Organska poljoprivredna proizvodnja

Transcription

1

2 VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ŠABAC Organska poljoprivredna proizvodnja brošura za farmere

3 Izdavanje brošure je finansirano iz sredstava Tempus projekta: TEMPUS NL-TEMPUS-JPHES, pod nazivom: Edukacija profesora u oblasti ekološke proizvodnje i upravljanja Education of Teachers in the field of Ecological Food Production and Management (EDUECO) Ovaj projekat je finansiran uz podršku Evropske komisije. Ova publikacija odražava samo stavove autora i Komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadržanih u publikaciji. This project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

4 SADRŽAJ REČ UREDNIKA... 1 UVOD SERTIFIKACIJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA BIOAGROTEHNIČKE MERE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ĐUBRIVA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI REPRODUKCIONI MATERIJAL U BILJNOJ PROIZVODNJI ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE STOČARSKE PROIZVODNJE ORGANSKA PROIZVODNJA U GOVEDARSTVU ORGANSKA PROIZVODNJA U SVINJARSTVU SISTEMI GAJENJA U ORGANSKOJ ŽIVINARSKOJ PROIZVODNJI SISTEMI GAJENJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI OVACA I KOZA AGROBIZNIS U ORGANSKOJ PROIZVODNJI... 90

5 Urednik: Vera Rašković Autori: dr Milisav Mitrović, profesor strukovnih studija dr Lana Đukanović, predavač strukovnih studija dr Vera Rašković, profesor strukovnih studija dr Vera Milošević, profesor strukovnih studija dr Radenko Stepić, profesor strukovnih studija dr Miroljub Milić, profesor strukovnih studija dr Jovica Nikolovski, profesor strukovnih studija dr Saša Spasojević, predavač strukovnih studija Lektura: Zorica Dimitrijević Tunguz Izdavač: Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija Šabac, Štampa: Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika Svilajnac, Svilajnac.

6 REČ UREDNIKA Ova brošura je nastala kao rezultat rada profesora, predavača i saradnika, zaposlenih u Visokoj poljoprivrednoj školi strukovnih studija Šabac, kao i partnera iz Republike Srbije u okviru evropskog projekta Tempus 1. Tokom druge polovine godine i početkom godine ova brošura je pripremljena i štampana uz finansiranje iz sredstava Tempus projekta. Tekstove su napisali profesori i predavači strukovnih studija, učesnici projekta, svaki iz svoje oblasti. Brošura je namenjena poljoprivrednim proizvođačima, farmerima, koji planiraju da se počnu baviti organskom (ekološkom) proizvodnjom hrane. Srbija je poznata po zdravom zemljištu i malim posedima, što je idealno za ekološku proizvodnju. Edukacija zainteresovanih za ovu oblast se nameće kao najveći prioritet, pa se, shodno tome, štampanje jedne ovakve brošure javlja kao preka potreba. U njoj su predstavljena znanja koje su potrebna za otpočinjanje i razvijanje organske proizvodnje hrane. Tekstovi u brošuri pokrivaju oblasti iz ratarstva, povrtarstva, voćarstva, stočarstva i agrobiznisa. Brošura je tako koncipirana i napisana da bude lako razumljiva i dostupna budućim proizvođačima organske hrane. dr Vera Rašković TEMPUS NL-TEMPUS-JPHES, Education of Teachers in the field of Ecological Food Production and Management (EDUECO). Учесници: Универзитет Едуконс, Агрономски факултет у Чачку, две средње пољопривредне школе (Свилајнац и Шабац) и Висока пољопривредна школа струковних студија Шабац. Пројекат је званично добијен године, а у њему учествује 17 партнера из земаља Западног Балкана и ЕУ. ~ 1 ~

7 UVOD Ili šta je to organska poljoprivreda i zašto se baviti organskom poljoprivrednom proizvodnjom? dr VeraRašković, profesor strukovnih studija Poljoprivredna proizvodnja je veoma značajan činilac ukupne srpske privrede, na šta ukazuje i činjenica da učešće poljoprivrede u ukupnom bruto proizvodu je u zadnjih pet godina između 8,5-10%. Prema popisu iz godine 41% ukupnog stanovništa živi u ruralnim području, a veličina prosečnog poljoprivrednog gazdinstva (PG) je oko 4 hektara, profesionalnog PG je 10,6 hektara i ovo je jedina grana naše privrede kod koje ostvarujemo suficit. Kao vodeća privredna grana, ona je ujedno i najveći zagađivač životne sredine. Šovljanski R., Lazić S. (1991) ukazuju da uprkos nezamenljivoj ulozi poljoprivrede, ona primenom neodgovarajućih metoda i mera (posebno primena hemije, teške mehanizacije), doprinosi nepovoljnim promenama u zemljištu, vodi, vazduhu, biološkoj raznovrsnosti i po zdravlje ljudi. Uska specijalizovanost u kovencijalnoj poljoprivredi na manji broj gajenih rasa domaćih životinja i sorti biljaka ima za posledicu gubitak genetičkog diverziteta. Struktura zemljišta u kome već odavno nema unosa organskih đubriva i usled dugotrajne upotrebe teške mehaizacije znatno je degradirana. Nikako nismo zaboravili da upotreba mineralih đubriva i pesticida je povećala prinos sada možemo slobodno reći industijske poljoprivrede, ali koju cenu plaćamo? Azot se ispira i dolazi do zagađenja podzemnih voda. Dugogodišnja upotreba pesticide dovodi do njihove akumulacije u zemljištu, na 1/3 od 1700 ~ 2 ~

8 uzoraka utvrđeno je prisustvo atrazina u zemljištu.(m. Živković, 2009) Iako ne verujemo u staru indijsku poslovicu da zemlju ne nasleđujemo od naših roditelja već je posuđujemo od naše dece, postoji više razloga zašto je proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane komparativna prednost srpskog agrara. U zemlji sa velikim brojem nezaposlenih, usitnjenim posedima nedovoljno inteziviranom poljoprivrednom proizvodnjom, sa prinosima gotovo kod svih kultura daleko nižim od svetskog proseka, šansu na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda treba tražiti i u organskoj proizvodnji. Definicija organske proizvodnje Kod nas je opšte prihvaćen termin organska proizvodnja iako je on najmanje prihvatljiv u odnosu na sinonime u svetu kao što su ekološka ili biološka proizvodnja. Opšte je poznato da u procesu fotosinteze biljke prevode neorganski oblik materija u organski, tako da ne postoji neorganska proizvodnja hrane. Uprkos činjenici da organska proizvodnja i organski proizvodi postaju sve popularniji, postavlja se na izgled jednostavno pitanje: Da li znamo šta poljoprivreda? se podrazumeva pod pojmom organska Najčešći odgovor koji bi verovatno usledio je da je to poljoprivreda bez hemije (bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida) ili takođe često se misli da postoji jednakost između organske poljoprivrede i tradicionalnog načina proizvodnje. Postoji mnogo definicija organske poljoprivrede, a jednu nudi i FAO (agencija Organizacije ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu), gde se kaže da je: Organska poljoprivreda ~ 3 ~

9 integralan proizvodni sistem visokokvalitetne hrane koji je zasnovan na najboljim ekološkim praksama, koji je društveno prihvatljiv i ekonomski profitabilan. Prema Zakonu o organskoj poljoprivredi objavljenom u Službenom glasniku RS br. 30/10: Organska proizvodnja je proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od genetički modifikovanih organizama kao i upotrebu jonizujućih zračenja. Organski proizvod može biti i rezulat prikupljanja kao što su šumski plodovi i lekovito bilje sa područja koja su pod zaštitom. Prerađen proizvod može dobiti oznaku organski ako je 95% sirovine proizvedeno po principima organske proizvodnje što je takođe zakonom regulisano. Čemu teži organska poljoprivreda? Organska proizvodnja treba da održava i poboljšava zdravlje zemljišta, vode, biljaka i životinja i održava ravnotežu među njima, da uspostavi stabilan i zdrav sistem. Doprinosi visokom nivou biološke raznolikosti; Treba da obezbedi visokosvesnu upotrebu energije i prirodnih resursa, kao što su voda, zemljište, organske materije i vazduh. Da ima za cilj proizvodnju visokokvalitetnih proizvoda. ~ 4 ~

10 Treba da obezbedi zadovoljenje potrošača za proizvodima koji su proizvedeni u procesima koji ne štete životnoj sredini, zdravlju ljudi, zdravlju biljaka ili zdravlju životinja. Zastupljenost organske poljoprivrede u svetu i Republici Srbiji Pored činjenice da je organska proizvodnja u svetu zastupljena na oko 1% od ukupnih površina, ohrabruje činjenica da povećana tražnja uslovljava povećanje organske proizvodnje. U godini promet organskih proizvoda bio je oko 11 milijardi evra, dok godine gotovo se upetostručio i iznosi oko 59 milijardi evra. Trend povećanja površina pod organskom proizvodnjom je konstantan i prema podacima GIZ-a (Nemačka organizacija za tehničku saradnju), danas se organska proizvodnja odvija na 37,2 miliona hektara i njom se bavi oko 1,8 miliona proizvođača. U Republici Srbiji postoje povoljni klimatski uslovi za razvoj organske proizvodnje. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede, još 2002.godine, utvrđeno je da oko 75% uzorkovanih površina pogodno je za organsku poljoprivredu slika 1. Iako nijedna zemlja ne bi trebalo da se hvali velikom stopom nezaposlenosti, Srbija, nažalost, spada u tu grupu i organska poljoprivreda je šansa za upošljavanje stanovništva jer traži veliko angažovanje radne snage. Za manje farmere, zbog veće cene organskih proizvoda, možda je bavljenje organskom proizvodnjom mogućnost da se odupru konkurenciji velikih farmera i opstanu kao proizvođači. Prema poslednjim istaraživanjima o stanju organske poljoprivrede koju je objavio GIZ i Serbia organica u Srbiji se ova proizvodnja obavlja na oko 7500 hektara, (tabela 1). ~ 5 ~

11 slika br. 1 ~ 6 ~

12 Tabela br.1: Organska biljna proizvodnja 2 Stočarska organska proizvodnja pokazuje tendenciju rasta (tabela 2) posebno proizvodnja sitne stoke i živine. Tabela br.2: Pregled organske stočarske proizvodnje (do septembra 2013) 2 2 Аутори: Марија Калентић, ГИЗ Београд Емилија Стефановић, ГИЗ Београд Ивана Симић, Serbia Organica Beograd, Ulrich Maerz, AFC, Bonn, јануар, године ~ 7 ~

13 Pored činjenice da postoji veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji najveći problemi sa kojima se suočavaju individualni poljoprivredni proizvođači u R. Srbiji su sledeći: nema organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda; ponuda je nedovoljna za izlazak na strano tržište; nude se pre svega primarni, a ne finalni proizvodi, čime se ostvaruje i manji profit; veliko je učešće rada što poskupljuje proizvodnju, ukoliko bi i mali poljoprivredni proizvođači bili udruženi, mogli bi da koriste zajedničku mehanizaciju namenjenu za organsku proizvodnju; u periodu konverzije veća su ulaganja, a proizvod se ne može prodavati po višoj ceni kao organski. Evidentna je nedovoljna edukovanost o različitosti u tehnologiji organske od konvencionalne proizvodnje. Projektom EDUECO i ovom brošurom će se pokušati da se da mali doprinos u edukaciji farmera u ovoj oblasti, od kojih započinje proces organske proizvodnje. ~ 8 ~

14 1. SERTIFIKACIJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ~ 9 ~ dr Milisav Mitrović, profesor strukovnih studija Uslovi za zasnivanje organske proizvodnje Uslovi za zasnivanje organske proizvodnje moraju se poštovati prema zahtevima koji su zakonom uređeni. Zemljište mora biti dobro, plodno, odgovarajućeg lokaliteta, nezakorovljeno, očišćeno od krčevina i panjeva. Posebno su pogodna zemljišta pored vodotokova reka koje nisu zagađene otpadnim vodama. Takođe su zahvalni lokaliteti okruženi šumskim pojasom. Visok nivo podzemnih voda koje su zadovoljavajućeg kvaliteta takođe su zahvalne za organsku proizvodnju. Pored zemlje, vode vazduh je takođe faktor koji u mnogome saučestvuje u uspešnoj organskoj proizvodnji. Zasnivanje organske proizvodnje ne bi trebalo vršiti u lokalitetima gde su izduvni gasovi dosta prisutni (prisutnost termoelektrana, topionica, fabrika sa štetnim hemijskim materijama). Pre nego što se počne sa organskom proizvodnjom, treba da se prikupe sve informacije o tome šta je potrebno za uspešno bavljenje organskom proizvodnjom i donese odluka o njenom početku. Ministarstvo poljoprivrede je postavilo organsku proizvodnju kao jedan od prioriteta poljoprivrede kao strateške privredne grane. U okviru Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji do godine, postavljen je kao krajnji cilj povećanje površina obradivog zemljišta uključenih u organsku proizvodnju kako sertifikovanog, tako i u periodu konverzije. U skladu sa tim, proizvođači imaju punu podršku Ministarstva u vidu subvencija za organsku

15 proizvodnju i sertifikaciju organske proizvodnje. Organska proizvodnja predstavlja šansu za srpske proizvođače na inostranom tržištu jer sertifikovani proizvodi dostižu nekoliko puta veću cenu nego kod nas. Tržište je ogromno, a potražnja je sve veća. Planiranje organske proizvodnje uz adekvatne informacije sa tržišta, osnova su uspešnog poslovanja. Sertifikovana organska proizvodnja, njeni primamljivi proizvodi i predstavljanje kupcima, put su do ekonomske dobiti i unapređenja kvaliteta života. Po donošenju odluke o započinjanju organske proizvodnje proizvođač često ima dosta nedoumica: kako započeti, kome se obratiti, šta je potrebno znati. Neophodno je znanje osnovnog uvodnog seminara o organskoj proizvodnji gde se proizvođač upoznaje sa principima, standardima organske proizvodnje i zakonskom regulativom. Zatim se stiču osnovna znanja o biljnoj organskoj proizvodnji, načinu suzbijanja štetočina i korova, stočarskoj organskoj proizvodnji, skladištenju, preradi i transportu. Nacionalna asocijacija organizuje za zaintresovane proizvođače seminare od početnog do višeg nivoa, a obuku vode naši eminentni stručnjaci. Pored ovih proizvođači mogu da se na specijalističkim seminarima upoznaju sa organizovanjem farme, tržištem, marketingom i plasmanom proizvoda. Ulaskom u organsku proizvodnju proizvođač treba da se informiše koje su to kontrolne organizacije ovlašćene u tekućoj godini za bavljenje poslovima kontrole i sertifikacije. Kontrola u organskoj proizvodnji obuhvata punu fizičku kontrolu i kontrolu dokumentacije proizvođača. Kontrola mora biti objektivna, nepristrasna, profesionalna, dosledna. Prilikom kontrole mogu se uzeti uzorci radi utvrđivanja prisustva proizvoda čije korišćenje nije dozvoljeno u organskoj proizvodnji. Nakon kontrole, pišu se pisani izveštaji koje potpisuju ovlašćene kontrolne organizacije. U slučaju da kontrolna organizacija utvrdi teže nepravilnosti u načinu obavljanja organske proizvodnje koje se ne mogu ispraviti, ~ 10 ~

16 ovlašćena kontrolna organizacija proizvođaču određuje meru suspenzije, i o tome obaveštava Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Kontrolnim organizacijama nije dopušteno da daju savete koji su u vezi sa samom tehnologijom organske proizvodnje. Inspektor na terenu (kontrolor), obilazi proizvođače jednom, a po potrebi i više puta godišnje. Isti kontrolor ne može da vrši kontrolu jednog proizvoda duže od tri godine za redom. Poželjno je precizno vođenje dokumentacije (dobro je imati knjigu polja prilagođenu organskoj proizvodnji), tokom svih faza u procesu proizvodnje. Moguće su nenajavljene stručne kontrole tokom godine. Period konverzije može se skratiti uz dozvolu nadležnog ministarstva, kada proizvodne parcele pripadaju područjima koja su pod merama programa iz oblasti zaštite životne sredine, i ako se primenom tih mera garantuje da se na tim parcelama nisu koristila sredstva koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji. Isto se prihvata, kada su proizvodne parcele bile deo prirodne ili poljoprivredne oblasti koja nije tretirana sredstvima koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji u toku prethodnog perioda od najmanje 3 godine, ako zato postoje jasni dokazi (potvrda nadležne savetodavne službe). Period konverzije je najmanje 2 godine kod jednogodišnjih biljnih vrsta, pašnjaka i višegodišnjeg krmnog bilja, dok je tri godine kod višegodišnjih biljnih vrsta (pre prve berbe organskog proizvoda). Knjiga polja Knjiga polja je prateći dokument u organskoj proizvodnji hrane. Jasno su prikazani podaci objekta (zemljište, tip, katastarska parcela, površina, potez), vrsta proizvodnje (povrtarstvo, ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo). Za vreme zasnivanja, prikaz svih operacija od setve, sadnje, mera nege do završetka vegetacije (vađenje i berba). U toku godine najmanje se vrše dva vizuelna pregleda, od strane ovlašćenih organizacija ~ 11 ~

17 (kontrolora). Nakon završetka vegetacije pravi se zapisnik o ispravnosti proizvoda, koji je osnova za dobijanje sertifikata i nakon toga stvara se mogućnost stavljanja proizvoda u promet. Sertifikacija u organskoj proizvodnji hrane Proizvodnja organske hrane u Republici Srbiji regulisana je zakonom o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 30/10 od , a stupio na snagu ) Sistem kontrole organskih proizvoda u Srbiji je uspostavljen po ugledu i propisan je regulativom EU. Opšti pojmovi: - Organska proizvodnja - Organski proizvod - Biodinamička proizvodnja - Demeter - Konvencionalna (uobičajena proizvodnja) Nadležne državne institucije Odsek za organsku proizvodnju, kompetentno telo (Ministarstvo) Kontrola i sertifikacija Inspekcija stručna kontrola Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje (sertifikat) kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa zakonom o organskoj proizvodnji. Inspektor iz kontrolne organizacije je kontrolor na terenu. Sertifikat je pismeno uverenje koje izdaje ovlašćena kontrolna organizacija kojim potvrđuje da je organski ~ 12 ~

18 proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede svake godine ovlašćuje kontrolne organizacije i objavljuje njihov spisak početkom godine. Proizvođač treba da planira svoje aktivnosti u zavisnosti od tržišta na koje želi da plasira svoje proizvode. Kontrolne organizacije daju sertifikat kojim se potvrđuje da je proizvod dobijen u skladu sa zakonom Republike Srbije. Prelazni period Period konverzije je vremenski period potreban za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju. Savetodavci su osobe koje vas savetuju u vezi sa praktičnom primenom metode u organskoj proizvodnji. Konsultanti su eksperti za organsku proizvodnju koji su se dokazali dugogodišnjim naučno-istraživačkim radom i praksom. Jasno su definisani centri za organsku proizvodnju. Kako do sertifikovanog organskog proizvoda: 1. odluka da se započne sa organskom proizvodnjom; 2. pohađanje obuke iz organske proizvodnje; 3. ulazak u organsku proizvodnju. Procedura je sledeća: 1. informisanje o ovlašćenim kontrolnim organizacijama za tekuću godinu; 2. uspostavljanje kontakata sa kontrolnom organizacijom; 3. podnošenje prijave uključivanje u organsku proizvodnju koju vam dostavlja odabrana kontrolna organizacija; ~ 13 ~

19 4. zaključivanje ugovora između proizvođača i kontrolne organizacije; 5. početak procesa konverzije počinje da teče od dana potpisivanja ugovora; 6. podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata po mestu perioda konverzije. Sertifikat važi godinu dana. Sadržaj sertifikata: - broj sertifikata; - naziv, sedište i broj koda ovlašćene organizacije; - naziv, adresa ili sedište proizvođača i delatnost koju obavlja; - vrstu organskog proizvoda i njegovu potencijalnu količinu za godinu dana; - period važenja serifikata; - datum kontrole; - datum i mesto izdavanja, kao i pečat ovlašćene organizacije i potpis ovlašćenog lica u organizaciji. Kako do sertifikovanog organskog proizvoda? Paralelna proizvodnja Na jednom gazdinstvu je moguće gajiti konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, samo da se vodi odvojena evidencija organske i konvencionalne proizvodnje. Sorte i životinje moraju biti različitih vrsta. Grupna sertifikacija se sprovodi tako što organizator proizvodnje sklapa ugovor o saradnji sa drugim proizvođačima - kooperantima. Domaći sertifikovani proizvod obeležava se sa oznakom ORGANSKI PROIZVOD nacionalnim znakom i logom ovlašćene kontrolne organizacije. ~ 14 ~

20 Pakovanje, skladištnje, transport, promet, prerada, izvoz, uvoz organskih proizvoda obavljaju se u skladu sa zakonskim odredbama vezano za organsku proizvodnju, Svaki proizvođač je dužan da, prilikom stavljanja u promet, organski proizvod poseduje važeći sertifikat ovlašćene kontrolne organizacije. Slika br.2: Nacionalni znak ~ 15 ~

21 Ovlašćene kontrolne organizacije Kontrolne organizacije, članovi Nacionalne asocija-cije, koji imaju ovlašćenje od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u godini su: CONTROL UNION DANUBE Bul Mihajla Pupina 21, Beograd; tel: , e mail: rvasiljevic@controlunion.rs spopovic@controlunion.com ORGANIC CONTROL SYSTEM Trg Cara Jovana Nenada 98, Subotica tel: info@organica.rs ECOCERT BALKAN DOO BEOGRAD Glavna 13M/III,11080 Beograd tel: e mail: office.balkan@ecocert.com SUOLO E SALUTE BALKAN Bulevar. Kralja Aleksandra 98, Beograd tel: e mail: office@suoloesalute.rs ~ 16 ~

22 LITERATURA: 1. Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G., andmeister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing. 2. Pesticide Action Network Europe (2007): State of the art of Integrated Crop management and organic systems in Europe, withparticular reference to pest management. 3. Zakon o organskoj proizvodnji ( Službeni glasnik RS, broj 30/10). 4. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje ( Službeni glasnik RS, broj 48/11) ~ 17 ~

23 Prilog br. 1: Obrazac ~ 18 ~

24 2. ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA dr Lana Đukanović, predavač strukovnih studija 1 dr Vera Milošević, profesor strukovnih studija 2 dr Vera Rašković, profesor strukovnih studija 3 dr Milisav Mitrović, profesor strukovnih studija 4 dr Radenko Stepić, profesor strukovnih studija BIOAGROTEHNIČKE MERE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 1 Eko koridori U organskoj proizvodnji, počev od prelaznog perioda, neophodno je uspostavljanje "eko-koridora". Eko-koridori se primenjuju kao bioagrotehnička mera. Predstavljaju pojaseve sačinjene od biološki aktivnih biljaka (biljke prijatelji), koji okružuju ili presecaju poljoprivredne površine. Postavljaju se u vidu traka širine 1-2m, sa mešanom jednogodišnjih i višegodišnjih aromatičnih i drugih korisnih biljka ili samoniklih vrsta. Seju se (sade) na svakih metara širine parcele jer je to domet delovanja predatora. Najbolje je da su eko-koridori stalno cvetajući zbog privlačenja insekata i da su u pravcu duže strane polja, odnosno da su podignuti tako da omoguće nesmetani rad u polju. Od mešavine jednogodišnjih biljnih vrsta koriste se: mirođija, neven, bulka, kadifica, dragoljub, facelija, heljda, kamilica i dr, a od dvogodišnjih i višegodišnjih vrsta: cvetajući i samonikli lukovi, maslačak, anis, morač, korijander, hajdučka trava, odoljen, deteline i dr. Eko-koridori se nazivaju i cvetni pojasevi. Eko-koridori obezbeđuju stanište za korisne insekte, ptice a često su to i biljne vrste koje privlače prouzrokovače štetočina i ~ 19 ~

25 bolesti, a što je najvažnije povećavaju biodiverzitet i doprinose uravnoteženju odnosa u sredini. Uloga eko-koridora u organskoj biljnoj proizvodnji može biti višestruka: očuvanje biodiverziteta, biokontrola štetnih organizama, razdvajanje organske proizvodnje od konvencionalne i proizvodnja sirovina za tržište. Eko-koridori kao zelenišno đubrivo apsorbuju hranljive materije i kasnijim zaoravanjem vraćaju u zemljište. Fiksiraju azot u zemljištu i smanjuju potrebu za azotnim đubrivima. Stvaraju hlad za biljke nižeg sprata rasta koje su osetljive na direktnu sunčevu svetlost. Štite manje otporne biljke od vetra i niskih temperatura i pružaju prirodnu potporu za biljke penjačice. Eko-koridori se zasnivaju tako da ne smetaju sprovođenju ostalih agrotehničkih mera. Organska demo-polja mogu poslužiti za vršenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i praćenje njihove funkcije u procesu biokontrole. ~ 20 ~

26 Slika br.3: Eko-koridor sa moračem (foto: Ugrenović) Slika br.4: Cvetni pojas sa mešavinom bilja (foto: Ugrenović) ~ 21 ~

27 Slika br.5: Cvetni pojas sa buvačem (foto: Flicker) Slika br.6: Cvetni pojas na imanju Mamužić (foto: Klještanović) Plodored Osnov organske poljoprivrede predstavlja plodored. Plodoredi imaju ogroman značaj i predstavljaju ključnu agrotehničku meru. Važnost plodoreda posmatra se sa aspekta: bilansa azota, suzbijanja korova, obezbeđenja stočne hrane i učestvovanja u stabilizaciji aktivnih materija. Plodoredu su podređeni sistemi ~ 22 ~

28 obrade zemljišta i primena đubriva. Plodored kao sistem biljne proizvodnje zajedno sa drugim agrotehničkim merama ostvaruje cilj očuvanje živog zemljišta kao osnove organske proizvodnje. Dok se u konvencionalnoj proizvodnji primenjuje slobodna plodosmena u organskoj proizvodnji se primenjuje čvrst plodored i to ratarski, ratarsko-povrtarski i ratarsko-krmnopovrtarski. Odgovarajućim plodoredom trebalo bi da se obezbedi ne samo održavanje već i povećanje zemljišne plodnosti na duži rok. U strukturi plodoreda krmne i leguminozne biljke zauzimaju % površina što doprinosi čvršćoj vezi između ratarstva i stočarstva. U ovakvim plodoredima sa visokim udelom trava i leguminoza teži se da se ne hrani biljka već zemljište, jer se tako obogaćuje zemljište organskom materijom i popravlja mu se struktura. Plodored se ostvaruje pomoću odgovarajućeg sastava useva, odnosa površina pod usevima, plodosmene, poljosmene i odmora zemljišta. Plodoredna pravila zahtevaju naizmenično smenjivanje: useva dubokohodnog korena (lucerka) sa usevima plitkohodnog korena (žita), leguminoznih biljaka sa biljkama koje su veliki potrošači azota, useva koji razvijaju veću biomasu korena sa usevima koji formiraju manju biomasu, velikih potrošača vode sa manjim potrošačima. Useve koji poseduju prirodne hemijske toksine treba iskoristiti u preventivi nastanka korova, bolesti i štetočina. ~ 23 ~

29 Slika br.7: Plodored u Nitri (Slovačka) u sistemu organske proizvodnje Plodosmena jednog ratarsko-stočarsko-povrtarskog plodoreda može da izgleda ovako: 1. lucerka 2. lucerka 3. lucerka 4. paradajz ili paprika 5. lukovičasto ili krtolasto povrće 6. pšenica, raž, tritikale 7. mahunarke 8. kukuruz 9. ječam Kod plodoreda je veoma bitno znati koje biljke su dobri susedi a koje nisu. Dobri susedi su: - beli luk sa paradajzom, cveklom, mrkvom i pasuljem; - blitva sa rotkvom, rotkvicom, mrkvom i boranijom; - crni luk sa belim lukom i krastavcem; - krompir sa spanaćem, kelerabom i boranijom; ~ 24 ~

30 - paradajz sa spanaćem, celerom, rotkvicom, rotkvom i salatom. Loši susedi su: - krastavac sa rotkvom i rotkvicom; - krompir sa paradajzom, celerom, cveklom i graškom; - praziluk sa pasuljem, cveklom, graškom i boranijom; - crni luk sa boranijom i pasuljem; - paradajz sa krompirom i graškom. Združeni usevi Združivanje useva u ratarstvu pruža velike mogućnosti kako u pogledu ishrane ljudi, tako i u pogledu ishrane stoke. Gajenjem združenih useva povećava se biološka raznovrsnost useva, a time i efikasnost plodoreda. Kod združivanja useva najvažniji je pravilan izbor useva koji će se združivati. Najvažnije je da u takvoj zajednici vrste odgovaraju jedna drugoj odnosno da ne dođe do negativnih efekata, da jedna vrsta uguši drugu. Kombinovanje vrsta zavisi od osobina zemljišta na gazdinstvu kao i od cilja koji se želi postići takvim načinom gajenja. Ako se želi poboljšati struktura zemljišta, onda jedan od useva bi trebao biti poboljšivač zemljišne strukture (smeša trava s leguminozama, proso, slačica, uljana repica, lan, sudanska trava i dr). Međutim, ako je cilj povećanje zaliha azota za naredni usev onda je poželjno učešće azotofiksatora (deteline, lucerke, grahorice, graška, pasulja ili soje). Prednost ovog sistema nije samo u povećanju prinosa po jedinici površine. Naprotiv, ovaj način gajenja je pre svega ekološki, racionalan (zahteva nešto niža ulaganja) i doprinosi zaštiti i očuvanju prirodnih resursa. Glavni problem u organskoj proizvodnji su korovi, bolesti i štetočine. Ovaj način gajenja useva doprinosi smanjenju šteta od korova, bolesti i štetočina. ~ 25 ~

31 Združeni usevi smanjuju rizik jer ako jedan usev strada usled napada bolesti ili štetočina, drugi usev će to na neki način nadoknaditi. Za združivanje u ratarstvu postoje različiti kriterijumi. U praksi je moguće koristiti više različitih kombinacija. Najčešće se kombinuju usevi sa različitim životnim potrebama; biljke sa dubokim korenovim sistemom sa biljkama koje imaju slabije razvijen koren; biljke sa različitom razvijenošću listova; biljke sa uspravnim i visokim stablom sa biljkama koje imaju puzavo i nisko stablo, itd. Kombinacija žita ili trava i leguminoza su se pokazale kao najbolje u ratarstvu u korišćenju osnovnih resursa (vode, hraniva, svetlosti, toplote i sl). Leguminoze povoljno deluju na zemljište i na drugi usev prvenstveno zbog azotofiksacije, dok žita smanjuju poleganje leguminoza čineći im oslonac za penjanje. Osim toga, vegetacioni periodi žita i leguminoza su različite dužine, što skraćuje period konkurencije i vertikalni raspored listova povoljno deluje na korišćenje svetlosti. Povoljna kombinacija u ratarstvu je i kukuruz-tikve u kojoj tikve svojim lišćem brzo prekriju površinu, te sprečavaju preveliko isparavanje vode iz zemljišta i nicanje korova. Osim kombinovanja dve ili više vrsta biljaka, u organskoj poljoprivredi je prisutno i združivanje različitih sorti jedne iste vrste. Različite sorte ne samo da imaju različite potrebe u hranivima, vodi, svetlosti, nego i imaju različitu otpornost na bolesti i štetočine. Navedene činjenice doprinose boljem korišćenju najvažnijih resursa, veću otpornost na stresove i patogene, pa samim tim i većim prinosima u ovakvom gajenju, u odnosu na gajenje pojedinačnih sorti. Pri odabiranju različitih sorti važno je odabrati sorte koje ujednačeno sazrevaju. Postoje različiti načini združivanja, što pre svega zavisi od cilja združenog gajenja. Ako setva pada ~ 26 ~

32 istovremeno pomeša se seme, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti koja može obezbediti najveću produkciju. Kao primer, može se navesti združeno gajenje žita (pšenice i raži, jarog ovsa i ječma). Žita i leguminoze u združenom usevu se mogu sejati zajedno, a i žetva im je zajednička, ako je cilj proizvodnja stočne hrane. Primeri su združeni usevi kukuruza i soje, ovsa i stočnog graška, ovsa i grahorice. Postoje i združeni usevi žita i leguminoza čija setva i žetva (berba) su odvojeni, kao što su združeni usevi jarog ječma i crvene deteline, kukuruza i tikava, kukuruza i pasulja, kukuruza i stočne repe, pšenice i kima, itd. Dva ili više useva se mogu gajiti istovremeno u zajedničkim redovima, dakle nisu odvojeni ni vremenski ni prostorno. Postoji, međutim, i način združivanja u kome usevi nisu vremenski odvojeni, a prostorno jesu, odnosno svaka vrsta se seje u svoj - poseban red. Na kraju, važno je pomenuti da se usevi mogu združivati i u tzv. trakama što podrazumeva da su usevi udaljeni jedni od drugih, s tim da su dovoljno blizu da mogu uticati jedan na drugi. Širenje združenog gajenja na većim proizvodnim površinama je ograničeno iz više razloga. Naime, mehanizacija je uglavnom prilagođena za jednu vrstu na jednoj površini, ne postoje sorte i hibridi namenjeni združenom gajenju i sredstva za zaštitu bolesti i štetočina mogu odgovarati jednoj, a vrlo teško obema vrstama u zajednici. Obrada zemljišta Zemljište je potrebno obrađivati lakim oruđima da bi se što manje remetio životni prostor zemljišnih organizama. Zbog toga je očuvanje biološke aktivnosti jedan od glavnih zadataka organskog proizvođača. ~ 27 ~

33 Obrada zemljišta bi trebala po pravilu da bude redukovana, ali primenjuje se u zavisnosti od biljne vrste ona obrada, koja uz korišćenje mašina, neće pogoršati karakteristike zemljišta, već će uvek poboljšati plodnost. Zato u organskoj poljoprivredi ne bi trebalo da se primenjuje duboka obrada prevrtanjem plastice, već da se koriste plugovi sa podrivačima radi rastresanja zemljišta. Organska proizvodnja zahteva zamenu konvencionalnih sorti organskim sortama, za to je potrebno imati organsko seme. Seme se smatra organskim ako je proizvedeno metodama organske proizvodnje, odnosno najmanje tri godine održavano i umnožavano metodama organske proizvodnje. Materijal za reprodukciju koji nije proizveden metodama organske proizvodnje može se primenjivati ako nema na tržištu materijala proizvedenog za reprodukciju. Tehnologija i tehnika proizvodnje organskog semena je nedovoljno razrađena. Zabrana korišćenja sintetičkih sredstava za tretiranje semena organsko seme stavlja u kategoriju koja često ne ispunjava norme kvaliteta. Uopšteno se može reći da ponuda organskih sorti i organskog semena ne prati u punoj meri ekspanziju organske proizvodnje. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo je među retkim ustanovama u zemlji koja nudi širok izbor organskog i konvencionalnog, ali netretiranog sertifikovanog sortnog semena ratarskog, povrtarskog i krmnog bilja, a Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka nudi asortimane organskog sertifikovanog semena povrtarskih vrsta. ~ 28 ~

34 LITERATURA: 1. Grupa autora (2008): Organska poljoprivreda, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 2. P. Sekulić, S. Šeremešić, D. Milošev: Biološke osnove organske proizvodnje, str M. Malešević, T. Jaćimović, M. Babić, D. Latinović: Upravljanje proizvodnjom ratarskih kultura, str Đ. Glamočlija, S. Janković, R. Pivić (2012): Alternativna žita, Institut za zemljište Beograd ~ 29 ~

35 2.2 ĐUBRIVA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI 2,3 Organska đubriva Osnovno pravilo organske poljoprivrede je koristiti inpute u proizvodnji koji se mogu proizvesti na samoj farmi. To pravilo je posebno primenljivo kada je reč o organskim đubrivima. Najznačajnija organska đubriva koja se mogu koristiti u ekološkoj poljoprivredi i proizvesti na gazdinstvu su: stajnjak, kompost, glistenjak i zelenišno đubrivo. Za uspešnu organsku proizvodnju treba da postoji ravnoteža između organske biljne i stočarske proizvodnje. Za 1 hektar biljne proizvodnje potrebno je jedan do dva uslovna grla. Stajnjak je smeša ekskremenata domaćih životinja i prostirke i predstavlja jedno kompleksno đubrivo koje sadrži sve neophodne makro i mikroelemente, koji nakon procesa mineralizacije prelaze u pristupačni oblik za ishranu biljaka. Upotrebom stajnjaka, povećava se sadržaj organske materije, poboljšava se vodni i vazdušni kapacitet zemljišta kao i mikrobiološka aktivnost. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaćih životinja i načina čuvanja, tab.3. Konjski i ovčiji stajnjak sadrži veći procenat suve materije, pa su topliji i kao takvi pogodniji su za primenu na vlažnim i teškim zemljištima. Nasuprot njima, goveđi i svinjski stajnjak sadrže više vode, kiseliji su, sporo se razlažu, pa su pogodniji za laka i peskovita zemljišta. ~ 30 ~

36 Tabela 3: Vrste stajnjaka VRSTE UKUPAN Dostupan STAJNJAKA AZOT prve godine R 2 O 5 K 2 O Svinjski svež Goveđi, bez slame Goveđi sa slamom Kravlji Ovčiji, sa slamom Živinski, bez otpadaka Živinski sa otpacima Konjski, bez slame Može se koristiti svež, poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Zgoreli ili kompostirani stajnjak ima prednost u odnosu na prva dva jer u nezgorelom stajnjaku se može naći seme korova, izazivači bolesti i štetočina, a takođe, mogu biti prisutni patogeni mikroorganizmi, kao Echerichia coli ili Salmonella štetni po zdravlje ljudi. Zbog navedenog, u organskoj proizvodnji potrebno je pravilno kompostirati stajnjak koji mora biti iz organske proizvodnje. Postupak je sledeći: svež stajnjak se ređa sloj po sloj u humku trapezastog oblika i na kraju se prekriva slamom ili zemljom. U prvim nedeljama kompostiranja temperatura će biti oko 70 0 S što je dovoljno da se uništi seme korova i većine patogena. Period za dobijanje zgorelog stajnjaka je od 3-6 meseci, zavisi od prisustva kiseonika, kod manje sabijene humke je brža mineralizacija. U zavisnosti od biljne vrste i plodnosti zemljišta po ha treba uneti od t zgorelog stajnjaka, što u proseku znači kg N, kg P 2 O 5 i K 2 O ali vreme iskorišćenja je 3-4 godine. Dinamika iskorišćavanja stajnjaka po godinama zavisi od tipa zemljišta. U prvoj godini iskoristi se 40-60%, u drugoj 30-35%, ~ 31 ~

37 u trećoj 10-20%, dok u četvrtoj godini stajnjaka je za iskorišćenje od 5-10% ostalo samo na težim zemljištima, a na peskovitim više nema dejstva. Zbog toga se preporučuje upotreba stajnjaka na lakim zemljištima svake 2-3, a na težim svake 3-4 godine. Kada se ne raspolaže dovoljnom količinom stajnjaka, on se može kod širokoredih kultura primeniti u redove ili u kućice kod vrežastih kultura, čime se postiže znatna ušteda u stajnjaku od 30-70%. Kod nejednakog đubrenja zemljišta posledice će biti vidljive u narednoj godini po nejednakom razvoju biljaka. Kompost Kompost nastaje u procesu mikrobiološke razgradnje organske materije. Za kompostiranje mogu se koristiti različite materije organskog porekla koje se mogu naći u svakom domaćinstvu, a posebno na farmi kao što su žetveni ostaci, usitnjeno granje, životinjska dlaka, perje, ljuska jaja, pepeo. Ne preporučuju se za kompostiranje meso, ostaci kuvane hrane jer privlače glodare, pse i mačke, korovske biljke sa semenom, bolesne biljke, list oraha i duvana zbog otrova koji sadrže, kao i otpaci koji sadrže hemikalije. Kompostiranje se može obaviti tokom cele godine. Kvalitet komposta zavisi od vrste organske materije, temperature, kiseonika i njene usitnjenosti. Način na koji će se obaviti kompostiranje zavisi od količine organske materije sa kojom se raspolaže. Ukoliko se raspolaže manjom količinom organske materije čak i u gradskoj sredini, kompostiranje se može se obaviti u specijalnim posudama komposterima koji mogu stajati i na terasi. Na našem tržištu ponuda speacijalnih kompostera gotovo da i ne postoji, umesto njih mogu da posluže metalna ili plastična burad, koja moraju da budu otvorena na dnu i da postoji drenažni sloj. Zbog lakšeg provetravanja na njima mora da postoji nekoliko otvora. ~ 32 ~

38 Slika br.8: Različiti načini kompostiranja U manjim seoskim domaćinstvima sa okućnicom, za kompostiranje se koristi ograđen prostor daskom, žicom ili ciglom od 3-4 m 2. Kada je reč o profesionalnim farmama koje raspolažu većom količinom biomaterijala kompostiranje se obavlja na većim površinama. Teren na kom će se formirati humka za kompostiranje treba da je propustan za vodu. Bilo bi poželjno da je blago nagnut, da se voda ne zadržava. Da nije izložen ~ 33 ~

39 direktno uticaju sunca i vetra kako bi se sprečilo isušivanje organske materije. Postupak kompostiranja, bez obzira na količinu organske materije, je sličan. Prvo se skine sloj zemlje gde se poređa drenažni sloj koji može biti od slame, kukuruzovine, granja, lišća i sl. Zatim se ređa sloj organskog otpada 15-20cm, pa sloj zemlje debljine do 5 cm i tako neizmenično do visine od 1-1,5m. Cela masa se ne sabija ili blago sabija, mora biti umereno vlažna neutralne reakcije, pa se po potrebi zaliva i dodaje kreč. Kompostiranje traje od 3-12 meseci. Proces kompostiranja se može ubrzati upotrebom mikrobioloških preparata. Proces je završen kada se dobije kompost koji je jednoličan, mrvičast, lak i tamno smeđ. Kvalitetan kompost mora da ima optimalan odnos C:N a to je između 25-30:1. Ukoliko sadrži visok sadržaj ugljenika kompost je suv, žut i kabast, a sa visokim sadržajem azota je zelen i vlažan. Kompost u proseku sadrži od 0,35-0,5% N; 0,2% P 2 O 5 i 0,25-0,6% K 2 O; ph vrednost mu je od 6-7,8 i ima manje od 50% vlage. Kompost se koristi kao organsko đubrivo za malčovanje zemlišta i proizvodnju supstrata. Glistenjak Specifična vrsta komposta je glistenjak. Samo na plodnom zemljištu se nalaze gliste, tako da njihovo prisustvo je indikator plodnosti i nezagađenosti zemljišta. Gliste su značajni prerađivači otpada i organske materije, od čega se dobija visokokvalitetno organsko đubrivo bogato makro i mikroelementima. Glistenjak i proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu i veliku angažovanost, ali se ne sme dopustiti i potpuna nebriga. ~ 34 ~

40 Legla glista se mogu proizvoditi u svakom domaćinstvu, stim što im treba obezbediti optimalne uslove za rast i razviće. Gliste zahtevaju visoku vlažnost, nešto manju od 80%, (kada se stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Preobilna vlažnost takođe im ne odgovara, jer tada napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Bitan faktor u gajenju i razmnožavanju glista je temperatura i ph vrednost materijala. Optimalna temperatura je oko 20 0 C, a ph vrednost od 6,5-7,5. Ukoliko je reakcija suviše kisela dodaje se kreč, a ukoliko je alkalna dodaje se treset ili papir. U povoljnim uslovima leglo glista se svakih 100 dana udvostruči. Kao podloga u proizvodnji glistenjaka koristi se stajnjak od svih vrsta domaćih životinjna, karton, stari papir, lišće, piljevina mladi treset, slama i otpaci iz poljoprivrede. Glistenjak sadrži visok procenat organske materije i do 55%, približno 2% N; 1,2% P 2 O 5 i 1,3% K 2 O. Kao osnovno organsko đubrivo koristi se u količini, u zavisnosti od biljne vrste i plodnosti zemljišta, od 0,2-5 kg/m 2. Upotrebljava se i za proizvodnju supstrata, meša se zemljom u odnosu 1:6 sa siromašnom, odnosno 1:10 sa plodnom. Dobijeni supstrat može biti podloga u proizvodnji rasada ili u bilo kom obliku proizvodnje u zaštićenom prostoru. Zelenišno đubrivo Veoma jednostavan i efikasan način da se zemljište obogati organskom masom predstavlja zelenišno đubrenje tj. zaoravanje zelene mase. Sideracija ili zelenišno đubrenje je namenska proizvodnja organske materije u cilju poboljšanja osobina zemljišta, dok zaoravanje samoniklih biljaka to nije. Za zelenišno đubrivo mogu se gajiti kulture koje brzo rastu i zaoravaju se nakon dana ili ostaju kao zeleni malč. Najčešće se gaje, za ovu svrhu, leguminozne biljke koje ~ 35 ~

41 zahvajujući simbiozi sa kvržičnim bakterijama vrše azotofiksaciju atmosferskog azota i obogaćuju zemljište ovim elementom. Kao zelenišno đubrivo od leguminoza najzastupljenije su crvena detelina, grahorica, stočni grašak, lupine, ređe lucerka, a od neleguminoznih facelija, uljna repica, suncokret, heljda, raž, ječam i neke trave kao npr. ljuljevi. Isto tako i zelena masa koja ostaje nakon žetve može da posluži kao zelenišno đubrivo, na primer, nakon berbe kupusa, vađenja šećerne repe, berbe graška i dr. Kulture koje se gaje u ovu svrhu mogu biti predkulture, međukulture i naknadne kulture, a mogu se usejavati između redova glavne gajene kulture. U odnosu na druga organska đubriva zelenišno đubrivo ima prednost jer je jeftinija njegova upotreba, nema transportnih troškova donošenja na parcelu za razliku od primene svih drugih organskih đubriva i manji utrošak radne snage. Efekat primene organskih đubriva zavisi i od klimatskih karakteristika regiona. Najveći je gde je prosečna godišnja količina padavina iznad 700 m, a prosečna godišnja temperatura iznad 7 0 C. Zelenišno đubrivo, koje daje prosečan prinos 20-30t zelene mase po hektaru, obogaćuje zemljište istom količinom humusa i N kao 8-12 t/ha zgorelog stajnjaka. Iskustvom iz prakse je potvrđeno da najbolji efekat sideracija ima ako se kombinuje sa drugim organskim i mineralnim đubrivima. ~ 36 ~

42 Slika br.9: Zaoravanje zelene mase Organska komercijalna đubriva Da bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka, treba da se gaji u skladu sa organskim principima, 1 do 2 uslovna grla po jednom hektaru. Nažalost, u R. Srbiji, stočni fond je inače u opadanju, a kada je reč o organskoj proizvodnji, prema istraživanjima GIZ-a i Serbia Organic-a, tek svako drugo gazdinstvo koje se bavi organskom biljnom proizvodnjom ima i stočarsku. Zbog toga, proizvođači moraju koristiti organska komercijalna đubriva, čija je primena dozvoljena. ~ 37 ~

43 Slika br.10: Organska komercijalna đubriva Prednosti organskih komercijalnih đubriva, u odnosu na đubriva proizvedena na farmi, su u tome što je lakša njihova upotreba, potrebne su znatno manje količine, ne sadrže seme korova i ne mogu se u njima naći štetni mikroorganizmi kao što su Echerichia coli ili Salmonella, dobro i brzo se rastvaraju Glavni nedostatak je što dodatno značajno poskupljuju proizvodnju, koja može da dovede u pitanje ekonomsku isplativost primene ovih đubriva. ~ 38 ~

44 Neka od komercijalnih organskih đubriva koja su našla svoju primenu kod proizvođača su Siforga, Royal fertor, Guanito (6N - 15P 2 O 5-3K 2 O), Duetto... Važna napomena prilikom korišćenja komercijalnih đubriva, proizvođači su obavezni da sačuvaju račun o nabavci koji će pokazati u slučaju kontrole. Mineralna đubriva Bazična đubriva u organskoj poljoprivredi su đubriva organskog porekla, dok su mineralna i mikrobiološka samo dopuna koja se upotrebljavaju u zavisnosti od plodnosti zemljišta i potreba biljne vrste. Jedna od pogrešnih pretpostavki, kada je reč o organskoj poljoprivredi, je da nije dozvoljena upotreba mineralnih đubriva. Sva mineralna đubriva koja su prirodnog porekla, kao što su koštano brašno i đubriva koja se dobijaju mlevenjem rude, mogu se koristiti. Izvor kalijuma predstavlja drveni pepeo, zatim kalijum sulfat (K 2 SO 4 ), magnezijum Mg se može koristiti u obliku MgCa 3, u karbonatnom obliku dostupan je i Ca, fosfor se dobija iz Tomasovog brašna i ptičijeg guana. Mikrobiološka đubriva Ova vrsta đubriva zbog svog značajne koristi dobila su široku primenu i u konvencionalnoj proizvodnji, a njihova prednost u organskoj proizvodnji je brojna kao što je: brža mineralizacija, brži rast i razviće, bolje ukorenjavanje, lakše podnošenje nepovoljnih ekoloških uslova, dugoročno posmatrano povećanje ukupne plodnosti zemljišta. ~ 39 ~

45 Korišćenjem mikrobioloških đubriva povećava se brojnost mikroorganizama koji podstiču brzu mineralizaciju organske materije, postiže se da hranljivi elementi budu u pristupačnom obliku koji biljka može da usvoji. Najčešće komponente mikrobioloških đubriva su sledeći sojevi bakterija Azotobacter, Azospirillum, Bacillus, Pseudomonas i dr. Upotreba bakterija za inokulaciju (zaražavanje) semena koje imaju sposobnost azotofiksacije, tj. usvajanje atmosferskog azota, postala je obavezna kod gajenja mahunarki. U simbiozi sa mahunarkama kvržične bakterije mogu u da doprinesu da se zemljište obogati i do 150 kg/ha sa N. Pojedine bakterije imaju sposobnost sinteze hormona rasta (auksina i giberlina), čime se podstiče i ubrzava rast biljke. Većom produkcijom organske mase, pre svega u zoni korena i većom mikrobiološkom aktivnosti povećava se ukupna plodnost, što se odražava pozitivno na prinos biljaka i u budućem periodu. Danas na tržištu imamo široku paletu ponude mikrobioloških đubriva, različitih komercijalnih naziva kao što su: Nitragin, Slavol, Bioplug, Ekobooster, Biofor... Mikrobiološka đubriva treba upotrebiti u skladu sa preporukomproizvođača, što može započeti tretiranjem semena ili primenom tokom vegetacije folijarno ili fertirigacijom. ~ 40 ~

46 Slika br.11: Mikrobiološka đubriva ~ 41 ~

47 LITERATURA: 1. Đurovka, M (2010): Zelenišno đubrenje, Savremeni povrtar br 18, str Govedarica, M. Jarak, M: Mikrobiologija zemljišta. Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Jarak, M., Milošević, N., Milić, V., Mrkovački, N., Đurić, S. i Marinković, J. (2005): Mikrobiološka aktivnost pokazatelj plodnosti i degradacije zemljišta. Ekonomika poljoprivrede, 52(4), Molnar, I. (1995): Opšte ratarstvo. Feljton, Novi Sad. 5. Rees, L. (2005): Making the most of farm waste. Soil Association technical guides. 6. Ubavić, M. i Bogdanović, D. (1995): Agrohemija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Grupa autora, Organska poljoprivreda Tom I (2008), Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 11. Grupa autora, Organska poljoprivreda Tom II (2008), Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 12. Lazić Branka (2011), Organsko povrtarsto, Zadužbina Andrejević, Beograd ~ 42 ~

48 2.3 REPRODUKCIONI MATERIJAL U BILJNOJ PROIZVODNJI 3,4 Izbor vrste i sorte Izbor vrste i sorte treba da bude prilagođen agroekološkim uslovima sredine (temperature, padavine, vetrova, nadmorske visine, opasnosti od mraza, tipa zemljišta, mogućnosti navodnjavanja). Na primer, u povrtarskoj proizvodnji toploljubive vrste se ne gaje u brdsko planinskim krajevima, na teškim i zbijenim zemljištima ne mogu se gajiti korenasto krtolaste biljke, dok kisela zemljišta nisu pogodna za vrste iz familije mahunarki kao što su pasulj, grašak, bob, vigna. Kada je reč o izboru sorte najbolje bi bilo da se gaje autohtone sorte koje su se prilagodile ekološkim uslovima na području gde se tradicionalno gaje. U voćarstvu i vinogradarstvu je veoma značajno odabrati lokacije za zasnivanje višegodišnjih zasada u organskoj proizvodnji. Posebno su pogodna plodna, nezabarena, blago nagnuta zemljišta, provetrena, okružena šumskim pojasom. U okviru voćnih vrsta postoje pogodnosti izborom sorti koje poseduju tolerantnost na bolesti. U grupu jabučaste vrste voća, postoje sorte jabuka tolerantne na čađavu krastavost ploda (sorte: prima, prisila, šejovsejanac, budimka, kablarka, topaz, revina). Kod koštičavih da su tolerantne na rđu i šupljikavost lista (sorte: čačanska lepotica, čačanska najbolja, prezenta, jojo). Jagodastu vrstu voća u organskoj proizvodnji predstavljaju jagoda, malina, ribizla. Kod jezgraste voćne vrste orah i leska su veoma pogodni za ovu proizvodnjujer ove voćne vrste imaju dosta zahvalnu negu i zaštitu. ~ 43 ~

49 Seme i sadni materijal U periodu konverzije proizvođači mogu da koriste hemijski netretirano seme iz konvencionalne proizvodnje. Ovo je olakšavajuća okolnost jer organsko seme je skuplje od konvencionalnog, a u periodu konverzije proizvod ne može biti sertifikovan kao organski i kao takav prodavati po višim cenama. Kada je proizvodnja sertifikovana kao organska moramo se pridržavati zakona o organskoj poljoprivredi (Službeni glasnik br. 30/10, član 16) koji kaže sledeće: Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama organske proizvodnje. Izuzetno SEME IZ KONVENCIONALNE PROIZVODNJE KOJE NIJE TRETIRANO SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA MOŽE SE KORISTITI AKO: nema semena na tržištu; koristi se za naučno istraživački rad; autohtona sorta. Jedno od osnovih načela organske poljoprivrede je da nema upotrebe GMO semena. Ponuda organskog semena u Republici Srbiji je daleko bolja nego što je bila jer do godine na našem tržištu nije bilo sertifikovanog organskog semena. Do tada su proizvođači organske hrane koristili konvecionalno netretirano seme ili seme iz lokalnih populacija. Danas seme povrtarskih kultura na našem tržištu nudi: Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci i Institu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Veliku ponudu organskog semena koje se uvozi iz inostranstva ima distributerska kuća Arum iz Beograda. ~ 44 ~

50 Pri nabavci organskog semena iz inostranstva treba biti obazriv jer se u proizvodnji može koristiti samo seme koje je na našim sortnim listama da bi proizvodnja prema našem zakonu bila prihvaćena kao organska. Proizvođači i sami mogu da proizvedu seme po organskim principima koje će koristiti za dalju reprodukciju, ali tu proizvodnju moraju da prijave kontrolnim kućama godinu dana pre. Proizvodnja sadnog materijala se obavlja po programu koji je u skladu sa zakonskom regulativom organske proizvodnje. Rastila se zasnivaju na zemljištima koja su oslobođena prisustva herbicida i drugih zemljišnih štetočina. Takođe, uporedo se zasnivaju matičnjaci vegetativno-generativnih podloga i matičnjaci za proizvodnju kalem- grančica takođe negovanih u skladu sa merama ove prozvodnje. Nakon toga, sadnice se mogu proizvoditi za zasnivanje voćnjaka i vinograda po programu organske proizvodnje. Rasadničari takođe proizvodnju sadnica za organsku prozvodnju prijavljuju inspekcijskim službama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi nakon sprovedenih kontrola dobili sertifikat o njihovoj zdravstvenoj i sortnoj ispravnosti, kao i da su sadnice proizvedene za organsku proizvodnju. ~ 45 ~

51 LITERATURA: 1. Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana, Pavlović Nenad, Ugrinović Milan, Adžić Slađana, (2012); Prvi koraci ka organskoj proizvodnji povrća; Institut za povrtarstvo doo, Smederevska Palanka 2. Lazić Branka (2011),Organsko povrtarsto, Zadužbina Andrejević, Beograd 3. Ognjenović Snežana (2004), Organska bašta, Samostalno izdanje, Beograd 4. Milenković, S., Lukić, M. (2008): Autohtone i novostvorene sorte jabuke u organskoj proizvodnji. Drugi Simpozijum Zdravo-organic, Selenča, Sept. Zbornik radova. Poljoprivreda ~ 46 ~

52 2.4 ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 5 Organska proizvodnja danas u svetu zauzima sve veće površine i dobija ekonomski značaj u smislu ostvarenja profita za proizvođače koji se bave ovom delatnošću. Jedan važan segment organske proizvodnje jeste i zaštita od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata, korova i drugih bioloških agenasa. S obzirom da je organska proizvodnja zasnovana na minimalnoj primeni pesticida što u svakom slučaju otežava zaštitu gajenih biljaka. Zato se traže alternativne metode koje će zameniti primenu hemijskih sredstava i očuvati osnovni princip ove proizvodnje, a to je potpuno odsustvo pesticida, teških metala i drugih agenasa koji mogu uticati na biološku ispravnost hrane. Organska proizvodnja traži dosta znanja, umešnosti, upornosti i discipline od strane proizvođača koji reše da se bave istom. Uspeh u ovoj proizvodnji u svakom slučaju zavisi od efikasne zaštite od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata, korova i drugih štetočina koje u povoljnim uslovima mogu potpuno ugroziti proizvodnju. Najznačajnije mere koje se mogu primeniti u organskoj proizvodnji za zaštitu useva od raznih bioloških agenasa su: agrotehničke mere, mehaničke, fizičke, biološke i delimično hemijske mere borbe kao i gajenje otpornih sorti. Agrotehničke mere Agrotehničke mere se primenjuju u smislu stvaranja povoljnih uslova za uspešnu biljnu proizvodnju. Stvarajući optimalne uslove za gajenje biljaka čovek doprinosi njihovom bržem i boljem razvoju te efikasnijem korišćenju uslova vegetacione sredine. U agrotehničke mere spadaju: obrada zemljišta, đubrenje, setva, nega useva i plodored. ~ 47 ~

53 Obrada zemljišta Obrada zemljišta u organskoj proizvodnji ima veliki značaj. Sa jedne strane se vrši efikasno suzbijanje korova, zatim zaoravanjem žetvenih ostataka se znatno smanjuje infekcioni materijal, a takođe i redukcija štetne entomofaune zemljišta. Sa druge strane stvaraju se povoljni uslovi za brži razvoj gajenih biljaka. Često postoje dileme da li primenjivati redukovanu ili klasičnu osnovnu obradu u organskoj proizvodnji. Sa aspekta zaštite bilja klasična osnovna obrada i priprema zemljišta nemaju alternativu. Većim brojem oranja znatno se doprinosi smanjenju brojnosti i pokrovnosti korovskih vrsta, inokuluma i larvi štetnih insekata i drugih bioloških agenasa. Plodored Plodored kao sistem vremenske i prostorne smene useva, predstavlja veoma značajnu meru u suzbijanju korova na oranicama. Mnoge korovske biljke prilagođene su određenim usevima pa u monokulturi imaju najbolje uslove za svoj razvoj. Takođe, gajene biljke koje pripadaju istim familijama imaju slične bolesti. Zato treba izbegavati da na isto mesto dođu kulture iz te familije (na primer posle krastavca, dinje i lubenice). Gajene biljke iste familije treba da dođu u plodoredu nakon 4-5 godina. Pravilnom primenom plodoreda znatno se smanjuje mogućnost širenja prouzrokovača bolesti u organskoj proizvodnji. U voćarstvu i vinogradarstvu plodored treba poštovati prilikom zasnivanja zasada. Na istim površinama zasadi voćaka i vinove loze se mogu ponovo podizati tek nakon 5-6 godina. Najbolji predusevi su okopavine i strna žita na kojima vinova loza i voćnjaci nisu podizani više godina. Đubrenje Đubrenje u organskoj proizvodnji predstavlja važnu meru u cilju povećanja prinosa i zaštite od prouzrokovača biljnih ~ 48 ~

54 bolesti, štetnih insekata i korova. U organskoj proizvodnji moraju se koristiti đubriva iz organske stočarske proizvodnje. To se prvenstveno odnosi na stajnjak koji je dobro zgoreo u kome su semena korova izgubila klijavost. Prekomerno đubrenje azotnim i organskim đubrivima utiče na preteranu bujnost biljaka koje su osetljive na prouzrokovače bolesti, a služe kao povoljna hrana za štetne insekte. Mora se uspostaviti povoljan balans između azotnih, fosfornih i kalijumovih đubriva kako bi se izbegle štetne posledice povećanja bujnosti gajenih biljaka. Setva Setva zdravog i sertifikovanog semena i sadnog materijala proizvedenog u renomiranim semenskim kućama i rasadnicima specijalizovanim za organsku proizvodnju doprineće uspešnosti ove proizvodnje. Vreme, gustina i dubina setve i sadnje imaju veliki uticaj na stanje zakorovljenosti i zdravstveno stanje useva. Što je usev ranije posejan i sa većim sklopom njegova potreba za hranom, vodom, svetlošću i životnim prostorom je veća. Takvi usevi izbegavaju pojavu prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova. U principu, sitnije seme zbog energije klijanja se seje na manju, a krupnije na veću dubinu. Nega useva Negom useva stvaraju se povoljni uslovi za rast i razviće gajenih biljaka. Od mera nege se primenjuju: drljanje, plevljenje, valjanje, prašenje, okopavanje i navodnjavanje. Drljanje ima velike efekte u suzbijanju korova jer drljače mehanički uništavaju korove u početnim fazama njihovog razvića. Plevljenjem, okopavanjem i međurednim kultiviranjem širokorednih useva, efikasno se uništavaju korovske biljke. Navodnjavanjem se povećava efekat dejstva đubriva i drugih agrotehničkih mera i time stvaraju bolji uslovi ne samo za gajene biljke nego i za korove. Primenom malčovanja u ~ 49 ~

55 ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu u kombinaciji sa sistemima za navodnjavanje kap po kap, može se delimično rešiti suzbijanje korova. Upotrebom različitih prirodnih i veštačkih materijala za pokrivanje zemljišta sa namerom da se izostavi okopavanje može se znatno smanjiti, odnosno onemogućiti nicanje korova. Gajenje otpornih sorti Gajenje otpornih sorti je najsigurniji i najuspešniji sistem zaštite od prouzrokovača bolesti i štetnih insekata. Proces stvaranja neke sorte otporne na određene biološke agense traje u proseku od 5-7 godina. Nakon uvođenja otpornih sorti u proizvodnju, njihovo gajenje se višestruko isplati. Danas postoji veći broj sorti u povrtarstvu i ratarstvu koje su našle primenu u organskoj proizvodnji. U stvaranju otpornih sorti protiv prouzrokovača bolesti znatno se više uradilo nego kod štetnih insekata gde je selekcija mnogo komplikovanija i teža. Danas u vinogradarstvu postoje sorte nastale ukrštanjem evropske sa američkom lozom pri čemu su dobijeni hibridi koji su otporni na kriptogamne bolesti, pepelnicu i plamenjaču. U našoj zemlji postoje hibridi: panonija, morava, petka, bačka, ljana, moldova, bianis, terez, lasta, karmen, petra, rubinka i druge koje su otporne na navedene bolesti. Organska proizvodnja voća se uglavnom zasniva na domaćim autohtonim sortama koje su manje osetljive na prouzrokovače bolesti od stranih. Kod jabuka su značajne: kolačara, budimka, šumatovka, kožara, senabija a od savremenih: prima, prisila, topaz, revina i rovada. Osim jabuke postoji veći broj sorti drugih voćnih vrsta, posebno kajsije, šljive, ranih sorti trešanja, oraha, drena i džanarika koje ~ 50 ~

56 se mogu uspešno gajiti u organskoj proizvodnji naročito na nešto višim terenima bez bilo kakve upotrebe pesticida. Mehaničko-fizičke mere Mehaničko-fizičke mere u organskoj proizvodnji imaju podjednako važan značaj kao agrotehničke i biološke u zaštiti od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova. U mehaničke mere spada sakupljanje insekata (krompiriva zlatica, repine i druge pipe), lovljenje istih (pomoću lovnih kanala okolo polja, zatim korišćenje lovnih posuda sa melasom, svetlosnih i obojenih lovki, raznih sprava i mašina), izlovljavanje glodara pomoću klopki, primena vizuelnih i zvučnih efekata u cilju zastrašivanja i rasterivanja ptica, razređivanje velikih kolonija gačaca, prekrivanje useva sintetičkom paučinom radi zaštite u vreme sazrevanja zrnastih kultura, regulacija brojnosti razne divljači putem njihovog odstrela, korišćenje vatre protiv štetnih insekata, spaljivanjem biljnih ostataka posle žetve, odnosno berbe, rezidbe voćaka, čišćenja semenske robe, sečenje i odstranjivanje obolelih grana voćaka, uklanjanje mumificiranih plodova voćaka (šljiva, trešnja, višnja, jabuka) i sakupljanje opalog lišća voćaka. Poslednjih godina sa uspehom se sprovodi program razvoja ekoloških mašina (uređaja za uništavanje štetočina bez primene pesticida) koji se uklapa u koncept integralne zaštite u organskoj proizvodnji. U Nemačkoj se proizvode uređaji za sakupljanje štetočina (krompirove zlatice) primenom aspiratora. Fizičke mere u organskoj proizvodnji se zasnivaju na korišćenju plamena, pregrejane vodene pare, natapanje vrelom vodom, upotrebom električne energije i mikrotalasnog zračenja. ~ 51 ~

57 Uništavanje korova vatrom vrši se u usevima retkog sklopa i otpornih na toplotu. Postoje i posebno konstruisani uređaji (plameni kultivatori) koji različite izvore energije (nafta, plin) koriste za dobijanje plamena kojim se korov direktno uništava. Od delovanja plamena usevi se zaštićuju posebnim štitnicima. Spaljivanje se može koristiti i na površinama bez useva (spaljivanje ostataka posle berbe; strnjišta) kao i na nepoljoprivrednim površinama (kanali, međe, putevi). Vruća vodena para se koristi uglavnom u staklenicima i plastenicima za dezinfekciju zemljišta. Pomoću vrele vode ili vodene pare vrši se sterilizacija zemljišta, tom prilikom dolazi do uništavanja semena korova, štetnih insekata i prouzrokovača bolesti. Primena električne energije zasniva se na prolasku struje kroz biljke, što uzrokuje zagrevanje i razaranje biljnog tkiva. U Engleskoj su konstruisane posebne mašine (1 i 1,5KW) koje se upotrebljavaju za ovu svrhu. Mikrotalasno zračenje se takođe više eksperimentalno nego praktično koristi za suzbijanje korova. Smatra se da će se energija elektromagnetnog mikrotalasnog zračenja koristiti i za sterilizaciju zemljišta u staklenicima od prouzrokovača bolesti i štetnih insekata. Biološke mere Biološke mere se sve češće koriste u suzbijanju bioloških agenasa. Na globalnom planu postignuti su dobri rezultati (suzbijanje gubara u Americi), dok je njihov značaj na individualnom planu znatno manji. Kod bioloških mera se mogu koristiti paraziti i predatori koji za ishranu koriste štetne insekte i druge biološke agense ili se pojavljuju kao paraziti ekonomski značajnih štetočina i prouzrokovača bolesti. Poznato je da bubamara koristi vaši za ishranu, bogomoljka može u toku ~ 52 ~

58 dana da pojede stenica. Postoje i mnogi drugi korisni predatori među koje spadaju i ptice, koje mogu imati veliki značaj u organskoj proizvodnji. Dovoljno je reći da jedna bubamara može da pojede do 100 vašiju. Zato se korisni insekti moraju štititi jer su izuzetno značajni čovekovi prijatelji u organskoj proizvodnji. Paraziti za razliku od predatora žive na račun drugih organizama živeći na njima ili u njima. Ima dosta primera koji daju veliki značaj regulaciji štetnih insekata od strane parazita. Često je veliki problem uskladiti ciklus života parazita i predatora i štetnih insekata. Takođe, veliku teškoću predstavlja i sam transport ovih korisnih insekata, odgajenih u veštačkim uslovima. Suština primene parazita i predatora u praktične svrhe i prednost organske proizvodnje jeste taj što nema primene pesticida, pa se odnosi regulišu zakonima prirode, što je sasvim dovoljno da se nesmetano razvijaju ovi korisni organizmi. Biološki pesticidi Danas u svetu postoji veliki broj bioloških pesticida koji su našli primenu u praksi. Svi biološki ili bio-pesticidi koji se koriste za suzbijanje gljiva, bakterija, virusa i drugih biolških agenasa su za životnu sredinu potpuno bezbedni. Međutim, imaju i nekih mana zbog kojih često izostaju željeni rezultati. Mala mogućnost primene ovih bio-pesticida na velikim površinama, manja efikasnost, mogućnost mutacija, pojava varijabilnosti, su samo od nekih teškoća u njihovoj upotrebi. U našoj zemlji su registrovani preparati na bazi bakterije BacillusThuringiensis var. Tenebrionis koji se koriste za suzbijanje gusenica i larvi tvrdokrilaca (D-STOP, Z-STOP). ~ 53 ~

59 Prirodni pesticidi Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstrakcijom iz biljaka koje se nalaze u prirodnim staništima ili se namenski gaje. Jedan od najznačajnijih prirodnih insekticida je piretrin. Piretrin koji se dobija ekstrakcijom iz cveta dalmatinskog buhača. Piretrin je slabo toksičan za ljude i može se koristiti za suzbijanje većeg broja insekata. Po mehanizmu delovanja ima kontaktno i digestivno delovanje. Ima visoku inicijalnu toksičnost i manju perzistentnost. Pored piretrina u primeni se nalaze još i rotenon, nikotin azadiretrin i neki drugi insekticidi koji se dobijaju od biljaka koje se nalaze u prirodi. Nikotin je insekticid koji se dobija iz duvana i nema veći značaj za primenu u organskoj proizvodnji zbog neprijatnog mirisa koji se prenosi na plodove gajenih biljaka. Biotehnička sredstva U najznačajnija biotehnička sredstva spadaju: atraktanti, repelenti, regulatori rasta, inertna prašiva, biljna ulja, sapuni, bakar, sumpor, biljni fungicidi, mehanički postupci. Atraktanti su jedinjenja različitog porekla koja kod insekata privlače jedinke suprotnog pola. Seksualne atraktante ili feromone stvaraju insekti tokom parenja za privlačenje jedinki suprotnog pola. Danas postoje sintetički feromoni koji služe za praćenje i suzbijanje nekih najvažnijih štetnih insekata. U biljnoj proizvodnji (voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, ratarstvo) primenom feromona može se znatno smanjiti populacija lisnih i podgrizajućih sovica u povrtarstvu, tripsa, biljnih vašiju i dr. ~ 54 ~

60 Atraktanti kao hrana se mogu koristiti za privlačenje puževa, zatim tripsa, a vrlo često to mogu biti i lovne biljke. Neke štetočine se radije hrane na jednim nego na nekim drugim biljkama. Ova osobina nekih štetočina se može koristiti tako što se uz gajene biljke gaje i one koje su privlačnije za neke od bioloških agenasa. Repelenti su sredstva koja odbijaju štetočine od gajenih biljaka. Repelenti mogu odbijati određene štetočine mirisom, zatim izlučevinama biljaka, raznim zvučnim ili svetlosnim signalima. Paradajz posađen zajedno sa kupusom štiti ovu povrtarsku biljku od kupusara ili kupusne muve. Crni luk posađen između redova mrkve štiti mrkvu od mrkvine muve i nematoda. Ren gajen pored krompira odbija krompirovu zlaticu. Dragoljub posejan među povrtarskim biljkama odbija belu leptirastu vaš, a služi i kao privlačna biljka za biljne vaši. Osim dragoljuba se mogu koristiti u zaštiti povrća neven, kadifica, nana i bosiljak. Ekstrakt belog luka ima i insekticidno svojstvo pa se kao takav koristi kao repelentno sredstvo za biljne vaši (belu leptirastu vaš), tripse i neke grinje. Ekstrakt semena ljute paprike kapsicin koristi se kao repelent za sisare koji nanose štetu povrću i voću kao što su zečevi (mladi voćnjaci, kupusnjače). Zvučni efekti se često koriste za odbijanje ptica u žitaricama, bostanu i drugom povrću. Regulatori razvoja insekata se često mogu koristiti u organskoj proizvodnji kao sredstva koja inhibiraju proces presvlačenja insekata. Po prestanku presvlačenja larve ne uzimaju hranu i ubrzo uginu. Od preparata se mogu koristiti nomolt (Tefiubenzuron) za suzbijanje krompirove zlatice, jabukovog smotavca, kruškine buve, lisnih minera, grožđanog moljca i larvi gusenica u šumarstvu. Takođe se lufenuron (preparat Match 050) može koristiti za suzbijanje krompirove zlatice, jabučnog smotavca, raznih savijača i grožđanog moljca. U grupu ovih insekticida spada i preparat insegar koji se dosta ~ 55 ~

61 koristi u voćarstvu za suzbijanje lisnih minera i jabučnog smotavca. Inertna prašiva u svom sastavu imaju amorfne silikate koji apsorbuju vosak sa površine tela insekata ili imaju čestice koje su oštre i mehanički oštećuju kutikulu insekata. Obično je to diatomejska zemlja koja se koristi u povrtarstvu za suzbijanje različitih vrsta gusenica. U slične svrhe se može koristiti gips ili pepeo za suzbijanje puževa. Biljna ulja se mogu koristiti za suzbijanje nekih štetnih insekata i prouzrokovača bolesti. Biljna ulja od soje ili uljane repice se mogu koristiti za suzbijanje pepelnice kod jednog broja ratarskih i ukrasnih biljaka, odnosno jaja nekih štetnih insekata. Sapuni se koriste za suzbijanje biljnih vaši, bele leptiraste vaši i nekih vrsta grinja. Naročito je interesantan kalijumov sapun koji se često dodaje piretroidima biljnog porekla radi poboljšanja efikasnosti istih. Soda bikarbona se može koristiti preventivno protiv nekih prouzrokovača bolesti. Priprema se na taj način što se na 5 litara vode doda po 2-3 kašičice sode bikarbone i biljnog ulja. Bakarna jedinjenja (bakar oksihlorid i bakar hidroksid) predstavljaju jedinu direktnu meru za suzbijanje većeg broja patogena u biljnoj proizvodnji (povrtarstvu, ratarstvu, voćarstvu). Ograničavajući faktori za primenu bakarnih jedinjenja su što se u voćarstvu mogu koristiti u toku mirovanja vegetacije i što mogu biti fitotoksične za neke gajene biljke. S obzirom da bakar spada u teške metale, u bližoj i daljoj budućnosti, treba očekivati njihovu smanjenu primenu ili zabranu daljeg korišćenja. Osim bakarnih jedinjenja koja služe za suzbijanje prouzrokovača plamenjače, dozvoljena je i primena elementarnog sumpora kao efikasnog fungicida za ~ 56 ~

62 suzbijanje pepelnice. Primena sumpora je vezana za visinu dnevne temperature, tako da ga ne treba primenjivati ako ona prelazi C jer može biti fitotoksičan za gajenu kulturu. LITERATURA: 1. Keserović, Z., Gvozdenović,D., Grgurević, V., Živanović,M. (1999): Proizvodnja voća na malim površinama, Savez učeničkih zadruga Srbije, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 2. Kišpatić, J., Maceljski, M. (1989): Zaštita voćaka od bolesti, štetnika i korova, Nakladni zavod Znanje, Zagreb. 3. Kojić, M., Janjić, V., Stepić, R. (1996): Korovi i njihovo suzbijanje, Birografika, Subotica. 4. Zdravković, Jasminka, Mijatović, Mirjana, Pavlović, N., Ugrinović, M., Adžić, S.(2012): Prvi koraci ka organskoj proizvodnji povrća, Institut za povrtarstvo doo, Smederevska Palanka, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd. 5. Avramov, L. (1975): Praktično vinogradarstvo, Nolit, Beograd. 6. Čamprag, D. (2000): Integralna zaštita ratarskih kultura od štetočina, Despin studio Stanišić, Bačka Palanka, Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja i životne sredine Dr Pavle Vukasović, Novi Sad. 7. Janjić, V. (2005): Fitofarmacija, Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd-Banja Luka. 8. Keserović, Z., Korać, Nada, Radanović, D., Berenji, J., Đorđević, Snežana, Maširević S., Dragović, S. Nikolić, R., Radojević, V. (2008): Organska poljoprivreda, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. 9. Nakalamić, A. (2001): Opšte vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet, Beograd- Zemun. ~ 57 ~

63 3. ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA dr Jovica Nikolovski, profesor strukovnih studija 1 dr Miroljub Milić, profesor strukovnih studija OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE STOČARSKE PROIZVODNJE 1 Organska (biološka, ekološka) proizvodnja zasniva se na principima agroekologije. Konkretnije, organska proizvodnja je deo održive tehnologije poljoprivredne proizvodnje u kojoj se koriste naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti i uspostavlja se na duži period na principu zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Inovacija, tehnika i tehnologija i politika koje omogućavaju povećanje produktivnosti agrosistema u isto vreme i narušavaju osnove te produktivnosti. Previše se eksploatišu i degradiraju prirodna bogatstva i biodiverzitet. Ukratko, intezivna poljoprivreda je neodrživa, ona neće moći da nastavi sa proizvodnjom dovoljnih količina hrane u dužem vremenskom periodu, zbog ugrožavanja suštinskih uslova koji omogućavaju takvu proizvodnju. Osnovni negativni efekti koji prate intezivnu poljoprivrednu proizvodnju, ogledaju se u eroziji zemljišta i biodiverziteta, animalnih proizvoda koji se dobijaju od životinja koje se gaje u uslovima hroničnog stresa, prisustva rezidua antibiotika i hemijskih proizvoda za zaštitu bilja. Zbog toga, savremena organska poljoprivreda se razvija na ekološkim principima, što istovremeno znači ekonomičnu proizvodnju uz očuvanje agroekosistema i ekosistema. To podrazumeva proizvodnju kvalitetne, zdravstveno bezbedne, kontrolisane i sertifikovane hrane, koja zadovoljava potrebe savremenog potrošača, doprinosi racionalnom korišćenju resursa i očuvanju životne sredine. ~ 58 ~

64 Prema definiciji, koju je dala FAO organizacija, organska poljoprivreda je proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom, biodegradibilnim potencijalom staništa i predstavlja zaokruženu i celovitu farmersku tj. ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime su obuhvaćeni očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima. Ona je u potpunosti kontrolisani proizvodni ciklus, na osnovu pravilnika IFOAM-a 1996, gde se moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. IFOAM je definisala ključne principe koji se ogledaju: 1. Princip zdravlja, 2. Princip ekologije, 3. Princip pravičnosti i 4. Princip brige. Organski-ekološki prihvatljiv razvoj stočarstva u okviru poljoprivrede i ostalih privrednih grana podrazumeva korišćenje lokalnih resursa, životinjskih, biljnih, odlika staništa na samoodrživ i manje ekstenzivan način, uz ograničavanje mogućnosti zagađenja životne sredine iz privrede i ljudskih naselja, uključujući i zagađivanje i degradaciju staništa koji nastaju kao posledica prekomerne intezifikacije u poljoprivredi. Organsko stočarstvo po definiciji označava razvoj ove privredne grane bez narušavanja odnosa u prirodnoj zajednici, bez uvoza egzotičnih životinja, uz ograničenu primenu proizvoda koji prate animalnu proizvodnju, uključujući i terapeutska sredstva. Ovakav način proizvodnje nije po opisu klasičan ekstenzivan (mada ima izvesne karakteristike tog sistema), nego intezivan sa prihvatanjem ograničenja koja postavlja stanište, uz ograničavanje zagađenja u samom staništu, čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice, postiže zadovoljavajući prihod i otvara mogućnost za razvoj dopunskih delatnosti kao što je turizam. Kroz ovakvu proizvodnju dobijaju se visokovredni proizvodi koji nose oznaku organska hrana, čime ~ 59 ~

65 se povećava cena jediničnog proizvoda, smanjuje zdravstveni rizik za konzumente i obezbeđuje se prodor na sva globalna tržišta. Osnovni principi ove proizvodnje se, pored ostalog, odnose na dobrobit domaćih životinja, a samim tim i na očuvanje njihovog zdravstvenog stanja, zatim proizvodnju animalnih proizvoda visokog (ekološkog) kvaliteta sa ciljem uspostavljanja i organizovanja ekološki prihvatljive proizvodnje. Iz izloženog proizilazi, da je organska stočarska proizvodnja način proizvodnje kvalitetne hrane, pri čemu se posebna pažnja poklanja statusu dobrobiti životinja (manji broj po m 2 ), zaštiti životne sredine, očuvanju biodiverziteta, ograničenoj upotrebi lekova, a samim tim i proizvodnji kvalitetne hrane bez prisustva rezidua, upotrebe sintetičkih aminokiselina, promotora rasta, pesticida, herbicida, mineralnog azota i slično (Kijlstra i Eijck, 2006). ~ 60 ~

66 3.2 ORGANSKA PROIZVODNJA U GOVEDARSTVU 2 U organskoj proizvodnji goveda koriste se autohtone rase, odnosno rase koje su nastale na određenom geografskom području i koje su prilagođene uslovima životnog područja i koje su otporne na bolesti. U ove rase spadaju buša, podolsko goveče i kolubarsko goveče. Slika br. 12: Buša spada u grupu kratkorogih goveda. Poznata je pod nazivom domaće planinsko goveče. Nekada je ova rasa bila najzastupljenija na Balkanskom poluostrvu. Upotrebljava se za proizvodnju mesa i mleka. Slika br. 13: Podolsko goveče ima sposobnost adaptacije na razne klimatske uslove, dobru plodnost i otpornost na bolesti. ~ 61 ~

67 Nekada se koristila za rad, a manje za proizvodnju mesa i mleka. Slika br. 14: Kolubarsko goveče (kolubarac) bilo je rasprostranjeno u severnoj Srbiji, u Kolubarskom basenu i Mačvi. Odlikuje se dobrom plodnošću i velikom otpornošću na bolesti. Objekti za uzgoj goveda Uzgoj životinja se može obavljati u organizovanim proizvodnim jedinicama koje imaju sopstvene zemljišne parcele za proizvodnju hrane za životinje. U organskoj proizvodnji grla se moraju držati u slobodnom sistemu. Uzgoj se vrši u prostranim objektima koji obezbeđuju dovoljne količine svežeg vazduha, dovoljno prirodne (sunčeve) svetlosti, dovoljno prostora za kretanje, hranjenje, odmaranje, napajanje i obavezan ispust. Objekti, kao i oprema i alatke sa kojima se radi moraju biti očišćeni i dezinfikovani radi sprečavanja pojave bolesti. Najmanje polovina ukupne površine poda mora biti puna i nikako ne sme biti klizav. Objekat mora biti prostran sa dovoljno prostora za hranjenje, kretanje, ležanje. ~ 62 ~

68 Ventilacija je obavezna, da li prirodna ili veštačka (prozori,vrata,ventilatori) kao i dobra izolacija, kako od niskih tako i od visokih temperatura. U objektima mora biti čist i suv prostor za ležanje i odmaranje životinja. Za prostirku se može koristiti suva slama i drugi prirodni materijali. Prostirka se nakon upotrebe može koristiti kao đubrivo u organskoj proizvodnji. Ispust i pašnjak Životinja mora imati pristup ispustu ili pašnjaku koji su delimično pokriveni, jer stalno držanje životinja u zatvorenom prostoru (objektima) nije dozvoljeno. Goveda mogu da koriste ispust kada to dozvoljava fiziološko stanje životinje i vremenski uslovi. Na ispustima se moraju obezbediti odgovarajući prostori za zaštitu od vetra, kiše, sunca. Tabela 4: Potreban prostor Goveda za uzgoj i tov Minimum žive vage Unutrašnje površine Spoljašnje površine (ispusti) kg m 2 /grlo m 2 /grlo do 100 1,5 1,1 do 200 2,5 1,9 do 350 4,0 3,0 preko 350 5,0 3,7-4 Krave 6 4,5 Bikovi ~ 63 ~

69 Ishrana Organska proizvodnja goveda zasniva se na iskorišćavanju pašnjaka kao i korišćenju kabastih i koncentrovanih hraniva proizvedenih na organski način. Sistem držanja mora biti slobodan što doprinosi boljem zdravstvenom stanju i omogućava ispoljavanje prirodnog ponašanja životinja. Prelaskom na organske sisteme govedarske proizvodnje može se značajno doprineti smanjenju zagađenja životne sredine i očuvanju ekološke ravnoteže. Sveža voda i hrana moraju biti dostupni životinjama tokom celog dana i to po volji. Obrok mora biti izbalansiran prema potrebama životinja radi obezbeđenja pravilnog rasta, razvoja i dobrog zdravstvenog stanja. Što se ishrane goveda tiče mora biti maksimalno korišćenje pašnjaka, kao i obezbeđenje najmanje 60% suve materije dnevnog obroka koji se sastoji od krmnog bilja ili/i silaže. Za pripremu hraniva mogu se koristiti konzervansi kao što su bakterije, gljivice i enzimi koji nisu rezultat genetske modifikacije, a kod pripreme silaže mogu se kao konzervansi koristiti mravlja, sirćetna i mlečna kiselina. Da bi se dobila kvalitetna travna masa mogu se formirati sejane travne površine specifičnog sastava od više biljnih vrsta. Za pašnjake se koristi trava koja je otporna na gaženje. Za silažu se koristi cela biljka kukuruza, od kukuruza koji je odgajan u organskoj proizvodnji i ovakvo hranivo je bogato u energiji. Silaža se takođe može praviti od deteline i trave. ~ 64 ~

70 3.3 ORGANSKA PROIZVODNJA U SVINJARSTVU 2 Organska prozvodnja (uzgoj) svinja se zasniva na uzgoju u što prirodnijim uslovima. Cilj ekološke proizvodnje je proizvodnja visoko kvalitetnih proizvoda uz human tretman prema životinjama i uz poštovanje zaštite životne sredine. Pravilnim izborom rase postiže se jedan od najvažnijih faktora za uspešnu organsku proizvodnju svinja. Treba odabrati rase koje su prilagođene lokalnim mikorklimatskim uslovima i koje imaju prirodno stečenu otpornost prema bolestima karakterističnim za određeni region. Domaće autohtone rase su prilagođene pomenutim uslovima pa stoga te rase treba i uzimati za organsku proizvodnju. Domaće rase su manje probirljive što se tiče ishrane, pa se zato mogu hraniti vegetacijom koja ne može da zadovolji uzgoj visokoproduktivnih rasa. Od domaćih autohtonih rasa u Srbiji, za organsku proizvodnju treba odabrati Mangulicu, Resavku i Moravku. Slika br. 15: Mangulica svinja koja se mnogo kreće po različitim terenima. Jednostavna je za držanje. Uživa u kaljužanju, što joj omogućava da se oslobađa od parazita, a i neophodno joj je kaljužanje i zbog termoregulacije. U ~ 65 ~

71 ekstenzivnim uslovima držanja treba joj omogućiti jednostavno skolinište od nevremena. Potrebe za hranom su joj skromne. Krmače prase 3-6 vitalne prasadi. Slika br. 16: Moravka autohtona domaća rasa nastala ukrštanjem domaće rase šumadinke sa berkširom. Crnosivkaste je boje, a obrasla je crnom retkom i glatkom čekinjom. Prasi u proseku oko 8 prasadi. Dobro koristi hranu. Slika br. 17: Resavka nastala je ukrštanjem moravke sa berkširom. Dobro koristi hranu i lako se tovi. Prasi u proseku 7-8 prasadi. ~ 66 ~

72 Uslovi smeštaja Jedne od osnovnih karakteristika organske stačarske proizvodnje jesu uslovi smeštaja. Mora se posebna pažnja posvetiti prostoru koji je namenjen za slobodno kretanje grla, zatim karakteristikama podova i specifičnim odgajivačkim postupcima. Za svaku kategoriju svinja propisana je optimalna gustina naseljenosti koja obezbeđuje dovoljno prostora za normalno stanje i mestimično kretanje, kao i za obavljanje normalnih fizioloških uslova. U organskoj proizvodnji u stočarstvu proizvodnja se može obavljati samo u organskim proizvodnim jedinicama koje imaju sopstvene zemljišne parcele za proizvodnju organske stočne hrane ili pak u saradnji sa proizvođačima ratarskih proizvoda u organskoj proizvodnji. Životinje u organskoj proizvodnji moraju imati pristup pašnjacima ili ispustima na kojima se nalaze odgovarajuće zaštite od klamitskih pojava, kao što su kiša, vetar, sunce. Što se tiče pašnjaka, na 1 hektaru može da bude 6-7 krmača ili tovnih svinja preko 45 kg, a tovnih svinja do 45 kg. Dužina boravka životinja u slobodnom prostoru određena je vrstom i kategorijom životinja, godišnjim dobom, kao i kondicijom. Slobodno kretanje životinja doprinosi tome da životinje održavaju dobru fizičku kondiciju, prirodnu otpornost, kao i smanjenje stresa. Odgoj životinja, ako je u pitanju objekat, objekat mora da bude prostran, da obezbedi dovoljno vazduha i prirodne svetlosti, dovoljno prostora za hranjenje, napajanje, ležanje i kretanje. Obavezna je ventilacija, kao i izolacija. Pored navedenog treba obezbediti dovoljnu količinu prostirke koja može biti slama ili neki drugi slični prirodni materijali. ~ 67 ~

73 Životinje se ne smeju držati individualno, nego grupno, a veličina grupe zavisi od uzrasta, pola i starosti. Pripust može biti prirodan ili veštački. Posle prašenja prasad ostaje pored majke 8 nedelja, a posle zalučenja prasad treba da ostane u porodičnim grupama. Što se prasadi tiče, u organskoj proizvodnji, ne smeju im se seći repovi i zubi. Ishrana Na pašnjacima gde životinje provode većinu vremena najčešće bilje za ishranu je bela detelina, ježevica i lucerka, dok na pašnjacima sa pregonskom ispašom mogu biti lucerka, bela detelina, crvena detelina, ježevica. Krmače koje su suprasne, a nalaze se na pašnjacima, mogu konzumirati 2-4 kg suve materije na dan, a na taj način obezbeđuju više od polovine potreba u energiji. Najčešće korišćene žitarice koje se koriste u ishrani svinja su kukuruz (koji može i najčešće se silira celo zrno koje je ukusnije, a hranljive materije su svarljivije, ph je niži i povoljno deluje na mikrofloru digestivnog trakta pa samim tim sprečava razvoj Escherihia Coli i pojavu proliva), tritikal, pšenica, ječam, a od visokoproteinskog biljnog hraniva mogu se koristiti termički obrađena soja, sojina pogača, suncokretova pogača, grašak, sočivo, dehidrirana lucerka. U sastav obroka ulaze i mineralno vitaminski dodaci kao i probiotici: kvasac enzimi, limunska kiselina. Esencijalne aminokiseline mogu se dodatno obezbediti iz proteina krompira, kukuruznog glutena i mleka u prahu. U ishrani svinja u budućnosti, a u organskoj proizvodnji, sve više će se koristiti alternativni izvori proteina. Zbog nedozvoljene uoptrebe genetski modifikovanih hraniva, kao i ~ 68 ~

74 ograničene upotrebe hraniva dobijenih hemijskom ekstrakcijom masti, biće korišćena hraniva koja su bogatija sadržajem masti. ~ 69 ~

75 3.4 SISTEMI GAJENJA U ORGANSKOJ ŽIVINARSKOJ PROIZVODNJI 1 Prema Pravilniku o metodama organske stočarske proizvodnje Republike Srbije (2002), koji je u saglasnosti sa Zakonom EU u organskoj proizvodnji živine, moraju se obezbediti odgovarajući objekti, otvoreni ispusti tokom najmanje jedne trećine života, koji su prekriveni vegetacijom i sa odgovarajućim brojem hranilica i pojilica do kojih živina ima lak pristup. Živina, koja u svom odgoju koristi vodene površine, mora imati pristup potoku, jezeru ili nekoj vodenoj površini kad god to vremenski i higijenski uslovi dozvoljavaju. Pored izbora grla za organsku proizvodnju živinskog mesa i jaja, dobrobiti živine, ishrane životinja i principa zdrastvene zaštite, u organskoj živinarskoj proizvodnji posebna pažnja se pridaje sistemima gajenja živine i genetičkim resursima za dotični vid proizvodnje. 1. Sistem gajenja držanja živine: U svetu se celokupno držanje živine obavlja kroz tri osnovna sistema: ekstenzivni, poluintezivni i intezivni. Međutim, u zemljama sa razvijenim živinarstvom, prisutna je i nova podela, kao posledica zahteva potrošača. I ona se deli na konvencionalno (intezivno) i alterativno živinarstvo, gde spada i organska proizvodnja živinskog mesa i jaja. Potrošači u EU sve više zahtevaju primenu održivih slobodnih sistema gajenja živine u skladu sa njihovim potrebama. Zbog toga i Srbija treba da jasno definiše sistem držanja živine koji bi zadovoljio potrebe živine sa aspekta njihove dobrobiti, a sa druge strane, obezbediti sigurnu, jeftinu i ekonomičnu proizvodnju. Podni sistem sa ispustom i ekološki (organski) sistem su najpribližniji savršenom jer u njemu živina, a ~ 70 ~

76 posebno kokoši nosilje, mogu da ispolje većinu svojih osnovnih osobina. 2. Sistem proizvodnje jaja: Trenutno je najzastupljenije držanje nosilja u konvencionalnim kavezima, zasnovan na industrijskim principima sa velikim brojem grla po jedinici površine (nehuman način), koji će u dogledno vreme biti zabranjen. U ovom prelaznom periodu poznate svetske firme koje proizvode opremu za živinu, pored klasičnih baterija (kaveza), proizvode i druge tipove baterija prema standardima EU. Prema Zakonu o organskom stočarstvu iz 2002.godine, propisano je da se svakoj nosilji u kaveznom sistemu mora obezbediti 600 cm 2 podne površine kaveza; osnova kaveza ne može biti manja od 200 cm, a izvan iskoristivog prostora visina kaveza mora biti najmanje 20 cm; svaki kavez mora biti opremljen gnezdom, sedalima (15 cm po kokoši), prostorom za suvo kupanje (perušanje), deo sa prostirkom i 12 cm hranilice po kokoši Podni sistem držanja nosilja: pri ovom sistemu kokoši se drže u živinarniku i to 7 grla/m 2 površine. Najmanje 1/3 površina poda mora da je pokrivena prostirkom (slama, šuška mekog drveta, pesak, trest itd). Pri ovom sistemu držanja do 2/3 poda se koristi za sakupljanje kokošijeg izmeta, odnosno pod mora mora biti pokriven drvenom rešetkom koja istovremeno služi i kao sedalo. U ovom delu postoje i gnezda, jedno gnezdo za 5 nosilja. Ovde treba obratiti pažnju na prostirku, da ne bude vlažna i prljava, a skupljanje jaja mora biti najmanje 5 puta Avijarni sistem držanja nosilja: postoji više tipova avijarnih sistema, nosilje se mogu držati u podnom sistemu na više nivoa i u kavezima konstruisanih prema Direktivi 1999/74 (ZOS, 2002) vezanoj za dobrobit živine. Zajedničko im je, da je gustina naseljenosti velika, da je kontrola jaja otežana i uslovi ~ 71 ~

77 za radnike nepovoljniji. U ovom sistemu se ostvaruju dobri proizvodni rezultati, ali su nešto lošiji od rezultata u konvencionalnim kavezima. Pri podnom avijarnom sistemu na više nivoa sedala, hranilice i pojilice se nalaze na više spratove, što omogućava živini da se više kreće i menja spratove po želji, tako da koristi ceo objekat. Gustina naseljenosti je 18 grla/m 2, a svakom grlu treba obezbediti namanje 15 cm sedala. Potrebno je navesti da se 92% živine u EU drži u kavezima i da će primena novih direktiva dovesti do značajnog pada proizvodnje konzumnih jaja, a samim tim, doći će i do povećanja cene jajeta po komadu Podni sistem držanja sa ispustom (free range): to je poluintezivan način gajenja nosilja u toku produkcije jaja. U objektu sa prostirkom postoje i hranilice, pojilice, gnezda, sedala, Takođe je potrebno obezbediti odgovarajuću površinu ispusta. U objektu se na jedan m 2 naseljava 7 nosilja, a u ispustu od 2,5 m 2 do 10 m 2 po kokici. 3. Organska proizvodnja jaja: za ovu proizvodnju koriste se kokice koje se drže u poluintezivnom i ekstenzivnom sistemu sa ispustom. Nephodan je specijalni režim ishrane, kao i držanje na pašnjacima i dr). Pri ovoj proizvodnji proizvođači se moraju pridržavati Zakona o organskom stočarstvu (2002) po kojoj i hrana mora da potiče iz organske proizvodnje, uz zabranu upotrebe aditiva, boja i lekova. U organskoj živinarskoj proizvodnji nosilje ostaju u proizvodni i druge godine posle mitarenja. Proizvodnja obično počinje pri starosti jata između 12 i 14 nedelje starosti. Do tog uzrasta, jato je odgajeno pod sličnim uslovima kao u intezivnoj proizvodnji. Od 14 do 20 nedelja je pripremni period i sa starosti od 20 nedelja počinju sa produkcijom jaja (Lampkin, 1997). Maksimalna nosivost (95%) je u 28 nedelji starosti, dok se intezitet nosivosti na kraju proizvodnog ciklusa (72 nedelje starosti), odnosno 52 nedelje proizvodnje jaja (kreće izmeću 60% i 65%). Maksimalnu veličinu jaja postiže između 36 i 40 nedelje starosti. Jato se ~ 72 ~

78 može koristiti i posle 72 nedelje kad se uradi mitarenje (restrikcija hrane i skraćenje svetlosti na 6 do 8 sati). Ovaj period traje 3 nedelje, a nakon 8 nedelja jato se dovodi u normalno-tehnološki proces. Posle toga produkcija jaja traje 35 nedelja, pri čemu su jaja krupnija, ali je kvalitet ljuske nešto slabiji. Pri proizvodnji jaja sa ispustom treba 1000 nosilja po hektaru, odnosno minimum 10 m 2 po nosilji (Pavlovski i sar. 2010). Sa aspekta ishrane, idealno bi bilo da se veći deo hrane proizvede na sopstvenom gazdinstvu. Neki proračuni pokazuju, da ako se sva hrana koja ulazi u sastav obroka, proizvede na gazdinstvu, sa 1 hektara obradive površine mogu se podmiriti potrebe za oko 100 nosilja (Homing, 1995). Najčešća hrana, koja se u takvim uslovima proizvede, predstavlja izvor energije: kukuruz, pšenica, ovas, ječam, proso i sirak. Ova hrana se daje u obliku zrna i tako se podstiče prirodno ponašanje životinja. Ona se daje i u objektima i na pašnjaku. Uz ova hraniva nosiljama se obavezno dodaju: kamenčići, šljunak, mleveni granit (grit). Praksa je pokazala, da se u objektu nosilje hrane potpunom krmnom smešom, a u ispustu im se dodaje zrnevlje žitarica. U potpunoj smeši (Pavličević i sar. 1999), koja može biti sastavljena od: kukuruza, ovsa, punomasne soje, stočnog graška, sojine sačme, suncokretove sačme, sačmeuljane repice, lucerkinog brašna, biljnog ulja, stočne krede, dikalcijum fosfata, monokalcijum fosfata, soli i vitaminskog mineralog dodatka, kokica u fazi nosivosti pojede 110 g smeše dnevno. U zavisnosti od ispusta živina konzumira vegetaciju, plodove, raznovrsne beskičmenjake (bube, pauke, kišne gliste). Pri ovom načinu smanjuje se utrošak koncetrata za 30% (Fanatico, 1998). U svakom sistemu držanja pri ispustu postoji rizik od ptica grabljivica, vrane, lisice, jazavci i dr. (Knierim, 2006). Zatim, ~ 73 ~

79 otvoreni ispust povećava rizik za pojavu određenih bolesti i izloženost parazitima (Thamsborg i sar. 2004). 4. Sistem proizvodnje mesa: u proizvodnji pilećeg mesa koriste se tri sistema: podni, baterijski i ekstenzivni Industrijski-intezivni sistem podrazumeva proizvodnju brojlera u podnom ili baterijskom sistemu, pri čemu je gustina naseljenosti preko 30 kg žive mase po 1 m 2, uz korišćenje linijskih hibrida brzog porasta i traje 6 nedelja, uz korišćenje potpunih smeša izbalansiranih komponenti (energije, proteina, aminokiselina,vitamina i minerala). Ovo meso ima nedovoljni izražaj ukusa i aromu, vodnjikavo je i ima veći procenat masti u trupu i potkožnom tkivu. Iz tih razloga, kod određenih potrošača, širi se ekstenzivan način tova pilića sa ispustima u trajanju od 12 meseci. Meso proizvedeno na taj način je veoma sočnog ukusa, kojem ne mogu da zamere ni najstroži sladokusci (Gančić i sar. 2000) Neindustrijski ekstenzivni sistemi. U proizvodnju pilećeg mesa spadaju: ekstenzivni u živinarniku, slobodni ispust, tradicionalno slobodan ispust, neograničen slobodan ispust i organska proizvodnja, čiji su normativi dati u tabeli: ~ 74 ~

80 Tabela 5: Karakteristike(normativi) različitih sistema proizvodnje živinskog mesa (Bogosavljević-Bošković i Mitrović, 2005; Milošević i Perić, 2011) Uslovi gajenja EO SI TSI NSI OP *1 Gustina Grla/m (20)*2 12(20)*2 11 naselj.u objektu kg/m ,5 25(40)*2 25(40)*2 - Zatravnjen ispust min.m 2 /piletu Neogran. 4 Minimum duž.tova/dan Tip pilića Pilići brzog porasta Pilići sporog porasta Mak.br.grla u objektu Mak.ukup.površ.objekta *1 Hrana iz organske proizvodnje: 80% žitarice, 10% proteinska hraniva (soja, suncokret, grašak), 4% vitaminskih i mineralnih hraniva. Zabranjena upotreba pesticida. *2 Pokretni objekti do 10 m 2 podne površine. EO-Ekstenzivno u objektu; SI-Slobodan ispust: TSI- Tradicionalno slobodan ispust; NSI-Neograničeno slobodan ispust; OP-Organska proizvodnja Pri organskoj proizvodnji živinskog mesa, pilići se do 28 dana uzrasta, drže u zatvorenom objektu na podu sa prostirkom (maks. 11 pilića/m 2 ). Hrane se standardnim smešama sa 21,5 do 23,0 % sirovih proteina, odnosno do kcal ME/kg. Posle toga do kraja tova (min. 81 dan) treba im obezbediti travni ispust (min. 4 m 2 /grlo), a kao osnova hrane mogu poslužiti razne žitarice (kukuruz, pšenica i pojedine sorte tritikalea). Primer jedne smeše (Sirri i sar. 2011) je da ona ima u ~ 75 ~

81 sebi: kukuruza, soje (celo zrno), pšeničine mekinje, grašak (celo zrno), kukuruzni gluten, pšenične ljuspice, kalcijum fosfat, kalcijum karbonat, so i vitaminsko-mineralna smeša. U ispustima živina koristi i dopunska hraniva (zelena hrana, semenke, crvi i sl.). Dok pilići borave napolju, obavezno ih nadgledati, zbog ptica grabljivica i i vremenskih nepogoda. Prema Pravilniku o metodama organske proizvodnje RS (2002) za piliće u tovu, minimalni period tova je 81 dan. Treba se odlučiti za hibride koji se odlikuju sporijim porastom (2,0 do 2,7 kg žive vage sa 12 nedelja uzrasta) ili za rase kombinovanih proizvodnih sposobnosti, odnosno, teže rase kokoši (1,5 do 2,0 kg žive mase sa 12 nedelja uzrasta). Pile bi se odlikovalo boljom vitalnošću i zdravljem, ali uz očekivano niži prinos mesa (Kovačević i sar. 2005). Konverzija hrane u tovu pilića je lošija nego u konvencionalnoj proizvodnji, dobijaju se brojleri veće telesne mase, sa većim udelom masti u trupovima, ali je meso ukusnije i sočnije (Đermanović i Mitrović, 2010). Genetički resursi u organskoj živinarskoj proizvodnji Domaće, odnosno autohtone rase i sojevi živine, kao i njihovi produkti ukrštanjem (melezi), zauzimaju značajno mesto u organskoj proizvodnji kvalitetnog mesa i jaja. Ovo se dešava zato što najveća vrednost genetičkih resursa (rasa, sojevi, melezi) leži u genima. Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje RS (2002), koji je u skladu sa EU, propisuje metode organske živinarske proizvodnje kojima se utvrđuje izbor genetskog materijala pogodnog za ovakvu proizvodnju. Zato treba obratiti posebnu pažnju pri izboru najpogodnije rase, odnosno hibrida, koji će dati najbolje proizvodne rezultate u organskoj proizvodnji živinskog mesa i jaja. ~ 76 ~

82 Danas u svetu postoji preko 100 rasa kokoši, različitog genetskog porekla, eksterijera i produktivne sposobnosti (Gorbačova, 1993). Prema nekim izvorima, evropski standardi imaju registrovano više od 180 rasa kokošaka, a prema nekima oko 400 pa čak i 600 rasa (Milošević i Perić, 2011). Kriterijum za razvrstavanje rasa kokošaka je različit, ali se najčešće dele na osnovu eksterijernih i produktivnih osobina u sledeće grupe: 1. Rase za proizvodnju jaja-laki tip (leghnor, minorka, jarebičasta, andaluzijska i španska rasa). 2. Rase za proizvodnju mesa-teški tip (košinšina ili kohinhina, brama ili bramaputra i langšan). 3. Rase kombinovanih proizvodnih osobina-kombinovani tip (štajerska, golovrata, plimutrok, rodajland, njuhemšir, vijandol, orpington, australop, delaver, amrok) i posebna podgrupa tzv. astalske rase (suseks(saseks)dorking, faverol i hudan). 4. Rase za borbu-tip borca (malajski borac i korniš) oni su se i najpre odomaćili. 5. Ukrasni tip (ukrasne rase, bantami i abnormalne rase). Domaća kokoš Domaća kokoš u RS vodi poreklo od srednjoevropske odnosno balkanske kokoši. Ona se danas teško može naći i to samo u ruralnim predelima (Bogosavljević-Bošković i Mitrović, 2005). Ona je sinonim za mnoge populacije različitog stepena razvijenosti, vrlo heterogenog fenotipa i genotipa, tako da ih je teško definisati kao rasu poznatih morfoloških i fizioloških svojstava (Milošević i Perić, 2011). Izvorni oblik domaće kokoši (pogrmuše ili živičarke) gotovo da i ne postoji. Vrlo je sitna i skromnih proizvodnih sposobnosti. Dosta je bila ukrštana sa uvoznim kokoškama, ali i dalje je bila ~ 77 ~

83 sitna i slabih proizvodnih osobina. Po boji perja je različita, prvobitno je bila jarebičaste i crne boje, a danas se sreću i druge kombinacije. Danas u RS postoji nekoliko rasa koja se definišu kao autohtone rase domaće proizvodnje. Pored pogrmuše (živičarke) vrlo slične su joj svrljiška, zaječarska i dečanska kokoš, kao i somborska kaporka i banatski gološijan. Sve ove rase pripadaju kombinovanom tipu (za proizvodnju mesa i jaja): Slika br. 18: Svrljiška kokoš nastala početkom 20 veka na području jugoistočne Srbije nekontrolisanim ukrštanjem različitih rasa koje su uvežene, a najzaslužnije za njene eksterijerne i produktivne karakteristike su rase australop i langšan (Mašić i sar. 1996, 1997, Supić i sar. 1997; Mitrović i sar. 2005; 2011). Populacija ove kokoši je relativno mala i uglavnom je rasprostranjena na obroncima Svrljiških planina. Koža bele boje, perje uglavnom crno, a ima i crvenih jedinki. Nosivost je 100 do 120 jaja mase 55 gr. Veoma su otporne. Petao ima telesnu masu (tm) oko 2,0 kg, a koke 1,5 kg. ~ 78 ~ Slika br. 19: Somborska kokoška nastala je u okolini Sombora, ukrštanjem domaće kokoši, hudana i sulmtanske-štajerske kokoši. Rasna karakteristika joj je ćuba

84 srednje veličine. Boja perja je bela, crvena, plava, žutocrvenkasta. Pronosi sa 6 do 7 meseci, godišnje snese od 160 do 200 jaja, prosečne težine 55 do 60 gr. Veoma dobro podnosi loše uslove ima odlično razvijen instikt ležanja. Petao ima tm 3,5 do 4,0 kg, a kokoška od 2,5 do 3,0 kg (Milošević i sar. 2007; 2013). Od Ministarstva poljoprivrede RS zaštićena kao autohtona rasa kokošaka. Slika br. 20: Banatski gološijan nastao od domaćih primitivnih i ukrštanjem sa inostranim, najviše uticaja imala golovrata ili transilvanska kokoš, jer je golovratost dominanta osobina (Milošević i Perić). Glava je duguljasta i srednje veličine sa malo perja po potiljku, dok su ostali delovi glave i vrata bez perja, crvene boje. Na vrhu iznad voljke ima malu ćubu perja koja je u boji ostalog perja na telu (rasna karakteristika). To je srednja rasa, pronese sa 5 do 6 meseci, nosivost 120 do 160 jaja, prosečne mase oko 60 gr. Tm petla je 2,5 do 3,0 kg, odnosno 2,0 do 2,5 kg kokica (Milošević i sar. 2013). Kao autohtona rasa zaštićen od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. ~ 79 ~

85 3.5 SISTEMI GAJENJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI OVACA I KOZA 1 Srbija ima idealne uslove za organsku proizvodnju ovaca i koza. Brdsko planinski predeli Srbije sa idealnim pašnjacima, ovim papkarima daju idealne uslove za iskorišćenje tih površina, pri čemu daju visokovredne proizvode: meso, mleko, vunu i kožu. Ova proizvodnja je idealna u ruralnim oblastima, preko koje se može stvoriti prihod. Genotipovi pogodni za organsko ovčarstvo i kozarstvo Pri izboru rasa i sojeva ovaca i koza treba prvenstveno uzeti u obzir njihovu sposobnost da se prilagode lokalnim uslovima, njihovu vitalnost i otpornost na bolest. U našoj zemlji najviše je rasprostranjen tip ovaca trojnih proizvodnih sposobnosti (mleko, meso, vuna). Najviše je zastupljena sjenička (zapadna Srbija) i svrljiške pramenke (istočna i jugoistočna Srbija) koje su uglavnom zastupljene u brdsko-planinskom regionu. U manjem broju su: pirotska pramenka, bardoka (Pirot, Dimitrovgrad), karakačanska (Dimitrovgrad), krivovirska (Krivi Vir), lipska (Smederevo) i vlaško vitoroga. U Vojvodini najpogodnija je cigaja. Rasa kombinovanih proizvodnih osobina (mleko, vuna, meso). To je krupna ovca, čvrste građe tela i snažne konstitucije, a proizvodnja mleka je dobro izražena. Plamenka i cigaja su jedini izbor za proizvodnju ovčijeg mleka. Za gajenje plemenitih rasa u organskoj proizvodnji, pogodni su predeli sa manjom nadmorskom visinom, a za više predele dolazi u obzir pirotska oplemenjena rasa, koja je otpornija i ima dobre performanse za proizvodnju mesa u brdsko-planinskom regionu. ~ 80 ~

86 Slika br. 21: Svrljiška ovca Slika br. 22: Vlaška vitoroga ovca Slika br. 23: Cigaja ~ 81 ~

87 Ako pričamo o organskoj proizvodnji u kozarstvu, onda je tu srpska bela koza i balkanska koza. Od plemenitih rasa preporuka je gajiti alpske rase. Veoma dobra osobina ove rase koza je da je pored visoke mlečnosti i plodnosti, dobro prilagođena klimatskim uslovima, pa čak i u visokim planinskim predelima. Slika br. 24: Balkanska koza Sanska rasa zahteva bolje uslove ishrane, nego smeštaja, pa ne bi trebalo da se gaji tamo gde su uslovi slabiji. Balkanska i srpska bela koza čvrstog su skeleta, vrlo pokretljive, sposobne za duže hodanje po težim terenima i imaju skromnije zahteve za ishranom. Gajenje ovaca i koza U organskoj proizvodnji koriste se životinje koje se rađaju i gaje na poljoprivrednim gazdinstima koja su registrovana za tu proizvodnju. Prema evidenciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u godini je samo 27 gazdinstava uključeno u organsku ovčarsku i kozarsku ~ 82 ~

88 proizvodnju. Od tog perioda konverzije je bilo u 5 gazdinstava koja gaje ovce i koze, 15 koja gaje ovce i 3 koja gaje koze. Organska proizvodnja ovaca i koza se može pokrenuti tako što se jagnjad i jarad mogu nabaviti iz konvencionalne proizvodnje, pod uslovom da se gaje u skladu sa metodama organske proizvodnje odmah po odlučenju, kao i da imaju manje od 60 dana starosti. Kada se stado obnavlja, mogu se nabavljati odrasla muška i ženska grla ovaca i koza iz konvencionalne proizvodnje koja nisu uvođena u pripust, pod uslovom da se odmah po pristizanju na gazdinstvo gaje u skladu organske proizvodnje. Njihov broj na godišnjem nivou može biti najviše 20% ženskih grla ovaca i koza u odnosu na broj životinja u stadu. Kada se radi o proizvodnim jedinicama koje imaju manje od 5 ovaca ili koza može se nabaviti najviše jedno žensko grlo. Postojeći broj sertifikovanog stada ovaca i koza može se povećati do 40%, uz obavezno povećavanje kapaciteta proizvodne jedinice. Takođe u slučaju kada postoji opasnost od prestanka gajenja određenih rasa, u stado se mogu uvesti i ženska grla ovaca i koza koje su uvođene u pripust, ako pripadaju toj rasi. Ovce i koze se u organskoj proizvodnji, zavisno od vremenskih uslova, bar 6 meseci godišnje drže na pašnjaku. Najveća dozvoljena količina azota po hektaru godišnje je 170 kg, pa je u slučaju ovaca i koza maksimalno dozvoljen broj životinja po hektaru 13,3 grla. Ovce i koze se razmnožavaju prirodnim putem, bez upotrebe hormona i sličnih supstanci za sinhronizaciju estrusa. Ovde je dozvoljena kastracija životinja. Kupiranje repova i obezrožavanje ne mogu se vršiti sistemski osim u pojedinačnim slučajevima. Ako se već koriste ovi postupci treba ih izvoditi kad su životinje mlade (jagnjad, jarad) i to od strane veterinara. ~ 83 ~

89 Objekti za organsko gajenje ovaca i koza Prema Pravilniku, a od kategorija imaju: a) dovoljno prostora; b) dobre životne uslove; c) mogućnost zadovoljavanja specifičnih potreba i navika. Objekti u kojima se gaje ovce i koze moraju da obuhvate: - dovoljno prostora za sve kategorije; - dobru ventilaciju, ali bez promaje u nivou grla; - sklonište od loših vremenskih uslova(kiša, sneg, hladnoća i sunce); - udoban i suv prostor za ležanje; - ispust, kao i nesmetan izlazak ovaca i koza na ispašu; - stvaranje povoljnih klimatskih uslova u objektu. Ispusti: Ovce i koze, uvek kada dozvoljavaju vremenski uslovi i stanje zemljišta treba da imaju pristup pašnjacima, izuzev u zimskim mesecima. Ispusti treba da budu delimično pokriveni i moraju imati zaštitu od kiše, vetra, sunca i ekstremnih temperatura. U ispustu treba obezbediti najmanje 2,5 m 2 po ovci ili kozi, i 0,5 m 2 po jagnjetu ili jaretu. Ishrana ovaca U organskoj proizvodnji ovce mogu sve svoje potrebe da zadovolje pašom, dok se koncentrovanim hranivima hrane samo neke kategorije u intezivnoj proizvodnji. Osnovni princip je da se najmanje 60% suve materije obroka obezbeđuje iz kabaste hrane (sveže, osušene ili silirane). Ishrana priplodnih ovaca leti se obavlja na pašnjacima, a zimi u staji. Prelazak sa zimske na letnju ishranu (ispašu) je najkritičniji momenat i treba da bude postepen u trajanju od dana u cilju prilagođavanja mikroflore predželuca. Postupak se sastoji u davanju sena kao prvog obroka pre izgona na pašu i ~ 84 ~

90 uveče posle povratka sa paše. U početku ispaša treba da traje kraće i da konzumiraju manju količinu zelene hrane, a posle dana mogu se držati i po ceo dan. Životinje se gone na pašnjake tek pošto sunce osuši rosu ili vlagu od kiše. Ovca mase od 50kg dnevno konzumira oko 5-6 kg trave na paši. Letnja ishrana je zasnovana samo na paši. S obzirom da su za organsku proizvodnju najpodesnije autohtone rase koje su monoestrične, sezona oplodnje je kraj leta i početkom jeseni. Preporučuje se pojačana ishrana u periodu pred (3 nedelje), u toku i posle oplodnje (3 nedelje) kako bi ovca ovulirala u proseku veći broj jajnih ćelija i kako bi se u stadu u toku godine dobio veći broj jagnjadi. Ona se postiže uvođenjem u obrok gr koncetrata. U prva tri meseca po oplodnji, ovce hrane kao i pre. U 4 (40-45 g/dan) i 5 ( g/dan) mesecu porast ploda je intezivniji pa se povećava i dnevna količina hrane. Pošto ova faza graviditeta kod nas protiče krajem godine, neophodno je prihranjivanje ako su na paši. U našim krajevima ovce se pred zimu, a često i pred samo jagnjenje, vraćaju sa pašnjaka u naselja gde se hrane senom, kukuruzovinom, silažom i koncetrovanim hranivima. Ishrana ovaca u laktaciji zavisi od rase, tm, starosti, mlečnosti i broja jagnjadi. U prva dva meseca laktacije ovca mase 40-50kg treba da dobije 1,5kg sena i gr koncetrata. Ukoliko je seno od lucerke, koncetrat može činiti prekrupa od kukuruza, a u slučaju sena sa prirodne livade treba dodati proteinska hraniva. Ukoliko ovca dobije blizance, treba udvostručiti količinu koncetrata na račun kabaste hrane. Silažu i korenasta hraniva treba davati pre, a koncetrat posle napajanja. Hrana se raspodeljuje dva do tri puta po lepom i suvom vremenu van ovčarnika. Ishrana jagnjadi: najvažnije je posle jagnjenja da posisa dovoljnu količinu kolostruma zbog pasivne imunizacije i neophodne energije za zagrevanje tela. U organskoj proizvodnji tečna ishrana jagnjadi se obavlja isključivo sisanjem majčinog mleka ili nakapanjem ovčijim organskim proizvodnim mlekom. Ishrana jagnjadi mlekom mora da traje najmanje 45 ~ 85 ~

91 dana. Posle mesec dana laktacije neophodno je prihranjivati jagnjad senom i koncetratom. Zalučenje jagnjadi pramenke je sa 2-3 meseca starosti i izvodi se u trajanju od nekoliko dana. Ishrana koza U organskoj proizvodnji: u odnosu na ostale preživare, koze koriste u ishrani najveći broj biljaka (preko 500). One vole raznovrsnu hranu i često je menjaju. Ishrana priplodnih koza u toku vegetacije vrši se na pašnjacima čiji kvalitet značajno varira i utiče na oplodnju. Ako je slaba paša, treba dodati g/dan koncentrata. Bremenitost traje oko 5 meseci. Ovulacija se može stimulisati pojačanom ishranom dve do tri nedelje pre oplodnje. Ujedno je poželjno nastaviti naredne tri nedelje sa tom pojačanom hranom. Razvoj ploda u prva 3-4 meseca je umeren, pa ne zahteva dodatnu količinu hrane. Ali zato u poslednje 4-6 nedelja bremenitosti treba pojačati hranu i koncetratom. Pri kraju bremenitosti smanjuje se učešće sočne hrane, a povećava količina koncetrata u obroku na g. Pred sam parus isključuje se sočna hrana i koncetrat, a količina obroka se smanjuje na 75-50%. Posle jarenja koza dobija napoj od mekinja i kvalitetnog sena. Nakon toga s povećava količina suve hrane i postepeno se uvodi sočna hrana, pa se sa 7-8 dana ishrana normalizuje. U toku prva dva meseca laktacije koza može da izgubi i do 8 kg tm na račun dela mleka koji proizvodi. Faza pune laktacije koze se poklapa sa korišćenjem zelene hrane te se smanjuje ili u potpunosti isključuje koncetrisana hrana. U toku leta treba koristiti kvalitetnu zelenu hranu, a zimi kvalitetnu konzervisanu hranu (seno, silaža). Količina suve materije iz kabaste hrane treba minimalno da iznosi 50% u prva tri meseca laktacije. Koze treba zasušiti na 6-8 nedelja pred jagnjenje kako bi se obnovile telesne rezerve i regenerisala mlečna žlezda. ~ 86 ~

92 Ishrana jaradi se obavlja sisanjem ili napajanjem kozijim organski proizvedenim mlekom, dok je napajanje zemenom za mleko zabranjeno. Ishrana mlekom mora da traje najmanje 45 dana. Jarad koja su planirana za priplod sisaju tri meseca. Prehranjivanje jaradi suvom hranom treba početi posle dve do tri nedelje, a sa tri nedelje jare počinje da preživa. U tu svrhu se koriste kabasta i koncetrovana hraniva u skladu sa Pravilnikom. Seno se daje po volji, a koncetrat ograničeno. Počinje se sa količinom koncetrata od g/dan (18% sirovih proteina) da bi se pri do zalučenja dostiglo konzumiranje od 200 g/dan. ~ 87 ~

93 LITERATURA 1. Bogosavljević Bošković Snežana, Mitrović S. (2005): Gajenje različitih vrsta živine (Monografija), Agronomski fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu. 2. Đermanović V., Motrovoć S., (2010): Primena novih tehnoloških postupaka u živinarskoj proizvodnji. Živinarstvo, 8/9, Famatico A.(1998): Sustainable egg production ATTRA. University of Arcansas.-Fayetteville. 4. Gančić M., Krečov M., Mašić B., (2000): Tov pilića, Poljoprivredna biblioteka Draganić, Beograd. 5. Gorbačova N., (1993): Parodi curiihsodržanjije v prisadbenom hozjajstve. Iskustvo i moda. Moskva 6. Horning B. (1995): Geflugelhaltung im ohologiscshen Landban. In: Ohologische Geflugelhaltung. BAT/GhK, Fachgebiet Nutztierzhologie; Witzenhausen, Kijlstra A., Eijck I.A.J.M. (2006): Animal health min organic livestock production systems: a review. NJAS Wageningen Jornals of Life Sciences,54,1, Knierium U. (2006): Animal welfare aspects of outdoor runs for laying hens: a review. NJAS Wageningen Journal of Life Sciences,Vol.54, 2: Lampkin N.H. (1997): OrganicPoultry Production. Final report to MAFF, University of Wales. 10. Mašić M., Mitrović S., Tolomir Nataša (1996): Očuvanje autohtonih populacija kokoši.nauka u živinarstvu 1(1-2), Mašić B., Supić B., Mitrović S., Milošević N., Bogosavljević-Bošković Snežana (1997): Genetički resursi u živinarstvu. Savremena Poljoprivreda, 1-2, Vol.46, Milošević N., Perić Lidija (2011): Tehnologija živinarske proizvodnje. Poljoprivredni fakultet, UNIVERZITET U Novom Sadu, Novi Sad. ~ 88 ~

94 13. Pavličević A., Grubić G., Jokić Ž. (1999): Ishrana domaćih životinja, divljači i riba (Praktikum), Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu. 14. Pavlovski Zlatica, Škrbić Zdenka, Lukić M., Krnjava Vesna, Bjelić Zorica, Trenkovski Snežana (2010): Tehnologija proizvodnje jaja sa slobodnog ispusta posebnog i garantovanog kvaliteta. Biotechnology in Animal Husbandry, 26 (specc. issue), Supić B., Milošević N., Konjević S., Perić Lidija, Mitrović S., Dimitrijević P., Savić D. (1997): Očuvanje autohtonih rasa živine u Vojvodini. Savremena Poljoprivreda, 3-4, Vol. 46, Thamsborg S.M., Roderick S., Sundrum A. (2004): Animal health and diseases in organic farming. Animal Health and Welfare in Organic Agriculture. ~ 89 ~

95 4. AGROBIZNIS U ORGANSKOJ PROIZVODNJI dr Saša Spasojević, predavač strukovnih studija Uvodne napomene Biznis je preduzetnički dar agromenadžmenta da se sa što manjim i kontrolisanim ulaganjima proizvede kvalitetan proizvod i ostvari maksimalni profit i u tom cilju on predviđa, organizuje, bira kadrove, rukovodi i terminski kontroliše realizaciju programa sa aspekta inputa i outputa. 1 Agrobiznis se u organskoj (ekološkoj) proizvodnji zasniva na principima dobre poljoprivredne prakse (GMP) i organske poljoprivrede. Agrobiznis se, takođe, zasniva i na kriterijumima održivog razvoja: proizvoditi dovoljno; ostvariti profit i sebi omogućiti kvalitetniji život; očuvati i štititi životnu sredinu. U organskoj proizvodnji agrobiznis se zasniva na principima racionalnog korišćenja prirodnih resursa i postupaka u proizvodnji kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane kao i zaštite životne sredine. Agrobiznis upravlja svim fazama u organskoj proizvodnji, i svim fazama prerade organskih proizvoda i njihovog plasiranja i prodaje na tržištu, uz uvažavanje svih potrebnih i propisanih pravila i kriterijuma. Ako se pod pojmom preduzetnika smatra poslovni čovek koji je sposoban da osmisli i vodi svoj biznis, ulažući u njega sopstvena sredstva ili sredstva dobijena iz raznih izvora finansiranja i prihvatajući sve rizike koje sa sobom ovakvo poslovanje nosi, onda za sve naše poljoprivredne proizvođače, farmere, možemo reći da su preduzetnici. ~ 90 ~

96 Svi poljoprivredni proizvođači (farmeri) su i agromenadžeri, odnosno lica koja upravljaju raspoloživim resursima za organsku proizvodnju. Glavna karakteristika ovakvog upravljanja je domaćinski odnos prema sredstvima za rad, predmetima rada i zaposlenima, bilo da su u pitanju članovi njegove porodice (što je najčešći slučaj) ili zaposlena lica koja nisu članovi porodice, a sve u cilju što uspešnijeg vođenja svog domaćinstva. Rezultati takvog vođenja poslovanja bi trebalo da se ogledaju u uspešnom vođenju svog poslovanja, dobijanju kvalitetnog proizvoda, njegove distribucije i prodaje, maksimiziranju profita uz obavezno vođenje računa o očuvanju i zaštiti životne sredine. Cilj svake proizvodnje, pa samim tim i organske, jeste dobijanje kvalitetnog proizvoda, koji mora da zadovolji potrebe potrošača uz obavezno očuvanje životne sredine i ostvarivanje profita. Da bi postigao uspeh na tržištu, proizvod mora imati određene osobine: da je bezbedan za upotrebu, da bude kvalitetan, lepo upakovan, prepoznatljiv i dostupan potrošaču. Deset stvari koji bi trebalo da znaju novi proizvođači organske hrane Ne uzimajući u obzir da li ste se već bavili ili se bavite organskom poljoprivrednom proizvodnjom ili pak, razmišljate da po prvi put krenete u organsku poljoprivrednu proizvodnju, potrebno je znati neke stvari koje se tiču vašeg posla ili namere o poslu. Mnogi se neće složiti sa tih deset stvari, ali to i nije od ključne važnosti. Bitno je razmisliti o njima, a svako će za sebe moći da nešto doda ili oduzme. Tih deset stvari su 2 : 1. Zdravo telo Poljoprivrednici se u svom svakodnevnom radu susreću sa raznim vremenskim uslovima, kao što su velike vrućine i hladnoće, rad na otvorenom prostoru, celodnevni iscrpljujući ~ 91 ~

97 rad, često pun stresa, problema... Iako je sve prethodno navedeno (možete dodati još po izboru) sigurno zdravije po vaš organizam, nego celodnevno sedenje u kamionu ili u kancelariji, potrebno je da vaše trenutno zdravstveno stanje prilagodite potrebama vašeg radnog angažovanja. 2. Organizacione sposobnosti Pored svih sposobnosti koje je potrebno imati da bi se uspešno bavili organskom poljoprivrednom proizvodnjom, izrada papirologije koja prati organsku proizvodnju je veoma zahtevna i traži vaše veliko angažovanje. Ukoliko do sada niste imali sklonosti ka takvoj vrsti organizovanosti, mogu se javiti određeni problemi. Možete ih rešiti tako što ćete sebe disciplinovati i uložiti dosta truda da se potrebna dokumentacija oformi i vodi. Za rešenje ovog problema može se angažovati lice koje će te poslove voditi umesto vas, ali to iziskuje dodatne troškove, ili kupiti neki mali softver koji će vam olakšati rad (podrazumeva se znanje rada na računaru). 3. Upravljačke veštine Ukoliko imate malu farmu za organsku proizvodnju na kojoj radite sa vašom porodicom ili sa nekoliko zaposlenih, vaše veštine u upravljanju mogu dosta doprineti uspešnijem poslovanju. Veštine i navike koje ste već stekli dobro će doći, ali potrebno je da se neprestano obrazujete i samim tim te veštine poboljšavate, što je posebno bitno u odnosima sa kupcima, agentima osiguranja i sertifikacionim kućama. Vaše kvalitetno vođenje domaćinstva tj. farme je na dobrobit svima. 4. Posvećenost organskoj proizvodnji Da biste se uspešno bavili organskom proizvodnjom, potrebno je da joj budete posvećeni i da u nju verujete. Kao takvi, bićete razumljiviji i pristupačniji potrošaču. Vaša ubeđenja u ~ 92 ~

98 ispravnost bavljenja organskom proizvodnjom će se preneti i na vašeg potencijalnog klijenta. 5. Poslovne sposobnosti Briga o stoci i višegodišnjim zasadima sigurno iziskuju znanja i veštine, van svake sumnje. Međutim, da biste bili uspešan profitabilni organski farmer, potrebno je da posedujete znanja koja prevazilaze standardna znanja iz poljoprivrede. Komunikacija sa bankama i druga finasijska pitanja, rad sa kupcima i prodavcima, marketing, promocije, balansiranje i pisanje budžeta, plaćanje računa, angažovanje radnika, vođenje evidencije, pisanje organskog biznis plana, izgradnja sajta farme, dizajniranje marketinških materijala i dr. Mnogo je vremena i znanja potrebno da bi se ove obaveze ispunile. 6. Komunikacijske veštine Posedovanje komunikacijskih veština predstavlja veliku prednost za većinu vlasnika firmi, uključujući i poljoprivrednike. U stvari, organski farmeri moraju da rade mnogo više na njihovom razvijanju nego, recimo konvencionalni poljoprivrednici. Razlog tome je što nemaju svi potrošači potrebna znanje o organskim proizvodima, da bi se odlučili da ih kupe. Povrh toga, radićete i komunicirati sa drugim poljoprivrednicima, radnicima, kupcima, sertifikacionim kućama, bankama, osiguravajućim društvima i drugim. Da biste napredovali, trebaće vam efikasne veštine komunikacije, sposobnost za lepu diskusiju (organska proizvodnja može biti vruća tema) i spremnost da budete ljudima na usluzi. 7. Celoživotno učenje Stalni napredak u svim oblastima poslovanja nas tera da se neprestano obrazujemo i edukujemo. Neprestano ponavljanje i ~ 93 ~

99 obnavljanje postojećih znanja, kao i sticanje novih iskustava, omogućavaju nam da se nosimo sa pretnjama koje se nadvijaju nad naše poslovanje. Izvori sa kojih možemo dobiti potrebna znanja su sledeći: - iskusniji organski proizvođači; - poljoprivredne stručne službe; - razni kursevi, radionice, seminari i edukacije; - dostupna literatura (knjige, časopisi, bilteni, brošure i dr.); - visoke poljoprivredne škole i poljoprivredni fakulteti i; - internet izvori. 8. Analitičko i kritičko razmišljanje Za uspešno vođenje organske farme nije dovoljno da se poseduje samo znanje o sadnji ili gajenju nekih kultura, bitno je da na okruženje gledate analitički i kritički. Prva vaša analitička razmišljanja mogu biti oko procene i praćenja kvaliteta zemljišta, kvaliteta dobijenih proizvoda i dr. Vaše analitičke sposobnosti moraju doći do izražaja kada je potrebno da neki problem detaljno izanalizirate, razloge njegovog nastanka, i brzog i kritički nađenog rešenja. Vrlo često za otklanjanje nekog problema morate naći sopstveno rešenje, nešto slično nije niko doživeo i nema ga u literaturi. 9. Znanje o mehanizaciji Iako se od proizvođača organske hrane ne očekuju neka velika znanja iz oblasti poljoprivredne mehanizacije, nije na odmet da se poseduju neka osnovna znanja iz održavanja, pregleda pre, za vreme i posle upotrebe. Mali farmeri su često oslonjeni sami na sebe i nisu u mogućnosti da za svakodnevne probleme koje im stvara mehanizacija, angažuju stručna lica za čije usluge treba izdvojiti neka novčana sredstva. Jednostavno, to bi za njih bio luksuz, pa su primorani da probleme rešavaju u hodu i najčešće ~ 94 ~

100 sami. Za to je potrebno imati određenu količinu znanja i malo veštine. 10. Pribranost Kao u svakom poslu tako i organski farmer dolazi u situacije kada mora da radi i misli pod velikim pritiskom. Klimatske promene, dug radni dan pun neizvesnosti i razni spoljnji i unutrašnji faktori, doprinose da odluke koje farmer mora da donosi, moraju biti donete hladne glave tj. kada ste pribrani. Ukoliko ste u mogućnosti da tako postupate, onda će vaše mentalno i fizičko zdravlje na duže staze biti bolje. Domaće tržište Kako i gde prodati organski proizvod? Uprkos velikom proizvodnom potencijalu, tržište organskih proizvoda u Srbiji je još uvek nerazvijeno. Ponuda je i dalje ograničena, kako u pogledu raznolikosti tako i dostupnih količina. Proizvođači nude različite proizvode, ali je većina njih prisutna na tržištu samo u ograničenim količinama i u kratkom periodu u toku sezone. Informisanje i edukacija potrošača o prednostima organskih proizvoda, uticaju na zdravlje, kao i izgradnja kredibiliteta u sistem sertifikacije, neophodni su preduslovi za razvoj tržišta organskih proizvoda u Srbiji. Ipak, da se srpsko tržište organske hrane budi i pokazuje trend rasta vidi se i po tražnji svežeg voća i povrća u većim gradovima u zemlji, gde je potražnja mnogo veća nego ponuda. 3 Većina organskih proizvoda koji se mogu naći na srpskom tržištu je iz uvoza, a samo određene količine svežih proizvoda, i to: povrća, žitarica, nešto manje voća, a od prerađenih: brašna, testenine, sokova i džemova, ulja, zimnica, su domaćeg porekla. Za sada se na tržištu, od sertifikovanih animalnih proizvoda, u ~ 95 ~

101 maloj količini mogu naći samo jaja i med, a od god. i po prvi put mlečni proizvodi: sveže mleko, jogurt i pavlaka. 4 Prodaja organskih proizvoda Ukoliko ste kao organski farmer proizveli organski proizvod, javlja se dilema kako ga prodati. Početni korak u toj prodaji bi trebalo biti ostvarenje kontakta i komunikacije sa rodbinom, prijateljima, poznanicima i drugim. Kada oni, na naše instistiranje, i svoje ubeđenje u ispravnost organske hrane, prošire priču na neke svoje poznanike i saradnike, priča se progresivno širi i uz izvesnu dozu strpljenja bi trebalo da da neke rezultate. Svaki proizvođač se može opredeliti za neki od dalje navedenih načina. Organski proizvod se u Srbiji može prodati na više načina: 1. Ličnim kontaktom sa mušterijom. Dolaskom mušterije na vaša vrata ili vašom isporukom proizvoda na njegova vrata. 2. Iznošenje vaših proizvoda na organske pijace i sajmove. 3. Preko distributera. Specijalizovane firme koje distribuiraju vaše proizvode. 4. Lanaca hiper i supermarketa. 5. On line prodaja. Prodaja preko interneta. ~ 96 ~

102 Slika br. 25: Ponuda organskog povrća u hipermarketu U tabeli broj 6 su dati nazivi, lokacije ili internet stranice pojedinih mesta gde se mogu naći ili plasirati organski poljoprivredni proizvodi. ~ 97 ~

103 Tabela 6: Distributeri, zelene pijace i supermarketi iz Srbije uključeni u sektor organske proizvodnje, podaci za godinu 4 Distributer Biošpajz Beyond Zelene pijace: Pijaca blok 44, Novi Beograd Kalenić pijaca, Beograd Đeram pijaca, Beograd Subotičke pijace, Subotica Zeleni venac, Beograd Pijaca Moj salaš (sezonska), Novi Sad Riblja pijaca, Novi Sad Liman pijaca, Novi Sad Glavna gradska pijaca Požarevac Lanci supermarketa Univerexport Merkator Tempo Metro Maxi Idea DM drogerie market Roda supermarketi Internet stranica ~ 98 ~

104 Slika br. 26: Pijaca organske hrane Udruživanje proizvođača organskih proizvoda Prosečna površina poseda u našoj zemlji se kreće od 2 do 3 hektara po jednom domaćinstvu. Male površine daju male prinose, a samim tim i male zarade, što ne zadovoljava potrebe domaćinstva. Da bi takva domaćinstva lakše poslovala moraju se udružiti. Proizvođač koji samostalno izlazi na tržište ne može da omogući kontinuitet u isporuci robe, njenu količinu, a ponekad i kvalitet kojitraže veliki trgovački lanci i prerađivači. Udruživanje i stvaranje asocijacija proizvođača organske hrane ima za cilj veću proizvodnju i zajednički nastup na tržištu. Prednosti koje se stiču mogu se ogledati u sledećem 5 : ušteda pri nabavci repromaterijala i u proizvodnji; uštede pri transportu; uštede pri skladištenju robe; lakši plasman robe na tržištu; povoljniji položaj pri dobijanju subvencija i uzimanju kredita. ~ 99 ~