DNEVNI IZVEŠTAJ

Transcription

1 Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ Služba za istraživanje fin. tržišta/ Financial market Služba za brokersko-dilerske poslove/ Brokerage Olivera Glišić Ljiljana Zipovski Vladimir Gavović Snežana Spasojević Služba za prodaju deviza pravnim licima / Dealing Služba za kastodi poslove / Custody Darko Karanović Vitomir Marić Marija Prebanić Biljana Radosavljević Dragan Ignja Pregled kurseva Zvanični srednji kurs dinara Međunarodno tržište Valutni par Prethodna YTD Valutni par Prethodna YTD EURRSD % -4.16% EURUSD % 7.52% USDRSD % % EURCHF % 1.34% CHFRSD % -5.54% EURGBP % 2.90% GBPRSD % % GBPUSD % -1.52% Izvor: NBS USDJPY % 4.75% 120 EUR/RSD 1.45 EUR/USD Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan do 12:30 časova iznosio 19,4 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 119,4218 za 1 evro.. EUR i USD indikatori za tekući dan: vreme zemlja naziv indikatora period prethodna projekcija!! 10:00 Nemačka ZEW istraživanje Oktobar Značajniji indikator koji može imati uticaja na kretanje kursa EUR/USD Tržište novca i hartija sa fiksnim prihodom Referentna stopa NBS Međubankarsko tržište - Srbija Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije Prethodna (USD) (bps) vrednost 8.50% Dospeće Prethodna UST spred BEONIA 6.26% 6.21% 0.05 Sledeća odluka Serbia 5y % 4.295% 3.707% BELIBOR1M 7.29% 7.30% Serbia 5y % 4.710% 3.390% BELIBOR3M 7.78% 7.79% Serbia 7y % 4.814% 3.208% Izvor: Reuters NBS - Operacije na otvorenom tržištu Serbia 10y % 5.112% 3.296% Kamatne stope centralnih banaka Ročnost Prethodna 7 dana 6.44% 6.48% Obveznice stare devizne štednje Evropa 0.05% Izvor: NBS cena prinos 0.25% A % Švajcarska 0.00% Državne hartije od vrednosti RSD A % Dospeće Prethodna Izvor: Belex 3 meseca 6.90% 7.00% Međubankarsko tržište - Evropa 6 meseci 7.24% 7.65% Stopa (bps) 12 meseci 8.20% 8.20% EONIA % % bps JP Morgan EMBI Serbia 24 meseca 9.00% 9.00% EURIBOR1M 0.006% 0.006% meseci 10.00% 10.09% EURIBOR3M 0.082% 0.079% meseci 10.80% 10.80% EURIBOR6M 0.182% 0.178% meseca 11.79% 11.80%, EBF 24 meseca amortizacione Ref. stopa NBS % Ref. stopa NBS % Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Državne hartije od vrednosti EUR Dospece Prethodna 12 meseci 3.19% 3.19% 100 Kreditni rejting Srbije 2 godine 4.00% 4.05% Moody's S&P Fitch 3 godine 4.80% 4.72%, JPMorgan B1 BB- B+ 5 godina 5.00% 4.80% datum godina 5.50% Izvor: Trezor Republike Srbije

2 Tržište akcija SRBIJA Belex 15 Belex line Promet , ,441,066 Din. 464,321 prethodnog dana , ,821,290 Din. 341, % -0.20% 35.81% 35.86% indeksa u tekućoj godini 23.02% 23.84% Izvor: Belex Racia / Ratios P / B Belex15 0,78 P / E 6,70 Belex Belex line 1, 1, 1, 1, Dnevna kompanija iz Belexa % 1.66% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.46% -0.33% -0.11% -0.07% -2.13% -3.77% KMBN AERO NIIS ENHL TGAS GMON IMLK MTLC FITO JESV SJPT ALFA AIKB Beograd računa na rast ruskih investicija, ali ruski investitori će zaista i krenuti u Srbiju ako budu uvereni da će njihova prava biti poštovana, piše danas vladin dnevnik Rosijska gazeta.list navodi da će među tim investitorima biti i kompanija ZAAB Grup, koja, kako piše, ima niz zamerki prema srpskoj strani.u prilog zaključka o perspektivama investiranja mogu da posluže reči premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je pre dve godine obećao da će rešiti probleme s kojima se suočavaju strani investitori, a među njima i kompanija ZAAB, koja je kupila oko 25 odsto srpskog proizvođača mineralne vode Voda Vrnjci, uloživši milione dolara, navodi Rosijska gazeta.dnevnik piše da su ruski investitori računali da će biti zastupljeni u organima uprave i da će dobiti pristup finansijskoj i drugoj dokumentaciji preduzeća, ali se to nije desilo.zato su, dodaje taj državni list, tadašnje Vučićeve reči da će se stati na kraj grubim kršenjima prava stranih akcionara zvučala obećavajuće. Situacija bi mogla da se promeni već u najskorije vreme, piše Rosijska gazeta.list citira direktora za međunarodnu saradnju kompanije ZAAB Dmitrija Sisojeva da je najvažnije da se odlučnost srpskog rukovodstva ne blokira na određenim mestima, uključujući tu i većinske vlasnike.(izvor:politika) Dok 4,1 odsto mladih smatra da ima znanja i veštine za posao, poslodavci sve češće organizuju obuku čak i za administrativne poslove. Poslednja dva istraživanja Unije poslodavaca Srbije još jednom su dokazala ono što se dokazivati nije moralo da glavne razloge slabog zapošljavanja mladih ne treba tražiti samo u dugotrajnoj ekonomskoj krizi već i u sistemu obrazovanja.naše škole pružaju isključivo teorijska znanja. Istraživanja Unije poslodavaca Srbije pokazala su da svega 4,1 odsto mladih smatra da ima znanja i veštine za traženi posao, dok se 86 odsto ispitanih izjasnilo da nema nikakve prakse za radno mesto.od 228 ispitanih vlasnika, uglavnom malih i srednjih preduzeća, 66 je zbog toga organizovalo neki vid stručne prakse, što opovrgava čest stav pojedinih institucija nadležnih za obrazovanje i praćenje dešavanja na tržištu rada da su poslodavci nezainteresovani za to šta se u tom segmentu dešava.zanimljivo je, međutim, da su poslodavci najčešće organizovali stručnu praksu za obavljanje administrativnih poslova, što je na prvi pogled suprotno očekivanjima da je najpotrebnija za zanimanja u proizvodnji ili u komercijali, od koje zavisi prodor kompanije na tržište, to jest plasman robe i usluga.podatak da su 152 anketirana preduzeća imala stručnu praksu za administrativne poslove svedoči i o tome da su firme opterećene birokratskim procedurama, što im ostavlja manje vremena da se bave planiranjem, proizvodnjom i razvojem.komercijalisti su najtraženija zanimanja, ali oni i najčešće ostaju bez posla, jer su njihovi ugovori o radu pretežno vezani za ostvareni učinak. Unija poslodavaca podseća da je kupovna moć u zemlji od 9. do opala čak za 38,5 odsto.( izvor:politika) Srbija nije jedina zemlja koja ima nizak nivo reciklaže otpada, a rešenje za unapređenje stanja u toj oblasti moglo bi da bude javno-privatno partnerstvo (JPP), unapređenje zakonskih okvira i standarda, uvođenje sistema pravilnog razvrstavanja otpada i podsticanje razvoja te industrije, izjavio je danas direktor nemačke Šolc grupe, Oliver Šolc. Reč je o jednoj od najvećih svetskih grupacija u segmentu recikliraže metalnog otpada.- Privatni i javni sektor moraju raditi zajedno. Srbija mora da unapredi pravni okvir, podstakne javne i privatne investicije, obrazovne programe, zatvori divlje deponije, kao i da nastavi da radi na razdvajanju otpada i podsticanju reciklaže - rekao je Šolc za Tanjug.Šolc, koji je danas u poseti Centru za reciklažu u Srbiji, smatra da je loše što u SrbijI ne postoji postrojenje za spaljivanje otpada, i da je problematično i to što prema zvanicnim podacima 40 odsto otpada iz domaćinstava završi na više od deponija."nedovoljno je pokušaja da se podstakne reciklaža, ili podstiče pravilno odvajanje otpada, budući da su reciklaža i prerada komunalnog otpada profitabilni u mnogim razvijenim zemljama", navodi on.prema njegovim rečima, model javno-privatnog partnerstva može da bude rešenje za unapređenje sistema upravljanja otpadom u Srbiji, a treba imati u vidu, kako kaže, da je mogućnost direktnih stranih investicija sada većanego ikada.(izvor:blic) 2

3 Aerodrom Nikola Tesla Energoprojekt holding Naftna industrija Srbije Soja protein Alfa Plam Komercijalna banka Metalac Aik Banka ad Niš Aik Banka prioritetne akcije Albus ad Novi Sad AMS Osiguranje ad Beograd Bambi Banat ad Beograd Banini ad BIP ad Beograd Credy Banka ad Kragujevac Crvenka Fabrika Šećera Čačanska Banka ad Čoka Duvanska Industrija Dimničar ad Beograd Dunav Osiguranje ad Energomontaža ad Energoprojekt Entel Energoprojekt Industrija Energoprojekt Visokogradnja Galeb GTE ad Beograd Galenika Fitofarmacija Globos Osiguranje Goša FOM Goša Montaža Imlek ad Imlek ad prioritetne akcije Impol Seval Iritel ad Beograd Jedinstvo Sevojno Jubmes Banka Komercijalna Banka prior.akc. Kopaonik ad Beograd Lasta ad Beograd Luka Dunav ad Pančevo Messer Tehnogas Mlekara ad Subotica Montinvest ad Beograd Neoplanta ad Novi Sad Niška Mlekara ad Niš Planinka ad Kuršumlija Planum GP ad Beograd Proges ad Beograd Projektomontaža ad Beograd Pupin Telecom ad Zemun Radijator ad Zrenjanin Ravanica ad Bajmok Simpo ad Vranje Šajkaška Fabrika Šećera Te-To ad Senta Telefonija ad Beograd Valjaonica Bakra Sevojno Veterinarski Zavod Subotica Vital ad Vrbas Voda Vrnjici ad Vršački Vinogradi ad AERO 829 1,288, % -2.47% , ENHL , % -0.74% NIIS 896 5,927, % 0.11% SJPT , % 1.38% 0.92 #N/A N/A Standard Listing ALFA 16,001 7,520, % 2.24% KMBN 2, 6,900, % 4.93% MTLC 2, % 0.00% Cena RSD Promet u RSD Dnevna Cena RSD Cena RSD Prime Listing Promet u RSD Dnevna Open market (Izabrane akcije) Promet u RSD Dnevna AIKB 1, , % 2.81% AIKBPB % 0.00% n/a n/a 2.54 ALBS % AMSO % 0.00% BMBI 44,936 21,299, % -0.14% BNNI 2, % BIPB 52 2, % 15.56% CYBN 5, % -7.35% 1.80 #N/A N/A CRFS 10, % 0.00% CCNB 19, % 0.00% #N/A N/A 0.00 COKA 4, % 0.00% DMNR % 0.00% DNOS 1, % 19.74% EGMN 3, % 0.00% EPEN 6, % 0.00% EPIN 1, % 0.00% EPVI % 0.00% 1.32 #N/A N/A GLBG % 0.00% FITO 3, % 2.47% GLOS % 0.00% 0.04 #N/A N/A #N/A N/A GFOM % 0.00% GMON 2, % 2.27% IMLK 4,729 94, % 0.62% IMLKPB 1, % 0.00% IMPL % 1.05% IRTL % 1.14% JESV 5, % 4.23% JMBN 4, % 0.00% KMBNPB 900 2,700, % 11.80% n/a n/a 8.60 KOPB 1, % 24.42% LSTA % 0.00% 0.22 #N/A N/A 0.44 LKDN % 0.00% TGAS 5,995 1,798, -0.07% -0.08% MLSU 1, 1,889, 0.00% -1.27% MOIN 10, % 0.00% NEOP % 0.00% MLNI 1, % 0.00% PLNN % 0.00% PLNM 1, % 0.00% PRGS % 0.00% 0.04 #N/A N/A PRJM 1, % PTLK % 0.00% RDJZ % 0.00% RVNC % 0.00% SMPO % 0.00% 0.04 #N/A N/A SJKS 3, % 0.00% TETO 4, % 0.00% TLFN 27 2, % VBSE % 0.00% 0.07 #N/A N/A #N/A N/A VZAS , -1.01% 14.22% #N/A N/A VITL , % -2.40% 0.23 #N/A N/A VDAV 5, 5, 15.56% 15.56% VRVI % 13.33% 0.34 #N/A N/A ,425,871,150 Din. 10,275,414,480 Din. 146,102,118, Din. 9,816,150,316 Din. 2,797,166,812 Din. 20,031,412,109 Din. 2,295,000,000 Din. 16,906,517,964 Din. 985,946,250 Din. 99,436,920 Din. 168,252,304 Din. 15,286,148,736 Din. 112,830,900 Din. 473,515,068 Din. 3,562,985,205 Din. 6,814,130,000 Din. 3,637,820,068 Din. 173,975,700 Din. 76,,000 Din. 309,718,905 Din. 220,999,000 Din. 2,534,970,000 Din. 279,982,890 Din. 1,514,430,086 Din. 46,826,756 Din. 4,490,640,000 Din. 93,312,576 Din. 340,881,747 Din. 578,641, Din. 38,009,668,530 Din. 18,475, Din. 904,595,520 Din. 129,096,280 Din. 1,683,267,756 Din. 1,153,320,000 Din. 336,158,997 Din. 230,404,239 Din. 459,288,000 Din. 1,278,48 Din. 6,214,764,710 Din. 3,,195,950 Din. 245,469, Din. 2,191,861, Din. 453,461,294 Din. 1,436,248,000 Din. 683,281, Din. 122,380,320 Din. 243,776,900 Din. 22,439,460 Din. 161,025,627 Din. 734,844,800 Din. 141,999,800 Din. 3,343,719, Din. 1,827,889,910 Din. 15,638,265 Din. 405,314,280 Din. 2,087,496,040 Din. 653,166,135 Din. 596,892, Din. 314,183,800 Din. 3

4 REGION Crobex SBITOP Indeks Zemlja/Regija prethodnog dana Hrvatska 1, , Slovenija SOFIX Bugarska BET Rumunija 6, , DJ Stoxx Balkan 50 Balkan u tekućoj godini -0.85% 3.94% -0.94% 24.03% 0.12% 8.38% -0.46% 7.46% 0.49% 9.93% CROBEX 2,100 1,900 1,800 crobex 1,700 1, 1, SBITOP sbi20 SOFIX BET 7, 6, sofix 6,000 bet-c 5, 5,000 4, 250 4,000 3, DJ Stoxx Balkan 50 dj balkan 250 okt.12 dec.12 feb.13 apr.13 jun.13 avg.13 okt.13 dec.13 feb.14 apr.14 jun.14 avg.14 okt.14 Preduzeće Prevent iz Visokog u Bosni i Hercegovini zainteresovano je za kupovinu FAP-ovog pogona Livnice sa nadgradnjom u Prijepolju, izjavio je danas sa ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. "Privatizacija Livnice sa nadgradnjom od strane Preventa iz BiH je konkretna i omogućava pokretanje proizvodnje, zapošljavanje oko novih radnika i otvaranje perspektive ne samo za Livnicu i Prijepolje već za ovaj deo Srbije", rekao je Ljajić novinarima prilikom obilaska FAPovog pogona u Prijepolju sa predstavnicima firme Prevent.I predstavnici firme Prevent koja ima oko zaposlenih u Visokom, Goraždu, Zenici, Jelahu i Vogošći, ponovili su danas spremnost da kroz aktuelnu privatizaciju 502 preduzeća u Srbiji postanu vlasnici Livnice sa nadgradnjom i da u modernizaciju proizvodnje i proširenje proizvodnog programa investiraju 11 miliona evra.predstavnici Preventa kazali su da su spremni da sačuvaju postojeći proizvodni program Livnice, da investiraju u otvaranje još jedne linije livenja, ali i da prošire asortiman uvođenjem proizvodnje presvlaka za autoindustriju po čemu su poznati u evropskim opkvirima jer u svojim pogonima u BiH rade za Volkswagen, Audi, Škodu, Seat i druge kompanije.(izvor:blic) Dok se kilogram mandarina u srpskim prodavnicama prodaje za oko 100 dinara, u Hrvatskoj košta svega 15 dinara, a mandarina je toliko da ne znaju šta će s njima. Cena mandarina u Hrvatskoj najmanjia je u poslednjih 15 godina, kilogram košta jednu kunu (15,5 dinara), ali proizvođači ipak ne mogu da prodaju sav rod.u dolini Neretve rodilo je čak tona mandarina, od čega na tržište Hrvatske može da se plasira tona, dok preostale količne treba da se izvezu, što je sada veliki problem, jer je zbog ruskog embarga opao izvoz u tu zemlju, piše "Slobodna Dalmacija". Toplo vreme doprinelo je izuzetno velikom rodu, pa su otkupljivači prekinuli otkup, kako bi se rešili zaliha. Kako prenosi portal Seebiz, prodavci na zelenoj pijaci u Metkoviću u nedelju su prodavali mandarine po ceni od 90 lipa do 1,2 kune za one koje su ekstra kvaliteta. Istovremeno, to voće u tržnim centrima prodaju po 2,9 kuna, što je ispod svakog praga isplativosti za proizvođača. Trgovac u konačnu cenu mora uračunati PDV, transport i maržu, što znači da takva mandarina kod proizvođača košta najviše 1,2 kune.(izvor:b92) 4

5 SVET/ WORLD Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana 16, , , , , , Engleska 6, , EU Japan , ,.55 u tekućoj godini -1.35% -1.54% -1.65% 1.43% -1.46% 0.89% 0.41% -5.67% -0.02% -2.04% 0.00% -5.14% Dow Jones Industrial 18,000 17, 1 16, 16,000 15, 15,000 14, 14,000 13, dow jones 13,000 12, 1 11, 11,000 10, 10,000 S&P 2,100 1,900 1,800 1,700 1, 1, s&p 1, 1, 1, 1,100 1,000 NASDAQ Composite 4,800 4, 4, 4, 4,000 3,800 nasdaq 3, 3, 3, 3,000 2,800 2, 2, 2, FTSE 6, dax 6,000 5, 5,000 4, okt.12 dec.12 feb.13 apr.13 jun.13 avg.13 okt.13 dec.13 feb.14 apr.14 jun.14 avg.14 okt.14 DJ Stoxx nikkei Nikkei ,000 15,000 14,000 13,000 1 dj stoxx \ 11,000 10,000 9,000 8,000 Na Wall Streetu je u ponedeljak S&P indeks pao više od 1 posto, pa je zabeležio najveći trodnevni pad još od kraja godine, jer ulagače zabrinjava usporavanje rasta svetske privrede i novi slučaj ebole u -u.dow Jones skliznuo je 223 boda ili 1,35 posto, na bod, dok je S&P potonuo 1,65 posto, na boda, a Nasdaq indeks 1,46 posto, na bodova.nakon oštrog pada prošle nedelje, juče se činilo da se tržište stabilizovalo jer su gotovo celog dana indeksi balansirali na rubu pozitivnog i negativnog područja. No, pred kraj trgovanja cene deonica oštro su pale zbog straha ulagača da će slabost nekih od najvećih svetskih privreda nagristi poslovne rezultate kompanija."ulagači se plaše da će rezultati kompanija biti slabiji nego što se procenjuje zbog lošeg privrednog okruženja. Uz to, dolar je u proteklom kvartalu bio u uzlaznoj putanji, što bi moglo naštetiti zaradama multinacionalnih kompanija", kaže Giri Cherukuri, trgovac u firmi OakBrook Investments.Najviše je, 2,9 posto, juče pao S&P indeks energetskog sektora zbog pada cena nafte na najniži nivo u zadnje četiri godine, jer se ulagači plaše da će slabost privrede izazvati pad potražnje za crnim zlatom.premda pad cena nafte inače pozitivno utiče na deonice zrakoplovnih kompanija, jer im smanjuje troškove poslovanja, juče je oštro, 2,2 posto, pao i Dow Jones indeks prometnog sektora, zbog strahovanja ulagača od posledica drugog slučaja ebole u -u.(izvor:seebiz) Prošle nedelja došlo je do smirivanja situacije na valutnom tržištu što je uobičajeno nakon velikih pomaka koji su se dogodili prethodnih meseci. Kurs većine najtrgovanijih valuta u odnosu na američki dolar zadržao se na približno istom nivou od početka meseca, a živost se preselila na tržišta deonica.na gotovo svim razvijenim tržištima nastavljen je pad vrednosti deonica što se najbolje može iščitati iz vrednosti deoničkih indeksa, navode analitičari Admiral Marketsa. Američki SP indeks je u manje od mjesec dana izgubio 6% vrijednosti dok su evropski indeksi pali još i više - njemački DAX je u istom razdoblju pao čak 10%! Trenutna vrednost indeksa DAX iznosi 8800,00 bodova što je 7,50% ispod nivoa sa početka godine.pad vrednosti deonica ne treba da iznenađuje budući da su zadnjih nekoliko godina rasle bez prestanka te dostigle najviši nivo u istoriji. Mnogi stručnjaci su upozoravali da je tempo rasta bio neodrživ te da je samo pitanje vremena kada će doći do korekcije. Takozvani "medvjeđi fondovi" koji svoju investicijsku strategiju temelje na profitiranju pri padu cene finansijskih instrumenata su čak i zaradili na ovom padu. Osim pada vrednosti deonica nastavljen je i pad cene nafte. U trenutku pisanja analize, cena WTI nafte iznosi 80,70$ po barelu, a cena BRENT nafte po barelu iznosi 88,68$.Na valutnom tržištu će nakon kratkotrajnog predaha verovatno doći do nastavka trenda koji prevladava zadnjih meseci budući da je makroekonomska situacija i dalje nepromenjena - privreda i dalje jača stabilnim tempom, dok je Evropa i dalje u problemima. U zadnje vrijeme pojavio se strah da će čak i Njemačka pasti u blažu recesiju. Zbog toga se može očekivati nastavak slabljena evra i jačanja američkog dolara. Na deoničkom tržištu takođe ne treba isključiti dalji pad, pogotovo u Evropi jer će loših vesti verojatno biti još. Ako se strah od nove recesije intenzivira, mogući je dodatan pad od 10 i više posto, zaključuju analitičari Admiral Marketsa. (izvor:seebiz) Navedene informacije date su u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5