Šta je. unutra? partnerski odnosi. Mentalno zdravlje. Porodični kutak. studija. priče 94. kažiprst zdravlja. duhovna inteligencija. iz ugla stručnjaka

Transcription

1 1

2 Šta je unutra? POD LUPOM JAVNOSTI 6 Sve što niste znali o dijetama studija 8 Želite da smršate? Ne preskačite doručak! kažiprst zdravlja 9 Usporite starenje imunog sistema iz ugla stručnjaka 11 Jaja i holesterol intervju 12 DNK code zdravlja Kaleidoskop New start 16 Vežbanje znači život 19 Posledice fizičke neaktivnosti karijera i zdravlje 20 7 načina na koje briga sabotira vašu karijeru eko kutak 22 Šta je to GMO? partnerski odnosi 25 Smejte se sa svojim bračnim drugom Mentalno zdravlje 27 Da li čokolada popravlja raspoloženje? Porodični kutak 28 Depresija i njen uticaj na decu priče Slatka košulja duhovna inteligencija 36 Ne beži od svoje senke Cum grano salis 39 Praznične kočnice prirodna kozmetika 40 Prirodnom negom do zdrave i lepe kože test 43 Da li godine lažu? enciklopedija namirnica 45 Đumbir - više od slatkiša art kutak 47 Naslikani ručak zdrava kuhinja 48 Recepti za creva život i zdravlje časopis o zdravlju i harmoniji duha i tela 2 Izdavač Udruženje Život i zdravlje, Beograd redakcija@zivotizdravlje.net tel urednik Vlado Havran Stručni saradnici dr Zorica Plavšić dr Petar Borović dr Rade Vitorović dr Jasmina Mašović dr Sonja Božović dr Vlasta Bujak dr Olga Andrejević dr Srđan Žugić Prevod Jaruška Ferkova Korica Hranislav Đoković Dizajn Aleksandra Brajović Lektura Studio 3M Korektura Dragana Meseldžija Štampa Eurodream, Nova Pazova Članci u časopisu Život i zdravlje su mišljenje autora. Objavljene informacije nisu namenjene za dijagnozu ili lečenje bilo koje bolesti, već da obrazuju, motivišu i inspirišu čitaoce da se opredele za zdrav način života. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ŽIVOT & zdravlje : ISSN = Život i zdravlje (Beograd) COBISS.SR-ID

3 Happy New start - Sretan Novi početak Poštovani čitaoci, Ukoliko želite da se pretplatite na redovno preuzimanje našeg časopisa, to možete da uradite na našem veb-sajtu. Otvoreni smo za sve predloge, savete i pitanja. Pišite nam na casopis@zivotizdravlje.net živimo u trećoj eri zdravlja! U prvoj eri umiralo se od infektivnih bolesti i bilo nam je potrebno dosta vremena da to shvatimo i pronađemo jednostavno rešenje: počeli smo češće i detaljnije da peremo ruke tj. da više brinemo o čistoći i higijeni. U drugoj eri se umiralo od hroničnih bolesti, dok smo u trećoj eri, modernog i civilizovanog društva, odlučili da sami biramo preranu smrt sada umiremo zbog izbora pogrešnog načina života. Da li možete to da zamislite? Dugovečnost je u našim rukama, a mi smo je jednostavno odbacili. Udobnost i apetit su nam ipak draži. Mislite li da to nije tačno? Ubeđeni ste da je neko drugi kriv? Kivni ste na zdravstvo, jer od njih očekujete da budu na nivou zadatka, da budu sveznajući i da imaju rešenje za svaki problem, za svaku bolest. Ponekada su vaša očekivanja realna i vi ste možda delom u pravu, ali samo ponekada. Najnovija istraživanja pokazuju da su za kvalitet i dužinu našeg života oni ipak odgovorni, ali samo 10%. Možete li to da prihvatite? Šta je sa genetikom? Na nju se često pozivamo i svesni smo da ono što nam je u genima zapisano ne možemo izbeći. Tu ništa ne može da se uradi. To je tako i tu nema promene. Međutim, i to je samo ponekada tačno. Genetika je odgovorna za kvalitet i dužinu života svega 20%, baš kao i životna sredina u kojoj živimo. Ostalih 50%, po nekima čak 70%, za kvalitet i dužinu života na prvom mestu je odgovoran način na koji živimo svoje dane. Oprostite mi ako je sve ovo zvučalo grubo ili surovo, ali istina je zaista takva. Ovakva saznanja mogu radikalno da izmene naše shvatanje života i zdravlja. Ključevi života su u našim rukama! Ipak ima mesta za vedrinu i optimizam. Sada treba zagaziti, doneti odluku, ali onu pravu, koja menja život. Početak jednog novog vremenskog ciklusa, jedne nove godine, često u ljudima budi iskru, želju za nekom novom odlukom, za promenom. Možda je to pogodan trenutak. Iskoristite vreme, uhvatite taj trenutak, taj dan koji čeka na vas i vašu Novu odluku. A za dobru odluku, svako vreme je dobro vreme. Ako još uvek niste razmišljali o tome, želeli bismo da vas ohrabrimo i pozovemo vas na jedan Novi početak! Čestitam vam na dobrim odlukama u Novoj godini. Od njih zavisi dužina i kvalitet života. Istrajati u ovim dobrim odlukama neće biti lako, ali je moguće. Kada dođe kriza, biće vam potrebni prijatelji, jer će bez njih biti mnogo teže stići do cilja! Eto još jedne dobre odluke! Čuvajte svoje prijatelje i stičite nove, a magazin Život i zdravlje je takođe spreman da vam u godini bude prijatelj i životini saputnik i savetnik. Bićemo tu da vas hrabrimo i podupiremo na putu vašeg Novog početka. Urednik Vlado Havran 3

4 NEW START EW START NEW START EW START W START START START 4 NEW START je svetski priznat zdravstveni program, koji uspešno primenjuju mnogi zdravstveni centri i sanatorijumi prirodnog lečenja širom sveta. Kod ispravnog primenjivanja NEW START doprinosi smanjenju zdravstvenih tegoba, a donosi i novi pogled na zdravlje i način života. Radi se o osam jednostavnih principa: Nutrition/Ishrana Pravilna ishrana je temelj dobrog zdravlja i regeneracije organizma. Najzdravija i najkorisnija ishrana Nutrition sastoji se od voća, povrća, žitarica i orašastih plodova. Najvažniji dnevni obrok je doručak, koji bi stoga trebalo da sadrži i najviše kalorija. Konzumiranje prirodne hrane značajno je u prevenciji mnogih obolje- Ishrana nja i zdravstvenih problema. Vazduh Trust Rest Odmor Poverenje Air START NEW START NEW START NEW START NEW START NEW START Temperance NEW START Trezvenost Sun NEW START Vežbanje NEW START ART Exercise NEW STAR NEW START NEW START Water NEW START Sunce Voda NEW START NEW START NEW START ART NEW NEW NEW S Exercise/Vežbanje Pokret je zakon života. Vežbanje poboljšava vaše telesno zdravlje i pozitivno utiče na stav uma i stanje duha. Fizičku kondiciju možemo povećati aerobikom, strečingom, klasičnim ili pilates vežbanjem. Kada god vam prilike to dozvoljavaju, vežbajte na vazduhu, u prirodi. Dokazano je da je kod osoba koje najmanje 4 puta sedmično vežbaju po 40 minuta značajno smanjen rizik od infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti. Vežbanje sprečava gojenje, a time utiče i na postepeno smanjenje i uspostavljanje stabilnog krvnog pritiska. Svima dostupna, a pritom idealna, vežba je brzo hodanje ili energična šetnja. Jedna stara izreka kaže: Svi imamo dva doktora, desnu i levu nogu. NEW ST Water/Voda S obzirom da je naše telo većinom sastavljeno od vode (oko 70%) dovoljna hidriranost je od velike važnosti. Za hidriranje organizma čista Svim učesnicima klubova zdravlja se ovi principi preporučuju kao optimalizacija ličnog životnog stila. Rezultati se pokazuju ne samo na kontroli osnovnih antropometrijskih vrednosti kao što su holesterol, krvni pritisak, masnoća u telu, itd već i u unutrašnjem osećaju vitalnosti, ličnog mira i radosnog života. Promenite svoje navike, promenite svoj život. Probajte NEW START! NEW N NEW STA

5 STA START voda je prvi i najbolji izbor. Jedna od najvećih prednosti vode je, svakako, to što je ona prirodni čistač našeg organizma. Dovoljno ove blagotvorne tečnosti u telu pomaže bubrezima da prečiste krv kako bi štetne materije izbacili preko urina. Našem sistemu za varenje voda je neophodna kako bi resorpcija hrane bila maksimalna i da ne bi patili od zatvora. Voda čini da naša koža bude glatka i sveža. Čak i naše kosti sadrže određenu količinu vode kako bi mogle da sačuvaju svoju gipkost i trajnost. Ali, voda je neophodna kako u telu, tako i van tela za održavanje higijene. Korišćenje vode u hidroterapiji (sauna, naizmenično tuširanje, različite kupke) ima, takođe, veoma pozitivan efekat na naše zdravlje. Kada je najbolje vreme da pijete vodu? 2 čaše vode po buđenju potpomaže dobru aktivnost unutrašnjih organa. 1-2 čaše vode, 30 minuta pre jela, poboljšava probavu. 1 čaša vode pre kupanja potpomaže snižavanje krvnog pritiska 1 čaša vode pred spavanje (pored svega navedenog) snižava rizik od srčanog i moždanog udara. TART ART EW START START Sun/Sunce Sunce je osnovni izvor energije za sve žive organizme na našoj planeti. Zahvaljujući ultraljubičastim zracima sunce deluje kao dezinfekciono sredstvo koje uništava mikrobe. Jedino uz pomoć sunčevih zraka u koži se iz provitamina stvara vitamin D, koji je neophodan za ugradnju kalcijuma u koštano tkivo. Sunčevi zraci imaju značajnu ulogu u održavanju hormonalne ravnoteže kao i u pravilnom odvijanju biohemijskih procesa metabolizma. Umereno izlaganje RT Ukratko o programu NEW START sunčevim zracima može doneti dobro vašem telu i ojačati vaš imunitet. Temperance/Trezvenost, umerenost Uživajte u svemu što je dobro, ali sa merom, kako biste izbegli eventualnu štetnost. Ovo može biti težak, ali mudar princip. To bi značilo praktikovanje pravilne ishrane, uravnoteženost u sportu, zabavi, na seksualnom području. Trebalo bi eliminisati alkohol, nikotin, kofein i druge štetne supstance uključujući i droge. Umerenost je nit koja se provlači kroz sve elemente New Start programa. Air/Vazduh Čist vazduh je osnova za zdravlje i život ljudi i čitavih ekosistema. Ukoliko bismo ostali bez vazduha duže od 5 minuta, nastala bi trajna oštećenja mozga. Ako želite da unapredite i očuvate svoje zdravlje provodite što više vremena na čistom vazduhu. Boravak na čistom, svežem vazduhu uslovljava zdravo strujanje krvi u telu. Vazduh na ovaj način osvežava telo čineći ga jakim i zdravim, dok istovremeno utiče na um obogaćujući ga staloženošću i vedrinom. On podstiče apetit i poboljšava varenje, donosi zdrav i miran san. Naučite da dišete duboko i redovno vežbajte na svežem vazduhu. Neophodno je i da redovno provetravate prostorije u kojima provodite svoje vreme. Pravilnim i redovnim provetravanjem prostorija iz njih se odstranjuju štetni gasovi, višak vlage, i neprijatni mirisi. Rest/Odmor Odmor je veoma važan element zdravog života, koji je potreban telu za obnovu i podmlađivanje. Ko se ne odmara, brže stari, kažu stručnjaci. Najbolje vreme za odlazak na spavanje je par sati pre ponoći. Idealno i najzdravije je ići na počinak pre deset časova. Tako ćete na adekvatan način podmladiti, regenerisati i osvežiti vas organizam. Faktori koji smanjuju mogućnost dobrog noćnog odmora su: veliki i teško svarljivi večernji obroci, grickanje kasno uveče, stimulansi kao što su kafa ili napici koji sadrže kofein, i alkohol. Tokom dana, pod teretom obaveza, briga i poslova naša fizička i duhovna snaga slabi pa naše telo i duh potrebuju kvalitetan san. Novorođenčad spava 16 do 20 sati dnevno, dok je maloj deci potrebno 10 do 12 sati. Odrasle osobe trebalo bi da spavaju od 7 do 8 sati. Nakon odmora trebalo bi da usledi aktivan rad bez preforsiranja i preteranog stresa. Veoma je korisno odvojiti i jedan dan u nedelji za odmor. Sedmični odmor je, kao i noćni, neophodan i blagotvoran za naše telesno i mentalno zdravlje. Možemo ga provesti sa porodicom, u molitvi, razmišljanju ili poseti prijateljima. Trust/Poverenje Iako uglavnom stvara preduslove za mentalno i socijalno zdravlje, poverenje je tesno povezano i sa fizičkim zdravljem. Pozitivan stav i emocije kao što su ljubav, radost, vera i poverenje unapređuju odbrambene mehanizme imunog sistema. Saosećanje i pomoć drugima i izgradnja poverenja u odnosima sa ljudima doprinosi celokupnom zdravstvenom stanju organizma. Ukoliko naučimo da zasnivamo odnose poverenja sa svojim prijateljima i porodicom uspećemo da razumemo i aspekt vere i poverenja u višu silu. 5

6 pod lupom javnosti sve Što niste znali o dijetama Verovali ili ne, u vašem telu postoji hormon koji može da smanji želju za nezdravim namirnicama. Njegovo ime je leptin. 6

7 pod lupom javnosti dr Nil Bernard Svoj prvi proboj leptin je doživeo u julu godine. Širom sveta novine su pisale o tome da je rešen problem gojaznosti jer, miševi koji su dobijali ovaj hormon, preko noći su smršali. Na veliko razočaranje svih zainteresovanih za brzo i lako mršavljenje, naročito proizvođača lekova, kod ljudi nije postignut isti efekat. Ispostavilo se da gojazni ljudi u krvi već imaju znatnu količinu leptina, a da njegov dodatak nije proizveo željene rezultate. Ipak, važnost leptina za ljudski organizam je nesporna. Godine britanski istraživači objavili su vest o devojčici koja je rođena sa retkim genetskim poremećajem, zbog kojeg se u njenom telu uopšte nije sintetisao leptin. Pošto je inače bila zdravo dete, ubrzo se pokazalo da je da njen apetit nema granice. Kako je rasla, rasle su i njene potrebe za hranom. Sa šest godina joj je bila potrebna liposukcija nogu kako bi mogla da hoda. Sa devet godina bila je teška 94 kg. Njen brat od tetke, koji se rodio sa sličnim poremećajem, sa dve godine je težio 29 kg. Lekari su pokušali lečenje injekcijama leptina. Njen apetit je postepeno stavljen pod kontrolu, a izgubila je i potrebu za međuobrocima. Za godinu dana je izgubila 16 kg. Vrlo je verovatno da u krvi imate dovoljno leptina, ali je još verovatnije da on ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Njegovu funkciju potrebno je prilagoditi. Leptin je sačinjen od masnih ćelija, a njegov naziv potiče od grčkog leptos, što znači mršav. Kada vaše masne ćelije prepoznaju da organizam prima više hrane nego što mu je potrebno, izlučuju leptin u krv. On pritom vrši dve funkcije: najpre putuje do mozga da smanji apetit, a zatim podstiče metabolizam konkretnih ćelija vašeg organizma kako bi one što pre sagorele kalorije. Nažalost, dijete isključuju leptin. Ako počnete da držite tipičnu dijetu za mršavljenje, vaše telo će to pogrešno protumačiti kao početak gladovanja. Kao odgovor na gladovanje organizma, vaše masne ćelije će ubrzo sniziti produkciju leptina kako bi se povećao apetit. A, veća želja za hranom je poslednje što želite. Vaše telo se trudi da poveća apetit i dođe do optimalne količine hrane koja mu je potrebna. Za par dana od početka dijete nivo leptina će se smanjiti za polovinu. Stoga se nemojte čuditi što baš kada ste na dijeti vaš apetit izmiče kontroli. Dogodiće se čak, da ćete početi da osećate neodoljivu želju za hranom koju pre toga ne biste ni pogledali. Ako ne budete oprezni, ubrzo ćete se naći u začaranom krugu prejedanja i dijeta za skidanje kilograma koje ste nabacili prejedanjem. Naučnici smatraju da konzumiranje pretežno biljne, niskokalorične hrane, pomaže pri održavanju nivoa leptina na visokom stupnju, dok je masna hrana ta koja ga smanjuje. Pirinač, pasulj, povrće, voće i sve što ima nizak sadržaj masnoće će povećati nivo leptina u vašem organizmu, dok će ga svinjski kotleti, ćufte i pica smanjiti. Kako izjednačiti nivo leptina? Iako mnogi smatraju da im u korigovanju težine može pomoći preskakanje obroka ili mini porcije, na ovaj način postižu suprotno. Preskakanjem obroka ili unošenjem manje količine hrane nego što nam je potrebno, činimo da telo smanji količinu leptina u krvi, dok naš apetit izmiče kontroli. Ako želite da budete sigurni u optimalnu funkciju leptina, potrebno je da jedete dovoljno. Postoji jednostavna formula za proveru minimalne količine kalorija koje su vam potrebne u toku jednog dana: vašu idealnu težinu pomnožite sa dvadeset dva. Ako je vaša idealna težina 75 kg, potrebno vam je dnevno minimum 1650 kcal. Ako ste fizički aktivni, ova cifra može biti i veća. Dakle, način koji će vas dovesti do idealne težine nije ograničavanje kalorija. Potrebno je da jedete toliko da vaš nivo leptina, kao i želja za hranom, budu pod kontrolom. Drastično ograničavanje kalorija odvešće vas u propast. Drugi korak u regulisanju nivoa leptina je konzumacija niskokalorične hrane. Ovo možete praktikovati prilikom svakog obroka. U salatu dodajte niskokalorični dresing ili, još bolje, sok od limuna. Umesto poslastice ili kolača sa sirom, radije pojedite sveže voće i sl. Studija sprovedena na Univerzitetu Harvard je pokazala da muškarci koji se redovno bave sportom, ispoljavaju veću osetljivost na leptin. Kretanje takođe pomaže da se pojača efekat leptina. Nema potrebe za maratonom, dovoljna je svakodnevna brza šetnja od pola sata. Na kraju bih želeo da vas motivišem budite strpljivi. Ako ste izgubili kontrolu nad apetitom, trebaće vam vremena da ga vratite u normalu, ali uspećete. Samo nemojte zaboraviti da je osnovno pravilo za postizanje optimalne težine izbegavanje dijeta za mršavljenje to je najbolji savet. Na ovaj način ćete svakodnevno imati optimalnu želju za hranom, kao i bolju kontrolu nad samim sobom. 7

8 studija Želite da smršate? Ne preskačite doručak! dr Nil Nidli Stav da doručak treba preskočiti i da će se na takav način sprečiti povećanje težine, prilično je raširen. Ljudi smatraju da će im, pošto nisu gladni ujutru, preskakanje doručka pomoći da uzimaju manje kalorija i tokom dana i da će na taj način doprineti smanjenju težine. To je velika zabluda. Istina je da bi upravo redovan doručak trebalo da bude deo bilo kog programa smanjenja težine. Pre više godina dr Čarls Kap (Charles Cupp) izneo je svoj zaključak da je povećanje težine rezultat neodgovarajućeg vremenskog razmaka između uzimanja hrane i odlaska na spavanje. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi program kontrole težine. Pacijentima sa viškom kilograma savetovano je da izmene svoj raspored obroka i da obilne dnevne obroke i večernje užine zamene obilnim doručkom, umerenim ručkom i laganom večerom. Sa obrocima bi trebalo da završe, u idealnom slučaju, do podneva (ali nikako posle 15:00 časova), a do odlaska na spavanje, nakon poslednjeg uzimanja hrane, trebalo je da sačekaju još osam do devet časova. Značajna činjenica je da od njih nije zahtevano da menjaju vrstu hrane niti količinu kalorija koje unose. Zainteresovani istraživači u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zaštite Univerziteta u Tulanu istražili su beleške o 955 Kapovih pacijenata sa viškom kilograma. Rezultati njihovog istraživanja su prikazani u tabeli. 1 Ovi dokazi i brojna druga istraživanja govore nam da bi redovan doručak trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje težine. Zapazimo i neka dodatna poboljšanja koja su nastala kao rezultat uvođenja doručka kao redovnog i obaveznog obroka: poboljšan nivo hemoglobina u krvi, umanjena količina šećera u krvi i poboljšana funkcija tiroidne žlezde. Vrsta hrane koja obično sačinjava doručak takođe može da doprinese značaju koji ovaj jutarnji obrok ima u kontroli težine. U američkoj kulturi večernji obrok je, tradicionalno, veoma bogat mastima iz životinjskih proizvoda, dok doručak obično sadrži voće i žitarice, a time i složene ugljene hidrate. Ove činjenice dobijaju na značaju kada shvatimo da je dobitak na težini često povezan sa uzimanjem previše kalorija iz masti, a ne toliko iz složenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, životinje na ishrani bogatoj mastima bile su teže od onih koje su bile na režimu sa malo masti čak i kada su obe grupe unosile isti broj kalorija svakog dana. 2 1 Carter JP, Brown J. Dr. Cupp s Simple Approach to Weight Loss. Journal of the Louisiana State Medical Society 1985;137(6): National Research Council. Calories. In: Diet and Health, Implications for Reducing Chronic Disease Risk. Washington, DC: National Academy Press, 1989 p Smanjite težinu promenom vremena obroka Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su težinu * Oni koji su jeli samo doručak, gubili su u proseku oko 4,5 kg mesečno. * Oni koji su jeli doručak, ručak i užine gubili su u proseku oko 2,3 do 2,7 kg mesečno. * Kod onih koji su smanjili težinu za 9 do 13,5 kg došlo je do porasta nivoa hemoglobina. * Nivo šećera u krvi dijabetičara, koji su izgubili 13,5 kg ili više, normalizovao se. * Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje potreba za dnevnim održavanjem funkcije tiroide. 8

9 kažiprst zdravlja usporite starenje imunog sistema 9

10 kažiprst zdravlja Želite da izbegnete grip i prehlade ove godine? To je moguće ukoliko ojačate svoj specifični imunitet! Specifični imunitet neutrališe pretnju vašem zdravlju aktiviranjem limfocita i antitela. Kod specifičnog imuniteta imuni odgovor je takav da maksimalno eliminiše organizme ili patogene koji izazivaju bolest. Specifični imunitet podrazumeva i formiranje imunološke memorije tj.pamćenje svakog patogena sa kojim je imuni sistem imao posla (na koji je imuni sistem trebalo da odreaguje). Svaki klon limfocita štiti isključivo od jedne vrste bakterija ili virusa. Na žalost, kako i oni sami stare, limfociti postaju manje efikasni. Potrudite se da vam nivo vitamina D bude u odgovarajućim-preporučenim granicama. Bela krvna zrnca sadrže jedinjenja slična antibioticima koja se zovu antimikrobni peptidi. Aktivni vitamin D povećava aktivnost ovih antimikrobnih jedinjenja. Nutritivni epidemiolozi ističu da je 50% populacije u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi ili u nedostatku ili nema dovoljno ovog vitamina za optimalno funkcionisanje imunih ćelija. Praktikujte svakodnevne, umerene vežbe Umereno vežbanje povećava proizvodnju antitela, poboljšava funkciju T-limfocita kod starijih i usporava starenje imunog sistema. To bi značilo da bi, praktikovanjem umerenih vežbi, čak i starije osobe mogle da pojačaju otpornost na virusne infekcije i da smanje rizik obolevanja od raka. Vežbe takođe pomažu u uspostavljanju ravnoteže između imunih komponenti koje mogu da zaustave dejstvo upala, alergija i autoimunih obolenja. Jedite pametno! Mudrost u ograničavanju kalorija, vitamin E i folna kiselina usporavaju starenje specifičnog imunog sistema. Ishrana sa puno masti usporava prozvodnju antitela i slabi imuni sistem u celini. Jedite orašaste plodove, masline, avokado i laneno seme svakoga dana kako biste se zaštitili od zapaljenskih procesa i uneli dovoljno vitamina E. Kako biste bili sigurni da unosite dovoljno folne kiseline, unosite svakoga dana bar jednu šolju zelenog lisnatog povrća. Mahunarke obezbeđuju veoma značajnu količinu folne kiseline, a takođe je sadrži i citrusno voće. Ekstra devičansko (hladno ceđeno) maslinovo ulje je jedno od najboljih ulja za korišćenje u domaćinstvu. Budite štedljivi u korišćenju drugih ulja. Cink je takođe neophodan za proizvodnju limfocita i antitela. Dobar izvor cinka u hrani je sočivo, spanać, brokoli, semenje i orašasti plodovi. Izbegavajte imuno supresore! Alkohol umanjuje efikasnost svih imunih ćelija, uključujući i limfocite. Dva pića dnevno smanjiće proizvodnju antitela za 66 %. Ova imuno depresija traje nekoliko dana, čak Ekstra devičansko (hladno ceđeno) maslinovo ulje je jedno od najboljih ulja za korišćenje u domaćinstvu. i nakon što je alkohol napustio organizam. Kofein umanjuje prozvodnju limfocita od strane antitela, dok duvan sprečava T-limfocite da se bore protiv virusa. Iako gojaznost umanjuje proizvodnju antitela i sposobnost T-limfocita da napadne viruse i ćelije raka, savet je postepeni gubitak težine u kombinaciji sa redovnim vežbama, jer se tako najbolje mogu poboljšati performanse imunog sistema. Spavajte dovoljno. Zašto? Tokom dubokog sna povećana je proizvodnja hormona rasta. Ovaj dragoceni hormon povećava proizvodnju specijalnih trupa T-limfocita i pojačava reakciju antitela. Literatura Blankenship, J.W., How much fat do we need? The Journal of Health and Healing, 20(1):8-11. Cannell, J.J., et al, Epidemic influenza and vitamin D. Epidemiol Infect, 134(6): Hall, E.J., Bolstering the immune system. The Journal of Health and Healing, 23(3): Hoffer, T. et al, Long-term effects of caloric restriction or exercise on DNA and RNA oxidation levels in white blood cells and urine in humans. Rejuvenation Res, 11(4):793-9, Kelley, D.S., Dietary fat and human immune response. Inform, 7:852-58, Nehisen-Cannarella, S.L., et al, The effects of moderate exercise training on immune response. MedSciSportsExerc, 23(1): 64-70, Neiman, D.C. and Pedersen, B.K., Exercise and immune function: Recent developments. Sports Med, 27(2):73-80, Shimizu, K., et al, Effects of moderate exercise training on T-helper cell subpopulations in elderly. Exerc Immunol Rev, 14:24-37,

11 iz ugla stručnjaka Jaja i holesterol!? Džon Mekdugal Verovatno ste i vi pročitali tekst u novinama koji kaže da možete slobodno da jedete po jedno jaje dnevno i da vam se neće povećati nivo horesterola. Da li je to tačno? Industrija koja se bavi proizvodnjom i ponudom proizvoda sa visokim sadržajem holesterola se trudi da dokaže kako takvi proizvodi ne utiču na naše zdravlje i za ovakve kampanje izdvaja ogromna sredstva. Dobar primer je industrija proizvodnje jaja, koja podržava istraživanje koje teži da dokaže da jaja ne utiču na porast holesterola i kako svakodnevno konzumiranje jaja nema štetan uticaj. Većina ljudi je upoznata sa činjenicom da jaja sadrže čak osam puta više holesterola od goveđeg mesa. Jaja sadrže zasićene masti za koje znamo da podižu nivo holesterola. Radnici u industriji proizvodnje jaja se snalaze i pokušavaju da objave rezultate koji idu u prilog njihovim proizvodima. Uspešnost eksperimenta postignuta je izborom osoba koje su, i bez konzumiranja jaja, unosile hranu sa visokim sadržajem holesterola. Kada ljudi dnevno unesu od 400 do 800 mg holesterola, što se odnosi na većinu ljudi, dodavanje nove količine holesterola neznatno utiče na već povećan nivo holesterola u krvi. Ljudi iz ovih studija su najpre dobili holesterol iz druge hrane, ribe, živinskog i goveđeg mesa, tako da jedno ili dva jajeta dnevno nisu imala skoro nikakvu ili su imala neznatnu ulogu. Ako ljudi koji konzumiraju hranu sa niskim sadržajem holesterola počnu dnevno da koriste u ishrani samo jedno jaje, njihov LDL holesterol štetno utiče na naš LDL holesterol u krvi i može ga podići i za 12%. Veliki broj ostalih studija, sprovedenih nezavisno od prehrambene industrije, jasno ukazuju na to da jaja štetno utiču na nivo holesterola u krvi. 11

12 intervju Danka Karović DNK code zdravlja Kada se pred vama nađe mlada, a već veoma uspešna, osoba preplave vas pitanja. Kroz intervju sa modnom dizajnerkom Dankom Karović, saznaćemo detalje koji će nas ispuniti optimizmom, jer ćemo shvatiti da je u svetu uspešnih moguće očuvati integritet i snagu ličnosti kao i ispravne moralne i stavove o pravim životnim vrednostima. Ova mlada modna dizajnerka svojim talentom, jedinstvenim stilom i neopisivim šarmom privlači sve veću pažnju, kako domaće, tako i inostrane modne scene. Evo šta smo sve otkrili kada je u pitanju njen rad, ali i odnos prema zdravlju i životu. 12 Ž&Z: Danka, recite nam ukratko o svojoj profesiji, zašto se upravo time bavite i kakve su Vaše kreacije? DNK: Za mene lično, odevanje predstavlja neverbalni vid komunikacije. Smatram da odelo ne čini čoveka, ali često puno govori o njemu, te je kreiranje odeće, kao i nošenje iste, divna prilika da obučete, zapravo, prikažete svoju ličnost. Moji modeli su jasno definisani, upečatljivi, raznovrsni, otmeni, sa dozom šika, čak i avangarde. Često su prisutni i romantični elementi. Ž&Z: Kako ste se uopšte našli u svetu mode i koliko dugo ste u njemu? Kome su namenjene Vaše kreacije? DNK: Krenulo je tako što sam pokrenula svoju modnu liniju pod nazivom DNK Code by Danka Karović i njom sam okupirana i aktivno je razvijam već punih pet godina. Moglo bi se reći da su modeli namenjeni pre svega osobama koje se, na neki, način izdvajaju iz mase, po svom temperamentu, energiji, stavu ili jakoj ličnosti. Budući da i sama smatram da je veoma važno biti čvrst i svoj, a posebno u dobrom, ja ih na ovaj način podržavam i grlim svojim kreacijama. Ž&Z: Koji su bili Vaši putevi i na koji ste potez u karijeri najponosniji?

13 intervju Ž&Z: Kakav je Vaš stav prema modernom načinu života i kako Vi, kao pojedinac, funkcionišete pod uticajem modernog društva? DNK: Moda jeste, sa jedne strane, moj način života. Ipak, veoma sam staromodna po svojim stavovima, što me je, verujem, sačuvalo od lošeg uticaja okoline i medija. Nikada nisam probala cigarete, ne pijem kafu, gazirana pića, alkohol. Smatram da su mladi neinformisani o posledicama takvog načina života. Budući da one nisu odmah vidljive, zanemaruju ih u nadi da ih nikada neće sustići. Moderno društvo i način života koji je deo njega nameću nam užurbanost i težnju za pozicijom i često smo spremni da ginemo kako bismo došli do materijalnih stvari, te tako zanemarujemo ono što je zaista važno. Čast mi je da imam predivnu majku, koja mi je celog života sa ljubavlju ukazivala na prave vrednosti. Zahvaljujući tome živim nezavisno od tuđeg mišljenja i takmičenja koje vlada društvom. Osećam se slobodnom. DNK: Imala sam jedanaest revija do sada, nekoliko izložbi i tri bilbord kampanje. Od toga su tri kolekcije predstavljene na Belgrade Fashion week-u, u organizaciji modnog studija Click. Otvorila su mi se i vrata francuskog tržišta, što me raduje, jer je to jedna od mojih omiljenih zemalja. Posebno bih izdvojila učešće na humanitarnoj reviji. Prodajom haljine doprinela sam uspešnosti manifestacije i bila među onima koji su nekome pomogli i to me je učinilo posebno srećnom. Svaki korak u ovom poslu ima svoju priču koja je uticala na moje sazrevanje. Najponosnija sam na to što se nisam ponela uspehom, niti obeshrabrila neuspehom, a bilo je i jednog i drugog. Ž&Z: Kakav je Vaš odnos prema zdravlju i životu uopšte? Da li ste odabrali zdrav način života? DNK: Život je najveći dar, a zdravlje predstavlja mnogo više od odsustva bolesti. To je sveobuhvatno stanje uma, duha i tela. Trudim se da jačam svest o odgovornosti prema zdravlju. Ako izaberemo da živimo zdravo to će se ubrzo videti i na nama. Smatram da mi izgledamo onako kako se osećamo. Jedem dosta voća, povrća, žitarica i uživam praveći specijalan hleb od heljdinog brašna sa lanenim semenom. Posebnu pažnju obraćam na to čime hranim svoj um. Mir u duši, zahvalnost i pozitivne misli siguran su put ka zdravom životu. Ž&Z: Koja je Vaša poruka čitaocima? DNK: Budite hrabri da kažete ne svemu negativnom što dolazi do vas. Ne plašite se da budete drugačiji i sledite svoj stav u onome što je dobro. Ako se bojite da ćete biti odbačeni u društvu zbog svojih ispravnih odluka, onda ste izabrali pogrešno društvo. Čovek se mora vratiti prirodi ako misli da bude zdrav, jer je deo nje. Posvetite se porodici, jer je ona najjača karika u životu svakog pojedinca. Negujte prijateljstva. Iskoristite svakodnevnu priliku da budete bolji i sebi i drugima. Pomažite i onima koji vam ne mogu vratiti. Mislite pozitivno i tražite dobro u svemu. Uživajte u životu i zdravlju! 13

14 kaleidoskop Nasledni faktor i rak debelog creva Činjenica je da se brojne bolesti u porodici mogu naslediti. Izuzetak nije ni rak debelog creva. Istraživači su koristili bazu podataka stanovnika američke države Juta (sa preko 2,3 miliona ljudi) i pokušali da utvrde kakvom su riziku od raka debelog creva izloženi rođaci prvog, drugog i trećeg kolena. Ispostavilo se da je rizik bio najveći među bliskim srodnicima, a znatno manji kod daljih rođaka. Iako je genetika, odnosno nasledni faktor, itekako prisutan, način života može doneti promenu i nadu. Naučna istraživanja pokazuju da je najefikasniji način za sprečavanje ove bolesti zdrava ishrana racionalni jelovnik i dovoljno kretanja svaki dan odnosno redovna fizička aktivnost. Gastroenterology 2010 Mar;138(3): Kilogrami pod kontrolom Studija koja je trajala trinaest godina, a sprovedena je na 34 hiljade žena srednje dobi (Women s Health Study), pokazala je, da tokom bilo kog trogodišnjeg perioda, kod žena koje se kreću preko sedam sati dnevno, ne postoji rizik od gojaznosti. Uslov je, naravno, da se pritom pridržavaju uobičajene ishrane. Međutim, to je važilo samo za žene sa indeksom telesne mase (BMI) ispod 25. Kako bi očuvale svoju težinu, žene sa većom telesnom masom, trebalo bi da ograniče i kalorije. JAMA 2010;303(12): Manje sna, više smrtnosti Studije publikovane u časopisu Slip (Sleep Review - www. sleepreviewmag.com) pokazuju da je kod muškaraca koji su patili od nesanice ustanovljen četiri puta veći rizik od smrti nego kod muškaraca koji su spavali bar šest sati. Naučnici su prikupljali i proučavali podatke o 1741 osobi (i muškarci i žene) iz srednje Pensilvanije. Ovo istraživanje trajalo je deset godina. Kod muškaraca i žena koji su patili od nesanice ustanovljen je povišen krvni pritisak, učestalija pojava dijabetesa i više neurokognitivnih komplikacija nego kod onih koji su normalno spavali. Sleep, Volume 33, Issue 09 Proizvođači žele da voćne sokove unaprede kofeinom Minjut Mejd (Minute Maid), inače produžena ruka firme Koka Kola namerava da na tržište lansira nove voćne sokove u koje bi dodavala kofein. Na primer, u sok od jagode i kivija bi se dodala aroma biljke yerba maté koja sadrži kofein. Ovaj napitak bio bi reklamiran kao prijatno buđenje života. Poznato je da se dejstvo kofeina može uporediti sa bičem koji udara umornog konja. Daće vam trenutnu snagu, ali po cenu ponovnog umora, jer svaka doza kofeina iziskuje i sledeću kao novo stimulativno sredstvo za umorni organizam. Dobro je znati da će dovoljno fizičke aktivnosti i odmora potisnuti želju za kofeinom. 14

15 kaleidoskop Navike u ishrani i depresija Lekari nisu revnosni kada treba prijaviti nedolično ponašanje kolega 64% (oko 2/3) ispitanih lekara u SAD složilo se sa tim da je njihova profesionalna obaveza da prijave izraženu nekompetentnost, nemar ili nedolično ponašanje kolege u lekarskoj praksi. Pa ipak, ukoliko su se zaista suočili sa ovakvom situacijom, samo 1/3 je preduzela korake i prijavila kolegu nadležnom. Najčešći razlozi nedelovanja koje ovi lekari navode su: da su verovali da će neko drugi reagovati i pobrinuti se za ovaj problem (19%), smatrali su da prijava ne bi dovela ni do kakvih rezultata (15%), a čak 12% njih bojalo se odmazde. JAMA 2010 Jul 14;304(2): Mnoge studije urađene su kako bi ispitale odnos između ishrane i depresije. Ipak, većina njih bavila se različitim hranljivim materijama, a ne jelovnikom. U nedavnoj engleskoj studiji sprovedenoj na muškaraca i žena, istraživači su upoređivali učestalost depresije kod onih koji su jeli najviše prerađene (rafinisane) hrane, sa onima koji su jeli samo namirnice od celog zrna. Pokazalo se da su oni koji su koristili puno rafinisanih namirnica, imali za 58% veću učestalost depresije u odnosu na one čiji je unos ovih namirnica najniži. Među rafinisane namirnice spadaju kolači, pržena hrana, konzerve, proizvodi od belog brašna i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti. The British Journal of Psychiatry 195: Svakih pet cigareta kojih se pušač dnevno odrekne, smanjiće rizik od smrti za 18% Pušenje predstavlja jedan od faktora rizika za pojavu srčanih oboljenja. Mnogim pušačima, ponekada i pored truda, ne polazi za rukom da ostave pušenje. U Izraelu su naučnici 13 godina posmatrali i prikupljali podatke o 1500 pacijenata koji su primljeni u bolnicu nakon prvog srčanog napada. Veće šanse da prežive su imali nepušači ili oni koji su ostavili cigarete. Čak i kod onih koji su uspeli da smanje broj cigareta u toku dana, svaka redukcija za 5 cigareta značila je da je rizik smrtnosti smanjen za 18%, dok je kod onih koji su pušenje potpuno ostavili rizik bio smanjen i za 40 48%. J Am Coll Cardiol 2009 Dec 15;54(25): EU uniformiše paklice Svaka kutija cigareta u EU trebalo bi da na 65 odsto svoje površine ima zdravstveno upozorenje, stoji u nacrtu zakona koji je usvojio evropski parlament Cilj pomenutog propisa je da se duvanski proizvodi učine manje privlačnim mladima. Voćni i mentol ukusi i mala pakovanja trebalo bi da budu zabranjeni, a elektronske cigarete regulisane kao medicinski proizvod koji će služiti samo u zdravstvene ili preventivne svrhe, piše u prihvaćenom tekstu. Zdravstvena upozorenja: dve trećine kutije, s prednje i zadnje strane. Trenutno važeći zakon nalaže da zdravstvena upozorenja pokrivaju najmanje 30 odsto prednje strane i 40 odsto zadnje strane kutije cigareta. Prema novom propisu, marka cigareta trebalo bi da se nalazi na donjem delu kutije. Pakovanja s manje od 20 cigareta biće zabranjena, ali su predstavnici odbacili zahtev za zabranu slim cigareta. E-cigarete trebalo bi da budu regulisane, ali ne i da podležu istim pravilima kao i lekovi, osim ako ne predstavljaju ili ne služe u preventivne svrhe. One za koje ne važe takve tvrdnje ne bi smele da sadrže više od 30 mg/ml nikotina, trebalo bi da imaju zdravstvena upozorenja i ne bi se smele prodavati mlađima od 18 godina. Proizvođači i uvoznici takođe će morati da dostavljaju nadležnim telima popis svih sastojaka koje sadrže e-cigarete. E-cigarete biće izložene istim ograničenjima oglašavanja kao i duvanski proizvodi. Evropski parlamentarci protive se upotrebi aditiva i aroma u duvanskim proizvodima. Aditivi nužni za proizvodnju duvana, na primer šećer, bili bi dopušteni, kao i drugi tačno naznačeni sastojci u navedenim koncentracijama. Da bi dobili odobrenje za aditiv, proizvođači će morati da podnesu zahtev Evropskoj komisiji. Da bi se smanjio broj ilegalnih duvanskih proizvoda na tržištu, države članice treba da garantuju da kutije i paketi za prevoz nose oznaku koja omogućava njihovo praćenje. Preuzeto iz časopisa Market network, Novembar

16 new start Vežbanje znači dr Olga Andrejević život! Vežbanje blagotvorno deluje na naše psihofizičko zdravlje, njegovo unapređenje i očuvanje. Na žalost, neaktivnost, umorne noge i napeti živci, previše jela a malo kretanja ili, ukratko, previše civilizovanog ponašanja, skoro da 16 su dobili bitku. A, telo koje se ne kreće, sklono je degeneraciji. Pluća i krvni sudovi postaju neefikasni, srce slabi, mišići gube napetost i snagu, dok organizam u celini takođe slabi i postaje veoma neotporan na bolesti. Međutim, iskustvo ljudi koji su fizički aktivni, pokazalo je da na ovaj način napetost nestaje, snižava se arterijski pritisak, puls smiruje, holesterol smanjuje, a smanjuje se i ukupna telesna težina, prehlade su ređe, smanjuje se broj srčanih napada i moždanih udara, dok radne, fizičke i umne sposobnosti rastu.

17 new start Naučni testovi su pokazali da su trčanje, hodanje, plivanje, vožnja biciklom i trčanje u mestu, najkorisnije fizičke aktivnosti. Cilj ovih aktivnosti je ojačavanje lične izdržljivosti pomoću: vežbi istezanja, vežbi jačanja snage Idealno je vežbati 3-4 puta nedeljno u trajanju od minuta, pri čemu treba odvojiti 5-10 minuta za zagrevanje (vežbe istezanja), a oko 20 minuta za vežbe jačanja. Neophodno je menjati vrste vežbi, jer se samo na taj način uključuju svi mišići. Dizanje tegova i vežbe na spravama predstavljaju aktivnosti koje isključivo jačaju mišiće, ali nedovoljno aktiviraju pluća, srce i krvotok. Efikasnost vežbi ogleda se u bogatom snabdevanju pluća kiseonikom, pa ih zato ih treba dovoljno dugo obavljati. Vežbe koje ne pokreću duboko disanje ne donose dovoljno rezultata kada je u pitanju unapređenje i održavanje zdravlja celog organizma. Nema prijatnijeg, a ni delotvornijeg, načina za održavanje zdravlja od okrepljujućeg pešačenja. Šetati čvrstim korakom u prirodi znači neprestano poboljšavati rad svih organa koji na taj način ekonomičnije rade i, bez iscrpljivanja, više pružaju. Organizmu je dnevno potrebno makar jednočasovno pešačenje zato što: 1. Poboljšava intelektualne sposobnosti. Pešačenje i razmišljanje predstavljaju blagotvoran spoj. Više istraživanja je pokazalo da redovno pešačenje olakšava prenos kiseonika od pluća do najudaljenijih delova u organizmu i tako podstiče moždanu aktivnost. Nema prijatnijeg, a ni delotvornijeg, načina za održavanje zdravlja od okrepljujućeg pešačenja. 2. Povećava koštanu masu. Ova činjenica je od velikog značaja budući da je koštani oslonac organizma pod stalnim uticajem ćelija koje, ili podstiču razvoj koštane mase ili razaraju koštano tkivo. Napor izazvan pešačenjem predstavlja neophodan stimulans koji održava delikatnu ravnotežu između procesa proizvodnje i razaranja tog tkiva. Osim toga, gustina koštanog tkiva kod ljudi koji izlaze šest puta sedmično u šetnju, koja dnevno traje najmanje šezdesetminuta, veća je za 15-20% nego kod onih koji su u tom pogledu pasivni. 3. Produžava život. Jedna studija sa univerziteta Masačusets u SAD, pokazala je da pešačenje može da produži život osamdesetogodišnjacima za dve godine. Zato bi izreka Aleksisa Karela, dobitnika Nobelove nagrade za medicinu godine, Radije dodajte život godinama, nego godine životu, primenjena na ovaj aspekt, mogla da glasi Pešačite iz zadovoljstva i produžite sebi život, jer čineči to dodajete i život godinama i godine životu! 4. Otklanja depresiju. Na univerzitetu u državi Vinskonsin, u SAD, ispitivano je više terapija protiv depresivnih stanja. Jedino se okrepljujuće pešačenje u gotovo svim slučajevima pokazalo delotvornim. 5. Jača sposobnost srca. Redovno pešačenje, brzinom od oko 6 kilometara na sat, utiče na rad čitavog kardiovaskularnog sistema i dovodi ga u najpoželjnije fiziološko stanje, a to je jako srce sa snažnim i delotvornim kontrakcijama i sporijim otkucajima. Jako srce umerenim ubrzanjem reaguje na napor koji potom može dugo da podnosi bez iscrpljivanja, tj. može da obavlja veći rad uz manje zamora. Posle dužeg pešačenja, srce se brzo vraća uobičajenom ritmu. Redovnim pešačenjem povećava se i zapremina krvnih sudova koji snabdevaju tkiva u našem telu. Ovo može značiti život umesto smrti u slučaju srčanog udara. 6. Omogućava disanje punim plućima. Rad disajnih mišića, smanjenjem broja njihovih pokreta u minutu, postaje ekonomičniji zbog boljeg punjenja pluća, povećanog broja zaposlenih alveola i kvaliteta razmene udahnutog i izdahnutog vazduha. Samo pravilno pešačenje, uz duboko disanje, povećava kapacitet pluća. 7. Olakšava gastrointestinalni prolaz, olakšava probavu i poboljšava apetit. Korist od unesene hrane veća je kod onih koji se dovoljno kreću nego kod drugih, jer organizam potpuno apsorbuje hranljive sastojke iz namirnica. Pored toga, zatvor, kao rasprostranjena pojava kod žena, nepoznata je smetnja kod onih koje redovno pešače. 8. Pospešuje delotvornost sna. Za uspešnu borbu protiv nesanice okrepljujuće pešačenje je jedan od najmanje poznatih, ali najsigurnijih i najuspešnijih medikamenata. Dobra deonica, prepešačena bez zastoja, opušta mišiće koji su posle stresnih, dnevnih aktivnosti često zategnuti i ukrućeni. Pešačenje stvara osećanje prijatnog fizičkog zamora, jer odstranjuje posledice preopterećenosti i nelagodnosti koje sprečavaju dubok i okrepljujući san. 9. Reguliše arterijski pritisak. Pošto okrepljujuće pešačenje širi krvne sudove, naročito one u mišićima i koži, pritisak opada jer proširen krvni sud smanjuje otpor proticanju krvi. Ako je hodanje uravnoteženo i redovno, takvo stanje postaje trajno. U stanju mirovanja, arterijski pritisak utreniranog pešaka manji je u poređenju sa pritiskom osobe sklone sedenju. Dejstvo pe- 17

18 new start šačenja još je izrazitije kod pojedinih ljudi sa visokim krvnim pritiskom, ali pod uslovom da se primenjuje bez preterivanja, na umereno brdovitom terenu i, u početku, pod nadzorom lekara. 10. Normalizuje količinu masnoće u krvi. Krv sadrži dve glavne vrste lipida: holesterol i trigliceride. Poznato je da obe povećavaju verovatnoću pojave srčanih smetnji. Međutim, redovne fizičke vežbe smanjuju, često vrlo delotvorno, stopu triglicerida i štetnog holesterola, istovremeno povećavajući prisustvo korisnog holesterola. Nažalost, to povećanje biće samo prolazna pojava, ako pešačenje ne postane stalna aktivnost. Ako želite bolje zdravlje, ako želite da duže i bolje živite, ako želite da imate više uspeha, da smanjite napetost i ne želite da budete umorni, onda vežbajte! Da li ste znali da bilo koji oblik fizičke aktivnosti ravnomerno troši zalihe masnoća u celom telu? To znači da ne možete očekivati da će se trbušnim vežbama skinuti samo masne naslage na trbuhu. Utrošak energije iz masnoća ravnomerno će se rasporediti po celom telu.... da hodanjem možete potrošiti jednak broj kalorija kao i trčanjem ukoliko pređete isti put? Trčanjem možete samo uštedeti vreme. Potrošena energija zavisi od prenosa određenog tereta na određenu udaljenost, bez obzira na brzinu kojom smo to postigli.... da ste se preopteretili ukoliko ste još zadihani ili osećate lupanje srca 10 min pošto ste prestali da vežbate? To može da ugrozi san i produži osećaj umora na na- 18 Ako želite bolje zdravlje, ako želite da duže i bolje živite, ako želite da imate više uspeha, da smanjite napetost i ne želite da budete umorni, onda vežbajte! redni dan. Vežbanje ne sme biti neugodno, iscrpljujuće ili naporno, već umereno, osvežavajuće i ugodno.... da je, ukoliko vežbate dovoljno intenzivno da možete, iako malo otežano, razgovarati, to znak da je taj intenzitet dovoljan da poboljša kondiciju kardiovaskularnog sistema? Odgovarajuće vežbe snage, uključuju naprezanje mišića veće od svakidašnjeg.... da vežbe istezanja ne smeju biti nagle, energične i silovite, već nežne, spore i bezbolne? Njima se postiže pokretljivost i elastičnost mišića i dobro držanje. Energični pokreti stvaraju napetost u mišićima.... da tokom dana srce osobe lišene kondicije mora da napravi i do otkucaja više nego kod osobe s dobrom fizičkom kondicijom?... da produženo bavljenje fizičkom aktivnošću podstiče lučenje endorfina koji utiču na dobro raspoloženje i osećanje zadovoljstva?

19 new start Posledice fizičke neaktivnosti Povećanje opasnosti od pojave infarkta srca i do 50%. Povećanje opasnosti od pojave moždanog udara do 50%. Povećanje mogućnosti oboljevanja od povišenog krvnog pritiska za 30%. Češće oboljevanje od šećerne bolesti tipa II za 20-60%. Povišenje»lošeg«LDL holesterola, a sniženje»dobrog«hdl holesterola. Prekomerna telesna težina i gojaznost. U jednom satu brzog hodanja može se potrošiti do 420kcal (toliko kalorija ima u 6-7 kriški belog hleba). Fizički aktivni pojedinci imaju 50% manji rizik da postanu gojazni. Smanjenje kvaliteta života i smanjena izdržljivost i samostalnost. Vežbanjem čovek može, statistički gledano, da produži svoju samostalnost za godina. Smanjenje telesne snage i ubrzan proces starenja. Veća učestalost problema karakterističnih za koštano-mišićni sistem, kao što su bolovi u leđima (u preko 80% slučajeva prouzrokovani su slabim ili neelastičnim mišićima), u vratu i ramenom pojasu, i pogoršanje koordinacije pokreta. Povećanje opasnosti od nastajanja osteoporoze, kao i njeno ubrzano širenje, a time i učestaliji posledični prelomi kostiju za 30%. Slabljenje imuniteta. Učestalije upale gornjih disajnih puteva. Usporavanje probave. Povećan rizik oboljevanja od raka na debelom crevu za 40-50%. Povećan rizik od pojave raka na dojci za 30%. Učestaliji hronični umor. Veći emocionalni stres, češća anksioznost, nesigurnost, strepnje, depresije, lošije raspoloženje i opšte psihičko stanje. Lošiji izgled, nepravilnije držanje i samim tim negativnija slika o sebi. Učestalije i jače glavobolje. Gubitak osećaja zadovoljstva i udobnosti, kao i manja bistrina uma. Učestalija pojava zavisnosti od droga i pušenja u porodicama koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću. 19

20 karijera i zdravlje Karijera i ZDRAVLJE Pripremila Tamara Todorović - Kranik Da li brinete previše? 7 načina na koje briga sabotira vašu karijeru U današnje vreme, a toga smo svi svesni, smo pod stalnim uticajem stresa, koji često nastaje kao rezultat preterane brige. 20 U istraživanju sprovedenom nad slučajnim uzorkom od 137 vođa ženskog pola i 123 vođe muškog pola, u cilju procene rizičnih faktora koji mogu da utiču na uspeh na radnom mestu, došlo se do zaključka da veliki procenat žena (skoro 65 %) spada u rizičnu kategoriju zabrinutih, što doprinosi njihovoj nemoći kada je potrebno probiti takozvani stakleni plafon. 1 Iako su žene po pravilu sklonije brizi, sa istim problemom se povremeno suočavaju i muškarci. Osobe koje spadaju u ovu kategoriju nemaju pravu sliku situacije i gube na autoritetu time što nisu čvrsti u svom stavu i previše analiziraju. Zbog čega ovo predstavlja problem? Evo sedam mogućih razloga zbog kojih briga može da spreči vaš napredak.

21 karijera i zdravlje Ukoliko previše brinete smatraće vas slabima Moramo biti svesni činjenice da se, kod nekih osoba, briga može izjednačiti sa strahom. A strah se nikako ne može smatrati poželjnom osobinom jednog vođe. Nensi Parson, osoba koja je istraživala ovo pitanje kaže sledeće: Strašljive, oprezne i osobe koje izbegavaju konflikte često će biti osuđivane zbog nedostatka hrabrosti i vere u sebe. Ovakvo ponašanje suproti se očekivanju da vođe treba da rešavaju teška pitanja i produktivno upravljaju konfliktima. Briga dovodi do gubitka autoriteta Sam atribut vođa poziva na akciju i čvrstinu u donošenju odluka. Nema mesta nesigurnosti. Da bismo stekli autoritet potrebna je odlučnost, spremnost na rizik u preduzimanju koraka. A, ulazak u neizvesnost, iako ne znamo na kakve posledice ćemo naići, obezbediće nam ne samo autoritet, već i poštovanje onih koji su oko nas. Briga vas čini nesigurnima Što više brinete sve manje ste ubedljivi. Čvrsto donošenje odluka je jedan od načina na koji izvršni direktori, šefovi i menadžeri pokazuju da oni gospodare situacijom. Kada ste zabrinuti, delujete nesigurno, a kada ste nesigurni malo je verovatno da ćete dobro zastupati svoje gledište. Briga vas usporava-čini neodlučnima Kada ste pod stresom zbog nekog plana ili odluke, vaša spontana reakcija jeste da se bolje informišete, pregledate podatke kojima raspolažete, analizirate sve opcije drugim rečima, da razmišljate umesto da delujete. Suviše premišljanja smatra se preteranim analiziranjem što je opet suprotno od odlučnosti. Izveštaj istraživanja ne štedi reči: Zabrinuti ljudi su neodlučni, nedostaje im hrabrosti, i ne uspevaju blagovremeno da se prilagode promenama. Ali, primetite sledeće prema ovom izveštaju ovo pravilo važi samo za zabrinute žene-vođe; muškarci koji spadaju u ovu kategoriju smatraju se promišljenim donosiocima odluka. Briga je samoporažavajuća Šta je briga, na kraju krajeva, do predviđanje negativnih posledica? To je razlog zbog kojeg stručnjaci brigu smatraju nedelotvornom strategijom niti vodi do rešenja, niti pruža osećaj olakšanja. Prisetite se svog poslednjeg napada brige da li je to bila produktivna strategija koja je dovela do rešenja i akcije? Ili vas je navela da šlajfujete i paralisano se premišljate? Zbog ovoga Parsonova označava brigu kao samoporažavajuće, umanjujuće ponašanje i upozorava da osobe koje brinu dozvoljavaju da ih briga odvuče u stranu umesto u centar pažnje u rukovođenju. Kada ste zabrinuti, delujete nesigurno, a kada ste nesigurni malo je verovatno da ćete dobro zastupati svoje gledište. Briga otežava kreativno razmišljanje Kada čitate mnoštvo knjiga i članaka na temu poslovanja i kreativne moći brainstorming -a možete da primetite česte komentare o negativnim uticajima straha i brige. Ponekada je nephodna i izvesna doza drskosti kako bi određena ideja bila iznesena i izazvala reakciju i mišljenja drugih o njoj, kažu stručnjaci. Ako suviše brinete o tome šta drugi ljudi misle, ili ako gledate suviše unapred analizirajući svaku posledicu svoje potencijalne ideje ili odluke, bićete podložni povlačenju u sebe. Ovaj proces je prilično podmukao jer vas skreće sa staze i ubija vaše ideje pre nego što su drugi uopšte dobili šansu i da ih čuju. Briga izaziva stres a stres je loš za vaše zdravlje. Nema više nikakvih sumnji da briga i stres negativno utiču na naše zdravlje. Suzan Segerstrom, sa Univerziteta u Kentakiju sprovela je nekoliko istraživanja koja su pokazala da briga veoma loše utiče na imunitet. Visok nivo stresa povezan je sa srčanim oboljenjima i moždanim udarom, a time utiče nepovoljno i na dužinu i kvalitet života. Žene su, međutim, sklonije tome da razviju anksiozne poremećaje koji pak vode depresiji. Jasno je da, čak i izvan sfere poslovanja, postoji mnogo razloga zbog kojih bi trebalo da pokušate da manje brinete i naučite da se opustite. 1 Pojam stakleni plafon je izraz koji se koristi da opiše nevidljivu ali neprobojnu barijeru koja sprečava manjine i žene da dostignu viši rang na korporativnim lestvama, bez obzira na njihove kvalifikacije i postignuća. 21

22 eko kutak ŠTA JE TO GMO? U genima je zapisana informacija o građi svakog živog organizma i njegovom funkcionisanju. U prirodi se ukrštaju i kombinuju samo geni srodnih vrsta ili jedinke unutar iste vrste. Genetski inženjering zapravo omogućava ukrštanje i kombinovanje gena među potpuno različitim vrstama, i menja žive organizme na način koji u prirodi nije moguć. Naučnici su u okviru istraživanja na primer, ubacili u DNK paradajza gene iz bakterija, u jagode gene iz ribe, a u voće ljudske gene. Tako nastaju genetski modifikovani organizmi, koji su poznati po skraćenici GMO. Koji su problemi sa GMO? Genetski modifikovane namirnice su veštačke, nepoželjne i nepotrebne. I pored suprotnih tvrdnji korporacija, GMO su nepredvidivi, a njihov uzgoj predstavlja rizik i nepovratan korak, 22 čije posledice niko ne može da predvidi sa sigurnošću. Ako odbijemo da koristimo genetski modifikovane namirnice, možemo da sprečimo taj eksperiment sa prirodom i ljudskim zdravljem. Kakav rizik donose genetski modifikovane namirnice? U ove biljke ubačeni su geni koji potiču od raznih bakterija i virusa kako bi postale otporne na različite štetočine i korov. Upravo to je razlog zabrinutosti i straha od nepredvidivih posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi. S obzirom na to da još uvek ne postoje studije koje bi na odgovarajući način procenile mogući rizik od upotrebe genetski modifikovanih namirnica po zdravlje ljudi, nije sasvim jasno gde će nas to dovesti. Štaviše, ako se GMO proširi i na životnu sredinu, situacija može da nam izmakne kontroli. Kako da prepoznam genetski modifikovane namirnice? Evropska unija je donela zakon po kome se propisuje obavezno označavanje genetski modifikovanih namirnica i hrane za životinje. Potrošači su na taj način detaljno informisani i imaju mogućnost da odbiju da kupe ovakve proizvode. Prema tom zakonu, svi proizvodi koji u sebi sadrže ovakve sastojke ili su napravljeni od sastojaka koji sadrže više od 0,9% genetski modifikovanih organizama moraju biti označeni. Treba imati u vidu da genetski modifikovani usevi, kao što su,na primer, genetski modifikovana (GM) soja i kukuruz, mogu da se nalaze u desetinama hiljada trgovinskih proizvoda kao sastojak. Svaka komponenta ili sastojak, koji je proizveden od genetski modifikovanih organizama, mora biti naveden u deklaraciji proizvoda. Upozorenja na prisutnost GM sastojaka u proizvodu se obično mogu naći na istom mestu gde i informacije o sastavu proizvoda. Ove informacije su često napisane veoma sitnim slovima. U sadržaju sastava može, na primer, biti napisano: napravljeno od genetski modifikovane soje. Kako je to sa propisima kojima se uređuje korišćenje GMO? Među najčešće genetski modifikovane useve spadaju: soja, kukuruz i uljana repica. U zakonu je, međutim, bilo nekih propusta. Na primer, proizvodi od životinja (meso, mleko, jaja) koje su hranjene genetski modifikovanom hranom ne moraju da budu obeleženi. A veliki deo genetski modifikovanih useva se koristi upravo kao hrana za životinje. Ako uzmemo u obzir da se tri četvrtine celokupnog prinosa genetski modifikovane soje, kukuruza i uljane repice koristi kao hrana za svinje, goveda i živinu, to je zaista ozbiljan problem. Materijal preuzet od Greenpeace-a.

23 eko kutak U Srbiji deklaracije najčešće neispravne Najviše neadekvatno deklarisanih proizvoda u srpskim trgovinama ima u kategorijama takozvanih specijalnih proizvoda, mlečnih proizvoda i bezalkoholnih pića, pokazuju rezultati istraživanja o poštovanju propisa Srbije i EU o deklarisanju i korišćenju nutritivnih i zdravstvenih izjava na prehrambenim proizvodima i suplementima na tržištu Srbije. Istraživanje je rađeno na uzorku od preko 2500 prehrambenih proizvoda podeljenih u devet kategorija: ulja i margarini; hleb i peciva; žita za doručak; slatki konditori; slani konditori; bezalkoholna pića; suplementi; mlečni proizvodi i takozvani specijalni proizvodi (proizvodi namenjeni potrošačima s posebnim načinom ishrane). Rezultati istraživanja objavljeni su na međunarodnom savetovanju Hrana, ishrana i zdravlje, održanom u Beogradu krajem oktobra, u organizaciji IHIS Nutricionizma i uz podršku Ministarstva zdravlja i Privredne komore Srbije. Dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma, na savetovanju je objasnila šta je potrebno skinuti s ambalaže i kako deklaraciju uskladiti s regulativom EU, kao i koje se nenamerne i namerne greške prave pri deklarisanju radi zavođenja potrošača. Najbolje deklarisana kategorija proizvoda jesu slatki konditori koji imaju 85 odsto ispravnih deklaracija po srpskim i evropskim propisima, dok 14 odsto nije dobro ni po jednom pravilniku. Najlošija je kategorija tzv. specijalnih proizvoda, gde je ispravno samo 12 odsto proizvoda, a čak 74 odsto nije usklađeno ni sa srpskim ni sa evropskim propisima. U kategoriji slatkih konditora nalaze se proizvodi koji zavaravaju potrošače, naročito decu, a činjenica je da gojaznost kod najmlađih poprima alarmantne razmere. Potrebno je zauzeti jasan stav prema proizvodima koji slikom, dizajnom i rečju asociraju na dečje proizvode (dok pritom sadrže odsto šećera, odsto masnoće od kojih najčešće 50 odsto zasićenih masti), a ne smeju tako da se deklarišu. Zakonodavstvo nije precizno u tom delu i proizvođači koriste nedorečenost pravilnika. Nekada sve to može izgledati i groteskno, jer proizvod koji sadrži 6,5 odsto proteina, 51 odsto ugljenih hidrata, 37 odsto masnoće, a ima samo 4 odsto žitarica, na ambalaži nosi izjavu da obezbeđuje vitkost i zdravlje - rekla je Zarićeva. Prema novom Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji se primenjuje od 5. oktobra godine i usklađen je sa EU regulativama ambalaža, deklaracija će morati da pretrpi znatne izmene. Neće biti dozvoljene proizvoljne informacije. Oslobodiće se prostor za pravilne nutritivne i zdravstvene izjave, za isticanje kvaliteta proizvoda, a ne za isticanje bespotrebnih informacija i slogana. Preuzeto iz časopisa: Market network, Novembar Veće prepreke za GMO u EU Članice EU-a odobrile su uvođenje obaveznih testova toksičnosti u trajanju od 90 dana za svaki zahtev za komercijalizaciju GMO-a za prehranu ljudi i stoke. Evropska komisija potvrdila je da je mera odobrena, a stupiće na snagu kada bude objavljena u službenom listu EU. Dvadeset država članica EU glasalo je za tu meru na sastanku stručnjaka u Briselu. Velika Britanija i Švedska bile su protiv, jer smatraju da je to vremensko razdoblje predugo. Po sadašnjim propisima, obavezni su testovi u trajanjuod 17 dana, dok su u praksi tri četvrtine zahteva kompanija za komercijalizaciju GMO-a namenjenog ljudima i stoci pratili testovi toksičnosti u trajanju od 90 dana. Predstavnica Francuske Korin Lepaž (Corinne Lepage), bivša ministarka za zaštitu okoline, zauzela se za uvođenje testova toksičnosti u trajanju od dve godine. Mera bi trebalo da deblokira odobravanje komercijalizacije GMO, ali ne rešava politički osetljivo pitanje zahteva za odobrenje uzgoja GMO. Osam država članica, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Austrija, Mađarska, Grčka, Bugarska i Poljska, usvojile su zaštitne klauzule kako bi zabranile uzgoj dve GM kulture na svojojteritoriji Monsantov kukuruz Mon810 i BASF-ov krompir Amflore. Preuzeto sa 23

24 24

25 partnerski odnosi Smejte se sa svojim bračnim drugom Nensi L. Van Pelt Parovi koji se češće smeju mnogo su srećniji u braku od onih koji to ne čine. Skoro tri četvrtine srećno venčanih učesnika u jednoj anketi reklo je da se zajedno smeju jednom dnevno ili češće. Podeljeni humor nalazi se na vrhu spiska razloga zbog kojih srećni parovi veruju da njihova veza još uvek traje. Humor čuva raznolikost i uživanje u vezi. Parovi koji se zajedno smeju očigledno ne pate od dosade. Nekolicina smešnih ljudi na gelotologiji (nauka o veselju), univerzitetske medicinske škole u Stenfordu, dobila je zadatak da poziva parove da se smeju naglas. Savijte se i valjajte po podu, kažu oni, jer smeh oslobađa endorfin, hormon sreće koji je prirodni ubica bolova, hemijski rođak opijata kao što je morfijum. Smeh će vas pretvoriti u ljudski masažer koji masira praktično svaki organ u telu. Smeh je sličan vežbanju. Prosečni smeh izlazi brzinom od oko 100 kilometara na sat i pruža iste blagodati kao 10 minuta veslanja. On jača imunološki sistem, smanjuje bol, olakšava stres i poboljšava cirkulaciju i disanje. Humor i smeh razbijaju napetost, pa se zato u društvu pričaju vicevi. Vi 25

26 partnerski odnosi ste oni koji stvarate napetost, a zatim probušite balon kada izgovorite poslednju rečenicu. Neki parovi se plaše humora, jer, navodno, čini ranjivim i smatraju ga pretnjom svojoj vezi. Umesto da pronađu humor u sopstvenim životnim situacijama, oni uključuju TV i prate pasivan humor koji neko drugi diktira. Kada se razlegne smeh, žučne rasprave i nesuglaisce prestaju. Neko je rekao da je smeh kao Božji pogled na situaciju. On nam pomaže da steknemo drugačiju, vedriju sliku o sitnim i nevažnim stvarima i leči hiljadu povreda. Čak i jednostavan osmeh može poboljšati zdravlje kao i stanje vašeg uma. Smeh stimuliše grudnu žlezdu koja doprinosi telesnom imunološkom sistemu. Jedan lekar koji je lečio pacijente sa hroničnim oboljenjima predložio je svojim pacijentima da se dva puta dnevno smeše sebi u ogledalu. Istraživanja su pokazala da se um, čak i kada je osmeh lažan, više zadržava na prijatnim stvarima. Ipak, nemojte pokušavati da smehom rešavate sve svoje probleme ili da umanjujete njihovu ozbiljnost. To može itekako da povredi i iznervira zabrinutog partnera. Neke situacije nisu smešne. Možda vi i vaš partner imate različit smisao za humor. Moj suprug ima pomalo čudan smisao za humor pa su vicevi koje voli takvi. Ja volim brzu mudrost i spontan humor sa snažnom poslednjom rečenicom. Ipak, zajedničko smejanje i humor ojačali su naš brak i spontanost. Ljubav i smeh izgrađuju intimnost. Nemoguće je voleti nekog sa kim se ne možete smejati. Istraživanje je pokazalo da parovi koje se slažu oko onog što je smešno, imaju više šanse da se zavole i venčaju od onih koji vole drugačiji humor. Oni koji imaju sličan smisao za humor duže ostaju zajedno od onih sa različitim smislom. Humor očigledno doprinosi bliskosti, jer naglašava slične vrednosti, interesovanja, inteligenciju, maštu i potrebu. Kreativne ideje za humor Ako želite da povećate svoju kvotu smeha, evo nekih ideja: Naučite kakav humor odgovara vašem bračnom drugu. Isecite karikature iz časopisa ili novina i podelite ih sa svojim partnerom. Podelite smešnu priču. Doterajte stvarnu priču da izazovete smeh; ili izmislite neku priču o svom danu. U privatnosti delite nadimke koji izazivaju smeh. Pravite smešne izraze na licu ili zvuke koji će pokazati vašu komičnu stranu. Ispričajte vic. Loš vic je bolji od nikakvog. Cilj je smeh, a ne skupljanje komičarskih poena. Dozvoljeno je smejati nečemu neozbiljnom. Ako nešto ne ide onako kako ste zamislili, pokušajte da se tome smejete umesto da se iznervirate. To će smanjiti stres i staviti osmeh na vaše lice. Imajte svoje privatne viceve i nadimke. Stvarajte privatnu tradiciju koju ćete samo vas dvoje deliti. Razmenite smešne fantazije ili snove. Vesela komunikacija unaprediće vaše međusobno poverenje i dati mu dublji smisao. Ako se vi i vaš bračni drug ne smejete zajedno, vreme je da počnete. 26

27 mentalno zdravlje Da li čokolada popravlja raspoloženje? Bernel E. Boldvin Da li su vam nekada rekli da je dobro da jedete čokoladu zato što sadrži snažne antioksidanse? To je istina, ali to isto važi i za svu ostalu hranu biljnog porekla. Ne morate jesti čokoladu punu kofeina, zasićenih masti i šećera, kako bi zadovoljili potrebu organizma za antioksidansima. Dovoljno je da u izobilju konzumirate biljnu hranu. Preko 40% žena i devojaka ima neverovatnu želju za čokoladom. Zašto je to tako? Čokolada je koktel psihoaktivnih materija tj kombinacija hemijskih sastojaka koji uzrokuju želju i smiruju srce. Ova poslastica stvara naviku i stimuliše centar za uživanje u mozgu, što dovodi do zadovoljenja samo njegovih nižih, a obmane viših delova koji se nalaze u frontalnim režnjevima. Zašto čokolada deluje? Svi čokoladni napici i slatkiši bilo koje vrste sadrže značajne količine neurostimulansa poznatog pod imenom kofein. Kofein nadražuje nervne senzore, koje zovemo receptori, u želucu i mozgu, a rezultat toga je da se privremeno bolje osećamo. Raspoloženje se naglo poboljšava i mi doživljavamo zadovoljstvo. Ovakav veštački podsticaj ima i negativnu stranu - kasnije se osećamo još gore. Kofein stimuliše prijatna osećanja i svojim delovanjem naročito aktivira centar za uživanje. Međutim, ubrzo prijatne osećaje za- 27

28 porodični kutak menjuju neprijatni, a prag tolerancije postaje viši pa je potrebno povećavati i doze za postizanje prijatnih osećaja. Na ovaj način priprema se i teren za prejedanje. Sledeća psihoaktivna droga koja se nalazi u čokoladi je 2-feniletilamin (PEA), koji je prisutan i u vinu. On napada pokretačku snagu mitohondrija u ćelijama, a kasnija posledica je i povećana pojava depresije i teskobe. Snižava se nivo serotonina i dopamina u mozgu, čime se još više produbljuju depresivna stanja. Stvaraju se abnormalni hidroksilni radikali. Kanabinoidi su sledeća grupa psihoaktivnih materija koje se skrivaju iza šećera i mlečnih masti čokolade. Ove materije su srodne materijama koje se nalaze u marihuani, izazivajući čežnju za još jednim parčetom. Ako izolujete svaku supstancu koju čokolada sadrži, posebno kofein, PEA, kanabinoide i podvrgnete ih uobičajenom testiranju, njihovo delovanje je slabo. Ako ih kombinujete sa šećerom i zasićenim mastima, konačan rezultat je itekako nezdrav. Čokolada postaje slična vinu ili pivu, a svaki kompromis znači stajanje na nizbrdici koja sigurno vodi ka neumerenosti. Studije ruskog naučnika Pavlova pokazuju da uklanjanjem svih psihoaktivnih sastojaka i očuvanjem autentičnosti i ukusa primarne sirovine, u mozgu nastaju isti efekti i to bez prisustva štetnih sastojaka. Bolje rešenje Sitno mleveni rogač u prahu, pomešan sa tahinijem (pastom od susama) ili puterom od orašastih plodova (kikiriki, badem) i medom, može da posluži kao odlična zamena čokoladi u pripremi kolača, poslastica ili pudinga. Kada se uz upotrebu zdravih masnoća i sladila postigne odgovarajuća tekstura, na najbolji i najzdraviji način može da se zadovolji željeni ukus. 28 Depresija i njen uticaj na decu

29 porodični kutak Deca depresivnih majki češće problematična. dr U Nil Nidli jednom istraživanju na Univerzitetu u Severnoj Karolini koje je obuhvatilo majki i njihovu decu, 55% majki nikada nije patilo od depresije, 38% su ponekad bile depresivne, a 8% je patilo od kliničkog oblika teške depresije. Trogodišnja deca klinički depresivnih majki nisu htela mnogo da sarađuju i ispoljavala su više problema u ponašanju od dece majki iz druge dve grupe. Ova deca su imala i lošije rezultate na testu kojim se ocenjivala sposobnost verbalnog izražavanja i razumevanja. Deca onih majki koje nikada nisu patile od depresije imala su najbolje rezultate, dok su rezultati dece čije su majke bile ponekad depresivne, ali nisu patile od teškog oblika depresije, bili negde između druge dve grupe. Ova studija je pokazala da depresivne majke mogu imati dalekosežni uticaj na decu mlađeg uzrasta. Na sreću, depresija kod majke nije jedini faktor koji određuje ovakve rezultate kod deteta. Deca onih majki koje su osećajnije, koje poštuju svoju decu, podržavaju njihov rad i ne mešaju se bez potrebe, bolje su prošla na testu inteligencije i jezičkih sposobnosti i više su pomagala svojim mamama u sklanjanju igračaka. Čini se da osećajnost majke, bar u nekoj meri, može da umanji negativan uticaj kliničke depresije. Glavni autor ovog istraživanja upozorava: Naše otkriće ukazuje na na to da bi bilo dobro da se oni koji pokušavaju da pomognu depresivnim majkama sa malom decom, osim na samu depresiju, usredsrede i na neke druge faktore. Nedostatak majčinske osećajnosti i loš odnos između majke i deteta imaju negativne posledice, naročito u porodicama u kojima depresivna majka ne oseća podršku društvenog okruženja i pod stalnim je stresom zbog finansijskih poteškoća. Negativni uticaj depresije na učenje i zaposlenje Kod mladih ljudi, depresija može da nanese ozbiljnu, pa čak i nenadoknadivu štetu. Studentima koji pate od depresije veoma je teško da pravilno funkcionišu u školi i društvenom okruženju. Stariji studenti i odrasli ljudi koji pate od depresije, koja bi se mogla svrstati u onu između srednjeg i jačeg intenziteta, češće izostaju iz škole, odnosno sa posla. Depresija može da onemogući studente da uspešno završe školovanje i da im oteža da pronađu i zadrže posao u svetu odraslih. Ako se ipak zaposle, obično taj posao ne obavljaju kako treba. Konačno, izostajanje sa posla i neadekvatno obavljanje istog pogubno utiče na njihovo trenutno zaposlenje i izglede za neki budući posao. Na žalost, depresija se danas mnogo češće javlja među mladim ljudima u našem društvu. Što je oso ba mlađa u trenutku kada zapadne u depresiju, to je veća verovatnoća da će ova bolest umanjiti njenu sposobnost učenja i, na kraju, i izglede za zaposlenje. U jednom istraživanju koje je obuhvatilo 500 depresivnih 30-ogodišnjaka, 43% je bilo u depresiji već pre svoje 22. godine života ili u ranoj mladosti. Kod muškaraca i žena koji su patili od depresije u ranoj mladosti postojala je veća verovatnoća da će ostati neoženjeni, odnosno neu- dane i manja verovatnoća da će završiti fakultet. Kod žena koje su patile od depresije u ranoj mladosti postojala je dva puta veća verovatnoća da će ostati bez fakultetske diplome nego kod onih žena koje su patile od depresije u kasnijem dobu. Ne samo da je ovo verovatno ograničilo izbor posla, već je umanjilo i godišnji prihod u periodu do 30. godine života. Zaključak je da je veoma važno pronaći uzrok depresije i adekvatno je lečiti, pogotovo ako se pojavi u ranijim godinama života. 29

30 kratke vesti Šta deci da damo? Šta deci da damo? Božić već je blizu. Igračke i igre i sve što srce gali K o svake godine što smo im dali? Da, srca tad dečja postanu laka Od duginih boja iz zemlje igračaka. Al ja želim deci da dam više: Uho što njihove sluša im boli, Prijatelja što nežno suze im briše Vreme u kom smeje se i voli. Porodično okupljanje za stolom pozitivno utiče na vaše zdravlje Rezultati nekoliko studija pokazuju da zajednički obroci, koji za stolom okupljaju sve članove porodice, povećavaju i prosečnu potrošnju voća i povrća, što bi značilo i veći unos hranljivih sastojaka i vlakana. Studije istovremeno pokazuju i da takve porodice manje konzumiraju prženu hranu i zaslađene sokove. Preporučuje se povratak tradicionalnim porodičnim navikama i vrednostima. Vreme koje provodite sa porodicom je neprocenjivo. University of Florida Hoću sa njima da učim i tragam I glavica malih probleme rešim. Na pitanja mnoga odgovore dam, U svakoj patnji da grlim i tešim. I da dugo s njima po suncu šetam... A dan težak kad kraju svom dođe U noćnoj tami priče im spletam, Sve dok detinjstvo njihovo prođe. Eto, to deci svojoj ja spremam: Bliskost i lepotu ljubavi svoje, Jer, blaga i bogatstva mnoga, ja nemam I dajem poklon što novci ne broje. Autor nepoznat Prepev sa engleskog jezika M.H. Deca u opasnosti od interneta i video igrica?! Današnja deca odrastaju u kulturi prezasićenoj internetom, video igricama, hazardnim igrama i pornografijom. Danas nam je na raspolaganju dovoljno literature koja, nakon sprovedenih istraživanja, ukazuje na opasnosti koje proizilaze iz gore navedenog. Nedavne studije su istraživale uticaj ovih medija na decu uzrasta od godina. Deca koja su često igrala igrice sa pucnjavom, ispoljavala su agresivnost i delikvenciju. Igranje igrica u kojima se dete poistovećuje sa fiktivnim likom, npr. ratni heroj ili zločinac, bilo je povezano sa anksioznošću i izolacijom. Ove studije pokazale su takođe da dobra komunikacija između roditelja i deteta može biti veoma efikasno sredstvo za smanjenje negativnih posledica korišćenja interneta. Poruka je jasna - roditelji bi trebalo da znaju šta njihova deca rade na internetu, kakve igrice igraju i da o tome sa njima razgovaraju. Ipak, neke igre i aktivnosti bi deci trebalo i zabraniti. 30

31 reklama adra SRBIJA Za nultu toleranciju prema nasilju Svaka treća žena u Srbiji trpi neki oblik nasilja od bliske osobe fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko... Svaka druga je u nekom trenutku pretrpela fizičko nasilje. Ovi podaci govore da je ogromna verovatnoća da ste i vi koji čitate ove redove nešto od ovo troje: sami ste žrtva nasilja, poznajete nekog ko je žrtva (skrivala ona to ili ne), ili sami vršite nasilje nad nekim najbližim. A to nameće odgovornost da nešto preduzmete po ovom pitanju. Ako ste žena koja trpi nasilje, verovatno osećate stalni strah od partnerovog besa ili ljubomore, retko viđate svoju porodicu jer to vaš partner ne odobrava. Samopouzdanje vam je ravno nuli i sumnjate u svoje sposobnosti, osećate se nemoćnom, a ponekada i odgovornom - krivite sebe. I ostajete tu, u situaciji nasilja, jer verujete da je deci potreban otac, ma kakav on bio. Plašite se da će Vas, ukoliko se obratite nekome povodom nasilja koje trpite, okolina osuđivati.... Potražite pomoć, odbranite sebe i decu od nasilja! Učinite to legitimnim sredstvima. Ostajanjem u situaciji nasilja stvari se neće same od sebe popraviti. Niste sami! Ne dozvolite da budete žrtva nasilja! Izađite iz nasilja! Prijavite nasilje! Pomozite sebi i svojoj deci! Ako ste posmatrač nasilja nad ženom ili detetom, vaša je dužnost da sve što znate i slutite, a tiče se nasilja, kažete državnom organu koji je za to nadležan. To je vaša zakonska i moralna obaveza. To možete učiniti anonimno. Ne čekajte! Ne budite nemi posmatrači nasilja! Ne ćutite! Zaštitite i podržite nemoćne! Uostalom, i sami biste želeli tako nešto kada biste se našli u sličnoj situaciji. Učinite to mudro i odlučno. Izaći na crtu ovom zlu ili prećutati možda bude predstavljalo razliku između života i smrti. Jer da bi zlo napredovalo dovoljno je da dobri ljudi ne učine ništa. Ako u sebi prepoznajete nekog ko vrši nasilje u svojoj porodici, bojite se da ugrožavate zdravlje svojih najbližih, da zbog toga trpe vaše deca i vaši odnosi to je prvi i dobar korak. Kao najjači, imate priliku i odgovornost da donesete prave odluke. Čojstvo znači zaštiti drugog od sebe. Najjači su i timski igrači - traže pomoć drugih ( Najjači su svetao primer svojoj deci. Šta dalje? Informacije na ADRA Srbija je neposredno učestvovala u osnivanju dve sigurne kuće. Danas sprovodi druge akcije podrške ženama i deci žrtvama nasilja, kao i sigurnim kućama u Srbiji u kojima oni pronalaze privremeno utočište (više na ). 31

32 32

33 33

34 priče 94 Slatka košulja dr Jasmina Mašović Kad se začuje zvuk sirene sanitetskog vozila neki od vas se naježe i okrenu glavu na drugu stranu, neki ravnodušno nastave svojim putem, a oni radoznali se zapitaju - šta li se dogodilo? Ovo je kolumna za vas koji želite da zavirite u uzbudljiv svet Hitne pomoći. Bilo je to na samom početku mog rada u hitnoj službi. Radila sam jedva mesec dana, kada se desila prva saobraćajna nesreća na koju je trebalo da izađem. Prijatna letnja noć, oko jedan sat posle ponoći. Do lica mesta vozili smo se ćutke, sestra i vozač jer su se tek probudili iz lakog sna, a ja da bih prikrila tremu koja me je preplavila. Policija nas je samo kratko obavestila da je došlo do udesa i na kom mestu, bez ikakvih detalja o broju vozila i broju povređenih. Kroz glavu su mi prolazile razne mogućnosti o tome šta me čeka na mestu 34 udesa, svaka gora od predhodne. Pokušala sam da u sećanje prizovem redosled ukazivanja pomoći i sve te veštine spasavanja o kojima sam godinama učila, ali ih nikada nisam praktično primenjivala. Radila sam sa starijom i iskusnom sestrom koja je u službi nosila titulu najvećeg baksuza, a svoje otrove posebno izlivala na tek pridošle, mlade kolege. Nisam htela da joj otkrijem svoju nesigurnost, koju je svakako naslućivala. Držala sam se kao da mi je ovo nebrojeni put da izlazim na udes. Plava policiska rotacija svetlela je u daljini i kada smo stigli do nje, zaustavili smo se. U mrklom mraku uočila sam samo jedan putnički automobil koji očigledno nije uspeo d isprati krivinu u levo i se zakucao se u jedno od stabala drvoreda pored puta. Izašla sam iz saniteta i krenula ka automobilu sa prigušenom nesigurnošću, stimulišućim strahom i opreznošću početnika. Sestra je takođe izašla, stala pored jednog od policajaca kojeg je poznavala i zapalila cigaretu. U tri koraka, koliko mi je trebalo do slupanog automobila, primetila sam da u vozilu sedi samo jedna osoba, na vozačkom mestu, i da je još uvek vezana. Kada je okrenuo glavu ka meni pogled je zasvetlucao u tami te sam zaključila da je živ i pri svesti. Bio je to jedan od onih hipersavesnih vozača koji nije hteo ni da se pomeri a kamoli izađe iz kola dok Hitna ne stigne, verujući da ćemo mi znati šta činiti. Otvorila sam vrata vozila i dodirnula ga po ramenu u nameri da uspostavim komunikaciju nekim pitanjem - kako se zove, gde je povređen, šta ga tačno boli...pitanja su isčezla u mrklom mraku. Iako sam imala rukavice osetila sam da su mi se pristi ulepili u nešto. Pomerila sam ruku malo niže i tamo je bilo vlažno-lepljivo. Pogledala sam ka volanu i komandnoj tabli i sve sto sam mogla da zaključim jeste da se presijava od neke vlažne materije. Krv, pomislila sam skoro prestrašena, i to mnogo krvi. Ovo je noć za krvavo vatreno krštenje! - Da li pomerate noge? - bilo je prvo što sam pitala. - Da, da - odgovorio je, pomerajući se na sedištu. - Jeste li udarili glavom? - tražila sam uporno neku veliku ranu iz koje lipti krv. - Ako možetei skinete pojas i izađete napolje da vidim gde ste povređeni. - Da, mogu - rekao je sasvim smireno, bez ikakvih nagovešaja o jakom bolu koji sam očekivala. - Mogu da izađem, izašao bih ja odmah, nego nisam znao da li smem. A mislim da nije ništa strašno. - I ja se nadam, samo ne znam odakle ovolika krv - dala sam sve od sebe da zvučim ozbiljno i sigurno. - Nije to krv, to je med. Vozio sam nekoliko kanti meda na zadnjem sedištu i, kada sam udario u ovo drvo, neke od njih su preletele napred otvorile se i prosule svida po kolima i po meni - objašnjavao je, već hodajući pored auta. - Zaslepela me neka budala iz suprotne trake. Pustio duga svetla, kao da je sam na putu... - počeo

35 priče 94 je da se nervira zbog velike štete na kolima shvativši da nije ozbiljno povređen. Otišli smo do saniteta gde je skinuo slatku košulju, odradila sam osnovni pregled i jedino što sam uočila bilo je blago izraženo, trakasto, dijagonalno crvenilo na grudnom košu na mestu kuda je prolazio pojas za vezivanje. Nije bilo znakova preloma rebara niti se čula neka nepravilnost na plućima. Ipak sam insistirala na tome da mora do Urgentnog, kako bi se napravio snimak. Odbijao je. Utom je stigla preplašena supruga, kojoj je laknulo što je živ i na nogama ali je, osmotrivši auto nasukan na stablo i zgužvanu haubu verovala da je sve mnogo gore nego što sam joj ja govorila. - Naravno da ide u Urgentni! - odsekla je odlučno. - Ma kakav Urgentni! - opirao se i dalje. Trebalo je spasiti ono meda što se nije prosulo po razlupanim kolima i pažljivo proceniti koliko meda treba prodati da bi se sanirala šteta na vozilu. Konačno su se dogovorili da najpre odvezu ostatak meda kući, da se istušira i presvuče, a onda će ga ona odvesti u Urgentni. Nadam se da je tako i bilo, kao što se nadam da osim matrijalne štete na kolima i u medu nije bilo drugih šteta i povreda. dr Jasmina Mašović Priče 94 je knjiga o nesvakidašnjim ljudskim sudbinama i događajima u službi Hitne pomoći. Knjigu možete poručiti na tel 064/

36 duhovna inteligencija 36

37 duhovna inteligencija Anselmo Grin Bio jednom jedan čovek, koji bi se uznemirio čim bi ugledao svoju senku. Bojao se čak i zvuka svojih sopstvenih koraka. Rešio je da sve napusti: -Jednostavno ću pobeći!-govorio je u sebi. Ustao je i potrčao. Svaki put kada bi zakoračio senka bi ga i dalje neumorno pratila. -Moram da trčim brže.- rekao je opet u sebi. I tako je počeo da trči sve brže i brže. Trčao je toliko uporno i dugo, dok nije iznemogao i pao mrtav. A da je samo zastao u senci nekog drveta, rešio bi problem. Senka bi nestala. Ili, da je seo ispod drveta. Tada ne bi morao ni da korača. Ali, toga se nije setio. Mnogo je onih koji nikako da se sete da je dovoljno da jednostavno sednu ispod krošnje drveta. Radije pokušavaju da pobegnu sami od sebe, slično kao i čovek iz priče koju je opisao Čuang-Ce. Čovek koji beži od sopstvene senke beži u susret smrti i nigde ne pronalazi mir. Zašto ljudi danas nigde nisu spokojni? Finansijski pritisak U današnje vreme mnogo ljudi je pod finansijskim pritiskom. U ovo doba globalizacije, privredna konkurencija je sve osetnija. Direktor firme nema ni trenutka u kome bi mogao da udobno zaroni u svoju otelju, Kada iz vida izgubimo cilj, napori se udvostručuju. jer bez prestanka mora da vodi računa o mestu na tržištu, da brine o finansijama, da ide u korak s vremenom i da na vreme reaguje. Situacije se menjaju munjevitom brzinom. Zaposleni nemaju vremena da uživaju u jučerašnjim poduhvatima. Da bi opstali, stalno moraju da pronalaze nove puteve. Rešenje je, kažu, u reorganizaciji, promeni radnih pozicija i novim merama edukacije. Ali, ovim stalnim promenama u strukturi ne postiže se mir, niti spokojan rad. Uspeh je često neizvestan i kratkotrajan, zaposleni su nezadovoljni, previše fizički i psihički opterećeni. Neusaglašena politika u rukovođenju stvara napetost, te se pritisak prenosi i na sve ostale. Stalno u pokretu U sastav spomenutog ubraja se i veoma važna karakteristika našeg društva-a to je stalno u pokretu. Od svakoga ko danas želi da pronađe posao, očekuje se da bude mobilan i fleksibilan. Mora da bude spreman na čestu promenu prebivališta, što ga sprečava da pusti korenje i nađe mir. Dovoljno je da posmatramo prometne auto puteve i shvatićemo koliko nemira nosi današnje društvo. Mobilnost u zapošljavanju zahteva angažovanje u brojnim aktivnostima i posećivanje raznih seminara. Iz tog razloga puno vremena se provodi van kuće. Kako bi iskoristili što više od svog slobodnog vremena, ljudi najčešće odlaze na putovanja u prirodu ili udaljene krajeve. Ali, tako provedeno slobodno vreme često nije ispunjeno mirom, već napetošću i nezadovoljstvom. Mark Tven smatra da opterećenost našeg doba odražava besciljnost i gubitak orjentacije: Kada iz vida izgubimo cilj, napori se udvostručuju. Onaj ko je iz vida izgubio svoj cilj, trudi se da unutrašnju prazninu popuni mnoštvom aktivnosti i na taj način, pre svega sebi, dokaže kako njegov život ima smisla. Neumerenost Sledeći važan uzrok stalne tenzije, kao jedne od istaknutih odlika našeg doba, je sveprisutna neumerenost. Ova neumerenost naslućuje se još u reklamama kojima nas prozvođači, svesni naše neumerenosti, navode da sve više kupujemo i konzumiramo nove proizvode. Reklama dotiče naše neumerene potrebe, budi čežnju za trajnom srećom, trenutnim zadovoljstvom, bezbednošću i uspehom. Na poleđini neumerenih reklama se skrivaju slike koje o sebi imamo slike čoveka koji sebi može sve da dozvoli, koji ne poštuje nikakve granice i u isto vreme drži sve pod kontrolom. Neumerenost se odražava i na savremenu proizvodnju - radimo sve više, bez obzira na to da li takva proizvodnja ima smisla ili ne. Ljudi su pod stalnim pritiskom, u želji da im bude bolje nego drugima. Taj i takav moderni čovek je faustovski, koji više ne teži spokoju, smiraju pred lepim, već prekomernom što nadražuje čula. ( Branislav Živanović - Privatni pandemonijum, Makabr) Za kratko vreme je potrebno postići mnogo toga, kupiti bolji i skuplji automobil, godišnji odmor provesti na udaljenijim, ekskluzivnim odredištima... Ali, bezbrižan i smiren je samo onaj ko je i umeren. Čovek koji zna meru, može reći ne potrebama koje mu se nameću i koje zapravo i nisu potrebe već luksuz i opterećenje. 37

38 duhovna inteligencija Buka remeti mir Čoveku koji teži spokoju smeta buka i ne može da uživa u tišini. A buka je prisutna svugde: u saobraćaju, firmama i medijima. Leti čujemo kako se u nekim kućama u isto vremene sluša i radio i televizija. Postoje ljudi koji bi želeli tišinu dok rade. Međutim, koleginice i kolege kancelariji neumorno pričaju. Gomile reči koje smo prinuđeni da slušamo po ceo dan pruzrokuju stres. Nesvesni neophodnosti tišine neki ljudi, čim dođu s posla kući, uključe televizor ili radio. Potrebne su im zvučne kulise iza kojih skrivaju nesposobnost da budu sami sa sobom i pronađu mir. Sem buke, tu je i stalna užurbanost, koja takođe remeti postizanje mira. Put ka istinskom miru Ljudima je danas najpotrebniji mir kako spoljašnji tako i unutrašnji. Čovek je opterećen sadašnjicom, bukom koja ga okružuje, žurbom koja ga odvlači u besmisao. U svojoj težnji za unutrašnjim mirom čovek bira pogrešne načine i sredstva. Nekoliko trenutaka, koje odvoji za sebe kada se isključi iz svega, nisu dovoljni i ne donose spokojstvo. Naprotiv, umesto da doživi mir on se suočava sa brigama, strepnjama, osećanjima krivice, slutnjom da njegov život nije onakav o kakvom je maštao. Čovek, stoga, beži od neprijatne tišine koja otkriva istinu i traži utehu u buci koja dolazi sa svih strana. Utočište nalazi u radu, kako bi tu istinu izbegao. Put ka istinskom miru je zahtevan. To je put koji moj pogled skreće sa nevažnih ovozemaljskih stvari i upućuje ih ka nečemu uzvišenijem, ka neprolaznim i nepromenljivim vrednostima. Sami nismo u stanju da utišamo svoje nemirno srce. Potreban nam je neko. Potrebna nam je sigurnost. Ako ćete je pronaći u veri, to je dobar početak. Ostalo je na vama. dr Ben Karson Misli slobodno Mnogi od nas imaju sposobnost koja može da se iskaže u raznim životnim oblastima. Kada to shvatimo, počinjemo da otkrivamo svoje talente. Ne može svako da uradi sve. Možda sam mogao da postanem advokat, ili inženjer, ali mislim da u tim oblastima ne bih toliko uspeo koliko sam uspeo u oblasti neurohirurgije. Ne bih iskoristio prednost svojih talenata i interesovanja. Ukoliko prepoznaješ svoje talente, koristi ih pravilno, i odaberi oblast u kojoj ćeš koristiti te talente. Dostići ćeš vrh u svojoj oblasti. Jednostavan metod koji predlažem ljudima da otkriju svoje intelektualne talente: pronađi mirno mesto na kome možeš da razmišljaš, a da te niko ne prekida nekoliko minuta. Misli slobodno. Ova i ostala izdanja možete da naručite putem a prodaja@preporod.rs ili putem telefona ; 38

39 PRAZNIČNE KOČNICE Krajem decembra i početkom januara sve blista, sija i blješti od reklama i ukrasa. Potaknuti smo da se nadamo nečemu neodređenom, ali u svakom slučaju ljepšem i boljem. Više novca i zdravlja, na to se uglavnom svode sve novogodišnje želje. I u svom tom našem zanosu, zaboravimo na jedan od veoma važnih aspekata ljudskog življenja: upotrebu kočnica, ličnih ograničenja, snage volje. U vremenu praznovanja i iščekivanja istog, motivisani smo (svjesno i nesvjesno) da trošimo više, jedemo više, pijemo više. Samo mali broj onih, kojima život i okolnosti nisu pružile tu mogućnost, ne moraju da brinu kako će se to više odraziti na finansije i na februar, na kilograme i na zdravlje, na njega i one oko njega Jer, najčešći, i pomalo sebičan, odgovor To je moj život, i mogu da radim šta hoću, gubi smisao onog časa kada neko drugi taj tvoj život odveze do bolnice i doktora. Zato, prije nego se prepustite praznicima i njihovim uticajima, razmislite o sebi i svojim izborima kao o automobilu sa ugrađenim graničnikom brzine. Znate kako to radi? Pritisnete prekidač koji uključuje speed limit; nakon toga dodajete gas do one brzine koju želite (npr. 75 km/h) i tada ponovo pritisnete dugme koje zamrzava kretanje CUM GRANO SALIS Stanić R. Želimir Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svjetlije i svježije, kao da se prozori na kući otvore. O čemu volim da govorim? O svemu što ljude i mene zanima, o životu, o prirodi, o radu, o smrti (i o smrti, zašto ne, smrt je važna koliko i život), zaista o svemu jer teško da ima stvari o kojoj čovjek nikad nije pomislio. Nisam naročito pametan, niti mislim da je to važno, važnije je da je čovjek pravedan i da se ne truje ružnim mislima. Mučno bi bilo živjeti obeshrabren, treba vidjeti i onu stranu koja nije protiv čovjeka. (Selimović, Ostrvo, str. 166) vašeg vozila na 75 km/h. Ako nakon toga i dalje budete pritiskali papučicu gasa brzina kretanja će, sve dok je uključen graničnik brzine, ostati nepromjenjena (75 km/h). Tako, prije nego krenete u prodavnicu, stavite u svoj novčanik onoliko novca koliko možete sebi priuštiti da potrošite. Ostavite kreditne kartice i sve slično tome kod kuće, da ne biste došli u iskušenje da pređete postavljeni limit kada vidite reklame koje vas pozivaju da potrošite više, jer nije svaki dan Nova godina, Božić, Bajram ili bilo koji drugi praznik koji praznujete. Kada sjednete za bogatu prazničnu trpezu pred gomilu hrane i pića, sjetite se da čovjek ne živi da bi jeo, već jede da bi živio. Aktivirajte graničnik. Ovo se posebno odnosi na sve one koji imaju problema sa ograničenjem u konzumiranju alkoholnih pića. Pitanja kao što su koliko piti, šta piti, zašto piti, s kim piti ne znače ništa ako se postavljaju u pogrešnom času. Ovo raspravite sami sa sobom prije nego počnete piti. A za sve ostale, možda će biti dovoljno da se podsjete svih ovih misli kroz jednu modernu narodnu (internet) umotvorinu. I ne zaboravite: život se, u svim svojim oblicima (ružnim i lijepim) nastavlja i poslije januara. Sretni praznici! PRETPRAZNIČNA GROZNICA Decembar već mrazom studi, užurbano idu ljudi. Trgovi praznično sjaju, utisak idile daju Praznici su na pomolu, svega mora bit na stolu. Zbog pijace sirotinje zaobiđu sve svetinje. Ne razmišlja sada raja, kol ko košta sir il jaja, piće, meso, il orasi Valjda nismo siromasi. Kroz markete opšta trka, praznici su da se krka. Nek se svega više nađe, platiš čekom, pa ti slađe. Al računi kada stignu, (struja, gas, komunalije ), pa pritisak svima dignu, presednu ti čarolije. U pretprazništvu ludom i vazduh treperi čudom. U kompletnom tom pijanstvu, mi smo ljudi u paganstvu. Tek po neko vjerno posti, dušu svoju Hristom gosti. Božićni već teče post Bogomladenac nam gost Dok Sunce topi snjegove, plaćaće čovjek dugove, što zaduži u njemu zvijer, govoreći: Bog nije fer. 39

40 prirodna kozmetika PRIRODNOM NEGOM DO zdrave i lepe kože 40

41 Jasmina Milovanović da u jednom ljudskom biću sve bude lepo: i lice i Treba odelo i duša i misli. zapisao je Čehov. Kada je u pitanju kozmetika i sredstva za ličnu higijenu, možemo sa sigurnošću reći da su nastali pre više hiljada godina. U iskopinama grobnica egipatskih faraona od pre 3500 godina pronađeni su predmeti koji su služili za ulepšavanje. Pouzdano se zna da su lice i telo još tada ulepšavani, a mladost održavana raznim mirisnim uljima i mastima. U starom Egiptu kozmetiku su povezivali sa medicinom te su recepti za negu kože i kose nađeni zajedno sa medicinskim receptima iz tog doba. Kozmetička sredstva pronalazila su svoje mesto i u biblijsko vreme, te se o njima mogu i naći zapisi u ovoj prastaroj knjizi. Žene u biblijsko doba koristile su i kozmetičke preparate za lice i telo. Reč je uglavnom o raznim mastima, uljima i parfemima. Budući da su živeli na istoku i u predelima gde su temperature veoma visoke a vlage malo, ljudi su se često mazali uljem zbog njegovog blagotvornog dejstva i da bi zaštitili kožu od isušivanja (Knjiga o Ruti 3:3; II Samuilova 12:20). Danas apoteke,drogerije i parfimerije nude brojne proizvode za lepotu i negu lica. Međutim, kao što znamo, i pre nego što se industrija posvetila kozmetici, žene su itekako umele da istaknu svoju lepotu i neguju je. U 16. i 17. veku temeljno teoretsko i praktično znanje o kozmetici i samostalna priprema različitih preparata smatrani su važnim delom dobrog obrazovanja mladih žena iz višeg staleža. Zapanjujuće jednostavnim sredstvima one su održavale svež izgled lica i štitile ga od prebrzog starenja i spoljnih uticaja. I danas možemo izgledati negovano i sveže u svakom životnom dobu. Potrebno je odvojiti samo malo vremena za negu tela, lica i kose i koristiti proverene recepte za pravljenje prirodne kozmetike. U takvim receptima sastojci su isključivo biljnog porekla, jednostavni su za nabavku i odlično podnošljivi. Prirodnim sredstvima učinićete dobro ne samo svojoj koži i kosi, već ćete pozitivno uticati na sva čula, ali i na očuvanje životne sredine. Prvi korak na putu ka zdravlju i lepoti je svakako higijena. Postoje tri jednostavna i neophodna koraka za svakodnevnu negu kože. To su: čišćenje, toniranje i hidriranje (hranjenje). 1. Čišćenje: * Uklanja prašinu i atmosferska zagađenja * Uklanja šminku * Uklanja višak masnoća iz pora Čišćenje lica je potrebno obavljati dva puta dnevno, ujutru i uveče, kako bismo potpuno uklonili nečistoće. Atmosfersko zagađenje, prašina, lučenje masnoće i ostaci šminke, stvaraju barijeru koja se mora ukloniti kako bi se koži omogućilo disanje da bi u potpunosti primila sve dobrobiti tretmana. Budući da je sapun suviše agresivan i suši kožu predlažem vam potpuno prirodan i zdrav recept koji će vam pomoći da svoju kožu temeljno očistite: Sredstvo za čišćenje lica Potrebni sastojci: 50 ml ružine vodice 1 kap eteričnog ulja čajevca - deluje antibakterijski, protivgljivično i antivirusno, kako na kožu, tako i na trajnost preparata 10 ml glicerina omekšava, obnavlja i neguje kožu 20 ml domaćeg maslinovog ulja otapa nečistoće, neguje 5 ml ricinusovog ulja omekšava kožu prirodna kozmetika 5 ml ulja koštica kajsije neguje kožu Priprema: U maloj posudi izmešajte ružinu vodicu i glicerin (vodena komponenta). U bočicu, u kojoj ćete čuvati sredstvo za čišćenje lica, ulijte ulja i protresite je. Dodajte vodenu komponentu u ulja, zatvorite bočicu i još jednom dobro protresite. Potrebno je protresti pre svake upotrebe, jer se uljane i vodene komponente razdvajaju. Upotreba: nanesite sredstvo za čišćenje lica na komadić vate, masiranjem utrljajte u kožu, počevši od vrata, oko brade, usta, nosa, zatim na gore, ka obrazima i čelu. Odstranite na isti način pomoću čistih, vlažnih pufni. Koža će biti čista bez uklanjanja prirodnih ulja, mekša i svežija. 2. Toniranje * Uklanja ostatke nečistoće * Osvežava kožu * Deluje blago adstrigentno (blago sužava pore i kontroliše masnoću kože) * Poboljšava disanje kože pomažući joj da ponovo dobije svoju prirodnu kiselost (ph). Predlog za tonik U bočicu od 100ml sipajte: 50ml gela od aloja vere 30ml pantenol rastvora 20ml koloidnog srebra 10 kapi etarskog ulja lavande Priprema: Sipajte redom kojim je navedeno, sa napomenom da etarsko ulje lavande najpre rastvorite u pola kašičice alkohola pa tek onda sipate u bočicu (jer se etarska ulja ne rastvaraju u vodi. Upotreba: nakon čišćenja lica, navlažite komadić vate tonikom i blago pređite preko celog lica, najbolje tapkanjem. Pre upotrebe uvek dobro promućkajte flašicu. 41

42 prirodna kozmetika 3.Hidriranje i hranjenje kože To su dva osnovna faktora za negu i očuvanje kože. Koža koja je izgubila vlagu gubi elastičnost i zahteva unos hidrantnih materija kako bi povratila svoju prirodnu čvrstoću. Sa druge strane, u slučaju crvenila kože, potrebno je pojačati priliv lipida. Ovo pravilo važi za sve tipove kože koji moraju zadržati hidrolipidnu ravnotežu. Ako ta ravnoteža ne postoji, koža postaje osetljiva na spoljašnje agresivne faktore, gubi elastičnost i tonus, te dolazi do stvaranja bora i gubitka sjaja. Dnevna krema predstavlja zaštitnu barijeru koja je u stanju da ograniči dnevni gubitak vlage. Noćna krema ponovo uspostavlja hidrolipidnu ravnotežu. Noćni odmor je vreme kada koža najbolje reaguje i najbolje absorbuje dragocene hranljive i hidrantne sastojke. Dnevna krema: 40 grama ši maslaca 10 grama jojobinog ulja 5 kapi eteričnog ulja geranijuma 5 kapi eteričnog ulja lavande Priprema: u ši maslac postepeno umešajte jojobino ulje. Na kraju dodajte i etarska ulja geranijuma i lavande i dobro izmešajte kako bi ste dobili glatku smesu. Sipajte u teglicu i čuvajte u frižideru. Upotreba: na potpuno čisto lice, nakon toniranja nanesite ovu dnevnu kremu u maloj količini. Ostavite da koža upije najmanje petnaest minuta, a zatim višak uklonite papirnim ubrusom, blago tapkajući. 1 kapsula vitamina E 10 kapi etarskog ulja lavande Priprema: u šerpu sa vodom koja vri, spustite posudu u kojoj su kakao maslac, palmino ulje i ši maslac. Pustite da se otope, sklonite sa grejne ploče, malo prohladite, te dodajte bademovo ulje i ulje pšeničnih klica. Dodajte blago zagrejani sok aloje (neprestano mešajući), zatim otvorite kapsulu vitamina E, izručite sadržaj i na kraju umešajte eterično ulje lavande. Sipajte u teglicu i ostavite da se stegne preko noći. Kremu je najbolje čuvati u frižideru. Upotreba: nakon večernjeg čišćenja lica i toniranja, nanesite kremu u tankom sloju i ostavite najmanje 15 minuta da upije, pre nego što pođete na spavanje. Nikada nemojte izgubiti iz vida činjenicu da Priroda za sve ima rešenje, samo joj treba pokloniti poverenje. Pokušajte da primenom ovih recepata uživate u njenim blagotvornim dejstvima. U sledećem broju: TAJNE PRIRODE ZA ZDRAVU KOSU Vitaminska noćna krema: Potrebni sastojci: 20 gr kakao maslaca 15 gr ši maslaca 15 gr aloe vera soka 5 gr palminog ulja 5 gr ulja pšeničnih klica 5 gr bademovog ulja 42

43 test Da li godine lažu? Da li ste znali da postoji sedam odlučujućih faktora zdravih navika koji vam mogu produžiti život čak za tridesetak godina! Doktori Nedra Belok (Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow) su bili među prvim istraživačima koji su to dokazali. Nakon istraživanja sprovedenog nad približno sedam hiljada osoba iz okruga Alameda, u Kaliforniji, utvrdili su da sedam zdravih navika značajno utiče na dužinu i kvalitet života ljudi. Prisutnost ovih sedam navika u životu određene osobe imala je ogroman uticaj na dužinu njenog života. Nakon perioda od devet godina, broj navika zdravog načina života koje je osoba upražnjavala direktno je uticao na smrtnost. Rezultati su prikazani u sledećoj tabeli: Veza između dužine života i zdravih navika Broj upražnjavanih zdravih navika Može li se načinom života ubrzati ili usporiti proces starenja? Ne jesti između obroka Redovno doručkovati Održavati normalnu telesnu težinu Muškarci Spavati sedam do osam časova Smrtnost za 9 godina u % Broj upražnjavanih zdravih navika Ne pušiti Redovno vežbati Žene Izbegavati upotrebu alkohola Smrtnost za 9 godina u % 7 5,5 7 5, ,7 5 13,4 5 8,2 4 14,1 4 10, ,3 Važno je zapaziti da je samo oko 5% muškaraca i žena koji su upražnjavali svih sedam zdravih navika umrlo u periodu od devet godina, dok je smrtnost kod onih koji su upražnjavali tri navike ili manje bila od 12,3 do 20%. Način života ne utiče samo na stopu smrtnosti već i na biološku starost 1 organizma. Ako osoba hronoški stara 50 godina upražnjava svih sedam zdravih navika može biti podjednako zdrava tj. može imati biološku starost organizma kao osoba koja hronološki ima 35 godina. Ali, ako ne obraća pažnju na zdrav način života, njen organizam će imati daleko veću biološku starost, čak i do 72 godine. Drugim rečima, biološka starost osobe može da bude manja ili veća od hronološke starosti u zavisnosti od broja zdravih navika koje je ta osoba u životu usvojila. Sledeća tabela biološke starosti osmišljena je na osnovu statistike iz oblasti Alameda. Ona pokriva hronološku starost u opsegu od 20 do 75 godina, i zasnovana je na istih sedam zdravih navika. Ova tabela je ključ za izračunavanje naše biološke starosti organizma. Navike Godište Tabela 2. 1 Razlikujemo hronološku, biološku i psihičku starost. Hronološku starost određuje datum rođenja koji pokazuje koliko puta se zemlja okrenula oko sunca od kako smo se rodili. Biološka starost je vitalnost organizma individue u odnosu na ljude njegovih/njenih godina. Neki merljivi pokazatelji su: krvni pritisak, gustina kostiju, količina potkožnih masnih naslaga, mišićna masa, mišićna moć, debljina kože, nivo hormona, nivo holesterola, uravnoteženje nivoa šećera, sluh, vid, Psihička starost koliko se mlado odnosno staro osećamo. 43

44 test Zaokružite odgovore koji govore o vašem načinu života i sami izračunajte koliko je star vaš organizam. 1. Koliko sati u proseku spavate noću? a. 5 sati i manje b. 7-8 sati c. 6 sati 2. Koliko često se aktivno krećete makar min? (Pr: brzo hodanje, posao u bašti, trčanje, sport, plivanje, vožnja bicikla) a. Skoro svaki dan b. Manje od 3x nedeljno c. Ponekad 3. Pušenje a. Nikada nisam pušio b. Ostavio sam pušenje pre tri godine c. Pušim manje od 1 kutije dnevno d. Pušim više od 1 kutije dnevno 4. Koliko flaša alkoholnog pića popijete za nedelju dana? (Pr:flaša piva, boca vina, rakija) a. Nijednu b. 1-2 flaše c flaša d. Više od Koliko često jedete obilan doručak? (Pr:trebalo bi da sadrži hleb - celozrne žitarice, voće, povrće i dr.) a. Svaki dan b. Nikad c. Ponekad 6. Koliko često jedete između glavnih obroka? a. Skoro svaki dan b. Jednom nedeljno c. Retko kad - nikada 7. Da li održavate normalnu telesnu težinu? Proverite u tablici normalne težine a. Da b. Ne (Tačni odgovori: 1b;2a; 3ab; 4a; 5a; 6c; 7a) Saberite koliko imate tačnih odgovora, tj. zdravih navika. Zatim u tabeli 2 pronađite kolonu sa vašim brojem navika (broj tačnih odgovora). U zavisnosti od toga koliko imate godina, pročitajte broj godina koje treba da dodate ili oduzmete od vaših hronoloških godina. Kada saberete ili oduzmete broj godina koji vam je pokazala tabela dobićete biološku starost vašeg organizma. Npr. ako upražnjavate samo dve od sedam zdravih navika, a imate 40 godina, na svoje godine dodajte još 19,4 godine i dobićete vašu biološku starost organizma koja će iznositi 59,4 godina i ukazivaće na dramatično skraćenje vaše očekivane dužine života. Imate očekivanu dužinu života kao osoba koja je 19 godina starija od vas. Ukoliko budete nastavili sa istim načinom života još 10 godina, kada budete imali 50 godina, vaša biološka starost će biti 50+22, dakle 72 godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstveni hendikep od 19 godina, ali sa 50 godina,hendikep će biti veći za 3 godine. Za 10 godina ostarićete čak 13 godina! Sa druge strane, ako ste do 40 godina dosledno sledili svih sedam zdravstvenih navika, vaša biološka starost iznosiće samo 27 godina ili 40-12,9. Sa 50 godina, vaša biološka starost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina,ostarili biste samo 8 godina! Koncept biološke starosti ilustruje koliko način života može ili da ubrza ili da uspori proces starenja. Vaše trenutne godine Hronološka starost organizma Zbir zdravih navika koje trenutno praktikujete Godine za koliko je vaš organizam mlađi ili stariji Vaša biološka starost Na osnovu zdravih navika koje praktikujete (trenutne godine +/- godine iz tabele) Vaša potencijalna biološka starost Vaš životni vek, kada biste praktikovali svih sedam zdravih navika Tablica normalne težine u odnosu na visinu Pronađite u koloni vašu visinu u cm i u tom redu, u zavisnosti da li ste muškarac ili žena, pročitajte raspon idealna težine. Npr. ako ste žena visoka 162 cm raspon vaše normalne težine je kg. Visina u cm Težina u kg Muškarci Žene

45 enciklopedija namirnica Đumbir dr Vinston J. Kreg Više od slatkiša U stara vremena lekovito bilje i začini korišćeni su za čuvanje hrane. Uspešnost pojedinih začina u čuvanju hrane zavisila je od njihovog antioksidantnog i antimikrobnog svojstva. Đumbir (Zingiber officinale) je bio jedan od prvih orijentalnih začina koji su stigli na tlo Evrope. Iako potiče iz jugoistočne Azije, on se danas uzgaja i u Kini, Indiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i na Karibima. ra godinu dana i suše na suncu oko nedelju dana. Đumbir se od davnina koristio za poboljšanje arome jela i jedan je od veoma čestih sastojaka indijske i kineske kuhinje. Preko hleba od đumbira i piva od đumbira, našao je primenu i u kuhinji zapadnog sveta. Popularnost je postigao zahvaljujući svom slatkasto-aromatičnom mirisu i ljutom ukusu. Može se koristiti u predjelima, hlebovima, voćnim desertima, kolačima, pitama, pudinzima i džemovima. Pomaže da hrana ostane sveža, a odličan je dodatak jelu ukoliko želite neke ukuse da zaokružite ili naglasite. Pomoć za vreme putovanja Zbog svojih antiemetičkih svojstava, đumbir se pokazao kao dobra pomoć u otklanjanju mučnine kod osoba koje imaju problema sa bolestima vožnje. Istraživanje sprovedeno na učenicima srednje škole koji su veoma osetljivi na vožnju, pokazalo je da je jedan gram đumbira u prahu dovoljan kako bi se umanjili simptomi bolesti vožnje. Đumbir bi trebalo uzeti trideset minuta pre polaska na put. Nedavno, kada smo Đumbir je višegodišnja tropska biljka sa debelim kvrgavim rizomom. Svetlucavi rizomi đumbira beru se kada je biljka stamoja porodica i ja krenuli na krstarenje do Aljaske, kapetan je svakome na brodu kao prevenciju morske bolesti ponudio ili svež đumbir, ili kolačić od đumbira. Delotvornost đumbira povezana je sa aromatičnim eteričnim uljem koje proizvodi karakterističan miris. Aktivna jedinjenja uključuju terpenoide i bisabolene i aromatični gingerol. Najnovija istraživanja otkrivaju da mnogo jedinjenja učestvuje u stvaranju antiemetičkih svojstava. Izgleda da je antiemetički mehanizam đumbira rezultat (a ne uticaj na) centralnog nervnog sistema, pre nego gastrointestinalno dejstvo. Druga svojstva Đumbir se takođe koristio i za lečenje vrtoglavice, grčeva u stomaku, nedostatak apetita, jutarnjih mučnina kod trudnica i reumatskih tegoba. Koristio se i kao pomoć u varenju, pošto izaziva lučenje pljuvačke i želudačnih sokova i povećava peristaltiku creva. U prošlosti se đumbir koristio da ublaži nadutost i spreči podrigivanje. Ulje od đumbira sadrži jedinjenja koja smanjuju kašalj, a postoje i naznake da ublažava bol i groznicu. 45

46 enciklopedija namirnica Manji rizik od nastajanja krvnog ugruška i raka Upotrebom đumbira možete da smanjite rizik od obrazovanja ugrušaka i smanjite vreme krvarenja, jer njegov ekstrakt sprečava grupisanje trombocita kod ljudi. Ovo može da bude od velike koristi pacijentima sa velikim rizikom nastajanja krvnih ugrušaka. Za ovo blagotvorno dejstvo đumbira odgovorna su dva diterpena i šest različitih gingerola. Izgleda da su diterpen i inhibitori veoma moćni i itekako zaslužni za sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka i imaju slično dejstvo kao što ga imaju i sumporna jedinjenja u crnom luku. Preliminarni podaci istraživanja na zečevima pokazuju da đumbir takođe može da deluje i na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Rizom đumbira sadrži više od 20 fenolnih jedinjenja, poznatih kao gingerol i diarylhepatanoidi. Neka od ovih fenolnih jedinjenja potencijalni su antioksidansi, a imaju i antimutagena i antizapaljenska dejstva. Ova jedinjenja takođe pomažu u suzbijanju raznih vrsta kancera. U đumbiru je prisutnan i antioksidans kurkumin, supstanca koja se može naći i u kurkumi, a zaslužan je za njegovo antikancerogeno dejstvo. Potvrđeno je da kurkumin stimuliše aktivnost enzima glutathione-s-transferase, koji pomaže u eliminaciji kancerogenih materija iz tela. Aromatična supstanca u đumbiru ispoljava snažno antioksidativno dejstvo, slično vitaminu E. Bezbedno korišćenje Dnevna doza đumbira je dva do četiri grama (pola kafene kašike) 46 Umerene količine đumbira su sigurne, pošto nema podataka o trovanjima ili neželjenim efektima. ili pola do jednog grama rizoma tri puta na dan. Jedna doza od jednog do dva grama rizoma u prahu delotvorna je kada se koristi kao antiemetik. Umerene količine đumbira su sigurne, pošto nema podataka o trovanjima ili neželjenim efektima. Ali, prekomerno korišćenje može da smeta kardiološkoj i antikoagulativnoj terapiji, kao i terapiji protiv dijabetesa. Osobe sa oboljenjem žučne kese treba da konsultuju lekara pre nego što počnu da koriste đumbir. Zaključak Đumbir, sa svojim jedinstvenim aromatičnim ukusom, itekako ima svoje mesto u kuhinji, a njegov blagotvorni uticaj na zdravlje mu zasigurno daje veću vrednost od običnog slatkiša. Đumbir se koristi za lečenje tegoba sa varenjem, sprečava simptome kod bolesti vožnje i poboljšava rad creva. Ima antitumorna svojstva i mogućnost da smanji rizik stvaranja ugrušaka krvi, što ga čini korisnom lekovitom biljkom za smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja i raka. Zapamtite: Proizvodi od lekovitog bilja i dijetetski dodaci ishrani mogu da izazovu farmakološke reakcije i neželjene efekte, kao i da utiču na dejstvo lekova koje već uzimate. Pre nego odlučite da koristite bilo koji proizvod od lekovitog bilja, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom. Sve što je rečeno u ovom članku nije namenjeno za uspostavljanje bilo kakve dijagnoze, davanje recepta ili lečenje bilo kog oboljenja.

47 art kutak Naslikani ručak Ana Ranđelović Neverovatna je i ohrabrujuća činjenica da se umetnička dela mogu stvarati na mnogo različitih načina, u različitim tehnikama, bez četkice i boje, i da za tako nešto nisu neophodne visoke škole. Prilikom stvaranja tj. kreativnog izražavanja pomoću različitih materijala, čovek doživljava posebne trenutke i osećaje što itekako doprinosi dobrom zdravlju i blagostanju naše duše. U takvim momentima u stanju smo da zaboravimo sve loše misli i sve stresove kojima smo svakodnevno izloženi i usredsredimo se na stvaralački rad. Kada na kraju pogledamo «svojih ruku delo» ispuni nas nemerljivo zadovoljstvo, a naročito ako smo u svojoj umetnosti postali tako vešti da uspevamo da prenesemo željenu ideju. Još danas možete započeti sa stvaranjem - slikanjem, koristeći materijale iz svoje svakodnevice počnite da slikate hranom. Ručak, kojim ćemo zadovoljiti i naše «umetničko oko», mnogo će nam više prijati i ceo dan će proteći u zadovoljstvu ma kako tmuran bio. Od sendviča očas posla bude veseli čamac ili nasmešeni lik, od krompir pirea kokoška koju možemo postaviti na salatu od kupusa, ili možemo pak ceo sto pretvoriti u jednu veliku umetničku sliku koju će naša porodica s užitkom okrnjiti. Ideja je mnogo a, što je najlepše, cela porodica se može uključiti u praktično stvaralaštvo. Iseći hleb na kriške i složiti u pleh, zatim svako parče premazati maslinovim uljem Neke komade hleba preseći i samo posuti začinima kao na slici. Oprane listove salate poređati na tacnu ili na papir za pečenje koji ste stavili na sto i položiti ispečene sendviče kao na slici. Za nadev možete koristiti povrće, zdrave namaze, masline i semenke vodeći računa o bojama. Peći na umerenoj vatri petnaestak minuta. Ukrasiti ih brusketima od ostataka hleba koje ste posuli začinima 47

48 zdrava kuhinja Recepti za creva Dokazano je da uravnotežena lakto-ovo-vegetarijanska ishrana može da zadovolji sve potrebe ljudskog organizma, čak i kada su u pitanju deca i adolescenti na vrhuncu razvoja. Šta više, vegetarijanska ishrana najviše pogoduje našem fizičkom sklopu. Kada posmatramo ljudske zube, možemo da primetimo da oni nisu stvoreni za komadanje, poput zuba sisara-mesoždera. Naši zubi imaju ravne kutnjake, pogodne za drobljenje žitarica i semenja. Zapazimo i da ljudska bića imaju izuzetno dugačka creva, po čemu smo sličniji biljojedima nego mesožderima. To je samo još jedan dokaz da ishrana koja se zasniva na mesu nije prikladna za ljude, ni u jednom stadijumu njihovog života. Životinje koje se hrane mesom imaju srazmerno mnogo kraća creva od životinja koje se hrane biljkama. Razlog za ovako nešto je što meso mora brzo da prođe kroz digestivni trakt, kako toksini koji se u njemu već nalaze, kao i oni koji se stvaraju u procesu truljenja, ne bi prešli u krv jedinke koja ga konzumira. Nasuprot tome, biljke polako putuju kroz creva, čime je omogućena pravilna apsorpcija njihovih zdravih sastojaka. Recepti u ovom broju časopisa Život i zdravlje, osim što su jednostavni za pripremu, posebno su osmišljeni kako bi očuvali i poboljšali funkciju creva. 48 MEKSIČKA SALATA Sastojci (za 4 osobe) 200 g mladog kukuruza šećerca 1 crvena paprika 1 zelena paprika 2 šargarepe 2 paradajza 1 krastavac 1 glavica zelene salate 100 g graška 100 g zelenih i crnih maslina 1 supena kašika pivskog kvasca Dodatni sastojci Peršun Sok od ½ limuna 4 supene kašike hladno ceđenog maslinovog ulja (svaka supena kašika dodaje 133 kal čitavom jelu, tj. oko 33 kal jednoj porciji) Morska so Priprema Operite, oljuštite i isecite šargarepu i krastavac. Operite paprike, izvadite im semenke i isecite ih na trake. Operite i isecite paradajz. Operite zelenu salatu i odložite je. Neka joj listovi ostanu celi Operite i isecite peršun. Skuvajte grašak u vodi i pustite da se ohladi. Aranžirajte sve sastojke na tanjirima za serviranje i posolite. Da biste napravili preliv, pomešajte ulje sa seckanim peršunom i limunovim sokom, pa umutite viljuškom. Prelijte neposredno pre služenja. Zdravstveni saveti Kao i svaka druga salata, i ova je veoma zdrava. Bogata je vitaminima i drugim antioksidansima koji štite od visokog nivoa holesterola i raka. Posebno je preporučujemo za: Creva, zato što ova kombinacija povrća ima visok sadržaj biljnih vlakana, koja podstiču rad creva. Gojaznost, zbog toga što ovo jelo, iako ima malo masnoće i kalorija (posebno ako se smanji količina ulja), stvara osećaj sitosti. Arterije i srce, jer sadrži antioksidanse koji kontrolišu arteriosklerozu. Pored toga, sve upotrebljene vrste povrća snižavaju nivo holesterola. Prevenciju raka, zbog visokog sadržaja vitamina, fitohemijskih elemenata i antioksidanasa.

49 zdrava kuhinja NUTRITIVNA VREDNOST jedne porcije Energetska 165 kal = 688 kj vrednost Belančevine 8,12 g Ugljeni hidrati 22,4 g Vlakna 9,02 g Ukupne masti 2,78 g Zasićene masti 0,396 g Holesterol Natrijum 160 mg U ovoj tabeli nisu obuhvaćeni dodatni sastojci. KREM SUPA OD PRAZILUKA Sastojci (za 4 osobe) 500 g praziluka 350 g krompira 1 ¼ litra vode Dodatni sastojci 4 supene kašike maslinovog ulja (svaka supena kašika dodaje 133 kal čitavom jelu, tj. oko 33 kal jednoj porciji) Morska so Priprema Oljuštite, operite i isecite praziluk i krompir. Zagrejte ulje u šerpi, pa lagano propržite praziluk i krompir, uz prstohvat soli. Dolijte vodu i pustite da se krčka 15 minuta. Izmiksajte u električnom blenderu. Poslužite toplo. Zdravstveni saveti Praizluk je bogat celuloznim vlaknima, i zato olakšava funkciju creva i stimuliše pražnjenje. Krompir štiti sluzokožu organa za varenje. Ovaj fin i gladak krem lako se vari. Ovo jelo posebno preporučujemo za: Creva, zato što praziluk podstiče njihov rad. Lagani sastav ovog krema olakšava varenje, što digestivnom traktu pruža priliku da se odmori. Želudac, jer krompir neutrališe višak želudačne kiseline. Bubrege, zbog toga što praziluk i krompir deluju alkalno, što olakšava eliminaciju otpadnih materija putem urina i pomaže da krv ostane čista. NUTRITIVNA VREDNOST jedne porcije Energetska 93 kal = 391 kj vrednost Belančevine 2,39 g Ugljeni hidrati 19,2 g Vlakna 2,25 g Ukupne masti 0,258 g Zasićene masti 0,043 g Holesterol Natrijum 16,7 mg U ovoj tabeli nisu obuhvaćeni dodatni sastojci. PEČENE JABUKE Sastojci (za 4 osobe) 4 jabuke 100 g sirovih mlevenih badema 1 banana 2 supene kašike suvog grožđa, poželjno je da bude bez koštica Mleveni cimet po želji Priprema Operite jabuke, izdubite im sredinu da biste odstranili semenke, pa ih poređajte u pleh. Odvojite u stranu deo badema, banane i suvog grožđa. Izgnječite bananu viljuškom i dobro pomešajte sa bademima, tako da dobijete homogenu smesu. Dodajte suvo grožđe. Dobijenom smesom filujte jabuke. Pecite u pećnici zagrejanoj na 180 C dok ne omekšaju. Poslužite hladno. Ukrasite sačuvanim bademima, bananom i suvim grožđem. Ljubitelji slatkog mogu da zaslade smesu medom. Zdravstveni saveti Jabuke spadaju u najzdravije i najlekovitije voće. Pečene jabuke naročito se preporučuju onima koji treba da vode posebnu brigu o debelom crevu. U kombinaciji sa bananama, bademima i suvim grožđem, jabuke predstavljaju izvanredan i ukusan desert koji se posebno preporučuje za: Creva, zbog toga što ima umirujuće dejstvo i reguliše njihov rad. Ovaj desert od jabuke osetljiva creva uvek dobro podnose, pa ga zato preporučujemo u slučaju usporenog varenja, stvaranja gasova i svakog oblika kolitisa. Pošto reguliše rad creva, može se koristiti i u slučaju dijareje kao i u slučaju zatvora. Arterije i srce, zato što jabuke, banane i bademi sprečavaju pojavu viška holesterola i potpomažu očuvanje zdravlja arterija. 49

50 zdrava kuhinja NUTRITIVNA VREDNOST jedne porcije Energetska 275 kal = 1148 kj vrednost Belančevine 5,68 g Ugljeni hidrati 30,4 g Vlakna 7,68 g Ukupne masti 13.7 g Zasićene masti 1,38 g Holesterol Natrijum 6,87 mg U ovoj tabeli nisu obuhvaćeni dodatni sastojci. SLATKE KUGLICE Sastojci 50 g suvih šljiva 50 g suvih kajsija 50 g suvih smokava 50 g suvog grožđa (poželjno je da nema semenke) 100 g mlevenih oraha 100 g meda Čuvajte u dobro zatvorenoj posudi. Možete ih upotrebiti čim budu bile gotove. Zdravstveni saveti Ove slatke kuglice napravljene od suvog voća prirodan su izvor energije, vitamina i minerala. Za razliku od šećera i rafinisanih prehrambenih proizvoda, ove kuglice su bogate vitaminima i mineralima, što potpomaže proces sagorevanja i iskorišćavanja prirodnih šećera koje one sadrže, pa zbog toga nisu škodljive. Osim što su izvor energije i slasti, slatke kuglice su korisne i za: Creva, jer sve ovo suvo voće sadrži pektin (rastvorljiva biljna vlakna) koji ima blag laksativni efekat, što doprinosi prevenciji i olakšavanju tegoba izazvanih zatvorom. Decu, atlete i fizičke radnike, budući da je njima neophodan povećan unos energije. NUTRITIVNA VREDNOST jedne porcije Priprema Držite svo suvo voće u toploj vodi 5 minuta, zatim ocedite. Iseckajte ga veoma sitno. Dodajte med i polovinu oraha. Podelite smesu na manje delove. Nauljenim rukama formirajte loptice od njih. Uvaljajte loptice u preostale mlevene orahe. Možete ih ostaviti da se suše na suvom poslužavniku 2 do 3 dana. Energetska 365 kal = 1526 kj vrednost Belančevine 5,13 g Ugljeni hidrati 53,4 g Vlakna 5,28 g Ukupne masti 15,9 g Zasićene masti 1,46 g Holesterol Natrijum 10,1 mg U ovoj tabeli nisu obuhvaćeni dodatni sastojci. 50

51 Postanite član kluba čitalaca Život i zdravlje Počni svoj život ponovo, učlani se u klub Život i zdravlje Članovi/ice kluba čitalaca magazina Život i zdravlje mogu ostvariti pogodnosti u raznim prodavnicama zdrave hrane, Klubovima zdravlja, Kampovima zdravlja, savetovalištima kao i popuste na još mnoge proizvode i programe koje ćete naći u našem magazinu ili na sajtu zivotizdravlje.net. Kao član/ica kluba čitalaca magazina Život i zdravlje pre svih ćete saznati šta vas čeka u novom broju jer će naslovnica magazina Život i zdravlje sa sadržajem novog broja svakog drugog meseca imati premijeru u vašem inboxu! Član/ica kluba čitalaca možete postati pretplatom na 6 brojeva magazina Život i zdravlje. Cena pretplate za 6 brojeva je 900 RSD(ptt troškovi su uračunati u cenu). Ako ste kolekcionar i vašoj kolekciji nedostaje neki od naših prethodnih brojeva magazina Život i zdravlje, možete ih naručiti po pretplatničkoj ceni od 150 RSD (ptt troškovi su uračunati u cenu). Dosada objavljeni brojevi: Naš član možete postati na veoma jednostavan način: Iznos uplatite na naš račun Svrha uplate: Pretplata na časopis Život i zdravlje. Korisnik: Udruženje Život i zdravlje. Nakon uplate popunite kupon koji se nalazi ispod i pošaljite ga zajedno sa fotokopijom uplatnice na adresu: Udruženje Život i zdravlje, Narodnog fronta 17, Beograd Borča. Kada registrujemo vašu uplatu stići će Vam izdanje magazina Život i zdravlje za sledeći mesec i kartica o članstvu kao i spisak Klubova zdravlja u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Informacije o pretplati: tel ; casopis@zivotizdravlje.net Možete se učlaniti ili pokloniti članstvo drugoj osobi koja će uživati u časopisu koji se bavi promocijom zdravlja! Podaci o uplatiocu Ovim neopozivo naručujem jednogodišnje članstvo Ime i prezime: ; Ulica i broj: ; Mesto i poštanski broj: ; Telefon: ; (ukoliko imate): ; Svojeručni potpis: Ako magazin poklanjate, popunite podatke o korisniku Ime i prezime: ; Ulica i broj: ; Mesto i poštanski broj: ; Telefon: ; (ukoliko ga imate): ; 51

52 52