacije alkohola. Budući da je ova neretka pojava u našoj zemlji, zabrinjavajući je broj konzumenata koji je godinama u porastu. Kako ĉesta upotreba alkohola a naroĉito koktela, koji imaju visok sadrţaj šećera, moţe dovesti vremenom do pojave gojaznosti a potom i drugih oboljenja, potrebno je stalno vršiti edukaciju stanovništva i ukazivati na posledice po zdravlje. Tokom toplijih dana, ţelja za hladnim gaziranim sokovima se povećava. Pitanje koje bi trebalo kao konzumenti takvih napitaka sebi da postavimo jeste, vredi li unošenje takvih sokova u naš organizam, znajući njihove negativne efekte. Rezultati istraţivanja pokazuju da ne razmišljamo dovoljno o svom zdravlju jer uĉestala konzumacija napitaka punih šećera mogu prouzrokovati pojavu gojaznosti i postati faktor rizika za nastanak teţih oboljenja. Radi oĉuvanja zdravlja i prevencije bolesti mora da se radi na podizanju svesti stanovništva o štetnosti konzumacije gaziranih sokova i koliko je god moguće isticati blagodeti upotrebe sveţe ceċenih sokova i vode. Veliki problem kod pokušaja redukcije telesne mase jeste nedovoljno jak karakter kad su u pitanju gazirana pića, alkohol, brza hrana, slatkiši i grickalice. To pokazuje i ova anketa jer 53% ispitanih ţena koje su došle po preparat za mršavljenje svakodnevno jede slatkiše ili neku vrstu grickalica. 32% ispitanica jede nekoliko puta nedeljno slatkiše dok 15% konzumira grickalice nekoliko puta meseĉno. Neku vrstu voća samo 6% ispitanica konzumira svaki dan, 24% nekoliko puta nedeljno jede voće dok 70% samo nekoliko puta meseĉno. Odsustvo vlakana, koja sadrţe voće i povrće kao i mahunarke i ţitarice, iz ishrane uz konzumaciju alkohola, prostih šećera, zasićenih masti dovodi do povećanja telesne mase. Na osnovu rezultata ankete, moţemo zakljuĉiti da naĉin ţivota i ishrane, odabir namirnica i naĉin pripreme hrane, upravo doprinose povećanju telesne mase i razvoju oboljenja. Zato bi svima koji su uĉestvovali u ovoj anketi, a i šire, trebalo objasniti kako treba pravilno da se hrane, a tek onda nuditi preparate za mršavljenje. Takva vrsta intervencije će svakako biti efikasnija, ali 30

35 i korisnija za one koji imaju problema sa viškom kilograma, jer će uskoro, imati i ozbiljnih zdravstvenih problema. Ako se osvrnemo na veliki broj studija ĉiji je cilj bio da se utvrdi efikasnost dijetetskih vlakana na gubitak telesne teţine, većina tih ispitivanja je dala pozitivne rezultate kad je u pitanju upotreba dijetetskih vlakana u kombinaciji sa restikcijom i promenom naĉina ishrane a sve sa ciljem smanjenja osećaja gladi tokom promenjenog reţima ishrane (40). Na pitanje Da li patite od opstipacije 64% je odgovorilo pozitivno dok je 36% negiralo. Razlozi za ovakve rezultate su mnogobrojni. Savetodavna uloga farmaceuta u ovakvim sluĉajevima je jako bitna. Uzrok ovog problema moţe da leţi u neadekvatnom naĉinu ishrane. Konzumacija hrane sa visokim sadrţajem masti i šećera a siromašna dijetetskim vlaknima, nedovoljan unos teĉnosti kao i odsustvu fiziĉke aktivnosti poslediĉno dovodi do skladištenja štetnih materija u probavnom sistemu i predstavlja uvod u ozbiljna oboljenja. Od 100 ispitanih ţena, u prošlosti su njih 46 koristile neki od preparata za mršavljenje dok je 54 ispitanih ţena prvi put došlo po suplement za mršavljenje sa istim ciljem da sa što manje odricanja a u što kraćem vremenskom periodu doċu do ţeljenih rezultata. Od 46 ţena koje su se izjasnile da su koristile neki od preparata za mršavljenje u prošlosti, 31 je zaokruţila da je ishranu korigovala dok 15 ispitanica nije promenilo navike u ishrani. Kako se najveći deo finansijskog budţeta većine farmaceutskih kompanija odvaja za marketing, ne ĉudi ĉinjenica da se najveći broj ispitanih ţena 53% odluĉilo za neki preparat zbog reklame. Interesovanje za ovu vrstu preparata moţemo objasniti i sezonom period priprema za letnji odmor, jer se tada najveći broj ţena odluĉi da pribegne takvoj vrsti intervencije. TakoĊe, modni trendovi i stalno isticanje idealno vitke linije kao standarda lepote (a ne zdravlja), nameću mladim ţenama, a i muškarcima, potrebu da kontrolišu svoju TM. Kako je preostali period godine vreme kada se razmišlja o poslu, zaradi, porodiĉnim i drugim temama, leto, kao period koji provodimo u kupaćem kostimu i laganoj odeći, ostaje kao vreme kada izgled postaje izuzetno vaţan. Jedna studija sprovedena u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama pokazala je da je ĉak 42% gojaznih, preporuku da smršaju dobilo upravo od zdravstvenih radnika (72). Za razliku od tog, u našem ispitivanju je samo 13% gojaznih savet dobilo da smrša od zdravstvenih radnika. Verovatno je razlog to što se kod nas gojaznost, a posebno predgojazno stanje, još uvek smatra estetskim, a ne zdravstvenim problemom. Stalna 31

36 edukacija i podizanje svesti o zdravim stilovima ţivota jesu jedno od prihvatljivih rešenja za opštu populaciju. Kad je u pitanju sastav i upotreba preparata većina nije bila upoznata, što govori o odsutnosti tokom razgovora sa farmaceutom, nezainteresovanosti, neznanju ili nerazumevanju izreĉenog. Uputstvo za primenu preparata većina je dobila od farmaceuta ali i proĉitala uputstvo 55% što je dobro, jer pravilna primena preparata daje veće šanse za uspeh, uz reċu pojavu neţeljenih efekata. 32% se izjasnilo da je uputstvo dobilo od farmaceuta što je bilo sasvim dovoljno za usvajanje naĉina korišćenja preparata dok je 13% zaokruţilo uputstvo, što znaĉi da farmaceut nije pruţio adekvatnu informaciju i edukovao pacijenta kako da bezbedno koristi preparat. Duţnost i obaveza farmaceuta kao zdravstvenog radnika jeste da pruţi taĉnu, bezbednu i proverenu informaciju kako o preparatima tako i o njihovom naĉinu korišćenja kako bi pacijent razumeo vaţnost kontinuirane i pravilne upotrebe suplementa da ne bi došlo do dupliranja ili preskakanja doza. Od 46 preċašnjih korisnika dijetetskih suplemenata za mršavljenje, neţeljene efekte preparata potvrdilo je 12 ţena (26,1%) dok je neţeljene efekte demantovalo ĉak 73,9%. Prijavljeni neţeljeni efekti su uglavnom bili meka stolica i ĉesto izbacivanje teĉnosti. Nepravilno korišćenje preparata, prekoraĉenje doze ili reakcija organizma na odreċene sastojke mogući su uzroci pojave neţeljenih reakcija. Zbog prevelikih, moţda nerealnih oĉekivanja ili neadekvatne primene preparata 29 ispitanih ţena (63,1%) nije postiglo oĉekivani rezultat dok njih 17 (36,9%) jeste. Sama upotreba preparata za mršavljenje bez promena loših ţivotnih navika ne moţe da dovede do znaĉajnijeg pomaka u borbi sa kilogramima. Jedna od mnogobrojnih uloga farmaceuta jeste i procena svesti pacijenata o vaţnosti voċenja zdravog ţivota. Farmaceut mora da pruţi savet i ukaţe na vaţnost ili da edukuje pacijente o znaĉaju pravilne ishrane, fiziĉke aktivnosti i redovnog sna prvobitno. Ukoliko farmaceut na osnovu povratnih informacija zakljuĉi da se pacijent relativno pridrţava preporuka za pravilan ţivot, moţe se govoriti o efikasnosti preparata za mršavljenje. 32