DNEVNI IZVEŠTAJ ponedeljak, 11. januar 2016

Transcription

1 Banka grupe Jan-1 - Jan-1-1- Feb-1 Feb Mar Mar Apr-1 2- Apr May May-1 -Dec-1 Jun-1 3-Dec-1 Jun-1 -Dec-1 9-Dec-1 1-Dec-1 Aug-1 Aug-1 1-Dec-1 20-Dec-1 21-Dec-1 2-Dec-1 Oct-1 Oct-1 2-Dec-1 30-Dec-1 31-Dec-1 -Jan-16 Dec-1 Dec-1 8-Jan-16 Analiza finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ ponedeljak, 11. januar 2016 Pregled kurseva 12 EUR/RSD EUR mn 90 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD % -0.32% % -0.3% % 0.% % 1.% Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama zaključno sa spot valutom obavljene na dan do 12:30 časova iznosio 3,1 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 121,999 za 1 evro. Promet na MDT Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD % -0.6% % 0.1% % 1.9% % 2.12% % -1.7% EUR/USD EUR i USD indikatori za tekući dan: Zemlja/ Vreme Naziv indikatora Region Period Prethodna Projekcija 1.0 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa.0% Sledeća odluka Depozitna olakšica 2.0% Kreditna olakšica 6.0% Repo operacije (7 dana) 2.% RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Belibor 3M Beonia (right axis) BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 2.7% 2.7% % 3.33% % 3.% % 3.73% Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka 0.0% 0.0% 0.0% -0.7% Sledeća odluka EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Međubankarsko tržište - Evropa Promena (bps) % -0.23% % -0.21% % % % -0.0% , EBF Izvori: ECB, EBF Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps) 0.2% 0.2% EURIBOR ISDA 3Y FIXING 0.026% -0.00% % 0.617% 0.00 EURIBOR ISDA Y FIXING 0.279% 0.23% % 0.81% EURIBOR ISDA Y FIXING 0.923% 0.867% % % USD ISDA 3Y FIXING 1.371% 1.373% % -0.78% USD ISDA Y FIXING 1.639% 1.687% % -0.68% USD ISDA Y FIXING 2.2% 2.16% Izvori: IBA, Bloomberg

2 jan.1 feb.1 mar.1 apr.1 maj.1 jun.1 jul.1 avg.1 sep.1 okt.1 nov.1 dec.1 7-Jan-1 7-Mar-1 7-May-1 7-Jul-1 7-Sep-1 7-Nov-1 7-Jan-1 7-Mar-1 7-May Jan-13 Mar-13 May-13 Jul-13 Sep-13 Nov-13 Jan-1 Mar-1 May-1 Jul-1 Sep-1 Nov-1 Jan-1 Mar-1 May-1 Služba za analizu finansijskih tržišta Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 2013-danas Izvor: Upava za javni dug Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina godina 2 meseca amortizacione Državne hartije od vrednosti RSD Datum Prethodna % 3.00% %.09% %.09% %.9% % 8.23% %.80% % 12.3% % Ref. stopa NBS + 0.7% Ref. stopa NBS + 0.9% 3y 3m 3w 6m NBS key rate y y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta nedeljni zapisi RSD M zapisi RSD Iznos,000,000,000 3,000,000,000 bps JP Morgan EMBI Srbija A2016 Obveznice stare devizne štednje Cena Prethodna Prinos % 20 Izvor: Belex 200 Ročnost Datum Prethodna 3 nedelje 2 godine 3 godine godina godina Izvor: Uprava za javni dug Državne hartije od vrednosti EUR % 1.7% % 2.00% % 3.8% %.79% %.0%, JPMorgan Izvori: Ministarstvo finansija, Banca Intesa Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- B+ Serbia y % 3.8% 2.391% Izgledi Stabilni Negativni Pozitivni Serbia y % 3.911% 2.727% datum Serbia 7y %.16% 2.707% Serbia y %.72% 2.90% Serbia 20y % 6.17% Evroobveznica Republike Srbije Cena Prinos (desna skala)

3 Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet , ,000,87,668 Din. 8,207, ,36.0 7,91,62 Din. 62, % -0.2% % % -0.07% -0.0% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1 0,68 9,33 BELEX1 1, Belex line 700 1, 1, ,000 Dnevna promena kompanija iz Belexa1 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% -0.97% -0.67% AERO NIIS GMON AIKB KMBN IMLK SJPT ENHL TGAS MTLC FITO JESV ALFA Kompanija TE-TO AD SENTA JUBMES BANKA AD BEOGRAD NIS AD NOVI AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO MILAN BLAGOJEVI AD SMEDERE NOVA BUDUCNOST AD ZARKOVAC AIK BANKA AD VITAL AD VRBAS ENERGOPROJEKT OPREMA AD ENERGOMONTAZA AD BEOGRAD Izvor: Belex Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Promet u Dnevna Nedeljna Simbol Cena RSD P/BV P/E ROE RSD promena promena TETO 2, , % 1.16% 0. #N/A N/A -36. JMBN,0 1, % % 0.2 #N/A N/A NIIS 96 36, % -0.67% AERO 1, , % -1.% MBLS,000 0, %.69% NVBD 1,917 67, % 0.61% AIKB 1, 18, % 2.00% VITL 990 9, % 0.00% 0. #N/A N/A ENOP,900 9, 12.7% 12.% EGMN,200 8, -6.12% -6.12% Tržišna kapitalizacija 891,721,978 Din. 1,182, Din. 97,183,998, Din. 38,72,60,700 Din. 630,000,000 Din. 863,77,98 Din. 1,913,678, Din. 76,297,630 Din. 1,722,6,000 Din. 299,18,000 Din. Petrović: Rano je reći da je problem sa deficitom okončan - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je preuranjeno proglasiti da je problem sa deficitom okončan i da se može popustiti u fiskalnoj konsolidaciji. U naredne dve godine, i biće značajnih izazova, naglasio je on. "Iako izgleda da preostaje lakši deo posla i da je najveći deo posla urađen u 201. godini, i će biti značajan izazov, jer su najveće mere - smanjenje plata i penzija već iskorišćene, tako da preostaju druge, a to je racionalizacija broja zaposlenih u državnoj upravi i kontrola zamrzavanja plata i penzija koje treba da daju rezultat u te dve godine", rekao je Petrović za RTS. Upitan za stanje javnog duga, Petrović je rekao da postoji opasnost da nastavi da raste. "Ako se dovoljno ušteda ne postigne u i godini, može da se desi da se deficit trajno stabilizuje na nekih 3, do četiri odsto, u kom slučaju bi javni dug nastavio da raste i time bi se udaljili od cilja ozdravljena javnih finansija, u krajnjem slučaju ponovo bi mogli da se nađemo pred krizom javnog duga", upozorio je Petrović. Na pitanje o sređivanju stanja u javnim preduzećima, Petrović je rekao da su planovi doneti, ali da se to još uvek nije značajno pomerilo. Kaže da su slične namere i planovi postojali i za 201. godinu, ali da mu se čini da je tu malo urađeno. "Sada postoje neki konkretniji planovi kao što je smanjivanje broja zaposlenih u EPS za 1.000, u Železnici za 2.700, ali tek ćemo tada videti da li će se to i ostvariti", rekao je Petrović. (Izvor: Tanjug) NBS: Jubmes banka dobro kapitalizovana - Narodna banka Srbije poručila je da je Jubmes banka a.d. Beograd dobro kapitalizovana i da adekvatnost kapitala u toj banci višestruko nadmašuje zakonski limit. NBS je zaključila i da je time obezbeđeno pokriće rizika kojima je u poslovanju izložena. NBS je ovim navodom reagovala na informacije u javnosti u pogledu stabilnosti poslovanja ove državne banke koja, kako je navedeno, ima sa zakonom usklađene propisane pokazatelje poslovanja. "Jubmes banka je dobro kapitalizovana, sa kapitalom značajno iznad propisanog cenzusa i sa adekvatnošću kapitala koja višestruko nadmašuje zakonom propisani limit, čime se obezbeđuje pokriće rizika kojima je izložena u poslovanju u skladu sa propisima. Takođe, banka raspolaže značajnim rezervama likvidnosti i iskazuje pokazatelj likvidnosti višestruko veći od zakonskog minimuma", piše u saopštenju NBS uz opasku da je rezultat takav nezavisno od poslednjiih promena u organima upravljanja te banke, a koje su deo njenog redovnog poslovanja. (Izvor: B92) druga najlošija godina za stambene kredite - Manje od tri hiljade građana Srbije usudilo se da prethodne godine uzme dugoročni stambeni kredit. Po tome je 201ta druga najlošija godina za stambene kredite od kada su pre godina počeli da se odobravaju u Srbiji. Oko tri hiljade naših sugrađana procenilo je da je 201-ta prava godina za kupovinu stana uz dugogodišnje zaduženje. Oni su se pridružili 1-oj hiljadi građana koji su već preuzeli višedecenijsku obavezu. Prema podacima Udruženja banaka, više od 2 hiljada građana uzelo je stambeni kredit u prvoj godini njegovog odobravanja. Od tada broj korisnika stambenih kredita svake godine raste između i hiljada, a do usporavanja dolazi tek u petoj godini krize. Najmanji broj odobrenih kredita registrovan je u 2013-oj -1188, izborna 201. beleži oporavak tržišta sa više od hiljade kredita, da bi u 201-oj građani ponovo pokazali uzdržanost, smanjivši broj uzetih kredita u prvih meseci na svega 2727, navodi Udruženje banaka. Poboljšanje infrastrukture i privrednog ambijenta bankarima budi nadu u oporavak ovog segmenta njihovog poslovanja. Jeste smanjeno možemo da kažemo u odnosu na krizni period ali s druge strane vidimo da sve više banaka nudi stambene kredite po sve nižim kamatama. Treba da podsetimo da je EURIBOR u padu i da kamate nikada nisu bile povoljnije, naveo je član IO NLB banke Vlastimir Vuković. (Izvor: B92) 3

4 REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 0 Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1, , prethodnog dana 1, , Promena (%) -0.71% -1.0% 1.02% -0.63% -1.1% Promena u tekućoj godini (%) -2.3% -1.61% -0.8% -3.8% -2.6% 2,000 CROBEX 1,90 1,900 1,80 1, crobex 1,70 1,700 1,60 1, 1,0 1,00 60 SOFIX 0 sofix sbi ,000 SBITOP BET 7,00 7,000 bet-c 6,00 6,000,00,000,00,000 3,00 DJ Stoxx Balkan 0 0 dj balkan jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.16 Poslovni dnevnik: U regionu niče čak osam novih aerodroma - Region će ove godine postati bogatiji za veći broj infrastrukturnih objekata u vazdušnom saobraćaju, čak osam aerodroma, pri čemu u tome ipak prednjači Hrvatska, piše hrvatski portal "Poslovni dnevnik". Do kraja godine će u rad biti pušten novi aerodrom Zagreb kapaciteta pet miliona putnika, što je investicija vredna više od 330 miliona evra. Ove godine bi trebalo da počnu radovi i na aerodromu na Rabu. Iako se radi o realativno malom ostrvu u severnom Jadranu, najavljuje se da bi taj aerodrom trebalo da ima kapacitet od putnika godišnje, što je na nivou aerodroma Rijeka. U aerodrom na Rabu planirano je da se uloži do 60 miliona evra. Dok Hrvatska već ima primat u vazduhoplovnoj infrastrukturi sa ukupno devet operativnih aerodroma - sedam međunarodnih aerodroma, Aerodrom Brač i Vazdušno pristanište Mali Lošinj, region prilično zaostaje, ocenjuje "Poslovni dnevnik". Slovenija ima dva ozbiljna uzletišta, BiH aerodrome u Sarajevu i Mostaru, a postoje uzletišta u Banjaluci i Tuzli, dok Srbija ima zapravo samo Beograd iako pokušava da revitalizuje i Niš. Zanimljiv projekat je napravljen i u Kraljevu, navodi portal. Crna Gora ima turističku vaduhoplovnu luku u Tivtu i poslovnu u Podgorici. Makedonija je obe svoje zračne luke, Skopje i Ohrid, dala u koncesiju turskom operateru TAV-u. Zanimljivo je da sve te zemlje planiraju da ove godine krenu u nove investicije. Bosna i Hercegovina planira da napravi aerodrom u Bihaću, Srbija u Novom Sadu i Užicu, Makedonija u Štipu, a Crna Gora u Nikšiću. (Izvor: B92) Mađari oživeli privredu, raste trgovinski suficit - Mađarska procenjuje da će budžetski deficit za 201. godinu iznositi 3,86 milijardi evra, odnosno 2,0 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Očekuje se da spoljnotrgovinski suficit bude oko 8,0 milijardi evra, izjavio je ministar ekonomije te zemlje, Mihalj Varga. Kako izveštava mađarska agencija MTI, vlada u Budimpešti je u 201. godini "ciljala" deficit od 2, odsto BDP-a. Privreda Mađarske je prošle godine porasla između 2,8 i 2,9 procenata, dok je inflacija iznosila nula odsto, rekao je Varga na konferenciji za novinare. Kako je dodao, javni dug će, prema preliminarnim podacima, biti ispod 76 odsto BDP-a. Veći privredni rast od očekivanog prošle godine rezultirao je time da priliv poreskih prihoda bude 0 milijardi forinti iznad plana, rekao je Varga. Bruto plate su, prema njegovim rečima, porasle 6,7 odsto, a potrošnja stanovništva je povećana za 3,1 procenat. Varga je naveo da je struktura ekonomskog rasta u 201. godini znatno povoljnija nego ranije, kada su ekspanziju privrede generisale industrija i izvoz, dok sada taj rast podupiru i plate, zapošljavanje i skok potrošnje. Procenjuje se da će suficit mađarske spoljnotrgovinske razmene za prošlu godinu dostići oko 8,0 milijardi evra, a ovakvom rastu su doprinele i permanentno niske cene nafte, naveo je mađarski ministar ekonomije, prenosi MTI. (Izvor: B92)

5 SVET Indeks Zemlja/Region prethodnog dana Promena (%) Promena u tekućoj godini(%) Dow Jones Industrial 16,1. 16, % -6.19% S&P 00 1, , % -.83% NASDAQ,689.3, % -7.3% DAX Nemačka 9,979.8, % -7.% FTSE Engleska,9.08 6, % -.88% Dow Jones Stoxx Nikkei 22 EU Japan , , % -2.33% -.61% -6.6% Dow Jones Industrial 19,000 18,00 18,000 17,00 17,000 16,00 16,000 1,00 dow jones 1,000 1,00 1,000 13,00 12,00 12,000 S&P 00 2,200 2,0 2,000 s&p 1,900 1, 1,700 1,, NASDAQ Composite DAX,200,000, nasdaq 12,000 11,000 dax,,,000,200,000 3, 9,000 8,000 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.16 0 DJ Stoxx nikkei ,000 Nikkei 22 21,000 19,000 17,000 dj stoxx 1,000 \ 11,000 9, Cena nafte Brent (USD/bbl) 1, Zlato , 1, jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 1,200 \ 1, 1,0 1,00 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 Vix Indeks Čikaške berze* Oct-1 Oct-1 Oct-1 Oct-1 Dec-1 Dec-1 Dec-1 Dec-1 Jan-16 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Deficit skliznuo na najniži nivo - Trgovinski deficit je u novembru "skliznuo" na najniži nivo za devet meseci, jer je snažan pad uvoza nadmašio smanjenje izvoza. U saopštenju američkog ministarstva trgovine se navodi da je trgovinski deficit u novembru smanjen za,0 odsto, na 2, milijarde dolara, što je, kako prenosi agencija Frans pres, iznenadilo analitičare koji su očekivali povećanje. Ministarstvo je, takođe, revidiralo podatke o trgovinskom deficitu za oktobar 201. godine, na,6 milijardi dolara sa ranijih 3,9 milijardi dolara. Izvoz je u novembru pao za 1,6 odsto na 182,2 milijarde dolara, što je najmanja ukupna mesečna vrednost od januara godine, dok je uzvoz smanjen za 1,7 odsto, na 22,6 milijardi dolara. Američki proizvođači su, kako navodi agencija AP, bili teško pogođeni jakim dolarom, što čini njihove proizvode skupljim na međunarodnim tržištima. Proizvođači su, takođe, suočeni sa problemom ekonomskog usporavanja njihovih najvećih izvoznih tržišta, kao što su Evropa i Kina. Manji novembarski deficit bi trebalo da pruži podsticaj rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu, navodi AP. (Izvor: B92) Cene sirovina "zbrisao" slab apetit Kine - Kako piše britanski list Gardijan, cene ključnih industrijskih sirovina su u 201. godini pale, pošto je apetit kineskih fabrika za sirovinama oslabio. Sa druge strane, zalihe su, naročito nafte i rude gvožđa, uglavnom porasle. Sunovrat cena sirovina, koji je u proteklih godinu dana "zbrisao" vrednost energetskih i rudarskih kompanija za nekoliko milijardi dolara, nastaviće se i u godini, prema ocenama ekonomista, analitičara i izvršnih direktora iz tog sektora. Cene nafte, koje su u 201. izgubile 3 odsto vrednosti, mogle bi, prema ocenama direktora britanske naftne kompanije Britiš petroleuma (BP) Boba Dadlija, da nastave s padom u prvih nekoliko meseci godine. "U prvom kvartalu bi mogle da ostanu na niskom nivou", rekao je Dadli za radio Bi-Bi-Si, uz predviđanje da bi do stabilizacije cena moglo doći krajem godine, ali da će u doglednoj budućnosti one ostati niske. "Cene će duži period ostati niske", izjavio je Dadli. Gardijan navodi i da je Tomson Rojtersov indeks sirovina za godinu dana pao za četvrtinu, na najniži nivo od godine. "Šanse za optimističnu godinu su blede, jer usporavanje ekonomskog rasta i strukturne reforme u Kini mogu doprineti obaranju tražnje za sirovinama", izjavio je direktor istraživačkog odeljenja honkonške kompanije Ving Fung fajnenšel grup, Mark To. (Izvor: B92) Kontakt Analiza finansijskih tržišta Odeljenje za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Dragomir Milin research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Kastodi Prodaja deviza pravnim licima Vitomir Marić Darko Karanović Biljana Radosavljević Nikola Ostojić kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.