Nastavni predmet ARHITEKTONSKA ANALIZA, FUNKCIJE I TIPOLOGIJA 2

Transcription

1 Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka Departman za arhitekturu i urbanizam Studijski program: Arhitektura Nastavni predmet ARHITEKTONSKA ANALIZA, FUNKCIJE I TIPOLOGIJA 2 Nastavnik:, dipl.ing.arh. Saradnici: Dijana Brkljač, asistent-master, rukovodilac vežbanja Aleksandra Milinković, asistent-master Stefan Škorić, asistent-master Fond časova: 2+3 Školska 2017/2018. godina

2 Nastava na predmetu Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2, odvijaće se kroz rad na predavanjima i vežbanjima, uz redovne konsultacije tokom trajanja semestra. Cilj rada na predmetu je proširivanje osnovnog znanja u procesu arhitektonske analize, o funkcionalnim organizacijama, kretanju u prostoru, merama i proporcijama,, programu, i ulozi projekta. Kroz predavanja i vežbe studenti će savladavati različite funkcionalne programe arhitektonskih prostora na različitim prostornim nivoima (od detalja do nivoa pejzažne arhitekture) i njihovo mesto, ulogu i značaj u građenoj sredini. Kroz postavljene zadatke, studenti će samostalno rešavati jednostavne prostorno-funkcionalne sklopove u okviru pojedinih arhitektonskih tipologija, kao baze za kasniju nadogradnju u oblasti projektovanja složenih programa na različitim prostornim nivoima. Tokom časova vežbi, studenti će razvijati sopstvene kapacitete za analitičko i kritičko razmišljanje i razumevanje arhitekture, te se osposobljavati za integrisanje aspekata funkcije, forme i konstrukcije, kao i kompozicione analize forme. Posebna pažnja pri izradi studentskih radova, biće posvećena temi koncepta i konteksta u arhitekturi. Teme predavanja formulisane su tako da studenti stiču teorijske osnove arhitektonske analize i jednostavnih funkcionalnih programa arhitektonskih prostora, te postepeno savladaju problematiku arhitektonske tipologije. Zadaci na vežbama postavljeni su tako da studenti imaju mogućnost da prikažu i adekvatno primene stečena znanja analize i sinteze u arhitekturi, pre svega na primerima jednostavnijih funkcionalno-tehnoloških rešenja, te da pokažu razumevanje za oblikovanje na različitim prostornim nivoima, uticaj prirodnih, društvenih i tehnoloških sila u procesu projektovanja arhitektonskih objekata i izraze sopstvenu sposobnost kreiranja jednostavnih funkcionalnih celina koje odgovaraju na definisane programske zahteve. Predavanja u okviru predmeta su organizovana u tematske celine koje prate zadatke koje studenti rade na vežbama. U toku vežbanja, studenti će individualno raditi na sopstvenim zadacima, koji će kontinuirano biti diskutovani i korigovani od strane asistenata. Od studenata se očekuje da se u okviru svakog zadatka pažljivo i predano posvete predmetu istraživanja, kako samostalno, tako i kroz konsultacije sa nastavnikom i saradnicima. Studenti će tokom semestra, u okviru rada na vežbama, imati 4 grafička rada, čija je pozitivna ocena uslov za izlazak na završni ispit. Završni ispit se sastoji od teorijskih pitanja iz oblasti koje su obrađivane na predavanjima i u obaveznoj literaturi, kao i od grafičkih zadataka iz oblasti koje su bile obuhvaćene tokom rada na vežbama. Obavezna literatura: 1. Milena Krklješ: Arhitektonska analiza (Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2016) 2. Sigfrid Gidion: Prostor, vreme i arhitektura (Građevinska knjiga, Beograd, 2002) 3. Robert Venturi: Složenosti i protivrečnosti u arhitekturi (Građevinska knjiga, Beograd, 2006) Dodatna literatura: 1. Ranko Radović: Novi vrt i stari kavez (Stylos, Novi Sad, 2005) 2. Branislav Milenković: Uvod u arhitektonsku analizu 1 (Građevinska knjiga, Beograd, 2008) 3. Branislav Milenković: Uvod u arhitektonsku analizu 2 (Građevinska knjiga, Beograd, 2008)

3 PLAN PREDAVANJA I VEŽBI Letnji semestar 2017/2018. školska godina nedelja datum Tema vežbanja Tema predavanja Predavač / Uvodno predavanje Analiza jedne kuće majstora savremene arhitekture Terenski rad priprema za narednu vežbu Projekat studentske kuće Elementi u arhitekturi i njihova orkestracija Projekat studentske kuće Film o arhitekturi Projekat studentske kuće Projekat studentske kuće Projekat studentske kuće Tipologija jednoporodičnog stanovanja Tipologija višeporodičnog stanovanja Izgradjeni i neizgrađeni prostor Hortus conclusus Pejzažna arhitektura Hortus conclusus Kuća i grad Hortus conclusus Urbani mobilijar URBAN STOP Percepcija u arhitekturi Dijana Brkljač URBAN STOP Arhitektura kroz teoriju Predaja rada Predispitne konsultacije Ukupan broj poena za grafičke radove je 40: - Analiza jedne kuće majstora savremene arhitekture 6 poena, - Projekat studentske kuće 14 poena, - Hortus conclusus 10 poena - URBAN STOP 10 poena, Da bi student stekao pravo izlaska na završni ispit, neophodno je da ima predata sva 4 grafička rada i da je na svakom stekao minimum 50% predviđenih bodova, tj. ukupno 21 poen. Konačna ocena na predmetu formira se kao zbir svih aktivnosti tokom semestra: grafički radovi (maksimalno 40, minimalno 21 poen), aktivnost na vežbama (maksimalno 5 poena), aktivnost na predavanjima (maksimalno 5 poena), završni ispit I deo - teorijska pitanja (maksimalno 25, minimalno 13 poena), završni ispit II deo praktični (grafički) zadaci (maksimalno 25, minimalno 13 poena).

4 vežba 1 ANALIZA JEDNE KUĆE MAJSTORA SAVREMENE ARHITEKTURE: Prikaz projekta i autora. Uočavanje principa na kojima počiva koncept kuće. CILJ: Prikaz i analiza zadate kuće jednog majstora savremene arhitekture. Uočavanje principa na kojima počiva koncept zadate kuće. Prikaz odabrane kuće potrebno je dati kroz osnove, preseke, aksonometrijske prikaze, dijagrame, perspektive i skice, a obavezno je definisati kuću kroz ideogram. Analiza, za razliku od prikaza, jeste razlaganje i utvrđivanje odnosa među elementima, odnosno sastavnim delovima analizirane celine. Na zadatoj kući potrebno je uočiti i prikazati sledeće karakteristike: KONTEKST LOKACIJE KUĆE POSTAVKA GEOMETRIJE KUĆE KOMPOZICIJA (podužna, centralna, koncentrična, dijagonalna, sažeta, dinamična...) FORMA (linearna, kružna, izdužena, složena...) MASE I POVRŠINE (opis, aksonometrija, perspektiva) ULAZI (pozicija i opis) FASADE (opis i prikaz - naglašena horizontalnost, naglašena vertikalnost, skulpturalnost, prozračnost, veza sa prirodom, koncentracija ) ANALIZU funkcija kroz razlaganje osnovnih funkcionalnih elemenata zadate kuće izvršiti kroz dijagrame, osnove, preseke i skice: FUNKCIONALNE CELINE (dnevna i noćna zona, prikazane kroz dijagram zona, radna, spavaća, dnevna, higijenska, komunikaciona, pomoćna i druge zone), KRETANJE KROZ ZONE (dijagram cirkulacije, ciklično, podužno... unakrsno, denivelisano...), ULAZ (pozicija i opis u smislu funkcionalne povezanosti neposrednog okruženja kuće i unutrašnjosti forme zadate kuće). ARHITEKTI I KUĆE: 1. Frank Lloyd Wright ( ): Fallingwater House, 1945, Illinois, USA 2. Le Corbusier ( ): Villa Savoye, 1931, Poissy, France 3. Mies van der Rohe ( ): Farnsworth House, , Illinois, USA 4. Gerrit Rietveld ( ): Schroeder House, 1924, Utreht, Holandija 5. Oscar Niemeyer ( ): Niemeyer House, , Rio de Janeiro 6. Phillip Johnson ( ): Glass House, 1949, New Cannon 7. Rem Koolhaas (1944- ) Villa Dall' Ava, Paris, France Herzog (1950- ) and De Meuron (1950- ): Rudin House, Leymen, France, 1997.

5 ZADATAK: Na listu papira formata 50 x 70 cm, potrebno je napraviti elaborat - prikaz analize jedne kuće majstora savremene arhitekture. Prikaz zadate kuće podrazumeva analizu celine, strukture, forme, kompozicije, geometrije, kao i opis i prikaz strukture fasade. U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i prezime studenta i broj indeksa. MATERIJAL ZA RAD: Potrebno je da studenti donesu materijal prikupljen o majstoru arhitekture i njegovoj kući i pribor za rad. Vežba donosi maksimalno 6 poena. Vežba se radi jedan termin ( godine) i predaje na početku sledećeg termina vežbanja godine.

6 vežba 2 PROJEKAT STUDENTSKE KUĆE: Analiza i sinteza celine CILJ: ZADATAK: Integracija funkcija privremenog stanovanja i rada u jednu prostorno-fizičku celinu. Konceptualizacija prostorno-funkcionalne jedinice, kroz odgovarajuće dimenzije i adekvatno funkcionalno rešenje. Analiza potrebnih funkcionalnih zona, formiranje koncepta i sklopa, uspostavljanje interakcije različitih zona kroz kontinuirano preispitivanje primene osnovnih elemenata arhitekture (stub, zid, greda, ploča, stepenice, vrata, prozor) i materijalizacije kuće. Na osnovu stečenog znanja, definisati i razraditi idejno rešenje studentske kuće za privremeni boravak i rad 4 studenta istog pola. Ukupna korisna površina jedinice ne može biti veća od 80 m 2 neto i može imati maksimalnu spratnost P+1. U okviru studentske kuće treba predvideti prostore i ambijente za rad, razonodu i druge aktivnosti studenata koji se nalaze na privremenom boravku u Novom Sadu. Podrazumeva se da ovakav objekat ima pretprostor terasu, verandu ili sličan natkriveni, otvoreni, spoljni prostor kao sastavni element, čije dimenzije nisu ograničene i ne ulaze u zadatu kvadraturu objekta. Student samostalno određuje maksimalnu korisnu visinu, koja će biti prilagođena funkcionalnim procesima i gabaritu same jedinice. Odabir konstruktivnog sklopa i materijala jedinice bungalova je slobodan, prema iskustvu i znanju studenta. Infrastrukturni vodovi (struja, vodovod, kanalizacija, kablovski priključak i slično) će biti usklađeni prema konačnom rešenju, te stoga o ovim detaljima nije potrebno voditi računa. Studentska kuća se nalazi u okviru parka u Univerzitetskom kampusu, a tačnu lokaciju student samostalno određuje u odnosu na postojeće izgrađene i neizgrađene prostore (rušenje postojećih objekata nije dozvoljeno). Posebnu pažnju treba posvetiti orijentaciji studentske kuće. U toku rada neprekidno će se proveravati sopstvena koncepcija sa različitih aspekata: 1. Položaj studentske kuće na parceli i formiranje ambijentalne celine. Ovi nivoi bi trebalo da potvrde unutrašnju strukturu i funkcionalnu logiku. Pri istraživanju i definisanju objekta treba voditi računa o svim do sada utvrđenim urbanističkim parametrima: orijentaciji, osunčanju, uticaju vetra, kolskom i pešačkom prilazu, popločavanju, urbanom mobilijaru, zelenilu i vegetaciji, infrastrukturi, osvetljenju, vizurama i ostalim relevantnim uticajima. 2. Funkcionalna tehnologija unutar jedinica, koja treba da obezbedi uslove za potrebe korisnika: rad, spavanje, boravak, priprema hrane sa obedovanjem i higijena. Unutar jedinice treba utvrditi i tokom rada preispitati različite funkcionalne elemente, njihove dimenzije, raspored i međusobne odnose. U jedinicama treba predvideti ugrađenu opremu (kupatilo i kuhinja) i mobilijar dimenzija i karakteristika prilagođenih svim korisnicima. 3. Materijalizacija studenske kuće - u odnosu na odabrani konstruktivni sistem, treba utvrditi na koje načine i kojim sredstvima se mogu definisati fasadne zidne ispune, pregrade, podovi, prozori i vrata kao i koji su mogući izbori materijala u završnim obradama kako enterijera tako i eksterijera. U tom smislu izbor materijala i načini obrada površina i elemenata su slobodni. 4. Oblikovanje i arhitektonski dizajn studentske kuće arhitektura forme objekta,

7 odnosi gabaritom formiranih masa, kompaktnost/razuđenost, otvorenost/zatvorenost, visinske razlike i akcenti, oblikovanje pojedinačnih arhitektonskih elemenata i njihova sitneza u skladan sklop... SADRŽAJ ELABORATA: Idejno rešenje studentske kuće je potrebno prikazati na proizvoljnom broju listova formata 50 x 70 cm, u tehnici po ličnom izboru studenta. Opis koncepta Širi prikaz pozicije na zadatoj lokaciji (šematski) Situacija 1:100 Osnova svake etaže 1:50 Karakterističan presek 1:50 Fasade 1:50 Prostorni prikaz studentske kuće ili maketa 1:50 ili 1:100 Skice materijalizacije objekta Ideogram projekta U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i prezime studenta i broj indeksa. Situacija sadrži: granice parcele; položaj ulice i trotoara sa parking prostorom; novoprojektovani objekat sa osnovom krova; obeleženo mesto ulaza; mesto i veličina krošnje drveća; zelene površine; relativne visinske kote; znak za Sever; osnovne kote koje definišu položaj objekta na parceli. Osnova etaže sadrži: zidove potrebne debljine i karaktera prema rešenju sa ucrtanim prozorima i vratima; elemente nameštaja (krevet, plakar, radna površina, sedenje, kuhinjski elementi, trpezarijski sto...), sanitarne elemente; kote - dimenzije osnovnih zona; apsolutne i relativne visinske kote; mesto preseka; mesto ulaza... Karakterističan presek sadrži: relativne visinske kote; zidove potrebne debljine i karaktera već prema rešenju sa ucrtanim položajem prozorskih otvora i vrata, oznake slojeva zidova i međuspratnih konstrukcija; liniju terena; ograde parcele i presek kroz ulicu; položaj drveća; šematski nacrtane temelje. Fasade sadrže: preciznu konturu objekta i neposrednog okruženja; ucrtane otvore (vrata i prozori); fasadnu plastiku; definisane razlike u materijalima; potrebne kote; prikaz zelenila i ljudi štafaža projekta sa izbegavanjem naivnih crteža ili kiča. Skice: skice su u slobodnoj razmeri, moraju biti formatirane i uklopljene u zadati broj plakata ili na posebnom listu 50/70 cm. Kolaž više skica je poželjan. Skice moraju biti zadovoljavajućeg kvaliteta. DINAMIKA VEŽBANJA: godine: Analiza lokacije i potreba urbanog konteksta, koncept godine: Rešenje funkcionalnog sklopa i dimenzionisanje godine: Oblikovanje i materijalizacija elemenata i sklopa godine: USMENE PREZENTACIJE REŠENJA godine: Završne konsultacije i provera celovitosti rešenja Vežba mora biti urađena u potpunosti i donosi maksimalno 14 poena. Vežba se radi pet termina i predaje se u terminu vežbanja godine.

8 vežba 3 HORTUS CONCLUSUS Analiza i sinteza javnog prostora CILJ: Analizirati prostorni nivo javnog gradskog prostora, preispitati funkcionalne sadržaje i dimenzije, kao i moguće parterno uređenje parkovskog prostora uz upotrebu biljnog materijala. Hortus conclusus je stari termin za striktno zatvorene, ograđene male vrtove, još iz antičkih vremena, preko srednjeg veka i baroknih parkova. Očekuje se preispitivanje razlike između zatvorenog i otvorenog prostora vrta, a podrazumeva se da vrt može biti zatvoren psihički, percepcijski ili fizički. ZADATAK: Na lokaciji parka oko zgrade Rektorata, a u odnosu na postavljenu studentsku kuću iz prethodnog zadatka, na površini veličine max. 10x10 metara, čija geometrija treba da bude centrična, osmisliti/oblikovati/ograditi/formirati jedan vrtni prostor pogodan za meditaciju i odmor studenata. Izbor materijala i način primene u definisanju vrta slobodni su shodno želji i sposobnostima svakog studenta. Površina/prostor može biti potpuno i/ili delimično popločan, pokriven, natkriven vegetacijom, ograđen... Ograda može biti potpuno i/ili delimično puna, odnosno transparentna. Pri rešavanju posebnu pažnju treba posvetiti pešačkim tokovima, popločavanju, zelenim površinama, rasveti, vizuelnim komunikacijama, vizuelnom sagledavanju okolnog prostora, itd. SADRŽAJ ELABORATA: Idejno rešenje vrta je potrebno prikazati na proizvoljnom broju listova A3 formata, u tehnici po ličnom izboru studenta. Situacija - šematski, foto ili grafički prikaz odabrane lokacije sa kontekstom i konceptom Osnova sa parternim uređenjem 1:100 Karakterističan presek ili izgled 1:100 Prostorni prikaz vrta 1:100 Skice U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i prezime studenta i broj indeksa. DINAMIKA VEŽBANJA: godine: Analiza lokacije, konceptualizacija ideje godine: Oblikovanje, dimenzionisanje i materijalizacija vrta godine: Završne konsultacije i provera celovitosti rešenja Vežba mora biti urađena u potpunosti i donosi maksimalno 10 poena. Vežba se radi tri termina i predaje se u terminu vežbanja godine.

9 vežba 4 URBAN STOP: Analiza urbanog mobilijara CILJ: Upoznavanje sa različitim elementima urbanog mobilijara. U toku vežbe, studenti će se baviti analizom različitih urbanih konteksta i elemenata urbanog mobilijara i njihovog oblikovanja, kroz analizu dimenzija (minimalnih i maksimalnih), funkcija, dispozicije na lokaciji, odnosa prema okruženju, upotrebne vrednosti, potreba korinika, ergonomije... ZADATAK: Osmisliti i nacrtati jedan urbani motiv - element urbanog mobilijara u urbanom tkivu Novog Sada, na lokaciji koju student treba sam da odabere nakon obilaska terena, vodeći računa o kontekstu u kojem se nalazi. Opisati, analizirati potrebe i odrediti tačan položaj i potrebnu veličinu (proporciju) i dati opis njegovog neposrednog okruženja. Urbani motiv koncipirati kao slobodnostojeću strukturu i dimenzionisati u skladu sa proporcijama neposrednog okruženja. Urbani motiv može se koncipirati sa dodatnom opremom interaktivnog karaktera (telefon, internet...). Urbani motiv treba da obezbedi: Mesto za zaustavljanje, odmor i eventualnan duži namenski boravak, sedenje, Osvetljenje, Može da predstavlja ekran za potrebe koje su prepoznate u okruženju (turističke informacije, reklamni prostor i sl.), Dodatni sadržaj (korpa za smeće, automat za novine, telefonski aparat, aparat za kupovinu karata, interaktivna karta grada, sat, česma za vodu ). SADRŽAJ ELABORATA: Svi crteži se rade isključivo na listovima formata A3. Situacija - šematski, foto ili grafički prikaz odabrane lokacije sa kontekstom i konceptom Parterno rešenje sa osnovom R 1:20 ili R 1:50 Izgled ili presek R 1:20 ili R 1:50 Prostorni prikaz (3D prikaz) R 1:20 ili R 1:50 Skice U prezentaciji voditi računa o jasnoći, čitkosti i kompoziciji lista. U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i prezime studenta i broj indeksa. DINAMIKA VEŽBANJA: godine: Analiza lokacije, konceptualizacija ideje, definisanje namene godine: Oblikovanje, dimenzionisanje i materijalizacija elementa Vežba mora biti urađena u potpunosti i donosi maksimalno 10 poena. Vežba se radi dva termina i predaje se godine u 9:00 časova za sve grupe.