Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja

Transcription

1 Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja Programme co-funded by the EUROPEAN UNION Jointly for our common future

2

3 Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja 1

4 Sinergija kulture i turizma za razvoj ruralnih područja Publikacija projekta SY_CULTour (Sinergija kulture i turizma: upotreba kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima) Menadžer projekta: David Bole Vodeći partner: Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti, Anton Melik geografski institut Uredništvo: David Bole, Mateja Šmid Hribar, Jani Kozina Prevod na srpski jezik: Marija Nićin Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet Za izdavača: Neda Mimica Dukić, Dekan PMF Štampa: Stojkov, Novi Sad Tiraž: , Partners of SY_CULTour project Grafički dizajn i priprema štampe: Lazar Lazić Autori tekstova: David Bole, Mateja Šmid Hribar, Primož Pipan (Scientific Research Centre of the Slovenian Academy of Sciences and Arts, Anton Melik Geographical Institute), Federico Bigaran, Silvia Corrado (Autonomous Province of Trento, Division Agriculture), Angela Santilli, Assuntina Fasciani (Mountain Community Sirentina), Nikos Mandrekas (Region of Thessaly), Vera Djurić Drozdek (Municipality of Jesenice), Lina Pavletič (Alianta d.o.o.) Urška Železnikar (Development Agency for Upper Gorenjska), Georgia Papadaki (Heraklion Chamber of Commerce and Industry), Lyubov Trenkova, Gergana Kaloyanova (Pazardzhik Regional Administration), Erika Tóth (Central Transdanubian Regional Innovation Agency Nonprofit Ltd.), Jasmina Đorđević, Igor Stamenković, Kristina Košić, Tatjana Pivac, Ivana Blešić (University of Novi Sad, Faculty of Sciences) Autori fotografija: Argentario Ecomuseum, Urška Bajec Rupnik, David Bole, Iztok Bončina, Bogdan Bricelj, Miran Dolar, Bojan Erhartič, Heraklion Chamber of Commerce and Industry, Aljaž Hrvatin, Judicaria Ecomuseum, Michael Kalafatas, Vladimir Kamčević, Lagorai Ecomuseum, Lazar Lazić, Špela Ledinek Lozej, Matej Lipar, Nikos Mandrekas, Saša Manojlovič, Matjaž Marc, Municipality of Jesenice, Municipality of Strelcha, Pazardzhik regional administration, Peio Ecomuseum, Primož Pipan, Tatjana Pivac, Giovanni Pizzocchia, Miro Podgoršek, Michael Pornalis, Efi Psilaki, Region of Thessaly, Roman Rupnik, Lamberto Anfolsi Schiavitti, Aleš Smrekar, Vladimir Stojanović, Mateja Šmid Hribar, Tadeja Šubic, Tesino Ecomuseum, Erika Tóth, Tourism Organisation of the City of Sombor, Trentino Ecomuseum, Vanoi Ecomuseum, Aljoša Videntič, Manca Volk Bahun. CIP Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад : (035) SINERGIJA kulture i turizma za razvoj ruralnih područja / [uredništvo David Bole, Mateja Šmid Hribar, Jani Kozina; prevod na srpski jezik Marija Nićin]. - Novi Sad : Prirodno-matematički fakultet, 2013 (Novi Sad : Stojkov) str. : ilustr. ; 24 cm Tiraž 500. ISBN Боле, Давид [уредник] 2. Шмид Хрибар, Матеја [уредник] 3. Козина, Јани [уредник] а) Култура - Рурални туризам - Приручници COBISS.SR-ID This publication is based on the work of the SY_CULTour project, which was co-financed under the South East Europe Transnational cooperation Programme. The whole or any part of the content of this publication may be quoted, reprinted or reproduced with exact quotation of the publication and the project SY_CULTour. This publication describes the findings of the SY_CULTour project. It does not necessarily reflect official positions of the participating administrations or the European Commission. 2

5 Sadržaj 0 Rezime Uvod SY_CULTour projekat-koncept i ciljevi Metodologija - participativne metode i planiranje Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima...9 Korak 2 Osnovni pregled...12 Korak 3 - Izrada strateškog plana...16 Korak 4 - Priprema akcionog plana...19 Korak 5 - Rukovođenje i sprovođenje...23 Korak 6 Monitoring i evaluacija Primena uputstva u pilot oblastima Pilot područje 1 Idrija...28 Pilot područje 2 Trentino...30 Pilot područje 3 Planinska zajednica Sirentina...33 Pilot područje 4 Pelion...35 Pilot područje 5 Jesenice Pilot područje 6 Krit...39 Pilot područje 7 Oblast Pazardžik...41 Pilot područje 8 Oblast centralnog transdunavskog regiona Pilot područje 9 Vojvodina Zaključak Put napred Partneri...48 Pridruženi partneri

6 4

7 0 Rezime Tekst napisao: David Bole Ruralne oblasti Evrope doživljavaju preobražaj usled novonastalih promena na svetskom tržištu. One i dalje u velikoj meri zavise od tradicionalnih privrednih aktivnosti (eksploatacija prirodnih resursa, poljoprivreda, šumarstvo, itd.) koje predstavljaju glavni izvor prihoda i mogućnosti zapošljavanja. Ruralne oblasti često zavise od finansijske pomoći Evropske Unije ili nacionalnih fondova. Istovremeno, ovo su oblasti bogate kulturnim nasleđem koje ima potencijal da postane osnova društvenog i ekonomskog razvoja lokalnih zajednica. Osnovni cilj publikacije je predstavljanje načina upravljanja kulturnim vrednostima od strane lokalne zajednice, koji istovremeno podrazumevaju i očuvanje kulturne baštine i ekonomski razvoj. Ova publikacija stavlja akcenat na bottom-up» pristup u kojem su zainteresovane strane glavni inicijatori, ugovarači kao i krajnji korisnici celokupnog procesa stvaranja novih ili modifikovanih turističkih proizvoda koji predstavljaju proizvod njihove kulture. Shodno tome, uvodni deo obuhvata kratko poglavlje o značaju participativnog planiranja uključujući i korisne savete. Glavni deo publikacije čini predstavljanje metodologije pod nazivom Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima. Ove smernice, koje su detaljno opisane u drugom poglavlju, imaju za cilj da ukažu na praktične i konkretne korake koje bi lokalna zajednica trebalo da preduzme da bi počela da otkriva, čuva, a posebno koristi svoje kulturne vrednosti u razvojne svrhe. One su napisane u obliku uputstva na jednostavan i pristupačan način. Ovo uputstvo će provesti čitaoca kroz šest koraka, od inicijalne ideje do konačne realizacije, što može biti novi proizvod ili usluga, iskustvo ili priča zasnovana na kulturnim vrednostima sa razvojnim potencijalom. Smernice su ilustrovane primerima i savetima koji su namenjeni širokom krugu korisnika. Treće poglavlje donosi priče i iskustva partnera na SY_ CULTour projektu koji su prošli kroz proces testiranja i ispunjavanja zahteva smernica za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima. Ovi primeri mogu da posluže kao motivacija za sve one koji razmišljaju o preduzimanju sličnih aktivnosti. Na osnovu deset primera sa ilustrativno prikazanim kulturnim vrednostima i na osnovu pozitivnih i negativnih iskustava iz procesa njihovog razvoja u turističke proizvode, uočeno je da ova metodologija stvara pozitivne efekte i pogodna je za upotrebu bilo gde u Evropi. Konačno, predstavljena su i razmišljanja koja su usmerena na budućnost evropskih ruralnih područja. Takođe, predstavljeno je svih 17 partnera iz šest država koji su uspešno razvili i testirali metodologiju upravljanja kulturnim vrednostima uz pomoć sufinansiranja od strane Evropskog regionalnog razvojnog fonda (ERDF) u okviru transnacionalnog programa saradnje jugoistočne Evrope. 5

8 1 Uvod Tekst napisali: David Bole i Frederiko Bigaran 1.1. SY_CULTour projekat koncept i ciljevi SY_CULTour (Sinergija kulture i turizma: upotreba kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima) je projekat organizovan u okviru mreže Transnacionalnog kooperativnog programa oblasti jugoistočne Evrope sa 17 partnera iz šest zemalja (Bugarska, Grčka, Italija, Mađarska, Slovenija i Srbija). Cilj ovog projekta je rešavanje problema sve više globalizovanih evropskih ruralnih područja koja sve manje zavise od tradicionalnih ekonomskih aktivnosti, poput poljoprivrede i sve više su orijentisana na uslužni sektor, u kojem turizam ima važnu ulogu. Zašto sinergija kulture i turizma? SY_CULTour projekat utvrđuje autentične kulturne vrednosti izdvojenih ruralnih područja koje, zajedno sa prirodnim vrednostima, mogu da čine osnovu njihove konkurentnosti. Turizam stvara pozitivne ekonomske efekte koji se ispoljavaju kroz ostvarivanje prihoda i mogućnosti zaposlenja. Pored ekonomskih, od velikog značaja su i socijalni efekti, kao i efekti turizma na životnu sredinu lokalne zajednice. Turizam je način da se obogati kvalitet života i osnaži lokalno stanovništvo. Posebno je važno da lokalna zajednica bude uključena u proces identifikovanja i valorizacije kulturnih vrednosti na svom području. S druge strane, pozitivan efekat na životnu sredinu se ispoljava kroz očuvanje autentičnog pejzaža ili biodiverziteta. Turizam može da služi kao element zaštite, kroz restauraciju, održavanje i zaštitu materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kreativni potencijal je posebno izražen onda kada obnova određenih kulturnih tradicija u turističke svrhe podstiče kreativnost pojedinca, umetničko stvaranje, i potpuno identifikuje pojedinca sa njegovom sredinom i njenom istorijom. Shodno tome, kultura i kulturno nasleđe u SY-CULTour projektu su definisani na osnovu njihovog potencijala za ekonomski, socijalni, razvoj životne sredine i kreativni razvoj. Termin kulturna vrednost podrazumeva različite oblike kulture i kulturnog nasleđa u određenom regionu (Šmid Hribar i Ladinek Lozej, 2013). Kulturne vrednosti su osnova razvoja određenog područja, od kojih će benefite imati ne samo turisti, već i lokalno stanovništvo. U isto vreme, razvoj turizma može imati negativne efekte za lokalno stanovništvo ukoliko postoji zainteresovanost samo za stvaranje profita, a lokalne zajednice budu smatrane više kao smetnja nego kao prednost. Na osnovu ovoga, može se zaključiti da dugoročni uspeh razvoja kulturnog turizma zavisi od uspostavljanja partnerstva između investitora i lokalne zajednice. Stoga je lokalna zajednica najvažnija zainteresovana strana i njen sveukupni razvoj treba da bude osnovni princip celokupnog procesa. Lokalnu zajednicu čine različite strukture ljudi koji su nosioci lokalne kulture, a kvalitet krajnjeg turističkog proizvoda zavisi od njihove saradnje. Autor: Miro Podgoršek 6

9 Šta je cilj i kako ga postići? Lokalne zajednice moraju biti informisane i same doneti sopstvene odluke o tome koje oblike turizma i koje turističke proizvode žele da ponude turistima, kao i koje će biti procenjene beneficije i troškovi za celu zajednicu. Ovo je precizan moto SY_CULTour projekta. Glavni cilj je demonstrirati način rukovođenja kulturnim vrednostima u ruralnim regionima, čime se stvara pozitivni ekonomski i socijalni razvoj i razvoj životne sredine. U okviru projekta je izvršeno testiranje u pilot područjima radi utvrđivanja metodologije za rukovođenje kulturnim vrednostima, a koja se bazira na participativnim metodama. Jedina opcija za održivost biće da se lokalna zajednica posmatra kao glavna zainteresovana strana u celokupnom procesu. Ova metodologija nazvana Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima je predstavljena detaljnije u sledećem poglavlju. Glavna poenta ovog uputstva jeste da ilustruje, na praktičan i konkretan način, korake koja lokalna zajednica treba da preduzme u procesu definisanja, očuvanja i upotrebe svojih kulturnih vrednosti. Ova uputstva su napisana u obliku instrukcija na jednostavan način, razumljiv za korisnike. Ona su rezultat višegodišnjeg testiranja u devet pilot područja u jugoistočnoj Evropi. Takođe, ona ilustruju da sistematični i fokusirani napori, koji uključuju lokalnu zajednicu u celosti i podstiču je da rukovodi i propagira svoje kulturne vrednosti, mogu da vode ka pozitivnim ekonomskim i socijalnim efektima i efektima koji utiču na životnu sredinu. Ovaj proces je detaljnije opisan u trećem poglavlju ove knjige, kroz iskustva stečena u pilot područjima. Svaka lokalna zajednica može da očekuje bar minimalne pozitivne efekte ukoliko se odluči da prati osnovne korake Smernica za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima. Razvoj dobrih odnosa između različitih organizacija u lokalnoj zajednici i odnosa između javnog i privatnog sektora se smatra ključnim faktorom za obezbeđenje boljih i dugoročnih rezultata aktivnosti SY_CULTour projekta. Iz ovog razloga, postalo je očigledno, da bi se unapredilo umrežavanje neophodno je ostvariti komunikaciju, učešće lokalnih partnerstava i participativan planski metod i rukovođenje projekta i tokom pisanja i testiranja Smernica za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima. Da bi se raširila kultura participativnog planiranja među partnerima i olakšali odnosi između lokalnih i regionalnih javnih ustanova, asocijacija, turističkih provajdera i organizacija, posebna pažnja se stavlja na olakšavanje socijalne participacije u lokalnim zajednicama. Poslednjih godina, primena participativnog pristupa u procesu odlučivanja je sve veća, što podrazumeva učešće zainteresovanih strana koje donose odluke ili poseduju korisno znanje. Termin participacija asocira na različita značenja, polazeći od jednostavnog transfera informacija (indirektno) do aktivne participacije, koja se bazira na partnerstvu mnogih učesnika, kao sto su političari, građani, stručnjaci, zainteresovane strane. Pod aktivnom participacijom podrazumeva se učešće različitih zainteresovanih strana dajući im mogućnost ne samo da slušaju i posmatraju, već i da utiču na proces. Izbor participativnog načina suštinski znači usklađivanje različitih stanovišta kao načina da se proizvede inovacija. Ovaj pristup se dokazao efikasnim, zato što ima tendenciju da povezuje subjekte koji inače ne komuniciraju, dajući im mogućnost da se upoznaju sa različitim perspektivama i, na ovaj način, stvore prostor za uočavanje novih načina sagledavanja i rešavanja problema. Usvojeni participativni pristup je korišćen za postizanje: Rešenja konflikata; Stvaranja znanja; Razmene znanja između različitih zainteresovanih strana; Autor: Lazar Lazić Izvor: Opština Strelča Autor: Mateja Šmid Hribar 1.2. Metodologija - participativne metode i planiranje Uvod Autor: David Bole 7

10 Participativne tehnike Autor: Primož Pipan Autor: Primož Pipan Razmena pravila Unapređenje komunikacije; Poboljšanje kvaliteta. Da bi se doprlo do svih potencijalnih zainteresovanih strana, pristup se obično bazira na neformalnosti i aktivnom slušanju, biti sposoban da se zanemare lične ideje i perspektive i biti voljan da se da šansa drugim učesnicima da ubede pojedinca u njihove ideje. Na kvalitet participativnog procesa može se uticati različitim elementima: sadržaj je vrlo važan, svakako, ali i procedure i atmosfera procesa. Važnu ulogu igra i posrednik: osoba koja predvodi proces ali ne utiče na odluke. On mora biti svestan da ima važnu i delikatnu ulogu. Dobar posrednik može imati snažan uticaj na druge subjekte i mora obratiti pažnju da samo posreduje bez forsiranja. Veštine dobrog posrednika su: Da bude neutralan; Da obrati veliku pažnju na proces; Da pomogne razvoju grupe; Da koristi otvorena pitanja kako bi se stimulisala diskusija; Da sumira diskusiju i pomogne grupi da donese zaključke; Da koristi papagajsku tehniku: upotrebljava reči učesnika kako bi preformulisao koncepte i fraze, da započne diskusiju i usmeri je na određene ciljeve. Rad posrednika može biti vrlo izazovan jer ljudi često imaju velika očekivanja od participativnih procesa, ali ulažu premalo energije i vremena u njih. Ponekad, participacija nije neophodna. Rešenja određenih vrsta problema se jednostavno mogu naći bez participativnog procesa. Participacija je potrebna i preporučljiva kada je problem kompleksan i ne nudi jedinstveno rešenje. Da bi se ispunile različite potrebe i zadovoljili određeni pristupi, razvile su se različite participativne tehnike. Uopšteno govoreći, moguće je razlikovati dva osnovna pristupa participativnih tehnika: Direktniji, uspostavlja specifična pravila i faze rada (npr. Project Cycle Management); Više kooperativan i manje direktan, fokusiran na proces i odnose, a usmeren na stvaranje kreativne grupe koja je sposobna da se suoči sa promenama (npr. World Cafe i Logical Framework Approach). Najčešće korišćene participativne tehnike su: Project Cycle Management (PCM)- skup oruđa za dizajn i menadžment projekata baziran na pristupu Logical Framework Approach (LFA); Open Space Technology (PST); Goal-Oriented Project Planning (GOPP); European Awereness Scenario Workshop (EASW); Technology of Participation (ToP); Creative Problem Solving; Fokus grupe; Razmena ideja (brainstorming); World Café. Participativni metodi korišćeni u okviru SY_CULTour Projekta Partneri SY_CULTour Projekta koriste World Café, Open Space Technology (OST) i European Awareness Scenario Workshop (EASW) u svojim aktivnostima. Partneri su upoznati sa participativnim planiranjem tokom edukativne radionice, koju je držao stručnjak Gerardo de Luzenberger. Radionica je bila namenjena edukaciji partnera o tome kako dizajnirati i razviti participativan proces u okviru svakog pilot projekta. Učesnici su bili pozvani da diskutuju i razmene iskustva sa kojima su se suočavali u svakoj pilot oblasti, koristeći World Café i OST tehnike. Drugi trening je fokusiran na neke od kritičnih aspekata sa kojima će se učesnici suočavati tokom faze akcionog plana u svim pilot projektima, a naročito sa sledećim: sa dizajnom planiranja akcije i učestvovanjem zainteresovanih strana i sa menadžmentom konflikata. Partneri su naučili da se primenom European Awereness Scenario Workshop tehnike može unaprediti dijalog i učestvovanje različitih zainteresovanih strana u procesu rešavanja problema, definisanju zajedničke vizije i predlaganju ideja. Kasnije tokom izrade nacrta i testiranja uputstva, partneri koriste novostečeno znanje da aktiviraju zainteresovane strane i stvore inovativne turističke pakete koji odgovaraju njihovim vizijama i očekivanjima. 8

11 2 Smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima Tekst napisala: Mateja Šmid Hribar Ovo poglavlje predstavlja kratak priručnik za upravljanje kulturnim vrednostima. Njegova svrha je da pomogne ljudima koji žele da doprinesu razvoju ruralnih područja koristeći svoje kulturne vrednosti. Ovo uputstvo će provesti čitaoca kroz ključne faze od inicijalne ideje do konačne realizacije, što može biti novi proizvod ili usluga, iskustvo ili priča zasnovana na kulturnim vrednostima sa razvojnim potencijalom. Prva dva koraka u priručniku su usmerena ka oblikovanju jasne ideje i predstavljanju pregleda postojećeg stanja određene oblasti, njenih kulturnih vrednosti i stejkholdera. Treći i četvrti korak daju uputstva za strateško planiranje i pripremu akcionog plana. Peti i šesti korak pružaju opšte smernice za sprovođenje i vrednovanje rezultata. Metodologija SY_CULTour projekta pruža kombinaciju top-down i bottom-up pristupa. Uspešno i efikasno upravljanje kulturnim vrednostima zavisi od ljudi koji moraju da budu u stanju da prepoznaju odgovarajuće kulturne vrednosti i ključne stejkholdere. Oni treba da povežu dva u jednu celinu i poboljšaju tržišni proizvod ili uslugu. 9

12 Ciljevi: Metode: Aktivnosti: Korak 1 Od vizije do jasno formulisane i strukturisane ideje Najčešće, pojedinac ili grupa pojedinaca su prvo podstaknuti ili jednostavno imaju viziju kako da razviju određeno ruralno područje koristeći kulturne vrednosti. Inicijatori su motivisani vizijom i imaju dovoljno energije da to i sprovedu, što utiče na njihovu međusobnu saradnju i diskusiju o samoj ideji. Ovo je trenutak oblikovanja same vizije koja će se kasnije razviti u dobro strukturisanu ideju sa jasnim ciljevima i rezultatima. Stvaranje opšte ideje o tome kako da se sprovede originalna vizija u pilot području. Kreativna razmena ideja Razmatranje primera dobre prakse, tj. sličnih pokušaja u sličnim oblastima Određivanje radnog tima inicijatora; Postizanje zajedničkog razumevanja vizije; Formiranje lako razumljive ideje sa jasnim ciljevima i rezultatima. Aktivnost 1.1 Određivanje radnog tima inicijatora koji će započeti i voditi čitav proces sa vaše strane Prva aktivnost je okupljanje tima ljudi koji bi trebalo da nose datu ideju u određenoj oblasti. Radni tim bi trebalo da se sastoji od meštana i stručnjaka, iako ovo nije imperativ. U slučaju ovog projekta, radni tim može da se sastoji i od samih partnera. Dobra je ideja da se uključi i predstavnik lokalne vlasti u rad tima od samog početka procesa. Takođe, trebalo bi uključiti i bar jednog stručnjaka koji se bavio pitanjima kulture i nasleđa i može da pruži svoje znanje u ključnim trenucima. Radni tim takođe treba da se poveže sa lokalnim zainteresovanim stranama radi kreiranja zajedničke vizije. Veoma je važno postojanje radnog tima koji mora da bude upoznat sa sadržajem projekta i lokalnim stejkholderima, kao i da prisustvuje radionicama i sastancima. Ako se unajmi kao podugovarač neka organizacija ili osoba, veoma je važno da ta osoba tj. organizacija budu od samog početka uključeni u ceo proces. Veoma je važno da neka osoba iz tima preuzme ulogu koordinatora od samog početka, jer će to biti veoma korisno u sledećim koracima (4, 5 i 6). 10

13 Aktivnost 1.2 Postizanje zajedničkog razumevanje vizije Vizija je često apstraktna i govori nam šta ukupno želimo da postignemo na našem području. S obzirom da članovi radnog tima mogu da imaju i neznatno različite tačke gledišta, važno je da oni koordiniraju između sebe da bi postigli zajednički stav o viziji. Na primer, SY_CULTour projekat ima viziju promovisanja kulturnih vrednosti u ruralnim oblastima radi postizanja održivog lokalnog razvoja. Još jedan primer vizije može da bude promovisanje multietičnosti i puteva mira ili promovisanje kulture radi postizanja novog privrednog razvoja. Aktivnost 1.3 Formiranje jasno formulisane ideje i njeno zapisivanje na papir Svaka apstraktna ideja mora da bude oblikovana i formulisana u kratku, konciznu i jasno formulisanu ideju koja jasno definiše sledeće: Šta želimo da postignemo (ciljevi); Glavne aktivnosti koje ćemo preduzeti da postignemo te ciljeve; Rezultate ovih aktivnosti; Indikatore sa kojima ćemo utvrditi da li postižemo ciljeve; Potencijalan prenos dobre prakse iz drugih oblasti. Autor: Vladimir Kamčević Važno je zapisati temeljno razrađenu ideju koja će potom služiti kao orijentacija tokom ostatka procesa. Ona će nam trebati ponovo u koraku 4 tokom pripreme akcionog plana, a i biće od velike pomoći u koraku 6 tokom procesa vrednovanja. Posebno važan faktor su indikatori sa kojima ćemo meriti da li smo postigli zadate ciljeve. Potrebno je da bar neki od indikatora budu merljivi: npr. broj posetilaca, novo formirani poslovi ili privremeno zaposlenje. Indikator može takođe da predstavlja broj novih turističkih proizvoda u određenoj oblasti. Ideja treba da bude u skladu sa glavnom vizijom (pogledati aktivnost 1.2), kratka i da definiše teritoriju. Autor: Michael Pornalis Primer Vizija Da se poboljša upravljanje kulturnim vrednostima u Črnom Vrhu i promoviše održivi lokalni razvoj koji uključuje povezivanje usluga i postojećih putanja/puteva/staza, povezivanje kulturnog i prirodnog nasleđa, itd. Ideja U cilju obnove područja Črni Vrh ključno pitanje je da se identifikuje potencijalan sadržaj na kom mogu da se baziraju turistički paketi za različite ciljne grupe i različite vremenske uslove. Ciljevi: revitalizacija područja i stvaranje vredne turističke ponude u Črnom Vrhu; Aktivnosti: identifikovanje i opisivanje kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom, identifikovanje drugih interesantnih tema i priča i pokušavanje njihovog povezivanja sa postojećim kulturnim vrednostima, itd. Predviđeni rezultati: novi turistički proizvodi u usluge u Črnom Vrhu, brošura sa opisima, mapom i drugim korisnim turističkim informacijama, nove opremljene staze, itd. Indikatori: šest novih turističkih paketa u Črnom Vrhu, 5000 brošura o Črnom Vrhu, jedna informativna tabla o stazama i kulturnim vrednostima, itd. Potencijalan prenos dobre prakse: proizvodnja i prerada lana (PAT, Trentino). Izvor: Trentino Eko-muzej 11

14 Autor: Aleš Smrekar Ciljevi Obezbediti osnovni pregled i SWOT analizu istraživanog regiona; Obezbediti inicijalnu listu kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom; Identifikovati i kontaktirati relevantne zainteresovane strane. Proučavanje literature; Pregledanje postojećih dokumenata i zakonodavstava; Proučavanje prethodnih pokušaja odnosno inicijativa da se upotrebe specifične lokalne kulturne vrednosti; Terenski rad (takođe uključuje rad sa individualnim zainteresovanim stranama); Rad sa stručnjacima; Pregled razvojnog potencijala kulturnih vrednosti. Obezbediti osnovni prostorni kontekst; Pripremiti listu kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom; Pripremiti listu svih uključenih zainteresovanih strana. Izvor: Opština Strelča Korak 2 Osnovni pregled Tokom ovog obimnog koraka, radni tim donosi generalni pregled: (1) regiona, (2) postojećeg kulturnog nasleđa ili kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom i (3) zainteresovanih strana. Ovo je trenutak da se izvrši pregled literature, pretraživanje arhive, vršenje onlajn pretrage, i da se izvede terensko istraživanje. Sve ove aktivnosti su povezane i izvode se u relativno isto vreme. Naposletku, trebalo bi Imati jasnu analizu područja. Metode Aktivnosti 12

15 Aktivnost 2.1 Obezbediti osnovni prostorni kontekst Radni tim treba da izvrši osnovni pregled postojeće situacije u pilot području. Kratak pregled treba da uključuje generalne informacije o: Geografskim karakteristikama; Demografskim karakteristikama; Socijalnim karakteristikama; Karakteristikama životne sredine; Ekonomskim karakteristikama; Političkim karakteristikama; Kulturnim karakteristikama teritorije. Svi ovi podaci su važni kako bi tim prepoznao različite aspekte područja i posebno se upoznao sa glavnim prednostima, slabostima, mogućnostima i opasnostima (SWOT) pilot područja. Nakon sakupljanja ovih informacija potrebno je pripremiti kratku analizu podataka, na primer SWOT analizu (maksimalno 1 stranicu). Predloženi način sakupljanja podataka može da bude sledeći: Proučavanje literature o pilot području (naučna, stručna i popularna literatura, vebsajtovi, kao i različite postojeće mape sa prostornim aspektima pilot područja); Proučavanje prethodnih neuspelih inicijativa da se iskoriste lokalne kulturne vrednosti, kako bi se izbegle iste greške; Pregled postojećih dokumenata i zakonodavstava (nacionalnih, regionalnih, i lokalnih pravnih odredbi kao i obaveznih instrukcija, pravila, preporuka, i uputstva koji daju institucioni okvir u pilot oblasti); Terenski rad (sastanci sa predstavnicima i pojedincima koji bi mogli da utiču na razvoj ideje koje su odabrane u Aktivnosti 1.3; stupanje u kontakt sa lokalnom zajednicom na terenu, itd). Autor: Matej Lipar Izvor: Opština Jesenice 13

16 Aktivnost Identifikacija kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom Autor: Špela Ledinek Lozej Autor: David Bole Autor: Lazar Lazić Glavna ideja je pronaći kulturne vrednosti koje će doneti održiv razvoj u pilot područjima. Prvo, bitno je upoznati se sa postojećim kulturnim nasleđem i vrednostima. Da bi se ovo izvelo, radni tim mora da: Proveri: Zvanične i nezvanične baze podataka o kulturnim vrednostima; Turističke vodiče i brošure; Postojeće studije, inicijative i ekspertize za pilot područje; Vebsajtove vezane za pilot područje. Identifikuje i kontaktira zvanične i nezvanične organizacije (npr. Institut za zaštitu kulturnog nasleđa) i udruženja koja se bave kulturnim nasleđem; ukoliko je moguće, kontaktirati ih povodom potencijalnih dodatnih kulturnih vrednosti. Sprovesti terenski rad tokom kojeg bi se moglo pronaći još zanimljivih objekata i resursa koji još nisu uočeni kao vrednosti. Kontaktirati različite zainteresovane strane i različite lokalne stručnjake: oni mogu izdvojiti još nezvanično prepoznate kulturne vrednosti, posebno one neopipljive kao što su tradicija, ekonomske prakse, itd. Nakon ovog detaljnog pregleda, trebalo bi sastaviti jedinstvenu listu kulturnih vrednosti koje su pronađene. SY-CULTour taksonomija može biti od pomoći dajući ideje o tome šta bi mogla biti kulturna vrednost. Navedite sve kulturne vrednosti koje ste našli. Jednom kada su kulturne vrednosti sakupljene, radni tim bi trebalo da ih testira kako bi uočio one koje imaju razvojni potencijal. Možete koristiti SY_CULTour-ovu listu za procenu da vidite (1) da li kulturne vrednosti imaju razvojni potencijal i ako je odgovor pozitivan, (2) na kom nivou se taj razvojni potencijal nalazi. Ova procena će vam dati ideju o upotrebnim mogućnostima kulturne vrednosti, povezanosti sa drugim vrednostima, njihove prostorne aspekte, potencijalne menadžere i korisnike, itd. Stavite kulturne vrednosti sa razvojnim potencijalom na mapu i vidite da li možete da ih grupišete u jedinstven turistički proizvod (npr. polje ruža, festival ruža, znanje o branju ruža i pravljenju proizvoda od njih, itd.). Ova lista služi za vašu orijentaciju. Ipak, budite spremni da se ta lista kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom može znatno promeniti u Koraku 3, gde je glavni fokus na učešću lokalnih faktora. Aktivnost 2.3 Identifikacija relevantnih zainteresovanih strana Kada ste se upoznali sa teritorijom i njenim kulturnim vrednostima, ključno je identifikovati najrelevatnije zainteresovane strane. Prvo, radni tim bi trebalo da pripremi listu svih potencijalno zainteresovanih strana u pilot području i da proveri koji projekti i aktivnosti su u toku. Pažljiva selekcija zainteresovanih strana je osnova za buduće korake. Zainteresovane strane se mogu naći putem: Proučavanja dokumenata, inicijativa i stručnosti vezanih za kulturne vrednosti, kulturu, umetnost i turizam (baze podataka o kulturnim vrednostima, primeri dobre prakse, završen terenski rad); Razgovori sa pojedincima i predstavnicima različitih organizacija (institucije, ministarstva, udruženja, društva u Privrednoj Komori, preduzeća, profesionalci, specijalisti, itd.); Pretraživanja vebsajtova povezanih sa pilot područjem kako bi se utvrdile lokalne ponude, vlasnici, itd.; Nakon toga, grupišite zainteresovane strane u manje timove prema njihovim: Prostornim autoritetima (lokalni, regionalni, nacionalni); Formalnim i stručnim znanjima (formalne organizacije, neformalna udruženja); Statusima i tipovima organizacija (javno/privatno, grupe/pojedinci). 14

17 Neki primeri potencijalnih zainteresovanih strana: Lokalne zajednice, opštine, okruzi, pokrajine; Lokalne turističke organizacije i udruženja ili centri; Vladine institucije za zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa; Kulturna i umetnička udruženja i organizacije uključeni u očuvanje lokalnih običaja, nasleđa i tradicije; Regionalni i lokalni muzeji koji mogu biti bitan izvor informacija o nasleđu, tradiciji i kulturi; Poljoprivredna domaćinstva i pojedinci koji nude usluge ili nameravaju da budu uključeni u ruralni turizam; Seoski i mali hoteli i moteli; Stručnjaci i profesionalci sa univerziteta i razvojnih centara, koji nisu neophodno iz regiona gde se turizam razvija; Itd. Saznajte koje zainteresovane strane mogu da vam pomognu da razvijete vašu ideju i kako, utvrdite njihove potrebe i ciljeve i označite već postojeće kooperacije ili mreže između njih. Do kraja ove aktivnosti, radni tim bi trebalo da utvrdi nekoliko grupa relevantnih zainteresovanih strana sa naznačenim vezama između njih. Lista bi trebalo konstantno da se ažurira tokom sledećih koraka. Autor: Vladimir Stojanović Ako je moguće, bilo bi mudro pokušati da se razvije i sprovede vaša ideja u okviru već postojećih projekata odnosno aktivnosti u pilot području (npr. u Črnom Vrhu, mi ćemo pokušati da sprovedemo našu ideju u okviru aktivnosti vezanih za uspostavljanje i promociju Geoparka). Izvor: Etnomuzej Lagorai Izvor: Turistička organizacija Grada Sombora 15

18 Korak 3 Izrada strateškog plana Generalni pregled područja i podaci o kulturnim vrednostima kao i zainteresovanim stranama su sakupljeni; sad je vreme da se sretnete sa lokalnim zainteresovanim stranama koje će izabrati najrelevantnije kulturne vrednosti iz inicijalne ideje. Radni tim i zainteresovane strane zajedno odlučuju kako da se sprovede inicijalno formirana ideja u Koraku 1. Tokom ovog koraka, održaće se nekoliko radionica sa zainteresovanim stranama. Koristan materijal i informacije kako pozvati zainteresovane strane i održati radionice se nalaze u poglavlju 1.2. Ovaj korak bi trebalo da započne radionicom sa lokalnim zainteresovanim stranama. Ciljevi: Metode: Aktivnosti: Proveriti izvodljivost ideje odabrane u koraku 1. Prilagoditi, rangirati i izabrati listu kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom; Definisati jasne i specifične ciljeve odabranih kulturnih vrednosti; Prilagoditi listu zainteresovanih strana odnosno učesnika; Formirati radne timove. Rad sa zainteresovanim stranama (participativne metode); Rad sa stručnjacima (ako je potrebno). Proveriti izvodljivost ideje i definisati i verifikovati prioritete; Prilagoditi listu kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom; Izabrati i jasno definisati specifične ciljeve; Prilagoditi listu zainteresovanih strana/učesnika. 16

19 Aktivnost 3.1 Proveriti izvodljivost i definisati i verifikovati prioritete prva radionica Primer Jedan od načina rangiranja kulturnih vrednosti je davanje svakoj od zainteresovanih strana jednu nalepnicu i zamoliti ih da je zalepe na kulturnu vrednost koju najviše favorizuju i žele da rade na njenom razvoju u proizvod ili uslugu. Primer rangiranih kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom u Črnom Vrhu u Idriji koje su odabrale lokalne zainteresovane strane da budu dalje razvijene i uključene u plan akcije: Posmatranje noćnog neba u javoričkom astronomskom opservatorijumu; Proizvodnja i prerada lana; Trnovski kros-kantri maraton; Matuckar staza; Feldbahn (železničk ruta) povezana sa planinarenjem; Kolekcija predmeta iz Prvog svetskog rata. Predlažemo da na prvoj radionici radni tim pokuša putem diskusije da utvrdi da li se zainteresovane strane slažu sa idejom iz Koraka 1 i ukoliko je neophodno, prilagodi odabranu ideju potrebama i ciljevima zainteresovanih strana. Pitajte zainteresovane strane da identifikuju šta u svojoj životnoj sredini oni uočavaju kao kulturne vrednosti sa razvojnim potencijalom. Pažljivo vodite i usmeravajte diskusiju, ali dozvolite zainteresovanim stranama da razgovaraju među sobom o kulturnim vrednostima sa razvojnim potencijalom. Molimo vas da im ne pokazujete vašu inventarnu listu kulturnih vrednosti. Možete spomenuti objekte kulturnog nasleđa koje ste pronašli ili im možete pokazati baze podataka kulturnih vrednosti i primere dobre prakse. Ovo može da utiče na tim tako da (1) im da ideju šta se može tretirati kao kulturna vrednost i (2) da razmišljaju o drugim primerima dobre prakse koji bi bili korisni za to pilot područje i koji se na njega mogu primeniti. Ne bi trebalo da brinete da li će predloženi elementi biti podvedeni pod kulturno nasleđe ili ne: ovo će biti utvrđeno kasnije od strane stručnjaka. Nemojte brinuti čak i ako dobijete potpuno novu listu kulturnih vrednosti. U ovom trenutku najvažnije je da lokalne zainteresovane strane izaberu vrednosti koje oni smatraju važnim i relevantnim. Tokom diskusije o lokalnim kulturnim vrednostima, pokušajte da stvorite atmosferu gde sve zainteresovane strane mogu slobodno i bezbedno da izraze svoje mišljenje. Najjednostavniji način da se napravi nova lista kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom je da započnete panel diskusiju. Pošto je nova lista završena, trebalo bi rangirati kulturne vrednosti prema prioritetima zainteresovanih strana. Ovde pokušajte da pratite glavnu ideju razvijenu u Aktivnosti 1.3. Podsetimo se, cilj ove radionice jeste da lokalne zainteresovane strane rangiraju kulturne vrednosti. Ovaj proces rangiranja kulturnih vrednosti bi trebalo da pojasni i naglasi prioritete lokalnih zainteresovanih strana. Kulturne vrednosti bi trebalo da se rangiraju putem participativnog procesa. Možete ih posavetovati i upozoriti, ali ne smete nametati ili insistirati na vašem mišljenju. Uzimajući u obzir stečene prioritete, ceo tim bi trebalo da odluči koje kulturne vrednosti želi da dalje razvije u turističke pakete. Bolje je odabrati manje vrednosti i koncentrisati se na njih razvijajući ih u ponude koje imaju kvalitet. Na ovaj način, jednostavnije je postići opipljive rezultate koji će pozitivno uticati na sve uključene strane. Pre završetka ove radionice cela grupa zainteresovanih strana treba da odabere jedno lice za kontakt koje će pomoći u komunikaciji i koordinaciji budućih radionica. Autor: Mateja Šmid Hribar Autor: Bojan Erhartič 17

20 Aktivnost 3.2 Definisanje jasnih i specifičnih ciljeva Ova aktivnost je predviđena da se sprovede tokom druge radionice ili pošto je lista rangiranih kulturnih vrednosti već sastavljena. Svaka kulturna vrednost koja će biti dalje razvijena u turistički paket mora biti podržana sa jasnim zadacima i ciljevima. U ovoj radionici svi učesnici treba da pokušaju da definišu svaki odabrani turistički paket sa konkretnim ciljevima, aktivnostima, rezultatima. Mi vas savetujemo da koristite formulare prikazane ispod, zato što će vam ti podaci biti od pomoći prilikom pripremanja akcionog plana. Iskopirajte formular na tablu i za svaki izabrani paket unesite učesnike. Ispunjavanje aplikacije će vam pomoći da uočite šta treba da se preduzme da se paket sprovede i da se pronađe ko će rukovoditi turističkim paketom i na koji način. Izvor: Ekomuzej Judicaria Informacije o turističkom paketu Vremenski okvir Vreme, u okviru kojeg ćete razviti kulturne vrednosti u paket ili uslugu. Odgovorna osoba (koordinator turističkog paketa) Opis aktivnosti Kratkoročni ciljevi Dugoročni ciljevi Očekivani rezultati Indikatori Ključne zainteresovane strane Povezanost Izvodljivost Predloženi resursi: (ekonomski, održivi, itd.) Potencijalan transfer dobrih praksa/kulturnih vrednosti Učesnici Odgovorna osoba je ona koja predlaže izabranu kulturnu vrednost ili osoba koja smatra da tu kulturni vrednost treba razviti u proizvod. Kratak opis (1-2 rečenice) u vezi toga ŠTA je glavna ponuda odnosno sadržaj paketa i koje su beneficije za korisnike. Ciljevi koje želite da postignete u narednih godinu dana (npr. markiranje staza, gde treba postaviti table, organizovanje događaja, itd.) Ciljevi koje želite da postignete u narednih 3-5 godina (npr. edukacija turističkih vodiča, organizovanje godišnje ture, itd.). Konkretni rezultati koje želite da postignete u procesu razvoja paketa (npr. promotivni tekst u novoj brošuri, markiranje staza, ture sa vodičem za organizovane grupe, itd.). Konkretni merljivi indikatori koji bi vam pomogli da procenite da li su ciljevi i rezultati postignuti (npr. 10 noćenja mesečno, isporučenih brošura, itd.). Zainteresovane strane koje mogu da upotpune paket svojim ponudama (npr. smeštaj, transfer usluga, lokalni restorani, itd.). Druge kulturne vrednosti koje mogu biti povezane mogle bi zajedno da stvore jednu priču. Proveriti izvodljivost primene paketa (npr. prava vlasnika, pristup, moguće barijere na stazama poput pašnjaka, itd.). Različite investicije (finansijske, socijalni kapital, itd.) koje će vam biti potrebne da sprovedete paket. Svaka dobra praksa koju možete da navedete i koristite dok sprovodite paket. Volonteri koji će vam pomoći da sprovedete paket. 18

21 Aktivnost 3.3 Definicija radnih timova druga radionica Ova aktivnost je takođe predviđena da se sprovede tokom druge radionice. Kada su svi turistički paketi definisani, sve interesne grupe koje su zainteresovane da se ideja sprovede trebalo bi da se podele u manje radne timove, od kojih je svaki zadužen za manje zadatke. Preporučljivo je da timovi nisu suviše veliki i da su članovi voljni da rade i da imaju svoju ulogu i odgovornosti. Takođe, budite sigurni da imate dovoljno relevantnih učesnika koji će moći stvarno da sprovedu individualne aktivnosti u okviru svakog projekta. Pokušajte da motivišete učesnike na aktivno učestvovanje tako što ćete im objasniti beneficije za njih i celo područje koje će proisteći iz njihovih aktivnosti. Važno je da shvate da sprovođenje ideje zavisi znatno od njih i da su oni važna spona u procesu stvaranja njihove lokalne ponude. Može se desiti da učesnici koji ne znaju tačno šta treba da rade budu izgubljeni u svojoj aktivnosti. Međutim, najvažniji rezultat ove aktivnosti je definisanje efektivnih radnih timova sa ljudima kojima je stalo da se ova ideja realizuje. Korak 4 Priprema akcionog plana Cilj ovog koraka je da se napiše konkretan i jasan akcioni plan sa kojim će se sprovesti ideja iz aktivnosti 1.3. Svaki radni tim priprema listu zadataka za svoj turistički paket koristeći formular. Zatim, oni definišu sledeće zadatke a kordinator popunjava formular akcionog plana uz pomoć već popunjenih tabela i podataka koji su sakupljeni tokom prethodnih koraka. Radni tim sarađuje sa lokalnim zainteresovanim stranama da bi se dogovorili oko toga kako će se sprovoditi komunikacija i ko će nadgledati razvoj i sprovođenje akcionog plana i kako će se sve to uraditi. Ciljevi: Metode: Aktivnosti: Napraviti plan akcije. Rad sa fokusnim grupama (participativan metod); Rad sa stručnjacima (ukoliko je neophodan); Konsenzus o donošenju odluka; Detaljno definisati zadatake za svaku kulturnu vrednost odnosno paket; Pripremiti strategiju za komunikaciju; Napraviti akcioni plan. 19

22 Aktivnost 4.1 Detaljno definisati zadatke za svaki turistički paket treća radionica Treću radionicu će činiti serija manjih radionica, koje će se održavati sa manjim timovima formiranim u prethodnom koraku. Dakle, svaki tim mora da izvrši sledeće: Da verifikuje, i ako je neophodno, ažurira podatke na formularu za turistički paket koji su odabrali u prethodnom koraku; Da jasno definiše zadatke za postizanje cilja u okviru tog turističkog paketa u tabeli za Detaljan opis zadataka; Da utvrdi vremenski rok, istovremeno predviđajući vremenski rok za ispunjenje svakog zadatka. Detaljan opis zadataka Naziv zadatka Zadatak 1 Kratak opis zadatka Odgovorno lice Naziv zadatka Zadatak 2 Kratak opis zadatka Odgovorno lice Vremenski rok za razvoj individualnih turističkih paketa: Mesec/Zadatak Jan 13. Feb 13. Mar 13. Apr 13. Maj 13. Jun 13. Jul 13. Avg 13. Sep 13. Okt 13. Nov 13. Dec 13. Jan Zadatak 1 Zadatak 2... Aktivnost 4.2 Pripremanje strategije za komunikaciju Da bi se zagarantovala struktuirana i efektivna komunikacija neophodno je uspostaviti strategiju za komunikaciju koja će informisati i uključiti najvažnije zainteresovane strane u akcioni plan. Komunikaciona strategija bi trebalo Komunikacija između svih zainteresovanih strana (zajednica, opština, preduzeća, interesne grupe i pojedinci) je ključni faktor, takođe poznat kao participativni pristup planiranju. Autor: Efi Psilaki da uključuje internu (između svih učesnika) i eksternu komunikaciju. Da bi se ovo postiglo neophodno je identifikovati komunikatora; ovo može biti bilo ko iz tima ko će se pobrinuti za celokupnu komunikaciju, pogotovo za: Saopštenja za javnost i socijalne mreže; Kontaktiranje pojedinih članova timova; Autor: Mateja Šmid Hribar Informisanje svih učesnika o događanjima, progresu ili problemima. Eksterna komunikacija Još jedan važan deo projekta je predstavljanje rezultata javnosti kako bi se podigla svest i podržalo sprovođenje ideje. Komunikator bi trebalo da konstantno objavljuje kratke vesti propraćene slikama i kratkim spotovima u lokalnim medijima (novine, vebsajtovi, radio, TV). Objavljivanje vesti na socijanim mrežama (Facebook, Twitter, itd.) je takođe sve važnije. Pošto je ceo projekat baziran na bottom-up pristupu, on predstavlja dobru osnovu za sprečavanje potencijalnih konflikata između različitih zainteresovanih strana u zajednici. Na taj način, potencijani konflikti se mogu pojaviti jedino u odnosu lokalne zajednice i lokalne samouprave. Osnovno je da lokalna zajednica održava komunikaciju sa lokalnim autoritetima na visokom nivou. 20

23 Aktivnost 4.3 Sačinjavanje plana akcije Koordinator sakuplja pojedinačne formulare za svaki turistički paket koristeći podatke prikupljene tokom prethodnih aktivnosti i ispunjava formular o akcionom planu. Akcioni planovi moraju se pripremiti u skladu sa lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama. Akcioni plan dizajniran za SY_CULTour projekat je formulisan pomoću četiri sekcije: a) osnovi pregled i ciljevi, b) predložene akcije, c) komunikacija, d) monitoring. Zahtevani podaci bi trebalo da se prikupe u saradnji sa lokalnim zainteresovanim stranama tokom radionice. Deo a - Osnovni pregled i ciljevi Rezime Naslov: naslov akcionog plana; Zemlja: zemlja gde će se akcioni plan sprovesti; Uključeni regioni: regioni uključeni u akcioni plan; Predviđeno trajanje: vreme trajanja svih uključenih aktivnosti; Lice za kontakt: ime koordinatora (predstavnik inicijatora, odabran u Aktivnosti 1.1) i ime lica za kontakt iz lokalne zajednice ili zainteresovanih strana (odabranih u Aktivnosti 3.1). Vizija, ciljevi i rezultati Vizija: glavna vizija koja treba da se postigne sprovođenjem akcionog plana (vidi Aktivnost 1.2); Ciljevi: konkretni ciljevi dobro razrađene i struktuirane ideje (vidi Aktivnost 1.3); Rezultati plana akcije: željeni ciljevi na opštem nivou koji ċe predstavljati rezultat i doprinos akcionog plana (vidi Aktivnost 1.3); Moguċi transfer dobre prakse od drugih teritorija: ukoliko je moguċe, primeniti lekcije, naučene od drugih (vidi Aktivnost 1.3). Prostorni kontekst Kratak opis teritorije: tačan pregled stvarne situacije na području koje učestvuje (vidi Aktivnost 2.1); Lista kulturnih vrednosti za razvojnim potencijalom: identifikovane kulturne vrednosti koje mogu pružiti održiv razvoj lokalnoj zajednici (vidi Aktivnost 2.2); Lista uključenih zainteresovanih strana i njihovo učešće: identifikovane zainteresovane strane koje će garantovati uspešno sprovođenje akcionog plana i njegovu održivost (vidi Aktivnost 2.3). Informacije o turističkom paketu; Opis zadataka; Vremenski okvir za razvoj pojedinačnog turističkog paketa. Pregled vremenskog okvira: na samom kraju, kada su svi turistički paketi opisani (TP) treba obezbediti rezime vremenskih reference za sve turističke pakete uključene u akcioni plan. Autor: Vladimir Stojanović Izvor: Regija Tesalija Deo b predloženi turistički paketi (akcije) Lista turističkih paketa: napraviti listu predloženih turističkih paketa koje je izabralo lokalno stanovništvo (pogledati aktivnost 3.1). Detaljan pregled turističkih paketa i zadataka: pošto se lista uradi treba obezbediti detaljne podatke o izabranim turističkim paketima. Priložiti sledeće tri popunjene prijave za svaki turistički paket (pogledati aktivnosti 3.2 i 3.3): 21

24 Vremenski okvir za plan akcije Mesec / Turistički paket Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec... Turistički paket 1 Turistički paket 2... Deo c Komunikacija Struktura svih uključenih zainteresovanih strana i formiranje radnog tima: lista svih ljudi koji bi trebalo da budu konstantno obaveštavani o napredovanju planiranog turističkog paketa. Takođe trebalo bi da odaberete osobu odgovornu za komunikaciju (vidi Aktivnost 4.2). Autor: Efi Psilaki Rešavanje potencijalnih konflikata: kratak opis o pronalaženju ispravnog rešenja za probleme koji se mogu pojaviti između učesnika tokom sprovođenja akcionog plana. Deo d Monitoring Podaci u ovom odeljku su neophodni da bi se proverilo stanje akcionog plana. Identifikujte osobe, modalitet i oruđa za kontrolu napredovanja akcionog plana. Obično bi koordinator trebalo da se pobrine za celokupan akcioni plan (vidi Aktivnost 1.1). Međutim, svaki turistički paket ima svog koordinatora koji je odgovoran za sprovođenje tog individualnog turističkog paketa. Izvor: Ekomuzej Peio 22

25 Korak 5 Rukovođenje i sprovođenje Započnimo akcioni plan! Zadaci počinju da se sprovode, proces je u toku. Koordinator svakog pojedinačnog turističkog paketa daje izveštaj glavnom koordinatoru o izvršenim zadacima i postignutim ciljevima. Ciljevi: Metode: Aktivnosti: Rukovođenje pojedinačnim akcijama kako bi se sproveo akcioni plan; Institucionalizacija; Koordinacija i rukovođenje radom u okviru individualnih fokusnih grupa; Koordinacija i rukovođenje rada između fokusnih grupa i zainteresovanih strana; Regularna komunikacija; Rukovođenje finansijama; Prezentacija turističkog paketa i lobiranje za nove fondove. Koordinacija, rukovođenje i primena pojedinačnh koraka u sprovođenju akcije; Koordinacija i sprovođenje predloženog akcionog plana. 23

26 Aktivnost 5.2 Koordiniranje i rukovođenje akcionim planom Autor: Matjaž Marc Autor: Nikos Mandrekas Aktivnost 5.1 Sprovođenje pojedinačnih koraka u okviru turističkih paketa Svaki radni tim započinje sprovođenje svog turističkog paketa. Koordinator turističkog paketa usmerava i koordinira njegovu primenu koristeći detaljan opis zadatka i vremenskog okvira. Ukoliko je neophodno, koordinator modifikuje pojedine zadatke u saradnji sa drugim učesnicima kako bi se poboljšali rezultati. Ukoliko su fondovi nedovoljni, tim mora pronaći dodatne fondove putem različitih tendera. Kada tako postignu određeni cilj (npr. objavljivanje brošure, markiranje staza, itd.), oni moraju obavestiti koordinatora i komunikatora o tome; oni prosleđuju vesti u skladu sa strategijom za komunikaciju. Koordinator upravlja pojedinačnim turističkim paketima i zadacima i daje savete kako bi usmerio rad, ukoliko je neophodno. Komunikator periodično informiše ceo tim o napredovanju rada i postignućima. Pošto su turistički paketi razvijeni, oni moraju biti formulisani u atraktivne ponude za domaće i strane goste. Ponuda mora biti dostupna u štampanoj i digitalnoj formi, na domaćem i bar jednom stranom jeziku. U idealnim okolnostima, individualni turistički paketi bi trebalo da budu integrisani u srednje i dugoročne planove koje bi osmislila lokalna zajednica, a ti planovi bi se razvijali tako da budu institucionalizovani, kao što se recimo lokalni muzeji povezuju u mrežu ekomuzeja i na druge načine, uspostavljajući tako brend. Pored uspešnog sprovođenja, uspeh cele ideje takođe zavisi i od marketinga koji nije tema ovog uputstva zbog svoje kompleksnosti. 24

27 Korak 6 Monitoring i evaluacija Jedan od najvažnijih aspekata ovog posla je verifikovanje i evaluacija rada tokom primene pojedinih zadataka, a naročito pošto je rad završen. Ovo je proces tokom kog učesnici utvrđuju da li su ciljevi postignuti i ocenjuju rezultate. Učesnici utvrđuju kakvi efekti su postignuti rezultatima, šta se može poboljšati, koje nove mogućnosti su stvorene. Cilj evaluacije je da formira zaključke i predloži mere koje će doprineti poboljšanju budućih radova ili čak uticati na transfer znanja i praksi u druge regione. Posmatranje i evaluaciju predvodi koordinator. Ciljevi: Metode: Aktivnosti: Prezentovati napredovanje projekta; Obezbediti mere i preporuke za poboljšanje konačnih rezultata; Procena; Regularna analiza projekta i njegovo poboljšanje; Oceniti primenu predloženog projekta. 25

28 Aktivnost 6.1 Evaluacija izvođenja predloženih turističkih paketa Autor: Giovanni Pizzocchia Evaluacija se izvodi na kraju, a povremene evaluacije su preporučljive tokom rada kako bi se obezbedila veća efektivnost i kontinuiran proces. Ciljevi, rezultati i indikatori definisani u Aktivnosti 1.3 mogu biti ovde od pomoći. U slučaju povremenih evaluacija neophodno je zacrtati određena željena postignuća koja bi nam pomogla da pratimo kako se izvršene akcije poklapaju sa predloženim. Ovo nam pomaže da uočimo moguće nepravilnosti i to kako se one mogu ispraviti na vreme. Pored indikatora i postignuća, sledeća pitanja nam mogu pomoći u evaluaciji: Da li smo postigli planirane ciljeve i rezultate projekta? Ukoliko nismo, zašto? Da li su pojedinačni zadaci protekli kako su planirani i da li su rezultirali u željene pakete? Koje korisne stvari smo naučili tokom izvršenja pojedinih zadataka? Zašto verujemo da određeni turistički paket može da posluži kao dobra praksa i šta možemo da preporučimo drugima koji žele da ga primene u drugom regionu (transfer dobre prakse)? Kakve su nove mogućnosti na lokalnom i nacionalnom nivou stvorene? Izvor: Ekomuzej Argentario Nosioci turističkih paketa vrše evaluaciju aktivnosti. Koordinator sakuplja rezultate evaluacija i prezentuje ih svim učesnicima. Značajnija postignuća (npr. objavljivanje brošura, markiranje staza, itd.) treba da se upotrebe za prezentovanje rezultata opštoj javnosti putem medija bar dva puta godišnje. Možemo iskoristiti ove prezentacije da se uključe novi učesnici i primeniti rezultate evaluacije i timskog razmatranja da se poboljšaju pojedini paketi, formulišu mogući dodatni zadaci i možda čak ideje o novim turističkim paketima. Autor: Iztok Bončina 26

29 3 Primena uputstava u pilot područjima Tekst napisao: David Bole SY-CULTour partnerstvo na horizntalnoj osnovi omogućilo je razvoj i primenu jedinstvene metodologije za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima. Pošto je projekat utemeljen na pilot područjima, bilo je važno da su uključeni i lokalni i regionalni faktori - partneri u projektu su stoga lokalne i regionalne administracije, centar za trening, Privredne komore, Univerzitet koji je sarađivao sa regionalnom Privrednom komorom i Institut koji je sarađivao sa opštinom prilikom primene njene pilot akcije. Partneri su uključili i privukli relevantne zainteresovane strane, kao što su lokalna odnosno regionalna administracija i preduzetništvo, da učestvuju u projektu. Povezano sa geografskom raznolikošću zemalja i regiona, partnerstvo je uključivalo partnere iz dve stare zemlje članice koje su imale iskustvo sa upotrebom kulturnih vrednosti u turizmu (Italija i Grčka) i partnere iz 3 nove zemlje članice (Bugarska, Mađarska i Slovenija) kao i IPA partnera (Srbija). Kako je projekat izgradjen koristeći bottom-up pristup, nacionalni autoriteti i savetodavna tela na nacionalnom nivou nisu bili uključeni kao finansijski partneri već kao saradnički strateški partneri kako bi se osigurala primena preporuka proisteklih iz rezultata projekta. Ovo znači da je projekat na vertikalnoj osnovi imao lokalnu, regionalnu i nacionalnu podršku. Indirektno je takođe uključivao transnacionalne i internacionalne učesnike pošto su većina saradničkih strateških partnera članovi različitih internacionalnih mreža i udruženja. Zemlje uključene u SY_CULTour projekt Ostale zemlje uključene u SEE programsku zonu Opština Jesenice (OJ) Centralna transdunavska regionalna neprofitna inovaciona agencija (CTRIA) Istraživački centar slovenačke akademije nauka i umetnosti, Anton Melik Geografski Institut (ZRC SAZU) Regionalni razvojni centar (RCR) Autor: Manca Volk Bahun Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematički fakultet (UNSPMF) Privredna komora Vojvodine (PKV) Regionalna administracija Pazardžika (PRA) Region Tesalija (RoT) Autonomna Pokrajina Trentino, uprava za poljoprivredu (PAT) Planinska zajednica Sirentina (CMS) Privredna komora Herakliona (HCC) 27

30 Pilot područje 1 Idrija Tekst napisao: Primož Pipan Idrija je brdovita opština u slovenačkim Alpima. Većina od 12,000 stanovnika živi u dva grada u dolini, dok su okolna brda ruralna. Pilot područje je prikazano sa visoravni Črni Vrh. Ova ruralna regija je dobro poznata po svojim teškim, ali takođe jedinstvenim životnim uslovima sa kojima se ljudi suočavaju. U prošlosti, ova oblast je bila poznata po rukotvorinama, pogotovo tapiseriji, izradi drvenih buradi, tkanju, izradi grabulja, izradi platna, obućarstvu i pravljenju čipke, kao i po turizmu u periodu između ratova. Iako je ovo ruralna oblast, većina stanovništva je zaposlena u industrijskom sektoru. Visoravan Črni Vrh spada pod Idrijski Geopark i čini okolno zaleđe Idrijskog rudnika žive, koji se nalazi na UNESCO-ovj listi Svetske baštine. Opština Idrija, zajedno sa lokalnom zajednicom Črni Vrh, praktično nema nezaposlenosti. Uprkos tome, njihova dugoročna vizija je da se uvede različitost u dominirajući industrijski sektor tako što će se podstaći razvoj drugih ekonomskih oblasti, naročito ruralnog turizma povezanog sa idrijskim rudnikom žive. Vizija SY_CULTour projekta je da motiviše lokalno stanovništvo da aktivnije sarađuje u povezivanju inicijativa pojedinaca u oblasti ruralnog razvoja. Dugoročni cilj je ruralni razvoj pri kome se koriste kulturne vrednosti, čime se stvara dodatni prihod i nove mogućnosti zaposlenja. Lista kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom u lokalnoj zajednici Črni Vrh uključuje: Posmatranje noćnog neba u javorinskom opservatorijumu; Proizvodnju i preradu lana; Kros-kantri trnovski maraton; Stazu Matukar; Železnicu uskog koloseka povezanu sa planinarenjem; Kolekciju predmeta iz Prvog svetskog rata. Na prvoj radionici, učesnici su identifikovali i razvrstali u kategorije kulturne vrednosti sa razvojnim potencijalom; na drugoj radionici su nastavili sa detaljnim radom na šest kulturnih vrednosti koje su izabrali na osnovu njihovih razvojnih potencijala. Budući cilj je da oforme izabrane vrednosti u atraktivne ponude za domaće i strane goste. Radionicama u Črnom Vrhu su prisustvovali predstavnici: Opštinskih vlasti; Zaduženi za razvoj turističkih programa i turoperatori; Lokalnih javnih udruženja; Lokalne zainteresovane strane sa kulturnim vrednostima; Zainteresovani pojedinci. 28

31 Zainteresovane strane su imale dobru saradnju. Jedan od mogućih problema je da lokalna javna udruženja i zainteresovane strane shvate projektne aktivnosti kao hobi aktivnosti i stoga izgube volju za ostvarivanje ideja. Zbog geografske udaljenosti i orijentacije opštinskih zainteresovanih strana ka razvoju Idrije i kandidaturi za UNESCO Svetsku baštinu, većini lokalnih zainteresovanih strana projektna ideja je bila nepoznata. Iz ovih razloga, ključni rezultat je premošćavanje jaza izmedju pojedinaca, lokalne zajednice i opštinskih zainteresovanih strana. Inicijativne grupe, organizovane kako bi se ponovo podstakle neke od kulturnih vrednosti, postavile su mogućnosti zapošljavanja kao svoj dugoročni cilj. Tokom ovog procesa podsticanja nasleđa, učesnici su shvatili da zadovoljenje pojedinaca koji učestvuju, integracija u intergeneracioni transfer znanja sa starijih na mlađe osobe, jača povezanost lokalnog stanovništva što će imati prednost za stvaranje novih mogućnosti za zaposlenje ili veće prihode. Ubuduće, inicijativne grupe bi trebalo da sprovode aktivnosti u okviru njihovih trenutnih finansijskih mogućnosti i da pokušaju da privuku dodatne fondove za ostvarivanje preostalih planova. Autori: Bojan Erhartič (1, 3, 4, 6) Roman Rupnik (2) Špela Ledinek Lozej (5) Urška Bajec Rupnik (7) 29

32 Pilot oblast 2 Trentino Tekst napisali: Federiko Bigaran i Silvija Korado Trentino je severo-zapadna italijanska provincija sa 525,000 stanovnika i površinom od 62,000 km2. Čitava površina Trentina spada pod alpsku oblast. Pilot područje je predstavljeno ekomuzejima koji čine njegove manje razvijene delove sa dobrim potencijalom za kulturni razvoj. Projektom je obuhvaćeno sedam ekomuzeja sa površinom od 1450 km2 (oko 23% teritorije Trentina). Glavna prepreka u neadekvatnoj valorizaciji kulturnog potencijala je nedovoljna saradnja između poljoprivrede, turizma, zanatstva i kulturnih institucija u definisanju zajedničke strategije i tržišnih mogućnosti; rascepkanost lokalnih farmi, nedostatak zajedničkih sredstava i opreme za pripremanje, čuvanje i komercijalizaciju lokalnih proizvoda; nedostatak tehničke pomoći i programa edukacije posvećenih unapređenju lokalne proizvodnje; nedovoljne promotivne aktivnosti; nedostatak preduzetničkih sposobnosti. Provincija Trento podržava razvoj lokalnih zajednica pomoću pokrajinskog razvojnog plana baziranog na integrisanom pristupu. Prema njihovoj viziji, unapređenje kvaliteta života i postizanje održivog razvoja uslovljeno je povezanošću poljoprivrede i turizma kao i inovacijama u okviru ovih privrednih delatnosti. Glavni činioci za razvoj održivog i kulturnog turizma su kvalitetni poljoprivredni proizvodi i gostoprimstvo. Ekomuzejska mreža može da deluje u ovom okviru kao promoter održivog turizma baziranog na lokalnim proizvodima. Spoljni projekti, kao što su evropski Interreg projekti, stvaraju fondove dostupne za održavanje lokalnog razvoja, i mogu da podrže već postojeće inicijative za obogaćivanje lokalnih resursa i njihovog predstavljanja u evropskom kontekstu. Glavni instrumenti za teritorijalni razvoj su: edukacija, trening i povećanje aktivnosti volonterskih udruženja. Kulturne vrednosti uključene u pilot aktivnosti: Argentario ekomuzej (Dorigoni Mlin, Albiano Kesten Festival, srebrni rudnici planine Calisio, Salvatori-Zanatta vila); Judicaria ekomuzej (ambar most, Balbido: obojeno selo, magareće mleko, lekovita voda, lekovito bilje, Campo zamci Pacomio Maso); Chiese ekomuzej (reka Caino etnografska staza, Lardaro barijera, botanički vrtovi doline Chiese); Lagorai ekomuzej (Reati: mreže za nošenje slame, Etnografski muzej Telve di Sopra posvećen kultur- 30

33 nom i istorijskom sećanju Tarcisio Trentin kolekcija, G. C. Franco Furlan prirodna staza); Peio ekomuzej (farme i prerada lana, Grazioli, ili La Bega, Hall, Edelweiss proizvodi); Vanoi ekomuzej (Vanoi Etnografski muzej, Maize Dorotea farma, Herbaruim prepoznavanje i rukovanje biljkama, šetajući stazama Ronc-a ); Tesino ekomuzej (Publikacija Od sećanja do proizvodnje: Divlje i lekovite biljke u tradicionalnoj upotrebi, Le Verde, vrsta Sauerkraut-a karakteristična za Tesino visoravan, Tesino Arboretum). Glavni partner pilot projekta je Trentino ekomuzejska mreža. Ostali učesnici uključeni u pilot projekat na različitim nivoima su: Provincijalni proizvođači lekovitih i aromatičnih bilja koji koriste TRENTIERBE brend; Agencije za promociju turizma; Udruženja i fondacije za obezbeđenje lokacija za bašte, tehničku podršku i organizaciju događaja; Odabrani zdravstveni centri; Lokalna opštinska vlast; Lokalno stanovništvo; Turisti koji posećuju pilot područja; Istraživači, konsultanti i savetnici. Trentino ekomuzejska mreža odigrala je stratešku ulogu u projektu delujući kao spona između svih učesnika istovremeno negujući visok nivo komunikacije. Aktivno učešće lokalne populacije u udruženjima obezbeđeno je putem dodate vrednosti znanja i ličnog iskustva. Glavna slabost je uočena u odnosima između lokalnih udruženja i turističkih organizacija. Dok su prvi više zainteresovani za očuvanje autentičnosti lokalne kulture, drugi su više orijentisani ka masovnom turizmu i profitu. Uporedo sa asistencijom istraživača, konsultanata i savetnika, prisustvo udruženja, fondacija, NVO-a, profesionalnih organizacija i lokalnih brendova poput TRETINERBE, faktori su koji mogu stvoriti nove mogućnosti za promociju kulturnih vrednosti pilot područja. Masovni turizam, napuštanje planinske teritorije, intenzivna eksploatacija poljoprivrednih oblasti, narušavanje biodiverziteta i razvoj infrastrukture predstavljaju glavnu pretnju očuvanju lokalne kulturne tradicije. Izvori: Ekomuzej Judicaria (1) Ekomuzej Tesino (2, 4, 7) Ekomuzej Peio (3, 6, 8) Ekomuzej Vanoi (5, 9) Glavni rezultati projekta su: Važna uloga Ekomuzeja kao volonterskog udruženja koje ima jaku vezu sa pilot područjem i koje poznaje njegovu kulturu i istoriju; Razvoj inicijativa zasnovanih na postojećim kulturnim vrednostima i mreža za promociju lekovitog i aromatičnog bilja, kultivisanog i divljeg, integrisanjem poljoprivrede, turizma i zanatstva; Visok nivo učešća na svim događajima vezanim za lekovito i aromatično bilje; Očuvanje i povećanje ruralne kulture povezane sa upotrebom lekovitih i aromatičnih biljaka; 31

34 Povećanje postojećih kulturnih vrednosti, dobrih praksi, mreža i inicijativa putem njihovog povezivanja; Razvoj partnerstva između Ekomuzeja, istraživačkih instituta, dodatnih usluga, lokalnih farmi, udruženja, korporacija, turističkih agencija; Transfer dobrih praksi sa drugih teritorija je omogućen sa bilateralnim razmenama i razmenom iskustava između učesnika pilot akcija; Inovacija u proizvodnom procesu formiranjem start-up kompanija koje posluju sa lekovitim i aromatičnim biljkama (SME, poljoprivreda, šumarstvo, turizam i zanatstvo). Sledeći mogući koraci u pilot području uključuju: Osnaživanje turističke mreže kreiranjem sedam vodiča o stazama začina i lekovitog bilja, po jedan za svaki Ekomuzej; Podrška lokalnim zainteresovanim stranama u njihovom aktivnom umrežavanju sa ciljem očuvanja i povećanja njihove teritorije. 32

35 Pilot područje 3 Planinska zajednica Sirentina Tekst napisali: Anđela Santili i Asuntina Fašiani Planinska zajednica Sirentina je locirana u Abruzzo regionu, u provinciji Aquila, blizu gradova Avezzano i Sulmona. Ona se širi severo-istočno od planine Sirente (2340 m) i obuhvata prostor od oko 425 km2. Planinska zajednica Sirentina, koja je uključena u Regionalni Park Sirent Velino, sastoji se od 16 opština: Acciano, Castel di Ieri, Castelvecchio Subequo, Fagnano Alto, Fontecchio, Gagliano Aterno, Goriano Sicoli, Molina Alterno, Ovindoli, Rocca di Canbio, Rocca di Mezzo, San Demetrio Ne Vestini, Secinario, Tione degliabruzzi i Ocre e San Benedetto u Perillis. Planinska zajednica je locirana u izolovanoj oblasti, što može biti njena prednost ali i slabost, obzirom da dozvoljava prirodno i kulturno očuvanje lokalnih resursa, ali istovremeno otežava uspostavljanje dugoročnih razvojnih akcija. Navedene kulturne vrednosti su izdvojene kao ključne za povećanje održivog razvoja planinske zajednice Sirentina: Tradicionalno pripremanje hrane; Arheološki ostaci; Lokalne crkve i muzeji. Ove kulturne vrednosti su odabrane u saradnji sa ključnim lokalnim učesnicima i zainteresovanim stranama. Pronalaženje kulturnih vrednosti dostupnih većini opština koje su uključene u projekat, ukazalo je na zajedničku potrebu za uspostavljanjem dugoročne saradnje. Zainteresovane strane koje su aktivno učestvovale u primeni projektnih aktivnosti: Opštine koje sačinjavaju Sirentinsku planinsku zajednicu; Lokalna udruženja posvećena promociji teritorije; Turističke organizacije (B&B i vlasnici farmerskih kuća, udruženja turističkih vodiča). Predstavnici navedenih organizacija su učestvovali u lokalnim događajima tokom kojih su razmenjivali iskustva i ideje vezane za promociju kulturnih vrednosti. Od velike važnosti je bio rad u manjim grupama koji je olakšao njihovu interakciju. Glavno ograničenje je bio broj organizovanih lokalnih događaja. Obzirom da su organizacije koje su učestvovale u radionicama osetile potrebu da nastave sa zajedničkim radom, komunikacija između njih je nastavljena putem elektronske pošte i telefona. Najrelevantniji rezultat radionica je bila odluka o osnivanju trajnog lokalnog turističkog komiteta. 33

36 Ideja o komitetu ja da podrži ključne lokalne učesnike i zainteresovane strane, što je najvažniji postignuti cilj. Glavna činjenica otkrivena tokom projekta je da su lokalne zajednice bile svesne vrednosti kulturnih resursa, koji su konstantno bili zanemarivani zbog preovlađujućih stavova da je teško obezbediti i predvideti kontinuitet bilo koje vrste predložene saradnje. Autori: Giovanni Pizzocchia Lamberto Anfolsi Schiavitti Zahvaljujući turističkom komitetu u Sirentinskoj planinskoj zajednici zainteresovane strane će biti u stanju da nastave sa zajedničkim aktivnostima u cilju razvoja novih identiteta za zajednicu kao održivu turističku destinaciju. Ova slika savršeno odgovara geografskim i prirodnim karakteristikama pilot područja. 34

37 Pilot područje 4 Pelion Tekst napisao: Nikos Mandrekas Pelion je jedna od najvećih i najnaseljenijih planinskih oblasti Grčke koja obuhvata 24 sela. Pilot područje čine sela Milies, Vizitsa i Makrinitsa. Milies je selo sa tradicionalnim kamenim kućama i kaldrmama, 28 km od Volosa. Vizitsa je jedno od najlepših tradicionalnih sela Peliona, 28 km od Volosa. Makrintsa, nazvana i balkon planine Pelion, smeštena je u severo-zapadnom delu planine, 6 km severo-istočno od Volosa. Glavni problem u pogledu upotrebe kulturnih potencijala u pilot području je nedostatak prethodnih iskustava. U početnim stadijumima projekta, lokalne zainteresovane strane su predložile listu od nekoliko kulturnih vrednosti čiji je izbor postao tema kontraverzi. Takođe, učesnici su izneli stav da bi izdvajanje određenih kulturnih vrednosti moglo da naruši identitet regiona. Prvi korak u rešavanju problema bio je ukazivanje na značaj kulturnih potencijala za razvoj pilot područja. Podjednako je bilo važno da predstavnici lokalnih zajednica razumeju da bez njihovog učešća nije moguće kreirati probni akcioni plan. Ovo je učinjeno organizovanjem treninga za lokalne i regionalne javne institucije i radionica za predstavnike turističke industrije. Na ovaj način, učesnici su imali mogućnost da iznesu svoje stavove kroz patricipacionu diskusiju i da učestvuju u formiranju liste kulturnih vrednosti i mapiranju projektnih akcija. Izdvojene kulturne vrednosti su: Pelionski Voz; Firiki jabuka; Vyzitsa; Lokalna kuhinja i bilje. Pelionski parni voz, zajedno sa mostovima i šinama, je inspirativan i savršeno uklopljen u okolnu sredinu. Projekt je Evaristo de Kirico-a, italijanskog inženjera, čiji je otac bio poznati umetnik Đorđo Dekiriko. Vožnja Pelionskim vozom je nezaboravno iskustvo jer voz prolazi kroz bezbroj prelepih predela. Firiki jabuka je lokalna sorta koja ima značajnu ulogu u ekonomskoj i kulturnoj aktivnosti regiona. Vyzitsa je selo sa unikatnom arhitekturom. Ono predstavlja jedno od najlepših sela Peliona i jedno je od najočuvanijih tradicionalnih naseobina u Grčkoj. Pelion je od antičkih vremena poznat po biljkama koje se koriste zbog svojih terapeutskih svojstava i bogate arome. Takođe, veliki značaj ima autentična lokalna kuhinja sa tradicionalnim receptima. Zainteresovane strane iz javnog i privatnog sektora su: Region Tesalija i regionalna unija Magnezija; Opština Volos; Opština Južni Pelion; Makrintsko udruženje profesionalaca u turizmu; Južno pelionsko udruženje profesionalaca u turizmu; Ženska kooperativna organizacija Vizitsa; Lokalna turistička i ugostiteljska preduzeća (hoteli, restorani, B&B), vlasnici farmi itd.; Pojedinci, volonteri, itd. 35

38 Region Tesalija sa regionalnom unijom Magnesije je imao ulogu koordinatora aktivnosti zbog prethodnih iskustava sa sličnim projekatima. Lokalna udruženja profesionalaca i lokalne kooperacije su učestvovale u zajedničkom osmišljavanju kulturnih vrednosti i bile uključene u implementaciju akcionog plana u saradnji sa volonterima iz lokalne zajednice. Tokom aktivnosti projekta bilo je podsticano učestvovanje lokalnih zainteresovanih strana. Učesnici su tokom treninga i radionica radili u manjim grupama pri čemu su uočili važnost kulturnih vrednosti i značaj upravljanja lokalnim razvojem. Rezultati projekta uključuju: svest lokalnih zajednica o održivom lokalnom razvoju, udruživanje lokalnih zainteresovanih strana, listu kulturnih vrednosti u pilot području i razvoj akcionog plana. Međutim, glavni rezultat je uvažavanje stavova lokalne zajednice pre preduzimanja bilo kojih aktivnosti. Sledeći korak je bila primena svih aktivnosti u okviru akcionog plana koji je razvijen u saradnji sa lokalnim autoritetima. Stanovnici regije Tesalija i uključeni članovi lokalnih zainteresovanih strana će sarađivati u praćenju i primeni akcionog plana. Na osnovu iskustva stečenog na projektu, članovi projektnog tima će pokušati da primene osnovne ideje na ostale delove regije Tesalija kroz slične programe i projekte. Takođe, planiraju da sačine metodologiju rukovođenja kulturnim vrednostima koja će biti dostupna lokalnim zainteresovnim stranama i organizacijama u celokupnoj regiji Tesalija. Autori: Nikos Mandrekas (2, 5) Michael Kalafatas (3, 4) Michael Pornalis (7, 8) Izvor: Region Tesalija (1, 6) 36

39 Pilot područje 5 Jesenice Tekst napisali: Vera Đurić Drozdek, Lina Pavletič i Urška Železnikar Pilot oblast obuhvata celu teritoriju opštine Jesenice, koja je smeštena u severo-zapadoj Sloveniji. Centar pilot oblasti je grad Jesenice zajedno sa južnim padinama planinskog lanca Karavanke. Grad je poznat kao grad gvoždja i cveća zbog svoje bogate tradicije proizvodnje gvožđa i belih narcisa. Takozvana Stara staza rude, kojom je ruda transportovana iz rudnika Savske pećine do topionica u Jesenici, prolazi kroz sela Planina pod Golico, Palvški Rovt i Prihodi. Ovaj put je najočigledniji simbol bogate rudarske tradicije. Stanovnici opštine koji su sarađivali tokom procesa identifikacije kulturnih vrednosti sa razvojnim potencijalom identifikovali su tri ključne prepreke za njihovu turističku valorizaciju. Većina učesnika je uočila nedostatak promocije postojećih proizvoda, usluga i događaja fokusiranih na gvožđe i cveće. Zatim, kao neke od glavnih prepreka, navode se i nedostatak proizvoda i usluga kao i različite birokratske prepreke pri registrovanju dodatnih farmerskih aktivnosti. Kako bi se prevazišle ove prepreke lokalno stanovništvo je odlučilo da nastavi sa tri pilot akcije: (1) otvaranje Stare staze rude za turističke posete, (2) bolja promocija postojećih i novih proizvoda i usluga, (3) pripremanje inventara birokratskih prepreka koji će biti predat odgovornim institucijama. Pre identifikacije prepreka i definisanja pilot akcija, lokalno stanovništvo je zamoljeno da identifikuje kulturne vrednosti na teritoriji Jesenice. Primenjena je tehnika rada u grupama, gde je svaka grupa imala zadatak da na mapi Jasenica označi kulturne vrednosti kojih se seti. Locirano je dosta kulturnih vrednosti o kojima se diskutovalo na radionicama koje su sledile. Konačna lista kulturnih vrednosti, koje se uglavnom nalaze duž Stare staze rude, su sledeće: Beli narcisi; Prirodna i rudarska edukativna staza; Planina Golica; Rudnici savskih pećina; Mirca-Hrušica železnica; Murova oblast Jasenice kao polazna tačka Stare staze rude; Kos kaštel; Oblast stare Save i muzej; Ruard kaštel; Kasarna- stara naseobina; Crkva Uspenja Device Marije i crkva Sv. Rok u Staroj Savi; Kolpern-skladište uglja u Staroj Savi; Železara; Visoka peć u Staroj Savi; Održane su dve radionice sa ključnim institucijama sa teritorije Jasenice u vezi sa kulturnim vrednostima i tri radionice sa zainteresovanim stranama (lokalno stanovni- 37

40 štvo). Na ta dva sastanka, predstavnici ključnih institucija su sačinili listu zainteresovanih strana koji bi trebalo da budu uključeni u proces pronalaženja sinergije između kulture i turizma. Na sastancima su bile prisutne sledeće institucije: Opština Jesenice; Razvojna Agencija Gornje Carniole; Institut Republike Slovenije za očuvanje prirode; Institut za zaštitu kulturnog nasleđa Slovenije; Turističko udruženje Golice. Autori: Saša Manojlovič (1) Tadeja Šubic (2) Bogdan Bricelj (3) Aljoša Videntič (5) Miran Dolar (6) Izvor: Opština Jesenice (4) Na naredne tri radionice zainteresovane strane su pozvane putem lokalnih novina Jaseniške novine, lokalnog radija Triglav kao i putem pozivnog pisma ili -a. Pozivu su se odazvale različite zainteresovane strane, tako da je bilo prisutno od 20 do 25 učesnika na svakoj radionici. Učesnici su osnovali Viziju za Jesenice za godinu, identifikovali sve postojeće kulturne vrednosti i sakupili ideje za njihov razvoj i integraciju. Potom su radili u grupama u skladu sa svojim interesima i okupljali se na dodatnim sastancima radi detaljnije diskusije o akciji. Plan akcije je pripremljen na poslednjoj radionici i biće razrađen do kraja projekta, kako bi bio koristan lokalnoj zajednici i nakon završetka projekta. Ovo će omogućiti zainteresovanim stranama da započnu primenu akcionog plana pošto će skup zadataka, odgovornosti i utvrđenih vremenskih rokova biti jasan. Učešće zainteresovanih strana i njihova aktivna participacija u razvoju kulturnih vrednosti se smatra jedinim načinom za dugoročni razvoj oblasti. Takav princip rada može ponekad da bude zahtevniji, jer se mogu pojaviti konflikti. Ali u drugu ruku, ovi konflikti se mogu u ranim etapama pretvoriti u konsenzus i ne moraju da eskaliruju u budućnosti ukoliko su odluke već donesene ili aktivnosti već primenjene. 38

41 Pilot područje 6 Krit Tekst napisala: Georgia Papadaki Krit je najveće i najnaseljenije ostrvo u Grčkoj koje čini značajan deo njene privrede i kulturnog nasleđa, dok u isto vreme zadržava jedinstvene lokalne kulturne osobine kao što su njegov dijalekat, ples i muzika. Glavni sektori privrednih aktivnosti u regionu Krita su poljoprivreda tj. stočarstvo i turizam. Najveći gradovi i najpopularnije turističke destinacije se nalaze u severnom delu Krita dok su ruralne i manje razvijene oblasti smeštene na južnom i centralnom delu ostrva. Pilot oblast predstavljaju Palliani i Agios Thomas koji nude raznolikost kulturnih vrednosti, prirodnih lepota, religije i arheološkog blaga, dok im istovremeno u potpunosti nedostaje turistička infrastruktura. Glavne prepreke za korišćenje kulturnog potencijala i upravljanja kulturnim vrednostima su proistekle iz sukoba koji su nastali među zainteresovanim stranama tokom sprovođenja akcionog plana. Izvođenje radionica u ovoj oblasti nam je pomoglo da prevaziđemo uočene probleme s obzirom da su lokalne zajednice aktivno učestvovale, i sami tim, razvile osećaj samouverenosti. Kulturne vrednosti uključene u akcioni plan u pilot područjima su: Kritski način ishrane; Kritske kafedžinice; Uzgajanje maslina; Zidno slikarstvo crkvi na Kritu. Ideja je da se stvori put u pilot području koji će obuhvatiti kulturne vrednosti i koji će pratiti turistički aranžmani za sve ciljne grupe, pogodni za turističke posete tokom čitave godine tokom kojih će se posetioci upoznati sa prirodnim i kulturnim identitetom jedinstvenim u Grčkoj. Kulturni putevi u Palliani i Agios Thomasu će biti prvi u mreži kulturnih ruta u regiji Krita. Zainteresovane strane koje su bile uključene: Turistički vodiči; Asocijacija kritskih turističkih agencija; Opštine i druge lokalne vlasti; Kulturne organizacije i omladiniski klubovi; Lokalni preduzetnici i mala i srednja preduzeća; Univerzitet i drugi instituti. Lokalni turistički vodiči su profesionalci koji su u stanju da opišu i promovišu obalst kao turističku destinaciju. Vodiči imaju stručno znanje o drevnoj i modernoj istoriji, kulturnom i prirodnom nasleđu, i pomogli su u kreiranju mreže kulturnih puteva kao turističkog proizvoda. Kritske turističke agencije imaju bliske kontakte sa hiljadama turista pre i posle njihove posete Kritu. One su bile i više nego 39

42 zainteresovane da nam ponude kulturne staze pripremljene u okviru projekta kao turističkog proizvoda. Opštine i druge lokalne vlasti su zainteresovane za razvoj svojih oblasti u svakom pogledu, a posebno za lokalni održivi razvoj. Oni su bili veoma aktivni tokom priprema i realizacije akcionog plana posebno u oblasti razvoja infrastrukture. Lokalne kulturne organizacije i omladinski klubovi čine ljudi koji vole svoje poreklo i koji su učestvovali u radionicama i svim aktivnostima. Lokalni preduzetnici i mala i srednja preduzeća su bila veoma zainteresovana za razvoj projektnog akcionog plana i unapređenje turističkog sektora u pilot područjima zato što im se projektne aktivnosti čine kao moguća šansa za prevazilaženje teške situacije nastale usled ekonomske krize. Univerzitet i druge institucije su se aktivno uključivale u projektne aktivnosti kao stručni konsultanti. Tokom radionica bilo je mnogo diskusije o potencijalima lokalnog razvoja. Na primer, lokalno stanovništvo nije bilo zainteresovano za promene u svojim selima dok turistički vodiči i turističke agencije nisu mogle da prihvate takav stav. Privredna komora Herakliona je zauzela ulogu posrednika dok su radni timovi pokušali da pronađu rešenje koje će zadovoljiti obe strane i učinili mogućim da se akcioni plan uspešno implementira u pravcu održivog razvoja. Sledeći mogući koraci u vezi sa projektnim aktivnostima biće sprovođenje svih neophodnih mera koje će mesta sa kulturnim vrednostima učiniti pristupačnijim i atraktivnijim (npr. rasčišćavanje, rekonstrukcija, itd.), organizovanje seminara i kurseva, kreiranje promotivnog materijala, izrada mapa kulturnih vrednosti i aktivnosti, poput mreža kulturnih staza, kojima bi se pokrio veći deo ostrva. Autori: Efi Psilaki (2-7) Izvor: Privredna komora Herakliona (1) 40

43 Pilot područje 7 Oblast Pazardžik Tekst napisao: Lyubov Trenkova i Gergana Kaloyanova Oblast Pazardžik je provincija u južnoj Bugarskoj koja je ime dobila po administrativnom i industrijskom centru gradu Pazardžik. Pilot područje predstavlja opština Strelča koja pokriva površinu od 224 km2 i nalazi se na nadmorskoj visini od 475 m. Oblast ima karakteristike niskog planinskog područja. Njena pretežno ruralna privreda se zasniva na poljoprivredi i šumarstvu i nekim specifičnim privrednim delatnostima kao što su: proizvodnja eteričnih ulja ruže, biljaka, voća i povrća iz staklenika i proizvodnja optičkih sočiva. Geotermalni izvori se tradicionalno koriste u svrhe banjskog i velnes turizma. Bogato kulturno i istorijsko nasleđe, prostrana šumska područja sa lovnim i ribolovnim zonama i jedinstvene kamene formacije predstavljaju dodatni turistički potencijal. Veći deo stanovništva (oko 5000) kao i većina privrednih aktivnosti su koncentrisane u opštinskom centru Strelče. Međutim, oblast doživljava migracije radnika velikih razmera. Infrastruktura je nedovoljno razvijena, usled pada investicija u oblasti trasnporta i komunikacija, što je čini nedovoljno privlačnom za potencijalne turiste. Proizvodnja ružinog ulja je tipična lokalna delatnost i iz nje su nastale neke specifične kulturne tradicije koje su imale ključnu ulogu u oblikovanju identiteta same oblasti. Međutim, mnoge druge kulturne vrednosti su ostale nerazvijene zbog neproučenog potencijala i malog kapaciteta upravljanja među lokalnim zainteresovanim stranama kao i zbog loše promocije. Metodologija za upravljanje kulturnim vrednostima u okviru SY_CULTour projekta se doživljava kao sredstvo za prevazilaženje ovih problema. Kulturne vrednosti koje su uključene u sprovođenje projektne metodologije su bile i materijalne i nematerijalne: Tračanski kultni kompleks Heroon; Megalitski kompleksi: Kachulata, Kulata, Skumsale; Bancheto mineralni izvor i mineralni bazen; Muzejski kompleks u okviru Muzeja istorije; Amaterski izvođači bake iz Strelče ; Tradicionalna lokalna kuhinja. 41

44 Kulturne vrednosti su podeljene u tri aktivnosti: Srednogorie etnografski festival, amaterske izvedbe opštinskog centra Enlightenment na zahtev turističkih operatera i restauracija prve manastirske škole kao deo izložbe u Muzeju istorije. Izbor kulturnih vrednosti su napravili učesnici obuka i radionica koje su organizovale lokalne zainteresovane strane. Zainteresovane strane uključene u sprovođenje pilot aktivnosti su bile: Opštinska uprava; Lokalni kulturni centar; Turistički informativni centar; Muzej istorije; Savetodavni odbor o kulturi i obrazovanju; LEADER lokalna akciona grupa. Bottom-up pristup je obezbedio da lokalne zainteresovane strane budu aktivno uključene u proces i omogućio je da određene aktivnosti dobiju prioritet na osnovu zajedničkih interesa i potreba. Međutim, najaktivniji su bili predstavnici institucija i nevladinih organizacija, dok je bilo teško uključiti odgovarajući broj zainteresovanih strana osim onih koji su već članovi opštinskog odbora ili turističkih nevladinih organizacija. Uključivanje predstavnika lokalne akcione grupe LEADER otvorio je mogućnost da se obezbede finasijska sredstva za aktivnosti razrađene u akcionom planu čime se obezbeđuje praktična realizacija. Međutim, postoji bojazan, da kada se završi SY_CULTour projekat, lokalne zainteresovane strane neće nastaviti međusobnu saradnju jer neće biti podstaknute da organizuju zajedničke sastanke. Zbog toga neke od aktivnosti mogu biti implementirane od strane jednog stejkholdera bez nadgledanja svih zainteresovanih stejkholdera. Značajan rezultat aktivnosti na SY_CULTour projektu je animiranje lokalnih stejkholdera da traže zajednička rešenja i da prepoznaju značaj lokalne kulturne vrednsoti kao faktor razvoja. Takođe, svest stejkholdera je povećana određivanjem razvojnog potencijala određenih lokalnih kulturnih vrednosti i detaljne razrade akcionih planova za njihovo korišćenje. Kao nastavak projektnih aktivnosti, lokalni timovi za sprovođenje pripremaju aplikacije za finansiranje svake od akcija u okviru akcionog plana. Izvor: Regionalna administracija Pazardžika 42

45 Pilot područje 8 Oblast centralnog transdunavskog regiona Tekst napisala: Erika Toth Oblast Centralnog transdunavskog regiona pokriva površinu od km2 na severno-istočnoj strani transdunavskog regiona. Ona se administrativno sastoji od tri okruga (Fejer, Komarom-Esztergom i Veszprem) i 26 podregiona. Ova oblast sa velikim potencijalom je treća najrazvijenija regija u zemlji i poznata je po prilivu stranih investitora. Lokalni proizvodi i običaji dobijaju sve značajniju ulogu a susedna sela održavaju jake međusobne veze. Pilot područje predstavlja podregion Topolca koji se nalazi u južnom delu oblasti. Poljoprivreda i industrija imaju najzančajniju ulogu u privrednom životu te podregije. U ovom trenutku najrazvijeniji sektori su vinogradarstvo, proizvodnja vina i šumarstvo. Glavne prepreke u rešavanju pitanja korišćenja kulturnih potencijala i upravljanja kulturnim dobrima u pilot području su nedostatak dobre mreže i loša komunikacija između agencija i stejkholdera koji rade u oblasti razvoja i turizma. Ne postoji jasna vizija o kulturnim vrednostima. Ovoj oblasti nedostaje plan za definisanje i očuvanje kulturnih vrednosti. Da bi rešila ovaj problem, Centralna transdunavska regionalna neprofitna inovaciona agencija je organizovala dve obuke na kojima su učesnici bili zainteresovane strane i predstavnici lokalne vlasti. Po našem mišljenju, trebalo bi da postoji jedna osoba, grupa ili agencija zadužena za platformu koja bi omogućila saradnju između predstavnika lokalne vlasti i zainteresovanih strana koji bi trebalo da se redovno sastaju u cilju rešavanja identifikovanih problema. Kulturne vrednosti uključene u pilot aktivnosti: Arboretum u Zircu; Tapolca pećina; Dvorci; Lokalni proizvodi. Arboretum u Zircu sa engleskom baštom je veoma popularan među posetiocima. Smešten je u bašti cistercitske opatije u Zircu. Botaničke bašte pokrivaju površinu od 20 hektara. Mnoge od biljaka su izuzetno retke i poreklom su sa drugih kontinenata. U oblasti ima više od 600 različitih vrsta drveća. Topolca pećina je jedinstve- 43

46 na atrakcija smeštena u centru grada. Terapeutski efekti pećine su dobro poznati. Neki dvorci su u upotrebi i od regionalnog su značaja dok neki ne privlače veliko interesovanje. Brojne manifestacije, dvorske igre i dani vina se organizuju tokom cele godine. Ovi događaji i istorijski spomenici privlače turiste i stvaraju potrebu za različitim vrstama zaposlenja. Lokalni proizvodi nose karakteristike regije i ukazuju na lokalno stanovništvo koje je uključeno u njihovu proizvodnju. Metode i alat koji se koriste u ovom procesu su takođe lokalni proizvodi. Prihod od prodaje domaćih proizvoda usmeren je ka obogaćivanju lokalne zajednice. Mi smo u projekat uključili lokalne proizvode i usluge kao što su: voće, povrće, jaja, sir, marmelada, med, sirup, vino, keramika, ugostiteljstvo, itd. Razlog za ovakav odabir je podsticanje potrošača od strane stejkholdera da kupuju lokalno proizvedenu hranu. Nadamo se da će projekat obezbediti ekonomsku, ekološku i društvenu korist lokalnoj sredini što će dovesti do održivih obrazaca potrošnje. Zainteresovane strane koje su pokazale interesovanje za projektne aktivnosti u pomenutoj obalsti su: Udruženje mađarskog turizma; Udruženje Bakony planina; Udruženje balatonskog zagorja; Dolina umetnosti. Udruženje mađarskog turizma i Udruženje Bakony planina imaju razvijenu mrežu turističkih institucija u čijem je interesu briga za kulturne vrednosti. Udruženje za balatonsko zagorje i inicijatori Doline umetnosti imaju plan da stvore brend za sve usluge i proizvode koje je proizvelo lokalno stanovništvo ove oblasti. Rad sa zainteresovanim stranama je bio izuzetno lak i efikasan. Problem je nedostatak kontakta između stejkholdera. Mogućnosti koje imaju su jačanje veza u oblasti turističkog razvoja. Autor: Erika Tóth 44

47 Pilot područje 9 Vojvodina Tekst napisali: Jasmina Đorđević, Igor Stamenković, Kristina Košić, Tatjana Pivac i Ivana Blešić Vojvodina je autonomna pokrajina Srbije koja se nalazi u severnom delu države u Panonskoj niziji centralne Evrope. Ima multietnički i multikulturalni identitet sa brojnim mehanizmima za unapređenje manjinskih prava; u Vojvodini živi više od 26 različitih etničkih grupa i govori se šest zvaničnih jezika. Pilot područje predstavljaju opštine Sombor i Apatin koje se nalaze u severo-zapadnom delu Pokrajine (Zapadna Bačka). Autentične ruralne arhitektonske vrednosti, očuvani salaši, zelene oaze, blizina reke Dunav, crkve i kultura različitih etničkih gupa koje ovde žive su razlozi velikog potencijala ove oblasti i predstavljaju pokretačku snagu za razvoj turizma. Seoske oblasti u opštinama Sombor i Apatin su zanemarivane tokom decenija. Razvoj ruralnog turizma je sprovođen od strane pojedinaca koji nemaju adekvatnu obuku. Kulturno nasleđe, autentičan seoski ambijent, kao i očuvana priroda nisu dovoljno korišćeni i promovisani u kontekstu razvoja turizma, iako ovi resursi predstavljaju veliku priliku za razvoj ruralnog-kulturnog-eko turizma. Uzimajući u obzir navedene probleme, ciljevi tokom projekta su bili: bolja promocija kulturnog nasleđa (internet stranice, društvene mreže, brošure, itd), poboljšanje mogućnosti zapošljavanja u oblasti turizma i na salašima (animiranje meštana da iskoriste potencijale koje imaju), očuvanje tradicije, tradicionalnih zanata i rukotvorina, očuvanje i prezentacija neiskorištenih ili nedovoljno iskorištenih kulturnih dobara, jačanje kapaciteta stejkholdera u upravljanju kulturnim vrednsotima u ruralnim oblastima i partnerstvo između privatnog i javnog sektora. Sledeće kulturne vrednosti su prepoznate kao važne za unapređenje održivog razvoja u Vojvodini: Šetnja Dunavom u baroknom stilu; Gradski život na početku 20. veka; Gradsko domaćinstvo u nemačkom stilu; Biciklistička ruta starim Dunavom; Bodrog fest: festival hrane, pića i umetnosti i zanata; Muzej duvana; Galerija Milana Konjovića, zgrada Preparandije, Gradski muzej u Somboru; Somborski sir u drvenoj kačici iz Stapara; Muzejsko-etnološka zbirka u Kupusini; Dida Hornjakov salaš. Šetnja Dunavom u baroknom stilu će biti postavljena kao turistička mapa i turistička ruta. Celu oblast izuzetnom čine tornjevi baroknih crkava. Gradski život sa početka 20. veka predstavlja arhitektonske vrednosti u Apatinu i Somboru. Gradsko domaćinstvo u nemačkom stilu prikazuje duh gradskog društvenog života u Apatinu kasnih tih godina. Biciklistička ruta Dunavom osmišljena je tako da se proteže granicom Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Bodrog fest: festival hrane, pića i umetnosti i zanata je domaćin događaja koji promovišu folklor i obi- 45

48 čaje ljudi koji žive u pilot području. Muzej duvana promoviše tradicionalno uzgajanje i čuvanje duvana već više od 120 godina. Galerija Milana Konjovića, zgrada Preparandije i Gradski muzej u Somboru ilustruju arhitektonske vrednosti. Somborski sir u drvenoj kačici iz Stapara je jedan od najznačajnijih elemenata gastronomske ponude na teritoriji opštine Sombor. Muzejsko-etnološka zbirka u Kupusini je odgovorna za očuvanje i prikazivanje tradicije i kulturnog nasleđa ovog područja. Dida Hornjakov salaš prikazuje tradicionalan način života bunjevačkog stanovništva. Sledeće zainteresovane strane su aktivno učestvovale u sprovođenju projektnih aktivnosti: Nacionalne i lokalne samouprave i druga relevantna javna tela sa dovoljno uticaja, moći i resursa u oblasti kulturnih vrednosti i ruralnog turizma; Regionalne/lokalne turističke ustanove (mala i srednja perduzeća iz oblasti turizma, farmeri, vlasnici zemljišta i prateće usluge); Transnacionalna tela, a posebno predstavnici međunarodnih nevladinih organizacija iz oblasti kulturnih vrednosti i kulturnog turizma; Javnost. Kroz aktivnosti projekta postigli smo afirmaciju kulturnih vrednosti i partnerstvo između javnog i privatnog sektora, poboljšanje komunikacije između profesionalaca i pojedinaca kao i bolje razumevanje važnosti razvoja turizma. Projekat je takođe uticao na odluku za bolju zaštitu i unapređenje kulturnih dobara kroz njihovu upotrebu u razvoju određenih nemasovnih oblika turističkih kretanja. Porast turističkog prometa će uticati na stvaranje novih radnih mesta namenjenih prvenstveno ženama, mladim i obrazovanim ljudima, ljudima sa posebnim potrebama ali i drugima. U budućnosti, biće neophodno da se identifikuje osoblje sa svim neophodnim veštinama u oblasti turizma a koje će moći da pruži stručnu podršku relevantnim institucijama. Autori: Vladimir Kamčević (1) Lazar Lazić (2. 3, 5, 6, 7) Tatjana Pivac (4) 46

49 4 Zaključak Put napred Tekst napisao: David Bole Predložena metodologija i smernice za upravljanje kulturnim vrednostima u ruralnim područjima je samo jedan od načina kako da se razviju, osnaže i revitalizuju manje razvijena ruralna područja. Testiranje pomenutih smernica u deset pilot područja, kao deo SY_CULTour projekta, ukazuju na neke optimističke trendove. Najoptimističniji su pozitivni društveni rezultati koji proizilaze iz ostvarivanja smernica u pilot područjima: lokalne zajednice su počele da razvijaju kulturne proizvode za dobrobit opšte revitalizacije društvene oblasti, kao i za sopstvenu korist, omogućavajući im kvalitetne aktivnosti u slobodno vreme, humanitarne aktivnosti, integraciju u zajednicu ili povećanje ličnog interesa. Dodatni pozitivni rezultati uključuju očuvanje kulturnog nasleđa i jačanje unutrašnjeg i spoljašnjeg identiteta kao i zastupanje zajednice. Iskustva partnera sa projekta ukazuju na to da ekonomska korist nije trenutna i da će više vremena biti potrebno da turistički proizvod počne da generiše neku dodatnu vrednost i dodatne mogućnosti zapošljavanja. Partneri su takođe došli do zaključka da je proces aktiviranja kulturnih vrednosti prilično dugačak i zahteva uključivanje svih lokalnih stejkholdera, kako privatnog tako i javnog sektora. Autor: Aljaž Hrvatin Glavne preporuke se mogu sažeti u nekoliko tačaka: Kulturne vrednosti predstavljaju centar neke teritorije i kao takve su izvor stvaranja kulturno-turističkog proizvoda; Same kulturne vrednosti nisu dovoljne; neophodno je znanje i ulaganje kreativnosti i iskustva u osmišljavanje turističkog proizvoda; Održivi razvoj se može ostvariti samo kroz participativno turističko planiranje, pri čemu zajednica ne predstavlja samo jednog od stejkholdera, već je uključena u sve faze planiranja; ovo je nešto što bi trebalo da bude uzeto u obzir u svim budućim planovima; Saradnja lokalne zajednice od samog početka do izvršenja aktivnosti kao i uključivanje lokalnog kapitala će mogućnost sukoba i negativne efekte turizma smanjiti na minimum; takođe predstavlja mogućnost za revitalizaciju i jačanje lokalne zajednice; Javne institucije kao što su opštine, instituti i sl. moraju da imaju isključivo ulogu upravljanja i savetovanja tokom procesa; oni ne smeju da preuzmu celokupan proces ili da nametnu svoje mišljenje lokalnoj zajednici. Stečeno iskustvo dozvoljava nam mapiranje puta za koji verujemo da državne i međunarodne institucije moraju da koriste ako planiraju da se bave razvojem, turizmom i kulturom u ruralnim područjima. Konačna interpretacija može da bude sputana od strane sektorskih organizacija različitih ministarstava ili evropskih institucija. Podela između ekonomsko-razvojnih aspekata i pretežno kulturno-zaštitnih aspekata ruralnih predela je takođe vidljiva na nivou nevladinih organizacija i udruženja. Baš iz tog razloga partneri na SY_CULTour projektu veruju da evropskim ruralnim predelima treba jedan forum gde će se suočavati oprečna mišljenja i gde će različite zainteresovane strane od pojedinaca, udruženja i nevladinih organizacija do javnih institucija i naučnih zajednica moći da sarađuju sa ciljem pronalaženja odgovarajućih rešenja. Sledeći problem je komunikacija i nedostatak informacija. Lokalne zajednice nisu organizovane na način koji bi im omogućio praćenje novih trendova razvoja, tendera za finansijska sredstva pa čak ni primera dobre prakse koji bi im bili od pomoći u aktivnostima, razvoju proizvoda kulturnog turizma ili očuvanju sopstvenog kulturnog nasleđa. SY_CULTour projekat je stekao izuzetno pozitivno iskustvo u organizovanju studije razmene između pojedinačnih lokalnih zajednica u pilot područjima. Samo dve posete su bile neophodne da lokalne zajednice steknu nova znanja, nove ideje i motiv za upravljanje sopstvenim kulturnim vrednostima. Mi verujemo da se problem izdvojenih i izolovanih pristupa ruralnom razvoju, kao i problemi komunikacije i nedostatka informacija, mogu rešiti uspostavljanjem izvora informacija ili portala. Ovakav portal bi omogućio izvore informacija, razmenu ideja i prakse za lokalne stejkholdere i lokalne zajednice a u isto vreme bi služio kao platforma za razmenu mišljenja i diskusiju između stručnjaka, predstavnika lokalne vlasti, nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih pojedinaca i grupa. 47