INITIATIVE FOR AGRICULTURAL DEVELOPMENT OF KOSOVO INICIATIVA PËR ZHVILLIMIN E BUJQËSISË SË KOSOVËS INICIATIVA ZA POLJOPRIVREDNI RAZVOJ KOSOVA

Transcription

1 INITIATIVE FOR AGRICULTURAL DEVELOPMENT OF KOSOVO INICIATIVA PËR ZHVILLIMIN E BUJQËSISË SË KOSOVËS INICIATIVA ZA POLJOPRIVREDNI RAZVOJ KOSOVA GAJENJE MALINE 2015

2 GAJENJE MALINE Ky publikim u mundësua nga projekti Ndihmë Tregtisë i UNDP-së dhe u financua nga Ministria për Punë të Jashtme të Finlandës. Projekti implementohet nga IADK. This publication is supported by UNDPs Aid for Trade project and is funded by the Ministry for Foreign Affairs of Finland. The project is implemented by IADK. Ova publikacija je omogućena od strane UNDP projekta Pomoć trgovini i finansirana od strane Ministarstva spoljnih poslova Finske. Projekat sprovodi IADK. 2

3 SADRŢAJ UVOD ZNAČAJ GAJENJA MALINA EKOLOŠKI USLOVI Ekološki uslovi za gajenje maline Šteta nanesena izdancima maline od uticaja mraza BIOLOŠKA SVOJSTVA Biološka svojstva maline Mnoţenje malina PRIPREME ZA PODIZANJE PLANTAŢE MALINA Izbor lokacije za podizanje malinjaka Priprema zemljišta za sadnju malina Analiza zemljišta Slanost Sadrţaj mineralnih elemenata Nematode Regulisanje zemljišta i poboljšanje plodnosti Izbor sadnica za podizanje plantaţe malina Tehnika sadnje maline Sistem gajenja malina Mere upravljanja u voćnjacima maline Briga za nove voćnjake i orezivanje maline Đubrenje maline Đubrenje sa Ďubrivom štale Đubrenje sa mineralnim Ďubrivom u obliku zrna Fertilizacija Ďubrenje preko navodnjavanja Upotreba Ďubriva sa mikro-elementima preko listova Analiza listova Simptomi nedostatka hranljivih materija Navodnjavanje maline TRENUTNE SORTE MALINE

4 U V O D Malina ( Rubus idaeus ) u globalnoj poljoprivrednoj praksi je vrsta voća velikog ekonomskog značaja. Ova kultura je dobro prilagoďena za gajenje u našim agroklimatskim uslovima. Iako je njena proizvodnja u našoj zemlji u malim količinama, postoje veoma povoljni uslovi za proširenje, za naše unutrašnje potrebe, kao i za izvoz na inostrano trţište, bez obzira da li je u pitanju potrošnjakao sveţe, zamrznuto voćeili preraďeni proizvodi (sokovi, dţem, marmelada, itd). Razvoj trţišta voća za potrošnju, u kombinaciji sa preraďivačkom industrijom je veoma vaţan segment za postizanje maksimalne proizvodnje ove kulture, stvaranje stabilnog profita za poljoprivrednike. Dugoročni razvoj trţišta voća za potrošnju i mogućnosti obrade maline zahtevaju kontinuirano poboljšanje proizvodnje posebno sa poboljšanjem tehnoloških mera. Sa uvoďenjem novih sorti u proizvodnji, korišćenjem savremenihzaštitnih metoda moţe da se utiče na produţenje produktivnog periodaove kulture. Proizvodnja maline u količini od dve tonevoća po 0,1 ha za potrošnju u sveţem stanju, moţe da se postigne uz upotrebu adekvatne tehnologije za njeno gajenje. Treba naglasiti da je proizvodnja maline, uprkos troškovima vezanim za cenu reproduktivnog materijala, sistema za navodnjavanje, troškova za preparate za zaštitu bilja od uzročnika bolesti i štetočina, strukturu koja predstavlja naslone, stubove u sistemima gajenja u obliku špalir, radne snage za sadnju, orezivanja, zaštitu od bolesti i štetočina i berbu, ipak ova proizvodnja moţe biti profitabilna. Istovremeno treba uzeti u obzir da postoji mogućnost proširenja potraţnje za većimkoličinama ovog proizvoda u domaćem i inostranom trţištu. Ovo vaţi za sve poljoprivrednike koji proizvode velike količine visokog kvaliteta ovog voća. 4

5 Vaţno je napomenuti da naši proizvoďači treba da budu upoznati i dalje pratiti standarde koji se odnose na kvalitet koji preovlaďuje na trţištu EU kada je u pitanju proizvodnja malina, što je garancija trenutne konkurencije. Svrha ove publikacije je da pruţi tehničke informacije o svim aspektima proizvodnje maline, tako da proizvoďači budu konkurentni u trenutnooštromtrţištuovog voća. Brošura, pre svega, je namenjena proizvoďačima koji započinju prvi put da se bave ovom delatnošću, dopunjuju prethodno iskustvo i dosadašnji rad, kao i za poljoprivrednike koji se dugo vremena bavegajenjem maline. 1. ZNAČAJ GAJENJAMALINA Pomologija klasifikuje malinu u grupi voća bobičastog i ujedno ovo voće je na drugom mestu, odmah posle jagoda. U pogledu na biološke i ekološke karakteristike, i druge tehničko-tehnološke zahteve, raznolikostkorišćenja voća, trţišnih mogućnosti, itd. za naše uslove, malina ima veoma dobre izglede meďu bobičastim voćem.. U poreďenju sa mnogim drugim voćkama, malina ima neke prednosti,kao što su: Moţe se gajiti u malo slabijim zemljištima, Nema posebnih klimatskih zahteva, Brzo dostiţe plodnost i daje redovnu proizvodnju, Omogućava brz promet kapitala, Rizik proizvodnje je mali Tehnologija proizvodnje je jednostavna, Intenzivna je kultura koja omogućava zaposlenje za veliki broj ljudi, posebno onih sa manje snage (ţena, dece, staraca i hendikepiranih), 5

6 Daje plodove sa visokim hranljivim vrednostima. Plodovi ove voćke imaju dijetetske i profilaktičke vrednosti. Njeni plodovi sadrţe: šećer, kiseline, minerale, pektinske materije, celulozu, albumine, masne supstance i vitamine, Imaju lekovita svojstva plodovi maline imaju anti-kancerogeno delovanje, Odlikuje se kontinuiranim sazrevanjem, sazrevanje i berba se odvijaju u duţem vremenskom periodu, što omogućava veće angaţovanje radne snage, Proizvodi koji su traţeni na trţištu kao sveţe voće i kao sirovina za preradu. Fig. 1. Sveži plodovi maline. 6

7 2. EKOLOŠKI USLOVI 2.1. Ekološki uslovi za gajenje maline Zemljište - Malina nema posebnih zahteva za uslove tipa zemljišta za uspešno gajenje. MeĎutim odgovaraju joj zemljišta sa dubokim radnim slojem od preko jednog metra, rastresita, propusna, vlaţna (75%), sa niskom kiselošću, umereno teška (50 % glina) i plodna (5 % humusa). Šumsko zemljište i duboko aluvijalno su najpovoljnije vrste za gajenje maline. Klimatski uslovi zasadimalina najčešće se mogu naći u planinskim predelima, na osvetljenim mestima, ali i u hladovini, u visokoj vlaţnosti vazduha i sa nešto niţim letnjim temperaturama. Iako se maline nalaze i na nadmorskoj visini do 2000 m, preporučuje se da se regioni povoljni za uzgoj malina odabiraju na visini do 1000 m. Za uspešno gajenje maline najpogodniji su regioni sa prosečnom klimom, sa prosečnom mesečnom temperaturom od 10 C, sa godišnjim padavinama od mm, sa njihovom redovnom distribucijom, sa sveţim letima i oštrim zimama. Za dobar dizajn malinjaka preporučuje se severoistočni ili severozapadni poloţaj sa nagibom terena do 10% Maline procvetaju kasnije, tako da se manje oštećuju od kasnih prolećnih mrazeva. Negativno dejstvo mraza u ovom periodu utiče na bočne grane u dvogodišnjim izdancima. Grančice od maline dobro razvijene dobro podnose niske temperature. MeĎutim, u nekim osetljivim sortama u nekim godinama mogu biti izazvane lakše ili teške povrede od mrazeva. Faktore koji utiču na osetljivost na niske zimske temperature treba imati u vidu: 7

8 Nedovoljna otpornost sorte na mraz kao biološko svojstvo, Slaba zaštita i priprema grančica za zimovanje, koja moţe biti: Đubrenje sa prekomernim dozama azota na kraju vegetacije, Oštećenje vegetativnih delova od uzročnika bolesti i štetočina, Oštar pad temperature u jesen ili u početku vegetacije u proleće. U regionima sa obilnim sneţnim padavina treba primeniti gajenje sa armaturama i sorte sa većom rastućom snagom koja omogućava snaţan rast vegetativnih delova. Tokom zimske sezone obično se ne stavljajunasloni, ali izdanci se ostavljaju slobodni da bi bili zaštićeni od niskih temperatura pokriveni slojem snega. U proleće najzdraviji i snaţniji delovi neoštećeni od mrazeva podiţu se u vertikalni poloţaj i povezuju na ţici naslona Šteta nanesena izdancima maline od uticaja mraza Sorte maline u zimskom periodu su pod uticajem dejstva mraza, pre svega po hladnom vremenu, i u odsustvu sloja snega. Simptomi rana izazvanih od mraza u ovom periodu se pojavljuju kao sporadična oštećenja generativnih pupoljaka izdanaka, koji su vidljivi u proleće druge godine gajenja. Štete od mrazeva javljaju se u obliku sporadičnog buďenja plodnih pupoljaka, sa isprekidanim mrljama osušenog tkiva, znacima u obliku tačaka u izdancima, itd. Fig.2.Izdanci maline zreli i pretvoreni u drvo su otporni na niske temperature tokom zime 8

9 Štete od mraza kod dvogodišnjih sorti maline mogu da se izbegnu ako se izdanci puste da leţu na površini zemljišta nakraju jeseni, tako da zimi budu prekriveni sneţnim slojem, koji deluje kao njihova najbolja odbrana od mraza. Ne preporučuje se da se izdanci sorte maline Vilamet i Miker tokom zime ostavljaju u vertikalnoj poziciji odnosno da budu vezani za naslon. Fig. 3 dhe 4. Zamrznuti izdanci maline sorte Vilamet, sa izdancima koji stoje u vertikalnom položaju zimi (levo); sporadična zamrzavanja izazivaju smanjenje buđenjaplodnih generativnih pupoljaka kod maline sorte Vilamet (desno). 3. BIOLOŠKA SVOJSTVA 3.1. Biološka svojstva maline Malina je listopadna biljka, višegodišnji ţbun, sa dve vrste organa, podzemne i površinske: vegetativni i generativni. Vegetativni organi koji su u funkciji odrţavanja u ţivotu su: koren, stabljika i list; dok su generativni, u funkciji kontinuiteta sorte,to su: cveće, plod i seme. 9

10 Fig. 5. Vegetativni i generativni organi maline. Podzemni sistem, ili koren je vegetativni organ maline, kojije obično dobro razvijen, sa radijalnom simetrijom. Podzemni sistem malina u intenzivnoj proizvodnji se definiše kao plitak sistem korena, koji po meri podzemnog sistema uslovljava podizanje naslona i dobru pripremu zemljišta za plantaţe malina i kasnije pravilno odrţavanje. Fig. 6. Sistem korena maline Kao što je ranije navedeno, u praktičnom smislu, moţe se zaključiti: površinski sistem maline u potpunosti zavisi od korena, tako da i najmanje povrede mogu imati ozbiljne posledice na proizvodnju. Iz tog razloga sredina gde se razvija koren treba imati osobine koje omogućavaju nesmetano buďenje pupoljaka i pojavu novog rasta, i veoma je vaţno da ovi organi ne budu uronjeni u vodu, jer u odsustvu kiseonika oni se guše i pojavljuju se bolesti koje izazivaju truleţ korena i na kraju oštete sistem korena. Koren malina nikada ne treba biti pokriven sa organskom materijom kao što je malč, jer ometa pojavu novih izdanaka. Površinski sistem maline nije u istoj meri otporan kao sistem korena. Po karakteristikama davanja plodova, odnosno po vremenudavanja plodova postoje dva grupe malina: jednogodišnje i dvogodišnje. Dvogodišnji 10

11 tipmalina daje plodove u dvogodišnjim izdancima u trajanju od mesec dana (četiri nedelje)sazrevanja plodova, od juna do jula. U takvom tipu spadaju sve vrste maline uključujući Vilamet, koji čini 95% ukupne proizvodnje. Miker je druga sorta iz ove grupe, koja se gaji u manjem procentu. U prvoj godini ova sorta ne daje prinos. Sa druge strane kod vrste maline jednogodišnjeg tipa plodovi se formiraju u vrhu jednogodišnjih izdanaka za duţi vremenski period, u mesecima avgust-oktobar, a zatim takve sadnice presuše i unište. Tipični predstavnici ove vrste maline su: Heritage, Autumn Bliss, itd. Površinsku bazu sistema maline sačine dvogodišnji izdanci, koji su nosioci proizvodnih elemenata, koji nakon prinosa plodova se osuše. U morfološkom smislu, kod maline su istaknute dve vrste rasta koje sačinjavaju strukturalne delove rasta površinskog sistema: Izdanci rastući koji izlaze u vegetativnim tačkama rasta ţive dve godine. Izdanci rastuće mladice,jednogodišnje(plodne mladice) od tačaka rasta (generativni pupoljci) u površinskom sistemu u izdancima. Fig.7. Površinski sistem malina: a)vegetativni rast - MLADICE, b)plodne mladice IZDANCI 11

12 Kod maline postoje dve vrste pupoljaka; vegetativni koji se nalaze u podzemnom sistemu u korenu, i generativni (mešoviti) u pazuhu lišća jednogodišnjih izdanaka.. Fig. 8. Pupoljci u izdancima Morfogeneza dvogodišnjeg ţbunja sorti maline, kroz vegetativni ciklus, razvija se na ovaj način: U prvoj godini rast i razvoj vegetativnih izdanaka počinje od vegetativnih pupoljaka korena (rast i razvoj izdanaka ). Početak diferencijacije pupoljaka u izdancima (svi pupoljci u izdancima c e biti generativni). Druga godina - rast i razvoj izdanaka sa plodnim elementima (plodni izdanci) iz generativnim pupoljaka prošlogodišnjeg rasta izdanaka. Posle davanja plodova i berbe voća izdanci sa plodnim elementima se suše odnosno oni dvogodišnji se odstrane. 12

13 Fig. 9. Morfogeneza žbunja dvogodišnjih sorti malina: prva godina - a ) pojavi novih mladica ; b ) vegetativni rast mladica; c ) pad lišća i ulazak u fazu mirovanja ; druga godina - g ) buđenje generativnih pupoljaka i razvoj izdanaka; e ) posle berbe prirodno sušenje od vrha do baze, odstranjivanje rasta u bazi Mnoţenje malina Malina se umnoţava na mnogo načina, ali u praksi najčešće koristimo dva načina: množenja sa sadnicama korena, množenja sa zrelim izdancima i zelenim izdancima. Mnoţenje sa izdancima korena se realizuje sa brzim mnoţenjem maline. Delovi izdanaka se skraćuju na takav način da imaju barem jedan podzemni razvijeni pupoljak, ali njihov optimalan broj je 2-3. Delovi treba da imaju dobro razvijene korene, sa prečnikom od 3-4 mm. Crvena malina sa razvijenom masom korena se mnoţi sa zrelim ili zelenim izdancima. Najkvalitetnijiizdanci se dobijaju iz matičnih biljaka maline, koje su čiste sorte, zdrave, izposebnih zatvorenih prostorija. Fig. 10. Korenasti delovi malina. 13

14 Nakon proizvodnje izdanaka iz matičnih biljaka, dalje se mogu razmnoţavati na polju, u rasadniku, na mestu izolovanom od ostalih rasadnika u udaljenosti od najmanje 400 m (standardni materijal Matična biljka Koren Novi izdanci Nova sadnica spremna za sadnju razmnoţavanja). Fig. 11. Umnožavanje maline sa izdancima koji izlaze iz vegetativnih pupoljaka korena matične biljke, nove mladice se razvijaju i nakon određenog vremena se odvajaju od korena,matične biljke predstavljaju nove sadnice za sadnju. Maline se mnoţe sa mladicama od vegetativnih pupoljaka korena matičnih biljaka, razvijaju se mladicekoje se nakon odreďenog vremena odvojeod matične biljke i tako su mlade sadnice maline. 4. PRIPREME ZA PODIZANJE PLANTAŢE MALINA Radovi koje treba preduzeti za podizanje novih malinjaka uključuju: izbor lokacije, pripreme zemljišta za sadnju, izbor reproduktivnog materijala, tehnike sadnje, oblici gajenja, mere upravljanja malinjakom, orezivanje drveća, navodnjavanje, odrţavanje zemljišta i zaštita od uzročnika bolesti i štetočina. 14

15 4.1. Izbor lokacije za podizanje malinjaka Postoje ključni faktori koje treba razmotriti prilikom izbora mesta za podizanje malinjaka. Ovo bi trebalo da obuhvati: procenu parcele, analizu preduseva, tip zemljišta i vrednost plodnosti, obezbeďivanje drenaţe, pruţanje odbrambenih pojasa protiv vetra, analiza sunčanog zračenja, blizina vode za navodnjavanje i pristup saobraćaju. Sa procenom zemljšta se podrazumeva da lokacija za podizanje malinjaka treba da bude dobro osvetljena suncem. U tom smislu treba izbegavati zemlje koje su u hladu. Najbolja mesta su ona sa dobrom drenaţom, prirodno plodne, bogata organskim materijama (2-4 %), sa ph od 6-7. Za kulturu maline najbolja zemljišta su peščane glinene ili samo glinene, i isušene glinene. Zemljišta koja sadrţe fosfor 5-10 kg na 10 ari, 25 do 30 kg kalijuma na 10 ari, 15 do 20 kg magnezijuma na 10 ari i poseduju kapacitet razmene katjona (CEC) od 8-16 su optimalna zemljišta. Odvodnjavanje zemljišta od podzemnih voda ili drenaţa je veoma bitan faktor u odreďivanju zemlje za podizanje malinjaka, jer korenov sistem malina dostiţe dubinu i do 1 metra. Zemljišta sa vodonepropusnim slojem treba eliminisati. Nivo podzemnih voda ne bi trebalo da bude više od 1 m, jer koren maline je veoma osetljiv na nedostatak kiseonika u zemljištu. TakoĎe, mnoge sorte maline su podloţne na gljivice koje inficiraju sistem korena, koje dominiraju u zemljištima sa slabom ventilacijom. Kada se osuši sistem korena, biljka se deformiše, što je veoma izraţeno na visokim temperaturama u letu i u odsustvu vode u zemlji. Postoji veoma praktičan test kojim se uspostavi dovoljna ventilacija u malinjaku. Otvara se rupa u dubini od 75 cm i širine od 15 cm u zemlji u kojoj je planirano podizanje voćnjaka. Rupe se otvaraju u rano proleće i u kasnu jesen, kada je tlo zasićeno od vlage, ali još nije zamrznuto. U rupisipajte 20 litara vode i proverite nivo vode posle sat vremena. 15

16 Ako je voda i dalje u dnu rupe, utvrďuje se da je zemljište suviše vlaţno za gajenje maline. Maline trebaju biti posaďene u mestima - padinama, sa blagim padom, gde višak vode ne stoji dugo vremena. Fig.12. Parcele u brdskim terenima su idealna mesta za uzgoj malina. TakoĎe i adekvatna ventilacija ili drenaţa izmeďu biljaka je vaţan faktor za ovu kulturu. Cirkulacija vazduha smanjuje vlaţnosti oko biljke i sprečava stvaranje uslova za pojavu bolesti na listovima. Kretanje vazduha smanjuje rizik uticaja prolećnog mraza. Ako voćnjak raste u strmom terenu i u većoj nadmorskoj visini, imajte na umu da se hladan vazduh kreće u pravcu donjeg dela terena, ka najniţoj tački, vazduh je lakši, i sa takvim kretanjem konačno se izbegava negativan uticaj prolećnog mraza. S druge strane, u nekim slučajevima, plantaţe maline treba zaštititi od uticaja jakog vetra. Jaki vetrovi mogu izazvati mehanička oštećenja ovoj plemenitoj kulturi.izbor smera izlaganja, iako nije presudan, ipak je vaţan faktor i za to se mora voditi račun kada se podigne malinjak. Ovoj vrsta voća, u odnosu na ovaj faktor, više odgovara severni kosi teren. Juţno izlaganje moţe se koristiti za podizanje voćnjaka, ali u tom slučaju treba uzeti u obzir da temperature za biljke mogu biti visoketokom zime. Na primer, neki topli dani u mesecu januaru i februaru mogu stimulisati otvaranje pupoljaka, dok naredni dani sa niskim temperaturama prouzrokuju ozbiljnu štetu ovoj kulturi. 16

17 Nove malinjake treba saditi što je moguće dalje od divljih populacija maline. Divlji malinjaci u prečniku od 300 metara trebaju se izbegavati, jer oni predstavljaju izvor širenja bolesti u novim malinjacima. Malinjake ne treba podizati u parcelama gde je predusev: jagoda, paradajz, krompir, patlidţan, paprika ili stari malinjak. Fig. 13. Primer delovanja preduseva u uzgoju maline: mesto gde je podignut malinjak bila je paša (levo) i jagoda (desno). Pomenuta povrća i voća su osetljiva na Verticillium venuti gljivu, koja uzrokuje vaskularno venjenje, koje se moţe preneti na novi malinjak. Kao predusevikoji više odgovaraju malini su biljke porodicefabaceae Priprema zemljišta za sadnju malina Dobra priprema zemljišta za podizanje malinjaka u velikoj meri zavisi od količine i kvaliteta proizvodnje koji se očekuju da se dobiju. Iz tog razloga, uspeh zavisi i od izbora sorte za dizajnirani malinjak. Za izbor zemljišta za malinjak, tj. pre pripreme zemljišta, od primarne vaţnosti je znati preduseve koji su bili u toj parceli. Kao dobar predusev za malinu mogu biti sve krstašice, grahorice (Vicia sativa), kao neprikladne su: jagode, maline, kupine, vinova loza, krompir, paradajz. Za čišćenje parceleod korova i zemaljskih insekata, kao gusenica, ţičanih crva, godinu dana pre podizanja malinjaka, seju se ţitarice ili biljke porodice Fabaceae (primer pogodnih preduseva). Pripreme zemljišta za podizanje voćnjaka malina podrazumevaju preduzimanje sledećih mera: analizu zemljišta, regulisanje zemljišta i poboljšanje plodnosti i mere melioracije, Ďubrenja, dubokog oranja i tanjiranjai pripremu površine zemljišta za sadnju. 17

18 Analiza zemljišta Analiza zemljišta mora da se uradi nekoliko meseci pre sadnje tako stose uzorak zemlje uzima u nekoliko lokacija parcele u dubini od 30 cm i 60 cm. Preporučuje se da se uzimaju dva uzorka za 10 ari površine. Fig. 14. Sonda za uzimanje uzoraka zemlje U većim parcelama ako se uzme samo jedan uzorak za analizu nedovoljno je i moţe pokazati netačne rezultate, što će rezultirati takoďe sa neodgovarajućim merama za poboljšanje svojstava tla. Lakše se mogu napraviti poboljšanja u odabranoj parceli pre sadnje voća. Analiza zemlje odreďuje: ph zemljišta, sadrţaj organske materije, sadrţaj soli, sadrţaj mikro i makro elemenata i prisustvo nematoda. Takve analizese rade u komercijalnim laboratorijama, naučnim institucijama ili stručnim institucijama. TakoĎe se moţe obezbediti vlastita oprema za odreďivanje ph zemljišta, sadrţaj soli i nekih mineralnih materija direktno u polju ph zemljišta Vrednost ph zemljišta moţe da se odredi korišćenjem tester trake uz pomoć prenosivog ph-metra. Postupak je jednostavan i podrazumeva uzimanje sa kafenom kašikom jedne male količine zemlje koji se vlaţi vodom i formira se masa blata. Ali pre mešanja zemlje sa vodom, mora se kontrolisati ph vrednost vode koji treba da ima neutralan ph = 7.0. Vrh trake se ubaci u blatu tako da voda počinje da se popne na traku, a čestice zemlje ostaju na površini. Menjanje boje trake javlja se za nekoliko minuta.prosečna vrednost ph moţe se odrediti uporeďivanjem boje trake sa bojama u listi tester trake. Korišćenjem ph metra postupak podrazumeva uvoďenje 18

19 elektrode u masu zemlje pripremljenu sa vodom i istovremeno se očitavavrednosti indikatora. Ukoliko ph zemljeima vrednost ispod 6.0, zemlji treba dodati kalcijumkarbonat u cilju poboljšanja vrednosti ph. Količina kreča (CaCO3) koje se treba dodati da bi se vrednost ph povećaodo 6.5 zavisi od tipa zemljišta i razlikuje se. Tabela 1. Orijentacione količine kalcijum karbonata koje se koriste za poboljšanje ph vrednosti, od inicijalnih vrednosti da raste do 6.5 Potrebne količine kreča Početna vrednost Ph Kg/m² Ukoliko je sadrţaj magnezijuma nizak, za njegovo povećanje se koristi dolomit (magnezijum kalcijum karbonat), sa ciljem ph vrednosti zemljišta i poboljšanja sadrţaja magnezijuma (Mg). Kalcijum karbonat ili gašeni kreč u stanju praha moţe se koristi nekoliko meseci pre sadnje voća, kako bi se obezbedilo dovoljno vremena za hemijske promene u zemlji. Fig. 15. Rasturanje kreča ručno pre sadnje malina 19

20 Kreč treba unositi u zemlju uz pomoć roto-kultivatora u dubini od najmanje 30 cm. Za uspešno gajenje maline preporučuje se obrada izabranih parcela sa krečom. U cilju štednje, obrada parcela sa krečom se moţe uraditi u redovima, ili na mestima gde c e biti zasaďene maline.sposobnost kreča za poboljšanjem ph vrednosti zemljišta se odreďuje na osnovu veličine čestica i njihove čistoće. Sitne čestice kreča su aktivnije u poboljšanju ph vrednosti zemljišta Slanost Maline su osetljive na povećanje slanosti, visokog sadrţaja soli u zemljištu. Ako je ukupan iznos takvih soli u zemljištu 800 ppm, ne preporučuje se sadnja malina. Visoka koncentracija soli u zoni sistema korena sprečava apsorpciju vode i hranljivih materija od stranemaline. Velika koncentracija topljivih/rastvorljivih soli u zemljištu inhibira rast korena, tako da su izdancislabi sa deformisanim rastem. Stagnacijarasta biljaka i smanjenje u proizvodnji moţe se desiti i pre pojave simptoma u listovima maline. Ovi su sigurni znaci visoke količine soli u zemljištu. Maline zasaďene u zemljištu sa visokim sadrţajem soli pokazujuhlorozu/nekrozu i atrofizam na ivicama listova i vidljive rane u starijim listovima. Fig. 16. Nekroze na ivicama starijih listova su tipičan simptom delovanja toksičnih soli Toksičnosti soli u zemljištu mogu biti posledica njihovog nivoa u vodi koja se koristi za navodnjavanje ili u zemljištima sa slabijom drenaţom, ili prekomerne upotrebe Ďubriva tokom Ďubrenja ili njihova upotreba preko listova. Malina je veoma osetljiva na prisustvo hlorida i soli natrijuma, a oštećenje biljke je 20

21 vidljivo u vrelim letnjim mesecima. Biljke koje rastu u slanim zemljištima imaju izgled onih koje rastu u odsustvu vode. Vaţno je da se prvo uradi test vode i zemlje i da se koriste regularne procedure za navodnjavanje i Ďubrenje, kako bi se sprečila akumulacija soli u zemljištu. Analiza lišća je od primarnog značaja u otkrivanju prisustva soli. Na taj način se moţe detektovati štetni efekat soli natrijum hlorida i ranije još pre pojavljivana simptoma u lišću voćnjaka. Analiza spaljenih ivičnih delova lišća je pokazatelj toksičnog delovanja natrijum hlorida. Ako se u oštećenim listovima utvrde količine natrijum hlorida veće od 0,2 % ili 0,5 %, u ovom slučaju je znak da su rane na listovima izazvane njihovim toksičnim dejstvom. Koncentracija rastvorljivih soli predstavlja ukupnu količinu Ďubriva i drugih jona koji se nalaze u oblasti korenovog sistema biljaka. Soli u zemljištu su prisutne kao mineralni joni sa pozitivnim ili negativnim opterećenjem. Ove opterećene čestice povećavaju kapacitet električnog prenosa zemljišta. Njihova koncentracija u zemljištu moţe da se odredi kroz merenje ovog parametra (EC). Rastvorljive soli mere se EC metrom i izraţene su kao delovi miliona u jednom centimetru (mmhos/cm) ili decisiemens po metru (ds/m), koji su brojčano jednaki. Vrednost 1 mmho/cm je pribliţno jednaka 670-om delu na milion (ppm ) ukupne količine soli. Proizvodnja voća za trpezu opada kada provodljivost zasićenih ekstrakta u zonisistema korena je veća od 1,2 ds/m. Proizvodnja maline za sveţu upotrebu smanjuje se zaoko 10 % u slanom zemljištu sa 1,3 ds/m, 25 % sa 1,8 ds/m i 50% kada je provodljivost na zemlji 2,3 ds/m, mmhos/cm (ove vrednosti su pribliţno ppm zasićenih ekstrakta). Ako analiza zemljišta pokazuje EC veći od 1,2 ds/m, tada se preporučuje bazično poboljšanje zemlje. 21

22 Sadrţaj mineralnih elemenata Analize o sadrţaju mikro i makro elemenata u zemlji trebaju da se urade pre sadnje maline, kako bi se odredile hranljive vrednosti zemljišta gde će se gajiti ova kultura. Takve analize se redovno urade tokom korišćenja voćnjaka, rezultati takvog testiranja mogu da se kombinuju sa rezultatima analize lišća, odnosno analizama specifičnih organa maline, sa ciljem da se optimizira Ďubrenje u svim fazama odrţavanja voćnjaka. Optimalni sadrţaj mineralnih elemenata sa adekvatnom koncentracijom su objašnjeni u poglavlju Đubrenje maline u ovoj brošuri Nematode Tokom analize od primarnog značaja je odreďivanje stepena infekcije zemljišta nematodama. Ovo su organizmi mikroskopske veličine, sa cilindričnim telom koje se nalaze u zemlji. Postoje različite vrste nematoda, neke su veoma štetne za maline. Fig. 17. Oštećenja korena od nematoda Štetu prouzrokuju dok se hrane sa sistemom korena, inficirane biljke imaju slab rast i posle nekog vremena se deformišu. Pored direktnog oštećenja biljke, oni su nosioci mnogih bolesti. Ovi organizmi se kreću u porama zemljišta i tako se šire u nekoliko centimetara udaljenosti. Istovremeno,ovi organizmi se prošire na novim parcelama tokom redovnih radova na zemljištu. Neke vrste nematoda utiču na slab rast maline. 22

23 Vaţnije su nematode korena roda Pratilenchus, sa značajnim brojem njihovog prisustva na zemlji od 500 do 1000 pojedinaca po kilogramu zemlje. U zemlji sa većim brojem ovih štetočina ne preporučuje se sadnja maline. Treba naglasiti da ne postoje odgovarajuća zaštitna sredstva za njihovu kontrolu u voćnjacima. Ali, moţe se uraditi dezinfekcija zemlje sa nematocidima tokom pripreme zemljišta pre sadnje ove kulture Regulisanje zemljišta i poboljšanje plodnosti Obim i broj potrebnih mera za regulisanje zemljišta pre svega zavisi od postojećeg stanja parcele u kojoj c e biti gajene maline. Kao prvo treba da se poravna površina, što je neophodna mera u pripremi parcele, sa ciljem uklanjanja fizičkih barijera i druge prepreke, kao što su depresija zemljišta, koja u budućnosti moţe biti mesto gde se skuplja površinska voda. Uklanjanje korova je takoďe mera koja se redovno koristi u ovoj fazi pripreme zemljišta. Treba koristiti herbicide za kontrolu korova. Ove hemikalije treba da suzbijaju većinu jednogodišnjih i višegodišnjih korova. Ako je parcela na kojoj će se gajiti malina lošeg kvaliteta, neophodno je da se popravi plodnost odnosno njene fizičke i hemijske osobine. Poboljšanje plodnosti zemljišta se postiţe sa meliorativnim merama; Ďubrenje sa organskim i mineralnim Ďubrivom, i po potrebivrši se i kalcifikacija, poboljšanje ph vrednosti, drenaţa i obezbeďuje se sistem za navodnjavanje zemljišta. Zemljišta koja su bogata organskom materijom su veoma pogodna za gajenje maline. Takve zemlje, sa pogodnom teksturom, su otporne od osnovnog ispiranja mineralnih elemenata. 23

24 Fig. 18. Neprikladno korišćenje stajskog đubriva Organske materije poboljšaju svojstva vodenog reţima, odnosno povećava se kapacitet za odrţavanje vlage. Bogaćenjezemlje sa organskim materijama ne treba prevideti. Količine organskih materija koje se mogu dodati zemlji nisu ograničene. Bogaćenje zemlje sa organskim materijama moţe se uraditi sa slamom mešanom sa stajnjakom, zelenim Ďubrivima (Sudanskom travom, raţ, ţitaricama) ili kompostom. U većini slučajeva količina Ďubriva se kreće od 3 do 5 tona za 10 ari, dok veće količine, u cilju povećanja količine vode u zemljištu, treba koristiti u peščanim zemljištima, čime se poboljšava struktura, drenaţa, ventilacija, kao što su zemljišta sa većim količinama gline. Odmah nakon rasturanja stajskog Ďubriva treba se mešati da se ne bi izgubili hranljivi sastojci i da bi se njen gubitak sveo na minimum. Razlaganje organskih materija u zemlji vrše mikroorganizmi kojima su potrebne dodatne količine azota, osim u slučajevima sa organskim materijama od biljaka fiksatora azota. Zbog toga mešanom Ďubrivu se dodaje 6 kg azota po toni Ďubriva, dok organskom Ďubrivu iz biljaka koje ne fiksiraju azot količina azota koju treba dodati mešanom Ďubrivu slame i stajnjaka ili zelenog Ďubriva je 12 kg/toni. Stajnjak ţivine, primenjuje se u jesen, i koristi se u količinama od 0,5-1,0 tona po10 ari.organske materije moraju se ubaciti u zemlju pre sadnje u dubini od 10 do 15 cm. Ove supstance povećavaju hranjive materije, katjone, kapacitet zemlje, mikro-elemente, itd. U zavisnosti od stanja plodnosti zemljišta, količina Ďubriva za meliorativno Ďubrenje NPK (5:20:30, 5:22:35, 6:26:26, 7:14:21, 10:20:30) kreće se od 1.5-2,5 t/ha. Ako se Ďubrenje obavlja u redovima (ne Ďubrise cela površina) količina 24

25 stajnjakase moţe smanjiti na tri puta.najprikladnije vreme za meliorativno Ďubrenje je u dva perioda: pre dubokog oranja zemljišta 50% i posle dubokog oranja zemljišta 50%. Odmah nakon rasturanja stajskog Ďubriva, mineralnog Ďubriva, i po potrebi kreča, izvršiti oranje zemljišta u dubini od cm. Duboko oranje zemljišta radi se u srednje vlaţnim zemljištima, u roku od mesec dana pre sadnje sadnica. Ako postoji nepropusni sloj, sa dubokim oranjem zemljišta ovaj problem će biti otklonjen. Duboko oranje zemljišta podrazumeva razbijanje nepropusnog sloja zemljišta sa kultivatorom za duboku obradu sekač,koji stvarauske kanale u dubini tla od cm. Sekači mašine se stavljaju u dubini ispod nepropusnog sloja tlai tamo deluju. Fig. 19. Razbijanje nepropusnog sloja zemlje Razbijanje nepropusnog sloja zemlje se uradi dva puta u istoj parceli, tako da se drugi put traktor kreće u uglu od 90 o u odnosu na prvi put. Treba naglasiti da zemljište u vreme ove operacije mora imati prosečnu vlagu jer u suprotnom, ako postoji višak vlage ne postiţe se ţeljeni efekat ove mere. Nakon oranja zemljišta parcela se očisti od velikog kamenja i ostatke korova i korenja drveća, i posle se priprema površina zemljišta za sadnju, što podrazumeva dodavanje ostatka organskog i mineralnog Ďubriva, tanjiranje i drljanje dok površina zemljišta ne bude rastresita. U pripremi površine zemljišta za sadnju preduzimaju se i mere u vezi sa dezinfekcijomzemljišta hemikalijama. 25

26 Ø iznad 1 izdanak bolestan sa štetočinama i sa dosta oštećenih pupoljaka GAJENJE MALINA 4.3. Izbor sadnica za podizanje plantaţe malina Tokom podizanja plantaţe maline ne koristi se materijal koji potiče iz starih proizvodnih malinjaka, jer takav materijal moţe bit zaraţen, a sa smanjenim proizvodnim potencijalom. Materijal od starih proizvodnih malinjaka moţe biti poreklom iz semena kojasu palana zemlju i od njih su formirane biljke koje su izgubilesvojstva čiste sorte. Na ovaj način su dobijenipojedinci sa nepoznatim genetskim osobinama i nestabilni su. Ø ispod 0,5 i slab sistem korena Fig. 20. Sadnice malina: a) dobra sadnica (prva klasa), b) slaba sadnica Sadnice sa kojima treba da se podiţe plantaţa maline trebaju imati veoma dobar kvalitet,da poseduju atest čime se garantuje čistoća sorte i precizno zdravstveno stanje, koje u morfološkom pogledu treba da zadovolji sve standarde razvoja podzemnogsistema korena i drugih delova iznad zemlje. Standardnasadnica maline mora da bude duţa od 50 cm, sa prosečnom debljinom od 8 do 12 mm, sa sistemom korena sa najmanje 8-10 glavnih korena, duţine cm i debljine 2 mm, i korenovim klicama i bočnim dlakama. Svaka sadnica ili skup sadnica (obično sa 50 komada sadnica), mora imati deklaraciju u kojoj je napisano: vrsta, sorta, tip sadnica, ime proizvoďača, adresa, i u kojoj godini sadnje se mogu koristiti sadnice. 26

27 4.4. Tehnika sadnje maline Nakon pripreme zemljišta i upotrebe svih neophodnih dodataka za poboljšanje svojstva zemljišta, sledeća mera je postavljanje redova za sadnju ili presaďivanje. Maline mogu biti posaďene u ravnim parcelama bez podignutih mesta i bez rupa, pod uslovom da imaju dobru drenaţu. MeĎutim, ove kulture u ravnim parcelamasa lošom drenaţom treba saditi u podignutim lejama sa dimenzijama: visina 25 cm i širina 60 cm. Fig. 21. Formiranje leja za sadnju u zemljama sa slabom drenažom Udaljenost izmeďu redova treba da bude 2,2-2,5 m, za maline. Ovo rastojanje pruţa potrebni ţivotni prostor i omogućava vršenje agrotehničkih mera bez smetnje: Ďubrenje, tretman za zaštitu od bolesti i štetočina, berbu i za dobijanje kvantitativne i kvalitativne proizvodnje. Razmak izmeďu redova zavisi od veličine mehaničke opreme koja se koristi za odrţavanje voćnjaka.kao prvo treba da bude pogodno za korišćenje kultivatora i freze. Malinjak treba podići u parcelama sa dobrim odvodom, tako da postavljanje redova treba da bude na suprotnoj strani pada terena da bi sprečili eroziju zemljišta. Iako sadnja malina moţe da se uradi od oktobra do početka aprila, sa zrelim sadnicama, ali češći termini za ovu operaciju su kasna jesen i rano proleće. Sadnja u jesen ima nekoliko prednosti i bolje se primajusadnice. Pre sadnje treba osveţiti sistem korena sadnice, skraćenje korene za četvrtinu njihove ukupne duţine, a potom potapanjem u smešu pripremljene od balege i gline sa vodom, dodajući hemijske preparate sa fungicidnim dejstvom (Previcur) za dezinfekciju korena. 27

28 Sednice maline po pravilu se sade u dubini u kojoj su bile u rasadniku pre Neskraćeni sistem korena Skraćeni sistem korena vaďenja, ali u praksi zbog kompresije zemljištase sade 3-4 cm dublje. Sadnja se obično radi u oblačno vreme, dok tehnika sadnje zavisi od kvaliteta pripreme zemljišta. Ako je zemljište dobro pripremljeno, sadnja se vrši u brazde, koja je u praksi češći slučaj. Ronjenje izdanaka Fig.22. Brazde za sadnju malina. Ako parcela nije dobro pripremljena, morate da otvorite odvojene rupe za maline 20x20 cm. U ovim rupama je moguće da se pravilno poreďaju koreni sadnica. Oblačno vreme je pogodnije za sadnju sadnica, tehnika koja se ne razlikuje od tehnika za sadnju drugih voćnjaka. Sa plodnim slojem zemljišta pokriva se sistem korena, posle se ubacuje stajnjak u količini od 1-2 kg po rupi i 0,1 kg NPK 8:16:22, zatim se mesto sadnje pokriva lako gazeći zemlju. Nakon sadnje ukoliko padavine nedostaju, svaka sadnica se navodnjava sa 3 litra vode. Skraćivanje saďenih sadnicapredstavlja meru koja zavisi od tehnike sadnje. Ova mera se uzima za 3-4 pupoljaka, odnosno u duţini od 20 cm. To se radi zbog boljeg primanja i za stimulisanje vegetativne snage rasta. 28

29 4.5. Izbor sistemagajenja Sistem gajenja malina Postoje dva sistema gajenja malina: sa ţbunjem kvadratno i pravougaone distance sistem špalir (zelena ograda) vertikalni špalir i špalir V. zemlja zemlja Skraćenje Oktobar Fig. 23. Tehnika sadnje malina. Februar-Mart Vertikalni špalir sistem za proizvodne voćnjake maline danas predstavlja najbolji standardni sistem za gajenje ovog voća. Gajenje maline u obliku ţbunja trenutno se retko koristi i predstavlja amaterski sistem. Špalirni sistem gajenja maline izmeďu ostalog omogućava dovoljno radnog prostora u malinjaku, takoďe pruţa dobru proizvodnju i kvalitetne plodove. Izdanci malina rastu u vertikalnom pravcu, ali mogu da se naginju ka zemlji kada su plodovi zreli. Iz tog razloga špalirni sistem zahteva instalaciju naslona koji pruţaju podršku izdancima da ostanu u vertikalnom poloţaju čak i kada imaju plodove masovno. Kod sistema vertikalni špalir nasloniili 29

30 stubovi su od drveta ili betona u duţini od 2-2,5 m, debljine 8-12 cm, izmeďu njih se postavljaju pocinkovane ţice prečnika 3 mm. Pre postavljanja drvenih stubova kao naslona, u cilju zaštite od truljenja, do polovine njihove duţine treba ih spaliti u plamenu, potapajuse u preraďenomotorno ulje, i u soluciji plavog kamena ili se farbaju sa uljanom bojom. sever jug u jednom redu 6 do7 sadnica / 1 m dužine Fig. 24. Gajenje malina sa vertikalnim špalir sistemom. Stubovi nasloni ubacuju se u zemljište na cm dubine, u rastojanju od 6-10 m. Rastojanje izmeďu njih zavisi od vrste naslona, kao i bujanja sorte; oni od drveta se postavljajusvakih 6 metara, dok od betona na svakih 10 m. Kod vertikalnog špalir sistema, u zavisnosti od poloţaja ţice, postoje dve vrste naslona koji se trenutno koriste u voćarskoj praksi tokom gajenja malina: 30

31 stubovi u kojima se nalazi jedan redţice u dva/tri sprata (nivoa), takozvani sistem-i ; stubovi sa dva reda ţice u dva/tri spratova (nivoa) u horizontalnoj poziciji, takozvani sistem-t. Sistem špalir-i obično se koristio sa dvogodišnjim sortama, a sistem T je veoma praktičan za jednogodišnje sorte i za mali broj sorte Miker. Kod sistema špalir-i, izdanci se povezuju pojedinačno za ţicu i tako ne leţe na zemlji pod teţinom plodova. Obično u ovom sistemu su prisutna dva reda ţice, prvi red je postavljen navisiniod 0,9 m, dok je drugi rednavisiniod 1,8 m, dok visina stuba dostiţe 2,0 m. Udaljenost izmeďu redova je pribliţno 2,5 m, a u jednom redu broj plodnih dvogodišnjih izdanakapo jednommetru treba da bude 6-7. Ovo je standardni način gajenja sorte Vilamet. Fig. 25. Sistem špalir-t Fig. 26. Sistem špalir-i Kod sistema špalir -T u stubovima su postavljene dve poprečne letve duţine 60 cm, sa dimenzijama od 2,0 x 2,5 x 60 cm, koje su pričvršćene na svakom stubu u visini 0,8 m i 1,7 m od tla. U svakom kraju poprečne letve, koja se prostire duţinom reda sepostavljaju pocinkovane ili plastificirane ţice. Širina izmeďu dva reda ţice je 60 cm. Izdanci se upravljaju da rastu izmeďu dva reda ţice. 31

32 Kod dvogodišnje sorte maline Miker broj izdanaka u jedan metar duţine je 5, a udaljenost izmeďu redova treba da bude 2,5-3m Mere upravljanja u voćnjacima maline Briga za nove voćnjake i orezivanje maline Briga o plantaţi maline u prvoj godini nakon sadnje podrazumeva: redovnu obradu zemljišta, suzbijanje korova, Ďubrenje, pomo-tehnika, navodnjavanje 3-4 puta, zaštituod uzročnika zaraznih bolesti i štetočina. Što se tiče pomotehnike u prvoj godini nakon sadnje deo sadnica koji je ostao 20 cm iznad površine zemlje treba odstraniti u momentu kada se formiraju novi izdanci i dostignu visinu od 25 cm. Fig. 27,28Šema primanja sadnica maline u prvoj godini, u proleće posle sadnje, period kada se odstranjuje stari deo sadnice. Ako stari deo sadnice nije eliminisan, onda tokom vegetacije c e se razvijati i formirati voće, dvogodišnje je, ali takav razvoj biće štetan za mlade izdanke koji se formiraju u toj godini, i kojidaju plodove naredne godine, a u ovom slučaju one će se deformisati, i nedovoljno razvijati. Na kraju vegetacije javlja se sušenje dela stare mladice. 32

33 U slučaju kada mladi izdanci koji daju plodove nisu razvijeni, naredne godine proizvodnja maline u ovom slučaju moţe biti ugroţena. Fig. 29. Ne uklonjeni stari delovi maline, nakon sadnje imaju za posledicu slabi razvoj izdanaka Tokom vegetacije mladi izdanci se razvijaju i pokriju celi prostor u redovima. Pošto su mladi izdanci elastični i opušteni na zemlji, da bi se odrţali u vertikalnom pravcu oni se uvlače izmeďu ţice i veţu sa kanapom. Fig. 30. Vezivanje konopcem paralelno sa žicom omogućuje vertikalno držanje izdanaka Na kraju prve godine gajenja maline, u svakom mestu sadnje obezbeďuje se 2-3 mlada izdanka u adekvatnom rastojanju. Na kraju vegetacijekanap se uklanja, dok se izdanci puštaju da slobodno leţu na zemlju, tako da zimi budu pod slojem snegai tako su zaštićeni od štetnih efekata mraza. 33

34 Fig. 31.Puštanje izdanaka maline u jesen da ostanu slobodni na površini zemlje U proleće u početku vegetacije (godina korišćenja) uradi se proreďivanje izdanaka tako da se do osnova uklanjaju smrznuti, slabi, lomljeni, nedovoljno zreli izdanci,ostave se samo najbolji. Broj ostavljenih izdanaka u duţini od jednog metra je 6-7, dok kod sorte Miker taj broj se kreće do 5 izdanaka. Nakon proreďivanja ostavljeni izdanci se poveţu za ţicu radi fiksiranja klasičnim vezom ili sa plastičnom vezom ili sa plastičnim pričvršćivačem. Fig. 32. Povezivanje za žicu dvogodišnjih izdanaka sa plastičnim pričvršćivačem Svaki ostavljeni izdanak se skraćuje kosim rezom iznad pupoljka u visini od 1,8 2,0 m od zemlje ili praktično iznad poslednje ţice gde se nalaze četiri pupoljka, odnosno u celoj duţini izdanka treba imati 24 pupoljka. Ova operacija se izvodi u proleće. Nakon orezivanja uradi se plitko kopanje u redovima oko maline. 34

35 Fig. 33. Šematsko prikazivanje orezivanja maline U početku vegetacije u godinama korišćenja kontinuirano rastu novi izdanci iz tačke rasta od korena, od kojih se prva serija uvek uklanja do nivoa površine zemlje, kako bi se podstakao novi rast i za kontrolu habitusa površinskog sistema. Ali postavlja se pitanje do kog vremena ovi izdanci trebaju da se uklanjaju?. To vreme odreďuju sami voćari u svojim voćnjacima u zavisnosti od uslova, ali postoji pravilo po kome najbolji izdanci koje treba sačuvati za narednu godinu su oni koji u ovoj godini porastuu visini do 1 metra (vreme kada su prešli prvi sprat (nivo) ţice) u vreme berbe na dvogodišnjim izdancima. Fig. 34. U vreme berbe sa starijih izdanaka, novi izdanci treba da su dugi do prvog sprata žice. 35

36 U praksi, ovo vreme treba da bude 15. maj. Ali najbolje je preduzeti sledeće radnje: svi izdanci koji se pojavljuju do 15. maja se uklanjaju, i posle tog vremena se ostavljaju da stoje. Ako mladi izdanci u vreme berbe nisu postigli nivo prvog sprata ţice, onda treba ih odstranitii to dva dana ranije, 13. maja. Nakon berbe dvogodišnji rezani izdanci počinju da presušuju od vrha do baze, zato se potpuno uklone. Takvi izdanci posle seče ostaju u voćnjaku nekoliko desetina dana, sluţe kao sklonište za mlade izdankekoji ako se direktno izloţe zracima sunca njihovo lišće moţe dobiti fleke paljenja. Nakon ovog perioda ponovo se uklanjaju mladi izdanci zajedno sa starim ispale se kako ne bi bili izvor zaraza. Da bi uspešno obezbedili radni prostor novi izdanci, kao što je već rečeno, korišćenjem kanapa se veţu u paraleli sa ţicom da ostanu u vertikalnom pravcu, do kasne jeseni, a zatim se puštaju da leţu slobodno u pravcu zemljišta. Fig. 35. Puštanje izdanaka maline kasno u jesen ĐUBRENJE MALINE Odgovarajuća ishrana biljke je jedan od osnovnih faktora za dobar rast, profitabilnu proizvodnju sa standardom kvaliteta voća maline. Đubrenje ove kulture zavisi od: teksture zemlje, ph reakcije zemlje, prisutnost organske materije na voćnjaku. Pre sadnje se treba uraditi analiza zemlje, preko koje se odreďuje prisustvo svakog makro i mikro 36

37 elementa u zemlji, kao i ph reakcija zemlje. TakoĎe tokom vremena vegetacije se treba uraditi analiza listova za odreďivanje hranljivih elementa (materija) u biljci, kao i da se utvrdi stanje ispiranja azota i kalijuma u zemlji. Na ovaj način se odreďuje potrebna količina hranljivih elemenata koji se trebaju upotrebiti za malinu. Snaga rasta i habitus biljke, zadebljanje izdanka, veličina i boja lista, su pokazivači zdravstvenog stanja biljke, ali i potrebe Ďubrenja. Đubrenje maline se obično radi Ďubrivom u kombinaciji četiri metoda: upotreba Ďubriva iz štale (stajnjaka), rasturanje mineralnog Ďubriva u obliku zrna, rastvorenim Ďubrivom u vodi, sa kristalima u sistemu navodnjavanja i sa upotrebom mikro elementa preko tretmana listova. Najveći deo Ďubrenja od svih metoda zavisi od sastojaka hranljivih elemenata u zemlji, prirodna plodnost zemlje i postojeći potencijal sistema za navodnjavanje. U slučaju ako ne postoji sistem navodnjavanja, Ďubrenje se moţe uraditi sa raspodelom Ďubriva iz štale i raspodelom zrna veštačkog Ďubriva. Fig. 36. Gajenje jakih i zdravih izdanaka maline Vilamet, kao rezultat odgovarajućeg programa đubrenja. 37

38 Đubrenje sa Ďubrivom iz štale (stajnjakom) Pošto je Ďubrivo iz štale vrednije i lako se nalazi, ali sa niskim sastojcima hranljivih materija, preporučuje se upotreba jedne tone na 0.10 ha, i predstavlja jedan veoma vaţan program Ďubrenja. Sastojak hranljivih materija u Ďubrivo iz štale ima jedan nepravilan odnos izmeďu azota, fosfora i kalijuma (NPK). Osim toga, Ďubrivo iz štale deluje na spori način. Na osnovu istraţivanja, takvo Ďubrivo deluje u vremenskom periodu do tri godine. U prvoj godini se koristi 50%, u drugoj godini 30%, i u trećoj godini 20%. Zato prateći uobičajenu praksu u voćnjacima maline, izgorelo Ďubre listova se treba upotrebljavati svake treće godine u količini od 1-2 tone za svakih 10 ari, u zavisnosti od plodnosti zemlje. Đubrivo ţivinarstva sa velikim sadrţajem azota preporučuje se upotrebiti u količini tone za 10 ari. Ako se Ďubrivo iz štale pripremi u skladu sa svim kriterijumima, njegova upotreba se moţe uraditi u svako vreme tokom sezone. Preporučuje se samo upotreba dobro izgorelog Ďubriva iz štale. Tokom upotrebe organskih Ďubriva, osim ne izgorelog Ďubriva iz štale koje nije ni aktivirano, sadrţi ne strukturirane materijale, isti se teško razdeljuje u prostoru redova. Osim toga, ne-izgorelo Ďubrivo sadrţi semenke različitih trava kao i mnoge štetočine i patogene koji prouzrokuju bolesti. Izgorelo Ďubrivo iz štale, sa raspadanim organskim materijama u pravom stepenu, veoma se lako moţe razbacati sa lopatom ili vilom i ima višestruki uticaj: poboljšava i čuva strukturu zemlje, povećava plodnost zemlje, stimuliše razvoj korisnih mikroorganizma, itd. Istraţivanja su pokazala da jedna tona izgorelog Ďubriva iz štale upotrebljenoa na voćnjaku maline sadrţi 2 kg efektivnog azota. Kompost i slama pomešani sa Ďubrivom iz štale predstavljaju vredni dodatak organskih materija u zemlji, ali imaju manje hranljive vrednosti u poreďenju sa čistim Ďubrivom iz štale. Na voćnjacima maline, organska materija u obliku Ďubriva iz štale se 38

39 razbacuje u jesen posle skidanja izdanaka koji su dali voće. Takvo Ďubrivo utiče na povećanje hranljivih materija u zemlji i na ugrejavanje biljke tokom zimskog perioda. Organsko Ďubrivo se moţe upotrebiti na taj način da se na obe strane reda otvaraju plitke brazde u razdaljini od 45 cm od izdanaka. Fig. 37. Priprema brazde za upotrebu đubriva iz štale. Tokom pripreme zemlje za izgradnju malinjaka, kompost ili Ďubrivo se trebaju razbacati u redovima ili otvorenim brazdama, pre sadnje, u dubini od 10 cm. Đubrivo iz štale se moţe koristiti i posle sadnje u vremenu kad biljke postignu veličinu 8 cm. Đubrenje sa Ďubrivom iz štale se treba upotrebiti jednom godišnje u voćnjacima maline ali ne treba biti jedini izvor hranljivih materija. Osim Ďubriva preporučuje se i upotreba mineralnih Ďubriva i onih rastvorljivih u vodi Đubrenje sa mineralnim Ďubrivom u obliku zrna Za malinu su najbitnija tri elementa: azot (N), kalijum (K), i fosfor (P). Za gajenje ovih kultura, bez obzira od vrste gajenja, u prvoj godini se treba upotrebiti otprilike 3.5 kg azota za 0.10 ha. Ali upotreba mineralnih Ďubriva u prvoj godini se treba izbegnuti do trenutka kad se pojave izdanci, jer mlade biljke maline su veoma osetljive i mogu se oštetiti od dodatne koncentracije soli na zemlji. U narednim godinama za dvo-rodne sorte malina, treba se koristiti azot (N) u količini 7.5 kg/0.10 ha, dok za jednorodne sorte ovih kultura se koristi azot 11 kg/0.10 ha. Fosfor se treba 39

40 koristiti svake godine u količini od kg/0.10 ha. TakoĎe i kalijum se treba koristiti za svaku godinu ali u količini od 5 6 kg/0.10 ha. Đubrenje dvo-rodne sorte maline se treba vršiti dva ili tri put godišnje. Fig.38. Đubrenje maline se radi u prostoru redova. Bolje je da se jedno Ďubrenje uradi u proleće kada počinju novi izdanci, drugo posle maja meseca ili u početku juna i treće u sredini meseca jula. U ovom slučaju se treba uzeti u obzir i upotreba Ďubriva iz štale na taj način da se smanji količina mineralnog Ďubriva. Ako se koristi izgorelo Ďubrivo iz štale, u ovom slučaju pogodna količina azota je 50%, ali ako se koristi sveţe Ďubrivo iz štale, pogodna količina azota moţe biti 90%. Tokom upotrebe mineralnih Ďubriva ovaj trenutak se treba uzeti u obzir. Đubrenje sa mineralnim Ďubrivom se radi u redovima u razdaljini cm dalje od biljaka i stavlja se u dubini od 5-10 cm. Đubrenje maline se radi u kombinaciji: NPK 10:20:30, 10:12:26; KAN i UREA. Za svaku godinu se koristi Ďubrivo iz štale sa kg/ha NPK, a u godinama kad se ne koriste organska Ďubriva, količina mineralnih Ďubriva se dodaje za kg/ha. Prolećno Ďubrenje predstavlja dodatno (suplementarno) Ďubrenje i radi se sa mineralnim azotskim Ďubrivom sa KAN ili sa UREA, u količini kg/ha. Po potrebi se moţe uraditi drugo dodatno Ďubrenje sa ciljem da odstrani pojavu simptoma nedostatka azota, sa KAN ili UREA u količini kg/ha. 40

41 Fertilizacija Ďubrenje preko navodnjavanja Pre sadnje maline, mogu se upotrebiti za Ďubrenje blizu 25% opšte količine azotnog, fosfornog, kalijumskog i mikro-elementskog Ďubriva. Ostala količina Ďubriva sa N, P, K se mogu koristiti tokom perioda vegetacije preko sistema navodnjavanja. Sa ovim sistemom se mogu uraditi popravke kao i upotreba ostavljene količine N, P, K, ako se ovi nisu upotrebili u obliku zrna (granula) ili pomešane sa Ďubrivom iz štale. Fig. 39. Sistem navodnjavanja kap po kap služi i za fertilizaciju U vecini zemljišta se moţe upotrebiti čisti azot u količini 3-5 kg/0.10 ha, čisti fosfor kg/0.10 ha i čisti kalijum u količini 3 4 kg/0.10 ha. Ova Ďubriva se trebaju koristiti u sred faze rasta izdanaka, u prolećue i u fazi berbe. Ne treba se koristiti azot posle sredine meseca avgusta. U bogatim zemljištima sa organskim materijama, cela količina N, P, K se moţe upotrebiti preko sistema za navodnjavanje, koji obezbeďuje uspešni rast i dobru proizvodnju. Najmanje 50% azota treba biti u obliku nitrata. Najbolji rezultati u količini i kvalitetu voća maline se postiţu ako N i K se koriste preko sistema navodnjavanja ili u obliku zrna. Tokom upotrebe mineralnih Ďubriva na ovaj način, frekvencija njihove upotrebe ima malo vaţnosti u poreďenju sa količinom Ďubriva koja se koristi. Upotreba manje količine Ďubriva nekoliko puta preko sistema navodnjavanja, u većini slučajeva moţe uticati na smanjenje izgorelih 41

42 listova od velike količine visoke koncentrirane soli na zemlji. Rastvorljiva Ďubriva u vodi se upotrebljavaju u vremenskom periodu od 1-2 sata na dan ili svakog drugog dana tokom faze cvetanja i stvaranja voća. Komercijalna Ďubriva rastvorljiva u vodi mnogo češće sa sastoje od azota (N) i kalijuma (K). Koncentrisana Ďubriva se lakše koriste, u veoma kratkom vremenu zemlji se dodaju količine hranljivih materija. Tokom upotrebe mineralnih Ďubriva sa navodnjavanjem trebaju se izbegnuti slučajevi blokiranja sistema, dok Ďubriva koja se koriste na ovaj način trebaju biti rastvorljiva u vodi. Ako se tokom navodnjavanja upotrebljavaju nekoliko materijala, mineralna Ďubriva u kombinaciji ne trebaju reagovati izmeďu sebe. Druge hemijske materije koje se upotrebljavaju na ovaj način trebaju biti kompatibilne sa drugim elementima koji se koriste preko sistema navodnjavanja. Takva Ďubriva sa visokim ili niskim ph su korozivna za bakar, cink, legura bronza i drugi metalni delovi sistema navodnjavanja. Zbog tog razloga komponente sistema navodnjavanja koji stupaju u kontakt sa korozivnim Ďubrivom se treba proizvesti od čelika koji ne rďa, plastike ili drugih materijala. Đubriva koja se koriste preko sistema navodnjavanja su: urea, nitrat kalijuma i fosfat amonijum. Fosfor na zemlji ima vaţni pokret ako se upotrebljava preko sistema navodnjavanja u manjoj količini. Maline uglavnom rano imaju potrebu za fosforom, zbog toga je vaţno da se ovaj element upotrebljava tokom sadnje ili odmah posle sadnje. Đubriva sa bazom fosfora upotrebljena preko sistema navodnjavanja mogu reagovati sa kalijumom u vodi i stvaraju ne-rastvorljive oblike, i kao posledica toga dolazi zatvaranje rupa u cevi. Ali ako se radi po pravilima upotrebe takvih Ďubriva preko sistema navodnjavanja, ovaj problem se moţe uspešno izbegnuti. Rešenje ovog problema moţe biti za-kiselost (acidifikacija) fosforne kiseline u magacin, mešanje sa sumpornom kiselinom ili ubrizgavanje sumporne kiseline odmah posle ubrizgavanje fosforne 42

43 kiseline. Ubrizgavanje kiselinskog rastvora u vodi za navodnjavanje izbegava padavine (šljam) fosfora, ali bez štetnih uticaja na zemlji Upotreba Ďubriva sa mikro-elementima preko listova. Rok upotrebe folijarnih Ďubriva sa sadrţajem mikro-elemenata je veoma ograničen. Zbog tog razloga se mogu prouzrokovati više oštećenja u kulturi maline ako se ona upotrebljavaju u velikoj količini. Ako se na osnovu analize odredi nedostatak nekog mikro-elementa, prava upotreba odreďenog mikro-elementa preko tretmana listova moţe biti dovoljna za odstranjivanje naďenih poremećaja. Takvi tretmani sa odreďenim mikro-elementima se mogu uraditi svakih 10 dana do potpunog eliminisanja prouzrokovanih simptoma od njihovih nedostataka. Formirana Ďubriva sa mikro elementima se dodaju opremi za mokrenje, ako ova ne sadrţe takve materije. Đubriva za tretiranje listova se ne upotrebljavaju u fazi cvetanja maline, jer mogu imati fito-toksični uticaj na cvetu. Đubriva sa mikro-elementima u obliku zrna koja se koriste za tretman zemljišta, nemaju dovoljni efekat kao Ďubriva sa mikro-elementima koja se upotrebljavaju za tretman listova Analiza listova Za dobru adaptaciju programa Ďubrenja, voćari svake godine trebaju kontrolisati sadrţaj hranljivih materija u biljkama maline. U skladu sa rezultatima analize tkiva, potrebno je preduzimanje mera za Ďubrenje kultura. Za tačno odreďivanje ovih parametara treba uraditi analizu listova ove kulture. Za ovu svrhu od svake biljke se uzimaju 5 zrelih listova zajedno sa peteljkom i na ovaj način se stvara predstavljeni primerak za analizu. Bez sumnje odabrane biljke od svih delova voćnjaka treba da se analiziraju na taj način da se utvrdi da ne-normalne pojave su povezane sa hranljivim materijama. Optimalna količina, 43

44 količina ispod optimalne i maksimalna su predstavljeni u tabeli 2. Pad proizvodnje se moţe desiti ako je količina hranljivih materija ispod optimalne ili iznad ovog nivoa. Tab. 2. Kategorizacija koncentrisanih hranljivih materija u listovima maline. Elementi Ispod Optimum Višak optimuma Makro-elementi % Azot < > 4.0 Fosfor < > 0.6 Kalijum < > 3.0 Kalcijum < > 2.5 Magnezijum < > 1.0 Sumpor < > 0.5 Mikro-elementi (ppm) Mangan < > 300 GvoţĎe (ţelezo) < > 200 Cink < > 80 Bakar < 2 10 > 40 Bor < > 80 44

45 Simptomi nedostatka hranljivih materija Hranljivo stanje maline u većini slučajeva se moţe odrediti na osnovu spoljašnjeg izgleda listova biljaka. Simptomi nedovoljne plodnosti češće se mogu odrediti sa posebnim znakovima za odreďene elemente. Svaki od makro i mikro-elementa predstavljaju posebne simptome njihovog nedostatka u biljkama. Vizuelno dijagnoziranje znakova nedostatka hranljivih materija u biljkama maline je drugi način uz pomoć kojih voćari mogu odrediti reţim Ďubrenja i prevazilaţenje stvorenih problema. MeĎutim, oštećenje voćnjaka se prouzrokuje pre predstavljanja vidljivih simptoma. Ako nedostatak hranljivih materija se ranije poboljša, tada biljke lakše mogu prevazići jedno takvo stanje. Tipični simptomi nedostatka hrane u listovima biljke maline su opisane u sledećoj tabeli (Tab.3) i ilustrovane sa slikama. Tab.3. Simptomi nedostatka nekoliko hranljivih materija u listovima maline HRANLJIVA MATERIJA Azot Fosfor Kalijum SIMPTOMI Listovi imaju zelenu boju prema ţutoj, njihovi krajevi imaju crvenu boju ili ovi mogu pokriti celu površinu. Listovi su oslabljeni, osušeni i dobijaju zatvorenu boju. Promena boje na ljubičastu posebno na donjem delu, odnosno na osnovni deo lista. Slabi rast. Listovi su mali, sa malom površinom. Na listovima se vide rane, izgoretina, osušenost i poţutelost na duţini krajeva. Pokazivanje tamne i kestenjaste boje na sredini lista. Takvi simptomi se pokazuju na starim listovima. Listovi imaju kovrdţavi 45

46 izgled, sakupljaju se od pozadi iako izgoreli krajevi su okrenuti prema strani obraza. Fig. 40. Izgoreli krajevi lista, pokazivanje kestenjaste boje na listovima maline su znak nedostatka kalijuma. Takvi listovi se iskrivljuju u pravcu donje strane (obraza), dok izgoreli delovi na površini lista izgledaju kovrdžavi. HRANLJIVA MATERIJA Magnezijum SIMPTOMI Kloroza u starim listovima, posebno izraţena pored nerava i na duţini krajeva. Nekroza listova se prouzrokuje u najvećem nedostatku ovog elementa. Fig. 41. Nedostatak magnezijuma se predstavlja žutenjem starih listova, počinjući od krajeva ali koja se širi na delu unutrašnje površine lista. 46

47 HRANLJIVA MATERIJA Kalcijum Sumpor GvoţĎe (ţelezo) SIMPTOMI Vrhovi listova osušeni i skupljeni na kraju-ivici novih listova Boja listova je zelena do ţute. Slična je sa nedostatkom azota, ali bez predstavljanja crvene boje. U kasnijoj fazi razvoja, u nedostatku ovog elementa se pokazuju nekrotična polja na sredinu lista. Ţutilo i pokazivanje kloroze u duţini nerava lista, koja je više prisutna na nove listove, gubljenje zelene boje u nervima. U slučaju velikog nedostatka ovog elementa pokazuje se beljenje sredine lista i površine sa kestenastom bojom. Fig. 42. Nedostatak gvožđa se pokazuje sa jakim žutenjem listova i novih izdanaka HRANLJIVA MATERIJA Mangan SIMPTOMI Ţutenje i kloroza u duţini nerava lista. Ţutenje lista počinje blizu krajeva i na progresivan način se prostire do sredine, sa jednim jasnim ograničenjem. Stari listovi ostaju sa zelenom bojom ili su malo u klorozi. U slučaju velikog 47

48 nedostatka ovog elementa pokazuju se izgorelost i skupljanje lista u pravcu krajeva. Cink Bakar Bor Molibden Pojavljuju se kratki pod čvorovi, uski listovi, sušenje izdanak i delova koji daju voće. U naprednoj fazi se pojavljuju mali listići, uski od vrha, sakupljanje u krivinama. Ali naj posebniji simptomi su tipična rozeta i mali listovi. Pojava otvorene zelene boje. Delovi pokraj nerava dobijaju otvorenu zelenu boju. Dešava se beljenje površine lista, sa jasnim ograničenjem zelene boje. Skupljanje i izgorelost vrhova malih listova, koje se udruţuje sa ţutenjem i skupljanjem krajeva. Smanjenje rasta zbog buďenja vegetacionih tačaka rasta. Korenovi su kratki, tesni i sa zatvorenom bojom. Ravnomerno ţutenje novih sazrelih listova i nekroza starih listova. Obraz lista se sakuplja u pravcu površine počinjući od krajeva. 48

49 Navodnjavanje maline Za obraďivanje maline potrebna je značajna količina vode za navodnjavanje, da bi ova kultura imala brzi rast i da bi dala dobru proizvodnju. Nedostatak vode u fazi razvoja voća se reflektuje u formiranju voća u maloj veličini. Najbolje je da se voda obezbedi u ravnomernom načinu tokom celog perioda vegetacije. Potrebna količina vode za rast i razvoj maline zavisi od vremenskih uslova, stanje biljke kao i energije rasta. UtvrĎeno je da količina vode koja se treba obezbediti za ovu kulturu dnevno se kreće od cm. Malina moţe upotrebiti celu količinu vode koja se nalazi u površini zemljine kore u dubini do 60 cm. Različite vrste zemljišta se razlikuju po sadrţini vode u vegetaciji. Peščane zemlje dobro odvodnjavane mogu drţati vodu 5 cm, dok zemljišta ilovače drţe nivo vode do 10 cm. Generalno mišljenje je da navodnjavanje treba početi u trenutku kada je 50% pogodne vode iskorišćeno. Sa paţljivim ocenjivanjem ovog stanja, u zavisnosti od padavina kiše i vrste zemlje, moţe se pokazati posle 5 10 dana. Kada je u pitanju odabiranje sistema za navodnjavanje maline, preporučuje se sistem kap po kap. Ovaj sistem ima nekoliko prednosti: potrebna je manja količina vode kao i njena jačina, omogućava ravnomerno širenje vlaţnosti, ne stvara uslove za razvoj truljenja voća. Nedostaci ovog sistema su: potreban je izvor čiste vode (sa ciljem da ne doďe do zapušenja rupa), periodična promena, mogućnost oštećenja sistema tokom obrade zemljišta kao i oštećenja koja se mogu naneti od glodara ili od samog čoveka. 49

50 Postoje dva sistema navodnjavanja kap po kap: klasični sistem navodnjavanja kap po kap sa cevima izbušenim sa rupama koje na celoj duţini kapljaju vodu bez pritiska, sa upotrebom u ravnim parcelama (tip T) sistem sa cediljkama od kojih se voda pušta blizu biljke sa pritiskom. Ovaj sistem se upotrebljava u nagibnim mestima i ima nameru za dobro širenje vode. U većini slučajeva naj prošireniji sistem je tip jedan za navodnjavanje, odnosno tip T. Različiti tipovi sistema se postavljaju na taj način što se samo ispruţe po površini zemlje ili se pokriju zemljom ili se postavljaju na nivo visine ţice prvog sprata. Ako se sistem navodnjavanja postavi na zemlju, cediljke se postavljaju u dubini cm, da se ne bi oštetili tokom obrade zemlje. Potreba za navodnjavanjem se moţe odrediti sa veoma običnim načinom: uzima se u ruke jedna mala količina zemlje i od nje pokušamo da napravimo zrna (istrošimo). Takva zemlja se uzima od dubine, gde se razvija najveći sistem korena kod kulture, koja je na dubini cm. Ako tokom stezanja šake (ruke) primerak zemlje je kompaktno gust i od zemlje se stvara lopta, sadrţaj vlaţnosti u zemlji je dovoljan. Ali ako se primerak zemlje posle stezanja istroši u šaku ruke, količina vlaţnosti u zemlji je u padu, zbog toga treba početi sa navodnjavanjem. Vreme i količina vode koju treba obezbediti za navodnjavanje se mogu odrediti sa tenziometrom. Treba staviti u zemlju dve male sonde, vrh jedne da stigne dubinu 15 cm dok vrh druge stigne dubinu 30 cm. Ako vlaţnost zemlje u dubini od 15 cm pada ispod 40-45% kapaciteta vode u polju, vreme je za navodnjavanje. Za što bolju orijentaciju, malina od faze cvetanja do kraja berbe, zahteva cm vode nedeljno, koje se moţe 50

51 obezbediti sa padavinom kiše ili navodnjavanjem. Najveće količine vode od 3.8 cm nedeljno su potrebne u mesecu junu za razvoj voća. U zatvorenim uslovima potrebna je veća količina vode u poreďenju sa otvorenim poljem. Ne preporučuje se navodnjavanje dvogodišnje sorte maline (Vilamet, Miker, itd.) kasno u leto ili u jesen, jer se sprečava potpuna zrelost izdanaka i njihova potpuna pripremljenost za zimovanje. Koliko vode je potrebno za navodnjavanje, u opštem smislu, moţe se reči da je potrebno upotrebiti onu količinu vode koja u dubini zemlje od 60 cm ostaje vlaţna 100%. Treba naglasiti da sistem navodnjavanja je efikasan samo 75%, zbog toga treba pustiti od sistema vode 3.3 cm, sa ciljem da se obezbedi prikladna količina vlaţnosti u zemlji 2.5 cm. TakoĎe se ne preporučuje navodnjavanje sa brzom vodom, nego navodnjavanje se radi sa sporom vodom, tako da zemlja isisa celu količinu vode. Navodnjavanje sa preteranom količinom vode moţe biti štetno, zbog toga treba obratiti paţnju u ovom pravcu. Ovo moţe prouzrokovati nova veoma osetljiva rastenja, meka voća, koja su veoma osetljiva na dodir, što oteţava manipulisanje sa njima. Navodnjavanje sa preteranom količinom vode utiče na ispiranje hranljivih materija, posebno rastvorljivog azota od zone korenskog sistema biljke, smeta dovoljno provetravanje, normalni rast korena kao i omogućava nastanak patogena koji prouzrokuju trulosti korena. Fig. 43. Navodnjavanje maline sistemom kap po kap, sa tipom- T. 51

52 5. TRENUTNE SORTE MALINE Vilamet je glavna sorta maline u SAD-u i Kanadi. TakoĎe je prikladna za naše proizvodne uslove. Ima poreklo iz Amerike, stvorena u Univerzitetu Oregon, sa spajanjem Newburg i Lloyd George. Pripada grupi prosečno rane sorte, sa početkom zrelosti voća u drugom delu meseca juna. Ova sorta se razlikuje sa voćem srednje i velike veličine, sa prosečnom merom 5g, u obliku kupole, sa crveno zatvorenom bojom, dovoljno tvrda, sa prijatnim ukusom i aromom. Fig.44. Voćka maline. Voća se lako beru. Pogodne su za konzumiranje u sveţem stanju ali i za različite prerade. Biljka ima jaki rast ali tokom gajenja moţe biti veoma bujna, stvara veliki broj izdanaka koje treba skinuti da budu retki. Cveta prosečno rano, to je biljka koja radi sama oprašivanje i uglavnom je sorta koja daje jednom plod (jednorodna), ali u nekoliko godina moţe biti dvorodna. U potpunoj fazi davanja plodova, sa dobrim odrţavanjem, daje prinos više od tona za hektar. Sorta Vilamet je nabrojana meďu glavnim sortama i jeste jedna od najbitnijih sorta u smislu ekonomije. 52

53 Sorta Miker je stvorena u SAD-u, dok je u proizvodnju uneta u godini Pripada grupi sorti sa posredno kasnijom zrelošću, početak zrenja je nedelju dana posle sorte Vilamet. Ima veliki plod, tvrd, sa merom 5.5 g, sa prijatnim ukusom i aromom. Plod se moţe koristiti sveţ kao voće za sto, ali i kao sirovina za preradu i zamrzavanje. Biljka ima jaki rast, u uporeďenju sa Vilamet stvara manji broj izdanaka, ali su oni bujni. Preporučuje se gajenje u ravnim predelima, u razdaljini meďu redovima od m. Cvetanje je prosečno kasno, radi samo oprašivanje i pripada jedno plodnoj sorti. Daje visoki proizvod od t/ha, nekad je proizvodnja čak i veća. Ova sorta je otporna od antraknoze (Didymella applanata), ali je osetljiva od virusa i niskih temperatura zbog kraće vegetacije. Sorta maline Miker, trenutno se sa sortom Vilamet preporučuje za gajenje u intenzivnim malinjacima/voćnjacima. Polka Polka se smatra kao najbolja sorta maline u poslednjim godinama. Stvorena je u istom istraţnom centru kao i sorta 'Polana'. Njen autor je jedan od najpoznatijih današnjih selektora Dr. Jan Danek iz Poljske. Plod ima prosečnu teţinu iznad 6g! Polka ima veliki plod i ima odličan ukus. Polka daje veliki i kvalitetni učinak. Voće zri u mesecu julu i nastavlja berbu do kasne jeseni kada počinje rani jesenji mraz. Najveći učinak dolazi tokom avgusta meseca. 53

54 Berba, klasifikacija i pakovanje voća maline Uzimajući u obzir da zrelost se ne dešava odjednom, zato berba se radi u kontinuitetu koja u većini slučajeva traje do jednog meseca. ObezbeĎenje plasmana, sa ciljem realizovanja ekonomskog efekta ne zavisi samo od činjenice trajanja vremenskog roka tokom berbe, nego i činjenica da voće ove kulture ne traje za dugi vremenski period, zbog toga se zahteva da voće plasiramo na trţište za što kraće vreme. Berba voća maline počinje u vreme kada voće dobija boju koţe što je odlika odreďene sorte i kada se one lako odvajaju od peteljke. Fig. 45. Pravilna berba maline Tokom berbe treba obratiti paţnju da se plodovi ovog voća ne gnječe, dok se beru bez cvetne loţe i bez njihove peteljke. Berba ovog voća, u zavisnosti od klimatskih uslova, se radi svaki drugi dan, dok tehnike berbe podrazumevaju skidanje voća, a da ne doďe do oštećenja upotrebljavajući palac, kaţiprst i srednji prst. Za berbu jednog hektara sa malinom i kupinom su potrebni 15 berača koji su angaţovani svakog dana u vremensko trajanju od jednog meseca. Od ovog podatka se vidi da opšti troškovi gajenja ovih kultura samo za berbu stiţu 70 80%. Najbolji termin za berbu voća maline su jutarnji sati i kasni posle podnevni sati. 54

55 Voća koja se beru pri velikim temperaturama vazduha ili tokom vremena sa kišom, zbog neţeljenih hemijskih procesa, se kvare veoma brzo i gube vrednosti korišćenja. Podela ubranog voća u ranim jutarnjim satima se treba uraditi tokom dana, dok ubrano voće tokom kasnih popodnevnih sati se radi sutra. Voće maline koje se iznose na trţište treba da pripadaju ovim kategorijama: Ekstra (voće ove kategorije svakako treba imati oblik, razvoj i posebnu boju sorte. TakoĎe trebaju imati jednaku veličinu, isti oblik, dobru zrelost, posebnu boju koţe bez cvetne loţe). KategorijaI (voće ove kategorije treba imati dobar razvoj, i jednaku veličinu i nivo zrelosti, sa izbegavanjem 2%, sa izraţenom bojom koţe što je karakteristika sorte. KategorijaII (voće ove kategorije ne mora obavezno imati jednaku zrelost, dok 10 % mogu imati cvetnu loţu). Voće maline tokom berbe se pakuje u ambalaţi koja ne treba biti teška, ni skupa, ali da je prikladna za manipulisanje. Vrste ambalaţe zavise od finalne upotrebe obranog voća. Ako se plodovi ovog voća beru za sveţu upotrebu pakuju se u kutiji od kg, proizvedenu od oljuštenog drveta, karton sa parafinom ili plastična kutija. Kutije za pakovanje tak, sa prikladnim dimenzijama, se mogu postaviti na holandskim gajbama koje su otvorene, plitke, sa dimenzijama 45 x 24 x 7.5 cm, koje su veoma prikladne za urbani transport voća. 55

56 Fig. 46. Ambalaža za berbu voća maline. Voće maline koje se koriste za zamrzavanje se pakuju u drvenim gajbama (letvarice) ili plastičnim holandskim gajbama, koje se postavljaju u dva sloja da bi njihovo zamrzavanje bilo što lakše. Voće za preradu se takoďe pakuje u holandskim gajbama ili u neku prikladnu ambalaţu za ovu svrhu, dok voće za preradu za pulp se pakuje u plastičnu burad, sa upotrebom sumpornohidrične kiseline kao sredstva za konzerviranje. 56

57 INITIATIVE FOR AGRICULTURAL DEVELOPMENT OF KOSOVO INICIATIVA PËR ZHVILLIMIN E BUJQËSISË SË KOSOVËS INICIATIVA ZA POLJOPRIVREDNI RAZVOJ KOSOVA info@iadk.org Tel/Fax: +381 (0) Web: Të jetojmë nga toka dhe puna jonë! Let us live from our land and work 57 info@iadk.org Tel/Fax: +381 (0) Web: