ZNA^AJ POREKLA PROIZVODA U EVROPSKIM SPORAZUMIMA O TRGOVINI

Transcription

1 ^LANCI/PAPERS Radovan Kova~evi} * ZNA^AJ POREKLA PROIZVODA U EVROPSKIM SPORAZUMIMA O TRGOVINI APSTRAKT: Klju~ni element sporazuma o slobodnoj trgovini i sporazuma o preferencijalnoj trgovini zemalja EU sa drugim zemljama je olak{avanje pristupa tr`i{tu EU, {to omogu}uje sprovo enje spoljnopoliti~kih ciljeva EU prema ZUR, uklju~uju}i i zemlje Balkana. Ranije {eme preferencijalne trgovine nisu bile efikasne na podru~ju unapre enja pristupa tr`i{tu EU. Glavni razlog za to su, verovatno, prili~no restriktivna pravila porekla proizvoda koja je nametnula EU, zajedno sa tro{kovima dokazivanja ispunjenosti ovih pravila. Ukoliko EU `eli da sporazumi "Sve sem oru`ja" i sporazumi o slobodnoj trgovini sa zemljama Balkana doprinesu unapre enju pristupa tr`i{tu EU za proizvode iz ovih zemalja, bi}e neophodno da se preispitaju teku}a pravila o poreklu proizvoda i da se primene manje restriktivni zahtevi. Vlade koriste pravila o poreklu proizvoda kako bi napravile razliku izme u doma}ih i uvoznih proizvoda, pri ~emu neki uvozni proizvodi imaju preferencijalni tretman. Namera ovog rada je da se fokusira na karakteristike pravila porekla, i na njihovu "kumulaciju" u okviru Evropskih sporazuma EU. Prvo se detaljno razmatraju karakteristike pravila porekla, zatim se obra uju konceptualna pitanja uticaja pravila porekla, a zatim se istra`uju karakteristike preferencijalnih sporazuma. KLJU^NE RE^I: EU, pravilo porekla proizvoda, pristup tr`i{tu, sporazumi o preferencijalnoj trgovini, doradni poslovi, GSP shema, klauzula najpovla{}enije nacije, sporazumi o stabilizaciji i pridru`ivanju. ABSTRACT: The key element of the EU's free trade and preferential trade agreements is the extent to which they deliver improved market access and thus contribute to the EU's foreign policy objectives towards developing countries and neighbouring countries in Europe, including the countries of the Balkans. The previous preferential trade schemes have been ineffective in delivering improved access to the EU market. The main reason for this is probably very restrictive rules of origin that the EU imposes, coupled with the costs of proving consistency with these rules. If the EU wants the 'Everything but Arms' agreement and free trade agreements with countries in the Balkans to generate substantial improvements in access to the EU market for products from these countries, then it will have to reconsider the current rules of origin and implement less restrictive rules backed upon by a careful safeguards policy. Governments apply rules to distinguish between foreign and domestic products and to define the foreign origin of a product where some imports receive preferential treatment. The purpose of this paper is to focus on the issue of the rules of origin, and on the "cummulation" of such rules within the EU preferential trade agreements. It does this, firstly, through detailing rules of origin, secondly, by providing a conceptual discussion of the impact of (the cummulation of) rules of origin, and thirdly, by exploring characteristics of preferential trade agreements. KEY WORDS: EU, rule of origin, market access, preferential trade agreements, outward processing trade, GSP scheme, MFN rate, stabilization agreements. 61 * Institut za spoljnu trgovinu PKJ

2 Radovan Kova~evi} UVODNE NAPOMENE 62 Ekonomski anali br 157, april jun Sporazumi o slobodnoj trgovini i preferencijalni trgovinski sporazumi predstavljaju glavni element spoljne politike Evropske Unije (EU) i nalaze se u prvom planu politike EU prema zemljama u razvoju (ZUR) i susednim evropskim zemljama, uklju~uju}i i zemlje jugoisto~ne Evrope. Kao {to su Pelkmans i Brenton (1998), izme u ostalih, istakli, ekonomski faktori su uglavnom samo jedan od mnogih koji podsti~u EU na sklapanje ovakvih sporazuma. To prakti~no zna~i da su partneri u slobodnoj trgovini ~esto ekonomski veoma mali u odnosu na veli~inu EU. Na drugoj strani, za partnere u slobodnoj trgovini olak{an i siguran pristup su glavni elementi zbog kojih oni te`e sklapanju sporazuma sa EU. Sporazumi o slobodnoj trgovini za EU predstavljaju sredstvo ja~anja ekonomske integracije kroz olak{avanje pristupa sopstvenom tr`i{tu, {to se smatra va`nim elementom ispunjavanja ostalih politi~kih, spoljnopoliti~kih i bezbednosnih ciljeva. Na osnovu ovoga se mo`e zapaziti da je glavni element sporazuma EU o slobodnoj i preferencijalnoj trgovini stepen u kojem ovi sporazumi olak{avaju pristup tr`i{tu. Ovaj rad ima za cilj da poka`e da je pobolj{anje pristupa tr`i{tu, posmatrano iz ugla obima izvoza zemlje na tr`i{te EU u re`imu privilegovanog tretmana, koji obezbe uju sada{nji trgovinski sporazumi EU, znatno manje u praksi nego {to to pi{e na papiru. Ovo nije novo saznanje, ali je malo ili skoro ni{ta nije ura eno da se promeni ova situacija. Tako je, na primer, o~igledno da mnogo hvaljeni sporazum EU sve sem oru`ja (Everything but Arms) sa 49 najmanje razvijenih zemalja nije omogu}io bescarinski pristup za sve vrste izvoznih proizvoda iz ovih zemalja na tr`i{te EU. Sli~no tome, sporazumi o slobodnoj trgovini ili sporazumi o trgovinskim preferencijalima sa balkanskim zemljama, kao sredstvo unapre enja stabilnosti i integracije, ne}e omogu}iti da celokupan izvoz iz ovih zemalja u e na tr`i{te EU bez pla}anja carine. U stvari, lako je mogu}e da sporazumi o slobodnoj trgovini ne}e imati zna~ajniji uticaj na pristup tr`i{tu EU za preovla- uju}i deo izvoza partnerskih zemalja. Upravo se sporazumi sa ove dve grupe zemalja, zbog njihovog zna~aja u teku}oj spoljnoj politici EU, nalaze u sredi{tu istra`ivanja u ovom radu. Me utim, ovi argumenti imaju podjednaku va`nost i za novije sporazume sa Ju`nom Afrikom, kao i za sporazume sa Ukrajinom, Rusijom i Moldavijom, koji bi uskoro mogli da pro{ire granice EU. U ovom radu se isti~e da bi EU trebalo da prihvati rigorozniji pristup monitoringu da li su njeni ciljevi u pogledu aran`mana slobodne trgovine ve} dostignuti i, posebno, da li sporazumi u stvari poja~avaju ekonomsku integraciju i pristup tr`i{tu EU. U radu se pokazuje da precizan uticaj sporazuma o slobodnoj ili preferencijalnoj trgovini, posebno za male zemlje koje imaju relativno nerazvije-

3 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini nu industrijsku osnovu, u velikoj meri zavisi od detaljnih pravila koje name}e EU, koje ove zemlje moraju ispuniti da bi bile podobne za kori{}enje preferencijalnog tretmana. Ova pravila su veoma striktna u klju~nim sektorima za ZUR i zemlje Balkana, kao {to su tekstil i industrija ode}e i obu}e, uz prili~no ograni~en obim izvoza iz ovih zemalja koji ima pobolj{an pristup tr`i{tu EU. Jasno je da ono {to je bitno nije samo nivo tehni~kih prepreka, ve} pravila kojima se rukovode zemlje EU u njihovoj primeni. Na `alost, malo je diskusija o otvorenosti, odnosno o ovom poslednjem aspektu upravljanja ovim merama. U mnogim tekstovima se izbegava ova tema uz obrazlo`enje da je re~ o tehni~kim aspektima, dok u praksi ova pravila mogu biti isto tako restriktivna kao i carinske prepreke. Me utim, pre navedenih istra`ivanja, u radu se prvo detaljno ukazuje na karakteristike pravila porekla, zatim se obra uje uticaj kumulacije pravila porekla, da bi se, nakon toga, ispitivale karakteristike preferencijalne trgovine. Zna~aj pravila o poreklu proizvoda u trgovini sa EU, kao i povezanost pravila porekla proizvoda sa doradnim poslovima, istra`uju se u poslednjim glavama ovog rada. Na kraju se iznose zaklju~ne napomene. 1. PRAVILA POREKLA I NJIHOVA KUMULACIJA Utvr ivanje porekla datog proizvoda, u okviru svakog preferencijalnog trgovinskog sporazuma, je zna~ajno da bi se saznalo da li }e se proizvod vi{e okoristiti zbog smanjivanja carinskih da`bina ili izuze}em od njihove primene. Ova pravila postoje da bi se spre~ilo da uvoz iz tre}ih zemalja koristi prednosti ~lanica preferencijalnog sporazuma (tzv. skretanje trgovine). Zbog toga je u svakom preferencijalnom sporazumu potrebno da se odredi poreklo svakog proizvoda koji se uvozi u datu zemlju, a zatim da se na osnovu porekla utvrdi odgovaraju}e carinsko optere}enje. Ukoliko proizvod ne sadr`i reprodukcione materijale iz inostranstva ili se ne obra uje izvan zone preferencijalne trgovine, tada nije te{ko da mu se dodeli poreklo. Dakle, ako je proizvod u celini proizveden u datoj zemlji onda se zaklju~uje da on vodi poreklo iz te zemlje. Ukoliko proizvod sadr`i reprodukcione materijale iz tre}e zemlje, koja nije ~lanica preferencijalnog sporazuma, ili se tamo dora uje, onda je potrebno utvrditi dopustiv obim kori{}enja ovih materijala. Smatra se da proizvod vodi poreklo iz date zemlje ukoliko je u njoj dovoljno prera- en ili ukoliko se na njemu dovoljno radilo, pri ~emu se ovo uglavnom odre uje na jedan od slede}a tri na~ina: 1. Promena carinske klasifikacije: ovo pravilo porekla se uglavnom koristi u preferencijalnim sporazumima EU da bi se utvrdilo da li je proizvod dovoljno prera en. 63

4 Radovan Kova~evi} 64 Ekonomski anali br 157, april jun Kriterijum dodate vrednosti: u ovom slu~aju vrednost uvezenih inputa u finalnom proizvodu ne bi trebalo da pre e utvr eni procenat vrednosti proizvoda (u sporazumima EU to je po pravilu 40%). 3. Pravila koja se odnose na specifi~ne prerade proizvoda: za neke proizvode, pre svega za tekstil, pravilo porekla predvi a specifi~nu preradu, da bi se proizvod kvalifikovao za preferencijalni tretman. Pretpostavimo da postoji nekoliko zemalja, A, B, C i ostatak sveta (OS). Tako e pretpostavimo da prvo zemlje A i B potpi{u sporazum o slobodnoj trgovini (zona slobodne trgovine - ZST), koji podrazumeva me usobnu trgovinu bez pla}anja carine, a ujedno dozvoljava obema zemljama da zadr`e kontrolu carinske tarife prema zemlji C i OS. Ako su carinske stope u zemlji A ni`e nego u zemlji B, tada bi zemlja C i OS bili zainteresovani da izvoze u zemlju B preko zemlje A. Ovo je op{tepoznato kao skretanje trgovine. Pravilo porekla u sporazumu izme u zemalja A i B je definisano kako bi se spre~ilo takvo skretanje trgovine. Izvoznici iz zemalja A i B moraju da doka`u da proizvod vodi poreklo iz ove zone, kako bi me usobno osigurali bescarinski pristup tr`i{tu. Sada pretpostavimo da zemlje A i C potpi{u sporazum koji je sli~an sporazumu koju su potpisale zemlje A i B. Dakle, proizvod koji je proizveden u zemlji B ima}e bescarinski pristup tr- `i{tu zemlje A, isto kao i proizvod koji vodi poreklo iz zemlje C. Me utim, proizvod koji je proizveden u zemlji B a koristi inpute iz zemlje C, koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje statusa proizvoda doma}eg porekla za izvoznike iz zemlje B (prema pravilima koja su definisana u sporazumu izme u zemlje A i zemlje B), podlega}e pla}anju carine prilikom izvoza u zemlju A. Zbog toga }e proizvodi koji se direktno izvoze iz zemlje C u zemlju A u`ivati preferencijalni pristup tr`i- {tu, dok izvoz proizvoda iz zemlje B, u ~ijoj proizvodnji se koriste inputi iz zemlje C, u ovom slu~aju ne}e u`ivati preferencijalni tretman. Pogodan na~in da se savlada ovaj problem je da se dozvoli kumulacija kori- {}enja materijala ili prerade izme u zemalja sa paralelnim ili preklapaju}im preferencijalnim sporazumima. Dakle, kumulacija postoji da bi podstakla kori{}enje materijala i procese prerade unutar preferencijalne zone, uz zadr`avanje uobi~ajenih standarda za nepreferencijalne inpute iz tre}ih zemalja. U literaturi, u principu, postoje tri vrste kumulacije. To su: bilateralna kumulacija (izme u bilo kog para zemalja), dijagonalna kumulacija (izme u tri ili vi{e zemalja sa me usobnim trgovinskim sporazumima), i potpuna kumulacija (ponovo izme u tri ili vi- {e zemalja, ali fleksibilnija od dijagonalne kumulacije). Dijagonalna kumulacija je sistem ustanovljen u sporazumima izme u EU, EFTA zemalja i zemalja centralne i isto~ne Evrope, Turske, Kipra i Malte. Ovaj oblik kumulacije je poznat kao Pan-evropski sistem. Zemlje ~lanice ovog sistema su me usobno potpisale bilateralne sporazume o ZST, koji podrazumevaju da re-

5 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini produkcioni materijali koji vode poreklo iz jedne zemlje imaju tretman kao da vode poreklo iz svih ostalih zemalja. Posmatrano na gore navedenom primeru, dijagonalna kumulacija bi zna~ila da bi zemlja B mogla da u proizvodnji finalnih proizvoda koristi uvozni reprodukcioni materijal koji vodi poreklo iz zemlje C, a zatim da gotov proizvod izvozi u zemlju A na preferencijalnoj osnovi. Analogno va- `i za zemlju A koja koristi uvozne reprodukcione materijale iz zemalja B i C, odnosno za zemlju C koja koristi uvozne reprodukcione materijale iz zemalja A i B. 2. UTICAJ PRAVILA POREKLA Uticaj pravila porekla, odnosno kumulacije pravila porekla, mo`e biti prili~no slo`en. Namera autora u ovom odeljku je da sumira klju~ne nalaze iz teorijske literature, koji se odnose na ovu materiju (na primer, Krishna i Krueger, 1995; Lanassa, 1995; Falvey i Reed, 2000; Gasiorek, 2002). Pravila porekla su neophodna u svim preferencijalnim trgovinskim sporazumima, kako bi se spre~ilo skretanje trgovine (pojava kada uvoz ulazi u zemlje ~lanice ZST preko zemlje koja ima najni`u carinsku stopu). Me utim, pravila porekla mogu dalje uticati na strukturu trgovine i proizvodnje reprodukcionih materijala, kao i finalnih proizvoda u koje se ugra uju ovi reprodukcioni materijali. Pretpostavimo da postoje ~etiri zemlje: A, B, C i OS. Zatim, pretpostavimo da prvo zemlje A i B potpi{u sporazum o ZST (sa pravilima porekla), i da zemlje A i C tako e potpi{u sporazum o ZST (sa identi~nim pravilima porekla). Ograni- ~enja pravila porekla efektivno postavljaju prepreke na trgovinu izme u zemalja B i C, jer su carinske stope zemlje A na proizvode iz zemalja B i C koje koriste reprodukcione materijale iz drugih zemalja, jednake porezima na trgovinu inputima izme u zemalja B i C. Pretpostavimo da postoje ograni~enja pravila porekla: 1. Ukoliko proizvo a~i finalnih proizvoda ne menjaju svoje izvore ponude, onda }e oni nastaviti da pla}aju carine na izvoz u svoju partnersku zemlju, smanjuju- }i obim carinske redukcije koji podrazumeva sporazum o slobodnoj trgovini. 2. Ako proizvo a~i finalnih proizvoda, kada postoje ograni~enja pravila porekla, reaguju tako {to menjaju svoje izvore snabdevanja reprodukcionim materijalima, do}i }e do gu{enja trgovine i/ili skretanja trgovine, {to u stvari zna~i smanjivanje blagostanja. Zbog toga proizvo a~i finalnih proizvoda treba da izmere razlike izme u tro{kova uvoznih repromaterijala i potencijalnih tro{kova pristupa tr`i{tu partnerske zemlje. Ukoliko do e do kumuliranja pravila porekla, na primer izme u zemalja B i C, koje je pra}eno sklapanjem sporazuma o ZST izme u ovih zemalja, onda su mogu}e slede}e posledice: 65

6 Radovan Kova~evi} 66 Ekonomski anali br 157, april jun Stvaranje trgovine (koje mo`e biti ili interno, na primer izme u zemalja A, B i C, ili eksterno u odnosu na OS), 2. Preusmeravanje trgovine (koje, tako e, mo`e biti ili interno izme u zemalja A, B i C, ili eksterno u odnosu na OS), 3. Smanjivanje carinskih stopa na finalne proizvode koji se izvoze izme u zemalja sa pravilom kumuliranja, 4. Skretanje trgovine u odnosu na OS. Verovatno}a skretanja trgovine zavisi od toga koliko su reprodukcioni materijali iz zemalja ~lanica ZST i OS bliski supstituti. Me utim, tro{kovi supstitucije }e rasti ukoliko su oni ve}i unutar zone slobodne trgovine. U skladu sa tradicionalnim shvatanjem carinske unije, postoji dohodni i supstitucioni efekat, pa ukoliko se rezultati stvaranja ZST ogledaju u unapre enju rasta u regionu, OS }e imati koristi od {irenja trgovine, posebno u slu~aju kada su proizvodi iz OS komplementarni proizvodima iz ZST. Prve tri gore navedene posledice doprinose porastu blagostanja, dok poslednja mo`e dovesti do njegovog smanjivanja. Treba ista}i da u slu~aju kada postoje ograni~enja u pravilima porekla, dakle situacija bez dijagonalne kumulacije, ZST izme u zemalja B i C mo`e malo uticati na trgovinu repromaterijalima. Me utim, u pogledu trgovine finalnim proizvodima, ZST izme u zemalja B i C omogu}uje rast trgovine. U principu, to je mogu}e i u trgovini reprodukcionim materijalima. Me utim, pretpostavimo da se ovi reprodukcioni materijali koriste za proizvodnju finalnih proizvoda, koji se zatim izvoze u zemlju A, tako da se na ovaj izvoz pla}a carina. Da bi izbegle pla- }anje carine, zemlja B i C mogu izabrati da se snabdevaju reprodukcionim materijalima na doma}em tr`i{tu ili u zemlji A. U ekstremnom slu~aju, postojanje ograni~enja pravila porekla bi zna~ilo, u odnosu na uvoz reprodukcionih materijala, da uprkos promenama carinskih stopa izme u zemalja B i C, nema promena u trgovini. Uticaj ZST na trgovinu reprodukcionim materijalima je jednostavniji nego promene u carinskim prihodima do kojih dolazi zato {to se sada ne pla- }aju carine na trgovinu izme u zemalja B i C. Dijagonalna kumulacija izme u zemalja A, B i C sada omogu}uje slobodniju trgovinu izme u ovih zemalja, ~ak i kada postoje bilateralni sporazumi o ZST izme u svakog para zemalja. Ograni~enje pravila porekla uglavnom ima tri oblika: (a) pravilo promene carinske klasifikacije; (b) minimalni procenat dodate vrednosti, i (c) pravilo koje se odnosi na specifi~ne karakteristike proizvodnje. Veoma je te{ko da se rangiraju ovi razli~iti kriterijumi po stepenu njihove restriktivnosti. Ipak, mo`e se ukazati na neka nedvosmislena zapa`anja. To su: Lako se zapa`a da je pravilo jedne promene carinske klasifikacije u pore- enju sa dvostrukom promenom (koja se ~esto koristi u tekstilnoj industriji), manje restriktivno.

7 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini Sli~no tome, lako se zaklju~uje da je situacija u kojoj se dozvoljava da uvoz reprodukcionih materijala mo`e ~initi maksimalno 40% vrednosti proizvoda, manje restriktivna u odnosu na pravilo koje podrazumeva maksimum od 30%. Me utim, manje je jasno da li je pravilo od 40% vrednosti proizvoda restriktivnije od pravila promene carinske klasifikacije, ili je restriktivnije od pravila specifi~ne proizvodnje. Ukoliko ograni~enje pravila porekla defini{e specifi~nosti proizvodnog procesa u zemlji B ali ne i u zemlji C, to bi onda moglo da spre~i izvoz ovih reprodukcionih materijala iz zemlje C u zemlju B. U ovom slu~aju pravilo porekla bi sadr`avalo visoka ograni~enja. Me utim, bez osnovnog poznavanja na koje se zemlje odnose zahtevi o specifi~noj proizvodnji, analiti~ar ne mo`e unapred da oceni stepen restriktivnosti pravila o poreklu. ^ak i kada se uporedi zahtev od 40% vrednosti proizvoda sa zahtevom od 30% vrednosti proizvoda, sa oprezno{}u se mora izvr{iti pore enje izme- u industrijskih grana. U okviru jedne industrijske grane zahtev od 40% manje je restriktivan od zahteva od 30%. Izme u industrijskih grana to nije uvek slu~aj. Pretpostavimo da industrijska grana sa zahtevom od 40% ima visok udeo reprodukcionih materijala u odnosu na dodatu vrednost proizvodnje. U tom slu~aju pravilo od 40% bi bilo veoma ograni~avaju}e. Nasuprot tome, pretpostavimo da u industrijskoj grani gde va`i pravilo od 30%, reprodukcioni materijali ~ine samo 30% dodate vrednosti. U ovoj situaciji, pravilo ne mora imati ograni~avaju}e dejstvo. Mada u literaturi postoje teorijski radovi o pravilima porekla, empirijski poku{aji da se kvantifikuje uticaj ovih pravila, skoro da i ne postoje 1. Bez obzira na to, iz prethodnih razmatranja je jasno da pravila porekla i oblik kumulacije imaju ekstremno va`an uticaj na trgovinu, proizvodnju, investicije i blagostanje u okviru preferencijalnih trgovinskih sporazuma. Sli~no tome, bilo kakva promena u kumulaciji pravila porekla, kao {to je pro{irenje Pan-evropskog sistema kumulacije, mo`e znatno uticati na trgovinu izme u EU i razli~itih grupa partnerskih zemalja - mediteranske zemlje, zemlje centralne i isto~ne Evrope, zemlje EFTA; na trgovinu izme u zemalja date grupe - kao {to je me usobna trgovina mediteranskih zemalja; i, na kraju, na trgovinu partnerskih zemalja EU - kao {to je trgovina izme u zemalja Centralne i Isto~ne Evrope i mediteranskih zemalja Mada je ova oblast bila dobro poznata pravnicima u trgovini (videti, na primer, Vermulst i ostali, 1994), tek je u novije vreme zavredela pa`nju ekonomista. Prakti~an zna~aj ovog pravila treba ceniti i prema u~e{}u trgovine poluproizvodima u ukupnoj trgovini EU. Baldone, Sdogati i Tajoli (2002) su izra~unali da je u~e{}e ovih proizvoda u ukupnoj trgovini unutar EU poraslo sa 17 na 19%. 2 Sporazumi o pridru`ivanju izme u zemalja EU i mediteranskih partnera predstavljaju zna~ajnu karakteristiku evro-mediteranskih odnosa uspostavljenih decembra 1995.g. na bazi tzv. "Deklaracije iz Barcelone" (videti, European Commission, 2003).

8 Radovan Kova~evi} 3. ZNA^AJ GRANICE U SPORAZUMIMA O SLOBODNOJ TRGOVINI - EFIKASNOST OP[TEG SISTEMA PREFERENCIJALA 68 Ekonomski anali br 157, april jun Kako }e sporazumi o stabilizaciji ili zoni slobodne trgovine unaprediti pristup tr`i{tu i ekonomsku integraciju izme u zemalja Balkana i i EU? Ukoliko se ne postigne zna~ajnije unapre enje pristupa tr`i{tu zemalja EU, onda }e to nesumnjivo uticati i na ciljeve spoljne politike EU u odnosu na ovaj region. Pitanje je kako }e sporazum Sve sem oru`ja unaprediti tretman izvoza iz balkanskih zemalja u EU? Da bi se odgovorilo na ova pitanja pogleda}emo ranije politike preferencijalne trgovine EU prema ZUR i prema nekim zemljama Balkana. Zemlje EU su imale shemu preferencijala za ZUR od godine koja je poznata kao Op{ti sistem preferencijala (Generalised system of preferences - GSP) 3. Pre nego {to su potpisale sporazum o stabilizaciji sa zemljama EU, neke zemlje Balkana su imale preferencijalni pristup tr`i{tu EU u okviru GSP. Albanija je imala potpun pristup GSP preferencijalima, dok je biv{a SFRJ imala pristup samo za neke poljoprivredne proizvode od godine, ali je imala i specijalan tretman za tekstilne proizvode i ode}u u okviru razli~itih aran`mana. Dakle, op{ta shema preferencijala dozvoljava redukciju carinskog optere}enja za odre ene proizvode iz partnerskih zemalja, koje su ispunile zahteve utvr- ene u ovoj shemi. Nova shema op{tih preferencijala je utvr ena za period koji je po~eo u godini. Na ovom mestu }emo spomenuti neke informacije koje se odnose na ranije sheme. Klju~ni momenat je da su pravila kojima se utvr uje podobnost za kori{}enje preferencijalnog tretmana kako u staroj, tako i u novoj shemi, sli~na. Proizvodi su u okviru stare sheme GSP bili klasifikovani u ~etiri glave prema stepenu smanjivanja carina. U stvari, postojala je i peta kategorija, odnosno proizvodi koji su bili isklju~eni iz sheme i koji nisu imali preferencijalni tretman. ^etiri grupe proizvoda su: veoma osetljivi proizvodi, gde se primenjivala carinska stopa od 85% od carinske stope u okviru klauzule najpovla{}enije nacije (most favored nation - MFN); osetljivi proizvodi, gde se primenjivala carinska stopa u visini od 70% od odgovaraju}e carinske stope u okviru MFN klauzule; poluosetljivi proizvodi, sa carinskom stopom u visini od 35% od odgovaraju- }e carinske stope u okviru MFN klauzule; i neosetljivi proizvodi, kojima je bio dozvoljen bescarinski pristup tr`i{tu EU. 4 3 Op{ti sistem preferencijala predstavlja trgovinsku shemu u kojoj EU javno objavljuje uslove koje treba ispuniti da bi se koristili preferencijali, odnosno da bi se dobio preferencijalni pristup njenom tr`i{tu. 4 U okviru nove GSP sheme proizvodi su grupisani u dve kategorije: neosetljivi i osetljivi proizvodi. Neosetljivi proizvodi su oslobo eni pla}anja carine. Za osetljive proizvode je fiksirana carinska stopa od 35% smanjenja u odnosu na odgovaraju}u carinsku stopu u okviru klauzule MFN. Specifi~ne carine su smanjene za 30%, me utim ukoliko carine na osetljive proizvode obuhvataju i ad valorem carine i specifi~ne carine, tada specifi~na carina nije smanjena. U slu~ajevima gde preferencijalne stope daju ve}e smanjivanje carine, one }e nastaviti i dalje da se primenjuju.

9 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini U okviru agregatne sheme GSP koja se odnosi na godinu, samo jedna tre}ina uvoza EU iz ZUR koji je bio podoban za preferencijalni tretman, u{la je na tr`i{te EU po smanjenim carinskim stopama. To se, pre svega, odnosi na tretman tekstilnih i odevnih proizvoda, koji su ~inili preko 70% uvoza EU iz zemalja na koje se odnosi op{ta shema preferencijala, ali gde je stepen iskori{}enosti (koli~nik izme u uvoza koji je ustvari imao preferencijalni tretman u odnosu na uvoz koji je ispunjavao uslove za ovaj tretman) bio samo 31%. Na ovom mestu je va`no napomenuti da je pokri}e sheme EU veoma obuhvatno - preko 99% uvoza proizvoda iz ZUR na koje se pla}a carina prilikom ulaska na tr`i{te EU je podobno za kori{}enje preferencijala. Istaknuta karakteristika sheme EU je nizak stepen iskori{}enosti ovih preferencijala. Na drugoj strani, op{ta shema preferencijala SAD pokazuje znatno ve}i stepen iskori{}enosti (preko 76% u godini), ali je manje obuhvatna u pogledu pokri}a (samo 53% uvoza iz ZUR na koji se pla}a carina je podlo`no kori{}enju ovih preferencijala). Ova razlika nastaje zbog toga {to su tekstilni i odevni proizvodi u stvari isklju~eni iz op{te sheme preferencijala SAD. Ovi proizvodi su uklju~eni u shemu EU, ali manja proporcija uvoza koristi neki vid preferencijala. 5 Op{ti uticaj dve posmatrane op{te sheme preferencijala izgleda da je sli~an. U okviru sheme EU, oko 33% uvoza iz ZUR koji podle`e pla}anju carine dobija preferencijalni tretman, dok 41% uvoza SAD iz ZUR koji podle`e pla}anju carine u stvari dobija preferencijalni tretman, mada ako se mineralni proizvodi (uglavnom nafta) isklju~e iz sheme SAD (na ove proizvode se ne pla}a carina prilikom ulaska na tr`i{te EU), onda samo 4% uvoza SAD iz ZUR na koji se pla}a carina dobija preferencijalni tretman (UNCTAD, 2001). Zbog toga su u praksi op{te sheme preferencijala SAD i EU olak{ale pristup tr`i{tu za manju proporciju uvoza iz ZUR. Ameri~ka shema u stvari ne obezbe uje preferencijalni pristup za industrijske proizvode ZUR. Posmatrano iz ugla ZUR, tekstilni proizvodi, ode}a i obu}a su glavni sektori koji omogu}uju industrijalizaciju i u~e{}e ovih zemalja u svetskoj privredi. Proizvodnja u ovim sektorima se zasniva na intenzivnom kori{}enju radne snage, koja je relativno jeftinija u ZUR u odnosu na razvijene zemlje. Ode}a i obu}a imaju poseban zna~aj u globalizaciji svetske privrede u 21. veku. Osnivanje sektora za proizvodnju ode}e ne zahteva masovne kapitalne investicije u preduze}u, niti posebno velike investicije u infrastrukturu koje bi trebalo da preduzme dr`ava, u odnosu na ostale sektore kao {to su proizvodnja ma{ina ili hemijska industrija. Sem toga, fragmentacija proizvodnje u ovim sektorima u zemljama OECD i preme{tanje aktivnosti koje zahtevaju nisko kvalifikovanu radnu snagu, kao {to je {ivenje delova ode}e, na lokacije sa jevtinom radnom snagom, daje {ansu ZUR da efektivno u~estvuju u trgovini Informacije u ovom delu teksta su preuzete iz UNCTAD (2001).

10 Radovan Kova~evi} Ode}a je u ranijim GSP shemama svrstavana u veoma osetljive proizvode, pa je carinska stopa smanjivana samo za 15% u odnosu na primenjenu. Bez obzira na tu okolnost, uz pretpostavku da je prose~na carinska stopa EU na uvoz ode}e oko 12% u okviru GSP sheme, to omogu}uje potencijalno va`an transfer i predstavlja zna~ajan izvor tvrde valute za zemlju izvoznicu. Me utim, kao {to je ve} navedeno, ZUR su koristile samo oko 1/3 raspolo`ivih preferencijala. U okviru nove GSP EU, izvoz tekstilnih i odevnih proizvoda iz ZUR na tr`i{te EU je podoban za smanjivanje carinske stope od 35% u odnosu na carinsku stopu u okviru klauzule MFN. Kakve }e koristi nova shema doneti ZUR zavisi}e u velikoj meri od obima u kome budu iskori{}eni raspolo`ivi preferencijali, odnosno da li su uslovi koje je bilo neophodno ispuniti za kori{}enje ovih preferencijala u okviru stare sheme i dalje zadr`ani. Tabela 1. Stepen preferencijalnog tretmana (GSP) uvoza EU iz Albanije 6 70 Ekonomski anali br 157, april jun Period Period EU uvoz (u 1000 eura) Izvor: Evropska komisija. % od ukupnog uvoza iz Albanije Ode}a (CN 61-63) Podobno za GSP Odobreno za GSP % od odobrenog za GSP ,0 20, ,2 1388,0 5, ,0 28, ,2 2840,9 6, ,0 28, ,7 964,9 1, ,0 30, ,2 7465,2 13, ,0 34, ,3 1980,1 2,6 Obu}a (CN 64) EU uvoz (u 1000 eura) % od ukupnog uvoza iz Albanije Podobno za GSP Odobreno za GSP % od odobrenog za GSP ,0 28, ,20 973,30 2, ,0 22, ,30 764,90 2, ,0 30, , ,73 1, ,0 26, , ,75 2, ,0 29, ,50 960,70 1,5 Izvoz odevnih proizvoda za sve zemlje Balkana predstavlja veliku izvoznu kategoriju i ~inio je preko 1/3 ukupnog izvoza Makedonije, BiH i Albanije na tr`i{te EU, i preko 1/4 izvoza Hrvatske na tr`i{te EU u godini. Tabela 1. pokazuje obim izvoza ode}e i obu}e Albanije, koji je ~inio oko 2/3 ukupnog izvoza ove zemlje na tr`i{te EU, koji je bio podoban za kori{}enje GSP preferencijala izme u i godine, i stepen u kom su se ovi proizvodi u stvari okoristili ni`im 6 Shema GSP za Albaniju je bila ograni~ena na poljoprivredne proizvode od jula godine, a zamenjena je posebnim trgovinskim merama za zemlje i teritorije koje se povezuju sa EU u okviru procesa stabilizacije i asocijacije (Council Regulation No. 2007/2000) iz septembra godine.

11 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini carinskim stopama na tr`i{tu EU. Uo~ava se da GSP shema skoro da nije uticala na unapre enje pristupa tr`i{tu EU za izvoz ovih proizvoda iz Albanije. Polaze}i od zna~aja ovih proizvoda za izvoz, mo`e se zapaziti da GSP shema nije zna~ajnije uticala na ukupan albanski izvoz na tr`i{te EU. Skoro 84% ukupnog albanskog izvoza na tr`i{te EU u godini bilo je podobno za preferencijalni tretman u okviru GSP, a samo je oko 2% ovog izvoza dobilo preferencijalni pristup, tako da je veoma mali deo ukupnog izvoza koji je bio podoban za kori{}enje GSP u stvari u{ao na tr`i{te EU uz kori{}enje preferencijalnih stopa. U tabeli 2. se prikazuje stepen iskori{}enosti GSP preferencijala za tekstilne i odevne proizvode iz zemalja centralne i isto~ne Evrope po~etkom 1990-ih godina. Za sve zemlje, sa izuzetkom Bugarske, samo oko 10% proizvoda koji su bili podobni za smanjivanje carina u{lo je na tr`i{te EU po preferencijalnim carinskim stopama. U slu~aju Bugarske, oko 1/5 do 1/4 izvoza podobnih proizvoda je dobilo preferencijalni tretman. ^ak i u slu~aju zemalja kao {to je Ma arska, koje su na vi{em nivou razvoja i imaju vi{i nivo dohotka, iskori{}enost raspolo`ivih preferencijala u godini je bila na niskom nivou. Tabela 2. Uvoz tekstilnih i odevnih proizvoda u EU u okviru GSP, (u hiljadama eura; u zagradi je u % prikazan deo uvoza koji je imao preferencijalni tretman) Rumunija Bugarska Ma arska ^ehoslova~ka Poljska Izvor: Evropska komisija Podobno Odobreno (5,6) (6,9) 9745 (3,3) Podobno Odobreno (25,5) (17,9) - Podobno Odobreno (1,3) (11,9) (10,9) Podobno Odobreno (4,6) (14,1) - Podobno Odobreno (1,6) (10,9) (10,8) Zemljama zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Kosovo i Makedonija) od godine je osiguran povoljniji pristup tr`i{tu EU putem autonomnih trgovinskih preferencijala, koji obuhvataju i izvoz tekstila i odevnih proizvoda. Ograni~eni i specifi~ni trgovinski preferencijali u godini stajali su na raspolaganju i za posebne industrijske proizvode poreklom iz SR Jugoslavije. Pojedini tekstilni i odevni proizvodi prilikom izvoza na tr`i{te EU ne podle`u pla}anju carine do utvr ene koli~ine. Iako se ne raspola`e podacima koliko su navedene zemlje iskoristile ove preferencijale, izgleda da se ve}i deo trgovine odvijao u okviru 71

12 Radovan Kova~evi} druge sheme, doradnih poslova, koja }e biti detaljnije obja{njena u nastavku teksta. Tabela 3. prikazuje iznos normalnog uvoza EU iz zemalja Zapadnog Balkana i plafoniran agregatni iznos za tekstilne i odevne proizvode (proizvodi mogu u}i na tr`i{te EU bez pla}anja carine do plafoniranog nivoa). Interesantno je primetiti da ostvaren uvoz nije dostigao plafonirane vrednosti. U isto vreme, uvoz u okviru uobi~ajene sheme doradnih poslova bio je znatno ve}i od uvoza u okviru preferencijalne sheme za skoro sve proizvodne kategorije. To pokazuje da mnoge kompanije radije koriste takozvanu OPT shemu (Outward Processing Trade) umesto da imaju koristi od preferencijala u okviru normalnog uvoza. Tabela 3. Plafoniran i stvarni uvoz tekstila i ode}e u okviru preferencijalne sheme EU sa zemljama Balkana za godinu 72 Ekonomski anali br 157, april jun Ode}a (u komadima) Tekstil ( u tonama) Plafoniran uvoz Stvarni uvoz Plafoniran uvoz Stvarni uvoz Albanija ,9 Bosna i 2949,9 1267,5 5916,6 157 Hercegovina Hrvatska 6883,3 2911, , Srbija i Crna Gora , Izvor: Evropska komisija. Da bi se ocenilo koliko mere slobodne trgovine u okviru aran`mana sve sem oru`ja i sporazumi o stabilizaciji i asocijaciji sa balkanskim zemljama mogu u stvarnosti unaprediti pristup tr`i{tu EU, va`no je da se shvate razlozi zbog kojih su ove zemlje propustile da koriste GSP preferencijale i smanjivanje carinskih stopa na izvoz tekstilnih i odevnih proizvoda. Ukoliko faktori koji su spre~ili ve}i stepen iskori{}enosti GSP preferencijala budu ostali i u ovim sporazumima, onda }e direktni efekti sporazuma na izvoz iz 49 najmanje razvijenih zemalja i balkanskog regiona verovatno biti prili~no prigu{eni. 4. ZNA^AJ PRAVILA O POREKLU PROIZVODA U TRGOVINI SA EU Dakle, postavlja se pitanje za{to proizvo a~i u ZUR, proizvo a~i u balkanskim zemljama ili uvoznici iz EU ne koriste podsticaje u okviru sheme GSP ili povla{}en pristup za tekstilne i odevne proizvode za balkanske zemlje? Mi verujemo da bi ovi preferencijali bili u potpunosti iskori{}eni da sa sobom ne nose i odre ene tro{kove. Ekonomski operativci (trgovci) su veoma dobri kada treba da iskoriste raspolo`ive podsticaje. Dakle, mora da faktori koji pove}avaju tro- {kove ili strukturne smetnje ograni~avaju kori{}enje odre enih prednosti. 7 Iz podataka koji se odnose na Albaniju su isklju~ene proizvodne kategorije 6211 i 6305.

13 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini Specifi~ina pravila, i posebno pravila porekla proizvoda, koja EU ugra uje u sve svoje sporazume, predstavljaju jedan od klju~nih ote`avaju}ih faktora u obezbe ivanju preferencijalnog pristupa tr`i{tu EU 8. Pravila porekla defini{u uslove koje mora ispuniti proizvod da bi se smatralo da vodi poreklo iz zemlje iz koje se tra`i preferencijalni pristup EU. Glavno opravdanje za primenu pravila porekla proizvoda je da spre~i skretanje trgovine, putem kojeg se proizvodi iz zemalja koje nisu ~lanice sporazuma, a koji su namenjeni tr`i{tu EU, preusmeravaju preko zemlje partnera u zoni slobodne trgovine sa EU, da bi se izbeglo pla}anje carina EU 9. Sli~no razmi{ljanje se odnosi na potrebu za primenom pravila porekla proizvoda u zemljama koje su trgovinski partneri EU u aran`manu slobodne trgovine. Kada se proizvodi proizvode u jednoj fazi onda se relativno lako mo`e dokazati poreklo ovog proizvoda. Dokaz da je proizvod proizveden u zemlji partneru u okviru zone slobodne trgovine }e biti dovoljan. U drugim slu~ajevima pravilo porekla defini{e metode pomo}u kojih se mo`e dokazati da je proizvod podvrgnut zna~ajnijoj preradi u zemlji partneru u okviru ZST da bi se kvalifikovao za preferencijalni pristup. Detaljna specifikacija pravila porekla dobila je na zna~aju poslednjih godina, jer su tehnolo{ki progres i globalizacija doveli do porasta fragmentacije procesa proizvodnje u razli~ite faze ili zadatke koji se realizuju na razli~itim lokacijama (Feenstra i Hanson, 2001). Na prakti~nom planu, ukoliko je vi{i nivo rada koji zahteva pravilo porekla, utoliko je te`e da se ispuni ovaj zahtev. U praksi postoje brojni uop{teni pristupi da bi se utvrdilo poreklo proizvoda. Najjednostavniji na~in da se defini{e poreklo verovatno predstavlja promena carinske glave, dok se alternativno mogu koristiti pravila koja se odnose na iznos doma}e dodate vrednosti ili specifi~ni tehni~ki zahtevi koje proizvod mora da ispuni. U praksi bilateralnih trgovinskih aran`mana EU naj~e{}e se koriste promene carinske pozicije na ~etvorocifrenom nivou Harmonizovanog sistema carinske klasifikacije. Me utim, u velikom broju slu~ajeva ovo osnovno pravilo je zamenjeno ~estim specifi~nim zahtevima sa restriktivnim dejstvom. Ostali zahtevi 8 Za potpuniji prikaz pravila porekla kao instrumenta trgovinske politike videti R.Falvey i G.Reed (2000). 9 Porivi za skretanje trgovine su o~igledno ve}i ukoliko su ve}e carine. Ako su dodatni transportni tro{kovi, administrativne da`bine i tro{kovi rizika i neizvesnosti ve}i od tro{kova carine, onda ne}e biti skretanja trgovine. Na `alost, ne postoji sistematska analiza o tome u kom stepenu skretanje trgovine jeste ili mo`e biti zna~ajan problem za zemlje EU. Analiti~ar bi mogao pretpostaviti da je sa dana{njim carinama EU za industrijske proizvode koje su istorijski veoma niske (tekstilni i odevni proizvodi predstavljaju izuzetak), skretanje trgovine manji problem nego ranije. Sem toga, carinske stope EU za tekstilne i odevne proizvode generalno su ni`e nego odgovaraju}e carinske stope u ZUR i zemljama Balkana. Tako e, administrativni tro{kovi i rizici isporuke proizvoda na tr`i{te EU preko ZUR i balkanskih zemalja predstavljaju protivte`u za bilo koji fiskalni podsticaj za ovakvo skretanje trgovine. Do skretanja trgovine mo`e do}i kako bi se izbegla kvantitativna ograni~enja u EU, kao {to su, na primer, ona u okviru sporazuma o tekstilu i ode}i. Ovi razlozi skretanja trgovine bi}e otklonjeni sa ukidanjem svih kvota krajem godine. 73

14 Radovan Kova~evi} 74 Ekonomski anali br 157, april jun mogu biti minimalni procentualni sadr`aj lokalne dodate vrednosti u zemlji gde se stvara proizvod, ili tehni~ki zahtevi prema kojima je potrebno da proizvod pretrpi zna~ajne industrijske proizvodne operacije u zemlji. Na primer, ukoliko se primenjuje osnovno pravilo promene carinske glave, zemlja koja uvozi tkana pamu~na vlakna (HS 5208) da bi proizvela pamu~ne ko- {ulje (6105) bi zadovoljila pravilo porekla i kvalifikovala se za preferencijalno smanjivanje carine na uvoz pamu~nih ko{ulja. Me utim, u ovom posebnom slu- ~aju u aran`manima EU o slobodnoj trgovini, promena carinske klasifikacije je zamenjena sa zahtevom da proizvod mora biti napravljen od pre e. U su{tini, ovaj zahtev name}e potrebu da se proizvodnja organizuje u dve faze, da bi se zemlji dodelilo poreklo - ne samo {ivenje tkanine, nego i samostalna proizvodnja tkanine. Odevni proizvodi koji se izrade u zemlji koja ima aran`man o slobodnoj trgovini sa EU, ali koji su sa{iveni od tkanine koja je uvezena iz tre}e zemlje, kao {to je Kina, ne bi zadovoljili pravilo porekla EU i ne bi se kvalifikovali za smanjivanje carinske stope. Pravilo porekla je definisano na sli~an na~in i u GSP, evropskim sporazumima, sporazumima o stabilizaciji i asocijaciji, kao i u autonomnim trgovinskim preferencijalima EU koji se dodeljuju zemljama zapadnog Balkana. Dok sporazumi insistiraju na op{toj primeni promene carinske glave, u aneksima se, za specificirane proizvode, navode druga~iji zahtevi u odnosu na promenu carinske klasifikacije. Kriterijum dodate vrednosti se retko koristi, dok specifi~ni zahtevi navedeni u aneksu uglavnom defini{u tehni~ke zahteve. Ovi aneksi se po pravilu prote`u na preko 80 stranica, mada je prostor za tehni~ke zahteve ~ak i ve}i. Tehni~ki zahtevi definisani u aneksima su specifi~niji i restriktivniji od pravila promene carinske glave. U slu~aju tekstila, ode}e i obu}e, u aneksima se ne postavlja zahtev dodate vrednosti, ve} se samo navode tehni~ki zahtevi. U slu~aju tekstila, za samo 14% proizvodnih glava se zahteva promena glave da bi se ispunilo poreklo, dok preostalih 86% mora da ispuni specifi~ne tehni~ke zahteve da bi se kvalifikovalo za preferencijalni pristup tr`i{tu EU. U slu~aju ode}e, za 95% pravila ne dozvoljavaju promenu carinske glave, ve} zahtevaju specifi~an rad i preradu. Sli~no je i kod obu}e, gde ve}ina proizvoda mora ispuniti tehni~ke zahteve. Hoekman (1993) isti~e da ukoliko ova pravila dobiju tehni~ko obele`je, onda se mo`e o~ekivati da industrijske grane budu veoma aktivne u postavljanju restriktivnih elemenata pravila porekla. Pravilo porekla u GSP shemi, koje se odnosi na tekstilne i odevne proizvode, sli~no je pravilu porekla u okviru aran`mana EU o slobodnoj trgovini, uklju~uju}i sporazume sa zemljama centralne i isto~ne Evrope - na primer, da bi se kvalifikovali za smanjivanje carina, za proizvodnju odevnih proizvoda mora da se koristi pre a.

15 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini Upravo pravilo porekla proizvoda, kako je gore analizirano, le`i u osnovu istra`ivanja koje su izvr{ili Krueger (1995) i Krishna i Krueger (1995). Ovi autori su pokazali kako pravilo porekla mo`e delovati kao skriveni protekcionizam, {to mo`e podsta}i zaokret u tra`nji kod zemlje partnera u ZST od jeftinijih inostranih inputa ka skupljim inputima od zemlje partnera, kako bi se osiguralo da finalni proizvod ima preferencijalni pristup tr`i{tu. Sa o~iglednim ciljem da se spre~i skretanje trgovine, pravilo porekla se mo`e koristiti da se za{titi doma}a industrijska grana od ne`eljene konkurencije iz zemlje partnera, ~ak i u uslovima gde skretanje trgovine nije verovatno (Falvey i Reed, 1998). U ovoj situaciji EU verovatno ne}e izvr{iti pritisak na partnera da izvr{i op{tu liberalizaciju carina prema ostalim trgovinskim partnerima. James (1993) zaklju~uje da u meri u kojoj se smanjuje za{tita u okviru zajedni~ke spoljne tarife zemalja EU, na drugoj strani dolazi do porasta restriktivne uloge pravila porekla. Dakle, na primer, u malim ZUR koje nemaju razvijenu doma}u tekstilnu industriju, ve} konkurentnu industriju ode}e, proizvo a~i ode}e }e biti suo~eni sa izborom da uvezu tkanine iz EU 10 ~ime }e zadovoljiti pravilo porekla EU i time ste}i preferencijalni pristup EU, ili }e uvoziti tkanine iz nekvalifikovanih izvora, pa }e morati da plate punu carinu. Na izbor izme u ove dve mogu}nosti }e uticati carine EU na finalne proizvode i carinske stope zemlje na uvozne tkanine. Ukoliko su proizvo a~i tkanine u zemlji podstaknuti na zaokret od tre}e zemlje ka uvozu tkanina iz zemalja EU, mo`e se govoriti o skretanju trgovine (tkanine }e se uvoziti iz manje efikasnog izvora, a i carinski prihodi }e biti manji), {to }e poni{titi koristi koje poti~u od pobolj{anog pristupa tr`i{tu EU za finalne odevne proizvode. Imaju}i u vidu zna~aj tekstilnog i odevnog sektora i da pravilo porekla u trgovinskim sporazumima EU mo`e podsta}i takvo skretanje trgovine, mogu}e je da }e ovakvi sporazumi u praksi smanjiti ekonomsko blagostanje u partnerskim ZUR i partnerskim zemljama na Balkanu. Restriktivnost ispunjavanja pravila porekla mo`e tako e biti pove}ana tro- {kovima stvarnog dokazivanja porekla. U ~esto citiranom istra`ivanju, Herin (1986) je do{ao do saznanja da su tro{kovi dokazivanja porekla EFTA proizvo a- ~a doveli do toga da se na ¼ EFTA izvoza na tr`i{te EU pla}aju carine prema primenjenim carinskim stopama u okviru klauzule MFN. Tro{kovi dokazivanja porekla obuhvataju brojne administrativne procedure, kao {to je priprema neophodne dokumentacije, ali i tro{kove odr`avanja sistema kojima se ta~no utvr uje da uvozni inputi iz razli~itih izvora pokazuju konzistentnost sa tehni~kim pravi Pokazatelj zna~ajnosti pravila porekla kao va`nog elementa koji uti~e na strukturu tokova trgovine, predstavlja stepen u kome sporazum dozvoljava dijagonalnu kumulaciju izme u ostalih partnera u ZST ili partnera u preferencijalnoj trgovini. U GSP postoji ograni~ena regionalna kumulacija. U sporazumima o stabilizaciji za zemlje Balkana ne postoji regionalna kumulacija, ve} je samo dozvoljena bilateralna kumulacija sa zemljama EU.

16 Radovan Kova~evi} 76 Ekonomski anali br 157, april jun lima. Sposobnost da se doka`e poreklo mo`e ~esto zahtevati i sofisticirane i skupe ra~unovodnstvene procedure. Bez tih procedura preduze}ima }e biti te{ko da precizno prika`u geografsku analizu inputa koji su kori{}eni u proizvodnji. O~igledno je da ovo predstavlja zna~ajno ograni~enje za preduze}a iz ZUR i zemalja u tranziciji. Tro{kovi dokazivanja porekla mogu biti ~ak i ve}i, mo`da i prohibitivni, u zemljama gde je slabo razvijen carinski mehanizam. Dakle, ~ak i ako proizvo a~i mogu zadovoljiti pravilo porekla, posmatrano iz ugla tehni~kih zehteva, oni mo- `da ne}e dobiti preferencijalni pristup tr`i{tu EU, zbog toga {to carinske vlasti ne prihvataju njihov dokaz o poreklu proizvoda ili zbog toga {to su tro{kovi dokazivanja porekla ve}i od mogu}eg smanjivanja carinskog optere}enja. 11 Ovo pokazuje da ekonomski uticaj preferencijalnog smanjivanja carina mo`e biti nepovezan. Inicijalno smanjivanje carinskih stopa }e imati mali uticaj, jer }e to biti manje od tro{kova dokazivanja porekla. To je samo u slu~aju kada je gep izme u preferencijalnih carina i carinskih stopa u okviru klauzule MFN ve}i od tro{kova dokazivanja porekla koji bi podstakli trgovinu. Me utim, ~ak i u sporazumima o slobodnoj trgovini, te{ko}e i tro{kovi dokazivanja porekla mogu spre~iti slobodan pristup tr`i{tu EU. Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj zajedno su razvile model za pra}enje poslovnog okru`enja i performansi preduze}a (Business environment and enterprise performance survey - BEEPS). Ovaj pregled se zasniva na direktnim razgovorima sa menad`erima i vlasnicima preduze}a. Upitnik obuhvata slede}a pitanja: Koliko su problemati~ne carine/regulativa spoljne trgovine za sprovo enje i rast va{e poslovne aktivnosti? Odgovori pokazuju da ova pravila jo{ uvek predstavljaju va`nu prepreku, posebno za mala preduze}a, gde je broj zaposlenih bio izme u 1 i 49. Na primer, samo 39% preduze}a u Hrvatskoj je odgovorilo da ova regulativa ne predstavlja prepreku, u Albaniji samo 15%, u Bosni i Hercegovini isti pokazatelj je iznosio 31%, dok je u Makedoniji to bilo 23% PRAVILO POREKLA I DORADNI POSLOVI Naredni dokaz zna~aja pravila porekla i tro{kova dokazivanja porekla dolazi sa podru~ja doradnih poslova u inostranstvu (Outward processing trade - OPT) i ineresantne ~injenice da zemlje u okviru evropskog sporazuma nastavljaju sa 11 Ova okolnost je pogor{ana ~injenicom da EU mo`e retrospektivno zahtevati dokaz o poreklu proizvoda koji su izvezeni u ranijim godinama. Na primer, utvr eno je da sertifikata o poreklu za tekstilne i odevne proizvode koji su izdati izme u i godine nije bilo uskla eno sa relevantnim pravilom porekla EU, pa su naknadno morale da se plate pune carinske da`bine. (UNCTAD, 2001). 12 Rezultati ovog upitnika se mogu na}i na

17 Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini OPT aktivnostima ~ak i nakon potpunog uklanjanja carina. OPT je predstavljala va`nu karakteristiku razvoja trgovine izme u EU i zemalja centralne i isto~ne Evrope, a mo`da je ~ak i zna~ajnija za trgovinu sa balkanskim zemljama. Ovaj vid trgovine tekstilnim i odevnim proizvodima postao je atraktivan po~etkom ih godina, zbog kvota koje su postojale u okviru sporazuma o tekstilnim vlaknima (Multi Fibre Agreement), ili kvota koje su bilateralno nametnule zemlje EU. Me utim, samo neke od ovih kvota su bile ispunjene. 13 U okviru normalnih ili fiskalnih procedura OPT, trgovinska politika EU podsti~e doradne poslove evropskih preduze}a u inostranstvu, obezbe uju}i olak{ice kod uvoznih carina na odgovaraju}u vrednost uvoza posle dorade u inostranstvu. Iznos carine koju treba platiti se obra~unava tako {to se vrednost uvoznog proizvoda pomno`i sa odgovaraju}om carinskom stopom za dati proizvod, pa tako izra~unata carina umanji za hipoteti~ku carinu koju bi trebalo platiti na poluproizvode koji su izvezeni u okviru doradne sheme, {to prakti~no zna~i vrednost izvoza za doradu u inostranstvu pomno`ena sa odgovaraju}im carinskim stopama EU za dati proizvod. Dakle, preduze}e iz EU koje izvozi tekstil u okviru OPT sheme i zatim ponovo uvozi odevne proizvode, trebalo bi da plati carinu na odevne proizvode, ali bi mu bila refundirana carina izra~unata na vrednost izvezenih tekstilnih proizvoda. U okviru doradnih poslova u inostranstvu za tekstilne i odevne proizvode, EU je obezbedila posebnu shemu poznatu kao ekonomska dorada u inostranstvu (economic outward processing), gde je, ~esto do utvr enog limita i/ili uz odgovaraju}e nadgledanje, uvoz nakon dorade ulazio u EU bez pla}anja carine. Ova shema je utvr ena da bi se omogu}ilo da se tekstilna i odevna industrija adaptiraju na uslove me unarodne konkurencije (Council Regulation No 3036/94, str.1). U okviru ovog re`ima, proizvodi koji su privremeno izvezeni iz EU radi dorade moraju biti u slobodnoj cirkulaciji unutar zajednice i moraju imati EU poreklo. Sem toga, ukoliko su proizvodi koji imaju EU poreklo nedovoljni, mogu}a su odstupanja od ovog pravila, ali ne vi{e od 14% ukupne vrednosti proizvoda za koje je tra`ena ranija autorizacija. Postoje i dodatni zahtevi kako bi se za{titila industrija u zajednici, kao {to je orijentacija da se zadr`i proizvodnja i zaposlenost u zajednici uz po{tovanje pravila maksimalne prerade. Ovo poslednje je u suprotnosti sa pravilom porekla u okviru re`ima slobodne trgovine i aran`mana o preferencijalnoj trgovini, koji postavljaju minimalne zahteve prerade. Sem toga, procedura ekonomske dorade u inostranstvu se primenjuje samo ukoliko postoje kvantitativna ograni~enja ili nadzor u pogledu uvoza tekstilnih i U godini ni jedna od zemalja centralne i isto~ne Evrope nije bila predmet obaveznih kvota (kada uvoz prelazi 95% nivoa kvote) a samo su se za ^e{ku Republiku utvr ivale nedeljne obavezne kvote (kada je uvoz ve}i od 80% od nivoa kvote). Obavezne kvote za ode}u u godini su se odnosile na Hrvatsku i Srbiju.