2 Razvojni problemi i prioriteti poljoprivrede Republike Srbije

Transcription

1 2 Razvojni problemi i prioriteti poljoprivrede Republike Srbije 1. Uvod Poljoprivreda Republike Srbije u poslednja dva veka prošla je kroz dva karakteristična perioda - od agrarne prenaseljenosti do deagrarizacije, koja je počela posle Drugog svetskog rata i koja još traje. Početkom dwevedesetih godina prošlog veka poljoprivreda je ušla u fazu tranzicije, što je podrazumevalo privatizaciju i, istovremeno, uglavnom odsustvo adekvatnih mera razvojne agrarne politike. U Srbiji danas poljoprivreda daje oko 12% bruto dodate vrednosti privrede, a poljoprivredno stanovništvo, prema popisu iz godine, čini oko 11% ukupnog stanovništva. Značaj i uloga poljoprivrede posebno su došli do izražaja u vreme sankcija 90-ih godina prošlog veka, kada se poljoprivreda pokazala kao najvitalniji privredni sektor. Današnje stanje poljoprivrede Republike Srbije, njeni potencijali i ograničenja, i dalje pokazuju isti trend da se u poljoprivredu manje ulaže nego što je njoj neophodno i da se, shodno tome, od nje dobija manje nego što je to moguće. Prirodni potencijali se nedovoljno koriste, a i dalje je prisutna ubrzana deagrarizacija, visok nivo senilizacije aktivnog poljoprivrednog stanovništva i nizak nivo specijalizacije u proizvodnji gazdinstava, kao i izrazito nizak nivo motivisanosti zaposlenih, zbog niskih prosečnih zarada. Opremljenost savremenim mašinama nije na potrebnom nivou, a potrošnja mineralnih đubriva je znatno smanjena, što rezultira smanjenim prinosima. Dominantno je učešće individualnih poljoprivrednih gazdinstava i njihovo simbolično organizovanje u zadruge, nizak nivo robnosti i intenzivnosti proizvodnje. Izražena je usitnjenost poseda, među kojima dominiraju gazdinstva do tri hektara. Organska proizvodnja se sporo razvija. Dok je u poslednjoj deceniji prošlog stoleća i prvoj polovini prve decenije XXI. stoleća beležen stalni spoljno-trgovinski deficit (izuzev simboličnog suficita u godini), poslednjih godina zabeležen je znatan suficit. Agrarna industrija (proizvodnja i prerada poljoprivrednih proizvoda) je najznačajnija privredna oblast Republike Srbije, koja u stvaranju bruto-domaćeg proizvoda (BDP) učestvuje sa oko 20%. Ali i pored toga, proizvodnja i prerada, posmatrano u celini, još uvek su na izrazito niskom nivou profitabilnosti i potrebnih standarda u oblasti bezbenosti hrane, da bi njeni proizvodi bili dovoljno konkurentni i traženi na zahtevnim tržištima, pre svega na tržištu Evropske unije. Od polovine 90 tih godina prošlog veka preovlađujući izvori investicija u poljoprivredu je agrarni budžet, koji je u periodu od do godine beležio znatne oscilacije, uz tendenciju smanjenja, poslednjih godina. Potrebne su kratkoročne i dugoročne mere i akcije kako bi se zaustavili negativni trendovi i aktivirali potencijali ove strateške privredne grane Republike Srbije. 29

2 Kriza u poljoprivredi Srbije traje veoma dugo 1. Razvoj poljoprivrede prate hronični problemi, zbog odsustva sistemskih i kontinuiranih mera ekonomske politike. Uzroci krize su mnogobrojni, a rezultat je permanentno nepovoljan ekonomski položaj poljoprivrede. Poseban problem aktuelne krize poljoprivrede je globalna finansijska i privredna kriza, koja je ozbiljno zahvatila i našu zemlju. Umesto da se problem krize poljoprivrede rešava ekspanzivnom verzijom agrarne politike, nameće se kao nužnost znatno smanjenje budžetskih sredstava za razvoj poljoprivrede Makroekonomska kretanja privrede Republike Srbije Zbog ekonomsko-finansijske krize kao i zbog neefikasne, zakasnele i nedovršene tranzicije makroekonomski pokazatelji privrede Republike Srbije su negativni, što ilustruju naredne tabele i grafikoni. Tabela br Makroekonomski pokazatelji privrede Republike Srbije Privredna aktivnost BDP, u milijardama RSD BDP, u milijardama EUR 29,0 27,8 31,1 29,4 Realni rast BDP, međugodišnje stope -3,5% 1% 1,6%, -1,7% BDP po glavi stanovnika, u EUR ,9 Obim industrijske proizvodnje, međugod. -12,6% 2,5% 2,1% -2,9% stope rasta Cene i kurs Inflacija (CPI), međugodišnje stope (kraj 6,6% 10,3% 7,0% 12,2% perioda) Kurs EUR/RSD (kraj perioda) 95,89 105,49 104,64 113,72 Tržište rada Stopa nezaposlenosti, ILO definicija 16,6% 19,2% 23,7% 22,4% Prosečna neto zarada, u EUR Spoljna trgovina i platni bilans Izvoz, u milijardama EUR 6,0 7,4 8,4 8,8 Uvoz, u milijardama EUR 11,5 12,6 14,3 14,8 Trgovinski deficit, u milijardama EUR -5,5-5,2-5,8-5,9 Trgovinski deficit, % BDP -19,1% -18,8% -18,7% -20,2% Deficit tekućeg računa, u milijardama EUR -2,1-2,1-2,8-3,0 Deficit tekućeg računa, % BDP -7,2% -7,5% -9,1% -10,2% Fiskalni pokazatelji Budžetski prihod centralne države, u 651,2 712,2 744,8 788,5 milijardama RSD Budžetski rashodi centralne države, u 746,5 820,1 877,3 980,4 milijardama RSD Budžetski deficit centralne države, u -95,3-107,9-132,5-191,9 milijardama RSD Budžetski deficit centralne države, u % BDP -3,5% -3,7% -4,2% -5,7% Javni dug, u % BDP 37,4% 44,7% 47,6% 61,0% 1 Upravo se zbog toga, može govoriti o novijoj i starijoj agrarnoj krizi, sadašnjoj i prošloj krizi, zatim o krizi stočarstva, agro-finansijskoj krizi i slično. 30

3 Monetarni pokazatelji Ukupna novčana masa M3, međugod. stope 21,5% 12,9% 10,3% 9,4% rasta Domaći krediti (korigovani za efekat 10,2% 19,6% 8,3% 0,4% promene kursa), međugod. stope rasta Domaći i strani krediti (korigovani za efekta 7,7% 7,1% 3,0% 2,3% promene kursa), međugod. stopa rasta Devizna štednja, u milijardama EUR 5,9 6,9 7,4 8,0 Međunarodni pokazatelji Realni rast BDP u Evrozoni, međugodišnje -4,4% 2,0% 1,4% -0,5% stope Stopa nezaposlenosti u Evrozoni, ILO 9,6% 10,1% 10,2% 11,3% definicija procene Izvor: NBS, RZS, Ministarstvo finansija, Bloomberg, Ekonomska istraživanja Hypo Alpe-Adria- Bank a.d. Beograd, Tabela br Realni rast BDP-a po delatnostima Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo Prerađivačka industrija Međugod. rast BDP-a po godinama, u % Q Q Q Q Q Međugodišnji rast BDP-a po kvartalima, u % Q Q Učešće u BDP-u, u % -0,4 0,9-1,6 0,9 2,2 1,3-18,2-16,4-17,1 9,5 9,1 8,2 0,9 0,6 6,2 1,8-1,9-2,3-3,1 3,2-0,4 13,9 13,7 13,6 Izvor: RZS, Hypo Research, Beograd, Q1- Q Tabela br Stope rasta industrije i prerađivačke industrij (učešća i doprinosa) Stopa rasta obima industrijske proizvodnje, u % međugodišnje Učešće u industrijskoj proizvodnji, u % Doprinos rastu industrijske proizvodnje, u pp Ukupna industrijska proizvodnja 2,5 2,1-2,9 100,0 100,0 100,0 2,5 2,1-2,9 Prerađivačka industrija 3,9-0,4-1,8 70,3 68,6 72,1 2,7-0,3-1,3 Proizvodnja prehrambenih 1,4-2,8 0,7 19,3 18,4 18,9 0,3-0,5 0,1 proizvoda Proizvodnja pića -2,0 2,6 3,4 3,8 3,8 4,1-0,1 0,1 0,1 Proizvodnja duvanskih proizvoda 7,6-8,1-6,7 2,3 2,1 2,0 0,2-0,2-0,1 Izvor: RZS, Hypo Research, Beograd,

4 U ha po Prosečna površina gazdinstava u EU-27 Podaci za Republiku Srbiju su preuzeti iz publikacije "Popis poljoprivrede u Republici Srbiji prvi rezultati", a za ostale zemlje su preuzeti sa sajta Eurostat-a. Grafikon br Prosečna površina poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji i Evropskoj uniji Tabela br Stope rasta izvoza pojedinih kategorija po delatnostima Po delatnostima Međugodišnja stopa rasta, u % Poljoprivreda 40,5 23,6 11,9 Prehrambeni proizvodi 16,9 10,6 6,7 Hemikalije i hemijski proizvodi 48,9 11,9-21,8 Proizvodi od gume i plastike 21,0 22,2 13,6 Osnovni metali 53,2 7,4-38,8 Električna oprema 49,4 13,1 14,7 Motorna vozila i prikolice 50,7 43,0 109,5 Ostale delatnosti 8,1 13,6 11,1 Ukupan izvoz 24,0 14,2 4,7 Izvor: RZS, Hypo Research, Beograd, Potencijali za razvoj poljoprivrede Prirodni uslovi: Republika Srbija ima pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Nalazi se na povoljnom području severne geografske širine, sa četiri godišnja doba i četiri klimatska područja, veoma pogodna za poljoprivredu. Republika Srbija raspolaže sa oko hektara poljoprivredne površine (0,59 ha po stanovniku) 2, ha obradive površine (0,47 ha po stanovniku) što je iznad 2 Bez podataka za AP Kosovo i Metohiju. 32

5 standarda zemalja Evropske unije 3. Odnos šumske i poljoprivredne površine (39 : 61) je takođe povoljan i iznad je odnosa u Evropi, što je velika prednost za uspešan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, dobar deo obradivog zemljišta je zakišeljen, kao rezultat nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, a u AP Vojvodini je zaslanjen, što umanjuje proizvodne mogućnosti, a povećava troškove proizvodnje. Potrebne su određene agro-tehničke mere za popravljanje zemljišne strukture: kalcifikacija, veća upotreba organskog đubriva i slično. Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa- Dunav, najveći i jedinstven hidro-sistem u svetu, ne iskorišćava se za poljoprivrednu proizvodnju, ili veoma malo. Rečni tokovi se takođe veoma malo koriste za navodnjavanje. Od ukupnih obradivih površina, navodnjava se svega oko 1,0% površina ( ha). U Republici Srbiji je, zbog velike geografske heterogenosti, teško obeležiti globalne poljoprivredne mikrorejone, ali se lako mogu obeležiti rejoni pojedinih proizvodnji (žita, industrijskih kultura, voća, grožđa, stoke i dr.), a to je najznačajnije za ekonomsku politiku u poljoprivredi. Posedovna struktura: Od ukupnog obradivog zemljišta 95% ( ha) je u vlasništvu privatnih posednika, a 5% ( ha) u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća i zemljoradničkih zadruga. Poslednjih godina je, uz izvesna kolebanja, prisutan trend smanjivanja površina u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća i zemljoradničkih zadruga. Veličina poseda je veoma heterogena. Najveći broj preduzeća posednika je u kategoriji do 50 ha (55,3%), a najmanji u kategoriji preko ha (2,95). U privatnom sektoru je znatno izraženija usitnjenost poseda. Dominiraju gazdinstva farme čiji je posed do 3 ha (58,1%) 4, samo 0,8% gazdinstva imaju posed ha, a 0,5% posed veći od 20 ha (u Velikoj Britaniji prosečna veličina farme iznosi 69,3 ha, Francuskoj 41,7 ha; Danskoj 42,6 ha; Holandiji 18,6 ha; Nemačkoj 31,0 ha; Belgiji 20,6 ha) U EU-15 je prosečna veličina farme 20,7 ha, što je pet puta više od prosečne veličine poseda porodičnog gazdinstva u Republici Srbiji. Agrotehnička opremljenost: Poljoprivreda Republike Srbije raspolaže sa traktora svih vrsta. Od toga je na privatnom sektoru više od traktora, odnosno više od 97% od ukupnog broja. Jedan traktor dolazi na prosečno 10,4 ha na privatnom, a 57,2 ha na državno-društvenom sektoru. Starosna struktura je veoma nepovoljna i prelazi 10 godina na državno-društvenom i 15 godina na privatnom sektoru, odnosno preko 35% traktora je starije od 15 godina. Broj kombajna se u poslednjih pet godina permanentno smanjuje. Sa komada (u godini) broj kombajna je smanjen na oko komada. Potrošnja mineralnih đubriva je u poslednjih 25. godina znatno smanjena. Sa t (u godini) na oko t (u godini) i tendencijom postepenog povećanja (na t u godin). Manja upotreba mineralnih đubriva potvrđuje tezu o prirodnim komparativnim prednostima našeg poljoprivrednog podneblja. Međutim, smanjeni unos hranljivih materija 6 će usloviti (ukoliko se u narednom periodu ne poveća potrošnja) da dođe do značajnijeg pada prinosa. Prinos je u poslednjih 3 U nekim zemljama Evrope obradive površine po stanovniku iznose u: Holandiji 0,06 ha; SR Nemačkoj 0,19 ha; Mađarskoj 0,51 ha; Francuskoj 0,33 ha; Danskoj 0,50 ha. 4 Prosečno porodično gazdinstvo u Republici Srbiji (prema popisu poljoprivrede preliminarni podaci) koristi 4,5 ha poljoprivrednog zemljišta. 5 Popis poljoprivrede 2012 (RZS) preliminarni podaci 6 Potrošnja aktivne materije je opala sa t (u godini) na svega t (u godini). 33

6 deset godina opao za oko 20% kod pšenice (sa 4,5 t/ha na 3,7 t/ha), a kod šećerne repe za preko 27% (sa 49,0 t/ha na 45,0 t/ha). Potrošnja sredstava za zaštitu bilja permanentno se smanjuje od godine. Naime, u godini ona je bila za više od pet puta manja od potrošnje u godini (sa t smanjena je na svega oko t). I apsolutno i relativno niska potrošnja sredstava za zaštitu bilja, posebno na privatnom posedu, svakako je jedan od osnovnih agro-tehničkih razloga smanjenih prinosa pojedinih godina, posebno ako se ima u vidu da biljne bolesti i zakorovljenost zemljišta smanjuju prinos za preko 40%. Agroindustrijski kapaciteti: Izgrađenost i stepen tehničko-tehnološke opremljenosti prehrambene industrije Republike Srbije je na prvi pogled na nivou koji ne predstavlja limitirajući faktor rasta primarne poljorivredne proizvodnje i njenog prestruktuiranja u pravcu povećanja proizvodnje industrijskog bilja, povrća, voća i drugo. Međutim, raspoloživi podaci ukazuje se da je permanentno prisutan nizak stepen korišćenja kapaciteta, kako u ukupnoj industriji prerade poljoprivrednih proizvoda,posebno u nekim njenim vidovima posebno. Tako uljare koriste kapacitete sa oko 50%, šećerane 25%, konditorska industrija 40%, klanice 30%, industrija stoče hrane 34%, itd. Nedovoljno korišćenje kapaciteta je dobrim delom indikovano nedostatkom odgovarajućih sirovina i kvalitetnog menadžmenta. To ima za posledicu neefikasnost u poslovanju i slabu konkurentnost u izvozu. Karakteristična je neujednačena opremljenost kapaciteta u okviru pojedinih grupacija. Neka preduzeća se nalaze na samom vrhu tehničko-tehnološke opremljenosti i raspolažu visokobrazovnim kadrovima, dok druga sve više zaostaju za savremenim tehnološkim i marketinškim zahtevima. Mnogobrojni su ograničavajući faktori za efikasno uključivanje u međunarodno tržište: Prvo: Siromašan asortiman prehrambenih proizvoda, naročito u odnosu na savremenu ponudu u razvijenom svetu; Drugo: Zapostavljeno istraživanje za potpunije korišćenje postojećih kapaciteta putem uvođenja linija i proizvoda, tj. Širenje asortimana prehrambenih proizvoda na bazi postojećih osnovnih, uzgrednih i sekundarnih poljorivrednih sirovina; Treće: Veliko kolebanje kvaliteta tržišnih proizvoda, bilo zbog nedostatka standarda, bilo zbog nepoštovanja i odsustva kontrole važećih standarda; Četvrto: Sporo prilagođavanje tržišnim kriterijumima poslovanja, odnosno uvođenje savremenog menadžmenta i marketinga; Peto: Ambalaža i pakovanje postaju veoma značajni, a možda i presudni za promet, naročito na svetskom tržištu; Šesto: Nepostojanje dugoročnih čvrstih ugovornih odnosa između prehrambene industrije i proizvođača sirovina (gazdinstva, zadruge, poljorivredna preduzeća), kao i neizgrađenost odgovarajućih organizacionih i ekonomskih odnosa na zadružnim principima između proizvođača i poljoprivrede i prerađivačke industrije: Dedmo: Odsustvo ekonomsko-tržišne povezanosti poljorivrede i drugih industrija koje koriste poljoprivredne proizvode i onih koji proizvode za poljoprivredu. Demografska kretanja i raspoloživi radni potencijali. Iako je proces smanjivanja ruralne populacije i poljoprivrednog stanovništva u osnovi civilizacijsko kretanje, na našim prostorima on je imao karakteristike egzodusa, budući da je bio dva do tri puta intenzivniji nego u danas razvijenim zemljama. Dok je krajem četrdesetih godina prošlog stoleća na selu živelo oko 80% stanovništva, danas gradska populacija čini 51% stanovništva. Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnom, prema podacima FAO, u nekim zemljama Zapada i dalekog 34

7 Istoka iznosi u: SAD 2,3%; Velikoj Britaniji 1,8%, Francuskoj 4,2%, SR Nemačkoj 3,6%, Grčkoj 19,8%, Mađarskoj 10,3%, Kini 65,02%, a u Srbiji 17,3% (prema poslednjem popisu oko 11%). Uporedo sa procesom smanjivanja poljorivrednog stanovništva odvijaju se i promene u okviru samih poljoprivrednih domaćinstava: permanentno raste broj i udeo i nepoljoprivrednih i mešovitog poljoprivrednih domaćinstva, a raste broj domaćinstava bez aktivnog poljoprivrednika. U Republici Srbiji ima preko seoskih naselja, a u oko 72% vrši se brzo demografsko gašenje. Mnoga sela brdsko-planinskog područja su se demografski ispraznili i seoski domovi su zatvoreni. Jedan od osnovnih bitnih pravaca je oživljavanje agrarne proizvodnje i sela. Pri tome treba polaziti od činjenice da ne mogu ostati sva sela u broju domaćinstava kakav je bio ranije. Međutim, ona domaćinstva koja ostaju ili koja se formiraju u selu moraju imati dohodak kao i u nepoljoprvrednim delatnostima i uslove života kao što su u gradu. Država mora merama agrarne politike, posebno povoljnim kreditima pomagati ukrupnjavanje farmi i stvaranje osnove za veći dohodak. Zbog toga je neophodno projektovati i operacionalizovati modele farmerizacije. Potreba afirmacije zadrugarstva nije sporna, ali je sasvim jasno da se tim putem ne otklanja primarni problem usitnjenost poljoprivrednih poseda i još sitnijih zemljišnih parcela. Bez farmerizacije stvaranja krupnih privatnih komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, ne mogu se ostvariti zadovoljavajući dometi u agrarnoj industriji, ni uz optimizaciju u svim drugim oblastima. To treba da bude osnova celokupne javne politike. Dakle, treba zaustaviti stihiju kojom se praznilo selo i napuštalo i zapuštala poljorivredna proizvodnja Indikatori stanja i razvoja poljoprivrede Republike Srbije Obim proizvodnje: Problemi nasleđeni iz prethodnog perioda, kao i novi izazovi, problemi i propusti u procesu tranzicije, učinili su da poljoprivreda već duži niz godina ostvaruje znatno sporiji rast proizvodnje u odnosu na mogućnosti. Na primer, u periodu od do godine fizički obim poljoprivredne proizvodnje je porastao samo u tri (2001, i godini), od ukupno devet godina. Razlozi su mnogobrojni, a na ovom mestu osvrnućemo se na neke od važnijih. Najveći rast fizičkog obima proizvodnje beleže voćarstvo i industrijsko bilje, a najveći pad stočarstavo, posebno uzgoj svinja. Među mnogobrojnim uzrocima koji su uticali na ovakvo kretanje obima poljoprivredne proizvodnje možemo izdvojiti nepovoljne klimatske prilike (suše i poplave) 7, a pre svega nedovoljno ulaganje, odnosno nedovoljan obim investicija koji bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje i smanjenje uticaja navedenih klimatskih faktora. Tako na primer, Evropska unija po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 USD godišnje, a Srbija svega 29 USD (Pejanović & Tica, 2005). 7 Tako se u godini dogodilo da Republiku Srbiju posle katastrofalne suše i štete od 60 milijardi dinara FAO (Organizacija za hranu) svrsta među zemlje kojima preti glad. 35

8 Tabela br Indeksi poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije, prema prerthodnoj godini Lančani indeks prethodna godina=100% Bazni indeks 2005=100% Poljoprivreda, ukupno Biljna proizvodnja Ratarstvo Žita Industrijsko bilje Povrtno bilje Stočno bilje Voćarstvo Vinogradarstvo Stočarstvo Govedarstvo Svinjarstvo Ovčarstvo Živinarstvo Pčelarstvo Izvor: Republički zavod za statistiku, Stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u 2000-tim godinama je nestabilna i, uglavnom, negativna (2000, 2003, 2005, 2006, 2007, 2010). Izvor: Rađeno na bazi podataka Republičkog Zavoda za Statistiku, Grafikon br Stope rasta poljoprivredne proizvodnje

9 Pad poljoprivredne proizvodnje praćen je padom potrošnje agrarnih proizvoda 8. Biljna proizvodnja. Najveće površine zasejane su žitima, od čega najviše zauzima kukuruz, a zatim pšenica. Ratari koji su imali niske prinose hlebnog žita u godini (3,2 3,5 t/ha), sa otkupnom cenom od 10 RSD imali su gubitke. Povrće se uzgaja na oko ha (u 2006.godini). U proizvodnji povrća najzastupljeniji su: krompir (43%), kupus i kelj (15%), dinje i lubenice (11%), paradajz (8%), paprika (6%) i luk (6%). Evropska unija je najveći kupac svežeg, zamrznutog, prerađenog i neprerađenog povrća (42%). Republika Srbija je neto izvoznik povrća. Voće. Republika Srbija ima izuzetno povoljne uslove za uzgoj voća. Najveća površina pod kojom se nalaze voćni zasadi, tradicionalno otpada na šljivu 50%, zatim jabuku 18% i višnju 7% od ukupnog broja stabala. Jagodičarsko voće (malina i jagoda) uzgaja se na oko hektara i veoma je dobrog kvaliteta. U izvozu voća najveći udeo zauzima zamrznuto voće sa 80%, dok izvoz svežeg voća iznosi 16,6% od ukupne vrednosti izvoza voća. Najveći udeo u izvozu ima malina (16%). Pšenica i kukuruz. Najveća površina poljoprivrednog zemljišta je zasejana žitima, od čega najveće površine zauzima kukuruz, a zatim pšenica. Klimatski uslovi za proizvodnju pšenice i kukuruza spadaju u povoljnije u Evropi. Postoji veliki broj novostvorenih kvalitetnih sorti i hibrida koji su priznati u svetu, tako da je Republika Srbija značajan izvoznik semena. Godišnja proizvodnja semena pšenice iznosi tona, kukuruza tona, ječma oko tona. Uljarice. Srbija je među najvećim proizvođačima uljarica u Evropi soje među prvih pet, a suncokreta među sedam najvećih proizvođača. Prosečni prinosi uljarica, kao i većine ratarskih kultura variraju u zavisnosti od klimatskih uslova i ulaganja u agrotehniku. Kapaciteti za preradu premašuju potrebe domaćeg tržišta, a javili su se i novi, ka izvozu usmereni proizvodi. Vinogradarstvo i vinarstvo. U Srbiji je ovaj sektor s dugom tradicijom i nedovoljno iskorišćenim potencijalom. Poslednjih godina pojavio se veći broj novih manjih vinarija sa kvalitetnijom proizvodnjom vina. Organska proizvodnja bilja, iako potencijalno veoma značajna, još ni izdaleka nije iskorišćena. Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu poslednjih godina površina prirodnih staništa sa kojih se sakuplja bilje uvećana je za više od šest puta, a površine za proizvodnju ove vrste bilja uvećane su za oko 50%, tako da iznose nešto više od hektara. Stočarstvo karakteriše drastičan pad proizvodnje i izvoza. Sadašnji stočni fond je manji čak za 50% u odnosu na 80-te godine prošlog stoleća. Učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivredi svedeno je na oko 40%, što ukazuje na opadanje intenziteta proizvodnje u ovoj grani privrede. Posebno se to odnosi na govedarstvo, koje u našoj stočarskoj proizvodnji učestvuje sa 42,6%, a u proizvodnji mesa sa 22-33%. 8 U Republici Srbiji prosečna godišnja potrošnja mesa i prerađevina je 65,1 kg (od toga svežeg mesa 43 kg) p/c. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU iznosi 87 kg (Mađarskoj 92 kg, Slovačkoj 65,7 kg, Češkoj Republici 73,5 kg, Bugarskoj 62,3 kg, Sloveniji 90 kg). U nacionalnoj potrošnji mesa dominira, svinjetina, na koju otpada 20,3 kg. I, u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda sa prosečnih 87,1 litara p/c, Republika Srbija zaostaje. U SR Nemačkoj potrošnja je 308 litara p/c, dok je evropski prosek 245,1 litar p/c. U Sloveniji je prosek 228, Hrvatskoj 162, Bugarskoj 145 litara p/c. Potrošnja svežeg i prerađenog voća sa prosečnih 59,3 kg p/c je tri puta manja od stanovnika razvijenih zemalja. Od povrća, najveća je potrošnja krompira (38,5 kg p/c), dok je prosek u EU 79 kg p/c za (Izvor podataka: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, godine). 37

10 Svinjarstvo u ukupnoj stočarskoj proizvodnji učestvuje sa oko 38%, a u ukupnoj proizvodnji mesa sa oko 60%. Proizvodnja u svinjarstvu bazira se na proizvodnji kod individualnih gazdinstava sa više od 80%. Osnovna odlika su stalne varijacije i opadanje obima proizvodnje uz istovremeno ozbiljno pogoršanje rentabilnosti. Tabela br Kretanje broja goveda i svinja u Srbiji od do godine Broj goveda (hiljada grla) Broj svinja (hiljada grla) Izvor podataka: Republički zavod za statistiku, Statistika poljoprivrede Živinarstvo beleži veliki pad proizvodnje, pre svega, zbog teškoća oko izvoza. Mleko. U proizvodnja mleka u Republici Srbiji poslednjih godina došlo je do blagog povećanja proizvodnje. Pored izvesnog tehnološkog napretka ovu proizvodnju, posle privatizacije prati i odlikuje ukrupnjavanje vlasništva, a prema stanovištu Komisije za zaštitu konkurencije (sudski epilog) i monopol najvećeg proizvodjača (Salford fond), koji poseduje dve najveće mlekare, u kojima se prerađuje 45-50% mleka u Republici Srbiji Značaj poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji i mere državne podrške Poljoprivreda i selo danas, posebno u uslovima ekonomske krize, imaju značajnu ulogu u ukupnom privređivanju Republike Srbije. Agrarna industrija je najznačajnija privredna oblast, a njen udeo u stvaranju bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u periodu od do godine iznosio je u proseku oko 18,5% (Tabela br. 2.7.). Iz tabele se vidi da se udeo poljoprivredne proizvodnje u stvaranju BDP a smanjuje, dok je udeo prehrambene industrije ostao približno isto. Ovo je posledica strukturnih promena u privredi za koje se zalaže Vlada Republike Srbije. Tabela br Učešće agrarne industrije u stvaranju bruto-domaćeg proizvoda Republike Srbije Godina Poljoprivredna proizvodnja Prehrambena industrija Ostalo

11 Izvor podataka : Rađeno na bazi podataka Republičkog Zavoda za Statistiku, Tabela br Kretanje Bruto dodate vrednosti i doprinos rastu u periodu , u% Rast bruto dodate vrednosti Poljoprivreda 9,1 3,0 3,1 3,0 3,2 Industrija 1,5-7,4 0,0 3,5 6,0 Građevinarstvo 1,7-6,4 0,0 3,0 5,5 Usluge 6,9-1,2-0,6 3,2 5,4 Doprinos rastu bruto dodate vrednosti - Rast bruto dodate vrednosti 5,8-2,1 0,0 3,1 5,1 Poljoprivreda 1,0 0,3 0,4 0,4 0,4 Industrija 0,3-1,4 0,0 0,6 1,1 Građevinarstvo 0,1-0,2 0,0 0,1 0,2 Usluge 4,5-0,8-0,4 2,1 3,5 Izvor: Memorandum o ekonomskoj politici za godinu i dve naredne godine, Ministarstvo finansija, jun ( Prethodni podaci pokazuju u kojoj meri Vlada računa na rast poljoprivrede u narednom periodu i na njen doprinos rastu BDP-a. Međutim, poljoprivreda u Republici Srbiji ima izuzetno nisku pofitabilnost. Preovlađujući izvor ulaganja u poljoprivredu od polovine poslednje decenije prošlog stoleća potiče od agrarnog budžeta, koji je ljudima na selu, proizvođačima koji žive od ove proizvodnje, od izuzetne važnosti. U današnjim uslovima nijedan poljoprivredni proizvođač ne može da opstane bez zaštite i subvencija države. S druge strane, agrarni budžet je znatno oscilirao, a poslednjih godina je beležio tendenciju relativnog pada, a rebalansom iz aprila opao je i apsolutno. Smanjenje učešća poljoprivrede u BDP-u je posledica razvoja ostalih sektora. Tako je godine ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje iznosila 135,08 milijardi dinara (u stalnim cenama), što je činilo 15,46% učešća u BDP, a godine ostvarena je vrednost poljoprivredne proizvodnje od milijardi dinara, što čini 10,8% učešća u BDP-u. Tabela 2.9. Agrarni budžet i BDP Republike od do godine Udeo, u % God. agrarnog budžeta u ukupnom budžetu poljoprivrede u BDP

12 Izvor: Privredna komora Srbije Izvor: Rađeno na bazi podataka RZS Grafikon br Učešće agrarnog (u %) u nacionalnom budžetu Republike Srbije u periodu od do godine Grafikon br Učešće agrarnog u nacionalnom budžetu (%) i učešće poljoprivrede u BDP Republike Srbije u periodu od do godine U uslovima ekonomske krize i velikog pada privredne aktivnosti, planom za godinu agrarni bužet je sveden na 2,9% ukupnog budžeta, a rebalansom na ispod dva odsto. U 2010, 2011 i godini budžet je iznosio oko 2,7% dok je za godinu predviđeno 4,9%. 40

13 Izvor: Rađeno na bazi podataka RZS Grafikon br Učešće poljoprivrede u BDP (%) Republike Srbije u periodu od do godine Nestabilnost agrarne politike je karakteristična za posmatrani period. Karakteristične su tri faze. Prva faza (od do godine) je orijentisana ka cenovnoj podršci. Drugu fazu (od do godine) karakteriše ukidanje cenovne podrške i prelaz na podršku investicijama i ruralnom razvoju. Treća faza (od do godine) karakteristična je po uspostavljanju plaćanja po površini i po grlu stoke. Cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda su već osam godina u potpunosti liberalizovane, a zaštitne cene ne postoje ni za osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode. Premije i ostale stimulacije dobijala su samo registrovana poljoprivredna gazdinstva, kojih je svega oko 10% od ukupnog broja poljoprivrednih proizvođača. Bila je uvedena i mera subvencija od po 100 evra po hektaru za gazdinstva do 10 ha, a gazdinstva koja obrađuju od 11 do 100 ha regresirana su novčano i to za: dizel gorivo, mineralno đubrivo i deklarisano seme, ukupno sa oko RSD po hektaru zasejane površine. Podsticaji su usmereni u povećanje i poboljšanje rasnog sastava stočarske proizvodnje, zasnivanje i obnavljanje višegodišnjih zasada vinograda i voćnjaka. Prelevmani i carine za neke proizvode su imali sezonsko dejstvo, s tim da je zaštita od uvoza po dampinškim cenama sve slabija. Privremeni trgovinski sporazum Srbije i EU, koji se primenjuje (od godine) sveo je zaštitu unutrašnjeg tržišta za agrarne proizvode na minimum. Inače, od 2000-te godine dodeljuje se regres za priplodnu stoku i premija za mleko. Od godine doneta je uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za tov junadi, nabavku osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu. U godini to je prošireno i na podsticajna sredstva za genetsko unapređenje mlečnog govedarstva, a u godini donete su, takođe, uredbe o premiji za mleko. To govori o izvesnom, ali nedovoljnom opredelenju države da podrži razvoj stočarstva Spoljno trgovinska razmena agrarnih proizvoda U 90-im godinama prošlog stoleća u spoljno-trgovinskoj razmeni poljoprivrednoprehrambenih proizvoda Republika Srbija je beležila stalni deficit, koji je godine iznosio oko 310 miliona USD. U proces tranzicije poljoprivreda je ušla nepripremljena, s smanjenim obimom prozvodnje, niskom konkurentnošću i znatnim gubicima. 41

14 Izvor: Republički zavod za statistiku, statistika spoljne trgovine Grafikon br Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Republike Srbije u periodu od do godine Zahvaljujući, pre svega, otvaranju tržišta EU za agrarne proizvode iz Republike Srbije, a potom i nekim uspešnim privatizacijama izvoz je stalno rastao i godine dostigao gotovo dve i po milijarde USD, dok je uvoz rastao sporije, pa se poslednjih godina beleži suficit u razmeni (Grafikon br. 2.6.). Republika Srbija je godine, kada je registrovan s suficit od oko 153 miliona USD postala prvi put neto-izvoznik hrane. Visoka domaća zaštita, ponovno uspostavljanje pokidanih trgovinskih veza, izvozne subvencije i brojne komparativne prednosti, indukuju dalji rast spoljno-trgovinskog suficita u ovoj oblasti, koji je godine iznosio preko 400 miliona USD. Izvor: Republički zavod za statistiku, statistika spoljne trgovine Grafikon br Struktura i vrednost izvoza agrarne industrije u godini 42

15 Izvor: Republički zavod za statistiku, Statistika spoljne trgovine Grafikon br Struktura i vrednost uvoza agrara u godini Najveći udeo u izvozu imaju žitarice i proizvodi od žitarica (35%), voće i povrće (23%), pića (9%) i šećer i med (8%). Zanimljivo je da je zbog liberalizacije i odsustva odgovarajućih mera zaštite i uvoz voća i povrća takođe bio na prvom mestu sa udelom od 23% u ukupnom uvozu. Jedan od problema je i kašnjenje u donošenju zakona iz ove oblasti, naročito Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o bezbednosti hrane, koji je nedavno usvojen u Skupštini Republike Srbije 9. Između ostalog i zbog toga, još nema izvoza svinjskog i živinskog mesa, mleka i prerađevina od mleka, jer ovi proizvodi ne zadovoljavaju standarde Evropske unije Regionalna spoljno trgovinska razmena agrarnih proizvoda Republike Srbije Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja spoljno-trgovinska saradnja Srbije intenzivno se razvija i širi Pregovori Republike Srbije o članstvu u STO Republika Srbija je otvorila pregovore za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) godine. Održano je sedam sastanaka radne grupe za pristupanje STO, 9 Krajem maja godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je set od 15 zakona o poljoprivredi: (1) Zakon o dobrobiti životinja, (2) Zakon o vinu, (3) Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, (4) Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, (5) Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, (6) Zakon o zdravlju bilja, (7) Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, (8) Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, (9) Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima, (10) Zakon o etanolu, (11) Zakon o bezbednosti hrane, (12) Zakon o stočarstvu, (13) Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, (14) Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, (15) Zakon o izmenama i dopunama zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. 43

16 nekoliko rundi bilateralnih i multilateralnih pregovora o otvaranju tržišta roba i usluga. Jedno od otvorenih pitanja je i usklađivanje propisa o trgovini genetski modifikovanih proizvoda (GMO) s pravilima STO. Koristi od članstva u STO su: povoljniji uslovi za plasman naših proizvoda na tržišta 153 države-članice STO - dobijanjem posebnog statusa i nacionalnog tretmana; predvidljivost i sigurnost visine carinskih stopa članica; uključenje u proces postepenog snižavanja carinskih i necarinskih barijera. Značajno je i usaglašavanje nacionalne regulative s pravilima STO. Posebno su značajni pregovori o carinama u poljoprivredi. Pri tom se obavlja i sistemsko ugrađivanje pravila STO u domaće propise. Bilateralni pregovori se vode sa nizom zemalja o pojedinim proizvodima, kao na primer: sa Švajcarskom sirevi, čokolada, biskviti; Norveškom riba; Ekvadorom i Salvadorom južno voće, posebno banane; Kanadom uljana repica; SAD-om pileće meso, jezgrasto voće, viski, smrznuti sokovi agrumi; Brazilom svinjsko, pileće i juneće meso; Ugrađivanje pravila STO u domaće propise je značajno dostignuće. S tim u vezi značajni su: usklađivanje naše regulative sa Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera, Sporazumom o poljoprivredi i Sporazumom o tehničkim preprekama u trgovini. Najveći pomak je učinjen usvajanjem Zakona o bezbednosti hrane u maju godine. Usvojeni su i Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, Zakon o zdravlju bilja, Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta i Zakon o genetski modifikovanim organizmima Trgovinski odnosi Republike Srbije sa EU EU je godine odobrila izvoz hrane iz Republike Srbije bez carina i kvantitativnih ograničenja, izuzev za vina, ribe i biftek, za koje postoje količinske kvote i šećer koji ima posebnu kvotu. Ukidanje carina i ostalih ograničenja od strane EU posebno je pozitivno uticalo na oblast poljoprivrede i prehrambene industrije. Od godine Republika Srbija izvozi više poljoprivrednih proizvoda u EU nego što uvozi. Od 30. januara godine Srbija jednostrano primenjuje Privremeni trgovinski sporazum sa EU. U njegovom okviru, Republika Srbija je postepeno, sa rokom od šest godina, snižavala carine za proizvode koji se uvoze iz EU uvoze. Na početku godine u potpunosti je liberalizovan uvoz iz EU. Izuzetak su pojedini poljoprivredni proizvodi, koji će zadržati određeni nivo carinske zaštite do punopravnog članstva Republike Srbije u EU duvan, cigarete, kiselo mleko, mlečni namazi, margarin, vafli, pojedina alkoholna pića i drugo Trgovinska razmena Srbije sa CEFTA-om Republika Srbija plasira polovinu ukupnog izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda na tržište CEFTA. Republika Srbija je najveći izvoznik agrarnih proizvoda u CEFTA. Četvrtina ukupnog izvoza u CEFTA odnosi se na poljoprivredne i prehrambene proizvode. Najviše se izvoze: meso i mesne prerađevine, alkoholna i bezalkoholna pića, žitarice i proizvodi od žitarica, mleko i jaja. Najviše se uvoze: voće i povrće, alkoholna i bezalkoholna pića, žitarice i proizvodi od žitarica, meso i mesne prerađevine, duvan i šećer. Povrće, voće i alkoholna i bezalkoholna pića su među prvih deset proizvoda u okviru međusobne trgovine CEFTA članica. 44

17 Struktura razmene poljoprivrednih proizvoda Republike Srbije sa regionom CEFTA u periodu od do godine je: Izvoz (na Albaniju otpada 2%, BiH 35%, Makedoniju 14%, Moldaviju 0%, UMNIK Kosovo 14%, Hrvatsku 5% i Crnu Goru 30% od ukupnog izvoza u ovaj region); Uvoz (na Albanija otpada 0%, BiH 19%, Makedoniju 36%, Moldaviju 2%, UMNIK Kosovo 1%, Hrvatsku 30% i Crnu Goru 12% od ukupnog uvoza iz ovog regiona). Trgovina poljoprivrednim proizvodima je potpuno liberalizovana sa svim CEFTAdržavama - osim sa Moldavijom, Hrvatskom i Albanijom. Problemi unutar CEFTA koji utiču i na trgovinu poljoprivrednim proizvodima su: problemi saradnje sa UMNIK Kosovo; zakon BiH o zaštititi domaće proizvodnje; različita primena veterinarskih, sanitarnih i fitosantitarnih standarda, pravila o bezbednosti hrane (zbog različitog stepena usklađenosti sa STO i EU); komplikovana procedura na graničnim prelazima Sporazum o slobodnoj trgovini sa drugim državama Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) primenjuje se sa Ruskom Federacijom od godine. Od godine proširena je lista. Preko 98% proizvoda je na režimu slobodne trgovine. Izuzeci su: pileće meso, šećer, duvan i alkoholna pića. Republika Srbija je jedina zemlja izvan bivšeg SSSR koja ima potpisan SST sa Ruskom Federacijom (tržište od 145 miliona potrošača). Od godine primenjuje se SST sa Belorusijom (tržište od 11 miliona potrošača). Po tom sporazumu 99% međusobne trgovine je na režimu slobodne trgovine izuzev, belog šećera, cigareta i alkoholnih pića. U spljno-ekonomskim odnosima sa Ruskom Federaciju i Belorusijom neophodno je ispoštovati njihove propise za sertifikaciju. Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan je godine s Turskom. Po ovom sporazumu, proizvodi životinjskog porekla su izuzeti iz režima slobodne trgovine. Proizvodi biljnog porekla su u sistemu slobodne trgovine, pri čemu su dogovorene količinske kvote za 68 proizvoda (grupa proizvoda). Strane će primenjivati svoje propise u oblasti sanitarnih i fitosanitarnih mera u duhu odgovarajućih sporazuma. Pregovori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa članicama EFTA (Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn) su započeli aprila i okončani jula godine. Sporazum omogućuje bezcarinski izvoz na tržište EFTA članica većeg dela primarnih poljoprivrednih proizvoda, dok za prerađene proizvode Tepublika Srbija ima isti tretman kao članice EU. Republika Srbija je zadržala carinsku zaštitu prema EFTA na višem nivou od dogovorenog sa EU Ključni i aktuelni problemi poljoprivrede u Republici Srbiji Mnogobrojni faktori ugrožavaju razvoj poljoprivrede Republike Srbije. Oni su prisutni veoma dugo, ali posebno dolaze do izražaja danas, u uslovima silovitih udara globalne finansijske i privredne, koja ozbiljno ugrožava celokupnu privredu Republike Srbije, posebno poljoprivredu: (1) nepovoljna agrarna struktura poljoprivrede i neorganizovanost poljoprivrednih proizvođača; (2) neuređenost tržišta agrarnih proizvoda; (3) korupcija; (4) nekonkurentnost; (5) nestabilnost cena agrarnih proizvoda (6) neodgovarajuća uloga države; (7) demografski problemi poljoprivrednog stanovništva; (8) globalna finansijska kriza; (9) problem kreditiranja poljoprivrede. 45

18 Nepovoljna agrarna struktura i neorganizovanost poljoprivrednih proizvođača U ekonomskoj strukturi poljoprivrede Republike Srbije dominira sitna robna proizvodnja na sitnim gazdinstvima (prosečno površina poljoprivrednog gazdinstva je oko 4,5 hektara obradivog zemljišta u odnosu na preko 20 ha u EU) 10. Postsocijalistička ranzicija nije uspela da pokrene rešavanje ovog problema. Gazdinstva srednje veličine (od 1-5 ha) kojih je u Republici Srbiji čak 76,8% (prema rezultatima popisu iz godine) imaju karakteristike polunaturalnih gazdinstava, jer: su nespecijalizovana, "svaštarska" gazdinstva; rentiraju malo zemljišta; malo upošljavaju radnu snagu; imaju zastarelu mehanizaciju; male su ekonomske snage; nedostatak investicija; imaju malu sposobnost kreditnog zaduživanja; nizak nivo korišćenja navodnjavanja; imaju nepovoljnu starosnu strukturu; imaju nepovoljnu obrazovnu struktura; njihovi vlasnici nemaju preduzetničke ideje i inicijative; mali prinosi; mali tržišni viškovi. Što se tiče velikih gazdinstava ona su prošla i prolaze kroz proces privatizacije. U mnogim slučajevima privatizacija je bila neuspešna, s ogromnim negativnim posledicama i sa aspekta proizvodnje i sa aspekta zaposlenosti (primer "PIK Bečej"). Međutim, postoje primeri vrlo uspešnih privatizacija (primer "Delta agrar"). Ta preduzeća treba prihvatiti kao naše uzorne poljoprivredne kompanije, a ne posmatrati ih s predrasudama, stereotipima, ili čak ideološkim predznacima. Neorganizovanost u nacionalnoj poljoprivredi ogleda se kroz nedovoljnu organizovanost poljoprivrednih proizvođača (udruženja, zadruge, klasteri); nedovoljno je razvijena kooperacija i ugovorna proizvodnja; neregulisani su uslovi otkupa i otkupnih cena (uglavnom na štetu primarnih proizvođača); otkupljivači (uglavnom) ne poseduju HACCP sertifikat, njihova tražnja je nestabilna (oscilatorna) i prilagođena sopstvenim potrebama, a na štetu primarnih proizvođača; sistem plaćanja je neregularan (dug, neizvestan i na štetu primarnih proizvođača); visoko je učešće prekupaca (posebno u otkupu stoke); prepuštenost robnih proizvođača surovim "ćudima" tržišta i neizvesnoj sudbini poslovanja. Poslovno povezivanje robnih poljoprivrednih proizvođača moglo bi da ima značajne pozitivne efekte: jeftinija nabavka inputa, lakši i sigurniji plasman, razmena znanja i iskustava, pristup povoljnijim kretiditma, jeftinija i brža sertifikacija, razvoj robne marke, bolja edukacija i obuka, pravna zaštita, itd. Jednom rečju, postigla bi se veća konkurentnost robnih proizvođača Neuređenost tržišta agrarnih proizvoda Postsocijalistička tranzicija privrede Republike Srbije ostavila je pogubne posledice po poljoprivredu. Administrativni model upravljanja zamenjen je neo-liberalnim modelom tržišnog privređivanja. Pri tom tržište, kao ključna institucija savremene tržišne privrede, nije uređeno, što se negativno odražavalo i odražava na subjekte privređivanja u poljoprivredi. Tržište, nije ni razvijeno ni efikasno, ni kada je u pitanju: tržište roba, terminsko tržište, tržište novca, tržište kapitala, tržište radne snage, tržište zakupa i 10 Prema rezultatima popisa poljoprivrede koji je sproveden 2012.godine, prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Republici Srbiji koristi 4,5 ha poljoprivrednog zemljišta, poseduje jedan traktor i gaji jedno goveče, četiri svinje, tri ovce, 26 komada živine i jedno pčelinje društvo (Dnevni list: "Politika" od , s. 11). 46

19 prometa zemljišta (zastareli registar zemljišta i katastarski sistem, nerešeno pitanje društvene svojine u zadrugama, nedovršena registracija, itd.). Ključni elementi neuređenost tržišta poljoprivrednih proizvoda ogleda su: 1. Monopolizovanost tražnje: Tržištem dominira nekoliko prerađivača (oligopola) koji se kroz kartel dogovaraju, posebno po pitanju otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda; 2. Atomiziranost ponude: Veliki broj relativno slabo udruženih sitnih poljoprivrednih proizvođača na strani ponude - pogodnost za monopolizaciju; 3. Veliki procenat tržišta je u neregulisanim tokovima otkupa i plaćanja (na primer, visoko učešće "prekupaca" u otkupu stoke, isl.; 4. Nestabilnost cena poljoprivrednih proizvoda, praćena disparitetima cena, posebno u stočarstvu; 5. Neproduktivno administratiranje tržišta ("Uredba o ograničenjima marži... "); 6. Neefikasni inspekcijiski organi u regulisanju tržišta (veterinarska, sanitarna, fitosanitarna, poljoprivredna i druga inspekcija); 7. Nedostatak otkupno-distributivnih centara i zadruga u funkciji plasmana i distribucije; 8. Nedovoljno razvijeno robno-berzansko tržište. Ne postoje uslovi za robnoberzansko poslovanje i terminsko trgovanje poljoprivrednim proizvodima; 9. Neefikasan sistem robnih rezervi; 10. Domaće tržište je malog obima i niske kupovne moći; 11. Strano tržište je zahtevno, sporo i nedovoljno se osvaja; Korupcija Proces postsocijalističke tranzicije (posebno privatizacije) prati korupcija, kao društvenom pošasti koja je, kao što reče jedan naš sociolog, "poput stoglave hidre, ogromne pijavice ili biljne štetočine, izrazito adaptibilna na promene uslova i brzo mutira". Korupcija u našem slučaju je, pre svega, sistemska tvorevina iako mnogi antropolozi tvrde da su koreni korupcije u čoveku. Nacionalni (privredni, politički, pravni) sistem je osnovni izvor korupcije. Sistemski generatori nacionalne korupcije su: država, svojina i tržište. Reč je o ključnim institucijama društva koje postavljene u destruktivnom političkom sistemu, rađaju korupciju, koja podriva ekonomske, političke, pravne i moralne temelje društva (Pejanović, 2013). Korupcija je neizbežni pratilac administrativnih, birokratskih, partijskih, netržišnih društava, društava u kojima dominiraju monopoli (partijski, tajkunski, kompanijski), posebno monopol na prinudu i obaveznost (prinuda i zabrana). Neorganizovano, monopolizovano tržište i tržište asimetričnih informacija je, takođe, značajan izvor korupcije. Sve to, u uslovima kolektivne (javne, državne) svojine, koja se "koristi kao svoja, a čuva kao tuđa", po sistemu začaranog kruga, dovelo je do propasti mnogih velikih poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća. Mnogi radnici su ostali bez posla, društvo je masovno osiromašilo, a pojedinci su se enormno obogatili. Prelaz iz starog u novi društveno-ekonomski sistem prati, po pravilu, oštar konflikt sistema vrednosti, tj. stanje društvene anomije (bezakonja). Dakle, poremećaj "moralne klime" i porast društvene anomije javlja se kao zakonit pratilac društva u dugoj tranziciji, kakva je naša. Ovi procesi, koji dominiraju na društvenom nivou, reflektuju se i na nivou pojedinca. Pojedinac u tim uslovima u potpunosti gubi vrednosne i normativne orijentire. 47

20 Aktivna reakcija na društveno stanje anomije jeste usvajanje različitih oblika devijantnog ponašanja, u okviru koga je teško povući granicu između socijalno prihvatljivog "zaobilaženja" propisa, relativizacije moralnih normi i otvorene prakse nemoralnosti i kriminala. Tako se korupcija "uvlači" u sve pore društva i prihvata se kao nešto uobičajeno i "normalno". Ova pojava stvara određenu (ne)moralnu klimu, koja pogoduje daljem produbljivanju anomičnosti društva, društvenoj anarhiji i društvenom rasulu (razaranju društva). Korupcija ostavlja dalekosežne negativne posledice u svim sferama društva. U ekonomskoj sferi ogromno poskupljuje, čini ekonomiju (i agro-ekonomiju) neracionalnom, nekonkurentnom i rasipničkom. U pravnoj sferi kompromituje se i podriva pravni sistem države. U socijalnoj sferi produbljuju se siromaštvo i povećava beda. Posebno su pogubne posledice po moral uopšte, naročito po poslovni moral. Sistem vrednosti društva se na ovaj način uništava, što vodi u sunovrat celokupno društvo i sve njegove institucije Nekonkurentnost Konkurentnost je imperativ modernog tržišnog privređivanja. U savremenim tržišnim privredama sve je podređeno konkurentnosti i na mikro, mezo i makro nivou. Postsocijalistička tranzicija nije u Republici Srbiji, na žalost, napravila od poljoprivrede modernu efikasnu i profitabilnu privrednu delatnost. Ekonomski subjekti u poljoprivredi nisu transformisani u ekonomski jake i sposobne robne proizvođače, koji mogu da se ravnopravno nose na sve zahtevnijem globalnom tržištu hrane. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnim proizvodima, koji ostvaruje Republike Srbija od godine, više je indikator potencijalnih mogućnosti, nego realne konkurentnosti. Nekonkurentnost poljoprivrede, poljoprivrednih proizvođača i poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji, ogleda se u sledećem: 1. Nacionalna poljoprivredna proizvodnja je skupa i neefikasna (i troškovno i cenovno); 2. Ekstenzivnost nacionalne ukupne poljoprivredne proizvodnje (0,25 uslovnih grla stoke po hektaru, u odnosu na 0,98 u EU). Ekstenzivnost je posledica niske produktivnosti, neefikasne zemljišne politike, zastarele tehničko-tehnološke opremljenosti, niskog nivoa poslovne povezanosti; 3. Neizgrađenost i nedovoljna iskorišćenost sistema za navodnjavanje (mali procenat navodnjavanih površina); 4. Nepovoljan poslovni ambijent (relativno visok indeks poslovne i političke nestabilnosti, visok nivo korupcije, administriranje i slično); 5. Kvalitet proizvoda ne zadovoljava, u dovoljnoj meri, standarde EU (sporo uvođenje standarda kvaliteta, spor razvoj kvaliteta kroz znanje i inovacije, sporo uvođenje HACCP programa samostalnog ili integrisanog sa ISO 9001, sporo uvođenje GLOBALGAP-a); 6. Najveći deo izvezenih nacionalnih poljoprivrednih proizvoda sadrži veliki udeo primarnih proizvodnih faktora (kukuruz, maline, voće, živa stoka), a mali udeo dodatne vrednosti (znanja primenjenog kroz tehnologiju i marketing); 7. Narušen je i "iskidan" agro-industrijski reproduktivni lanac (proizvodnja, prerada, promet, logistika); 8. Nema objedinjene ponude i nedovoljno je poznavanje izvoznih tržišta; 9. Nerazvijenost faza distribucije, promocije i drugih marketinških aktivnosti vezanih za poljoprivredne proizvode; 48

21 10. U nestabilnim i neizvesnim uslovima privređivanja preduzetništvo i preduzetnički duh su nedovoljno razvijeni (spor razvoj malih i srednjih preduzeća u agrobiznisu); 11. Nerazvijen i slab sistem lobinga (agrarni lobi). Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (od 1. januara godine) može da bude ozbiljan problem našim nekonkurentnim robnim agrarnim proizvođačima Nestabilnost cena agrarnih proizvoda Cene agrarnih proizvoda su nestabilne, kako na unutrašnjem, tako i međunarodnom tržištu. One su, takođe, sklone oscilacijama. Sredinom 70-ih godina prošlog stoleća došlo je do naglog skoka cena hrane na međunarodnom tržištu: Od godine cene hrane ponovo počinju da rastu. U desetogodišnjem periodu ( ) cene ratarskih kultura povećane su u svetu čak četiri puta (Pejanović & Njegovan, 2009). Nacionalno tržište je pod uticajem međunarodnih tržišta. Direktni efekti ("prvi krug" uticaja) ogleda se u ugroženosti "bazne inflacije", zbog većeg učešća hrane u potrošačkoj korpi, manje razvijenih zemalja. "Drugi krug" uticaja (indirektni uticaj) sadržan je u očekivanju budućeg kretanja cena agrarnih proizvoda. Ukoliko, naime, ljudi očekuju nastavak rasta cena hrane vrše pritisak na povećanje nadnica, što vodi povećanoj inflaciji. Procene FAO-a su da će do godine tražnja za hranom porasti između 70 do 100% u odnosu na godinu, dok će rast poljoprivredne proizvodnje iznositi prosečno 1,7% godišnje do godine, što je smanjenje u odnosu na 2,6% u prethodnoj dekadi 11. Ovo će više nego udvostručiti cene osnovnih životnih (prehrambenih) proizvoda u naredne dve decenije. Zbog ovakvih tendencija hrana će u narednom periodu sve više biti strateški proizvod, koji u značajnoj meri može opterećivati odnose između nekih zemalja sveta 12. U različitim vremenskim intervalima različiti faktori su uticali na kretanje cena hrane. Nekada su oni objektivni, ali postoje i situacije da je promena cena agrarnih proizvoda na međunarodnom tržištu bila izazvana raznim spekulativnim radnjama. U agroekonomskim krugovima vodi se debata oko grupisanja faktora koji utiču na cene hrane po stepenu važnosti. Glavni uzroci su indentifikovani kao: porast tražnje za agrarnim proizvodima u zemljama u razvoju; veća cena goriva (energenata) i osnovnih sredstava agro-tehnike neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju; viši troškovi prevoza (transportni troškovi); specifičnost poljoprivredne proizvodnje koja se ogleda u uticaju prirodnih (klimatskih) faktora (siromašna žetva u nekim vodećim državama izvoznicama agrarnih proizvoda); "diverzija" prehrambenih useva za proizvodnju biogoriva; uvođenje politike ograničavanja izvoza hrane od strane nekih zemalja, itd. 11 Sa zasedanju ministara poljoprivrede osam najrazvijenih država (Kopenhagen 2008) poslata je poruka o neophodnosti uvećanja proizvodnje hrane. Prognoze su date za period do godine do kada bi trebalo udvostručiti agrarnu proizvodnju. 12 Globalna finansijska i privredna kriza dovela je i do preraspodele ekonomske moći na globalnom nivou. Glavni ekonomski indikatori ukazuju da opada relativni ekonomski značaj SAD, Japana i Evropske unije (EU), a jača pozicija izvoznica energenata i zemalja BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika). Među ekonomijama koje dinamično napreduju prednjači Kina, pošto je tokom globalne recesije postala najveći svetski izvoznik, druga po veličini svetska ekonomija i najveći potrošač energenata. 49

22 Izvor: Food and Agriculture Organization FAO ( Grafikon br Kretanje cena agrarnih proizvoda na svetskom tržištu (od do godine) Mičel (Mitchell, 2008) tvrdi da je najvažniji faktor velikih oscilacija cena agrarnih proizvoda povećana tražnja za sirovinama čijom se preradom dobijaju obnovljivi izvori energije. Velika je, naime, ekspanzija proizvodnje bio-goriva u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji 13. Neki takođe tvrde da je važan faktor ekspanzivna monetarna politika u vodećim industrijskim državama, što je dovelo do niskih kamatnih stopa i pada vrednosti američkog dolara (Frankel, 2006; Krichene, 2008). Kakvi su efekti ovih kretanja na nacionalnu privredu, od godine, od kada počinje dejstvo globalne finansijske i privredne krize? Globalna finansijska i privredna kriza i kretanje na međunarodnom tržištu agrarnih proizvoda negativno su delovali i deluju na naše socio-ekonomske uslove. Naime, u strukturi potrošačkih cena - cene hrane zauzimaju visoko mesto (Grafikon br ). Uz to, potrošačke cene su relativno visoke, što je negativan faktor životnog standarda stanovništva. Šta se dešavalo poslednjih pet godina na tržištu agrarnih proizvoda? I, pored relativno dobre poljoprivredne godine, stanje na međunarodnom tržištu hrane prelilo je cenovne šokove i na domaće cene. Pad inflacije u trećem tromesečju je bio posledica pada cena agrarnih proizvoda i naftnih derivata. Cene poljoprivrednih proizvoda su, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, opale za 19,7%, tako da je njihov međugodišnji rast na kraju trećeg tromesečja iznosio 2,4%. Cene agrarnih proizvoda su delovale dezinflatorno i njihov doprinos ukupnom rastu cena na malo je iznosio 0,8%. Što se tiče rasta potrošačkih cena one su iskazale porast od 0,2%, dok su 13 Količine agrarnih sirovina koje se koriste za dobijanje bio-goriva se konstantno uvećavaju godine od celokupne proizvodnje kukuruza u svetu, 15% je utrošeno za proizvodnju bioetanola. Konstantno dolazi do povećanja utroška agrarnih sirovina za proizvodnju biogoriva, s tim da tendencija porasta ide ubrzanom linijom od godine. Porast tražnje za kukuruzom za proizvodnju bioetanola u period 2004 do godine iznosio je godišnje 36%, a rast tražnje za kukuruzom za ishranu od 1,5% godišnje. Sjedinjene Američke Države koriste 25% proizvodnje kukuruza za proizvodnju etanola i smatra se da će se ta tendencija nastaviti u budućnosti, s obzirom na povećanje subvencija koje se daju radi povećanja proizvodnje energije iz ovih izvora. 50

23 cene agrarnih proizvoda smanjene za 1,7%. U sledećem tromesečju cene agrarnih proizvoda su zabeležile neočekivano visok rast od 11,4% (9,6% na međugodišnjem nivou), a regulisane cene su snižene za 3,1%, i njihov pad je bio, prevashodno posledica sniženja cena naftnih derivata (-18,8% mg). Međugodišnji (mg) rast cena poljoprivrednih proizvoda iznosio je 1,2%. Zbog toga je, i pored relativno dobre agrarne godine, ukupna inflacija izašla iz planiranog okvira. Prebacivanje gornje granice ciljanog raspona za godinu posledica je delovanja većeg broja faktora, pre svega rekordnog rasta cena nafte u prvoj polovini godine, zatim rasta cena hrane koji je, i pored dobre poljoprivredne godine, nastavljen i pred kraj druge polovine godine, kao i ekspanzivnog karaktera fiskalne politike, te visokih inflacionih očekivanja. Ta očekivanja dodatno je podsticala nestabilnost na deviznom tržištu, kao i povećana premija rizika i smanjen priliv kapitala, koji su na taj način neutralisali dezinflatorno dejstvo koje je imalo znatno smanjenje agregatne tražnje. Izvor: Republički zavod za statistiku-(rzs) Grafikon br Kretanje potrošačkih cena sa i bez cena hrane je godina u kojoj poljoprivredna proizvodnja ostvaruje izuzetne razultate. Ovo je godina u kojoj nema velikih oscilacija na tržištu agrarnih proizvoda i zbog toga se inflacija vraća u planirane okvire pa čak je u jednom momentu bilo naznaka da će biti niža od projektovane. Dobar rod pšenice, kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe uslovio je da se cene agrarnih proizvoda smanje. Ova godina je potvrda da stabilni prinosi doprinose stabilizaciji inflacije. U prvom tromesečju, cene agrarnih proizvoda su imale uobičajeno sezonsko kretanje. Predviđeni rast bio je manji od očekivanog i iznosio je 4,7%. Međugodišnji rast ovih cena na kraju tromesečja je bio negativan ( 0,2%). Posle neočekivano visokog rasta cena u maju (od 2,1%) izazvanog uglavnom skokom cena pojedinih sezonskih poljoprivrednih proizvoda, izgledalo je da se inflacija ubrzava. Ipak, u junu je došlo do njenog smirivanja i sezonskog pada cena agrarnih proizvoda, koji je u potpunosti anulirao rast bazne inflacije i regulisanih cena, što je rezultiralo nultom junskom inflacijom. Inflacija se u trećem tromesečju godine kretala bliže donjoj granici ciljanog raspona. Sve komponente inflacije iskazale su niži rast od očekivanog, pre svega cene agrarnih proizvoda. Cene agrarnih proizvoda u trećem tromesečju su zabeležile pad od 18,5%, što je više od prvobitno očekivanog, ali u skladu s povoljnim vremenskim prilikama i produženom sezonom. Međugodišnji rast cena agrarnih proizvoda je iznosio 51