СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ АКЦИОНИ ПЛАН

Transcription

1 СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ АКЦИОНИ ПЛАН

2 Одлука општине Лучани о усвајању Стратегије одрживог развоја општине Лучани акциони план за период од до године 2

3 УВОДНА РЕЧ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ Усвајајући Стратегију одрживог развоја општине Лучани (март, године) општина Лучани је учинила битан искорак у планирању и стремљењу ка одрживом развоју којим се иде у сусрет потребама садашњости тако да се не угрожава могућност будућим генерацијама да задовоље сопствене потребе. Израдом стратегије одрживог развоја општине Лучани, дефинисани су стратешки циљеви односно правци развоја и решавања приоритетних проблема у општини. Стратегија одрживог развоја која је урађена за период године почела је уз потешкоће постепено да се остварује. Да би се Стратегија ефикасно реализовала кроз конкретне пројекте било је неопходно да применимо акциони приступ који би убрзао читав процес. Недостатак акционог плана за последицу је имао да се реализација стратешких циљева одвијала без посебног редоследа, а такође није постојала ни могућност да се планирају потребна средства у буџету општине Лучани. Са друге стране стратегија је рађена пре четири године (у 2011 години) и због тога се указала потреба за њеном ревизијом. Акцион план омогућава да се на адекватан начин прати и оцењује реализација стратегије одрживог развоја. Из дефинисаних стратешких циљева да се уочити да је фокус стављен на економски развој и друштвене делатности (социјалну и здравствену заштиту, образовање, туризам и културу) али и решавање кључних комуналних и еколошких проблема у општини Лучани. Такође, овај план омогућава да се и грађани упознају са динамиком и начином реализације стратешких циљева. ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ Весна Стамболић 3

4 САДРЖАЈ 1.1 MЕТОДОЛОГИЈА И ПРОЦЕС ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ СИТУАЦИОНА АНАЛИЗА УПОРЕДНА АНАЛИЗА АНАЛИЗА НАЦИОНАЛНОГ И РЕГИОНАЛНОГ СТРАТЕШКОГ ОКВИРА ИЗВЕШТАЈ О ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ВИЗИЈА И ЦИЉЕВИ АКЦИОНИ ПЛАН ПЛАН МОНИТОРИНГА И ЕВАЛУАЦИЈЕ

5 1.1 MЕТОДОЛОГИЈА И ПРОЦЕС ИЗРАДЕ СТРАТЕГИЈЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ Стратешко планирање на нивоу општине представља основ за локални економски развој, побољшање услова за инвестирање, побољшање конкурентности локалне привреде, као и за конкурентност локалне заједнице у односу на друге локалне заједнице. Способност локалне заједнице да се прилагоди условима на домаћем и међународном тржишту, јесте њена способност да схвати озбиљност процеса локалног економског развоја и да наступи стратешки на тржишту које се веома брзо мења. Стратегија одрживог развоја општине Лучани (у даљем тексту Стратегија) је важан планскоразвојни документ који треба да пружи смернице и подстицаје за будући развој локалне заједнице, за наредних пет године, односно у период од до године. Стратегија се дефинише, усваја и спроводи на нивоу општине и односи се на територију општине Лучани. Стратегија одрживог развоја односи се на одрживи развој општине Лучани што подразумева економски развој локалне заједнице кроз рационално коришћење природних ресурса, достизање светских стандарда у области образовања, културе, социјалне заштите, здравства, спорта и свих других области значајних за унапређење квалитета живота у једној локалној заједници. Општина Лучани је одабрана у оквиру програма EU Exchange 4 Конкурс за подршку стратешком планирању и управљању финансијама да добије подршку експерата за израду Акционог плана Стратегије одрживог развоја општине Лучани од стране Сталне конференције градова и општина и спољних експерата. EU Exchange 4 је двогодишњи програм који финансира Европска унија, њиме руководи Делегација Европске уније у Србији, а спроводи га Стална конференција градова и општина. У циљу израде Акционог плана Општинско веће општине Лучани је Одлуком број: II /2014 од године формирало је координациони тим за израду Акционог плана. У сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина и консултантом, Координациони тим је израдио Акциони план Стратегије одрживог развоја општине Лучани за период од до године. Методологија израде Акционог плана рађена је по СЛОР методологији, у складу са предлогом СКГО-а. Процес израде Акционог плана састојао се из 5 фаза: Израда Ситуационе анализе Одређивање визије, циљева и приоритета Израда SWOT aнализа Израда Акционог плана Имплементација, управљање и праћење 5

6 1.2 СИТУАЦИОНА АНАЛИЗА Географски положај Тeритoриja општине Лучaни прoстирe сe измeђу Oвчaрскo-Кaблaрскe клисурe, плaнинe Jeлицe и рaзвoђa рeкe Бjeлицe прeмa Гoлијскoj Мoрaвици. Oпштинa Лучaни имa издужeн oблик, прaвaц пружaњa сeвeрoзaпaд-jугoистoк. Гoрњe Дрaгaчeвo je плaнински крaj, a дeлoм чини прелaз из jaкo зaтaлaсaнe у плaнинску oблaст. У подножју Jeлицe, Oвчaрa и Крстaцa прoстирe сe Дoњe Дрaгaчeвo, сa брдимa и врхoвимa чиje су пaдинe блaжeг нaгибa у oднoсу нa пaдинe Гoрњeг Дрaгaчeва. Општина Лучани обухвата подручје западне Србије, у површини од 454 км². Овај простор чини највећи део географске области Драгачево, па се, често, тим именом назива и сама општина, а њени становници Драгачевцима. У општину се стиже из Чачка у три правца, из Краљева, Пожеге, Ивањице. Из Лучана постоји веза са друмским и железничким саобраћајницама које повезују овај део Србије са Црном Гором и Београдом. Данас општина Лучани броји становника - половина се сврстава у активне, који живе у 38 месних заједница, међу којима су две градске, Лучани и Гуча. Половина активног становништва је ангажована у пољопривреди. У индустрији ради једна четвртина становништва, а исто толико у осталим делатностима. Становништво - демографија Подручје општине Лучани спада у емиграциона и депопулациона подручја. Кретање броја становника на територији општине карактерише континуалан пад становништва од године, уз значајне разлике у појединим временским интервалима. Опадање броја становника наставило се и у последњем међупописном периоду од 2002.г. ( ст.) до 2011.г. ( ст.), од чега живи у општинском центру, укупно у градским насељима је становника, док на руралном подручју живи становника. Према попису из 2011.г. и у градским центрима је забележен пад броја становника, док само раст бележи само једно насеље - Лучани (село), што се може тумачити као последица пада привредне активности у општинским центрима и снажним поларизационим утицајима суседних регионалних центара који привлаче мигранте са ових простора. Процентуално учешће градског становништва у укупном броју је са 25.7% г. пало на 24.6% 2011.г. Удео аутохтоног становништва према подацима Пописа из износи 59,84% (12.505), 21,3% (4.454) становника представља интерне мигранте, док се из других општина и република доселило 18,8% становника. Природно кретење становништва у уској је вези са исељавањем становништва из појединих делова општине. У општини је током последњих деценија ослабљена демографска основа, која је временом старила и тако била све неспособнија за нормалну репродукцију становништва. Томе треба додати и друштвено-економске тешкоће које су притискале ово подручје и подстицале млађе становништво на одлазак у ближе или даље градске центре. Природни прираштај у том периоду има сталне негативне вредности што је резултат ниске стопе наталитета и релативно високог морталитета становништва општине Лучани. Негативан природни прираштај ће у будућности представљати ограничење за демографски, економски и социјални развој. Образовна структура становништва - Упоређујући податке из пописа године и године види се да се образовна структура становништва општине Лучани у овом периоду поправила. Процентуално учешће становништва без стручне спреме се смањило са 20,4% (1981) на 8,7% (2002), а учешће становника без завршене основне школе са 40,6% (1981) на 24,6% (2002.) године. У истом периоду повећан је број лица са завршеном основном и средњом школом. Повећан је и број лица са завршеним вишим образовањем (са 1,5% на 2,7%) и високим образовањем (са 1,3% 6

7 на 2,7% од укупно обухваћеног становништва старог 15 и више година). Проценат неписмених износи 5,4%. Полна структура у општини је скоро уједначена. У општини је године било 49,92% мушког становништва, у односу на 50,08% женског. Економска структура становништва - У укупном броју становника Општине, 46,4% чини активно становништво (11416), 22,3% лица са личним приходом (5480), 31,3% издржавано становништво (7682). У оквиру активног становништва искоришћеност радног контигента износи 84.1% за Општину, 77.1% за општински центар и 86.6% за сеоска насеља. Најнеповољнија ситуација је у брдско-планинским насељима где је управо одмаклост процеса старења и исцрпљеност радног контигента код пољопривредног становништва основни лимитирајући фактор будућег демографског и укупног развоја насеља. Активно становништво се од године до године смањило од на лица. Промена броја и просечна величина домаћинства условљена је променом укупног броја становника, раслојавањем домаћинстава, смањењем просечног броја чланова у домаћинству. У целини, простор општине Лучани има просечно мало домаћинство 2,86 чланова по домаћинству (2011.г.), а године било је 5,7 становника по домаћинству. Кретање запослености и незапослености Од укупно становника општине Лучани, свега је 3705 запослених (2011.г.), тј запослених у привредним друштвима, установама, задругама и организацијама, и 432 самосталних предузетника и њихови запослени (11,66% од укупног броја запослених). Посматрано по секторима, највећи број запослених ради у прерађивачкој индустрији 60,3%, затим у образовању 8,5%, здравству 6,9%, пољопривреди 6,3%, трговини 4,3%, државној управи 3,2%, саобраћају 2,2%. У периоду од г примећује се значајан пад укупног броја запослених. Највећи пад запослених је у сектору прерађивачких делатности, затим у делатности производње ел. енергије, гаса и воде и у пољопривреди. Истовремено се дешава пораст укупног броја запослених у трговини, образовању, здравству и другим друштвеним и личним услугама. Учешће незапослених у укупном броју становника је 1798 (8,6%), учешће лица која први пут траже запослење у укупном броју незапослених је 633 (35,2%). Према подацима из 2011.г., незапослених без квалификације је 542 (30,1%). Статистика показује да је у општини Лучани знатно повољнија ситуација у односу на републички просек. Што се тиче структуре незапослених према степену образовања, већину чине лица са средњим и без квалификације 30% од укупног броја незапослених. Природни ресурси и заштита животне средине Минералне сировине На основу досадашњег степена истражености подручја Драгачева евидентирана је појава различитих минералних сировина. Најзначајнији су угљеви лигнит у Ртарима, Горачићима и Тијању. Констатоване су и истражене три угљоносне серије, од којих је најперспективнија и до сада најистраженија најмлађа тзв. Тијањска (атар села Тијања). Резерве угља се процењују на 49 милиона тона, а просечна енергетска вредност износи килоџула по килограму. Геолошки састав и грађа Драгачева дају реалну претпоставку постојању лежишта хидротермалне енергије као и лежишта петрогеотермалне енергије «сувих» топлих и врелих стена на дубинама између 2-4 км. У Овчар Бањи има термоминералне воде у експлоатацији, а на подручју Котраже и Виче има појава извора минералних вода. Украсне брече (Граб и др.) које су експлоатисане и тражене на домаћем и страном тржишту, архитектонско грађевински камен (карбонатна бреча) који постоје на подручју Тијања и околине и други грађевински материјали (кречњак, туфови, кровни шкриљци, дијабази и др) заслужују пуну пажњу. На Јелици, северно од Горачића налази се лежиште сенонског бречанског кречњака. Такође сенонског кречњака има и у Котражи, где га мештани експлоатишу. До сада истражене појаве и лежишта магнезита у контактној зони према Краљеву омогућавају даља истраживања. Појаве 7

8 феросиликата на Јелици, антимона у Горњем Дубцу и Јелици, хромита на Јелици, бакра у Дучаловићима треба даље истраживати. Има више појава кварцних пескова (долина Краваричке реке), а бројне појаве и лежишта разноврсних глина оправдавају даља истраживања. Песка и шљунка има у долини Бјелице који се експлоатишу на разне начине и веома често неконтролисано. Хидрографка мрежа Највећи токови на подручју општине су Западна Морава и Бјелица, а сви остали токови су притоке Бјелице, изузев Краваричке реке која се улива у Моравицу. Сливно подручје Бјелице је 55% под шумом и пашњацима, што још увек није довољно да би се елиминисао њен бујични карактер, већ су потребни антибујични и антиерозивни радови у сливу и регулација корита Бјелице и њених највећих притока. Поред плављења плодних пољопривредних површина готово при сваком наиласку великих вода плаве се саобраћајнице које из Гуче воде ка Чачку, Лучанима и Ивањици. Урађена је пројекта документација и године за регулацију најугроженијих деоница водотока Бјелице, кроз Гучу дужине око 2660 м и узводно од ушћа до изнад Лучана дужине око 5000 м, који је делимично реализован, односно у насељу Гуча река Бјелица је регулисана, а у току су радови 1 на прочишћавању узводне и низводне деонице од регулације. На левој притоци Вучковице у граничном делу према општини Ивањица изграђена је мини акумулација, а у клисурастим долинама Бјелице, Рћанке реке, Тијањске реке и других мањих притока Бјелице постоји више потенцијалних локалитета за изградњу вишенаменских акумулација. У општини има више значајних врела и извора, али њихова изворишта нису довољно заштићена, као ни довољно истражена. Појава ерозије и бујичних токова присутна је на целој територији општине Лучани. Општина Лучани је у пролеће године погођена у два наврата поплавама, бујичним водама и клизиштима. Земљиште У укупној површини пољопривредно земљиште обухвата 62,37%, шуме 33,25%, а неплодно земљиште 4,39%. У оквиру пољопривредног земљишта на оранице и баште отпада 34,81%, воћњаке 16,17%, ливаде 29,19% и пашњаке 19,83%. Највеће површине доњег Драгачева заузимају параподзоли и еродирани параподзоли који имају лоше хемијско физичке карактеристике. Преко 80% површина горњег Драгачева отпада на смеђе скелетно земљиште на флишу које је по правилу неразвијено земљиште уз појаву трајне ерозије. Знатно мање је распрострањено смеђе рудо земљиште на кречњаку. Има га у Дљину, Дучаловићима, Негриширима, Марковици, Ртарима, Тијању, Вичи, Котражи и донекле Вучковици. Еродирана смоница се може наћи у Ртарима, Дучаловићима, Негришорима и местимично у Тијању и Рогачи. Потенцијална плодност му је велика па спада у наша најбоља земљишта. Алувијални наноси се налазе у долини реке Бјелице и Краварице и по особинама су погодни за гајење свих пољопривредних култура. Животна средина Подручје општине Лучани је у погледу стања животне средине у великој мери очувано. Основни фактори угрожавања животне средине су неадекватан третман отпада и отпадних вода, кумулативни утицаји индустрије у градској зони, саобраћај и неконтролисана примена хемијских средстава у пољопривреди. Од године на територији општине су почела да делују два еколошка друштва, једно у Гучи и једно у Лучанима, а у многоме су унапређене и активности локалне самоуправе. Од тада се о 1 Према издатом Мишљењу ЈВП Србијаводе за потребе израде ППО Лучани број 5849/3 од

9 заштити животне средине води више рачуна, мада је и то недовољно. Највећи проблем у раду еколошких друштава је недостатак средстава и мала заинтересованост грађана. Загађивање ваздуха се јавља у урбаним срединама као последица великог броја појединачних ложишта, коришћења чврстих горива (дрва, угаљ), индустријских постројења и саобраћаја. Река Бјелица има висок квалитет до уласка у насеље Гуча, након чега се овај квалитет погоршава под утицајем испуштања непречишћених комуналних и индустријских отпадних вода, а нарочито се погоршава након проласка кроз насеље Лучани. Градска канализациона мрежа је заједничка за индустријске, фекалне и атмосферске отпадне воде које се не пречишћавају. Канализациони систем Општине није повезан нити довољно развијен. Поједини делови приградских насеља имају засебне колекторе, тако да у градску канализациону мрежу са збирним колектором нису укључени сви делови система. Адекватан третман и одлагање отпада један је од највећих проблема општине. Комунални отпад се одлаже на сметлиште Каменац у близини насеља Гуча, до изградње санитарне регионалне депоније у Ужицу, како је предвиђено Националном стратегијом управљања отпадом. На подручју Општине не постоје депоније за одлагање посебних категорија отпада, као што је грађевински отпад, животињски отпад и други отпад из пољопривреде (не постоји сточно гробље), нити је решено збрињавање опасног отпада (медицинског). Недостатак ових одлагалишта или начина за безбедно збрињавање ових врста отпада може значајно угрозити животну средину. Највећи степен угрожености животне средине је у долинском делу у Лучанима и Гучи и у непосредној близини варошица, мада је и сеоско, брдско- планинско подручје такође угрожено. SWOT анализа - Природни ресурси и заштита животне средине Природни ресурси и заштита животне средине Предности Слабости - повољна климатске карактеристике - здрава животна средина (нарочито у руралним крајевима општине) - спремност пољопривредних произвођача, да примењују нове и здравије технологије у пољопривреди - постојање значајних водних ресурса (река Бјелица и њене притоке) - усвојене оперативни план заштите од поплава и бујица - постојање лежишта хидротермалне и петрогеотермалне енергије - развијена свест о значају очувања животне средине. - Студија заштите Овчарско-кабларске клисуре - заштићена природна добра - катастар загађивача - непостојање мониторинга животне средине - недостатак ажурних педолошких подлога - недостатак финансија за побољшање квалитета земљишта - неконтролисна употреба минералних ђубрива и пестицида - загађење ваздуха у зимским месецима - изливања река и плављене саобраћајница и пољопривредних површина - недовољно заштићена и истражена изворишта - недовољна изграђеност регулационих система на речним токовима - непостојање канализационе мреже у поједине деловима насеља и неконтролисано испуштање отпадних вода у реципијент - нерешено питање одлагања отпада - недовољна истраженост минералних сировина 9

10 - урађена примарна гасоводна мрежа и недостатак елабората о економичности експлоатације - недовољна активност еколошких удружења - неизграђена секундарна гасоводна мрежа Mогућности Претње. земљиште је потенцијално више класе квалитета у односу на званичне податке - постојање на тржишту све већих потреба за свим врстама минералних сировина - могућност концесије - заинтересованост правних лица за финансирање геолошких истраживања - учешће РС у финансирању водопривредних објеката - изражена ерозија терена и клизишта - нефункционални инструменти за наплату - накнаде на име коришћења природног богаства и повраћај дела локалној заједници - постојећа експлоатација минералних сировина није у складу са принципима одрживог развоја и заштите животне средине - потенцијално угрожавање животне средине услед експлоатације угља и нафте - конверзија постојећих котларница - више значајних врела, али њихова изворишта нису довољно заштићена ни истражена - развијање свести о очувању животне средине Економија Ниво развијености прерађивачке индустрије у општини Лучани је на нивоу развијености те делатности у округу, док је делатност трговине на велико и у општини Лучани на знатно нижем нивоу него што је то случај у Моравичком округу. Индустрија је у периоду индустријализације била носилац привредног развоја општине. Доминантне гране су хемијска и металопрерађивачка индустрија. Процес транзиције и прелазак на тржишно орјентисану привреду довели су до негативних привредних трендова, смањења обима производње, отпуштања радника и одлива стручног кадра у процесу преструктуирања привредних предузећа и приватизације. Од постојећих индустријских делатности у општини Лучани, најразвијенија је хемијска и прерађивачка делатност, са два значајна капацитета - НИ Милан Благојевић - Наменска у Лучанима и Индустријски комбинат Гуча из Гуче. Специфичност постојања ова два привредна система, а нарочито намеске производње у Лучанима, резултирало је негативним тенденцијама у развоју предузетништва у општини, тако да је тек последњих деценија започео развој МСП сектора, најпре у области откупа, складиштења и прераде пољопривредних производа, као и у области металопрерађивачке и хемијске индустрије. Предузеће Милан Благојевић - Наменска представља основ развоја индустрије и укупног живота у општини. Претрпело је више трансформација у складу са увођењем нових производњи и проширењем капацитета. Преструктуирањем 2003.г., основано је 7 засебних предузећа која су сва осим једног приватизована и самостално послују. Друга окосница развоја индустрије у општини је Индустријски комбинат Гуча, са 478 запослених. Основна делатност предузећа је израда производа од ливеног гвожђа. На подручју општине Лучани издваја се још неколико значајнијих 10

11 предузећа из области хемијске индустрије у Лучанима, из области металопрерађивачке индустрије у Пухову и Лучанима, у оласти прехрамбене индустрије у Лучанима, Горачићима и Гучи, у области текстилне индустрије у Котражи, у области дрвнопрерађивачке индустрије у Горачићима, Милатовићима и Гучи, и у области грађевинарства и саобраћаја у Лучанима. Трговином се на територији општине Лучани 2004.г. бавило 98 предузећа и 117 предузетника. Предузеће Драча из Гуче је у процесу приватизације. У сваком селу постоји бар једна продавница мешовите робе, а највећи број трговина се налази у Гучи. Занатство у насељима општине Лучани има дугу традицију. Поред тога што перспектива развоја мале привреде лежи у производном занатству, многи занати и занимања су у изумирању. Од традиционалних заната која су опстала и данас су производња ћумура у насељима Каона, Г. Дубац, Вучковица, Вича, Властељице, Губеревци, Милатовићи, Бели Камен и Котража; производња креча у Котражи и Ртима; израда предмета од домаће радиности у Доњем Дубцу, у оквиру Драгачевске задруге жена Рајка Боројевић. Поред неколико приватних предузећа у Лучанима, занатством (углавном услужним) се бави одређени број мањих привредних субјеката, углавном самосталних занатских радњи. На територији општине Лучани се 2004.г. занатством бавило 104 предузетника. Туризам Туризам у општини Лучани и драгачевском крају се може окарактерисати као периодична појава. Највећа концентрација туриста је током одржавања Драгачевског сабора трубача. Територија општине се одликује природним атракцијама: Језеро у Вучковици, Рћанска пећина, планина Јелица, Овчар, Овчарско Кабларска клисура, заштићена природна добра (шумска заједница и стабла у селима општине Лучани), као и повољним предусловима за развој сеоског туризма који се базира на очуваној природи са обиљем атракција (планине, реке, минералне воде, шуме), уз вишедеценијску традицију бављења сеоским туризмом и Културним добрима као што су: археолошки локалитети, манастири, цркве, надгробни споменици и крајпуташи, музеји, културно-историјски споменици, спомен обележја. Манифестациони туризам је значајна област у оквиру које је Драгачевски сабор трубача у Гучи кључна културно- туристичка манифестација која је препознатљива у Србији и околним земљама. Изграђена спортска инфраструктура (спортски центар у Гучи у оквиру кога се налази и базен, стадион, спортски терени и базен у Лучанима, фискултурне сале основних и средњих школа, базен у Овчар Бањи, атомска стрељана у Гучи, природни терени за рекреацију, језеро у Вучковици, риболовачке стазе. Присуство дивљачи у шумама и различитих врста рибе у водама добри су предуслови за развој ловног и риболовног туризма. Сеоским туризмом у општини Лучани баве се домаћинства из Горње Краварице, Каоне, Милатовића, Горачића и Граба. Располажу са укупно 41 собом ( 88 лежаја). Велики недостатак у општини Лучани представљају хотелски смештајни капацитети где се као једини представник истиче хотел у Лучанима са 26 соба Б категорије (***) односно 66 лежаја. У домаћој радиности услуге смештаја пружа 65 домаћинстава, углавном у Гучи, који располажу са 196 соба ( 449 лежаја) различитих категорија. Ресторани са коначиштем поред услуге исхране нуде и смештај у собама различите категорије. Укупан број соба на општинском нивоу у ресторанима са коначиштем је 20 односно 46 лежаја. Пољопривреда Пољопривредна производња у општини Лучани је условљена са: географским положајем, рељефом подручја и климатским карктеристикама подручја. Агроеколошки услови у општини Лучани су веома повољни за развој свих грана пољопривредне производње, имајући у виду природне услове, морфологију терена, климатске одлике, као и структуру пољопривредних површина. 11

12 Од укупног становништва општине Лучани, пољопривредно становништво чини 22,67%, док је заступљеност пољопривредног становништва у укупном сеоском становништву већи и износи 30,09%. У оквиру контигента пољопривредног становништва велика је заступљеност активног пољопривредног становништва, чија је просечна вредност у општини 69,46%, на сеоском подручју је 69,55%, док је на градском подручју незнатно мања и износи 63,29%. У општини Лучани 5685 (68,68%) домаћинстава поседује пољопривредно газдинство, која просечно захватају 4,02 ха пољопривредног, односно 2,22 ха обрадивог пољопривредног земљишта. Структура пољопривредних газдинстава показује да је у највећем броју домаћинстава пољопривреда још увек само начин живота, док у мањем броју газдинстава представља основну активност за остваривање прихода. Пољопривредно земљиште у општини 2002.г. захвата укупно ха (оранице и баште ха, воћњаци 4464 ха, ливаде и пашњаци ха). Постојећи фонд и структура пољопривредног земљишта са 1,16 ха пољопривредног и 0,60 ха обрадивог пољопривредног земљишта per capita обезбеђују прехрамбену сигурност становништву општине. Пољопривредно земљиште је највећим делом у приватном власништву, у оквиру индивидуалних пољопривредних газдинстава. У власништву друштвеног сектора је део ливада и пашњака (8,32% ливада и 15,04% пашњака у 2009.г.). Ратарство представља значајну пољопривредну грану у општини Лучани. Најзначајнији производ ратарске културе је кромпир који има дугу традицију производње на простору Драгачева, а од житних култура најзаступљеније су пшеница и кукуруз. За увођење кромпира као најзначајније ратарске културе посебан значај имао је Институт за кромпир у Гучи, научно-истраживачке установе која се бавила селекцијом кромпира. Значајну улогу имале су и земљорадничке задруге које су биле носиоци организоване производње семенског и меркантилног кромпира и изградиле складишне капацитете. Уз мање осцилације по годинама, присутан је сталан пад у производњи ратарских производа. Данас се кромпир гаји на површинама од око 19,2% укупних ораничних и 7% укупних пољопривредних површина у општини. Квалитетно складиштење ових производа има велики значај. Укупан складишни простор у општини износи око 20000t, при чему је један део складишног простора у лошем стању и без савремених услова за чување. Воћарство у Драгачеву има дугу традицију, где су гајене шљива, јабука, крушка, а касније и ситно јагодичасто воће јагода и малина. Брдски и брдско-планински рељеф, педолошки покривач и клима погодују гајењу воћа у овим крајевима. Дугорочно посматрано, евидентан је сталан пад у укупној производњи јабуке и шљиве, уз мањи раст ових воћарских култура у периоду г. Површине под малином и број засада су у порасту. Поједине задруге са кооперантима уговарају производњу ове културе, а посебно се истичу ЗЗ Воћар-Драгачево из Котраже и Воћар-продукт из Гуче. Због увећане производње воћа, првенствено малине, подигнути нови капацитети за складиштење у Гучи, Крстацу, Вичи и Д. Краварици. Укупан капацитет хладњача је t. Повртарство је мање развијено, а производња повртарских култура се највећим делом одвија на отвореном простору; приметно је и повећање броја пластеника, али су они углавном мањег капацитета и намењени су производњи за сопствене потребе. Сточарство је, уз ратарство и воћарство, у прошлости представљало главни извор прихода становницима овог краја. Побољшање расног састава стоке, а нарочито говеда је било изразито осамдесетих година 20. века, када су увезене краве сименталске расе, а долази и до побољшања раса оваца, свиња, коња и живине. Подаци о структури сточног фонда указују на стални пад укупног броја грла стоке све до 2002.г., од када је забележен позитиван тренд у броју свиња, оваца и живине. Најизразитији пад се десио у говедарству и тај тренд се наставља и даље, што се може повезати и са интензивирањем производње јагодичастог воћа (првенствено малине) која је веома акумулативна и на коју су се индивидуална газдинства у великој мери преорјентисала. Остварени раст у овчарству се може повезати са процентуалним повећањем површина под ливадама и пашњацима у истом периоду. Значајни правни субјекти у области пољопривредне производње су Земљорадничка задруга Воћар-Драгачево у Котражи, ПДП Воћар-продукт у Гучи, Соланум-комерц и Медитеран 92 у Гучи и Агропартнер у Лучанима. Центар за кромпир у Гучи тренутно није у функцији, као ни земљорадничке задруге у Каони, Милатовићима и Вичи. 12

13 Када је реч о сеоским подручјима у општини, основна карактеристика је да главну економску активност чини пољопривреда и да је веома слаба заступљеност других привредних делатности. Канализациона мрежа углавном не постоји и отпадне воде се испуштају у подземље или директно у отворене површинске токове. Када је реч о водоснабдевању на сеоским подручјима најчешће су у питању групни сеоски водоводи за мањи број домаћинстава. Саобраћајна инфраструктура Општина Лучани, просторно гледано, повезана је са суседним општинама: Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега мрежом саобраћајница и то: Р-117 Чачак-Јелица-Гуча-Котража- Ивањица; Р-227 Кратовска Стена (веза на М-5) Лучани Гуча Каона-Краљево; Р-227а Лучани- Марковица-Чачак; Р-227б Краљево Каона-Горњи Дубац Луке- Ивањица и Р-228 Лис Краварица- Ариље. Мрежа локалних путева у функцији је повезивања месних заједница са наведеним коридорима регионалних путева и по основу развоја, реконструкције и одржавања у надлежности је Општине Лучани. По рангу су подељени у локалне путеве I и II приоритета. У оквиру I приоритета, укупна километража је 85 км, сви су асфалтирани и истим се одвија аутобуски саобраћај. Локални путеви II приоритета чине 101 км, од чега је 42 км под асфалтним застором, а 59 км је макадамски застор. Укупно стање ових саобраћајница је на веома ниском нивоу. На територији општине процењено је да некатегорисаних путева (у које спадају макадамски путеви локалног карактера, укључујући и пољске путеве) има око 400 км. Постоји железничка пруга која води кроз индустријску зону у Лучанима до фабрике МБ Наменска Лучани. 13

14 SWOT анализа - Економија Економија (рурални развој, индустрија и предузетништво, туризам и инфраструктура) Предности Слабости - интезивна производња кромпира и јагодичастог воћа, узгајана на традиционалан начин, извозно оријентисана - развијено пчеларство - производња млека и млечних производа - категоризација смештаја - развијен манифестациони туризам (Сабор трубача, Распевано Драгачево, Сабор кумова, Новогодишњи базар, Штрапаријада) - снабдевање водом највишег квалитета - заштићена природна добра и подручја за рекреацију - туристичка организација - изграђена брана Голи Камен, која регулише водни режим у овом делу општине - застарела пољопривредна механизација - висока стопа незапослености као последица неуспешних приватизација - уситњеност и неразноврсност ратарских и воћарских засада, као и слаба и неадекватна примена адекватне агротехнике и хемијске заштите - депопулација и старење сеоског становништва - мали број савремено организованих сеоских домаћинстава и недовољна организованост пољопривредника - недовољно развијен сектор малих и средњих предузећа и предузетништва, посебно услужни сектор и непостојање подршке МСП - недостатак хотелских капацитета и кадрова у Туристичкој организацији - саобраћајна инфраструктура у лошем стању - дотрајала водоводна мрежа - непостојање канализационе мреже у сеоским насељима и система за пречишћавање отпадних вода у општини - нерегулисани водотоци - недостатак пројектно-техничке документације Mогућности Претње - подстицајне мере за развој пољопривреде, рурални развој и развој туризма - удруживање пољопривредних произвођача у задруге и њихова жеља за едукацијом - улагање у промоцију и инфраструктуру Сабора трубача - наводњавање пољопривредних површина - формирање кредитно гарантног фонда на - недовољно прерађивачких капацитета и хладњача - неадекватна политика државе за стимулисање пољопривредних произвођача - ниска свест на државном и осталим нивоима власти о значају проблема и предузимања хитних мера за спречавање тенденција миграција и поспешивање наталитета 14

15 општинском нивоу - интегрисање туристичке понуде у понуду регије и сарадња са ТОС - оснивање локалног фонда за поспешивање наталитета - недостатак финансијских средстава за репродукцију и развој, као и повољних, економски прихватљивих, кредитних линија - гашење индустријских капацитета у Гучи - одлив висококвалификоване радне снаге - активирање Института за истраживање у пољопривреди - пребацивање управљачких надлежности заштићених природних и културних добара на Туристичку организацију Друштвени развој Образовање На територији општине Лучани функционише предшколска установа Наша радост. Дечји вртић располаже са три објекта. Објекте је потребно реновирати. Урађена је пројектно-техничка документација, као и елаборат енергетске ефикасности. Материјално-техничка основа рада предшколске установе је релативно задовољавајућа опрема и радни материјал, као и дидактичка и методичка средства која одговарају предвиђеним нормативима. Објекти у Лучанима и Гучи могу да приме око 340 деце. Последњих неколико година број уписане деце у вртић је устаљен и креће се од 320 до 350, али приметно је и смањење броја новорођене деце из године у годину по селима. Из ових разлога сматрамо да постојећи капацитети вртића могу да задовоље потребе за насеља Лучани и Гуча, док је тренутно евидентна потреба за формирањем група у насељу Котража. У систему основног образовања функционише 6 основних школа. Основношколским образовањем је у школској 2007/2008. години обухваћено 1688 ученика. За основне школе са територије општине Лучани везано је 15 подручних школа са одељењима која су углавном комбинована. Шкoлске 2010/11 је драстично смањен број одељења на 94, а број ученика на У 6 основних школа на територији општине Лучани је запослено 230 радника, од тога 159 припада наставном особљу. Школе се суочавају са недостатком кадрова за предмете: математика, физика и музичка култура. Што се средњих школа тиче, постоји 1 средња школа, Средња школа Драгачево. Средњим образовањем је обухваћено око 720 ученика ученика и овај број је константно у порасту од 2000 године, када је средњим образовањем било обухваћено око 600 ученика. Социјална и здравствена заштита Садашњу организација здравствене службе у општини Лучани чине: Дом здравља Лучани, апотеке у Гучи и Лучанима, у саставу Апотекарске установе Чачак. Здравствена делатност у Дому здравља обавља се на примарном нивоу здравствене заштите, за територију општине Лучани. За лечење акутних и хроничних болести у Дому здравља организује се Стационар. Дом здравља Лучани-Гуча је израдио Стратешки план здравства за период година. У оквиру ове стратегије дефинисани су општи и специфични циљеви развоја здравства што представља добру основу и предуслова за развој не само овога сектора већ и општег напредка општине Лучани. Кључни проблеми (слабости) са којима се сусреће здравствени сектор општине Лучани су: висок степен оболевања од болести које се могу превенирати, недостатак опреме, велика удаљеност сеоских амбуланти од централне зграде дома здравља. Од великог значаја би била реконструкција и адаптација амбуланте у насељеном месту Котража. 15

16 Проблематика социјалне заштите у највећем делу се спроводи кроз рад Центра за социјални рад општине Лучани у Гучи. Основне демографске особености овог краја су депопулација, старење становништва, пад упослености и смањена могућност новог упошљавања (већи број лица старијих од 50 година на евиденцији НСЗ), опште осиромашење становништва, велика задуженост становништва насупрот ниских зарада. Такође је присутна и знатна популација маргинализованих друштвених група, највише Рома, који живе у нехигијенским условима. У оквиру решавања проблема породичне проблематике уочено је изузетно присуство проблема алкохолизма, партнерског насиља, занемаривања, како деца, тако и одрсалих и старих, одусутво сродничке солидарности, као и наглашени проблеми везани за имовинске односе. У раду Центар се све чешће среће са проблемима збрињавања инвалидних лица и ургентног смештаја корисника који за то испуњавају услове. Велики број старих лица, са просечном старошћу 45,8 година. Од укупног број становника (20.879) од чега је пензионера. Индекс старења је највиши у Моравичком округу и износи 1,7. Култура Носилац активности у области културе је Центар за културу и спорт општине Лучани са седиштем у Гучи. Центар је основан одлуком СО Лучани 2004.године, а до тада је носилац ове делатности био Дом културе у Гучи, као самостална установа. Као друга установа у области културе је Дом културе у Лучанима и он је организациона јединица предузећа МБ Наменска. Делатности Дома културе је иста као Центра у Гучи, осим издавачке делатности. У општини, поред домова културе у Лучанима и Гучи, постоје и зграде домова културе у 17 села. Зграде су углавном нефункционалне, без потребних просторија, највећи део године и ван употребе у функцији културе (један или два пута и то у већим сеоским центрима), због нефункционалности, али пре свега због недостатка програма, што је у директној вези са бројем и структуром становништва у овим селима. У Доњем Дупцу, Дом ткаља има одговарајућу салу са киноапаратуром, али су тај простор и опрема за сада неискоришћени. У Гучи од године постоји Библиотека општине Лучани као самостална установа. Поред основне делатности, рада са читаоцима, библиотека се бави издаваштвом и организацијом књижевних сусрета. Библиотеке постоје и при Дому културе у Лучанима, у основним школама Каони, Вичи, Горачићима, Котражи, Лучанима, Гучи), Средњој школи у Гучи и Лучанима, као и стручна библиотека у предузећу «МБ Наменска» у Лучанима. У области културе на подручју општине Лучани, поред наведених установа - организатора, делују и удружења, групе, појединци: Најзначајније културне манифестације на територији општине су: Драгачевски сабор трубача национална, од године и међународна, Предтакмичење трубачких оркестара за наступ на Сабору, у Лучанима и Котражи међурегионална; Распевано Драгачево у Гучи регионална; Децембарска смотра ликовног стваралаштва аутора из Лучана у Лучанима, и децембарска ликовна изложба у Гучи (Дан Удружења самоуких сликара и вајара). На подручју општине су до сада проглашена културна добра: Манастир Сретење у Дучаловићима (16. век), Манастир СВ. Тројице у Дучаловићима (17. век), Црква рођења Свете Богородице у Горачићима (почетак 19. века), гробље у Негришорима, Тадића кућа у Доњем Дупцу са фрескама Бранка Шотре, археолошко налазиште Градина у Грабу, Лапидаријум музеј споменика крајпуташа у Гучи. Поред наведених, значајно историјско, али још увек незаштићено културно добро су Стећци у Рогачи. Остали споменици културе: Музеј Горачићке буне ( подигнуте 1893.) у Горачићима, збег црква пећина Кађеница у Дљину (1813. година), цркве у Каони, Вичи, Котражи, Гучи, Тијању (све из

17 века), манастир Преображење (1938. година) у Дучаловићима (пресељен са леве на десну обалу Мораве), археолошко налазиште у Лису, споменици крајпуташи и споменици учесницима ослободилачких ратова. За културу у општини су значајне и старе куће као споменици народног градитељства у Драгачеву (кућа Михаиловића у Вичи, кућа Достанића у Турици), али се њиховом очувању не посвећује посебна пажња. Са становишта остваривања културне функције Центра, може се констатовати да је и даље присутно слабо присуство публике на, све ређим, културним догађањима - углавном долази исти круг људи, а када су учесници програма из ове средине, нешто шири круг пријатеља и познаника. Из тог разлога је теже организовати уметничке програме на вишем уметничком нивоу (позориште, књижевни сусрети, изложбе академских сликара), јер су за њих, поред публике, потребна знатна новчана средства, која се не могу надоместити улазницама (за већу позоришну представу не би била довољна ни пуна сала). Спорт За спорт на територији општине Лучани се може констатовати да је добро развијен, како професионални тако и аматерски спорт. Основну структуру система спорта и рекреације у општини Лучани чини Спортски савез општине Лучани, при коме делују два струковна савеза фудбалски и одбојкашки и остали клубови који немају своје струковне савезе. На територији општине делују 35 спортских клубова. Спортска инфраструктура је добро развијена и задовољава потребе спортиста, спортских клубова и рекреативаца. Недостаје објекат за затворене спортове, јер је објекат спортске хале у изградњи. На територији општине се организује низ спортских манифестација од којих су најзначајније: међународни турнир у малом фудбалу за млађе категорије, традиционални викенд шаховски турнир, традиционални карате турнир на Дана општине, традиционални меморијални одбојкашки турнир ''Бранислав Поповић Поп'' у категорији пионира и пионирки, општински крос Политике итд. Поред Спортског савеза општине Лучани питањима спорта се бави и и Центар за културу, спорт и туризам, али не постоји особа која је задужена за спорт а такође су и средства којим располаже Центар за унапређење спорта недовољна. 17

18 SWOT анализа - Друштвени развој Друштвени развој (образовање, омладина и спорт, здравство и социјална политика, култура Предности Слабости - стручан постојећи наставно васпитни кадар - спровођење инклузије на предшколском нивоу - урађен петогодишњи планови развоја школе - развијена спортска активност (35 спортских клубова са великим бројем чланова) - 7 спортских манифестација - Центар за културу и спорт општине Лучани у Гучи и домови културе у Лучанима и Гучи - Туристичка организација Драгачево - бренд Драгачевског сабора трубача као и више културних - добро развијена мрежа здравствених станица и амбуланти у варошицама и селима општине - постоји база података о корисницима здравствене заштите за целокупно становништво општине - недовољно добра техничка опремљеност школа и делимично незадовољавајући капацитети предшколских установа - неусклађеност образовних профила са потребама привреде и локалне заједнице и неадекватна практична настава - недостатак пратеће спортске инфраструктуре - не постоји особа задужена за спорт у Центру за културу и спорт - висок степен оболевања од болести које се могу превентирати - недостатак опреме и возила за здравствене службе (теренска возила) - неповољна старосна структура утиче на одрживост мреже здравствених станица - недостатак сервиса у области социјалне заштите - недовољна финансијска улагања у културу и недовољна брига о културном наслеђу Mогућности Претње - ширење активности везане за превенцију болести и развој услуга социјалне заштите у локалној заједници - формирање мреже образовних профила у сарадњи са суседним општинама - могућност донација и улагања у наставни процес у школи, у образ. и усаврш. наставника - подршка младим талентима и оснивање канцеларије за младе - структура становништва са великим бројем осетљивих популационих група (велики број старих, тренд старења становништва и др.) - лимитирана финансијска средства - губитак васпитно образовне улоге школе - недовољна финансијска средства опредељена од Републике за подршку спорту - концепт годишње промоције Сабора у ширим оквирима и изградња саборске инфраструктуре 18

19 Развој локалне управе и добро управљање Локална самоуправу Општине Лучани чине четири органа и то: Скупштина општине, Општинско веће, Председник општине и Општинска управа. Председник општине је извршни орган општине, који је поставио три Помоћника председника општине за одређене области. Општинску управу општине Лучани чине службе лоциране у два административна центра у Гучи и Лучанима. Поред општинске управе, локална самоуправа чине и Јавно предузеће Дирекција за изградњу Лучани, Јавно комунално предузеће Комуналац Лучани, јавне установе: Дечији вртић Наша радост Лучани, Центар за културу и спорт општине Лучани Драгачево Гуча, Туристичка организација општине Лучани Драгачево Гуча, Библиотека општине Лучани, Дом здравља Лучани и Центар за социјални рад Гуча. На основу Закона о локалној самоуправи формирано је 38 месних заједница које чине део јединственог система локалне самоуправе у општини. На територији општине Лучани функционише и Црвени крст општине Лучани. Саставни део општинске управе чини и 9 месних канцеларија које воде матичне књиге као основне евиденције о грађанским стањима, издају изводе и уверања из матичних књига, врше оверу копију докумената и обављају административне и техничке послове за потребе месних заједница на територији сеоских насељених места. Значај месних заједница, интересног повезивања грађана за потребе решавања заједничких проблема (комуналних, привредних и социјалних) и остварења услуга у месним канцеларијама је посебно велики у општини Лучани с обзиром на брдско-планинску конфигурацију терена и саобраћајне и комуникационе везе са центрима у Гучи и Лучанима. Иако се перманентно ради на побољшању квалитета рада локалне самоуправе, основна карактеристика рада и функционисања локалне самоуправе је ограничена ефикасност условљена неадекватним законским оквиром, недовољним финансијским средствима, неадкватним условима рада и инфраструктуром и ограниченим људским ресурсима. Законски оквири који одређују делокруг рада локалне самоуправе се могу оценити као ограничавајући. Велики број закона и прописа је дуго у процедури израде и усвајања као што су Закон о положају запослених у локалној самоуправи, Закон о имовини локалне самоуправе и сл. Такође законска решења у великој мери ограничавају могућност формирња органа локалне самоуправе како би се на делотворнији начин задовољиле потребе грађана и корисника услуга локалне самоуправе и општинске управе. Локална самоуправа се до извесне мере суочава и са проблемима у неадeкватном артикулисању интереса појединх насељених места због тренутно важећег Закона о локалним изборима и ограничене заступљености свих насељених места у политичким структурама. Имајући у виду демографска кретања и чињеницу да је Општина Лучани једна од општина са најстаријом популацијом и са малим бројем младих који остају да живе и раде у општини, јавне службе у Лучанима се суочавају са неповољном квалификационом и старосном структуром запослених, непостојањем појединих профила, али и са ригидним системом запошљавања стручних кадрова. У одређеној мери оваквој ситуацији доприносе и законом дефинисана ограничења у запошљавању нових кадрова. Јавно информисање грађана општине Лучани се обавља на основу Одлуке о јавном информисању од локалног значаја Скупштине општине Лучани. Обухвата информације о раду и одлукама СО, Председника општине и Општинског већа, јавних предузећа и установа чији је оснивач општина Лучани, о раду установа које се финансирају из буџета и раду месних заједница општине Лучани. Пласман информација са територије ове општине, директно или преко својих дописништава, врше и бројни електронски и писани медији са којима годинама општина сарађује: Тањуг, РТС, Политика, Б92, Пресс, Вечерње новости, агенција Бета, ТВ Пинк, Блиц, Курир, Правда и локалне телевизије у окружењу. Послови јавног информисања се обављају преко Одељења за извршне и опште послове. Наведено одељење обезбеђује доступност свих информација из рада локалне самоуправе, промовише привредне, културне, историјске потенцијале општине, уређује и ажурира сајт општине и директно пружа информације грађанима општине Лучани. 19

20 SWOT анализа - Развој локалне управе и добро управљање Развој локалне управе и добро управљање Предности Слабости - искуство постојећег кадра у управи и јавним предузећима и институцијама - систематизација радних места у управи - добра информациона основа у управи - делимична ИКТ повезаност служби - координација унутар служби општинске управе Mогућности - непостојање услужног центра - недовољна координација између општинске управе, јавних предузећа и установа - недостатак кадрова - непостојање инструмената за спровођење одлука и развојних политика - недовољно учешће грађана и цивилног сектора у процесу доношења одлука Претње - побољшање комуникације и сарадње са Министарствима и републичким институцијама - подршка ЕУ и донатора у развоју управљања - повећање транспарентности рада институција - стално усавршавање запослених - законска регулатива - отежана и неуређена сарадња са републичким институцијамад - даље преношење надлежности на општину без могућности реализације истих Јавне финансије општине Укупни приходи општине Лучани у години износе ,48 динара. Буџет се пуни од: пореских прихода, трансфера новца од Републике, прихода од имовине, прихода од продаје добара и услуга и осталих прихода. Пореске приходе општина прикупља кроз наплату пореза на зараде, добит и капиталне добитке, пореза на добра и услуге, пореза на имовину и осталих пореза. Приходе од имовине општина прикупља кроз наплату накнаде за коришћење и уређење грађевинског земљишта. Приходи од продаје добара и услуга обухватају различите таксе које локална управа прикупља у нашој општини. Остали приходи обухватају приходе од новчаних казни, као и све неодређене и мешовите приходе које прикупља општина. Трансфери представљају прилив новца из Републичког буџета у корист општине. Трансфери из Републичког буџета чине 32,53 % извора финансирања општине. Планирани расходи у години Једно од основних буџетских начела јесте равнотежа прихода и расхода, стога укупни планирани расходи општине у години износе динара. 20

21 Табела: План издвајања средстава за годину Назив План за годину % учешће у укупним трошковима Развој заједнице ,00 12,95 Општинска управа ,00 34,78 Образовање ,00 20,68 Социјална заштита ,00 3,50 Спорт ,00 1,15 Остали расходи ,00 10,29 Скупштина и председник општине ,00 4,22 Култура ,00 6,79 Фонд за заштиту животне средине / / Дотације невладиним организацијама ,00 0,55 Средства резерве ,00 Фонд за помоћ у запошљавању / / Канцеларија за младе / / Фонд за развој пољопривреде ,00 1,87 Међународни пројекти ,00 3,02 Укупно ,