Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji

Transcription

1 Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji Sektorska studija, Republika Srbija Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

2 Izdavač: Danube Soya-Regionalni Centar Novi Sad U saradnji sa: konsultantskom kompanijom SEEDEV Publikaciju su podržali: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine R. Srbije, The German Federal Ministry for Economic Cooperation and Development (BMZ) through the project GMO-free Quality Soya from the Danube Region implemented by the Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. * Austrijska Razvojna Agencija (ADA) Autori: Goran Živkov, Nemanja Teofilović, Dragana Tar (SEEDEV) *Napomena: GIZ ne garantuje tačnost, pouzdanost i potpunost sadržaja ove studije, kao ni zaključke koji su ovde opisani. GIZ ne prihvata odgovornost za bilo kakve propuste ili greške (uključujući, bez ograničenja, štamparske, greške u prevodu i tehničke greške) u ovom dokumentu.

3 Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji Sektorska studija, 2016.

4 2

5 PrEdGOVOr Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije Danilo Golubović, državni sekretar Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima dovoljno soje za potrebe domaće industrije stočne hrane i pri tome dodatno ostvaruje izvoz proizvoda od soje u vrednosti od 82 miliona USd. U isto vreme, Srbija je potpuno zatvorena za uvoz genetski modifikovanih (GM) proizvoda. Međutim tržište se menja, sve zemlje u Evropi počinju da intenzivno gaje soju, daju velike subvencije ili imaju velike površine, stoga i mi moramo da pronađemo način da zadržimo i unapredimo ovu proizvodnju u Srbiji. Ministarstvo poljoprivrede republike Srbije u maju godine je zvanično odobrilo i podržalo označavanje prehrambenih proizvoda u Srbiji dunav Soja oznakom kvaliteta koja garantuje kvalitet BEZ GMO i evropsko poreklo proizvoda. Samim tim, predstavnici prehrambene industrije prvi put imaju mogućnost da istaknu jedinstven kvalitet svojih proizvoda, a u isto vreme potrošači imaju slobodu izbora i opciju da se opredele za domaće proizvode bez GMO-a. Vlada radi na strategiji koja će omogućiti da Srbija ne samo zadrži položaj najvećeg proizvođača genetski nemodifikovane (BEZ GMO ili GM FrEE ) soje u Evropi, nego i da kroz izgradnju i kontinuirano unapređenje infrastrukture omogući proizvođačima mesa, jaja, mleka i drugima koji u proizvodnji koriste soju bez GMO proizvedenu u Srbiji da označe kvalitet proizvoda koji imaju i valorizuju njegovu vrednost. 3

6 4

7 PrEdGOVOr Danube Soya Matthias Kroen, predsednik Srbija ima vrednost na kojoj joj cela Evropa zavidi- jedino Srbija ima integrisanu proizvodnju soje i to dovoljno za svoje potrebe. Ovaj važan deo ekonomije ima veliki značaj za proizvođače i prerađivače soje, kao i za potrošače i životnu sredinu. U Evropskoj Uniji situacija je drugačija 95% soje dolazi iz uvoza, što predstavlja značajan problem sa aspekta bezbednosti hrane, kao i rizik za budućnost, imajući u vidu da najveći deo uvoza čine upravo genetski modifikovani (GM) proizvodi. Ipak većina potrošača je više naklonjena proizvodima bez GMO odnosno GM FrEE proizvodima. danube Soya Inicijativa, sa sedištem u Beču i regionalnim Centrom u Novom Sadu, sa preko 210 članova iz 16 evropskih zemalja, ima za cilj da efektivno unapredi ovu situaciju duž čitavog lanca vrednosti. Kroz danube Soya označavanje omogućava valorizaciju suštinske vrednosti evropske proizvodnje soje regionalno poreklo, održiva i proizvodnja bez GMO, a u isto vreme potrošačima nudi proizvod sa dodatom vrednosti. danube Soya je čvrsta platforma posvećena podršci proizvođača i prerađivača soje u Srbiji. želimo da, kroz saradnju sa učesnicima na tržištu soje, razmenu znanja, treninge i istraživanja, unapredimo proizvodnju soje koja se suočava sa važnim izazovima usled preorijentacije srpske privrede u procesu integracija EU. Harmonizacija Zakona o GMO sa standardima EU i očuvanje vodeće pozicije koju Srbija ima u proizvodnji soje bez GMO zahteva uključivanje učesnika duž čitavog lanca vrednosti. Kako bismo ostarili ove ciljeve, učesnici u lancu vrednosti treba da valorizuju proizvodnju soje bez GMO, da plasiraju na tržište proizvode koji su dobijeni korišćenjem tzv. GM FrEE soje i razviju zajedničku tržišnu strategiju. Kroz intenzivnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, danube Soya udruženje teži stvaranju dobrih okvirnih uslova i na taj način podrži Srbiju u razvoju strategija kako bi svoju konkurentnost usmerila ka kvalitetu. Poput ostalih evropskih zemalja, Srbija ima priliku da kroz implementaciju danube Soya standarda kvaliteta i označavanje domaćih prehrambenih proizvoda integriše domaću proizvodnju soje na evropsko GM FrEE tržište, ali razvije i valorizuje sopstvene proizvodne lance. Nadamo se da će ova Studija pomoći svim učesnicima u proizvodnom lancu vrednosti u Srbiji da odgovore na zajedničke izazove i kreiraju nove strategije kako bi se unapredila proizvodnja soje. 5

8 Sadržaj I. Uvod...9 II. Metodologija...9 III. Rezime PRIKAZ STANJA IV. Karakteristike tržišta soje IV.1. Svet IV.2. Dunavski region IV.3. Srbija IV.4. Tržišni lanac soje i sojinih proizvoda u Srbiji V. Osnovne karakteristike vezanih tržišta u Srbiji V.1. Stočna hrana V.2. Meso i mesne prerađevine V.3. Mleko V.4. Jaja VI. Oznake kvaliteta u Srbiji VII. GMO ANALIZA VIII. Polazne pretpostavke IX. Očekivane promene IX.1. Veličina uvoza GM sojine sačme IX.2. Zauzimanje tržišta sa GM proizvodima IX.3. Povećan trošak kontrole X. Efekti liberalizacije XI. Preporuke XII. Annex

9 Slika 1: Oznake porekla u Srbiji...42 Ilustracija 1: Uticaji liberalizacije...50 Tabela 1: Primeri zemalja iz dunavskog regiona koje imaju subvencije za proizvodnju soje u odabranim zemljama...20 Tabela 2: Uporedne karakteristike pre i posle donošenja Zakona o GMO...22 Tabela 3: Procena udela učešća soje u tržišnim lancima mesa, mleka i jaja u Srbiji prosečno Tabela 4: Broj grla stoke (.000) i proizvodnja osnovnih stočarskih proizvoda (.000 t); Tabela 5: Proizvodnja jaja u Srbiji...40 Tabela 6: Opšti zahtevi standarda...45 Tabela 7: Procena pristupa resursima i servisima u proizvodnji soje...56 Tabela 8: Uporedne neto marže soje, kukuruza, suncokreta i pšenice u Srbiji u uslovima intenzivne proizvodnje...57 Tabela 9: Šta će se dešavati sa domaćom tražnjom za sojom i sojinom sačmom?..58 Tabela 10: Potencijalni tržišni i netržišni indikatori koji mogu da utiču na povećanje cene u regionu...60 Tabela 11: Da li će proizvođači svinja preći na GM sojinu sačmu?...63 Tabela 12: Pocena cenovne premije po kilogramu proizvoda u centima za različite standarde...68 Tabela 13: Efekti liberalizacije...70 Tabela 14: Efekti liberalizacije...71 Grafikon 1: Proizvodnja soje u svetu u milionima tona...14 Grafikon 2: Proizvodnja po kontinentima ( )...14 Grafikon 3: Izvoz soje i sojine sačme u svetu...16 Grafikon 4: Izvoz soje i sojine sačme u svetu...16 Grafikon 5: Jedinična vrednost svetskog izvoza...17 Grafikon 6: Kretanje cena sojine sačme na svetskim berzama...17 Grafikon 7: Odnos cene soje na berzama...17 Grafikon 8: Udeo površina pod GM sojom u ukupnoj zasejanoj površini...18 Grafikon 9: GM i non-gm površine osnovnih useva u godini...18 Grafikon 10: Površine pod sojom u dunavskom regionu...19 Grafikon 11: Rast površina u dunavskom regionu u poređenju sa ostatkom sveta.20 Grafikon 12: Trend rasta površina pod sojom (2008=1)...20 Grafikon 13: rast proizvodnje soje u posmatranim regionima u odnosu na svet i udeo u svetskoj proizvodnji ( )...24 Grafikon 14: Trend proizvodnje i površina pod sojom u Srbiji (2005=1)...24 Grafikon 15: Kompanije koje najviše uvoze sojinu sačmu...25 Grafikon 16: Izvoz prerađene stočne hrane iz Srbije...29 Grafikon 17: Uvoz prerađene stočne hrane u Srbiju...29 Grafikon 18: Cena kukuruza u Mineapolisu i Produktnoj berzi Novi Sad

10 8 Grafikon 19: Bilans trgovine kukuruza, soje i sojine sačme, suncokreta, stočne hrane ( )...30 Grafikon 20: Stopa rasta proizvodnja mesa u odnosu na svetski prosek...32 Grafikon 21: Cenovna cikličnost proizvodnje svinjskog mesa u poređenju sa EU...33 Grafikon 22 i 23: Uvoz svinjetine u evropske zemlje...34 Grafikon 24: Uvoz prerađevina ( )...35 Grafikon 25: Struktura uvoza mesa i mesnih prerađevina ( )...35 Grafikon 26: Proizvodnja mleka i broj krava Grafikon 27: Uvoz mleka i mleka u prahu u Srbiju...38 Grafikon 28: Rast uvoza mleka u odnosu na svetski prosek ( )...38 Grafikon 29: Trend rasta uvoza mleka (2005=1)...38 Grafikon 30: rast Proizvodnje jaja u odnosu na svetski prosek u posmatranim regionima ( )...39 Grafikon 31: Trend u proizvodnji jaja (2004=1)...39 Grafikon 32: Čemu služi oznaka kvaliteta? (rezultati ankete)...49 Grafikon 33: Predviđanja cene po USDA, FAO i OECD...51 Grafikon 34: Nedeljne cene pšenice, kukuruza i soje na CBOT...52 Grafikon 35: Nedeljne cene pšenice, kukuruza i soje na Produktnoj berzi...53 Grafikon 36: Udeo GM FREE proizvoda u proizvodima...54 Grafikon 37: Procena: Vodeći svetski izvoznici uljarica 2023 u poređenju sa trenutnim izvozom...55 Grafikon 38: Procena: Najveći rast izvoza uljarica u periodu Grafikon 39: Prosečan prinos soje ( )...56 Grafikon 40: Trend prinosa u Srbiji i ostatku dunavskog regiona...56

11 I. Uvod Srbija je jedan od tri najveća proizvođača soje u Evropi i u isto vreme je jedina zemlja koja je samodovoljna u proizvodnji i preradi soje za potrebe domaće industrije stočne hrane i dodatno potpuno zatvorena za uvoz genetski modifikovanih (GM) proizvoda. Ovo samim tim znači da su svo meso, jaja i mleko proizvedeni u Srbiji hranjeni domaćom genetski nemodifikovanom (GM FREE) sojom odnosno sojom BEZ GMO. Ipak Srbija je već sada suočena sa određenim izazovima, kao što su npr. više cene duž celog tržišnog lanca, ali i uvoz neobeleženog GM hranjenog mesa, mleka i drugih proizvoda iz zemalja EU. U budućnosti najveći izazov koji nas čeka je izmena postojećeg zakona o zabrani prometa GM proizvoda, usled usklađivanja sa standardima EU i STO. Na inicijativu Danube Soya međunarodnog udruženja, a u saradnji sa konsultantskom kompanijom SEEDEV i uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine R. Srbije, GIZ projekta Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije, Austrijske razvojne agencije (ADA) i oko 50 učesnika iz celog tržišnog lanca (proizvođači i prerađivači soje, udruženja proizvođača, Instituti, ali i vodeći proizvođači mesa, jaja, mleka ) tokom godine izrađena je sektorska studija Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji sa ciljem da se analiziraju uticaji i predvide mogući efekti liberalizacije ovog zakona na tržište soje u Srbiji. Studija ima za cilj da odgovori na pitanja kako sačuvati lidersku poziciju i GM FREE identitet naše zemlje u narednom periodu u uslovima otvorenog tržišta, kao i da kroz preporuke i smernice pomogne poslovnim subjektima i kreatorima politike u donošenju odgovarajućih poslovnih i državnih odluka i strategija. Danube Soya je međunarodna, neporofitna organizacija koja okuplja vodeće proizvođače i prerađivače soje, proizvođače mesa, mleka, jaja, ali i trgovinske lance širom Evrope, koji zajedno doprinose stvaranju čvrste osnove za proizvodnju visokokvalitetne hrane za ljude i životinje sa kontrolisanim kvalitetom BEZ GMO (GM FREE kvalitetom) i poreklom u regionu Dunava, kroz označavanje prehrambenih proizvoda (oznaka Dunav Soja). II. Metodologija Izrada Studije sastojala se iz četiri dela: 1. Prikupljanje podataka za analizu konteksta i mogućih razvojnih pravaca Podaci za analizu svetskih, regionalnih i lokalnih trendova proizvodnje, cena i trgovine su prikupljani iz različitih izvora u vremenskoj seriji od najmanje 5 godina, a koja omogućava prikaz trenda. Izvori podataka bili su: Statistički zavod Srbije i okolnih zemalja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, EU- ROSTAT, FAO podaci o proizvodnji, FAO/OECD outlook, UN COMTARDE (6 digit level), STO statistika, UN TRA- DE DATA (10 digit level). 9

12 10 2. Intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu Tokom izrade Studije intervjuisano je oko 50 učesnika u tržišnom lancu soje i vezanim lancima, bilo kroz individualne intervjue ili grupne razgovore na fokus grupama. 3. Analiza podataka i stanja, pisanje Studije Da bi se dobila celokupna slika, prikupljene podatke i informacije dobijene tokom intervjua i fokus grupa bilo je neophodno istražiti i staviti u međusobni odnos. 4. Verifikacija od strane glavnih učesnika u tržišnom lancu Nacrt Studije je predstavljen na verifikacionoj radionici učesnicima u tržišnom lancu i organizovana je rasprava o zaključcima. Nacrt Studije je dostavljen svim intervjuisanim učesnicima radi davanja komentara. III. Rezime Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje. Da li bi, i kako, usklađivanje Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) sa regulativom Svetske Trgovinske Organizacij i Evropske Unije uticalo na ovu činjenicu, predmet je istraživanja u ovoj Studiji. Promene na tržištu soje imaju efekat na sve vezane proizvodnje koriste soju, ali isto tako promene na tim tržištima povratno definišu potražnju za sojom i njenim prerađevinama, te je zato Studija obuhvatila i proizvodnju mesa, mleka i jaja. Poseban deo Studije bavi se sertifikacijom i označavanjem, kao nezaobilaznim delom svakog tržišnog lanca orijentisanog na kvalitet. Poređena su dva perioda; pet godina pre donošenja Zakona kojim je zabranjen promet genetski modifikovanih (GM) proizvoda sa pet godina nakon njegovog donošenja. Cilj je bio identifikovati promene koje su se desile i pokušati da se izoluje samo uticaj promene Zakona, pošto je vreme kada je Srbija zabranila promet genetski modifikovanom (GM) sojinom sačmom praćeno vrlo dinamičnim tržišnim trendovima u svetu, pre svega povećanom tražnjom koja je uslovila rast proizvodnje ali i cene. Teško je oceniti koje su se promene desile isključivo kao posledica svetskih trendova, a koje kao posledica zatvaranja domaćeg tržišta za uvoz GM sojine sačme. Kako god, u poređenju s periodom god. u periodu zabrane god. u Srbiji se: (1) stabilizovala i blago povećala proizvodnja soje, (2) povećala cena soje i sojine sačme, (3) smanjio, ali ne i prestao uvoz sojine sačme, (4) povećala potrošnja kod ekstruderaša, (5) značajno povećao izvoz (6) proizvodnja mesa nije smanjila, naprotiv - blago se povećala. Soja proizvodena u Srbiji usmerena je na dva tržišta. Najveći deo troše proizvođači stočne hrane i životinja i ova soja pretežno završava na domaćem tržištu, dok se drugi deo preradi za ljudsku ishranu i pretežno se izveze. Oko tona soje preradi se za stočnu hranu putem ekstrudera. Jedan deo soje prerađuje se direktno na ima-

13 njima poljoprivrednika ili kompanija koje se bave proizvodnjom svinja ili živine. Oko tona preradi se kod najvećeg prerađivača soje i to jedan deo, oko tona u sojinu sačmu, a ostatak u paletu proizvoda koji nalaze primenu u ishrani ljudi. Sojina sačma se proizvodi i u drugoj kompaniji, oko t godišnje. Ipak prisutan je i marginalnan uvoz sojine sačme koji varira od do tona u zavisnosti od godine (prosečno tona u periodu god.). Dakle, soja proizvedena u Srbiji završi u Srbiji - najvećim delom ona se integriše u lokalne tržišne lance animalnih proizvoda. Procena je da dve trećine soje proizvedene u Srbiji doprinosi proizvodnji mesa, jaja i mleka. Oko jedne trećine proizvedene soje od prosečne proizvodnje ( tona) u periodu god. završilo je u izvozu kroz prerađene proizvode kao što su sojina sačma, zrno, ulje, kao komponentna izvežene stočne hrane ili posle dodavanja vrednosti putem prerade u visokovredne proizvode za ljudsku ishranu i druge namene (sojini koncentrati, brašna). U delu Studije koji se bavi analizama efekata libiralizacije Zakona o GMO na tržište soje- prvi deo analize daje odgovore na ona pitanja koja će imati najvećeg uticaja na tržište, drugi deo se fokusira na uticaje tih promena na pojedine tržišne lance koji koriste soje, te se na kraju razvijaju opcije i verovatnoća da se desi uvoz sojine sačme, kao i uticaj ovog uvoza na vezane industrije. Ukoliko dođe do usklađivanja Zakona o GMO sa regulativom EU i WTO, omogućilo bi se da se GM sojina sačma uvozi u Srbiju i koristi za ishranu životinja, što ne znači da bi se to i desilo, da li zbog tržišnih razloga (nepostojanja ekonomskog interesa) ili netržišnih razloga (džentlmenski dogovor učesnika na tržišnom lancu, administrativne barijere prilikom sprovođenja zakona i sl.). Ukoliko dođe do promene Zakona o GMO, studija predviđa tri moguće opcije uzimajući u obzir procenu veličine uvoza sojine sačme. Prva opcija je da se uvoz GM sojine sačme ne desi ili da bude minimalan. Pretpostavka je da će se ova opcija ostvariti ako cena premije za GM FREE proizvode bude mala ili na nivou očekivane od oko 30 evra po toni, ako cena soje na svetskom tržištu ostane u višim cenovnim kategorijama tako da Srbija može da proizvede cenovno konkurentnu soju i ako najveći deo učesnika u tržišnom lancu donese odluku da gradi strategiju na GM FREE proizvodima i pridržava je se, a najveći trgovci sojinom sačmom donesu odluku da ne uvoze usled džentlmenskog dogovora ili ličnog interesa / straha. U ovom slučaju efekti na tržište soje će biti rast izvoza usled viših cena na svetskom tržištu, ali i prerada u sojinu sačmu za domaće tržište, smanjivaće se izvoz proizvoda od soje, ali će izvozni proizvodi uspostaviti oznaku kvaliteta, proizvodnja će se povećati do nivoa samodovoljnosti, cena soje za proizvođače će ostati viša nego u regionu itd. Druga opcija je da uvoz sojine sačme bude na nivou od 10 do 20% domaće potrošnje. Pretpostavka da se desi ovaj scenario je da cena soje nastavlja da se 11

14 12 snižava na svetskim berzama, cenovna razlika između domaće i inostrane bude veća od cene transporta, da su se pojedini učesnici u tržišnom lancu odlučili na uvoz (bilo trgovci, proizvođači mesa ili stočne hrane). U ovom slučaju povećaće se interes za oznakama kvaliteta kod proizvođača soje, proizvodnja će rasti na na račun žitarica, a najveći prerađivač soje će povećati proizvodnju sojine sačme na račun visoko vrednih proteinskih proizvoda. Treća opcija je da bi se uvoz sojine sačme značajno povećao. Pretpostavka ove opcije je da se poveća izvoz usled niže cene na domaćem tržištu i samim tim postane osnovni pokretač uvoza jer nedostaju količine, da cena na svetskom tržištu značajno padne i da pojedini veliki potrošači promene strategiju i donesu odluku da koriste GM sojinu sačmu u svom lancu. Efekat na tržište soje u slučaju ove opcije bi bio rast izvoza GM FREE proizvoda, blago smanjenje proizvodnje, gašenje prerade ekstrudera, te rast izvoza soje od strane trgovaca. Najrealnije je da se desi druga opcija iz svih onih razloga koji se detaljno navode u ovoj Studiji: od pada svetske potražnje, rasta proizvodnje u Dunavskom regionu, načina funkcionisanja i organizovanja tržišnog lanca u Srbiji, potražnje kod vezanih proizvodnji, konkurentnosti naših proizvođača, zabrinutosti potrošača, pa sve do individualnih poslovnih planova i odnosa, tj. tržišnih nepravilnosti na domaćem tržištu. Prva opcija je isto tako moguća ukoliko država reši da primeni strategiju opstrukcije uvoza koja bi pokrenula dogovor proizvođača i uvoznika za čuvanjem postojećeg stanja u cilju veće predvidljivosti na tržištu. Pravi izazov u budućnosti će biti proizvodno loša godina usled vremenskih (ne)prilika, koja može da dovede da se iz prve opcije pređe u drugu ili iz drugu u treću. Pored predviđanja ponašanja učesnika u tržišnom lancu soje, Studija razmatra i ponašanje učesnika u vezanim proizvodnjama koji kori koriste soju (proizvođači mesa, mleka, jaja I stočne hrane,). Proizvođači svinja i živine su najveći domaći potrošači sojine sačme, bilo da direktno proizvode svoju hranu ili kupuju koncentrovanu hranu. Zbog toga će od njihove odluke da li će prelaziti na GM sojinu sačmu u velikoj meri zavisiti nivo uvoza. Proizvođači svinja mogu da budu pokretač uvoza. I ako se na tržištu nađe jeftinija uvozna sojina sačma, ipak neće svi proizvođači mesa pohrliti da je kupuju. Proizvođačima brojlera i jaja ektruderaši će ostati pri prvoj opciji, dokle god budu postojali. Proizvođači jaja su više nego svi drugi proizvođači pod pritiskom niske cene. Velika konkurencija, naročito u određenim delovima godine, prisiljava ih da prodaju jaja po vrlo niskim cenama, pa se na svaki način gleda kako da se smanji cena koštanja. Zato su oni bili prvi koji su prešli na niže kvalitetnu proizvodnju prerađevina koje se dobijaju iz ekstrudera i zato će oni biti prvi koji će preći na GM sojinu sačmu. Njihova mogućnost opstanka na tržištu uz višu cenu koštanja postoji jedino ukoliko jaje ima neku oznaku kvaliteta za koju

15 je kupac spreman da plati višu cenu. Takve oznake postoje, njihovo učešće na tržištu je malo, ali konstantno se povećava i ti proizvođači će koristiti GM FREE hranu koja će doći pre svega od ekstruderaša, ali i od domaće GM FREE sojine sačme. Proizvođači stočne hrane nemaju jasnu strategiju i svoju odluku će bazirati na razlici u ceni. Cena stočne hrane je izuzetno cenovno elastična što znači da ukoliko je imalo jeftinija, poljoprivrednici se odlučuju za nju i lako menjaju dobavljača budući da je proizvod vrlo standardizovan. Takođe, proizvođači stočne hrane imaju interes da smanje cenu koštanja da bi povećali udeo na tržištu na račun proizvođača koji sami prave svoju hranu. To znači da je dovoljan jedan proizvođač koji će razmišljati da bude cenovno konkurentan i da počne koristiti jeftiniju sojinu sačmu, ukoliko je ona dostupna na tržištu, i da drugi proizvođači imaju veliki interes da ga slede. S druge strane, kontrola procesa kod proizvođača stočne hrane u uslovima kada postoje GM proizvodi je izuzetno teška, značajno poskupljuje celokupnu proizvodnju. Tako da strah da se jednom kontaminira fabrika sa GM sojom a da tržište ipak ne prihvati proizvode sa GM, pa makar bili jeftiniji, ili pak da se situacija sa cenom promeni, ostavlja dovoljno prostora da proizvođači stočne hrane dobro razmisle pre nego što u fabriku puste GM sojinu sačmu. koriste sojinu sačmu po pravilu vrlo precizno računaju svoje troškove, te će moći da naprave uštede ma koliko malo koristili sojinu sačmu u smeši. Sojina sačma se u ukupnoj ishrani krava koristi u manjem procentu i mlekare nemaju nameru da uvedu kontrolu procesa niti da razdvajaju mleko od životinja hranjenih sa GM FREE sojom. Prerađivači mesa vide potencijal u označavanju GM FREE prozvoda, ali su pod pritiskom konkurencije i niske kupovne moći potrošača. U takvom okruženju bolje prolaze cenovno od kvalitetno orijentisanih prerađivača mesa. Rešenje za ove druge jeste ili odlazak u niže cenovne kategorije ili uvođenje oznaka kvaliteta za proizvode koji će biti prepoznati od strane malog broja potrošača koji imaju sredstva i želju za kupovinom kvalitetnijih proizvoda. Odlazak u nižu cenovnu kategoriju je značajno teži i dugoročno neizvesniji. Zato će se najveći broj kvalitetno orijentisanih prerađivača opredeliti za dodavanje vrednosti svojim proizvodima kroz uvođenje oznaka kvaliteta. Jedna od mogućih oznaka kvaliteta je i GM FREE/ BEZ GMO oznaka na mesu. U tom smislu nema dileme da će inicijalna strateška odluka ovih prerađivača mesa biti ili potpun GM FREE program ili razdvajanje. Koliko će ova opcija pod dodatnim pritiskom tržišta da ostane održiva, zavisiće od poslovne vizije i mogućnosti svakog pojedinačnog prerađivača. Proizvođači mleka će preći na GM sojinu sačmu ukoliko je bude bilo na tržištu. Razloge treba tražiti u činjenicama da komercijalni proizvođači mleka koji 13

16 14 PRIKAZ STANJA IV. Karakteristike tržišta soje Promene u proizvodnji, potražnji za sojom i trgovini u poslednjih deset godina su toliko velike da se čak mogu nazvati i fenomenom. Zato je važno stalno istraživati ove procese, identifikovati njegove pokretače i pronalaziti odgovarajuće strategije prilagođavanja novonastalim situacijama, bilo na nivou države ili pojedinca. IV. 1. Svet Rast proizvodnje u svetu Svetska proizvodnja soje je u proteklih sedam godina rasla sa prosečnom godišnjem stopom od 3,5%, dok su površine rasle sa stopom od 2,4%. Tako je prosečna proizvodnja u svetu u poslednjih pet godina od tona veća za 12% u odnosu na proizvodnju u prethodnih pet godina. U godini zasejano je skoro 18% više soje nego deset godina ranije. U odnosu na svetski prosek, u poslednjoj deceniji proizvodnja soje najviše raste u Evropi. Međutim, udeo evropske soje u ukupnoj svetskoj proizvodnji je svega 2%. Najveći učesnik u svetskoj proizvodnji, Južna Amerika, takođe beleži pozitivan rast i proizvodnja u ovom delu sveta raste 3% brže od svetskog proseka. Vodeći delovi sveta u proizvodnji soje su i Severna Amerika i Azija, gde proizvodnja raste sporije, dok je jedino u Aziji prosečna proizvodnja u prethodnoj dekadi opala, pre svega zbog naglog pada proizvodnje u poslednje tri godine zbog kombinacije uticaja mera agrarne politike (veće subvencije za proizvodnju pšenice) i stagniranja prinosa soje. Grafikon 1: Proizvodnja soje u svetu u milionima tona Miliona tona Nagli rast proizvodnja soje u svetu beleži se od godine Izvor: FAO Grafikon 2: Proizvodnja po kontinentima ( ) 60% 40% 20% 0% -20% -10% -5% 0% 5% 10% Evropa Azija Severna Amerika Južna Amerika Ostatak sveta Soja se najviše proizvodi u Južnoj Americi, ali najbrže raste proizvodnja u Evropi Izvor: FAO Osnovni pokretači rasta proizvodnje soje u svetu bili su:

17 1. Povećana tražnja naročito u regionu Azije gde razvoj ekonomije i porast broja stanovnika vodi ka povećanoj tražnji i kupovinom mesa i ulja. Ekonomije Kine i Indije su u protekloj deceniji imale periode rasta i preko 11%. Rast ovih ekonomija, uz činjenicu da se radi o populaciji od preko 2,5 milijarde ljudi, doveo je do toga da su stanovnici ovih zemalja u mogućnosti da sebi mogu da priušte više proteina kao što su meso, mleko i jaja, ali i proizvoda od soje i ulja za kuvanje. To je dovelo do povećanja globalne tražnje piletine, svinjetine i govedine dakle, onih životinja koje se hrane sojinom sačmom. Proizvodnja soje nije mogla da prati ovu povećanu tražnju, te je došlo do velikog povećanja cena soje usled disbalansa između tražnje i ponude. 2. Nove tehnologije i izgradnja infrastrukture koje su spustile cene koštanja, povećale dostupnost i prinose. Sa povećanjem tražnje i cena, povećala su se i ulaganja u istraživanja novih tehnologija koje su išle u pravcu povećanja kvaliteta i snižavanja cena. Isto tako, razvoj infrastrukture prvenstveno u Južnoj Americi, Africi, a zatim i u CIS zemljama, povećao je dostupnost soje, pa su samim tim i stvoreni preduslovi da se poveća proizvodnja u ovim područjima. 3. Povećanje prerađivačkih kapaciteta u Kini. U kratkom periodu Kina je povećala svoje prerađivačke kapacitete (sa 8,4 miliona tona u god. do 57 miliona tona u god.), čime se stvorila mogućnost da Kina postane veliki uvoznik soje. Tako danas Kina uvozi 4 puta više soje od EU, a EU je drugi najveći uvoznik. Godišnje, Evropa uveze oko 35 miliona tona sojine sačme (34,8 miliona t u 2014.god.), uglavnom iz SAD i Južne Amerike. Ova soja se uglavnom koristi za ishranu životinja i bez nje Evropa ne bi bila u stanju da održi trenutni nivo stočarske proizvodnje. 4. Povećana tražnja za biodizelom usled visokih cena nafte i potrebom za povećanjem nezavisnosti i ekološki prihvatljivih izvora energije. 5. Depresija dolara koja je doprinela da se poveća trgovina među dolarski orjentisanim zemljama kao što je Kina. 6. Ulazak finansijskih institucija na globalno tržište soje. Neočekivan razvoj događaja je takođe imao značajan i kontroverzni uticaj na cene. Institucionalni novac je pronašao svoj put u međunarodnim tržištima roba. Ova pojava je vođena nestabilnostima na SAD berzi i debaklom drugorazrednih hipoteka. Pošto su globalne robe postizale bolje rezultate na gotovo svim tržištima, institucionalni investitori su stvorili robne indeksne fondove i uložili milijarde dolara u robna tržišta. Ovaj trend investiranja u robe počeo je sa naftom i proširio se na sve druge robe, uključujući i poljoprivredne. Rezultat je bio oštar rast cena soje i sojinih proizvoda, iako nije bilo velikih promena u ponudi i potražnji. 15

18 Povećana trgovina sojom i sojinom sačmom Grafikon 3: Izvoz soje i sojine sačme u svetu Milijard i dolara Milijardi dolara Soja Sojina sačma Linear (Soja) Linear (Sojina sačma) 16 Prethodne, godine izvezeno je dve trećine više soje, odnosno sojine sačme nego pre deset godina Izvor: UN Comtrade Povećanje proizvodnje praćeno je i povećanjem trgovine. Tako se u poslednjih 10 godina vrednost izvoza soje povećala za 70%, a sojine sačme za 63% godine. izvezeno je 40,7 miliona tona ili 38% više soje i 831 hiljada tona ili 28% više sojine sačme nego godine. Trgovina sojom konstantno raste sa prosečnom stopom u poslednjih deset godina od čak 5,7% kada je reč o soji i 7,3% kada se radi o sojinoj sačmi. Svetsko tržište se najviše snabdeva sojom iz Brazila, dok je najveći izvoznik sojine sačme Argentina. Rastu trgovine je doprinelo, pored povećane tražnje, i unapređenje infrastrukture u Južnoj Americi koja je, kao takva, omogućila da se soja i sojina sačma mogu efikasnije transportovati. Grafikon 4: Izvoz soje i sojine sačme u svetu Miliona tona Soja Sojina sačma Izvoz soje konstantno raste, dok su u slučaju sojine sačme prisutne veće varijacije i značajno manje vrednosti. Izvor: UN Comtrade

19 Grafikon 5: Jedinična vrednost svetskog izvoza Grafikon 6: Kretanje cena sojine sačme na svetskim berzama Soja Sojina sačma Jedinična vrednost izvoza beleži konstantan značajan rast u poslednjih deset godina. Izvor: UN Comtrade Produktna berza CBOT DCE Povećanje cene Grafikon 7: Odnos cene soje na berzama Svetske berze uglavnom imaju ujednačene trendove, pa je i razlika u cenama, sa manjim oscilacijama, prilično konstantna. Iako je trend cena isti, najskuplja sojina sačma prodaje se na novosadskoj Produktnoj berzi. Najveća razlika u ceni soje između čikaške i novosadske berze iznosila je 205 evra po toni u avgustu godine, da bi u aprilu ta razlika bila svega 12 EUR/t CBOT Produktna berza Posle istorijskog maksimuma iz druge polovine godine, cena sojine sačme na svetskim berzama ima negativan trend rasta. Cena sačme na Produktnoj berzi brže opada od polovine godine, ali i dalje beleži za oko 10% više vrednosti nego što su to bile godine Cena sojinog zrna na novosadskoj berzi beleži nagli pad početkom godine i skoro se izjednačila sa cenama na vodećim svetskim berzama, koje takođe opadaju poslednjih godina. U odnosu na godinu, najveći rast cene soje zabeležen je na DCE berzi, dok jesoja najmanje poskupela upravo na Produktnoj berzi, 2,4%. Izvor: Produktna berza, MGEX, DCE 17

20 18 Porast proizvodnje GM useva u protekloj dekadi Soja je kultura sa najvećim procentom GM useva u ukupnim zasejanim površinama. Od kada je godine prvo genetski modifikovano seme soje zasejano u Sad, danas površine pod GM sojom zauzimaju preko 60 miliona hektara i čine 82% ukupnih svetskih površina pod ovom kulturom. U vodećim svetskim zemljama u proizvodnji soje, argentini, Brazilu i Sjedinjenim američkim državama, manje od 1% ukupno zasejanih površina zauzima GM free soja. U Sad i argentini dozvoljeno je gajenje GM soje bez ograničenja, što znači da se GM soja tretira isto kao konvencionalne sorte. Grafi kon 8: Udeo površina pod GM sojom u ukupnoj zasejanoj površini SVET SAD ARGENTINA BRAZIL Od godine, kada je u svetu, van teritorije Sjedinjenih država,počela proizvodnja, udeo genetski modifi kovane soje u ukupnojproizvodnji povećan je sa 8% na preko 80%. Izvor: FaO Grafikon 9: GM i non-gm površine osnovnih useva u godini Miliona hektara % 68% 30% 25% Soja Pamuk Kukuruz Kanola GM Non-GM U poređenju sa ostalim glavnim svetskim usevima, najveći udeo površina pod GM usevima ima soja. Čak 82% svetskih površina pod sojom predstavljaju genetski modifi kovane biljke Izvor: danube Soya Market analysis Inputs Rast GMO FREE useva i odgovorno proizvedene soje u poslednje tri godine EU godišnje uveze oko 40 miliona tona soje, uglavnom iz Sad i južne amerike. Ova soja se uglavnom koristi za ishranu životinja i bez nje Evropa ne bi bila u stanju da održi trenutni nivo stočarske proizvodnje. Od ovih količina oko 15% je potražnja za GM FrEE sojom, koja se opet najvećim delom uvozi iz južne amerike. Potražnja za održivo proizvedenom sojom (rtrs, Pro Tera i danube Soya) raste, upravljana s jedne strane brigom potrošača prema korišćenju GM proizvoda, a s druge kreirana politikom održivosti koja podržava proizvodnju GM FrEE soje u Evropi, a gde su pokretači pre svega veliki trgovinski lanci širom Evrope.

21 Zaključak Rast proizvodnje soje poslednjih 20 godina je paralelan rastu potrošnje mesa u svetu i to naročito živinskog i svinjskog mesa. Najveći rast proizvodnje je bio u Južnoj Americi i to zahvaljujući osvajanju novih površina i prihvatanju novih tehnologija gajenje, prvenstveno tehnologije gajenja GMO. IV. 2. Dunavski region Rast površina Površine pod sojom u zemljama dunavskog regiona konstantno rastu. Od godine, ukupne površine pod sojom u dunavskim zemljama rastu prosečnom stopom od preko 11%, a godine, zasejano je čak 50% više soje nego godine. Grafikon 10: Površine pod sojom u dunavskom regionu Najveći proizvođač soje među dunavskim zemljama je Ukrajina u kojoj se proizvodi preko 60% dunavske soje. Rast proizvodnje ove kulture u Ukrajini počinje posle godine kada se ispod 7% ukupnih površina pod sojom u dunavskom regionu nalazilo u ovoj zemlji. Danas je dve trećine površina pod sojom u Ukrajini, a smatra se da je trenutno preko 60% ove proizvodnje GM soja. Sa druge strane, udeo površina Srbije je sa 20,7 procenata godine, opao na svega 7,5% prošle godine. Hiljade hektara 3,000 2,500 2,000 1,500 1, Ukrajina Italija Srbija Rumunija Moldavija Hrvatska Austrija Mađarska Slovačka Poljska Češka Bosna i Hercegovina Nemačka Švajcarska Bugarska Slovenija Izvor: FAO Površine pod sojom rastu u čitavom svetu. Međutim, u zemljama dunavskog regiona taj rast je mnogo brži. U poslednjih pet godina prosečna zemlja dunavskog regiona povećala je površine pod sojom 54%, dok je u ostalim zemljama taj rast ispod 13%. 19

22 Grafikon 11: Rast površina u dunavskom regionu u poređenju sa ostatkom sveta Grafikon 12: Trend rasta površina pod sojom (2008=1) Hiljada ha 1,400 1,200 1, Hiljada ha Ostatak sveta Dunav Prosečne površine pod sojom u zemljama dunavskog regiona rastu brže od prosečnih površina ostatka sveta Izvor: FAO Italija Ukrajina BiH Hrvatska Srbija Sve zemlje povećavaju površine pod sojom Izvor: FAO Početak subvensionisanja proizvodnje soje u zemljama EU Tabela 1: Primeri zemalja iz dunavskog regiona koje imaju subvencije za proizvodnju soje u odabranim zemljama Budžetom EU za period uvedena su dobrovoljna plaćanja vezana za proizvodnju i na taj način je dozvoljeno subvencionisanje određenih useva koje odabere zemlja članica u cilju podsticanja proizvodnje trenutno zapostavljenih kultura. Ovu šansu je iskoristilo 16 zemalja (Bugarska, Češka, Grčka, Španija, Finska, Francuska, Hrvatska, Mađarska, Italija, Irska, Litvanija, Zemlja Vrednost subvencije Napomena Rumunija Mađarska /ha /ha Na osnovu trenutnih površina, očekuje se povećanje na 376 /ha do godine Gornja granica bazirana na trenutnim površinama, očekuje s smanjenje u slučaju povećanja broja hektara pod sojom Hrvatska 260 /ha osnovna + 65 /ha Slovenija /ha Poljska 326 /ha za visokoproteinske biljke 20 Francuska Izvor: Danube Soya /ha

23 Latvija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Slovenija) 1 za subvencionisanje proteinskih kultura, uključujući soju. Ukupno, ovo čini 10% ukupnog budžeta za dobrovoljno vezane subvencije u godini i celokupna suma namenjena za ove podsticaje iznosi oko 400 miliona evra godišnje. Dodatno, 15 zemalja se odlučilo da u okviru ekoloških plaćanja koriste mogućnost podsticanja useva azotofiksatora, među koje spada i soja. Zaključak Soja, kao relativno ekstenzivna kultura, a kojom se trguje na berzama, traži velika prostranstva za proizvodnju. U tom smislu, Evropa koja nema dovoljno površina za proizvodnju soje svoju konkurentnu stočarsku proizvodnju zasniva i zasnivaće i u budućnosti na uvoznoj soji, dok će domaća proizvodnja soje biti usmerena na domaća tržišta koja su u mogućnosti da plate dodatu vrednost GM FREE soje. U tom smislu, Evropa će morati da poveća ulaganja u održivu i konkurentnu proizvodnju kako bi delimično zadovoljila sopstvene potrebe. od stavljan u promet u Jugoslaviji (Srbiji). Vreme donošenja Zakona kojim se zabranjuje promet GM sojine sačme se preklapa sa periodom povećane tražnje za sojom u svetu i rastom cena soje. Teško je oceniti koje su se promene desile isključivo kao posledica svetskih trendova, a koje kao posledica zatvaranja domaćeg tržišta za uvoz GM sojine sačme. Ipak, nema dileme da su u onim slučajevima gde je postojao sinergijski efekat oba uticaja, promene i najizraženije povećanje proizvodnje, povećanje cene soje i izvoz proizvoda od soje i stočne hrane. Zaključak U poređenju s periodom u periodu zabrane : (1) stabilizovala se i blago povećala proizvodnja soje, (2) povećala se cena soje i sojine sačme, (3) smanjio se, ali ne i prestao uvoz sojine sačme, (4) povećala se potrošnja kod ekstruderaša, (5) značajno se povećao izvoz, (6) proizvodnja mesa se nije smanjila, naprotiv - blago se povećala. IV. 3. Srbija Srbija je jedina zemlja u Evropi koje je samodovoljna u proizvodnji soje. Analiza je obuhvatila poređenje dva perioda 6 godina pre donošenja Zakona o GMO iz godine koji zabranjuje stavljanje u promet GMO i 5 godina nakon donošenja ovog zakona, kako bi se identifikovale pomene koje su nastale posle zabrane uvoza GM sojine sačme, jedinog GM proizvoda koji je 1 European Commision: Direct payments post 2014, State of play on

24 Tabela 2: Uporedne karakteristike pre i posle donošenja Zakona o GMO Karakteristika Poizvodnja 2 Površine pod sojom Proizvodnja soje Stepen varijacije površina Proizvodnja svih kategorija mesa Prosečne površine od hektara (130.9oo ) Prosečna proizvodnja od tona ( ) 2,93% proizvodnja (0,61%) Prosečna proizvodnja t ( ) Cena 3 Prosečne površine od hektara ( ) Prosečna proizvodnja od tona ( ) 2,43% proizvodnja (6,04%) Prosečna proizvodnja t ( ) Jedinična vrednost izvoza soje Jedinična vrednost izvoza sačme 4 0,55 $/kg 0,53 $/kg 0,57 $/kg 0,77 $/kg Trgovina Uvoz soje t t Uvoz sojine sačme t t Uvoz sojinog ulja 987 t 819 t Uvoz stočne hrane t t Uvoz svih kategorija mesa t t Izvoz soje t t Izvoz sojine sačme i drugih proizvoda (brašna, koncentrati ) t t izvoz sojinog ulja t t Izvoz stočne hrane t t 22 Izvoz svih kategorija mesa t t

25 IV. 4. Tržišni lanac soje i sojinih proizvoda u Srbiji Proizvodnja soje se u Srbiji zasniva na semenu domaćeg porekla i domaćim sortama Atestirane količine semena soje u 2014/15. godini su bile tona, od čega je uvezeno samo 5 tona. Tržište semena dele: 70 % NS Seme i 26% Selsem. Prema obavljenim intervjuima može se zaključiti da se 50% useva soje zasniva sa sopstvenim semenom poljoprivrednika. Od godine do godine prosečno se prijavljivalo po 12 novih sorti godišnje, a od prosečno po 24 sorte. Od godine ukupno je prijavljena 261 sorta, a 79 je priznato i dobilo dozvolu da se umnožava i gaji u Srbiji. Registrovane sorte sa posebnim svojstvima je samo tri i to dve bez Kunitz tripsin inhibitora i jedna sa svojstvom crne boje semenjače. Vrednost semena proizvedenog u Srbiji se procenjuje na oko 18 miliona evra. Podaci o izvozu semena koji su dobijeni od proizvođača semena i statistike se značajno razlikuju. Izvoz semena soje je povećan zbog potražnje sertifikovanog GM free semena u zemljama koje su uspostavile subvencionisanje proizvodnje soje od godine. Izvoz semena soje prema Zavodu za statistiku tonama Godina RZS Izvor podataka Republički zavod za statistiku 3 I zvor podataka za cene i trgovinu UN Comtrade, statistička baza Ujedinjenih Nacija sa trgovinskim podacima 4 Podaci za sojinu sačmu obračunati su tako što su sabrani podaci za sledeće tarifne linije: brašno i griz od soje uljane pogače i ostali čvrsti ostaci dobijeni prilikom ekstrakcije ulja od soje, nemleveni, mleveni ili peletizovani Razlog za ovakav postupak je nepostojanje tarifne linije za sojinu sačmu i nejasnoće u dodeljivanju tarifne linije ovom proizvodu. Naime, uporedni podaci o trgovini sojinom sačmom, odnosno brašnom, iz više izvora nisu konzistentni. Prema međunarodnom sistemu tarifiranja proizvoda, tarifna linija se odnosi na soybean meal, odnosno brašno i griz od soje. Međutim, uvoz Srbije po ovoj tarifnoj liniji je zanemarljiv, što se ne slaže sa podacima sa terena, s obzirom da Srbija de facto uvozi značajne količine sojine sačme. 5 Pod stočnom hranom ovde podrazumevamo prerađevine za ishranu stoke (tarifna linija 2309 Animal feed preparations) 6 Godišnji izveštaj o atestiranim količinama semena i sadnog materijala u 2014/2015 godini. PSS Sombor doo, Sombor Proizvođači soje u Srbiji imaju pristup sortama sa posebnim kvalitetom, ali je tražnja za ovakvim sortama veoma mala. Relativno mala ponuda sorti sa specifičnim svojstvima posledica je nepostojanja tražnje za specifično kreiranim kvalitetom koja je vođen od strane prerađivača. Zaključak Pogrešno je kvalitet soje svoditi isključivo na GM i GM FREE soju. Ukoliko Srbija želi da zadrži konkurentnu proizvodnju soje moraće osim GM FREE da uvodi, povećava i inovira i druge osobine kvaliteta u čitavom lancu proizvodnje, prerade i konzumiranja soje i proizvoda od soje. 23

26 24 Blagi rast i stabilizacija proizvodnje posle godine Proizvodnja soje varira u poslednjih 6 godina od t. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede procenjuje se da je vrednost proizvodnje soje u Srbiji godine bila 140 miliona evra (podaci Ministarstva poljoprivrede) a u godini 182 miliona evra (obračun autora). Grafikon 13: Rast proizvodnje soje u posmatranim regionima u odnosu na svet i udeo u svetskoj proizvodnji ( ) 0.20% 0.15% 0.10% 0.05% 0.00% -5% 0% 5% 10% Srbija Ostatak regiona Dunava Ostatak CEFTA NZČ EU15 Srbija ima ubedljivo najveći udeo u svetskoj proizvodnji i pozitivan rast u odnosu na svet. Međutim, prosečni rast ostalih zemalja dunavskog regiona je znatno veći Izvor: FAO Grafikon 14: Trend proizvodnje i površina pod sojom u Srbiji (2005=1) Proizvodnja Površine Dok površine pod sojom, sa blagim oscilacijama uglavnomrastu, prinos je vrlo promenljiv Izvor: RZS Soja iz proizvodnje u Srbiji je usmerena na dva tržišta: tržište stočne hrane - najvećim delom i preradu za ljudsku ishranu. Oko tona soje preradi se za stočnu hranu putem ekstrudera. Do ove količine došlo se na osnovu godišnje kupovine soje od strane fabrika stočne hrane i procene njihovog udela u tržištu stočne hrane. Jedan deo soje prerađuje se direktno na imanjima poljoprivrednika ili kompanija koje se bave proizvodnjom svinja ili živine. Oko tona preradi se kod najvećeg prerađivača soje i to jedan deo (95.000) u sojinu sačmu, a preradom zrna soje dobija se čitava paleta proizvoda koji nalaze primenu u ishrani ljudi. Sojina sačma se proizvodi i u drugoj kompaniji ( t). Evidentan je i uvoz jednog dela sojine sačme koji varira u zavisnosti od godine i to od do t (prosečno t u periodu god.). Zaključak Iako najveći prerađivač soje ima veliki uticaj na tržišni lanac vrednosti soje i preradi tona soje, ipak veliki deo proizvodnje soje (preko 50%) direktno završi u preradi na ekstruderima proizvođača stočne hrane ili direktno proizvođača svinja i živine. Obrnuto od očekivanja, zabrana prometa GM sojine sačme proširila je broj i uticaj igrača na tržištu soje i smanjila uticaj velikog prerađivača, jer su se pojavili brojni drugi otkupljivači bilo ekstruderaši ili trgovci. 7 Procena rađena na osnovu intervjua jer, iako je slato nekoliko zahteva Upravi za veterinu u vezi sa kapacitetima ekstrudera za soju, podaci nisu dobijeni.

27 Grafikon 15: Kompanije koje najviše uvoze sojinu sačmu Hiljada tona MK COMMERCE DOO PAKOLINE KONZUL DOO WHOLEMARK DOO SOJAPROTEIN AD AGRAGOLD DOO DELTA STO POSTO DOO GEBI DOO ERAKOVIĆ DOO JAKIL MP DOO AGRAGOLD DOO BEE LOGISTIKA 021 DOO VICTORIA GROUP DOO FARM COMMERC STO POSTO DOO KIKINDSKI MLIN A.D. BAČKA RAVNO DOO SANO DOO GEBI DOO KONZUL DOO ERAKOVIĆ DOO Hiljada tona Gde završava soja proizvedena u Srbiji? Soja proizvedena u Srbiji završi u Srbiji-najvećim delom se integriše u lokalne tržišne lance animalnih proizvoda. Procena je da dve trećine soje proizvedene u Srbiji doprinosi proizvodnji mesa, jaja i mleka. Zbog strukture proizvođača mesa i mleka vrlo je teško proceniti koliko zaista soje završi u pojedinim proizvodnjama mesa ali i mleka. Jedino je u slučaju proizvodnje pilećeg mesa procena izvesnija, jer se 56% životinja nalazi na velikim farmama za koje se pouzdano može reći da su veliki potrošači soje. U proizvodnji mleka farme koje imaju manje od 10 krava učestvuju u proizvodnji 2/3 mleka proizvedenog u Srbiji, a ovakve farme gotovo da i ne koriste dodatne proteine soje za ishranu krava. Procena potrošnje soje za proizvodnju animalnih proizvoda rađena je na osnovu podataka o gramima soje potrebnim za proizvodnju jednog kilograma mesa (Tabela 3) i prema podacima o prosečnoj proizvodnji u periodu god. gde preko 60% soje u Srbiji završi u proizvodnji mesa, jaja i mleka. U zemljama sa razvijenim stočarstvom (Holandija, Nemačka), % soje završi u proizvodnji animalnih proizvoda. Postoji mogućnost da se u Srbiji potroši veća količina soje po kg animalnog proizvoda zbog lošije konverzije hrane, zbog znatno lošijeg rasnog sastava i drugih faktora. Oko jedne trećine soje proizvedene u Srbiji završi u izvozu kao sojina sačma, zrno, ulje, kao komponenta izvezene stočne hrane ili posle dodavanja vrednosti putem prerade u visoko vredne proizvode za ljudsku ishranu i druge namene (sojini koncentrati, brašna). U periodu od god. izvezeno je prosečno t sojinog zrna, sojine sačme, ulja i drugih proizvoda soje. 25

28 Ako se ovom podatku doda i prosečni izvoz stočne hrane od tona u kojoj je značajna komponenta soja, moguće je proceniti da se oko 30% soje plasira putem izvoza. Zabrana prometa GM sojine sačme je uticala pozitivno na trećinu proizvodnje soje koja je završila kod prerađivača koji su ostvarili dodatnu vrednost koristeći kao sirovinu GM FREE soju. 2/3 proizvedene soje završilo je kod onih koji su bili manje konkurentni zbog skupljeg inputa. U Srbiji preko 60% (a moguće je i više) soje završi u proizvodnji animalnih proizvoda mesa, mleka i jaja. Intenzifikacijom stočarstva će rasti potražnja za sojom. Trenutno su strukturalne promene u sektoru stočarstva (osim u živinarstvu) spore i nisu pokretač za tražnju soje. Tabela 3: Procena udela učešća soje u tržišnim lancima mesa, mleka i jaja u Srbiji prosečno Pileće meso Svinjsko meso Goveđe meso Jaja (kom.) Mleko Proizvodnja (t) ( ) 20 % proizvođača koristi soju u tovu 30% koristi soju g soje/kg proizvoda Ukupno tona soje Udeo (%) u ukupnoj proizvodnji soje 17,5 28,4 0,7 8 6 Proizvodnja soje (t) Procena udela soje u tržišnim lancima mesa (pilećeg, svinjskog, goveđeg) jaja i mleka je rađena prema udelu soje koja je potrebna za proizvodnju 1 kg proizvoda prema proračunima Danube Soya Tržišni lanac soje ima prostora za unapređenje Osnovni faktori koji utiču na trendove u vrednosnom lancu soje su sledeći: 26 Zaključak Konkurencija drugih kultura, naročito ostalih ratarskih kultura (kukuruza, suncokreta, ječma, pšenice, šećerne repe...), koje su, u slučaju najvećeg broja proizvođača i godina, profitabilnije nego soja Soja je azotofiksator i proizvođači znaju da imaju manja ulaganja za đubrivo Strukturna pomeranja proizvođača u pravcu ukrupnjavanja površina

29 od strane velikih porodičnih gazdinstava na račun kupovine i naročito rentiranja zemljišta od staračkih domaćinstava i države. Ovaj trend utiče na unapređenje tehnologije gajenja, pa samim tim i prinosa, jer zemlja dolazi u ruke profesionalnih proizvođača koji imaju znanje, tehnologiju i opremu za proizvodnju Postojanje sistema za navodnjavanje u velikoj meri utiče na odluku za gajenje soje, pošto osnovni konkurenti pšenica, suncokret i kukuruz nisu kulture kojima je potrebno navodnjavanje ili, u slučaju kukuruza - kojeg je lako navodnjavati Prilikom otkupa soje postoji dovoljno konkurencije najveći prerađivač soje, trgovci, ekstruderaši koji garantuju da će soja biti otkupljena i da će postojati konkrencija prilikom formiranja cene Rast potražnje za GM FREE sojom u Evropi, rast potražnje za GM sojom u Aziji Rast površina u okruženju, ali i u Ukrajini Zabrana uvoza GM soje i sojine sačme Agrarna politika subvencionisanja po hektaru koja je trenutno prisutna u Srbiji, koja vrlo pogoduje proizvodnjama sa niskim ulaganjima kao što je to soja Osnovne barijere za razvoj vrednosnog lanca soje: Shvatanje soje kao kulture u čiju proizvodnju ne treba puno ulagati i koja može da da dobre prinose i u ekstenzivnom gajenju Još uvek velike cenovne varijacije Količina sertifikovanog semena koje se koristi (procena je da se koristi samo 50% sertifikovanog semena) što ugrožava održivost i kvalitet same prozvodnje soje Monopolizovano tržište kvalitetne prerade soje koje je za posledicu imalo uspostavljanje brojnih ekstrudera koji su uzeli značajan deo tržišta, a čiji su proizvodi vrlo limitirani u kvalitetu Osnovne prilike za razvoj vrednosnog lanca soje: Otvaranje tržišta inputa i pristup novim tehnologijama koja unapređuju prinose i kvalitet, te povećavaju izvoz Usmeravanje ka proizvodnji organske soje za tržište EU; trenutno se ista dobavlja iz Kine i Indije. Srbija treba da iskoristi tendencije ka usmeravanju na evropski proizvedene organske proteine i to ne samo za stočnu hranu, već i za proizvode za humanu upotrebu Mogućnost diversifikacije sortimenta i korišćenje sertifikovanog semena, sa posebnom pažnjom na sorte sa posebnim svojstvima namenjenim za humanu upotrebu, kao i pronalaženje proizvođača koji 27

30 28 nalaze interes u ovakvoj specifičnoj proizvodnji sorti sa posebnim svojstvima za preradu i proizvodnju proizvoda kao što su tofu, mleko, jogurt i dr. Povećanje broja specijalizovanih proizvođača kojima je soja osnovna kultura, naročito u krajevima gde se sada soja gaji na ekstenzivan način Smanjenje gubitaka i unapređenje tehnologije gajenja usled nabavke nove mehanizacije, naročito kombajna Čišćenje i razdvajanje soje po kvalitetnim kategorijama koje može da poveća izvoz i kvalitet prerade Povećanje konkurencije na nivou prerade, koja će biti u stanju da preradi i pripremi proizvod za izvoz Otvaranje novih tržišta kako geografski (japansko, severnoevropsko ), tako i sa novim proizvodima na postojećem tržištu V. Osnovne karakteristike vezanih tržišta u Srbiji 96% mesa, izvora proteina koji su preovlađujući u strukturi proteina za ishranu stanovništva, proizvede se u samoj EU. Potpuno je drugačija situacija sa biljnim proteinima koji služe za ishranu životinja od kojih se proizvodi meso. Čak 69% ovih proteina se uvozi, a EU poseduje samo 3% potrebne količine 8 ocl pdf sojine sačme koja čini 64% od 5 proteina koji su dobar izvor za proizvodnju mesa 8. Sojina sačma je glavni izvor lizina, aminokiseline koja je najvažnija u ishrani prasadi, a druga po važnosti kod ishrane živine. Za razliku od EU, Srbija svoje biljne i životinjske proteine dobije iz domaće proizvodnje. Srbija proizvodi 100% soje za svoje potrebe i jedina je zemlja u Evropi trenutno koja je samodovoljna u proizvodnji soje. U proizvodnji mesa Srbija ima stepen samodovoljnosti sličan EU. Međutim, kada bi potrošnja mesa u Srbiji bila kao i u EU, i Srbija bi uvozila soju. Logična pitanja koja se postavljaju: Zašto EU se odlučuje da uvozi preko potrebne biljne proteine? Zašto je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima drugačiju strategiju? U prvom slučaju radi se o jednostavnoj globalnoj raspodeli konkurentnosti u kojoj Evropa na svojim limitiranim zemljišnim kapacitetima mnogo bolje i efikasnije gaji proizvode više vrednosti koji donose veće profite. Odgovor na drugo pitanje je malo kompleksniji i leži u činjenici da Srbija ima zemljišnih kapaciteta na kojima se po pravilu proizvode proizvodi niže vrednosti i onda u takvoj raspodeli konkurentnosti soja pronalazi svoje mesto u proizvodnji u Srbiji, i u činjenici da je Srbija izgradila značajne kapacitete za preradu sojine sačme koji su direktno već 40 godina uticali na razvoj ove kulture, pa samim tim i proizvodnje u Srbiji. Cena soje i sojine sačme je viša u Srbiji nego u EU i to sigurno (u nekim slučajevima više, u nekim manje) utiče

31 na konkurentnost vezanih proizvodnji kao što su proizvodnja stočne hrane, mesa, mleka i mesnih prerađevina. Zato se državna politika i strategija biljnih proteina nikada ne sme zasnivati samo na izolovanom posmatranju pojedinačnih interesa proizvođača soje, nego i na uticajima na vezane proizvodnje koji koriste soju. V. 1. Stočna hrana Grafikon 16: Izvoz prerađene stočne hrane iz Srbije Pre nego dođe do krajnjih potrošača proizvođača mesa, mleka, jaja, oko trećina soje u Srbiji prvo bude prerađena u nekoj od fabrika stočne hrane. Za razliku od ostale stočne hrane koja se pravi na farmi, bilo velikoj u modernim industrijskim postrojenjima ili malim mešaonama, ova stočna hrana se nalazi u prometu i traži svog kupca. Razlikujemo dva tipa fabrika: fabrike velikog kapaciteta od kojih jedna grupa prodaje stočnu hranu na celoj teritoriji Srbije (dobar deo je takođe je izvozno orjentisan), dok drugoj grupi pripadaju fabrike stočne hrane koje su proizvodno integrisane. Procena je da velike fabrike zauzimaju oko 85% ukupne proizvodnje i gotovo celokupan izvoz. Drugi tip jesu lokalno orijentisane veće mešaone sa malim tržišnim učešćem. Osnovne karakteristike tržišta koncentrovane stočne hrane su: Neiskorišćeni i često zastareli kapaciteti. Procena je da se od 2 miliona tona kapaciteta koristi oko polovine - od čega se u oko jednoj desetini proizvode premiksi Konstantan rast izvoza i rast uvoza Rast jedinične vrednosti izvoza, koja prati cene žitarica i relativno stagniranje jedinične vrednosti uvoza kao posledica stagnacije cena premiksa i dodataka hrani koji se pretežno nalaze u strukturi uvoza Grafikon 17: Uvoz prerađene stočne hrane u Srbiju Hiljada tona $/kg 0.6 $/kg 0.5 $/kg 0.4 $/kg 0.3 $/kg 0.2 $/kg 0.1 $/kg 0 $/kg Hiljada tona $/kg 1 $/kg 0.8 $/kg 0.6 $/kg 0.4 $/kg 0.2 $/kg 0 $/kg Izvoz Izvor: UN Comtrade Jedinična vrednost izvoza Uvoz Izvor: UN Comtrade Jedinična vrednost uvoza 29

32 30 Značajna konkurencija koja ipak vodi ka sve većoj koncentraciji proizvodnje Srbija ima pristup konkurentnoj stočnoj hrani, osim soji Poslednjih pet godina Srbija je značajan izvoznik kukuruza koji predstavlja osnovu komponentu ishrane svinja, živine i značajno učestvuje i u koncentrovanoj ishrani goveda i ovaca. Dodatno, Srbija ima dovoljno konkurencije u proizvodnji stočne hrane - kako među proizvođačima sa on farm mešaonama stočne hrane, tako i među velikim industrijskim objektima za proizvodnju različitih tipova i kategorija koncentrovane stočne hrane. Proizvođačima mesa problem predstavlja nekonkurentna cena soje i sojine sačme, koja učestvuje i sa 30% u pojedinim smešama za ishranu. Srbija se odlučila za proizvodnju, ali i potrošnju GM free proizvoda, pa samim tim i za to da sebe liši pristupa cenovno konkurentnoj soji i sojinoj sačmi iz Brazila, Agrentine i SAD. Upravo zato su proizvođači stočne hrane preko svojih predstavnika u Privrednoj komori Srbije, konstantno od uvođenja Zakona o GMO godine, zahtevali da se dozvoli uvoz GM sojine sačme ili da se zabrani uvoz mesa od životinja koje su hranjene GM sojinom sačmom. 9 Grafikon predstavlja bilans trgovine, odnosno razliku između izvoza i uvoza izabranih proizvoda. S obzirom da kukuruz ima znatno veći pozitivni bilans od ostalih kultura, vrednosti koje se na njega odnose prikazane su na levoj vertikalnoj osi, označenoj žutom bojom. Vrednosti za ostale proizvode su više nego desetostruko manje i prikazane su levo. 10 Fokus je stavljen na proizvodnju i preradu živinskog i svinjskog mesa kao kategorija koje u većoj meri koriste soju i sojinu sačmu. Takođe je ova kategorija vezane proizvodnje obrađena detaljnije jer: (1) od nje, kao njavećeg konzumenta soje najviše zavisi proizvodnja, (2) proizvodnja mesa je po pravilu osnovni pokretač uvođenja oznaka kvaliteta. Grafikon 18: Cena kukuruza u Mineapolisu i Produktnoj berzi Novi Sad Jan May Sep Feb Jun Oct Feb Jul Nov Mar Jul Nov Mar Aug Dec Apr Aug Dec May Sep Jan Mineapolis V. 2. Meso i mesne prerađevine 10 Novi Sad Grafikon 19 9 : Bilans trgovine kukuruza, soje i sojine sačme, suncokreta, stočne hrane ( ) Miliona $ U Srbiji postoji uverenje da je stočarstvo ove zemlje u velikoj krizi, naročito poslednjih nekoliko godina. Međutim, brojke i statistika to ne pokazuju. Smanjuje se broj krava, ali proizvodnja mleka manje-više ostaje ista, što ukazuje da se samo povećava produktivnost. Broj goveda u tovu je konstantan i blag pad proizvodnje na godišnjem nivou je manji nego što je to slučaj u Novim Kukuruz Soja Suncokret Stočna hrana Sojina sačma Cena kukuruza kao glavne komponente stočne hrane u Srbiji u osnovi prati cenu na svetskim berzama i ne zavisi puno od domaće potrošnje i proizvodnje, jer se viškovi izvoze. Stočna hrana samim tim prati te trendove. Izvor: Produktna berza, MGEX, UN Comtrade Miliona $

33 zemljama članicama. S druge strane, značajniji porast je ostvaren kod proizvodnje živinskog i ovčijeg mesa, naročito u poređenju sa zemljama Evrope. Broj svinja je cikličan, kao što je uvek i bio, sa tendencijom smanjenja na nivou trendova koji su u NZČ. Tabela 4: Broj grla stoke (.000) i proizvodnja osnovnih stočarskih proizvoda (.000 t); Strukturalne promene u stočarstvu u Srbiji se dešavaju različito od sektora i regiona i njihova brzina i intenzitet svakako utiču na potrošnju soje u Srbiji. Na primer u proizvodnji živine, 539 farmi sa preko životinja proizvodi više od polovine ukupnog broja brojlera u Srbiji, dok gazdinstava ima manje od 300 brojlera. Nestaje srednji deo proizvođača, tj. oni koji su proizvodili za nepoznatog kupca u svim proizvodnjama. Strukturalne promene su se desile u svim područjima Vojvodine gde je poljoprivredna proizvodnja intenzivna. Na primer, 41% svinja u Somboru na farmama sa 400 i više grla i 45% svih goveda nalazi se na farmama koje imaju preko 30 grla. Očigledno je da na području Sombora postoji specijalizacija farmi i proizvođača, te se i proizvodnja soje povećala na preko ha iako nisu na svim terenima pogodni uslovi za njen uzgoj Broj životinja Goveda (ukupno ) od kojih krave od kojih muzne krave Svinje ( ukupno ) Živina Proizvodnja Goveđe meso Svinjsko meso Živinsko meso Kravlje mleko (milion litara) Jaja (milion komada) Za proizvodnju svinjskog i živinskog mesa u Srbiji potroši se gotovo tona soje. U strukturi obroka za svinje sojina sačma čini prosečno 20% a kod živine i više. Najveća proizvodnja je na velikim farmama koje su veliki proizvođači mesa i veliki potrošači soje. Procena je da se više od polovine proizvodnje živinskog mesa odvija na velikim farmama. U svinjarstvu velike farme na nivou cele Srbije nemaju veliki udeo u 31

34 strukturi proizvodnje, ali u regionima Vojvodine i Mačve gotovo je polovina životinja na velikim farmama tj. velikim potrošačima soje. Mora se naglasiti da i mali proizvođači koriste koncentrat ili samo pripremaju stočnu hranu u kojoj je sojina sačma standardni sastojak. Naravno pod pretpostavkom da se nešto nepredviđeno ne desi, kao što je zabrana uvoza mesa u Rusku federaciju ili izbijanje neke od bolesti. Pokazalo se da liberalizacija tržišta sa EU nije imala direktan negativan (a ni pozitivan) efekat na proizvodnju mesa u Srbiji. 32 U proizvodnji goveđeg mesa procena izvršena na osnovu intervjua i strukture farmi je da se soja koristi u ishrani oko 20% goveda za tov. Male farme i regioni koji se oslanjaju na slobodan uzgoj i pašu ne koriste soju. Srbija ima stabilnu proizvodnju svih vrsta mesa Srbija se, sa proizvodnjom od oko pola miliona tona mesa, nalazi na 6. mestu među Novim Zemljama Članicama - iza Poljske, Mađarske, Rumunije i Češke, a ispred Bugarske, Litvanije, Slovačke, Hrvatske i drugih zemalja. Proizvodnja je prilagođena potrebama i tražnji u Srbiji, budući da su mogućnosti izvoza male. Blago smanjenje proizvodnje je, pre svega, prilagođavanje smanjenom broju stanovnika i promene načina ishrane stanovništva. U osnovi, Srbija prati trendove koji se dešavaju u najvećem broju evropskih zemalja i samim tim i u celokupnoj proizvodnji u Evropi, pri čemu proizvodnja ovaca i živine u Srbiji beleži pozitivnu stopu rasta - od oko 2% u odnosnu na svetski prosek, dok je proizvodnja govedine i svinjetine u Srbiji u poslednjih 10 godina u blagom opadanju u odnosu na proizvodnju u svetu. Očekivanja su da će se ovi trendovi nastaviti u pravcu kome su tekli do sada. Grafikon 20: Stopa rasta proizvodnja mesa u odnosu na svetski prosek 0.8% 0.6% 0.4% 0.2% 0.0% 10% 8% 6% 4% 2% 0% Piletina -4% -2% 0% 2% 4% Svinjetina -10% -5% 0% 5% Pad proizvodnje svinja u odnosu na trend svetske proizvodnje je -2%, što je slično EU u proseku. Neke zemlje EU, kao što je Nemačka, beleže rast u odnosu na svetsku proizvodnju u iznosu od 2%. U proizvodnji živine Srbija beleži pozitivnu stopu rasta u oba slučaja, od 2%, za razliku od EU15 i NZČ, gde se i u ovim proizvodnjama beleži pad. Izvor: FAO Neizgrađeni tržišni lanci koji kao posledicu imaju cenovnu i proizvodnu cikličnost Proizvodnju mesa u Srbiji karakteriše cikličnost, koja je naročito izražena kod proizvodnje svinja i živine - i to kod ma-

35 I Grafikon 21: Cenovna cikličnost proizvodnje svinjskog mesa u poređenju sa EU Euro/100kg III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V VII IX XII III V Izvori: TISUP, STIPS EU HRV SRB lih i srednjih proizvođača. Veliki broj proizvođača, koji ima kapacitete za proizvodnju hrane i smeštaja životinja, relativno lako ulazi i izlazi iz proizvodnje izazivajući oscilacije u proizvodnji i ceni. Kada je cena niska, oni rade smanjenim kapacitetom - što u budućnosti utiče na povećanje cene usled smanjene ponude, te nakon ponovnog povećanja cena - oni povećavaju proizvodnju. drugi razlog cenovnih varijacija jeste uticaj svetske cene, budući da Srbija generalno prati svetske trendove, ali su oni mnogo izraženiji na sledeći način: kada je cena niža u Srbiji, ona je još niža nego u EU zemljama; kada je visoka - u Srbiji je još viša. Srbija uvozi male količine svinjskog mesa u poređenju s uvozom evropskih zemalja Iako uvezene količine mesa beleže značajan rast, te su količine ipak male u ukupnom iznosu, a naročito u poređenju sa zemljama regiona i prosekom koji uvoze nove članice EU. Srbija se i dalje nalazi na začelju evropskih zemalja po količini uvezenog svinjskog mesa. Najčešće se uvozi smrznuto meso: do godine to je bilo oko 10 miliona evra, da bi se uvoz počeo povećavati godine na 39, a u na 49 miliona evra. U godini uvoz iz EU je povećan na 100,3 miliona evra, a izvoz je dostigao 58 miliona usled promena vezanih za zabranu uvoza u rusiju. Cene i proizvodnja u govedarstvu ne pokazuju tolike oscilacije kao u svinjarstvu, prvenstveno jer je ciklus duži, proizvođači su više specijalizovani i malo je onih koji ulaze i izlaze u/iz proizvodnje u zavisnosti od ciklusa. 33

36 Grafikon 22 i 23: Uvoz svinjetine u evropske zemlje 2011 Million $ 0 2,000 4,000 Nemačka Rusija Italija Velika Britanija Poljska Francuska Holandija Češka Portugal Grčka Belgija Švedska Mađarska Rumunija Danska Slovačka Španija Bugarska Belorusija Irska Ukrajina Litvanija Slovenija Hrvatska Letonija Finska Estonija Švajcarska Crna Gora Luksemburg Albanija Makedonija BiH Srbija 28.4 Gruzija Norveška Jermenija Malta Kipar Moldavija Azerbejdžan Island Turska 2014 Million $ 0 2,000 4,000 Nemačka Italija Velika Britanija Poljska Francuska Rusija Češka Holandija Portugal Grčka Belgija Švedska Danska Rumunija Mađarska Španija Slovačka Irska Bugarska Hrvatska Litvanija Ukrajina Slovenija Belorusija Finska Srbija Crna Gora Švajcarska Letonija Estonija Luksemburg BiH Norveška Gruzija Makedonija Albanija Kipar Jermenija Malta Island Azerbejdžan Turska Moldavija Srbija uvozi veoma malo mesa u poređenju s drugim zemljama Izvor: UN Comtrade 34 Srbija ne uvozi velike količine prerađevina, ali su trendovi izuzetno negativni Stopa rasta uvoza mesnih prerađevina u Srbiji u poslednjih pet godina iznosi 8% što je iznad svetskog proseka i iznad proseka stope rasta uvoza koje beleže EU15, NZČ i CEFTA zemlje. S druge strane, po vrednosti uvoza mesnih prerađevina Srbija je na začelju evropskih zemalja - ispred Moldavije, Luksemburga, Albanije, Estonije, Crne Gore i Makedonije.

37 Grafikon 24: Uvoz prerađevina ( ) 3.5% 3.0% Average World share 2.5% 2.0% 1.5% 1.0% 0.5% 0.0% -2% 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% Prosečan rast u odnosu na svet Srbija CEFTA NZČ EU15 Stopa rasta uvoza mesnih prerađevina EU15 je jedva iznad svetskog proseka. NZČ i CEFTA zemlje u poslednjih pet godina beleže rast uvoza po stopi od 2% u odnosu na svetski prosek, dok je u Srbiji rast uvoza na 11%. Vrednost uvoza prerađevina u Srbiji je slična prosečnoj vrednosti uvoza CEFTA zemalja, a mnogo manja od proseka NZČ i EU15. Izvor: UN Comtrade Srbija, za razliku od EU zemalja, uvozi više mesnih prerađevina nego mesa U odnosu na region, EU i svet, Srbija mnogo više uvozi mesnih prerađevina, a mnogo manje mesa. Ovakav trend direktno šteti domaćoj prerađivačkoj industriji, a stočarsku proizvodnju i proizvodnju mesa vraća na neprihvatljiv nivo primarne proizvodnje bez razvijene prerade koja državi i društvu može da donese dobit. Tako prerađivačka industrija sve više zaostaje za konkurentima, naročito za onima u NZČ. Grafikon 25: Struktura uvoza mesa i mesnih prerađevina ( ) 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Srbija CEFTA NZČ EU15 Meso Prerađevine Od ukupnog uvoza mesa i mesnih prerađevina Srbija uvozi 60% mesnih prerađevina i 40% mesa. Ovaj odnos potpuno je suprotan odnosu uvoza mesa i mesnih prerađevina u EU15, NZČ i CEFTA zemljama, gde se meso uvozi u procentu od 70 80% u odnosu na mesne prerađevine. Izvor: UN Comtrade 35

38 Zaključak Proizvodnja mesa i mesnih prerađevina nije iskoristila status zemlje u kojoj je zabranjen promet GMO. Cene inputa su bile visoke zbog globalnih cena žitarica i zatvorenog tržišta za soju, te su proizvođači mesa prilagodili svoju cenu ovim uslovima i na domaćem tržištu ostvarivali veću cenu od one koja je bila prosečno u regionu i EU. Istovremeno, industrija mesa je veoma pogođena visokim cenama sirovine, rastom uvoza prerađevina iz CEFTA zemalja koje su otvorile pristup jeftinom mesu iz EU, a nije iskoristila mogućnost da naplati činjenicu korišćenja domaćeg mesa od životinja koje nisu hranjene hranom sa GMO, ni na domaćem tržištu niti u izvozu. U prethodnim godinama nepostojanje mogućnosti GM FREE označavanja proizvoda doveli su do povećanog uvoza proizvoda hranjenih GM stočnom hranom, jer zakon EU ne traži označavanje proizvoda koji su hranjeni GM sojom i stočnom hranom. Na ovaj način Srbija nije uspevala da iskoristi svoje konkurentske prednosti korišćenja GM FREE proizvoda. V. 3. Mleko Pad broja krava, ali relativno stabilna proizvodnja mleka zbog povećane produktivnosti Proizvodnja mleka u Srbiji je jedan od sektora sa najvećom vrednošću pro izvodnje, od preko 500 miliona evra godišnje. Pored toga, gajenje muznih krava, te proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda predstavlja i veliki socijalni oslonac siromašnim stanovnicima ruralnih područja. Grafikon 26: Proizvodnja mleka i broj krava Broj krava Proizvodnja mleka, 000t 36 Veći pad u broju krava nego u proizvodnji mleka ukazuje na povećanje produktivnosti. U odnosu na godinu, prošle godine proizvodnja mleka manja je za 6%, dok je broj krava u istom periodu opao čak za 28%. Izvor: RZS

39 Mlekarski sektor u Srbiji ima pad proizvodnje, a mleko je jedan od najmanje konkurentnih poljoprivrednih proizvoda. Značajno je opao i broj mlečnih krava i broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka. Očekuje se dalji pad broja farmi i kako se to desilo u Hrvatskoj gde je godine mleko otkupljivano od proizvođača, godine od uz povećanje ekstra klase mleka na 97%, a od proizvođača. U Srbiji se jasno odvajaju tri grupe proizvođača mleka koji su i različiti potrošači soje: Prvu grupu čine su mali proizvođači sa jednom ili nekoliko krava, koje po pravilu nemaju dobar genetski potencijal i daju malo mleka. Krave su gajene u neadekvatnim uslovima, znatno ispod standarda EU. Ovi proizvođači mleko najčešće prerađuju u sir i kajmak koje prodaju kod kuće ili na lokalnim pijacama. Ova grupa proizvođača u ishrani krava ne koristi soju. Druga grupa su srednji proizvođači sa tri do 10 krava. Oni su u poslednjih 5-6 godina dosta napredovali, poboljšali su rasni sastav, uslove i tehnologiju muže svojih stada, ali još uvek najveći deo njih, iako u najvećem broju slučajeva mleko predaju mlekarama, ne ispunjava EU standarde kvaliteta. Broj ove grupe proizvođača se značajno smanjio. Ni ova grupa ne koristi soju za ishranu životinja. Treću grupu čine velike farme sa dobrim genetskim potencijalom koje su i po proizvodnji i po standardima na evropskom nivou. Oko 30% mleka proizvede se na ovim farmama i uobičajeno krave u svom obroku imaju soju. Koncentracija otkupa i prerade u nekoliko mlekara U Srbiji trenutno radi preko 200 mlekara. Najveći deo njih su male zanatske mlekare, dok na velike industrijske mlekare otpada svega 10%. Međutim, i pored velikog broja malih mlekara, one pokrivaju svega 13% prerade mleka. U isto vreme, velike industrijske mlekare drže 67% prerađivačkih kapaciteta. Sve ovo ukazuje da je pred mlekarstvom teško razdoblje koje će karakterisati prilagođavanje standardima EU. Uvoz mleka Srbija je prošle godine uvezla 21.5 miliona tona mleka po čemu je 38. zemlja sveta. Međutim, kada se pogleda rast uvoza, Srbija je u samom vrhu. Rast uvoza mleka u Srbiju u proteklih 10 godina rastao je prosečnom stopom od čak 59,6%, dok je godine uvezeno 94% više mleka nego godini. Najveći uvoz dolazi iz okruženja, prvenstveno BiH, a najveći uvoznici su mlekare koje imaju preradu i prodaju mleka sa obe strane granice i na taj način nivelišu sopstvenu, a samim tim i ukupnu proizvodnji i tražnju. Rast uvoza mleka u Srbiji je značajno povećan posle ulaska Hrvatske u EU, kada su mlekare iz BiH morale da prestanu sa izvozom na hrvatsko tržište i kada je taj višak morao da pronađe svoje tržište. 37

40 Grafikon 27: Uvoz mleka i mleka u prahu u Srbiju 1,800 1,600 1,400 1,200 1, Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Januar Februar Mart April Maj Jun Hiljada dolara Bosna i Hercegovina EU Ostali Izvor: ITC Grafikon 28: Rast uvoza mleka u odnosu na svetski prosek ( ) Grafikon 29: Trend rasta uvoza mleka (2005=1) Prosečan udeo u svetskom uvozu 6% 5% 4% 3% 2% 1% 0% -1% -2% 0% 2% 4% 6% Prosečan rast u odnosu na svet Srbija Ostatak CEFTA Ostatak Dunava NZČ EU Srbija Ostatak CEFTA NZČ EU15 Iako Srbija najmanje učestvuje u svetskom uvozu mleka, u poslednjoj deceniji ima pozitivan rast i raste brže od svetskog proseka. Izvor: UN Comtrade U proteklih 10 godina uvoz mleka u Srbiju povećan je čak 20 puta 38

41 Zaključak Proizvodnja, prerada i plasman mleka i mlečnih proizvoda predstavljaju izuzetno kompleksan i osetljiv sistem. Pred sektorom su brojni izazovi koji ne samo da su generisani od strane male konkurencije u otkupu mleka, nego i potrebom da se ispune brojni zahtevni standardi u procesu približavanja i priključenja EU. Poseban izazov predstavljaju promene u okruženju Srbije u sektoru mlekarstva koje će nastati zbog ukidanja kvota za mleko u EU. Sektor mlekarstva za svoj razvoj zahteva stabilnost, ali sama proizvodnja mleka pruža stabilnost i tržište za ratarske proizvode (među njima i soju) i resurse za proizvodnju goveđeg mesa. Korišćenje soje kao hraniva prihvaćeno je od strane proizvođača mleka, a naročito specijalizovanih proizvođača koji se ubrzano profilišu pre svega na području Vojvodine. Ulaganje u velike farme predstavlja veliku investiciju i sve manje gazdinstava će imati snage da se odluči da uđe u sektor mlekarstva, te je izvesno da će postojeće farme imati prostora za napredak. V. 4. Jaja Proizvodnja jaja u Srbiji vezuje se za vremena značajnih problema u živinarskom sektoru i drastičan pad u odnosu na proizvodnju od pre par decenija. Dok su konkurentske zemlje zadržale stabilnu proizvodnju, u Srbiji je trend u poslednjih deset godina bio veoma promenljiv, sa nekoliko tačaka značajnog pada i povratkom na nivo iz Trenutna proizvodnja jaja u Srbiji je oko 1,7-1,9 milijardi komada jaja godišnje. Proizvodnja konzumnih jaja u Srbiji je nekonkurentna iz velikog broja razloga. Grafikon 30: Rast proizvodnje jaja u odnosu na svetski prosek u posmatranim regionima ( ) 0.7% 0.6% 0.5% 0.4% 0.3% 0.2% 0.1% 0.0% -0.1% -6% -4% -2% 0% 2% 4% Srbija NZČ Ostatak regiona Dunava Ostatak CEFTA EU15 Jedino Srbija ima pozitivan rast u odnosu na svet Izvor: FAO Grafikon 31: Trend u proizvodnji jaja (2004=1) Srbija NZČ Ostatak regiona Dunava Ostatak CEFTA EU15 Poslednjih godina Srbija beleži značajan rast proizvodnje i godine beleži najveću proizvodnju u proteklih 10 godina Izvor: FAO Poređenja osnovnih produktivnih parametara u proizvodnji konzumnih jaja ukazuju na velike nedostatke proizvodnje jaja u Srbiji, kad su u pitanju skoro svi kriterijumi ocene počev od više cene hrane, naglašeno više cene 17 nedeljnih koka koje ulaze u proizvodnju i 39

42 40 visoke smrtnosti koka, dok su sa druge strane period eksploatacije i broj jaja po koki nešto niži od drugih zemalja. Tabela 5: Proizvodnja jaja u Srbiji Proizvodnja u milionima komada Jaja U trenutnoj tehnologiji uzgoja, proizvodnja jaja i ishrana koka nosilja je veoma zavisna od upotrebe soje i sojine sačme. Oko 30% ukupnog obroka za nosilje se zasniva na proizvodima od soje, i trenutno ne postoje adekvatne alternative za supstituciju proteina koji potiču iz sojine sačme u mešavinama za ishranu živine. 11 Medijski istraživački centar, Jaja su takođe jedan od proizvoda čiji je izvoz na tržište EU ograničen, što je delom povezano sa sistematskim monitoringom na salmonelu i druge patogene, ali i za činjenicu da je manje od 1% jaja u Srbiji proizvedeno u skladu sa najnovijim propisima o gajenju koka nosilja u EU. 11 U sektoru živinarske proizvodnje najveće promene se očekuju upravo u proizvodnji jaja, i to upravo vezane za način držanja koka nosilja. Primena propisa o dobrobiti životinja koji zabranjuju držanje koka nosilja u konvencionalnim kavezima odloženo je do godine; međutim, bez snažne pomoći i upliva države u proces prelaska na nove sisteme držanja, ni ovo produženje roka neće imati većeg značaja, jer su potrebne investicije u ovu promenu značajne. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50 miliona evra za kupovinu novih kaveza i još 30 miliona evra za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru. Sam sektor prerade jaja u prerađevine poput jaja u prahu ili melanž od tečnog žumanceta, skoro je u potpunosti zavisan od uvoza, jer ne postoje preradni kapaciteti za ove proizvode koje prevashodno koristi konditorska industrija i proizvodnja majoneza. Iako ovaj deo uvoza nije značajan u odnosu na ukupnu proizvodnju, doprinosi lošijem poslovanju sektora. Kada je u pitanju struktura proizvođača jaja, postoje tri grupe: 1. Mala proizvodnja jaja u sopstvenom dvorištu, uglavnom za sopstvene potrebe dok se viškovi plasiraju često za poznatog kupca ili direktnom prodajom. Broj koka nosilja zavisi od veličine gazdinstva -uglavnom nekoliko do par desetina koka koje su u slobodnom uzgoju. Ukoliko se ovaj broj pomnoži sa brojem gazdinstava, pa čak i domaćinstava koja proizvode jaja bez da su registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, dobija se značajan fond. Ove proizvodnje nisu osetljive na liberalizaciju pravila o GM trgovini, jer je uglavnom u pitanju ishrana sopstveno proizvedenom hranom ili lokalno proizvedenim žitaricama. 2. Sledeća grupa farmi su male i srednje komercijalne farme, koje su uvele intenzivnu proizvodnju za lokalno tržište, zelene pijace i mini markete,

43 restorane u javnom i privatnom sektoru. Ova kategorija proizvođača je u teškom položaju jer posluju sa veoma malom razlikom između proizvodne i prodajne cene. Uglavnom se hrana gotova kupuje od proizvođača stočne hrane, pa bi se moglo očekivati da se tu, u zavisnosti od reagovanja tržišta, izdvoje dve grupe proizvođača: oni koji će po svaku cenu ići ka cenovnoj konkurentnosti i oni koji će bazirati svoj plasman na imidžu GM FREE jaja, s obzirom da jaje kao jeftin proizvod može da podnese povećane cene ukoliko je ono povezano sa očekivanjima potrošača, i ako postoji prostor za valorizaciju ove karakteristike koja se promoviše. 3. Velike, industrijske farme jaja sa modernim i intenzivnim procesom proizvodnje, kojih u Srbiji ima maksimalno petnaest do dvadesetak. Proizvodni kapaciteti su od desetinu miliona, pa do 50-ak miliona konzumnih jaja godišnje. To su ujedno i proizvodnje koje su listom samostalne u pripremi stočne hrane za koke, imaju svoje silose i mešaone i direktno otkupljuju žitarice, pa time mogu da samostalno kreiraju svoju strategiju u korišćenju GM useva ili nečinjenju toga. Procenjuje se da oko polovine ukupne proizvodnje jaja dolazi sa ovih farmi, tako da se koordiniranom kampanjom sa relativno malim brojem aktera može napraviti pokušaj uticaja na odluku o upotrebi GM FREE soje. Ipak, imajući u vidu probleme u pokrivanju troškova prodajnom cenom, za očekivati je da jedan deo ovih farmi iskorači ka moguće jeftinijoj sirovini koja ima značajni udeo u ishrani koka. Sa druge strane, jedan deo proizvođača već bazira svoj marketing na organskoj proizvodnji, plasira jaja iz slobodnog uzgoja i dalje radi na senzitivizaciji potrošača ka kvalitetu koji potencijalno može da uključi i ishranu bez genetske modifikacije useva. Zaključak Proizvodnja jaja u Srbiji je jedan od najrizičnijih poslova usled velikih varijacija u ceni i neuređenih tržišta, kako jaja, tako i vezanih proizvodnji. Ipak, ova proizvodnja se održava i ima potencijal za rast na račun snižavanja cene koštanja, ali i dodavanja vrednosti kroz oznake kvaliteta na jajima.. vi. Oznake kvaliteta u Srbiji Savremeni kontekst proizvodnje i potrošnje hrane je promenjen. Dok se bezbednost proizvoda sada podrazumeva, hrana za veliki broj potrošača prestaje da bude samo način zadovoljavanja osnovnih potreba, već izbor hrane postaje stav ličnog odnosa prema okruženju, deo poruke o vrednostima i stilu života. Kvalitet ne znači samo svojstvo proizvoda izgled, ukus, hranljivost, poreklo, već i proces proizvodnje (da li je organska, fer trgovina itd.). I ne samo to. Potrošač želi proizvod koji je zdraviji, zeleniji, koji je putovao kraće od proizvodne do prodajne tačke, koji je svež, jedinstven i koji odgovara njegovom vrednosnom i ideološkom sistemu. Uspostavljanje oznaka kvaliteta, i to pre svega uvođenje dobrovoljnih standarda, omogućava razlikovanje 41

44 u moru ponude, garanciju kvaliteta i trend sistematskog označavanja/informisanja potrošača o kvalitetu i svojstvima proizvoda. Oznake kvalieta su u Srbiji nedovoljno razvijene Iako poslednjih godina sertifikacija postaje veoma važna u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, sistemski okvir u Srbiji za dobrovoljne oznake kvaliteta nije adekvatan. dok je u nekim zemljama, preko 70% svih proizvoda na tržištu označeno oznakama kvaliteta, u Srbiji je ovaj sistem obeležavanja u povoju i zahteva ozbiljno unapređenje. javne dobrovoljne oznake kvaliteta uključuju organsku proizvodnju i proizvode sa geografskim poreklom, dok su poslednjih godina sve prisutniji privatni dobrovoljni standardi koji su pratili dolazak trgovinskih lanaca. Proizvođači i prerađivači koji žele da snabdevaju neke od većih trgovačkih lanaca, moraju imati neke od zahtevanih standarda. To omogućuje trgovcima smanjenje rizika i sankcija u slučaju primedbe potrošača i naknadno gubitka poverenja potrošača. Ti standardi uglavnom nisu vezani za potrošače. Ovo je Business-to-Business pristup, koji ima za cilj da smanji neizvesnost u vezi sa kvalitetom, a posebno bezbednošću hrane. Slika 1: U Srbiji je sve veći značaj prodaje proizvoda sa privatnom oznakom (brendom) u trgovačkim lancima, tako da dolazi do rastućeg broja zahteva za bezbednim proizvodima, posebno od strane velikih trgovaca i prerađivača. Ti proizvodi se ne baziraju na specifičnom kvalitetu (već su uglavnom cenovno konkurentni,) pa se obraćaju potrošaču koga pored cene motiviše i dodatna garancija velikog lanca koji selektivno bira svoje dobavljače. Ipak, često ih distributeri plasiraju kao posebne standarde, uz garanciju uspostavljenog praga za specifičan proizvod. 42 U Srbiji je u toku osmišljavanje, kreiranje i uvođenje nove javne dobrovoljne oznake višeg kvaliteta, koju će nositi proizvodi višeg kvaliteta u odnosu na slične, a pod uslovom da ispunjavaju još tri uslova da je u pitanju domaći proizvod, napravljen bez korišćenja GM proizvoda, te da je ukoliko to tehnološki proces dozvoljava u pitanju korišćenje sveže, a ne zamrznute sirovine i da ima visoka organoleptička svojstva. Ministarstvo poljoprivrede u okviru EBrd-FaO podržanog projekta, sa predstavnicima mesne industrije, razvija specifične kriterijume za prerađevine od mesa koji će biti prva grupa proizvoda sa ovom oznakom. Očekuje se da ta korpa proizvoda bude predstavljena potrošačima godine. U narednom periodu, potrebno je doneti posebnu regulativu o oznakama specifičnog kvaliteta, kojom će se regulisati mogućnost da se proizvod razlikuje po svojim svojstvima i da taj kvalitet komunicira ka potrošaču.

45 Oznake kvaliteta za soju Još od globalne kampanje Green peace-a godine, krčenje šuma Amazona i konverzija ka poljoprivrednom zemljištu, kao glavni krivac je označena povećana tražnja i širenje proizvodnje soje. Informativna kampanja Green peace-a je analizom tržišnog lanca ukazivala na vezu između proizvodnje soje koja je dobrim delom završavala kao hrana na stočnim farmama u Evropi i ostatku sveta i gubitka biodiverziteta i staništa za lokalno stanovništvo, floru i faunu. Svest potrošača o sopstvenoj indirektnoj odgovornosti, podigla je interes i spremnost da se sopstvenim i izborom zaustavi uticaj na prirodu i podstakne odgovorno ponašanje. To je rezultovalo inicijativama/standardima koji postavljaju granice u eksploataciji, a od proizvođača i trgovca traže dokaz o odgovornom poslovanju, dok potrošačima daju informisan izbor i garanciju da su poštovane norme. U to vreme i počinje razvoj standarda za održivu soju RTRS i ProTerra. Pored ekološke i društveno odgovorne proizvodnje, drugi aspekt od interesa za potrošače je odnos prema GM soji. Potrošačke studije pokazuju da više od 70% potrošača iz Japana i Evrope preferira hranu koja ne sadrži genetsku modifikaciju. Rezultat je da se sva hrana proizvedena direktno iz GM useva mora označiti u EU i Japanu. Međutim, nigde u svetu se ne označava meso, mleko, jaja, kao i proizvodi od mesa i mlečni proizvodi dobijeni od životinja koje su hranjene GM sojom. Uvoz GM proizvoda nije zabranjen, ali je predmet detaljnih kontrola i procesa odobravanja, a ukupna potražnja Evrope i Japana za GM FREE sojom je oko 10% od globalne proizvodnje soje ili 7,5 miliona do 9 miliona tona ili u Evropi 5,5 miliona tona sojine sačme. Istraživanje o stavovima potrošača vezanim za oznake kvaliteta i kvalitet mesa, sprovedeno pre godinu dana u Srbiji pokazuje da čak 94% potrošača smatra izuzetno važnim da je proizvod od mesa napravljen od životinja koje nisu hranjene GM komponentama u stočnoj hrani. To daje prostor za uvođenje ovog aspekta u buduće oznake kvaliteta za meso i druge vezane proizvodnje. Oznake kvaliteta se najvećim delom vezuju za proizvode visoke finalizacije, mada se u svetu i berzanske robe, poput soje, plasiraju uz dobrovoljne oznake kvaliteta. Time se soja i proizvodi od soje diferenciraju od ostatka globalne proizvodnje i nalaze put ka diversifikovanom tržištu. Iako je potražnja za GM FREE sojom relativno mala u odnosu na ukupnu proizvodnju, ona je ozbiljan faktor u donošenju odluke o korišćenju zemljišta, a i na formiranje trgovinskih kanala, jer zemlje koje su veći proizvođači mogu da se specijalizuju u snabdevanju ovog tržišnog segmenta. Sa druge strane, snabdevači moraju da uspostave tržišni lanac koji podržava segregaciju GM i GM FREE proizvodnji, što sve utiče na strukturu organizacije i troškove vrednosnog lanca. Dva globalna standarda koji sertifikuju odgovoran odnos prema životnoj sredini u proizvodnji soje su ProTerra i RTRS standard (nastao kao proizvod 43

46 44 Okruglog stola o odgovornoj proizvodnji soje). Najnoviji Danube Soya standard, podržava i promoviše GM FREE proizvodnju i preradu evropske soje u dunavskom regionu, kako bi doprineo održivom snabdevanju proteinskom hranom u različitim vezanim proizvodnjama i u ishrani ljudi na tržištu Evrope. Oznaka komunicira dva svojstva kvaliteta proizvodnju GM FREE soje i poreklo, uz dodatne kriterijume vezane za održivost, sledljivost i podršku ekonomiji regiona. ProTerra je dobrovoljni sertifikacioni standard za društvenu odgovornost i ekološku održivost koji je razvila kompanija CERT ID, koja generalno sertifikuje upotrebu GM FREE semena soje. Primenjiv je globalno na sve poljoprivredne proizvode i njihove prerađevine, kao i na transport, skladištenje i promet poljoprivrednim proizvodima, te na preradu u proizvode za ljudsku i životinjsku ishranu, gorivo i druge neprehrambene proizvode. Nastao je godine kroz dijalog velikog broja aktera, a prema bazelskim kriterijumima za društvenu i ekološku održivost i podrazumeva sertifikaciju nezavisnog tela. Premija za ProTerra soju je oko 4$ po toni, povrh standardne premije za GM FREE soju. Oko 95% ProTerra sertifikovane soje potiče iz Brazila uz ukupno sertifikovanih 4,2 miliona tona u godine, 3,4 miliona tona u 2012., 2,8 miliona tona u prošloj godini. Prva soja sertifikovana u okviru RTRS šeme pojavila se na tržištu godine, a do danas je ukupno sertifikovano oko 2,5 miliona tona, većinom iz Brazila i Argentine, a potom i Paragvaja i Indije. Međutim, samo nešto preko 50% sertifikovane soje je prodato, i to uglavnom kroz internu trgovinu duž vrednosnog lanca, dok je preko milion tona sertifikovane RTRS soje dostupno na tržištu. Specifičnost RTRS sertifikacionog programa, čiji su ciljevi skoro identični standardu ProTerra, je da je moguća trgovina i GM i GM FREE sojom dokle god postoji segregacija u kompanijama koje takođe mogu da trguju i RTRS sertifikovanom i nesertifikovanom sojom. Danube Soya standard kvaliteta prisutan je na evropskom tržištu od godine sa tendencijom konstantnog porasta količina sertifikovane soje u skladu sa ovim standardom. U godini predviđa se porast ovih količina čak 100%, imajući u vidu ekpanziju površina pod sojom u Dunavskom regionu, kao u porast potražnje za lokalnim proizvodima, kontrolisanog GM FREE kvaliteta evropskog porekla. U našoj zemlji, upotreba Danube Soya standarda i oznake kvaliteta omogućava predstavnicima domaće prehrambene industrije da po prvi put označe proizvode proizvedene korišćenjem soje kontrolisanog kvaliteta BEZ GMO i evropskog porekla. Važno je i za potrošače da ispred njih stoji proizvod sa garancijom kvaliteta, proizveden u Srbiji upotrebom evropske GM FREE soje. Potrošač na ovaj način ima slobodu i mogućnost izbora da se opredeli za proizvod koji poseduje sledljivost i

47 kontrolu svakog učesnika u lancu vrednosti (od proizvođač, prerađivala soje, proizvođača stočne hrane, uzgajivača životinja, klanice, trgovinskih lanaca) a u isto vreme kvalitet BEZ GMO i evropsko poreklo. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine r. Srbije prepoznalo je značaj danube Soya označavanja prehrambenih proizvoda u Srbiji na nacionalnom nivou i u maju 2015.godine zvanično je odobrilo upotrebu oznaka u skladu sa danube Soya standardnom kvaliteta. Proizvedeno od Hranjeno sojom kontrolisanog soje kontrolisanog porekla i kvaliteta porekla i kvaliteta danube Soya oznaka kvaliteta na prehrambenim proizvodima proizvedenim korišćenjem a) soje BEZ GMO odnosno b) hranjenim sojom BEZ GMO evropskog porekla (meso, mleko, jaja) Tabela 6: Opšti zahtevi standarda ProTerra RTRS Danube Soya Kontrola procesa i proizvoda Moguća sertifikacija i drugih proizvodnji GMO FREE Društvena odgovornost Upotreba logoa na finalnim proizvodima/ direktna komunikacija sa potrošačima B2c primarno najvećim delom B2B a uvode i B2C B2C primarno Sledljivost i odvajanje proizvoda Dobra poljoprivredna praksa Sertifikacija od strane nezavisnog tela Poštovanje ljudskih prava i prava radnika Bez informacija Poštovanje pravila o upotrebi pesticida Ograničenje za upotrebu novog poljoprivrednog zemljišta Korišćenje zemljišta u poljoprivredi Legenda: Potpuno pokriven zahtev Zemljište konvertovano do delimično pokriven zahtev Zaključak Do Sada prepoznavanje kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Srbiji nije bile zasnovano na jasnom i sistemskom označavanju dodatih vrednosti proizvoda, Zemljište konvertovano do Zemljište konvertovano do Nepokriven zahtev nego na uopštenim kampanjama koje su zbunjivale potrošače koji svoju odluku ne zasnivaju na sertifikatu kvaliteta nego na marketingu o zdravoj hrani, domaćoj hrani, srpskoj hrani itd. Uvođenjem oznake Danube Soya omogućeno je prepoznavanje GM 45

48 46 FREE kvaliteta evropske soje koja se u Srbiji gaji decenijama. Edukaciji o oznakama kvaliteta mora se posvetiti veća pažnja u Srbiji, a kredibilnost oznaka mora biti uspostavljena na jasnim procedurama kontrole i praćenja. VII. GMO Uvođenje inovacija koje nisu u skladu s ubeđenjima potrošača je veoma veliki rizik. Odnos građana prema genetičkom inženjeringu je veoma negativan i ova činjenica se ne sme ignorisati. Inicijative koje podržavaju GM FREE proizvode se ne zasnivaju na štetnosti GMO nego na spremnosti potrošača da plate dodatu vrednost koja obezbeđuje hranu koja je u skladu s njihovim uverenjima i vrednostima. Pored odbojnosti ka GMO, druga značajni stav potrošača je sve veće okretanje i zahtevi za lokalno proizvedenom hranom. Zato svaka država želi da pronađe adekvatan odgovor koji će u sebi sadržati zdravstveni, ekonomski, socijalni, ekološki i politički balans i da taj balans pretoči u odgovarajuće zakonske regulative koje će biti sprovođene na adekvatan način. Realnost je da mnoge vlade, ili usled nedostatka kapaciteta ili jakih pritisaka, često nisu u stanju da pronađu ovaj balans - a još manje da ga sprovedu u delo. Trendovi u legislativi Evropska Unija svoja pravila vezana za GMO sprovodi kroz regulative i direktive. Regulative se direktno sprovode i obavezujuće su za sve članice EU, dok se direktive sprovode kroz nacionalno zakonodavstvo članice EU. U skladu sa Regulativom o GM hrani i GM hrani za životinje odobreno je za stavljanje u promet na EU tržištu 48 genetski modifikovanih organizama kod različitih biljnih vrsta, s tim da se svaki odobreni GMO mora obeležavati u skladu sa Regulativom o obeležavanju i praćenju. 30. oktobra zemalja članica je tražilo izuzeće proizvodnje GMO ali je ova odluka suspendovana do daljnjeg. Za razliku od većine konkurentskih zemalja (NMS i CEFTA), Srbija je uvek težila ekstremnim rešenjima po pitanju GMO legislative kada je prva od svih zemalja regulisala promet i kada je jedina zabranila promet ovih proizvoda. Srbija je bila prva zemlja u regionu koja je regulisala promet i proizvodnju GMO Prvi propisi (Zakon o GMO i podzakonska akta) usvojeni su na nivou FR Jugoslavije i važili su u periodu od do godine. U periodu donošenja, Srbija je bila prva zemlja u regionu koja je regulisala promet GMO na svojoj teritoriji. Zakon iz godine je bio u skladu sa svetskim standardima i propisima EU i omogućavao je predaju zahteva za dobijanje dozvole za sve tipove upotrebe GMO (eksperimentalni rad, komercijalno gajenje, stavljanje u promet). Iako je zakonski postojala mogućnost, u tom periodu nije izdata nijedna dozvola za komercijalno gajenje GMO ili za stavljanje u promet proizvoda od GMO namenjenih ishrani ljudi. Bila je odobrena za stavljanje u promet, kao hrana za životinje-sama ili u proizvodu, sojina sačma, dobijena od GM soje (tip modifikacije

49 tolerantnost na totalni herbicid glifosat, komercijalni naziv Roundup Ready). Ova sojina sačma je proizvod koji nije živi modifikovani organizam i ne predstavlja rizik po životnu sredinu, a kao takva se ne može koristiti u ishrani ljudi. Dato je i nekoliko odobrenja za eksperimentalni rad, strogo kontrolisane poljske oglede u naučnim institutima, uz poštovanje svih fizičkih i bioloških barijera da se spreči kontakt GMO sa životnom sredinom. Zakon iz zabranjuje komercijalno gajenje GMO i stavljanje u promet GMO i proizvoda od GMO Zakon o GMO koji je trenutno na snazi u Srbiji donet je godine ( Službeni glasnik RS, br.41/2009). Zakon je u članu 2. zabranio komercijalno gajenje GMO i stavljanje u promet GMO i proizvoda od GMO, a zatim u svim drugim članovima uređuje oblast na koju se odnosi. Zakon takođe nije bio usklađen sa zakonom o bezbednosti hrane. Zakon je kontroverzan jer odmah nakon zabrane u članu 2., članom 3. Zakona o GMO se definiše izuzeće iz ovog zakona. Član 3. glasi: Genetički modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma. Ovakva definicija člana 3. stvara mogućnost za uvoz i stavljanje u promet u Republici Srbiji, proizvoda koji sadrži bilo koju genetičku modifikaciju (čak i one koje su još uvek u eksperimentalnoj fazi-odnosno nisu dozvoljene za stavljanje u promet nigde u svetu), jer se genetički modifikovanim organizmom ne smatra poljoprivredni proizvod biljnog porekla ukoliko količinski sadrži do 0,9% genetičke modifikacije, odnosno može se uvesti i staviti u promet semenski i reproduktivni materijal koji količinski sadrži do 0,1% genetičke modifikacije, jer se ne smatra GMO (npr. na pošiljku od 100 t semenskog materijala uz granicu od 0,1% po članu 3. ne smatra se GMO 100 kg semena što je dovoljno za setvu 1 ha npr. za soju). Zbog toga se može desiti da se uveze semenski materijal koji sadrži GMO (do 0,1%) i da se koristi za setvu. U ovom slučaju Granična fitosanitarna inspekcija ne može da reaguje na granici i da zabrani uvoz semena, u skladu sa čl. 3, jer ono nije zabranjeno zakonom odnosno ovakvo seme se ne smatra genetički modifikovanim semenom. Sa druge strane, kada poraste ovaj usev i kada Unutrašnja fitosanitarna inspekcija posumnja da je u pitanju GMO i uzorkuje u polju usev, a izveštaj ovlašćene laboratorije to i potvrdi kao pozitivno, pojavljuje se problem ilegalnog zasada sa GMO odnosno imamo ilegalno komercijalno gajenje GMO, u skladu sa čl. 2. Preporuka STO i EU je da se važeći zakon o GMO uskladi sa EU regulativom Zakon, sa odredbom koja deklarativno zabranjuje pre svega stavljanje u pro- 47

50 48 met GMO i proizvoda od GMO je neprihvatljiv sa stanovišta kako Svetske Trgovinske Organizacije, tako i sa stanovišta Evropske Komisije (pre svega Generalnog Direktorata za trgovinu-dg TRA- DE, kao i Direktorata za zaštitu i zdravlje potrošača DG SANCO). Ova zabrana onemogućava promet roba, odnosno onih GMO i proizvoda od GMO koji su već odobreni za stavljanje u promet, pre svega na tržištu Evropske Unije, što je u suprotnosti i sa Sporazumom o slobodnom transportu roba Svetske Trgovinske Organizacije. Zbog toga postoji insistiranje Evropske Komisije i Svetske Trgovinske Organizacije da iz Zakona o GMO eliminiše član 2. Preporuka je da se aktuelni Zakon o GMO što pre promeni, odnosno da se izbrišu članovi 2. i 3. i da se zakon harmonizuje sa EU legislativom u ovoj oblasti. Promena Zakona o GMO, harmonizacija sa legislativom EU i Ugovorima STO ne znači komercijalno gajenje GMO, jer nova regulativa EU omogućava da svaka država donosi odluku o svojoj teritoriji. Što se tiče stavljanja u promet GMO, svaki pojedinačan slučaj GMO i zahtevana upotreba GMO odobravaju se posebno, tako da se uvek može pronaći argumentovano obrazloženje zašto se neki GMO ne može odobriti za stavljanje u promet u Srbiji (sa naučnim obrazloženjem Stručnog saveta za biološku sigurnost-savetodavnog tela sastavljenog od 18 eksperata iz različitih naučnih disciplina). Ukoliko bi se donela odluka o zabrani stavljanja u promet proizvoda od GMO (primer sojina sačma) moralo bi se dokazati da je ovakva sačma opasna za zdravlje ljudi i životinja u Srbiji. Vrednosti i uverenja potrošača moraju se poštovati Proizvođači poljoprivrednih proizvoda će sve više morati da se prilagode zahtevima potrošača koji se stalno menjaju. Potrošači su sve više zabrinuti za zdravstvenu bezbednost hrane, a procena rizika u oceni genetskih modifikacija odnosi se upravo na ovu oblast. Naročito mlađi, obrazovani, sa višim prihodima, urbani potrošači i žene više su zainteresovani za zdravstvenu ispravnost i kvalitet hrane. Poverenje u bezbednost se uspostavlja dugoročnim poznavanjem proizvođača ili posedovanjem određenog standarda. Uvođenje inovacija koje nisu u skladu s ubeđenjima potrošača predstavlja veoma veliki rizik. Prema istraživanju koje je sprovedeno u okviru EBRD/ FAO Projekta Unapređenje kvaliteta i bezbednosti proizvoda u sektoru prerade mesa u Srbiji, potrošačima u Srbiji je najvažnije da proizvod ima bolji kvalitet hrane i sadrži prirodne sastojke, a na trećem mestu je odbojnost prema GMO. Pored odbojnosti ka GMO, drugi značajni stavovi potrošača su proizvodi bez aditiva i osigurana kontrola kvaliteta od strane države, kao i bolji ukus proizvoda.

51 Grafikon 32: Čemu služi oznaka kvaliteta? (rezultati ankete) Garantuje bolji kvalitet hrane 59 Garantuje prirodne sastojke 37 Garantuje da nisu u pitanju GMO proizvodi 36 Garantuje da nema aditiva (konzervansi, arome, i sl.) 33 Garantuje da postoji kontrola kvaliteta od strane 33 Garantuje bolji ukus 30 Garantuje da je u pitanju organski proizvod 18 Garantuje da proizvod proizveden od mesa iz Srbije 13 Garantuje očuvanje prirodnih resursa prilikom 9 Garantuje oslanjanje na tradicionalne recepte za 8 Proizvedeno sa sastojcima koji su peoizvedeni u Srbiji 8 Garantuje očuvanje srpskog gastronomskog nasleđa 6 Garantuje poreklo proizvoda iz određenog regiona 5 Garantuje male proizvođačke jedinice ili proizvodnju 4 Garantuje da proizvođač hrane podržava život u 3 Izvor: EBRD FAO Projekat Standardi kvaliteta i bezbednosti u sektoru mesa u Srbiji Zaključak Srbija je oduvek težila ka ekstremnim rešenjima u zakonodavstvu o GMO i vreme je da se uskladi s međunarodnom regulativom, te da GMO prestanu da budu političko pitanje. Praćenje zakonodavstva EU i njegova primena s nekoliko godina nakon EU primene obezbeđuje Srbiji prostor da donosi odluke koje su s ekonomskog aspekta dobre - ne samo za prerađivače, nego i za proizvođače soje, stočne hrane, mesa, mleka i jaja. Racionalna analiza ekonomskih efekata, kao i vrednosti i uverenja potrošača treba da budu vodič za odluke koje će se donositi u budućnosti. ANALIZA Osnovni cilj ove Analize je da utvrdi kakvi bi bili efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji. Povezanost tržišnog lanca proizvodnje i prerade soje sa drugim tržišnim lancima, prvenstveno onim koji najviše koriste soju, kao što su proizvodnja mesa, jaja i mleka, čini da ova promena ima efekat ne samo na tržišni lanac soje, nego i vezane proizvodnji. Takođe, ne samo da soja utiče na ove tržišne lance, nego i oni povratno definišu potražnju za sojom i njenim prerađevinama. Pored ovih tržišnih uticaja, bilo direktnih na tržište soje ili indirektnih na vezane proizvodnje, i netržišni uticaji će definisati efekte liberalizacije. Zato, da bismo izmerili efekte liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje, neophodno je sagledati celokupno okruženje i sve vezane proizvodnje i izmeriti njene uticaje i verovatnoće. Jedino što je izvesno je da, ukoliko dođe do promena Zakona, će se otvoriti mogućnost uvoza sojine sačme. Mogućnost ne znači da će početi uvoz i zato se sve dalje analize zasnivaju na pretpostavkama do kojih 49

52 Ilustracija 1: Uticaji liberalizacije Promena politike Javno mnjenje Ponuda Meso Izvoz Mleko Cena koja važi od ponude /tražnje Uvođenje oznake kvaliteta Sojina sačma Vremenski uslovi i klimatske promene Proizvodi od soje Stočna hrana Jaja Domaća tražnja Logistika i infrastruktura Nove tehnologije Jedino što je sigurno da, ukoliko se liberalizuje Zakon o GMO, će se otvoriti mogućnost da se uvozi sojina sačma. U drugom krugu je uticaj koji ta promena ima na vezana tržišta, a u trećem uticaj koji drugi faktori imaju na tržište soje i vezana tržišta - čime opet definišu mogućnost i veličinu uvoza sojine sačme. 50 se dolazi na osnovu analize činjenica i očekivanja ponašanja učesnika u tržišnom lancu. Prvi deo analize postavlja pitanja i daje odgovore na ona pitanja koja će najviše da utiču na tržište, drugi deo se fokusira na uticaje tih promena na pojedine tržišne lance i na kraju se razvijaju opcije i njihove verovatnoće da se dese.

53 VIII. POLaZNE PrETPOSTaVKE U ovom odeljku se postavljaju velika pitanja i u zaključku daju najrealnije opcije u formi odgovora, koji se uzimaju kao početna, najverovatnija, opcija u daljoj analizi efekata. Selekcija pitanja je napravljena na osnovu intervjua učesnika u tržišnom lancu. Kolika će biti svetska potražnja za sojom i sojinom sačmom, kakva će ona biti u odnosu na druge kulture pa samim tim kolika će joj biti cena? Mnogi od pokretača koji su uticali na rast proizvodnje soje više nisu aktuelni. dolar je ojačao, smanjila se potražnja za biodizelom - jer je cena goriva niska, zemlje južne amerike i rusija ne rastu kao prethodne decenije i imaju manje sredstava za investicije u infrastrukturu, fondovi se povlače sa ovog berzanskog tržišta i sl. Takođe, posmatrajući tržišno svaki pobuđeni sistem (a potražnja, ponuda i cena soje se poslednjih godina nalaze u takvom stanju) teži da se vrati u prvobitno stanje pod pritiskom obrnutih faktora od onih koji su doveli do promena. Tako je logično očekivati da će doći do povećanja površina pod sojom kao posledica reagovanja na podsticaj potencijalno visoke zarade ili, pak, da će doći do smanjenja potrošnje kao posledica reagovanja na podsticaj visoke cene. Znači, cela ekonomija je upravljana podsticajima koji mogu biti razni, ali je reakcija na taj podsticaj ono što odlučuje pravac u kome se ekonomija kreće i očekivanja su da će reakcija da ide u pravcu smanjivanja cena. Grafikon 33: Predviđanja cene po USDA, FAO i OECD Pšenica Uljarice* Krupna zrna** I dalje će ubedljivo najveća cena biti cena uljarica među kojima dominira soja. U narednom periodu se očekuje i blagi rast ovih cena, pa će u odnosu na vodeće žitarice ta razlika u korist soje biti i veća. Izvor: FaO, USda, OECd 51

54 S druge strane, predviđanja su da će se osnovni pokretač rasta rast potražnje u Kini usporiti, ali da će nastaviti da raste. Predviđa se 12 da će se u sezoni 2015/2016 globalna trgovina povećati za 5% i da će dostići 122 miliona tona, pri čemu će ceo rast da se zasniva na Kini gde će ukupan uvoz da dostigne 79 miliona tona. Takođe, očekivanja su da će se do god. on povećati za dodatnih 5-8% i da će da dostigne 82,6 miliona tona uljarica. U tom slučaju, izvoz USA i Brazila treba da dostigne 49 miliona tona svaki da bi zadovoljio ovu tražnju. Ovaj rast se na jednostavan i lak način može nadomestiti proizvodnjom. Međutim, odluka o proizvodnji će zavisiti ne samo od očekivane cene i zarade koja će se ostvariti od soje nego i od očekivanja zarade od konkurentskih kultura, u slučaju soje - žitarica. Ukoliko cene i profit ostvaren na žitaricama bude nizak, proizvođači će sejati soju. Povećanjem proizvodnje soje njena cena se smanjuje. Obrnuto, ukoliko su očekivanja za cenu žitarica dobra, proizvođači se opredeljuju za njih a ne za soju i samim tim mala ponuda soje utiče na povećanu cenu. Znači, postoji jasna korelacija između cena finalnih proizvoda konkurentskih useva. Pitanje je samo vremena kada treba da se reaguje na poticaj i eventualnih godišnjih specifičnosti, ali je korelacija nesporna. Niska cena žitarica dovodi do niske cene uljarica. Obrnut uticaj postoji - ali je on manji, jer su uljarice zasejane na značajno manjoj površini nego je to slučaj sa žitaricama. Grafikon 34: Nedeljne cene pšenice, kukuruza i soje na CBOT 600 /t 500 /t 400 /t 300 /t 200 /t 100 /t 0 /t Sojino zrno Sojina sačma Pšenica Kukuruz 52 Očigledna je korelacija među cenama žitarica i uljarica na svetskim berzama, pa je, samim tim, lako zaključiti da će na cenu soje da utiče ne samo potražnja za sojom na svetskom tržištu, nego i proizvodnja žitarica. Izvor: CBOT 12 Public Ledger Videli smo da svetska cena soje u svetu zavisi prvenstveno od potražnje i odnosa sa žitaricama. Kakva je situacija na malom zatvorenom, izvozno orjentisanom tržištu kakvo je srpsko? Ova zavisnost od svetskog tržišta, kako soje tako i žitarica, postoji, ali je ona mnogo ma-

55 nja jer zavisi od brojnih lokalnih ograničenja gde ponašanje jednog ili dva veća učesnika u tržišnom lancu mogu značajno da iskrive tržišne zakonitosti. Zaključak Očekivanja su da će cena soje da počne da se smanjuje i pored nastavka rasta povećanja tražnje u Kini (koji se usporava), jer će se povećavati proizvodnja usled očekivanja niskih cena žitarica. Srbija će donekle pratiti te trendove. Grafikon 35: Nedeljne cene pšenice, kukuruza i soje na Produktnoj berzi 600 /t 500 /t 400 /t 300 /t 200 /t 100 /t 0 /t Izvor: Produktna berza Sojino zrno Sojina sačma Pšenica Kukuruz Tržišna 2014/2015. godina je bila rekordna godina u proizvodnji žitarica u kojoj prelazne zalihe iznose više od četvrtine od ukupne proizvodnje. Predviđanja za 2015/2016. god. su blagi pad proizvodnje, ali zalihe su na desetogodišnjem maksimumu. Ovakva situacija ukazuje na očekivanja nižih cena žitarica i nastavak trenda njihovog smanjenja. Dugoročni trendovi u proizvodnji i potražnji žitarica ukazuju na njihov porast i da će cena da se stabilizuje na nešto nižem nivou nego što je to današnja vrednost. Naravno da će ove proizvodnje da budu praćene godišnjim varijacijama, prvenstveno nastalim usled vremenskih prilika koje utiču na ove proizvodnje. 13 Procena Danube Soya udruženja Kakva su očekivanja potraženje za GM FREE sojom i sojinom sačmom u dunavskom regionu? Značajan broj evropskih potrošača je zabrinut oko korišćenja tehnologije genetskog inženjeringa. Takođe, određene zemlje vide svoju ekonomsku šansu i samim tim prave strategije po kojima se i dalje neće gajiti GM soja, a plan je da se sve više koristi soja proizvedena u Evropi, te da se manje koristi GM soja. To je osnovni pokretač rasta traženje za GM FREE sojom. Od ukupne potražnje za sojom u Evropi od 40 miliona tona - potražnja za GM FREE sojom iznosi 5,5 miliona i očekivani rast je na 6 miliona tona u naredne 3 godine

56 Potražnja raste i očekivanja su da će nastaviti da raste na temeljima zabrinutosti potrošača. Zašto je rast ipak limitiran: Evropa je najveći izvoznik svinjskog mesa u svetu i ona može da zadrži cenovnu konkurentnost jedino ukoliko bi nastavila da ima pristup najjeftinijim inputima Evropa u velikoj meri zavisi od uvoza sojine sačme i nema mogućnosti da to promeni. Na primer, ukoliko bi Holandija želela da svoju potrebu za sojom zadovolji sopstvenom proizvodnjom trebalo bi joj 700 hiljada hektara ili više nego polovina svih površina u Holandiji, na kojima se danas gaje kulture sa značajno većom vrednošću kao što su voće i povrće. Nisu svi potrošači u EU zabrinuti za korišćenje GM proizvoda Najveći broj potrošača u EU nije spreman da plati višu cenu za takve proizvode Grafikon 36: Udeo GM FREE proizvoda u proizvodima 100% 90% 80% 70% 60% Zaključak Rast potražnje za GM FREE sojom i sojinom sačmom u dunavskom regionu postoji i rašće brže nego potražnja za sojom u svetu. Ipak, taj rast je limitiran. Kakvi trendovi se očekuju u proizvodnji soje u regionu? Očekuje se značajan rast. Trend već pokazuje intenzivan rast površina. Osnovni pokretači rasta su: Ispunjavanje Proteinske strategije EU i subvencionisanja od strane država Povećane potražnje u regionu za GM FREE sojom, a naročito sačmom iz evropske proizvodnje Nedavne i očekivane investicije u prerađivačke kapacitete Trend rasta potražnje za proteinima iz lokalne/regionalne proizvodnje Porast proizvodnje soje će biti definisan interesom za gajenje soje i njenom profitabilnosti u odnosu na druge kulture. Postoji opravdana očekivanja da on neće biti velik i da je samim tim rast proizvodnje limitiran usled sledećih činjenica: 50% 40% 30% Živinarstvo još uvek donekle odoleva upotrebi genetski modifikovane hrane, dok se 54 20% 10% 0% Živinsko meso Svinjsko meso Goveđe meso ishrana svinja skoro u potpunosti bazira na hrani koja ima i GM komponente. Izvor: Danube Soya Market Analysis Inputs GM non-gm

57 Grafikon 37: Procena: Vodeći svetski izvoznici uljarica 2023 u poređenju sa trenutnim izvozom Grafikon 38: Procena: Najveći rast izvoza uljarica u periodu SAD Brazil Argentina Kanada Paragvaj Urugvaj Ukrajina Australija Indija Kina EU Miliona tona 2023 Prosek SAD Brazil Paragvaj Urugvaj Kanada Ukrajina Indija Australija Nigerija Kazahstan Kina Rusija Miliona tona Procena OECD i FAO I pored pokretača rasta za sojom koji postoje u Evropi, FAO i OECD ne predviđaju da će se on značajno povećati, niti uticati na svetska tržišta, nego predviđa nastavak (uz blago usporavanje) rasta proizvodnje i izvoza iz zemalja koje imaju velike površine (zemlje Južne Amerike, SAD, Ukrajina i Kazahstan). Očekivanja smanjenja cene i smanjenja premije za GM FREE soju Dobijanja lošijih rezultata od očekivanih usled nedostatka dugoročnog iskustva u gajenju, neprilagođenosti sortimenta uslovima, nedostatka adekvatne mehanizacije i sl. Soja je više ekstenzivna berzanska kultura, traži velike površine (SAD, Južna Amerika, Ukrajina) i daje male profite po hektaru, pa sama struktura farmi i zemljišta u Evropi nije prilagođena ovoj kulturi Konkurencija drugih proizvoda i već uspostavljenih tržišnih lanaca Koliko Srbija može da bude konkurentna u proizvodnji soje i sojine sačme, kako sa drugim zemljama tako i drugih kultura? Sve ukazuje da je Srbija u uslovima visokih cena, na svetskom tržištu, a još više na domaćem, proizvodno konkurentna i da se celokupna proizvodnja plasira po cenama koje su čak iznad svetskih. Osnovni indikator za ovu tvrdnju je rast proizvodnje. Međutim, pitanje je koliko je Srbija zaista konkurentna na potpuno otvorenom tržištu. Konkurentnost je teško merljiva i promenljiva kategorija, a naročito u poljoprivredi. Na nju utiče veliki broj faktora i često promenom jednog faktora ona može da se suštinski promeni. Taj fak- 55

58 Grafikon 39: Prosečan prinos soje ( ) Grafikon 40: Trend prinosa u Srbiji i ostatku dunavskog regiona Italija Francuska Srbija Austrija Švajcarska Hrvatska Slovenija Mađarska Češka Rumunija Bosna i Hercegovina Ukrajina Slovačka Bugarska Moldavija Poljska Nemačka ,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 Srbija Ostatak regiona Dunava Po prinosima u periodu Srbija je na trećem mestu, iza Italije i Francuske Izvor: Danube Soya Market Information tor može da bude direktno vezan za proizvodnju, poput vremenskih prilika, cena inputa i drugih, ali i potpuno nevezan za neposredno poljoprivredno okruženje (kurs dinara, carina, žetva u drugoj zemlji). Konkurentnost zavisi i od konteksta u koji se stavlja, odnosno Prinosi u Srbiji naglo rastu od godine od širine ugla iz kog se posmatra. Srbija može biti najkonkurentnija u proizvodnji soje u Evropi, ali kada se na svetskom nivou uporedi sa SAD, Brazilom i Argentinom, može da se nađe među poslednjima. Cena koštanja je sigurno najbolje merilo konkurentnosti. Ona u velikoj meri Tabela 7: Procena pristupa resursima i servisima u proizvodnji soje Južna Amerika i USA Dunavske zemlje EU CIS zemlje Srbija Pristup kvalitetnim inputima XXXXX XXXXX XXX XXXX Raspoloživa radna snaga i njen trošak XXX XX XXX XXXX Subvencije i predvidljivost politike XX XXXX X X Pristup finansijama XXXX XXXXX X XXX Znanje i iskustvo XXXX XX X XXXX Nivo investicija XXXX XXX X XXX Blizina tržišta X XXXXX XX XXX Veličina proizvodnje i parcela XXXXX XX XXXX XX 56 Najznačajnije prednosti koje Srbija ima u odnosu na konkurente su znanje iskustvo i sa tim povezan postojeći nivo investicija u proizvodnju i preradu soje.

59 zavisi od investicija u znanje i opremu, troškova inputa i veličine proizvodnje i investicija. Prosečni prinosi u Srbiji su među višim u Evropi, i viši su od onih u SAD i Južnoj Americi. Međutim, jedinični troškovi inputa i proizvodnje na velikim površinama uz stabilno poslovno okruženje i pristup finansijama garantuju konkurentnost i pored nižih prinosa. Tabela 8: Uporedne neto marže soje, kukuruza, suncokreta i pšenice u Srbiji u uslovima intenzivne proizvodnje ( ) Konkurentnost se u užem smislu definiše kao sposobnost pojedinca, preduzeća, sektora, regiona ili zemlje da proda određena dobra i usluge na datom tržištu. Tako da je konkurentnost pojedinca i države različit pojam. Broj konkurentnih pojedinaca definišu konkurentnost države. U tom smislu, za Srbiju je važno da najbolji proizvođači imaju interes da gaje soju. Oni će ga imati ukoliko očekuju veći profit od soje nego od drugih kultura. Zato će konkurentnost u proizvodnji soje u velikoj meri da zavisi i od očekivane profitabilnosti drugih kultura, pre svega žitarica. Konkurencija drugih kultura pokazuje da soja nije kultura koja u prosečnim godinama pokazuje dobru profitabilnost, ali, pošto zahteva male troškove, proizvođači su spremni da je gaje naročito u onim godinama kada je otežan pristup finansijama i kada se očekuju niske cene žitarica. Zaključak Srbija u odnosu na druge Evropske zemlje ima konkurentske prednosti u gajenju soje, koje pre svega leže u dugom iskustvu gajenja i postojećim investicijama u proizvodnju i preradu, dok u odnosu na Južnu Ameriku i SAD leže u blizini tržišta. U prosečnim godinama Srbija može da nađe svoje mesto na mapi proizvođača soje ukoliko se najbolji proizvođači odlučuju za njeno gajenje, što često nije slučaj usled konkurencije drugih kultura, pa se za soju odlučuju oni koji planiraju manje troškove inputa. Indikatori Pšenica Kukuruz Suncokret Šećerna repa Soja 2014 Soja 2-15% cene Ukupna vrednost proizvodnje 697 1, ,801 1, Cena inputa , Uporedna marža Bruto marža kod soje je u proseku sa ostalim kulturama ukoliko je u pitanju intenzivna proizvodnja. Izuzetak od godine kada je, usled ekstremno dobre cene, zarada bila značajnija nego kod drugih kultura i pored standardnih troškova inputa. Šta će se dešavati sa domaćom tražnjom za sojom i sojinom sačmom? Domaća tražnja može da bude zadovoljena domaćom proizvodnjom i uvo- 57

60 Tabela 9: Šta će se dešavati sa domaćom tražnjom za sojom i sojinom sačmom? Sektor Ukupno Mesne prerađevine (kao pokretač tražnje za svinjskim, živinskim i goveđim mesom) Svinjsko meso Stočna hrana Proizvodnja živinskog mesa Procena potražnje za sojom Blago smanjenje domaće tražnje za sojom kod vezanih proizvoda Stagniranje potražnje ali rast uvoza i blagi rast potražnje za proizvode koji gađaju konkurentnost kvalitetom na račun cenovno orjentisanih Ostaje na istom nivou usled snižavanja cena Kratkoročno ostaje na istom nivou a dugoročno se smanjuje Rast potražnje Pokretači potražnje (-) Kupovna moć stagnira i blago opada i očekivanja su da se neće povećavati značajno da bi pokrenula povećanje potrošnje mesa, mleka, jaja i mesnih prerađevina (-) Nastavak smanjenja broja stanovništva koje živi u Srbiji (-) Više cene proizvoda kod većine vezanih proizvodnji koje smanjuju potražnju (+) Pritisak uvoza iz CEFTA zemlja kao i EU se povećava bilo legalnog ili ilegalnog koji snižava cenu i samim tim povećava potražnju, ali se ona nadomešćuje iz rasta uvoza (-) Zabrinutost domaćeg potrošača usled pritiska javnog mnjenja ( srpske kompanije uvoze loše meso i prave prerađevine od tog mesa ) usmerenog protiv domaćih prerađivača (+) Očekivanje porasta potražnje za kvalitetnijim proizvodima kao posledica strateškog pozicioniranja domaćih prerađivača, zabrinutosti potrošača i uvođenja oznake kvaliteta (-) Nastavlja blagi trend rasta uvoza na račun domaće proizvodnje (+) Očekivanja vraćanja na tržište CEFTA jer će se domaća cena značajno smanjiti* (+) Osetljivost potrošača koje će dovoditi do brojnih netržišnih restrikcija i favorizovanja domaće proizvodnje (-) Nestanak malih proizvođača koji su osnovni kupci na račun velikih proizvođača (+) Najavljene strane investicije će u početnim godinama da kupuje stočnu hranu što će kompenzovati gubitak tržišta od malih proizvođača (-) Očekivano smanjenje cene žitarica na svetskom tržištu će smanjiti nivo ulaganja u inpute i smanjiti prinose, pa samim tim i proizvodnju žitarica (+) Rast potražnje za živinskim mesom (+) j edan deo rasta biće nadomešćen kvalitetnom free range piletinom (-) nesređeno tržište sa puno oscilacija koje negativno utiče na stabilnost Proizvodnja mleka Blago smanjenje (-) Povećan uvozni pritisak iz EU usled ukidanja proizvodne kvote u EU (+) Uvođenje zaštitnih klauzula u okviru SAA koji će uticati na smanjenje uvoza (+) Manji interes za proizvodnjom mleka u BiH, samim tim se smanjuje proizvodnja i očekivanja su da će smanjiti uvoz u Srbiju (sada se najviše mleka Srbija uvozi iz BiH) 58 Najveća nepoznanica je dolazak nemačkog proizvođača mesa Tenisa a i njegova tržišna orijentisanost, tj. da li će meso da završava na domaćem ili ruskom tržištu. Razlozi koji ukazuju da će završavati na domaćem na račun srednjih manje konkurentnih proizvođača je, pre svega, viša cena svinjetine od oko 20% na domaćem tržištu, ali i skup transport do Rusije, nemogućnost izvoza u EU u narednih minimalno 6-7 godina, iskustva investicija u drugim zemljama...

61 zom. Koliko će se tražnja zadovoljiti iz kojeg izvora zavisi od brojnih faktora, a od koji je najvažnija konkurentnost proizvoda i carinske i van carinske barijere. Domaća tražnja za sojom je prvenstveno upravljana kupovnom moći stanovništva i mogućnošću povećanja prerade koja može da kreira novu tražnju. Uzimajući u obzir dosadašnje trendove kao i iskustva NZČ, ukupna domaća potražnja na vezanim tržištima će blago opadati u narednih nekoliko godina. Najveći pad se očekuje kod proizvodnje stočne hrane, svinjskog mesa i mleka, a porast kod proizvodnje živinskog mesa. Zaključak Ukupna domaća potražnja soje na vezanim tržištima će blago opadati u narednih nekoliko godina. Kakva su očekivanja za cenu soje u regionu? Cena će zavisiti od ponude i potražnje u regionu, kao i od globalnih trendova u svetu. FAO i OECD u Studiji iz god. predviđaju da će se cena soje blago smanjivati i zadržati na nivou visoke cene (vidi grafikon 37). Ipak, velika je verovatnoća da će cene u regionu da opadaju. Indikatori koji ukazuju na to jesu: Konstantno povećanje proizvodnje u regionu koje raste isto ili čak i brže nego tražnja Značajne zalihe i očekivani pad cena žitarica koji utiče na povećanu proizvodnju soje (usled smanjenog interesa za gajenje žitarica) ali i usled uticaja jednih cena na druge Značajno subvencionisanje soje u regionu koje izaziva smanjenje cene Smanjenje proizvodnje mesa, jaja, mleka u regionu Zaključak Očekivanja su da će se cena soje u regionu smanjiti i stabilizovati u odnosu na prethodne tri godine, isto kao i nivo premije za GM FREE soju. Da li je moguć slučaj značajnog razmimoilaženja cene između GM FREE soje u Srbiji, GM FREE soje u dunavskom regionu i svetske cene? Srbija Svet: Srbija je malo i zatvoreno tržište koje je do sada držalo cenu soje na višem nivou od svetskog. Pravac je po pravilu pratio svetske trendove ali su veličine bile, nekada i značajno različite. Ovo ukazuje na činjenicu da trgovina sojom nije integrisana u dovoljnoj meri i da prvenstveno u nivou cene preovlađuju domaći uticaji. Svet Dunavski region: Cena soje u Dunavskom regionu prati cenu u svetu sa mogućnošću da ponekad dođe do većeg ili manjeg razmimoilaženja između GM FREE i GM soje, tj. cene za premiju. Ipak, trend je da se ove cene zadrže na ekonomskom nivou od oko USD po toni. Dunavski region - Srbija: Cena u Srbiji do sada nije pratila cenu u Dunavskom 59

62 regionu, nego je ona bila viša. Očekivanja su da će se cene približavati, na račun smanjivanja cene u Srbiji. Zaključak Cene će se smanjivati i više će zavisiti od svetskih cena, kako u Dunavskom regionu, tako i posredno u Srbiji Da li postoje neke infrastrukturne prepreke koje mogu da ograniče uvoz ili izvoz? Međunarodni tranzit robama u/iz Srbije se obavlja preko Dunava i Save. Tisa je takođe dobila status međunarodne reke. Srbija ima i razgranatu mrežu pristupnih kanala i reku Begej od kojih se roba može dopremiti do većih barži. Srbija isto tako ima pristup floti koja je prilagođena potrebama za transport soje i sojine sačme u oba pravca. Zaključak I pored brojnih problema koje opterećuju cenu koštanja rečnog transporta, Srbija ima kapaciteta i mogućnost da svoju soju dopremi do bilo kojeg mesta u Evropi i da uveze sojinu sačmu iz bilo koje luke u Evropi. Kolika je verovatnoća da će cene u regionu ili Srbiji biti tolike da garantuju profit poljoprivrednicima i pored niske produktivnosti? Slučaj u kome su proizvođači u Srbiji nekonkurentni, ali ipak proizvode soju jer su cene dovoljno visoke da garantuju zaradu je onaj koji se često dešava bilo zbog tržišnih zakonitosti ili zbog tržišnih nepravilnosti. Ove tržišne nepravilnosti mogu biti podstaknute raznim unutrašnjim ili spoljašnjim faktorima. Tabela 10: Potencijalni tržišni i netržišni indikatori koji mogu da utiču na povećanje cene u regionu Moguća anomalija Uticaj Verovatnoća Netržišni problemi u Južnoj Americi (štrajkovi, devalvacija valuta, infrastrukturni problemi...) Zabrane uvoza GM soje od strane pojedinih država Kratkoročno značajan Česta ali kratka Veliki - kako na zemlje u kojima se uvodi zabrana tako i na ostale Smanjenje proizvodnje i izvoza koje će povećati cenu u Dunavskom regionu Smanjivanje interesa za gajenjem, veća ekstenzivnost i manji prinosi koji vode ka manjoj ukupnoj proizvodnji u Dunavskom regionu Pad investicija i potrošnja, pa samim tim i potražnje naročito za skuplje robe sa oznakom kvaliteta kao što su GM FREE proizvodi Povećaće se konkurentnost domaće soje, izvoz, ali će se smanjiti profiti Mala Eskaliranje krize u Ukrajini Srednja Pad valute u Rusiji i Ukrajini i porast finansijske nestabilnosti u CIS regionu Značajna Kriza EU i kriza evra Srednja 60 Loša makroekonomska situacija u Srbiji koja devalvira dinar Mala

63 Nema dileme da će u narednom periodu biti tržišnih nepravilnosti. Međutim, njihov uticaj na globalnom nivou je mali i povećava se što se nepravilnosti lokalizuju na nivou Srbije. Znači, neke tržišne nepravilnosti u Brazilu, Ukrajini, EU i sl. mogu da utiču na tržište i cenu u Srbiji, ali ne toliko koliko to može da urade netržišne odluke u regionu, a naročito u Srbiji. Zaključak Tržišnih nepravilnosti, kako onih domaćih, tako i eksternih (češće) će uvek biti - ali one neće moći da utiču na tržišni pravac nego samo na kraće (češće) ili duže tržišne anomalije koje će imati pozitivan (češće) ili negativan uticaj na tržište i cene soje i sojine sačme u Srbiji. IX. Očekivane promene Brojni su uticaji koji deluju na efekte liberalizacije Zakona o GMO. Suma jačine uticaja i ponašanje pojedinačnih učesnika u tržišnom lancu će definisati ukupne efekte. Zato se u ovom delu analiziraju pretpostavke o ponašanju ukoliko se okruženje promeni. Do ovih zaključaka se došlo analiziranjem činjenica, iskustava drugih i kroz intervjue sa najznačajnijim učesnicima na tržištu, uz pretpostavku da neće biti velikih tržišnih oscilacija (ekstremno loših godina, netržišnih zabrana i sl.) i da će se učesnici ponašati logično. Takođe su određene teze testirane na verifikacionoj radionici na kojoj su predstavnici raznih tržišnih lanaca iznosili svoja očekivanja. IX. 1. Veličina uvoza GM sojine sačme Ukoliko dođe usklađivanja Zakona o GMO sa EU i STO regulativom, omogućilo bi se i da se GM sojina sačma uvozi u Srbiju, što ne znači da bi se to i desilo, da li zbog tržišnih razloga (nepostojanja ekonomskog interesa) ili netržišnih razloga (džentlmenski dogovor učesnika na tržišnom lancu, administrativne barijere prilikom sprovođenja ovog zakona i sl.). Međutim, ukoliko dođe do promene Zakona o GMO, potrebno je proceniti veličinu uvoza sojine sačme ukoliko se dozvoli liberalizacija. Da li će uvoza biti i koliki će biti zavisi od raznih faktora, kako onih koji će da pospešuju uvoz tako i drugih koji će ga smanjivati. Pokretači uvoza: Na strani potražnje - želja da se snizi cena koštanja kod proizvođača životinja, stočne hrane i prerađivača mesa Na strani ponude - želja da se zaradi na prometu soje - kako od strane uvoznika, tako i izvoznika Nedostatak sojine sačme, naročito ukoliko se veće količine domaće soje i sačme izvezu (direktno ili kroz razne prerađevine) Nepoverenje u sistem kontrole GMO prilikom uvoza da li je druga uvezena sačma zaista GM FREE? Proizvodno loša godina 61

64 62 Kočničari uvoza: Skup transport Dobra godina sa velikom proizvodnjom Srbija je samodovoljna u proizvodnji soje i sojine sačme i to sa cenama koje su više od svetskih što znači da postoji mogućnost snižavanja domaće cene ukoliko se povećava uvoz Velika konkurencija i vrlo prilagodljivi ekstruderaši koji imaju prostor da snižavaju cenu i koji neće lako nestati, već će pokušavati da nastave da rade i u nepovoljnim cenovnim uslovima Situacija na tržištu Srbije u kojoj je moguće kontrolisati cenu i uvoz na način da se namerno snižava cena ukoliko postoje signali da bi se mogao desiti uvoz Ukoliko nema izvoza (koji može da bude realna opcija ukoliko se trend pada cena nastavi) domaća cene će morati da bude niža usled značajnije ponude pri ovako velikoj proizvodnji Nepostojanje kapaciteta za kupovinu sojine sačme na fjučersima i po paritetima Administrativni trošak kontrole uvozne sojine GM sačme Porast negativne percepcije prema GM proizvodima Označavanje proizvoda koji sadrže GMO Edukacija proizvođača kako bi se povećalo korišćenje GM FREE proizvoda Nesporno je da će najveći pokretač uvoza biti razlika u ceni, na koju utiče veliki broj faktora, ali takođe i interes svakog pojedinačnog igrača u tržišnom lancu, kao i pojedinih grupa učesnika u tržišnom lancu. IX. 2. Zauzimanje tržišta sa GM proizvodima Koliko će se koji pokretač ili kočničar uvoza aktivirati zavisiće od pojedinačnih poslovnih odluka i variraće od sektora do sektora. Upravo zato se razmatra pojedinačno svaki sektor i procenjuje ponašanje učesnika u tržišnom lancu. Proizvođači svinja mogu da budu pokretač uvoza Profitabilnost proizvodnje mesa zavisi od mnogo faktora. Troškovi proizvodnje koji su sami po sebi složeni uvećavaju se svake godine, jer će se u njih morati se u kalkulisati i svi troškovi poštovanja propisa zaštite životne sredine, obeležavanja kao i troškovi koji su potrebni da se ispune zahtevi dobrobiti životinja. Proizvođači svinja i živine su najveći domaći potrošači sojine sačme, bilo da direktno proizvode svoju hranu ili kupuju koncentrovanu hranu. Zbog toga će od njihove odluke da li će prelaziti

65 na GM sojinu sačmu u velikoj meri zavisiti nivo uvoza. Tabela 11: Da li će proizvođači svinja preći na GM sojinu sačmu? Procena individualnih proizvođača da je cenovna promena nedovoljna da se menjaju partneri (sojina sačma u ishrani utiče sa oko 20%). Tako da ukoliko je razlika Tip proizvođača Velike farme vezane za prerađivačke kapacitete Komercijalni proizvođači svinja koji gađaju cenovnu konkurentnost Proizvođači svinja koji proizvode kvalitetne svinje za poznatog kupca Mali proizvođači za sopstvene potrebe i lokalno tržište Očekivanja i razlozi Odluka će biti doneta na nivou kompanije i striktno će se sprovoditi u delo Očekivanja su da će cenovno orijentisane kompanije odmah preći na GM soju, dok će kvalitetno orjentisane kompanije inicijalno imati strategiju korišćenja GM FREE ili razdvajanja dok će krajnja odluka biti prepuštena tržištu i razlici u ceni između ove dve vrste soje Po pravilu, oni kupuju soju od ekstruderaša i imaju kiselu silažu pa samim tim im potrošnja sojine sačme nije velika Najveći deo onih koji je koriste će da pređe na kupovinu GM sojine sačme Farme koje imaju dugoročne partnerske odnose sa nekim od prerađivača i koje po pravilu proizvode kvalitetno mesa sa svojih nukleus farmi će doneti odluku u saradnji sa partnerom čije će odluka prvenstveno zavisiti od prerađivača mesa i njihove spremnosti da razdvajaju i obeležavaju svoje proizvode Pretežno hrane sopstvenom hranom ili kupuju koncentrat i njihova potrošnja će zavisiti od odluke proizvođača stočne hrane Po pravilu odlučuju za najjeftiniji koncentrat Ono što će dodatno da smanji upotrebu GM sojine sačme u proizvodnji svinja jesu: Neznanje šta će biti standardni proizvod - da li će otkupljivač svinja plaćati premiju ukoliko je korišćena GM FREE sojina sačma ili će plaćati nižu cenu ukoliko svinja nije hranjena GM FREE sojinom sačmom. Samim tim će postojati strah da će se dobiti niža cena ili pak da će se teže prodati proizvod ukoliko se postavi da je standardan proizvod onaj koji je hranjen sa GM FREE sojom. u ceni između GM i domaće sačme 10%, to je promena od manje od 5% u ceni koštanja ishrane ili samo nekoliko procenata u ukupnoj ceni koštanja - pa je pretpostavka da to neće biti dovoljno da se menjaju partneri. Najveći prerađivač soje u Srbiji ima duge i složene trgovinske i partnerske odnose sa mnogim proizvođačima svinja, naročito onim koji se bave ratarstvom Mogućnost da se na jednostavan način sertifikuje GM FREE proizvodnja mesa koju će mnogi proi- 63

66 64 zvođači svinja želeti da imaju u veri da će im meso biti skuplje Određeni proizvođači mesa usled kampanje protiv korišćenja GM proizvoda, odlučiće se da kupuju GM FREE sojinu sačmu Verovatna kampanja koja će pratiti kupovinu GM FREE sačme kako će se objekti zagaditi sa upotrebom GM sojine sačme i kako se time može izgubiti neko buduće tržište Proizvodnja svinja još uvek ima dovoljno prostora za zaradu i pored viših troškova (korišćenje GM FREE sačme) prosečna otkupna cena u poslednjih 8 godina od oko 1,6 evra i cena koštanja od 1,25 evra Zaključak Iako se na tržištu nađe jeftinija uvozna sojina sačma, ipak neće svi proizvođači mesa pohrliti da je kupuju. Proizvođačima brojlera i jaja će ektruderaši ostati prva opcija, dokle god oni budu postojali Proizvođači brojlera i jaja su verovatno kao ni jedan drugi učesnik u tržišnom lancu pod pritiskom niske cene. Velika konkurencija, naročito u određenim delovima godine, prisiljava ih na prodaju po vrlo niskim cenama pa se na svaki način gleda kako da se smanji cena koštanja. Zato su oni bili prvi koji su prešli na niže kvalitetnu proizvodnju prerađevina koje se dobijaju iz ekstrudera i zato će oni biti prvi koji će preći na GM sojinu sačmu. Njihova mogućnost opstanka na tržištu uz višu cenu koštanja postoji jedino ukoliko na primer jaje ima neku oznaku kvaliteta za koju je kupac spreman da plati višu cenu. Takve oznake se pojavljuju na tržištu (organska), ali veoma često ove oznake nisu potvrda procesa sertifikacije nego se javljaju kao želja proizvođača da obeleži neke karakteristike proizvodnje ( dobrobit životinja, eko, bio itd.). Ti proizvođači će koristiti GM FREE hranu koja će doći pre svega od ekstruderaša, ali i od domaće GM FREE sojine sačme jer se obraćaju kupcima koji imaju poseban odnos prema hrani. Zaključak Cenovno orijentisani proizvođači brojlera i jaja će nastaviti da kupuju od ekstruderaša dokle god oni budu cenovno konkurentni, a onda će preći na GM sojinu sačmu, dok će proizvođačima jaja koji se opredele za oznake kvaliteta prva opcija biti ekstruderaši, a zatim GM FREE sojina sačma. Proizvođači stočne hrane nemaju jasnu strategiju i svoju odluku će bazirati na razlici u ceni Cena stočne hrane je izuzetno elastična što znači da, ukoliko je imalo jeftinija, poljoprivrednici se odlučuju za nju i lako menjaju dobavljača, jer je proizvod vrlo standardizovan. Takođe, proizvođači stočne hrane imaju interes da smanje cenu koštanja da bi povećali udeo na tržištu na račun proizvođača koji sami prave svoju hranu. To znači da je dovoljan jedan proizvođač koji će razmišljati da bude cenovno konkurentan i da počne koristiti jeftiniju sojinu sačmu, ukoliko je ona dostupna

67 na tržištu, i da drugi proizvođači imaju veliki interes da ga slede. S druge strane, kontrola procesa kod proizvođača stočne hrane u uslovima kada postoje GM proizvodi je izuzetno teška i značajno poskupljuje celokupnu proizvodnju. Tako da strah da se jednom kontaminira fabrika sa GM sojom a da tržište ipak ne prihvati proizvode sa GM, pa makar bili jeftiniji, ili pak da se situacija sa cenom promeni, ostavlja dovoljno prostora da proizvođači stočne hrane dobro razmisle pre nego puste u fabriku GM sojinu sačmu. Razlikovaćemo nekoliko strategija proizvođača stočne hrane: 1. Fabrike koje će istrajno insistirati na GM FREE proizvodima, bilo iz ličnih uverenja o štetnosti takvih proizvoda ili verovanju da je takav pristup dugoročno dobra strateška odluka. Fabrike koje ne koriste u velikoj meri sojinu sačmu nego prvenstveno prave smeše od ekstrudirane soje će se lakše odlučivati na ovu opciju. 2. Fabrike koje će, čim se na tržištu nađe jeftinija GM sojina sačma, gledati da snize svoju cenu koštanja. 3. Fabrike koje će pratiti tržište i želeti da što je moguće duže zadrže status GM FREE proizvodnje, ali koje će ukoliko tržište ode u tom pravcu, početi da koriste GM sojinu sačmu. Ovde treba razlikovati dve podstrategije: prvu koja će pokušati da ide na razdvajanje (veće fabrike koje imaju razdvojene pogone) i drugu koja će celokupnu proizvodnju da prebaci na GM sojinu sačmu. Najrasprostranjenija će biti treća varijanta. Najveće iskušenje će ova varijanta imati u lošim proizvodnim godinama kada će biti pod pritiskom i kada će trebati da se donesu dobre strateške odluke koje će u obzir uzimati ne samo kratkoročne, nego pre svega dugoročne interese. Zaključak Proizvođači stočne hrane nemaju jasnu strategiju i svoju odluku će bazirati na razlici u ceni i ponašanju drugih učesnika na tržištu, samo pojedini će insistirati na GMO FREE strategiji Proizvođači mleka će preći na GM sojinu sačmu ukoliko je bude bilo na tržštu Od svih proizvođača verovatno će proizvođači mleka najlakše i najbrže preći na potrošnju GM sojine sačme. Razloge treba tražiti u sledećem: Komercijalni proizvođači mleka po pravilu imaju velike farme i vrlo precizno računaju svoje troškove, pa će moći da naprave uštede ma koliko malo koristili sojinu sačmu u smeši Sojina sačma se u ukupnoj ishrani krava koristi u manjem procentu Potrošači su manje osetljivi na GMO u mleku nekog u mesu Za mlekare bi bila vrlo skupa kontrola procesa i razdvajanja mleka 65

68 66 od životinja hranjenih sa GM FREE sojom Zaključak Proizvođači mleka će preći na GM sojinu sačmu ukoliko se na nađe na tržištu i ukoliko bude jeftinija Prerađivači mesa vide potencijal u označavanju GM FREE prozvoda, ali su pod pritiskom konkurencije i niske kupovne moći potrošača Prerađivači mesa u Srbiji se ne nalaze u zavidnoj situaciji, jer su pod velikim pritiskom konkurencije s jedne strane i smanjenom kupovnom moći i konstantnim smanjenjem broja domaćih potrošača s druge. U takvom okruženju bolje prolaze cenovno od kvalitetno orijentisanih prerađivača mesa. Rešenje za ove druge jeste ili odlazak u niže cenovne kategorije ili uvođenje oznaka kvaliteta koji će biti prepoznati od strane malog broja potrošača koji imaju sredstava i želju za kupovinom kvalitetnijih proizvoda. Odlazak u nižu cenovnu kategoriju je značajno teži i dugoročno neizvesniji. Zato će se najveći broj kvalitetno orijentisanih prerađivača opredeliti za dodavanje vrednosti svojim proizvodima kroz uvođenje oznaka kvaliteta. Jedna od njih jeste i korišćenje mesa koje je hranjeno GM FREE sojinom sačmom. U tom smislu nema dileme da će inicijalna strateška odluka ovih prerađivača mesa biti ili potpun GM FREE program ili razdvajanje. Koliko će ova opcija pod dodatnim pritiskom tržišta da ostane održiva zavisiće od poslovne vizije i mogućnosti svakog pojedinačnog prerađivača. Nema dileme da će prerađivači mesa, naročito oni kvalitetno orijentisani sa svojim strategijama u velikoj meri da utiču na količinu uvoza GM sojine sačme jer: Oni će postaviti standardnu cenu za svinjsko meso (premija za GM FREE ili kazna ukoliko nije) Oni direktno u supermarketima komuniciraju sa potrošačima Oni mogu da poguraju GMO FREE kampanju Oni imaju relativno male troškove kontrole, jer već vrše razdvajanje mesa u svojim fabrikama Zaključak Prerađivači mesa vide potencijal u označavanju GM FREE proizvoda, ali su pod pritiskom konkurencije, niske kupovne moći potrošača i troškova razdvajanja. Oni mogu da budu osnovna karika u lancu GM FREE proizvoda. IX. 3. Povećan trošak kontrole Osnovni zahtev i ključno pitanje kod svakog sistema praćenja i obeležavanja je njegov integritet na osnovu kojeg se izgrađuje poverenje. Ako postoji razlog da se ne veruje u ono oznaka kaže, poverenje u sistem pada i on nema nikakvu vrednost. Integritet sistema je u direktnoj vezi sa sposobnošću da proveri tačnost tvrdnji. Upravo je integritet sistema ono u šta intervjuisani za potrebe ove Studije nemaju ni malo poverenja. Najčešće pitanje je: A ko meni garantu-

69 je da je sad sojina sačma GMO FREE? Očigledno je da iskustvo koje proizvođači imaju sa kontrolom sistema bezbednosti hrane negativno. Nepoverenje u ceo sistem će otežati mogućnost segregacije i praćenja i obeležavanja GM ili GM FREE sirovine. Praćenje i obeležavanje GMO Jedini i najverovatniji efekat potencijalnog usaglašavanja Zakona o GMO sa EU regulativom bila bi mogućnost uvoza GM sojine sačme. Ulazak proizvoda sa GM na tržište Srbije, opet u skladu s propisima EU, ali i u skladu sa zahtevima i očekivanjima potrošača, morao bi biti praćen obavezom obeležavanja stočne hrane (ali ne i mesa) na prisustvo GMO. U slučaju obaveze obeležavanja GM sastojaka ne sme se zaboraviti činjenica da će se potencijalno povećati troškovi proizvodnje onima koji u proizvodima imaju i po nekoliko sastojaka koji mogu imati GM. Proizvođač bi morao da prati GM status svakog od sastojaka od više dobavljača, te tako mora da upravlja dodatnom dokumentacijom što može postati vrlo neefikasno i problematično, a svakako će povećati troškove. Odvajanje i praćenje GMO-free Sam proces segregacije i praćenja GMO-free proizvoda će biti manje komplikovan od onih zahteva koji postoje u npr. Brazilu, jer se neće pratiti od setve nego u postupku uvoza, prerade i trgovine. Dodatne troškove će imati prerađivači stočne hrane i u slučaju da mandatorno obeležavaju GMO prisustvo ili da žele da održe GMO-free status. Povećane troškove imaće i prerađivači soje, jer će se povećati rizik od kontaminacija. Dodatne aktivnosti će se odnositi na testiranje, odvojeno skladištenje, rukovanje i transport, obeležavanje kao i pripremu dodatne dokumentacije. Proizvođači stočne hrane će morati da imaju dve različite proizvodne linije ako u proizvodnju ulazi i GM i GM FREE sojina sačma ili da se opredele za strategiju prostornog ili vremenskog odvajanja. Najverovatnije će morati da se opredele da se specijalizuju za GM ili GM FREE sirovinu u određenom proizvođačkom pogonu ili skladištu. Potražnja za GM FREE stočnom hranom će odrediti ekonomsku isplativost strategije. Samo obeležavanje stočne hrane obeshrabrilo bi deo proizvođača mesa (male i srednje proizvođače) koji imaju otpor prema korišćenju GMO i neke od velikih sistema sa menadžmentom kvaliteta koji bi pratio ulaz GM proizvoda u proizvodnji. Pretpostavka je da će se troškovi organske proizvodnje (koja podrazumeva GMO FREE) povećati, jer će rasti rizik da lanac proizvoda od soje, ali i animalnih proizvoda bude izložen većem riziku kontaminacije. Kako bi se očuvao identitet GM FREE soje prerađivači su uspostavili postupak očuvanja identiteta GM FREE porekla (Identity Preserved (IP) program) koji je kontrolisan od strane sertifikacionih kuća. Segregacija i aktivnosti monitoringa se sprovode kroz veliki broj pisanih procedura tokom nabavke, prodaje i skladištenja GM i GM FREE proizvoda. 67

70 68 Kod istovara sa brodova GM FREE soje sprovode se specifične procedure. One se proveravaju od strane nezavisnog akreditovanog inspektora koji verifikuje sva dokumenta, opisuje u izveštaju ceo proces i uzima uzorak za analizu. Tokom celog transporta i prenosa sa jednog na drugo prenosno ili prevozno sredstvo, kao i vozila i prenosne trake treba da budu namenjene isključivo za GM FREE robu i nalaze se pod stalnom kontrolom. Kako bi se sprečili ostaci GM na elevatorima za istovar uobičajeno je da se prvo pusti manje količina GM FREE proizvoda da se spere s njih moguća kontaminacija. Prema IP standardu sva oprema za utovar i istovar mora da bude proverena pre prijema GM-free proizvoda. Transport ovih proizvoda od uvoznika do njihovih klijenata (proizvođači hrane, na primer) se uglavnom obavlja kamionima. Postoje procedure za utovar/pražnjenje kamiona, uzimajući u obzir čišćenje odeljaka i transportnih alata, usklađenosti proizvoda i prenos dokumenata. Sistem očuvanja identiteta se ne zasniva na testiranju konačnog proizvoda. Očuvanje identiteta je sistem standarda, zapisa i provera koje moraju biti uspostavljene tokom cele proizvodnje, žetve, rukovanja i trgovine određenim proizvodom. Koegzistencija Princip koegzistencije koji podrazumeva da se gajenje i GM i GM FREE useva može odvijati paralelno, uveden 12 Van Gelder,J.W., Kuepper, B., Vrins, M. (2014) Soy barometer for A research report for the Dutch Soy Coalition. je u EU još godine preporukom Evropske komisije 2003/556/EC. I tada je bilo prepušteno zemljama članicama da same odluče da li će i kako će regulisati koegzistenciju. I u Srbiji bi država u skladu sa svojom strategijom mogla da uvede različita pravila koegzistencije koja bi značajno povećala troškove te i obeshrabrilo one koji bi se opredelili za uvoz i stavljanje u promet GMO. Tabela 12: Procena cenovne premije po kilogramu proizvoda u centima za različite standarde (Van Gelder, J.W., Kuepper, B., Vrins, M. (2014) ) Kutija 10 jaja Pile 1.2 kg Svinjetina 1 kg Govedina 1 kg * centi RTRS GMO FREE ProTerra 0.1* (8) Sir 1 kg Organic Procenu koliko se povećava vrednost proizvoda po kilogramu autori 14 su izračunali na osnovu očekivane premije po toni i količine soje koja potrebna za proizvodnju kg proizvoda. Za RTRS soju se pretpostavlja da će cena ovako sertifikovane soje biti viša od 0,3 0,9% ili 1,5 4 $/t. Za RTRS sojinu sačmu premija je bila 2 4 $/t u Premije za ProTerra sertifikovanu soju su procenjene na 20 25% (100 $/t) pa do najviše moguće 150 $/t. U proseku 95% vrednosti ProTerra premije se bazira na

71 Zaključak Uvođenje GM sojine sačme i stavljanje u promet na tržištu Srbije dovešće do troškova odvajanja kod proizvođača stočne hrane, troškova obeležavanja GM proizvoda i veći rizik u procesu sertifikacije GMfree sojine sačme, jer će se povećati rizik od kontaminacije. Postoji nekoliko opcija promene troškova sertifikacije: (1) Troškovi sertifikacije, naročito IP programa koji se sprovodi, neće se povećati, jer se i sad sve procedure sprovode detaljno, (2) Sertifikacija će se sprovoditi pažljivije, lanac će biti ugrožen kontaminacijama i to će povećati rizik da se deo robe neće moći deklarisati kao GM FREE, (3) Odmah će se osmisliti opuštena i obesmišljena verzija obeležavanja, jer će svi učesnici u lancu biti svesni da država nema kapacitet za kontrolu. GMO FREE statusu, a oko 5% je sam standard (od 5 do 7 $). Procena najviših premija za GMO FREE su 140 $ koliko su dostigle u 2013/14, ali su one bile znatno niže. U proteklim godinama premije za organsku soju su bile od 59% do 89% (prosečno 300 $). Povećani trošak kontrole na GM može da bude značajno veći nego što je to korist od razlike u ceni domaće GM FREE sojine sačme. X. Efekti liberalizacije Ukoliko dođe do promene Zakona o GMO, studija predviđa tri moguće opcije uzimajući u obzir procenu veličine uvoza sojine sačme: Opcija 1: Uvoz GM sojine sačme ne postoji ili je minimalan Opcija 2: Uvoz sojine sačme je na nivou od 10-20% ukupnih potreba Opcija 3: Uvoz sojine sačme bi se značajno povećao 69

72 Tabela 13: Efekti liberalizacije Opis Pretpostavke da se desi Efekti koji će se izazvati na tržište soje Opcija 1: Uvoz GM sojine sačme ne postoji ili je minimalan Opcija 2: Uvoz sojine sačme je na nivou od 10-20% ukupnih potreba Opcija 3: Uvoz sojine sačme bi se značajno povećao Visina premije za GM FREE proizvode je mala ili na nivou očekivane od oko 30 evra po toni Cena soje na svetskom tržištu ostaje u višim cenovnim kategorijama, tako da Srbija može da proizvede cenovno konkurentnu soju Gotovo svi učesnici u tržišnom lancu su doneli odluku da grade strategiju na GM FREE proizvodima i pridržavaju je se Najveći trgovci sojinom sačmom se odlučuju da ne uvoze usled džentlmenskog dogovora ili ličnog interesa / straha Cena soje nastavlja da se snižava na svetskim berzama Pojedini učesnici u tržišnom lancu su se odlučili za uvoz (bilo trgovci, proizvođači mesa ili stočne hrane) Cenovna razlika između domaće i inostrane sojine sačme je veća od cene transporta Veliki potrošači sojine sačme ne koriste GM sojinu sačmu, već su to pretežno mali cenovno orijentisani proizvođači Cena na svetskom tržištu je značajno pala Izvoz je povećan usled niže cene na domaćem tržištu i samim tim postaje osnovni pokretač uvoza jer nedostaju količine Pojedini veliki potrošači menjaju strategiju i donose odluku da puštaju GM sojinu sačmu u svoj lanac Proizvođači soje dobijaju dobre cene Usled više cena na svetskom tržištu postoji izvozni potencijal, ali i potencijal zarade na preradi u sojinu sačmu za domaće tržište-opcija izvoza prerađevina i uvoza GM FREE sačme Povećaće se proizvodnja do nivoa samodovoljnosti Trošak kontrole ostaje mali Cena soje za proizvođače ostaje viša nego u regionu Povećava se interes za oznakama kvaliteta kod proizvođača soje Cena soje u Srbiji se izjednačava sa cenom u regionu Cena soje u Srbiji se izjednačava sa cenom u regionu Proizvodnja je smanjena Prerada u ekstruderima se smanjuje Izvoz GM FREE proizvoda raste 70 Najrealnije je da se desi opcija 2 iz svih onih razloga koji se detaljno navode u ovoj Studiji: od pada svetske potražnje, rasta proizvodnje u Dunavskom regionu, načina funkcionisanja i organizovanja tržišnog lanca u Srbiji, potražnje kod vezanih proizvodnji, konkurentnosti naših proizvođača, zabrinutosti potrošača, pa sve do individualnih poslovnih planova i odnosa, tj. tržišnih nepravilnosti na domaćem tržištu itd. Prva opcija je isto tako realna ukoliko država reši da primeni strategiju opstrukcije uvoza koja bi pokrenula dogovor proizvođača i uvoznika za čuvanjem postojećeg stanja u cilju veće predvidljivosti na tržištu. Pravi izazov je proizvodno loša godina, koja može da dovede da se iz prve opcije pređe u drugu ili iz drugu u treću. Zato je logično zaključiti da će vremenske prilike u velikoj meri da utiču na ponašanje učesnika u tržišnom lancu.

73 Tabela 14: Efekti liberalizacije Opis Na tržište soje i proizvoda Na proizvodnju mesa Na proizvodnju mesnih prerađevina Opcija 1: Uvoz GM sojine sačme ne postoji ili je minimalan Usled više cena na svetskom tržištu raste izvoz, ali i prerada u sojinu sačmu za domaće tržište Smanjiće se izvoz proizvoda od soje Povećaće se proizvodnja do nivoa samodovoljnosti Mali je interes za nekom od GM FREE oznaka, jer se podrazumeva da su domaći proizvodi GM FREE Izvozni proizvodi uspostavljaju oznaku Cena soje za proizvođače ostaje viša nego u regionu Cena mesa je viša nego u regionu Deo industrije mesa uvodi oznaku kvaliteta Proizvodnja mesa se smanjuje na račun uvoznog jeftinijeg mesa hranjenog GM proizvodima Nastavlja se rast uvoza mesnih prerađevina Struktura proizvođača mesa se menja nestaju srednji proizvođači Orijentacija na meso iz uvoza Deo mesne industrije će kapitalizovati činjenicu da koriste domaće meso i imaju viši kvalitet uvođenjem oznake kvaliteta Izvoz prerađevina koje su proizvedene od mesa životinja koje nisu hranjene GM hranom Opcija 2: Uvoz sojine sačme je na nivou od 10-20% ukupnih potreba Povećava se interes za oznakama kvaliteta kod proizvođača soje Velike farme svinja i živine prelaze na GM sojinu sačmu Cenovno orijentisani prerađivači mesa prelaze na GM sojinu sačmu Kvalitetno orijentisani prerađivači mesa prave strategiju kontrole i sertifikacije proizvoda oznakama kvaliteta Kvalitetno orijentisani prerađivači prave strategiju kontrole i uvode oznake kvaliteta Opcija 3: Uvoz sojine sačme se značajno povećava Izvoz GM FREE proizvoda raste Proizvodnja je blago smanjena Prerada u ekstruderima gotovo nestaje i te količine se stavljaju u funkciju proizvodnje sojine sačme kroz preradu Raste izvoz soje od strane trgovaca Proizvodnja se povećava na račun izvoza na CEFTA tržište Jedan deo farmi se odlučuje za oznaku kvaliteta Velike farme prate cenu i koriste uvek jeftiniju sojinu sačmu Deo mesne industrije uvodi oznaku kvaliteta i valorizuje činjenicu da životinje nisu hranjene GM sačmom za domaće tržište Deo mesne industrije će kapitalizovati činjenicu da koriste GM FREE stočnu hranu i imaju viši kvalitet uvođenjem oznake kvaliteta Skuplji troškovi proizvodnje proizvoda sa oznakom kvaliteta zbog većih troškova segregacije, praćenja i sertifikacije 71

74 72 XI. Preporuke Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlada ima mogućnost da interveniše putem politika i aktivnosti u celom lancu vrednosti i na taj način privileguje ili oduzme prava pojedinca, stoga njene odluke moraju biti dobro promišljene i analitički donesene, kako bi se ostvario najveći mogući socijalni i ekonomski efekat i efekat na zaštitu životne sredine. Preporuke za kreatore politika uključuju: Osiguravanje integracije u Evropsku Uniju i Svetsku Trgovinsku Organizaciju Harmonizaciju propisa sa evropskim najboljim praksama uz poštovanje interesa svih proizvođača i prerađivača u lancu vrednosti soje i vezanim tržištima Valorizaciju GM FREE identiteta Srbije kroz omogućavanje primene oznaka kvaliteta i porekla na prehrambenim proizvodima Podržavanje i promovisanje Danube Soya standarda kvaliteta, koji je zvanično dozvoljen za upotrebu od maja godine u Srbiji kao i označavanje prehrambenih proizvoda u skladu sa ovim standardom (GM FREE kvalitet i evropsko poreklo soje) Podržavanje i promovisanje učesnika duž celog GM FREE proizvodnog lanca u Srbiji Implementaciju i promovisanje na nacionalnom nivou regionalno harmonizovanog sistema kontrole i obeležavanja prehrambenih proizvoda GM FREE kvaliteta koji je zajednički razvijen u okviru Danube Soya Deklaracije u godini. Poboljšanje fitosanitarnog sistema kako bi se pridobilo poverenje prerađivača da sojina sačma ne sadrži genetski modifikovane organizme Izgradnju i kontinuirano unapređenje infrastrukture koja će omogućiti proizvođačima i prerađivačima da dodaju vrednost svojim proizvodima u svim segmentima tržišnog lanca Omogućavanje postojanja konkurencije i suzbijanje monopolističkog ponašanja u čitavom tržišnom lancu soje i vezanih proizvoda od snabdevanja inputima do finalne prodaje Podržavanje istraživačkih projekata kako bi se osigurao visok kvalitet GM FREE semenskog materijala i sorti soje Podrška proizvodnji soje kroz subvencije, kao u EU zemljama Proizvođači i trgovci sojom Proizvođač mora da posmatra tržište na kom se nalazi, šta potrošači žele da kupe, koliko su spremni da plate i koji kvalitet zahtevaju. U ovom slučaju cena je najbolje merilo, signal koji ukazuje na tržišna kretanja, ne samo

75 lokalno već u čitavom regionu pa čak i na svetskom nivou. Da bi uspešno poslovao proizvođač mora da nauči da interpretira kretanja cena sa jednakom veštinom sa kojom posmatra vremenske prilike, s obzirom da mu uspeh na tržištu zavisi od toga. Da bi mogao da poboljša svoju poziciju na tržištu potrebno je da: Poboljša znanje i informacije o proizvodnji soje i lokalnim, regionalnim i međunarodnim tržištima Prilagodi ulaganja u skladu sa mogućnostima i zahtevima tržišta Poboljša saradnju sa prerađivačima i drugim proizvođačima Uključi soju u neki od označenih tržišnih lanaca kontrolisanog kvaliteta i porekla u Srbiji i EU tržištima (npr. Danube Soya, GMO FREE ) Prerađivači soje Prerađivačka industrija treba da fokusira svoje aktivnosti na: Usvajanje i implementaciju GMO FREE standarda kvaliteta za potrebe domaćeg i inostranog GM FREE tržišta (označeni tržišni lanci mesa, mleka i jaja) Unapređenje organizacije i menadžmenta tržišnog lanca snabdevanja kroz izgradnju dugotrajnih odnosa sa proizvođačima i dobavljačima koji se baziraju na uzajamnom poverenju i partnerstvu Investicije u prerađivačke kapacitete Poboljšanje horizontalne saradnje sa ostalim prerađivačima kako bi se ostvarili zajednički ciljevi Korisnici soje - Prehrambena industrija Prehrambena industrija treba da fokusira svoje aktivnosti na: Implementaciju GMO FREE standarda kvaliteta i označavanje prehrambenih proizvoda, koje će im omogućiti da valorizuju dodatnu vrednost (proizvodi dobijeni korišćenjem GM FREE evropske sojom) kroz prepoznatljivost na tržištu (Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije prepoznalo je značaj Danube Soya označavanja prehrambenih proizvoda i od maja godine ga zvanično podržava. Samim tim predstavnici prehrambene industrije po prvi put u Srbiji imaju mogućnost da označe svoj proizvod oznakom kvaliteta sa naglaskom na GM FREE kvalitet i evropsko poreklo) Promociju GM FREE kvaliteta svojih proizvoda Unapređenje organizacije i menadžmenta tržišnog lanca snabdevanja kroz izgradnju dugotrajnih odnosa sa proizvođačima i dobavljačima koji se baziraju na uzajamnom poverenju i partnerstvu Investicije u prerađivačke kapacitete 73

76 Trgovinski lanci i potrošači Trgovinski lanci komuniciraju i prenose informacije između potrošača i proizvođača. Dodatno, sami trgovinski lanci su i vlasnici svojih robnih marki, sa specifičnim odlikama kvaliteta. Stoga trgovinski lanci imaju posebnu odgovornost u organizaciji tržišta, uspostavljanju izbalansirane ponude, u uvođenju i promovisanju oznaka kvaliteta, povećanju transparentnosti i pružanju prava izbora potrošaču. Trgovinski lanci treba da fokusiraju svoje aktivnosti na: Razvoj palete prehrambenih proizvoda označenog GM FREE kvaliteta i kontrolisanog porekla Insistiraju na bezbednosti hrane i uvođenju standarda kvaliteta i porekla kod svojih dobavljača Stalno unapređenje kvaliteta i označavanje prehrambenih proizvoda Promociju GM FREE proizvoda 74

77 XII. Annex Spisak učesnika u izradi studije Efekti liberalizacije Zakona o GMO na tržište soje u Srbiji i prisutnih na verifikacionom sastanku: 1. Natalija Kurjak, Victoria Group 2. Nina Kujundžič Ivančević, Victoria Group 3. dragana Miladinović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 4. Vuk Đorđević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 5. Svetlana Balešević Tubić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 6. Aleksandar Ilić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 7. Janko Grnja, Agrogrnja 8. Vladislav Nedić, Agrogrnja 9. Vojislav Malešev, Klub 100p plus 10. Darinka Bolta, Klub 100p plus 11. Vukosav Saković, Asocijacija Žita Srbije 12. Pavle Nenadović, poljoprivredno gazdinstvo Voganj 13. Mile Ostojić, Zadruga Sivac 14. Aleksandar Bošnjak, ZZ Ravangrad 15. Momir Milivojević, Farma pilića Rončević 16. Veselin Eraković, Eraković d.o.o. 17. Zoran Kaplanović, Strube 18. Milan Maslać, Dunavska transportna logistika 19. Milan Petrović, Dunavska transportna logistika 20. Tamara Penjić, Carnex 21. Dragan Milovanović, Delta 22. Ivo Dulić, proizvođač svinja Đurđin 23. Dragiša Borić, proizvođač svinja Lukćevo 24. Jovan Kalić, proizvođač svinja Sivac 25. Roland Holo, proizvođač 26. Mara Babičković, Farma pilića Ivanković 27. Žerai Žolz, FSH Gebi Čantavir 28. Nenad Popadic, FSH Bečejka 29. Miodrag Miodragović, SGS 30. Mirko Gavrilović, SGS 31. Miloš Janjić, Produktna Berza 32. Dragan Živković, Dijamant 33. Nebojša Knažević, Dijamant 34. Miloš Pešić, AgroMil 35. Srđan Milenković, AgroMil 36. Jovana Stanković, AgroMil 37. Vanja Čabarkapa, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine R. Srbije 38. Danilo Golubović, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine R. Srbije 39. Goran Živkov, Seedev 40. Ivana Dulić Marković, Seedev 41. Dragana Tar, Seedev 42. Zagorka Markovic, GIZ 43. Radmila Vučinić, GIZ 44. Matthias Kroen, Danube Soya 45. Christopher Opancar, Danube Soya 46. Götz Papke, Danube Soya 47. Marija Kalentić, Danube Soya 48. Aleksandar Živojinović, Danube Soya 49. Andrea Vučinić, Danube Soya 50. Marjana Vasiljevic, Danube Soya 51. Jovana Đisalov, Danube Soya 75

78 76