INTERVJU: Dejan Trifunović, Državni sekretar NEOPHODNO UTVRDITI reprezentativnost udruženja. usluge PoTPisan ugovor sa MoL serbia. str.

Transcription

1 BespLatan primerak vaš vodič kroz međunarodni transport tereta Broj 6 INTERVJU: Dejan Trifunović, Državni sekretar NEOPHODNO UTVRDITI reprezentativnost udruženja str. 5 usluge PoTPisan ugovor sa MoL serbia aktuelnost DeviZna BLaGajna str. 28 str. 8

2 Testirajte online sada: Vaš ko-pilot za celu Evropu. Plaćanje putarina DKV-om. Uz 30 godina iskustva. stva. Uspešni menadžeri transporta žele da imaju sveobuhvatne usluge plaćanja putarina DKV-om. Ojačajte svoj uspeh uz naše vrhunske usluge: Registracija za brojne evropske putarine, obezbeđivanje efikasnog fakturisanja i regulisanja plaćanja putarina uz pomoć DKV Card i DKV Box, jasne fakture sa troškovima i još mnogo toga. Za više informacija kontaktirajte Affinity Balkans doo ili: Planer puta I kalkulator cena putarina Delamode Balkans d.o.o. Bulevar Mihajla Pupina 115v, Novi Beograd, Srbija Tel: , affinity.rs@delamode-group.com Affinity Balkans d.o.o. Dzordza Vasingtona 44, Podgorica, Montenegro Tel: , affinity.me@delamode-group.com

3

4 sadržaj intervju 5 Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture neophodno utvrditi reprezentativnost udruženja 21 Branko Grba, vlasnik i direktor preduzeća Grba Prpić k.d. iz Bačkog jarka snagom, voljom i energijom ušli MeĐu najbolje revija izlazi tromesečno, Broj 6, jul godina Cena: Besplatno osnivač i izdavač: Pu MeĐunaroDni TransPorT, Beograd Milutina Bojića Beograd Glavni i odgovorni urednik: Tatjana ivanović redakcija: Zorica radojičić aleksandar spasić Goran knežević Lektor: jelena Panić Tričković Grafički dizajn: Grafički studio issstudiodesign, Beograd igor.sandic@issstudiodesign.com štampa: PrinTeX d.o.o., subotica adresa redakcije: Milutina Bojića 2, Beograd Telefon: 011/ fax: 011/ office@pumedtrans.com tiraž: elektronsko izdanje MT revije nalazi se na adresi: CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 656 MT revija : vaš vodič kroz svet međunarodnog transporta tereta / glavni urednik Tatjana Ivanović. - God. 1, br. 1 (2011)-. - Beograd (Milutina Bojića 2) : Međunarodni transport, (Beograd : PRINTEX d.o.o., Subotica) cm Tromesečno ISSN = MT revija COBISS.SR-ID aktuelnosti 8 DeviZna BLaGajna ispitivanje vozila koja se uvoze kao upotrebljavana 9 srpsko-mađarska MešoviTa komisija 10 uvođenje naplate PuTarine u LeToniji MaĐarski ProPis o PoPunjavanju DoZvoLa novi režim kretanja TereTniM vozilima u austriji 11 izmena CarinskoG PosTuPka na TeriToriji republike Turske objedinjena nabavka vozila PuTevi određeni Za PrevoZ opasnog TereTa kroz hrvatsku 12 Poreski TreTMan DonaCija LiCiMa ugroženim od PoPLava 16 Državni sekretar održao sastanak sa PreDsTavniCiMa udruženja 24 korišćenje PunoG nedeljnog odmora otkazan ProTesT PrevoZnika 33 udruženje PoMaže ugroženima u PoPLavaMa 34 kratki PreGLeD novina koje Donosi Zakon o izmenama i DoPunaMa Zakona o radu zanimljivosti 26 razvoj DruMskoG TransPorTnoG TržišTa eu retrospektiva 18 analiza korišćenja CeMT DoZvoLa u GoDini usluge 28 PoTPisan ugovor sa MoL serbia 38 obuka: raspodela, kriterijumi i način DoDeLe DoZvoLa Za MeĐunaroDni TransPorT iz stručnog ugla 29 savetnik Za BeZBeDnosT u TransPorTu opasnog TereTa 36 pitanja i odgovori

5 INTERVJU Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture NEOPHODNO UTVRDITI REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA Mora brže da se radi na unapređenju zakonodavnog okvira, posebno Zakona o drumskom prevozu tereta i podzakonskim aktima, Uredbi o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima i uređenju uslova za obavljanje drumskog transporta kroz realizaciju bilateralnih ugovora. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture suočilo se sa mnogim nepravilnostima u vezi sa izdavanjem dozvola za prevoz zbog čega Srbija gubi desetine miliona evra godišnje. Državni sekretar u ovom ministarstvu Dejan Trifunović u intervjuu za MT reviju govori o načinu na koji će ovaj problem biti prevaziđen, o problemima koji su uočeni u drumskom transportu, o zakonodavnim aktivnostima koje su planirane za naredni period, otvaranju pregovaračkih poglavlja 14 i 21, utvrđivanju reprezentativnosti udruženja prevoznika Da li ste, posle dva meseca koliko je prošlo otkako ste postavljeni na mesto državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uspeli da sagledate probleme drumskog transporta? Šta je dobro, a šta treba da se menja? Koji je značaj drumskog transporta za ekonomiju naše zemlje? Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture skeniralo je probleme i odlučno je da uvede nultu toleranciju kada je reč o neregularnostima. Cilj nam je povećanje obima teretnog saobraćaja, unapređenje putne mreže i bezbednosti na drumovima, kao i uvođenje savremenih tehnologija. broj 6 5

6 INTERVJU Ono na čemu insistiramo je brže prilagođavanje zakonodavstvu Evropske unije, osavremenjivanje servisa za korisnike, transparentnost postupka, aktivnija uloga inspekcijskih organa i bolji uslovi za naše prevoznike u inostranstvu. Koji su po Vašem mišljenju najveći problemi međunarodnog drumskog prevoza robe? Na sastanku koji smo održali sa prevoznicima krajem juna ove godine, identifikovali smo probleme i na njihovom rešavanju ministarstvo uveliko radi. To su zakonodavni i institucionalni okvir, sinhronizacija i bolja komunikacija sa drugim ministarstvima i suzbijanje sive ekonomije. Moramo brže da radimo na unapređenju zakonodovanog okvira, posebno Zakona o drumskom prevozu tereta i podzakonskim aktima, Uredbi o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima i uređenju uslova za obavljanje drumskog transporta kroz realizaciju bilateralnih ugovora. Pojačali smo inspekcijski nadzor sa ciljem smanjenja sive ekonomije, povećali smo broj državnih službenika angažovanih na poslovima međunarodnog drumskog transporta i obezbedili uslove za uvođenje elektronskog poslovanja. Šta konkretno čini Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da bi rešilo te probleme? Ubrzali smo obradu podnesaka za dobijanje međunarodnih dozvola domaćih prevoznika i uveli njihovo dnevno preuzimanje. Zajedno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu obezbedili smo sve uslove da poslovi obrade i izdavanja dozvola budu podržani informacionim sistemom. Sve to u cilju kvalitetnijeg i transparentnog informisanja domaćih prevoznika i praćenja zakonitosti rada. Očekujemo da ovaj sistem uskoro zaživi. Takođe, razgovaramo o načinima za obezbeđivanje uslova za slanje međunarodnih dozvola i pripadajućih rešenja na adresu domaćeg prevoznika, što će u jednak položaj dovesti sve domaće prevoznike u Srbiji. Pokrenuli smo inicijativu da JP,,Putevi Srbije pripremi novu Odluku o naplati naknade za korišćenje državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu na teritoriji Republike Srbije. Nakon njenog donošenja biće stvoreni preduslovi za potpisivanje Nacrta sporazuma između Vlada Srbije i Nemačke o uzajamnom oslobađanju od plaćanja poreza i naknada za korišćenje puteva za drumska vozila. Potpisali smo i bilateralni sporazum u oblasti drumskog saobraćaja sa Mađarskom i obavili razgovore sa ambasadom Belorusije u cilju potpisivanja istog sporazuma. Ograničen pristup tržištima većine evropskih država kroz ograničen broj dozvola za prevoz je velika administrativna barijera za srpski transport, a time i barijera za pla- 6 broj 6

7 INTERVJU sman srpskih proizvoda, pre svega poljoprivrednih, na evropskom tržištu. Šta mogu da očekuju srpski prevoznici po ovom pitanju? Kakva je pregovaračka pozicija ove Vlade i da li će tu doći do značajnih pomaka? Ovo Ministarstvo se od svog formiranja suočilo sa mnogim nepravilnostima u izdavanju dozvola. Unapredićemo sistem kako bi one bile otklonjene s obzirom na to da se procenjuje da Srbija zbog toga godišnje gubi desetine miliona evra. Ministarstvo će iskoristiti sve mogućnosti za povećanje broja neophodnih dozvola, posebno kada je u pitanju izvoz srpskih proizvoda. Preuzećemo na sebe i pregovaranje sa drugim zemljama o broju dozvola a već smo obezbedili i povećanje njihovog broja za tekuću godinu za Italiju i Češku. Jasno je da broj dozvola ne zadovoljava sve potrebe srpske transportne privrede, ali će u određenoj meri smanjiti njihov hronični nedostatak. Koje konkretne zakonodavne aktivnosti u oblasti drumskog saobraćaja planira Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Prioritet je završavanje procedure za usvajanje Zakona o prevozu tereta, kao i rešavanje pitanja raspodele stranih dozvola domaćim prevoznicima. Ova oblast uređena je Uredbom o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima i na snazi je od avgusta godine. Od samog početka primene ove Uredbe uočeno je da neke njene odredbe značajno otežavaju rad na poslovima izdavanja dozvola domaćim prevoznicima. Prevoznici koji nisu koristili određeni kontingent ovakvih dozvola, ograničeni su uslovom da mogu preuzeti do deset odsto ukupnog broja vozila u voznom parku (umanjen za broj CEMT i vremensku dozvolu) i tako dovedeni u poziciju da ne obavljaju prevoz celim voznim parkom. Ministarstvo intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Da li će i na koji način prevoznici biti uključeni u te aktivnosti? Ministarstvo je predvidelo učešće prevoznika u radnim grupama za izradu zakona jer oni ne samo da svojim sugestijama doprinose radu, već se tako postiže da proces donošenja propisa bude transparentniji. U prilog tome, 2. jula ove godine formirana je Radna grupa za izradu Nacrta zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju i podzakonskih propisa. Ministarstvo će, međutim, sprovesti utvrđivanje reprezentativnosti asocijacija u ovoj branši. Pristupni pregovori za Poglavlja 14 i 21 još nisu otvoreni. Kada očekujete otvaranje pregovora? Na koji način će prevoznici biti uključeni u ove pregovore? Sastanci eksplanatornog skrininga za pregovaračka poglavlja 14. i 21. Transportna politika i Transevropske mreže na kojima će Evropska unija predstaviti tekovine evropskog zakonodavstva održaće se od 16. do 19. decembra ove godine. Sastanci bilateralnog skrininga za pregovaračka poglavlja 14. i 21. Transportna politika i Transevropske mreže, na kojima će biti predstavljeno zakonodavstvo Republike Srbije iz oblasti transporta i transevropskih mreža i oceniti usklađenost domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU i planove za postizanje potpune usaglašenosti, održaće se od 14. do 27. februara godine. Predstavnicima civilnog društva biće omogućeno direktno praćenje sastanka putem veb-strima kako bi se obezbedila transparentnost i uključenost svih relevantnih aktera u proces skrininga. Mogu li prevoznici očekivati aktivnu podršku resornog ministarstva u rešavanju problema koji su iz nadležnosti drugih ministarstava, kao što je npr. decenijski problem naplate na carinskim terminalima ili problem koji proizilazi iz ograničenja u broju dana boravka srpskih vozača u Šengen zoni? Na sastanku sa Ministarstvom finansija i Upravom carina o problemu naplate parkinga domaćim i stranim prevoznicima prilikom carinjenja vozila zaključeno je da je ovaj problem neophodno podići na nivo Vlade Srbije. Kada je reč o bezviznom režimu i ograničenju u broju dana koje naši vozači imaju u Šengen zoni, na ovaj problem ukazali smo sredinom jula predstavnicima Evropske komisije. Tada je EK dala preporuku da se razmotri mogućnost odgovarajućih izmena i dopuna Direktive o viznom režimu kojima bi se dozvolila potrebna fleksibilnost za profesionalne vozače. Kada je reč o prevoznicima, EK smo obavestili i o kršenju SSP od strane pojedinih zemalja. Očekujemo da zajedno radimo na rešavanju ovog problema kako se ovakvi slučajevi ne bi ponavljali u budućnosti. Trenutno postoji nekoliko udruženja prevoznika. Planirate li utvrđivanje njihove reprezentativnosti? Koje kriterijume planirate da primenite za utvrđivanje reprezentativnosti: broj članova, broj teretnih vozila u vlasništvu članova, ostvaren prihod članova ili neke druge? Veoma je važno da odnosi između predstavnika prevoznika budu što jasnije uređeni. U tom smislu, pokrenuli smo aktivnosti kako bismo utvrdili realno stanje zastupljenosti domaćih prevoznika koji su registrovani za međunarodni drumski prevoz. Tražili smo od udruženja da nam dostave spisak članova kako bismo mogli da utvrdimo njihovu reprezentativnost. To smo uradili da bismo mogli da utvrdimo ko nam je kredibilan sagovornik u razgovorima i ko će najbolje zastupati interese prevoznika. broj 6 7

8 AKTUELNOSTI DEVIZNA BLAGAJNA ISPITIVANJE VOZILA KOJA SE UVOZE KAO UPOTREBLJAVANA agencija za bezbednost saobraćaja, na osnovu izmenjenog i dopunjenog Pravilnika o ispitivanju vozila ( službeni glasnik rs, br. 8/2012, 13/2013, 31/2013, 114/2013 i 40/14), 19. aprila godine počela je da izdaje uverenje o ispitivanju (kontrolisanju) vozila koja se uvoze kao upotrebljavana a koje se koristi u postupku carinjenja, odnosno registracije vozila. istovremeno, s obzirom da uverenje sadrži i podatak da li vozilo ispunjava uslove iz člana 4. stav 1. uredbe o uvozu motornih vozila ( službeni glasnik rs, br. 23/10), agencija za bezbednost saobraćaja je prestala sa izdavanjem Potvrda euro 3, osim u slučajevima kada to nadležni carinski organ zahteva. Detalje u vezi sa postupkom uvoza upotrebljavanih vozila možete pogledati na sajtu agencije za bezbednost saobraćaja polovna_zahtev1.html Dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi Dokaz o plaćenoj usluzi izdavanja uverenja o ispitivanju upotrebljavanog vozila koje se uvozi Dana godine stupila je na snagu izmenjena i dopunjena Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu. Na inicijativu Udruženja koja je pokrenuta krajem januara, NBS je ovom Odlukom omogućila da rezident koji pruža usluge međunarodnog robnog i putničkog prevoza može u svojoj deviznoj blagajni držati efektivni strani novac za plaćanje naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenog koji vrši prevoz, kao i za plaćanje troškova u vezi s prevoznim sredstvom i robom na putu u inostranstvu - u iznosu koji predstavlja prosečno dnevno stanje efektivnog stranog novca na mesečnom nivou i koji ne prelazi evra. Prosečno dnevno stanje efektivnog stranog novca na mesečnom nivou izračunava se tako što se zbir dnevnih stanja podeli brojem kalendarskih dana u tom mesecu. PREDNOSTI UVOđENJA DEVIZNE BLAgAJNE ZA SRPSKE PREVOZNIKE KOJI OBAVLJAJU MEđUNARODNI PREVOZ TERETA U DRUMSKOM SAOBRAćAJU, ZBOg MANJEg BROJA ODLAZAKA SU: manji troškovi organizacije (troškovi zaposlenog, troškovi puta zaposlenog do banke i od nje; procenjuje se da su ovi troškovi minimalno 500,00 dinara po svakom odlasku u banku, ali ovome treba dodati i troškove koji mogu nastati gubitkom, krađom i sl.); manji troškovi bankarskih provizija (primer: provizija banke je 0,5% a ne manje od 650 dinara; na primeru jednog prevoznika za januar, trošak provizije iznosio je ,00 dinara, dok bi, da postoji blagajna efektivnog stranog novca, trošak iznosio 5.175,00 dinara, što je duplo manje); omogućavanje izvršenja prevoza za koje prevoznici dobijaju naloge u popodnevnim časovima ili vikendom, kada je zbog radnog vremena poslovnih banaka nemoguće podići novac za put u inostranstvo; omogućavanje zamene vozača koja je neophodna u nekim situacijama poput bolesti vozača, iskorišćen maksimalan broj dana boravka naših vozača u državama šengen zone, iskorišćeno maksimalno radno vreme vozača zbog nepredviđeno dugih čekanja na graničnim prelazima, na carinjenju, utovaru ili istovaru, isticanje dokumenata vozača (vozačka dozvola, lekarsko uverenje, pasoš i sl.), iznenadna potreba za vozačem koji poseduje dozvolu za prevoz opasnog tereta na nekom drugom prevozu, iznenadna potreba za vozačem koji poseduje karticu za digitalni tahograf i sl 8 broj 6

9 AKTUELNOSTI SRPSKO-MAĐARSKA MEŠOVITA KOMISIJA 14. i 15. maja godine u Budimpešti održano je zasedanje srpsko-mađarske Mešovite komisije za drumski saobraćaj. okviru 2. tačke dnevnog reda U koja se odnosila na prevoz tereta dve strane su potvrdile da od 1. januara godine srpskim prevoznicima koji obavljaju bilateralne i tranzitne prevoze vozilima kategorije minimum EVRO V bezbedno na teritoriji R. Mađarske, nije potrebna dozvola. Sa druge strane, mađarskim prevoznicima koji obavljaju bilateralne, tranzitne i prevoze za treću zemlju i iz nje vozilima bilo koje kategorije na teritoriji R. Srbije nije potrebna dozvola. POTPISAN SPORAZUM O DRUMSKOM PREVOZU PUTNIKA I STVARI IZMEđU SRBIJE I MAđARSKE Potpredsednik vlade srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović potpisala je 1. jula godine sa ministrom za nacionalni razvoj Mađarske Miklošem šestakom sporazum između vlade republike srbije i vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i tranzitu preko njihovih teritorija. Mihajlović je istakla da je potpisivanje ovog sporazuma put ka liberalizaciji u sektoru drumskog saobraćaja i izrazila zadovoljstvo zbog toga što srbija i Mađarska zajednički rade na velikom broju projekata. Zbog nastojanja mađarske strane da ukine liberalizaciju za vozila kategorije minimum evro v bezbedno vođeni su dugi i teški pregovori. Dogovor oko preliminarnih kontingenata dozvola za godinu nije postignut već je odložen za oktobar godine kada će se održati i sledeće zasedanje Mešovite komisije. u okviru 3. tačke dnevnog reda koja se ticala sporazuma o prevozu putnika i stvari u drumskom saobraćaju, dve strane su se složile da će preduzeti sve neophodne korake u interesu toga da se već parafiran tekst sporazuma potpiše na sledećim međuvladinim konsultacijama koje će se održati u jesen godine. Pod tačkom razno, dve strane su potvrdile primenu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropske unije i republike srbije koji predviđa slobodan tranzit za sve kategorije vozila srpskih prevoznika kada su mesta utovara i istovara u r. srbiji i državi nečlanici eu. Dalje, mađarska strana je potvrdila primenu ranije datog uputstva za popunjavanje pojedinačnih dozvola i dnevnika putovanja CeMT dozvola. uputstvo predviđa da strani prevoznik pri ulasku u r. Mađarsku mora popuniti odgovarajuću rubriku na dozvoli ili u dnevniku putovanja CeMT dozvole (kolona br. 7), upisujući sledeće podatke: mesto ulaska u r. Mađarsku, tačan datum i vreme (dan, sat, minut) ulaska, kao i stanje kilometraže sa odometra. srpska strana je istakla da postoji značajan broj problema vezanih za merenje ukupne mase i osovinskog opterećenja vozila. Mađarska strana je preuzela obavezu da ispita konkretne slučajeve koje je srpska strana predala. srpska strana je ukazala i na probleme u kontroli broja dana boravka u šengen zoni. Mađarska strana je zamolila da im se dostave informacije o konkretnim slučajevima koje će biti prosleđene nadležnim organima. srpska strana je predložila da se u vreme zabrana kretanja na teritoriji Mađarske vozilima koja uđu u Mađarsku dozvoli kretanje do najbližeg parkinga. Mađarska strana je obećala da će razmotriti ovu molbu. Mađarska strana je podržala inicijativu srpske strane za potpisivanje sporazuma o povraćaju PDv-a između Mađarske i srbije. Pregovori su završeni pozivom srpske strane da se sledeće zasedanje Mešovite komisije održi u Beogradu. broj 6 9

10 AKTUELNOSTI UVOđENJE NAPLATE PUTARINE U LETONIJI udruženje je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobilo obaveštenje da je od 1. jula godine, na teritoriji Letonije uvedena naplata naknade za korišćenje deonice magistralnih puteva, osim prelaza preko njih, uključujući i kružne raskrsnice, komercijalnim vozilima i njihovim kombinacijama sa maksimalnom dozvoljenom masom od preko 3500 kg, a koji su namenjeni ili se koriste za prevoz tereta u drumskom saobraćaju. naknada se naplaćuje korisniku autoputa za vreme provedeno na putu i u zavisnosti od broja osovina i nivoa emisije zagađivača motora teretnog vozila. Dnevni iznos naknade varira od 8 do 11 evra, dok je godišnji iznos od 484 do 925 evra. Detaljnije informacije o iznosima putarine možete dobiti na adresi eu/#middle:cmd=tariffs. Plaćanje naknade moguće je i elektronskim putem i to platnom karticom preko internet adrese: Zakon kojim je uvedena naplata putarine, kao i deonice puta koje su pod naplatom možete pogledati na adresi documents/autocelu_nodeva_en_ final.pdf. MAđARSKI PROPIS O POPUNJAVANJU DOZVOLA od 4. maja godine stupio je na snagu mađarski propis kojim se propisuje način popunjavanja dozvola za prevoz na teritoriji r. Mađarske. Pošiljaoci i prevoznici u međunarodnom transportu moraju poštovati sledeća pravila: 1. kada strani prevoznik ulazi u r. Mađarsku, mora popuniti odgovarajuću rubriku na dozvoli ili u dnevniku putovanja CeMT dozvole (kolona br. 7), upisujući sledeće podatke: mesto ulaska u r. Mađarsku, tačan datum i vreme (dan, sat, minut) ulaska, kao i stanje kilometraže sa odometra. Protiv vozača koji ne postupi u skladu sa opisanim pravilom biće pokrenut prekršajni postupak zbog nedavanja traženih informacija i neposedovanja dozvole ili korišćenja nevažeće dozvole. 2. strani prevoznik mora na mestu utovara ili istovara u r. Mađarskoj predati dozvolu pošiljaocu koji dalje mora detaljno proveriti upisane podatke a kopiju dozvole mora čuvati godinu dana i predati je kontrolnim organima na njihov zahtev. Protiv pošiljaoca koji postupi suprotno opisanom pravilu biće pokrenut prekršajni postupak. realno je očekivati da će primene novog propisa dovesti do određenih problema. Pretpostavka je da će najveći broj problema biti vezan za prevoze koji se obavljaju bez dozvola. Preporuka je sekretarijata da se vozačima dá kopija Zapisnika sa zasedanja Mešovite komisije za drumski saobraćaj između delegacija republike srbije i republike Mađarske održanog novembra godine u Budimpešti jer je na tom zasedanju dogovorena liberalizacija bilateralnog i tranzitnog prevoza vozilima kategorije najmanje evro v bezbedno (2. tačka dnevnog reda). ovaj zapisnik možete preuzeti sa sajta udruženja. NOVI REŽIM KRETANJA TERETNIM VOZILIMA U AUSTRIJI od 1. juna godine u austriji je uvedeno ograničenje kretanja teretnih vozila poslednjom levom trakom na svim putevima sa tri ili četiri saobraćajne trake u istom smeru. ova zabrana se odnosi na vozila najveće dozvoljene mase preko 7,5 tona kao i na skup vozila od kojih je makar jedno (teretno ili priključno) najveće dozvoljene mase preko 3,5 tone. Zabrana se odnosi na ukupno 700 kilometara puteva sa tri trake i 40 kilometara puteva sa četiri trake. 10 broj 6

11 AKTUELNOSTI IZMENA CARINSKOg POSTUPKA NA TERITORIJI REPUBLIKE TURSKE od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavešteni smo o izmeni carinskog postupka prilikom obavljanja međunarodnog drumskog prevoza stvari na teritoriji republike Turske. od godine vozila koja sa robom napuštaju teritoriju Turske sve neophodne saobraćajne poslove i procedure, kontrolu i registraciju obavljaće u direkcijama carine unutar zemlje. naime, pojedinačne ili CeMT dozvole koje se koriste pri obavljanju međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju moraju se dostavljati direkcijama carine unutar Turske. vozila koja vrše prevoz ro-ro trasama, vozila koja dolaze iz inostranstva, vozila koja prazna kreću u inostranstvo i vozila koja tranzitiraju teritoriju Turske, kao i autobusi, nastaviće kao i do sada da sve saobraćajne poslove i procedure obavljaju na graničnim prelazima. OBJEDINJENA NABAVKA VOZILA ove, kao i nekoliko godina unazad, udruženje je sprovelo akciju objedinjena nabavka vozila čiji je cilj postizanje niže cene vozila najviše kategorije i odgovarajućeg kvaliteta. nakon upućenog poziva svim zastupnicima proizvođača vučnih vozila u srbiji, njih pet - Daf, renault, Man, Mercedes Benz i volvo odazvalo se pozivu. nakon tri kruga pregovora kao najpovoljnija ponuda za nabavku novih evro vi vozila ocenjena je ponuda proizvođača renault. POSKUPLJENJE OBAVEZNE POLISE OSIgURANJA od 1. jula stupila je na snagu nova minimalna tarifa premija za osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima i prema njoj je obavezna polisa osiguranja poskupela za sve kategorije vozila u srbiji i to prosečno za 40%. PUTEVI ODREđENI ZA PREVOZ OPASNOg TERETA KROZ HRVATSKU uprava za transport opasnog tereta poslala je obaveštenje da su u r. hrvatskoj, odlukom o određivanju parkirališnih mjesta i ograničenjima za prijevoz opasnih tvari javnim cestama, objavljenom u narodnim novinama, broj 114/12, propisane trase kretanja vozila koja prevoze opasan teret kroz r. hrvatsku. ova uprava preporučuje da se, u cilju izbegavanja plaćanja kazni u r. hrvatskoj za nedozvoljeno kretanje vozila sa adr teretom na pojedinim putevima, prevoznici i vozači koji prevoze opasan teret informišu kojim putevima se mogu kretati na teritoriji r. hrvatske. Dalje, uprava ističe da je važno i o kojim vozilima se radi. Za vozila koja nisu kategorije ex/ii, ex/iii, fl, at, ox i MeMu vozila, a koja su prevozila komadni teret koji nakon istovara nije ostavio tragove oslobađanja iz ambalaže u vozilu, potrebno je ukloniti obeležja i oznake kojima se obeležavaju i označavaju vozila za prevoz opasnog tereta. u tom slučaju, za ta vozila ne važe zabrane. uprava je takođe istakla da ovakva ograničenja postoje i u drugim državama potpisnicama adr sporazuma. odluku o određivanju parkirališnih mjesta i ograničenjima za prijevoz opasnih tvari javnim cestama (nn 114/12) možete preuzeti sa sajta udruženja. broj 6 11

12 AKTUELNOSTI foto: polave.rs PORESKI TRETMAN DONACIJA LICIMA UGROŽENIM OD POPLAVA Izvod iz Stručnog komentara: Poresko-računovodstveni instruktor: PORESKI TRETMAN DONACIJA LICIMA UgROŽENIM OD POPLAVA, autora Aleksandra Milanovića, objavljenog u časopisu Poresko-računovodstveni instruktor 2014 / 93 dana godine Poreski tretman donacija licima ugroženim od poplava, pre svega, zavisi od toga da li se donacija vrši u novcu ili u dobrima. PORESKI TRETMAN DONACIJA U NOVCU Poreski tretman donacija u novcu zavisi od toga kom licu se doniraju sredstva. Generalno gledano, novčana sredstva mogu se donirati: na objavljene račune vlade srbije za pomoć ugroženima u poplavama ili slanjem sms poruke na broj 1003; na račune humanitarnih organizacija; na račune privrednih subjekata (privrednih društava ili preduzetnika) koji su doneli odluku da prikupljaju novčana sredstva za pomoć ugroženima u poplavama i otvorili račun namenjen za tu svrhu; direktno fizičkim licima ugroženim u poplavama. PORESKI TRETMAN KADA SE DONACIJA VRšI UPLATOM NA RAčUN VLADE SRBIJE ILI SLANJEM SMS PORUKE Na sajtu Vlade i Ministarstva finansija objavljeni su žiro računi Vlade Republike Srbije za pomoć ugroženima u poplavama. Dinarski i devizni računi Vlade Srbije za pomoć ugroženima u poplavama su: Dinarski račun: svrha uplate: "otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave". Devizni račun: , namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava. Moguća je i uplata humanitarne pomoći žrtvama poplave u Srbiji putem Pejpala iz 193 zemlje i regiona. Donacije se primaju putem sajta floodrelief.gov.rs. Račun pripada diplomatskom predstavništvu Srbije u Briselu, odakle se novac direktno prebacuje na račun Vlade Republike Srbije namenjen pomoći. Sa aspekta propisa o PDV-u, donacija koju obveznik PDVa vrši u novcu nije predmet oporezivanja PDV-a (budući da doniranje novčanih sredstava ne predstavlja promet dobara i usluga) i to nezavisno od činjenice da li se novčani iznos uplaćuje na račun Vlade Srbije ili nekog drugog lica. Sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti, prema mišlje- 12 broj 6

13 AKTUELNOSTI nju autora ovog komentara, novčani iznos doniran na navedene račune Vlade Srbije za pomoć ugroženima u poplavama priznaje se kao rashod u poreskom bilansu pravnog lica, odnosno preduzetnika, u skladu sa članom 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/ dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 i 108/ dalje: ZPDPL). Naime, prema odredbi člana 15. stav 1. ZPDPL, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, sportske namene i zaštitu životne sredine, kao i davanja ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Izdaci iz stava 1. ovog člana priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana. S obzirom na to da se novčane donacije vrše Vladi Republike Srbije, koja donirana novčana sredstva isključivo koristi za pomoć licima ugroženim od poplava, smatramo da se predmetne donacije priznaju kao rashod u poreskom bilansu obveznika (pravnog lica ili preduzetnika koji vodi poslovne knjige), u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL. Naime, iako Republika Srbija nije registrovana za obavljanje humanitarnih aktivnosti u nekom propisanom registru, ona je prema Ustavu i propisima zasnovanim na Ustavu nadležna, tj. ima pravo i obavezu da štiti interese svojih građana (socijalne, ekonomske i sl.), tj. da obavlja humanitarne aktivnosti. Sa aspekta poreza na poklon, davalac donacije nije obveznik tog poreza, već je to lice koje prima donaciju, odnosno poklon. Davalac donacije je supsidijarni jemac, odnosno solidarni jemac ako se ugovorom o donaciji (poklonu) obavezao da plati porez na poklon. U slučaju uplate donacije na objavljene račune Vlade Srbije ne postoji obaveza plaćanja poreza na poklon, budući da je Republika Srbija, kao poklonoprimac, oslobođena od poreza na poklon. PORESKI TRETMAN NOVčANE DONACIJE UPLAćENE NA RAčUN HUMANITARNE ORgANIZACIJE Sa aspekta poreza na poklon, ako se novčana sredstva za pomoć ugroženima u poplavi doniraju humanitarnoj organizaciji, ta organizacija oslobođena je poreza na poklon ukoliko je: registrovana u formi fondacije, zadužbine ili udruženja; registrovana, u skladu sa zakonom, za obavljanje humanitarnih aktivnosti; ako donirana sredstva koristi isključivo za ostvarivanje humanitarnog cilja za koji je registrovana. Naime, odredbama člana 21. stav 1. tač. 5. i 5a Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/ odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/ dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/ odluka US i 47/ dalje: ZPI) propisano je da porez na nasleđe i poklon ne plaća: fondacija, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana; zadužbina, odnosno udruženje, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine, registrovano u skladu sa zakonom - na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina, odnosno udruženje osnovano. Sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti, pravno lice ili preduzetnik koji donira novčana sredstva humanitarnoj organizaciji registrovanoj za te namene ima pravo da mu se taj iznos prizna kao rashod u poreskom bilansu, u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL. Donacija novčanih sredstava za pomoć ugroženima u poplavi koja se vrši organizaciji registrovanoj za humanitarne aktivnosti nije oporeziva nijednim porezom, a iznos donacije se priznaje kao rashod u poreskom bilansu, u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL. novčani iznos koji se uplaćuje na navedene račune vlade srbije za pomoć ugroženima u poplavi nije oporeziv nijednim porezom, nezavisno od novčanog iznosa koji se donira, a iznos donacije priznaje se kao rashod u poreskom bilansu, u skladu sa odredbama člana 15. ZPDPL. broj 6 13

14 AKTUELNOSTI PORESKI TRETMAN NOVčANE DONACIJE ZA POMOć UgROŽENIMA U POPLAVAMA KOJI SE UPLAćUJE NA RAčUN PRIVREDNOg SUBJEKTA (PRIVREDNOg DRUšTVA ILI PREDUZETNIKA) Sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti, ako pravno lice ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige uplati novčani iznos kao donaciju za pomoć ugroženima od poplave na račun privrednog subjekta koji prikuplja sredstva donacije za pomoć ugroženima od poplava, donirani iznos ne priznaje mu se kao rashod u poreskom bilansu, budući da nije ispunjen uslov iz člana 15. stav 2. ZPDPL, koji propisuje da se izdaci iz stava 1. tog člana priznaju kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana. Sa aspekta poreza na poklon, privredni subjekt koji prikuplja donacije preko svog žiro računa nije obveznik poreza na poklon ukoliko donirana sredstva ulaze u njegov prihod koji se uračunava u osnovicu poreza na dobit pravnih lica, odnosno osnovicu poreza na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige. PORESKI TRETMAN DONACIJA U ROBI I USLUgAMA Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/ ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 i 6/ usklađeni din. izn. - dalje: Zakon o PDV-u) propisano je da su predmet oporezivanja PDV-a isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o PDV-u, promet dobara, u smislu ovog zakona, prenos je prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Odredbom stava 4. tačka 2) istog člana Zakona propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade. Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog člana smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza (član 4. stav 5. Zakona o PDV-u). Prema tome, obveznik PDV-a koji donira dobra za potrebe lica ugroženih od poplava, za koja je prilikom nabavke imao pravo na odbitak prethodnog poreza, dužan je da na donirana dobra obračuna i plati PDV. Pri tome, za postojanje ove obaveze nije od značaja da li je obveznik iskoristio pravo na odbitak prethodnog poreza, bitna je činjenica da obveznik može PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara koja donira odbiti kao prethodni porez. Naglašavamo da obavezu obračuna PDV-a prilikom doniranja dobara obveznik PDV-a ima u svim slučajevima kada je imao pravo na odbitak prethodnog poreza za ta dobra, nezavisno od toga za koje svrhe i za čije potrebe se vrši donacija. U slučaju kada obveznik PDV-a poklanja dobra za koja nije imao pravo da odbije PDV u prethodnom prometu, takav promet bez naknade nije predmet oporezivanja PDV-a. Osnovica na koju se obračunava PDV na promet dobara bez naknade uređena je odredbom člana 18. stav 1. Zakona o PDV-u. Prema toj odredbi, osnovicom kod prometa dobara bez naknade smatra se nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara, u momentu prometa. Nabavnom cenom, kao osnovicom za obračunavanje PDV-a, smatra se cena po kojoj se takva ili slična dobra mogu nabaviti u momentu prometa, a koja ne sadrži PDV. Kada su u pitanju usluge bez naknade koje obveznik PDV-a vrši u humanitarne svrhe, na promet ovih usluga obveznik PDV-a dužan je da obračuna PDV, s obzirom na to da usluge pruža u neposlovne svrhe, tj. ne pruža ih u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda. Napominjemo da sa aspekta poreza na dobit, poreza na dohodak građana i poreza na poklon, pravila koja važe za novčane donacije primenjuju se shodno tome i kad su u pitanju donacije u dobrima. 14 broj 6

15 Marko, prevoznik, i ponedeljkom ujutru opušten kao Buda nakon podnevne dremke. Toliko ste pod stresom, koliko dozvolite, smatra Marko. Zato prevoznik nalazi svoje poslove vrlo udobno preko TC Truck & Cargo, vodeće berze tovara i tovarnog prostora u Evropi. Jer se uvek nađe pravo rešenje kod ponuda od proverenih korisnika. I da Marko može da zadrži osmeh i kod cene, za to se postara uvek korektna fletrejt tarifa TimoCom-a. Sada vrlo opušteno i besplatno isprobajte TC Truck & Cargo. Pozovite jednostavno ili direktno preuzmite na

16 AKTUELNOSTI DRŽAVNI SEKRETAR ODRŽAO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA UDRUŽENJA Najizraženija karakteristika vremena u kome živimo je promena. Današnji uslovi poslovanja ne tolerišu zastoje, čekanja ili odlaganja. Stalni pritisak dokazivanja u međunarodnoj tržišnoj utakmici teraju nas da bez predaha radimo. Zbog toga su i naša očekivanja od nadležnog organa brze reakcije na stare i novonastale probleme i organizovanje rada službi u funkciji praćenja zahteva transportnog sektora koji, s druge strane, oslikavaju promene na globalnom tržištu. S tim u vezi, Udruženje je od formiranja Vlade godine uputilo više zahteva za održavanje sastanka na kome bi novopostavljenog ministra gđu Mihajlović i njene saradnike upoznalo sa problemima transportnog sektora i pokušalo da dogovori aktivnosti neophodne za njihovo rešavanje. Posle dva meseca od formiranja Vlade, godine državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture g. Dejan Trifunović održao je sastanak sa predstavnicima udruženja prevoznika. Na sastanku su, ispred Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, učestvovali i Miodrag Poledica, državni sekretar, Saša Stojanović, pomoćnik ministra - Sektor za drumski transport, Slobodan Pajić, inspektor, Damir Ledenčan, načelnik u Sektoru za drumski transport. Nakon uvodnog pozdrava u ime potpredsednice Vlade i resornog ministra, g. Trifunović se izvinio što zbog vanrednih okolnosti nisu bili u mogućnosti da ranije organizuju sastanak, s obzirom na to da im je naš zajednički susret od velikog značaja. Napomenuo je da će ubuduće organizovati sastanke najmanje jednom kvartalno, a po potrebi i češće. Ukazao je i na potrebu dijaloga sa asocijacijama. Gospodin Trifunović je istakao da je Ministarstvo nasledilo veliki broj problema i da su se susreli sa raznim situacijama koje moraju brzo da rešavaju, kao i da planiraju da izgrade potpuno nov sistem koji će da funkcioniše transparentno i profesionalno, bez favorizovanja i bilo kakvog uticanja. Informisao je prisutne o sledećim principima rada Ministarstva: Izrada nove sistematizacije rada kojom se planira kadrovsko ojačavanje svih sektora u Ministarstvu; Aktivan rad na regulativi uz nastojanje da se sve nejasnoće definišu internim procedurama. Plan je da se ovaj posao završi do početka septembra ove godine; Unapređenje elektronskog sistema; Kontingent 3% će služiti isključivo za nacionalne interese; Definisanje jasnih kriterijuma koje će asocijacije i udruženja morati da ispune da bi zadovoljili uslov reprezentativnosti i učestvovali u dijalogu sa Ministarstvom i na mešovitim komisijama. Nakon uvodnog izlaganja g. Trifunovića, asocijacije su iznele svoje mišljenje. Ispred našeg Udruženja prisutnima se obratio g. Dušan Nikolić, predsednik, koji je ukazao na nekoliko važnih stvari: Neophodnost postizanja dnevne ažurnosti u poslovima razduživanja i izdavanja dozvola; Neophodnost rešavanja problema koje je izazvalo Pravilo 0,1 i to izmenama i dopunama Uredbe, a do donošenja izmena i dopuna Uredbe definisanjem interne procedure kako se rad prevoznika ne bi ometao; Neophodnost hitnog preduzimanja aktivnosti kako bi se predupredio potencijalni problem sa Mađarskom od oktobra meseca s obzirom na to da su Mađari na poslednjoj Mešovitoj komisiji najavili ponovno uvođenje dozvola za vozila kategorije EVRO V bezbedno ; 16 broj 6

17 AKTUELNOSTI Potrebu za unapređenjem elektronskog sistema; Potrebu definisanja internih procedura uz predlog da Ministarstvo prilikom njihove izrade uvaži i iskustva prevoznika; Neophodnost da se hitno utvrde parametri raspodele dozvola za godinu; Uspostavljanje mesečne kontrole stranih prevoznika u cilju zaštite srpskih prevoznika i budžeta Republike Srbije; Neophodnost okončanja procedure usaglašavanja i potpisivanja Sporazuma za oslobađanje od poreza i naknade za korišćenje puteva u međunarodnom saobraćaju između Srbije i Nemačke. Na kraju izlaganja našeg predstavnika, državnom sekretaru je data i pismena informacija o Udruženju i predlog aktivnosti neophodnih za prevazilaženje problema srpskih prevoznika i to po prioritetu uz insistiranje da se sprovođenje aktivnosti koje su u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bez odlaganja nastavi, odnosno započne, kao i da se pruži nedvosmislena i bezrezervna podrška aktivnostima čije sprovođenje je u nadležnosti drugih ministarstava. Pored našeg udruženja, sastanku su prisustvovali i imali svoja obraćanja i predstavnici Privredne komore Međunarodni transport i logistika, Udruženja za međunarodni drumski transport putnika i robe MDT sistem, Poslovnog udruženja Vojvođanin i Privredne komore Srbije - Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije. Gospodin Trifunović je na kraju sastanka zahvalio svim izlagačima uz informaciju da je Češka Republika poslala obaveštenje da je odobreno 1000 dodatnih dozvola za međunarodni drumski prevoz, da postoji inicijativa i prema drugim državama sa kojima broj razmenjenih dozvola ne zadovoljava potrebe srpskih prevoznika kao što je Italija, da su u pregovorima sa Belorusijom zaštićeni interesi srpskih prevoznika i da srpska strana nije prihvatila zahtev beloruske strane da im se dodeli dodatni kontingent dozvola za treću zemlju i iz nje, da predstoji bilateralni sastanak sa Republikom Mađarskom na kome će se razgovarati i o potencijalnim problemima u odvijanju prevoza sa tom državom. Istaknuto je i da će jedna od tema na sledećem sastanku sa predstavnicima udruženja biti vezana za pregled učinka onoga što je izneto na ovom sastanku. Novinar: Miroslava Derikonjić USLUgA PLAćANJA PUTARINE I POVRAćAJ PDV-A. Holandska kompanija TRANSPASS ponudila je posebne pogodnosti članovima Udruženja za sledeće dve usluge: PLAĆANJE PUTARINE Dostupno je u sledećim državama: Austrija, Nemačka, Poljska, Češka, Slovačka, Holandija, Belgija, Švajcarska, Slovenija, Italija, Grčka, Francuska, Španija, Portugalija, Bugarska, Rumunija, Belorusija. U najavi je proširenje usluge na Veliku Britaniju, Mađarsku i Hrvatsku. POVRAĆAJ PDV-a Države sa kojima postoji mogućnost refundacije PDV-a su: Italija, Slovenija, Slovačka, Francuska, Austrija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. PREDNOSTI TRANSPASS-a: NEMA POSREDNIKA (dobijate sve raspoložive popuste) TRANSPARENTNE CENE atraktivne provizije (jasni računi bez skrivenih i dodatnih troškova) ODLOŽENO PLAĆANJE (15 i 30 dana) VEB-aplikacija (sopstveni profil na kome možete pratiti promene u realnom vremenu o plaćenim putarinama i statusu dokumentacije za povraćaj PDV-a) DODATNE USLUGE (tuneli, rezervacija trajekta, pomoć na putu, RO-LA). broj 6 17

18 RETROSPEKTIVA ANALIZA KORIŠćENJA CEMT DOZVOLA Srpski prevoznici su u godini koristili ukupno 1770 CEMT dozvola. Sve CEMT dozvole su važile za vozila kategorije EVRO V bezbedno i više, a prema teritorijalnim ograničenjima bile su preraspodeljene na sledeći način: kontingent 2014 e5s a-h 96 e5s i 282 e5s Gr-h 90 e5s rus - h 670 e5s h 464 e5s 168 ukupno tabela 1: Kontingenti CEMT dozvola u godini Prema podacima nadležnog ministarstva, 96 CEMT dozvola iz kontingenta e5s A-H ( austrijski CEMT) prevoznici su od januara do avgusta godine koristili kako je dato u tabeli 2: CeMT e5s a-h (96 dozvola) relacija Prazna vožnja Puna vožnja srb-a srb druga zemlja koja nije austrija a-3zem zem - 3zem Top 5 relacija treće zemlje a-d 249 a-bih 130 a-f 118 h-d 112 a-tr 87 tabela 2: Statistika korišćenja CEMT e5s A-H dozvola u periodu januar-avgust godine Iz date tabele se vidi da su prevoznici obavili najviše prevoza na relacijama na kojima se ni mesto utovara ni mesto istovara ne nalaze na teritorijama Srbije i Austrije, ukupno ovakvih prevoza, što predstavlja 54% svih prevoza sa teretom obavljenim sa 96 austrijskih CEMT dozvola. Bilateralnih prevoza na relaciji Srbija - Austrija i obratno obavljeno je 1.342, što predstavlja 11% svih prevoza sa teretom, dok je bilateralnih prevoza ka svim državama, osim Austrije obavljeno Ukupno je obavljeno 669 prevoza od Austrije ka trećim zemljama, dakle ka svim državama, osim Srbije. Broj praznih vožnji na svim relacijama je daleko manji. Donjim delom tabele je predstavljeno pet relacija treće zemlje na kojima je obavljeno najviše prevoza pa se kao prva relacija istakla Austrija Nemačka sa ukupno 249 obavljenih prevoza. Zanimljivo je da je na relaciji A-H obavljeno ukupno 66 prevoza, a da je na relaciji Mađarska - bilo koja država obavljeno ukupno 538 prevoza. Statistika korišćenja italijanskih CEMT dozvola data je u tabeli 3.: CeMT e5s i (282 dozvole) relacija Prazna vožnja Puna vožnja srb-i srb druga zemlja koja nije italija i -3zem zem - 3zem Top 5 relacija treće zemlje i-hr 842 i-slo 310 i-d 148 i-bih 104 D-nL 77 tabela 3: Statistika korišćenja CEMT e5s I dozvola u periodu januar-avgust godine Iako je i kod italijanskog CEMT-a slučaj da je najviše prevoza obavljeno između država od kojih ni jedna nije ni Srbija ni Italija, učešće bilateralnih prevoza na relaciji Srbija - Italija i obrnuto značajno je veće nego učešće bilateralnih prevoza na relaciji Srbija Austrija kod austrijskog CEMT-a. Od ukupno prevoza obavljenih italijanskim CEMT-om, prevoza ili 35% prevoza su bilateralni prevozi na relaciji Srbija - Italija. Broj bilateralnih prevoza od Srbije ka ostalim državama je daleko manji, samo prevoza, dok je broj prevoza od Italije ka trećim zemljama Među relacijama treće zemlje izdvaja se relacija Italija Hrvatska na kojoj je obavljeno ukupno 842 prevoza. Treba naglasiti da je prevoza u tranzitu kroz Italiju prilikom obavljanja prevoza na relacijama Srbija Francuska i Srbija Španija obavljeno ukupno broj 6

19 RETROSPEKTIVA U GODINI Analizom podataka o korišćenju grčkih CEMT dozvola može se zaključiti da je najveći deo prevoza obavljen na relacijama koje ne uključuju Grčku, čak prevoza ili 94% od ukupnog broja prevoza obavljenih ovim dozvolama. Od ukupno obavljenih bilateralnih prevoza, samo 149 prevoza je obavljeno sa Grčkom, dok je broj obavljenih prevoza za treću zemlju i iz nje, pri čemu je mesto utovara ili istovara na teritoriji Grčke, ukupno 206, od čega 27 na relaciji Grčka Mađarska. CeMT e5s Gr (90 dozvola) relacija Prazna vožnja Puna vožnja srb-gr srb druga zemlja koja nije Grčka Gr-3zem zem-3zem Top 5 relacija treće zemlje Gr-D 89 D-B 82 h-d 79 D-nL 64 D-f 61 tabela 4: Statistika korišćenja CEMT e5s GR-H dozvola u periodu januaravgust godine Prema podacima o korišćenju ruskih CEMT dozvola, prevoznici su obavili bilateralnih prevoza na relaciji Srbija Rusija, što je manje od 6% od ukupno obavljenih prevoza ovim dozvolama. Dakle, jasno je da se ove dozvole u maloj meri koriste za obavljanje bilateralnog prevoza na relaciji Srbija Rusija. Istovremeno, trećinu svih prevoza obavljenih ovim dozvolama ili čine bilateralni prevozi ka ostalim državama. Prevozi za treću zemlju i iz nje čine više od 60% svih prevoza obavljenih ruskim CEMT dozvolama, ukupno prevoza, od čega samo 491 prevoz na relaciji Rusija treća zemlja. Od relacija treće zemlje izdvajaju se relacije koje uključuju Nemačku, čak četiri od prvih pet. Najviše prevoza za treće zemlje i iz njih obavljeno je na relaciji Francuska Nemačka i obratno. Na relaciji Rusija Mađarska obavljeno je 87 prevoza. CeMT e5s h-rus (670 dozvola) relacija Prazna vožnja Puna vožnja srb - rus srb druga zemlja koja nije rusija rus 3zem zem-3zem relacija Prazna vožnja Puna vožnja srb - h srb druga zemlja koja nije Mađarska h 3zem zem-3zem Top 5 relacija treće zemlje f-d 743 D-nL 500 rus-pl 442 D-h 406 D-B 296 tabela 5: Statistika korišćenja CEMT e5s GR-H dozvola u periodu januar- avgust godine broj 6 19

20 RETROSPEKTIVA Sa ukupno 464 dozvole, CEMT dozvolama e5s H obavljeno je prevoza sa teretom, od čega 63% prevoza čine prevozi za treću zemlju i iz nje. Na relacijama za treću zemlju i iz nje ponovo se izdvaja Nemačka koja učestvuje na četiri od pet najzastupljenijih relacija. Prevoza za treću zemlju i iz nje kod kojih je mesto utovara ili istovara na teritoriji Mađarske obavljeno je ukupno 2.302, od čega čak 519 na relaciji Mađarska Nemačka. CeMT e5s h (464 dozvola) relacija Prazna vožnja Puna vožnja srb-h srb druga zemlja koja nije Mađarska h-3zem zem-3zem Top 5 relacija treće zemlje nl-d 550 D-h 519 D-B 398 B-nL 390 D-f 292 tabela 6: Statistika korišćenja CEMT e5s H dozvola u periodu januaravgust godine CEMT dozvolama e5s, tzv. šupljim CEMT dozvolama, obavljeno je prevoza, odnosno 70 prevoza po dozvoli. Od ukupnog broja prevoza čak čine prevozi za treće zemlje i iz njih. CeMT e5s (168 dozvola) relacija Prazna vožnja Puna vožnja Bilateralne vožnje zem-3zem Top 5 relacija treće zemlje nl-d 230 D-B 172 D-f 145 B-nL 141 B-f 77 tabela 7: Statistika korišćenja CEMT e5s dozvola u periodu januar-avgust godine Analizom korišćenja svih CEMT dozvola koje su prevoznici koristili u godini, utvrđeno je da su za prvih osam meseci obavili prevoza sa teretom i prazne vožnje. Od ukupnog broja vožnji sa teretom, 60% vožnji je obavljeno kao prevoz za treću zemlju i iz nje, što čini ukupno prevoza. sve CeMT DoZvoLe (1.770 dozvola) relacija Prazna vožnja Puna vožnja Bilateralne vožnje zem-3zem ukupno tabela 8: Statistika korišćenja svih CEMT dozvola u periodu januar-avgust godine 20 broj 6

21 INTERVJU Branko grba, vlasnik i direktor preduzeća grba Prpić k.d. iz Bačkog Jarka SNAGOM, VOLJOM I ENERGIJOM UŠLI MEĐU NAJBOLJE Stalnim praćenjem novih standarda i tehnologija, kvalitetnom i brzom uslugom, kvalitetnim i stručnim timom, danas uspešno posluje kao srednje preduzeće sa 20 vozila i 32 zaposlena. S obzirom na to da je firma u rukama članova porodice, lakše nam je da vodimo računa o njoj. Preduzeće za transport, unutrašnju i spoljnu trgovinu i usluge Grba Prpić k.d iz Bačkog Jarka osnovano je godine sa ciljem da pruža što kvalitetnije usluge prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju. Stalnim praćenjem novih standarda i tehnologija, kvalitetnom i brzom uslugom, stručnim timom, danas uspešno posluje kao srednje preduzeće sa 20 vozila i 32 zaposlena. Okosnicu preduzeća čine braća Branko i Veljko Grba, sa suprugama. Sudbina im je, po dolasku iz Hrvatske iz koje su se iselili posle akcije Oluja, odredila čime će da se bave. Iako su se do dolaska u Srbiju bavili isključivo trgovinom i ugostiteljstvom, počeli su sa novim poslom. Po savetu prijatelja koji su se već bavili transportom, ušli su u posao. Branko Grba, jedan od vlasnika preduzeća Grba Prpić k.d, kaže da je početak, kao i svaki drugi, bio težak. Uspeli su uz snagu, volju i energiju koju su imali. Kako je izgledao početak rada Vašeg preduzeća? Trebalo je da prođe nekoliko meseci da se snađemo u novom okruženju. Trebalo je da registrujemo firmu, kupimo prvi kamion. Raspitivali smo se kod prijatelja kako treba da poslujemo, kakvo je tržište Počeli smo da radimo sa novosadskim i beogradskim špedicijama koje su u to vreme pripadale velikim transportnim i špediterskim sistemima. Usledili su ugovori za prevoz tereta sa trgovcima, fabrikantima. Vremenom smo proširili vozni park. Sada smo među vodećim firmama koje se bave međunarodnim transportom. broj 6 21

22 INTERVJU Da li ste zadovoljni poslovanjem svoje firme? S obzirom na okolnosti u kojima poslujemo, zadovoljni smo. Sa 32 zaposlena, uključujući mog brata Veljka i mene, od osnivanja preduzeća uradili smo mnogo. Firma je porodična, pa je vodimo sa posebnom posvećenošću. Moja supruga je advokat, specijalizirala se za oblast privrede, te ona vodi računa o tom, pravnom delu. Brat Veljko je zadužen za održavanje vozila, nabavku delova, osiguranje, održavanje objekata firme, a njegova supruga zadužena je za finansijsko poslovanje preduzeća. Vremenom smo razvili kontakte i u zemlji i širom Evrope, pokazali smo profesionalnost i korektnost u poslovanju pa smo za relativno kratko vreme uspeli da se probijemo u sam vrh preduzeća u Srbiji koja se bave ovom delatnošću. Za 18 godina koliko postoji firma, nismo platili ni jednu kaznu, iako poslovanje firme redovno kontrolišu inspektori različitih struka. I kredite koje smo uzimali, vraćali smo i vraćamo na vreme. Nikada nismo kasnili u plaćanju obaveza bankama, dobavljačima, radnicima, kolegama koji rade preko nas. Dešava se da našim vozilima ne možemo da pokrijemo sve ugovorene poslove. U takvim slučajevima poslove, odnosno utovare dajemo kolegama i sve obaveze ispunjavamo na vreme. Kolege su u nama prepoznale korektnog partnera, pa saradnja traje godinama. Da li Vam činjenica da Vam je supruga advokat specijalizovan za oblast kojom se bavi preduzeće olakšava poslovanje? Naravno. Suprugu sam upoznao godine u Beogradu i od tada nam pomaže u poslu. S obzirom na to da nailazimo na probleme različitih vrsta poput tužbi vozača koje su, kako se najčešće ispostavlja, neopravdane, potraživanja od firmi i špediterskih kompanija sa kojima sarađujemo, problema oko naplate šteta od osiguravajućih kuća, svakako da nam znači što je član porodice zadužen za njihovo rešavanje. Imate li problema u naplati obavljenih poslova? Procenat je dobar, oko 90 odsto su redovne naplate a za 10 posto se malo pomučimo. I ranije je naplata bila dobra, ali smo poslednjih pet-šest godina, od početka krize, ako tako mogu da kažem, oprezniji kada je sklapanje poslova u pitanju. Biramo poslove. Ima i preduzeća sa kojima sarađujemo godinama unazad, pa sa njima poslujemo bez ikakvih trzavica, nalazimo rešenja problema ukoliko do njih dođe, pravimo kompromise Šta Vam predstavlja najveću poteškoću u poslovanju? Ne mogu da kažem da imamo nekih velikih poteškoća u poslovanju. Trenutno nam problem, ako tako mogu da kažem, prave duža zadržavanja na graničnim prelazima. Zadržavajući se na granici, vozilo ima prazan hod i samim tim pravi gubitke. Često se dešava da problem nisu srpski, nego strani carinici. Problem u poslovanju predstavlja i visina bankarskih kamata. Njihova visina utiče na našu konkurentnost na tržištu. Ima poteškoća i sa dozvolama koje razmenjujemo gotovo sa 22 broj 6

23 INTERVJU svim evropskim zemljama. Ponekada dolazimo u situaciju da nemamo dovoljno dozvola i da zbog toga ne možemo da ispoštujemo ugovorene obaveze. Ipak, moram da kažem da je u poslednjih četiri pet godina bilo dosta pomaka u rešavanju problema sa dozvolama. Šta prevozi Vaša firma i u koje zemlje? Prevozimo robu u šest sedam zemalja: Mađarsku, Slovačku, Češku, Poljsku, Italiju, Austriju, Francusku. Bili smo među prvim firmama koje su krenule na Istok - Poljska, Češka. U Italiju smo robu počeli da prevozimo posle bombardovanja, godine, jer smo tada mogli da idemo preko Hrvatske. Prevozimo gume, karton, granulate, patose za gajbe, jestivo ulje, šećer, kukuruz i rezanac u rinfuzu. Nailazite li na poteškoće u inostranstvu? Ima poteškoća, ali ne nekih velikih. Ako je dokumentacija uredna, ako je transportna firma ozbiljna i ako firma sa kojom radimo ima uredne papire, retko dolazi do problema. Ako imate opremljene i obučene vozače koji poštuju propise i zakone problema nema. Trudimo se i da vozilo našeg preduzeća na put ode potpuno ispravno. Usluge šlepovanja u inostranstvu su skupe, pa se dešava da prevoznik, ukoliko mu se vozilo pokvari na putu, mora da izdvoji i do evra da bi ga sklonili do nekog najbližeg parkinga ili servisa. Dešava se i da robu koju prevozimo ne prati uredna dokumentacija Često kažemo da svačija greška najviše košta nas. Kako biste ocenili poziciju srpskog transporta danas? Pozitivna je stvar što se naša zemlja nalazi na povoljnoj geografskoj poziciji. Prevoznicima fale veliki fabrički sistemi koji su ranije postojali u našoj zemlji, poput Ju-Es stila u Smederevu. Tu se dnevno tovarilo i do kamiona. Kada nema posla, loše su cene, pada zarada. Srpska transportna preduzeća su sada na donjoj granici rentabilnosti. Posla ima s obzirom na to da dolaze strani investitori, ali se nadam da će biti još bolje. S obzirom na to da ste potpredsednik Udruženja i član Izvršnog i Upravnog odbora, kako komentarišete njegov rad? I mi kao rukovodstvo, i svi njegovi članovi, dajemo maksimalan doprinos da ono funkcioniše što bolje. Jedino udruženi možemo da se zaštitimo i izborimo za što bolji položaj. Udruženi možemo da rešavamo probleme i kod državnih organa, ali i u inostranstvu. Interes svih nas je isti: da radimo, zaradimo i egzistiramo. Pokazatelj rada Udruženja je i broj njegovih članova, preko 800. Recimo, na pregovore sa predstavnicima ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja stranih zemalja - Mešovite komisije, pozivaju se prevoznici članovi našeg udruženja, kako bi zajedno sa predstavnicima našeg nadležnog ministarstva postigli što bolji rezultat oko razmene dozvola i rešenja ostalih problema. Jeste li pretrpeli štetu s obzirom na poplave koje su zahvatile pojedine delove Srbije? Direktne štete nismo imali s obzirom na to da područje na kojem se nalazi naša firma nije bilo pogođeno poplavama. Imamo indirektne štete, a verovatno ćemo je imati i ubuduće jer u poplavljenim područjima ima fabrika koje ne rade. Neće biti izvesnih količina suncokreta, dela šećerne repe, voća i povrća, pa ćemo i mi ostati bez dela posla. Novinar: Miroslava Derikonjić RADNA I PROfESIONALNA BIOgRAfIJA Preduzeće Grba Prpić k.d iz Bačkog jarka vode braća Branko i veljko Grba. osnovano je godine i trenutno ima 32 zaposlena. na placu veličine kvadratnih metara, koji je u vlasništvu preduzeća, nalazi se upravna zgrada sa kancelarijskim i magacinskim prostorom, restoranom i kuhinjom za vlastite potrebe. interna benzinska pumpa kapaciteta litara, izgrađena je po najsavremenijoj tehnologiji. u planu je rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih magacina za robu pod carinskim nadzorom, kao i izgradnja servisa za popravku vozila. Za sva vozila preduzeće poseduje kasko i CMr osiguranje u visini premije od evra po vozilu. najbolji pokazatelj kvaliteta je broj zadovoljnih komitenata i partnera sa kojima preduzeće većinom posluje od samog osnivanja. vozilima najviših evro standarda preduzeće vrši prevoz svih vrsta komercijalne robe iz svih krajeva zapadne, srednje i istočne evrope i za njih. Preduzeće Grba-Prpić k. d od godine poseduje iso sertifikat kao naš uspeh i uspeh zaposlenih za najboljeg vozača u godini u srbiji udruženje je izabralo i dodelilo nagradu čeda Crnokrak našem vozaču, što pokazuje koliko se profesionalno bavimo ovom delatnošću. broj 6 23

24 AKTUELNOSTI KORIŠćENJE PUNOG NEDELJNOG ODMORA Na sastanku Upravnog odbora UETR-a održanom 5. i 6. juna u Zagrebu, kolege iz Belgije i francuske informisali su nas da su njihovi kontrolni organi najavili pojačanu kontrolu korišćenja punog nedeljnog odmora. Prema članu 8. stav 8. AETR-a, odnosno članu 8. stav 8. Uredbe (EZ) 561/2006, ako želi, vozač može koristiti dnevni odmor i skraćeni nedeljni odmor u vozilu, ukoliko u vozilu postoji prostor za spavanje i ako je vozilo u stanju mirovanja. Prema tumačenju belgijskih i francuskih kontrolnih organa, iz ove odredbe AETR-a proizilazi da se puni nedeljni odmor ne može koristiti u vozilu. Upravo će primena ove odrebe AETR-a biti predmet najavljenje kontrole. Predviđene kazne za nepoštovanje pomenutih odredbi u Belgiji su od 50 do 1800 evra. REAKCIJA IRU-A NA NAJAVE IZ francuske I BELgIJE nakon najave nekoliko država članica, među kojima prednjače francuska i Belgija, da će pooštriti nadzor i povećati kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi o korišćenju punog nedeljnog odmora u vozilu, iru je pozvala evropsku komisiju, države članice i tela za sprovođenje da hitno otvore diskusiju na ovu temu, ocenjujući da se radi o zabrinjavajućim protekcionističkim merama koje predstavljaju barijeru za jedinstveno transportno tržište. francuska je 11. jula usvojila propis kojim se zbog korišćenja punog nedeljnog odmora u vozilu prevoznik kažnjava sa čak evra a vozač kaznom zatvora do jedne godine. ranije ovog leta, Belgija je svojim nacionalnim propisom za isti prekršaj predvidela kaznu od evra. iru ukazuje da je ovaj razvoj događaja praćen velikim brojem pritužbi članica iru-a na kontrole vozila koja nisu registrovana u državama u kojima je kontrola sprovedena što potvrđuje tezu da su u pitanju mere čiji je osnovni cilj zaštita nacionalnih tržišta praksa koja je apsolutno suprotna principima evropske unije. Generalni delegat iru-a u evropskoj uniji, g. nelson izjavio je da su predviđene kazne apsolutno neprihvatljive, s obzirom na činjenicu da su odredbe evropskog propisa u vezi sa korišćenjem punog nedeljnog odmora nejasne, kao i činjenicu da istim ovaj prekršaj nije svrstan u kategoriju ozbiljnih prekršaja. on dalje dodaje da eu treba da propiše jasna pravila koja treba da sprovodi na efikasan i nediskriminatoran način kroz kazne koje su u srazmeri sa težinom prekršaja. iru je takođe zabrinuta zbog nedostatka praktičnih uputstava za sprovođenje ovih odredbi koje dovode do situacije da prevoznici ne znaju šta je prihvatljivo, a šta ne. štaviše, posledice najavljene primene ovih odredaba neće uticati samo na prevoznike i vozače već će dovesti u pitanje i robu vrednu nekoliko milijardi evra. Gospodin nelson je na kraju ukazao da su ovi novi propisi prošli bez uzimanja u razmatranje kako će se eu trgovina odvijati bez mogućnosti procene bezbednosnih rizika. ova činjenica, kao i činjenica da ni sami kontrolni organi ne znaju tačan način primene, jednostavno ukazuje da je ponovo preovladala pravna nesigurnost u eu. OTKAZAN PROTEST PREVOZNIKA Period od postavljenja nove vlade obeležio je rast zabrinutosti prevoznika zbog izostanka reakcije novog vrha na njihove zahteve da se pristupi rešavanju problema prevoznika, kao i zbog mogućih odluka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i uticaja tih odluka na postojeći sistem raspodele dozvola. ovo je dovelo do održavanja otvorene sednice upravnog odbora Poslovnog udruženja Međunarodni Transport 3. jula godine na kojoj se diskutovalo o trenutnim problemima i mogućnostima za rešavanje istih. na sednici upravnog odbora preovladao je stav da je proteklo dovoljno vremena od primopredaje dužnosti u Ministarstvu i da nema opravdanja za nerazumevanje prirode posla međunarodnog transporta, a da činjenica da smo ušli u drugu polovinu godine bez jasnog stava nadležnog ministarstva o parametrima raspodele stranih dozvola za godinu jasno pokazuje da je po sredi nerazumevanje. ovakav stav rezultirao je odlukom o organizaciji protesta prevoznika i formiranju odbora za zakonito sprovođenje protesta. upućen je zahtev Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se najkasnije u roku od sedam dana održi sastanak sa predstavnicima udruženja radi otpočinjanja rešavanja nagomilanih problema sa posebnim isticanjem tema raspodele stranih dozvola domaćim prevoznicima i nelegalnog rada stranih prevoznika. reakcija Ministarstva je ovog puta bila relativno brza. Pomoćnik ministra g. saša stojanović obratio nam se dopisom u kome je ukazao na do sada dostignut nivo rešavanja problema koji pogađaju srpske prevoznike. ocenjujući da je odgovor nadležnog pomoćnika zadovoljavajući, odbor za sprovođenje protesta je doneo odluku da u ovom trenutku nema razloga za održavanje protesta i o svojoj odluci obavestio Ministarstvo. KONTAKTI RAPIDEX TRADE u petom broju MT revije,na poslednjoj korici, objavljen je oglas firme rapidex Trade sa pogrešnom adresom i kontakt telefonima za prodajno mesto Beograd. Preduzeće rapidex Trade od skoro posluje na dve nove lokacije u Beogradu, i to: z apadna lokacija: Batajnica, ul. Majora Zorana radosavljevića 259, tel/fax: istočna lokacija: veliki Mokri Lug, ul. Milošev kladenac bb (iznad Lastine garaže), tel/fax: ; mob: ; rapidex@sbb.rs 24 broj 6

25 Naša deca zaslužuju bolje MARKO 3 GODINE, IZ INĐIJE FONDACIJA Slanjem SMS-a na 2552 ili uplatom na tekuæi raèun Blic fondacije donirate sredstva ZA REKONSTRUKCIJU JEDINOG DEÈJEG ODELJENJA OÈNE KLINIKE U SRBIJI ZA OÈNU KLINIKU SMS broj važi za sve mreže. Cena poruke je 100 dinara. Za sve informacije javite se na telefon redakcije Blica Tekući računi: RSD $ CHF Societe Generale Srbija Akciju podržali

26 ZANIMLJIVOSTI RAZVOJ DRUMSKOG TRANSPORTNOG Izvod iz Izveštaja Evropske komisije podnetog Evropskom parlamentu i Savetu o stanju drumskog unije, objavljenog u Briselu godine STANJE DRUMSKOg TRANSPORTNOg TRŽIšTA EU Drumski transport tereta ima stabilnu vodeću ulogu među vidovima transporta u poslednjoj deceniji i predstavlja vodeći vid transporta u EU, sa preko 70% učešća u raspodeli po vidovima (Grafikon 1). U godini, drumski transport u EU27 je generisao približno biliona tona-kilometara, oko 4% manje nego u i približno 13% manje nego u najuspešnijoj Naftovod 5% Železnica 17% Unutrašnji plovni putevi 6% Drum 72% Kabotaža 1% međunarodni bilateralni prevoz 25% međunarodni prevoz za/iz 3zem 7% Unutrašnji prevoz 67% Grafikoni 1. i 2: Raspodela po vidovima transporta u unutrašnjem kopnenom transportu tereta u EU27 u godini Grafik 1 (levo); Drumski transport tereta u EU27 u godini po vrsti prevoza (desno). Izvor: Eurostat, DG MOVE Dve trećine, odnosno 67% svih transportnih aktivnosti čine unutrašnji prevozi (prevoz na teritoriji države koji obavljaju vozila registrovana u toj državi), dok kabotaža (prevoz na teritoriji države koji obavljaju vozila registrovana u drugoj državi) iznosi nešto više od 1%. Učešće međunarodnog transporta se u poslednjoj deceniji povećao, sa 30% u godini na 32% u godini što predstavlja dokaz sve veće integracije transportnog tržišta EU. Gotovo četiri petine međunarodnih prevoza obavila su vozila registrovana ili u državi utovara ili u državi istovara. Jedna petina međunarodnih prevoza je obavljena vozilima koja su registrovana u trećoj zemlji, dok je u godini to iznosilo nešto oko jedne osmine. Učešće prevoza za treću zemlju i iz nje porastao je sa 4% na 7% između i godine (vidi Grafikon 2). Podatak da je porast učešća prevoza za treće zemlje i iz njih za više od 80% između i godine govori da je ova vrsta prevoza imala najveći razvoj na drumskom transportnom tržištu. Ovome je svakako doprinela potpuna liberalizacija prevoza u okviru EU. Kabotaža je takođe beležila rast (za oko 50%), ali je njeno učešće u ukupnim transportnim aktivnostima i dalje na relativno malom nivou. Kabotaža je definisana Uredbom (EZ) br. 1072/2009 kao unutrašnji javni prevoz tereta koji se privremeno obavlja u državi čla- STRUKTURA KOMPANIJE I ZAPOšLJAVANJE Drumsko transportno tržište u EU obuhvata oko pretežno malih preduzeća, sa prosečno četiri zaposlena po preduzeću. Ovaj broj je stabilan tokom poslednjih nekoliko godina. Manje od 10 zaposlenih ima 80% preduzeća, a 99% ima manje od 50 zaposlenih. Sektor drumskog transporta je u godini zapošljavao oko tri miliona ljudi, računajući samo preduzeća i zaposlene u javnom prevozu tereta a ne i preduzeća i zaposlene koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe. Treba istaći i činjenicu da špediteri i tzv. integratori (osoba ili preduzeće koje organizuje isporuku pošiljki za treća lica) imaju rastuću ulogu na drumskom transportnom tržištu. Tokom ekonomske krize, prodajne cene su ugovarane u okviru logističkog sektora kao i sektora drumskog prevoza. Manje profitabilne operacije su sve više bile prepuštene manjim preduzećima, povećavajući tako broj veza u lancu logistike [Prikupljanje i analiza podataka o strukturi sektora drumskog prevoza u Evropskoj Uniji, AECOM, 2013.]. Mnoga transportna preduzeća su ugrožena, ukoliko se posmatra njihovo finansijsko stanje (do jedne trećine francuskih prevoznika prema Banci Francuske [Ekonomsko i finansijsko okruženje drumskog transporta u Francuskoj, Banka Francuske, 2012.]. Međutim, relativno niski kriterijumi za pokretanje transportnog preduzeća doprineli su tome da su se 26 broj 6

27 ZANIMLJIVOSTI TRŽIŠTA EU transportnog tržišta Evropske nici domaćinu. Broj ovih prevoza ograničen je na tri prevoza u sedam dana nakon prethodno obavljenog bilateralnog međunarodnog prevoza. Snažan porast učešća kabotaže u ukupnim transportnim aktivnostima je delimično posledica i ukidanja ograničenja u i godini za prevoznike iz većine država koje su se pridružile EU u i godini. Ostali EU 4% SI 2% RO 2% HU 3% SK 4% BG 2% CZ 5% PL 25% NL 11% Ostali EU 15 4% ES 9% IT 2% DE 8% LU 6% PT 4% BE 3% AT 2% DK 2% DK 2% NL 2% ES 3% SE 3% AT 3% UK 5% BE 5% IT 6% FR 29% OSTALI 3% DE 39% Grafikoni 3 i 4: Kabotaža u EU u godini po poreklu vozila (levo) i po državi domaćinu (desno). Izvor Eurostat, DG MOVE. Ipak, u apsolutnim iznosima, prevoznici iz EU15 [EU15 - države članice EU pre 1. maja godine; EU12 - države članice koje su se pridružile EU u i godini] još uvek obavljaju najveći broj kabotaža (51%), i to najčešće u susednim državama. Najveća tržišta kabotaže (Nemačka i Francuska) centralno su locirana. U sedam od deset država članica veći deo kabotaže je obavljen vozilima registrovanim u državama EU15. Prevoznici iz EU12 obavljaju nešto više prevoza izvan svojih domaćih transportnih tržišta jer su ona mala. Francuska npr. sama ima više unutrašnjih prevoza nego svih 12 država članica koje su se pridružile EU u i godini zajedno. Od ukupnih transportnih aktivnosti drumskog prevoza u godini 15% čine prevozi za sopstvene potrebe a ostalih 85% čini javni prevoz tereta. Prevozi za sopstvene potrebe su značajniji na unutrašnjem nego na međunarodnom transportnom tržištu. Oni nisu relevantni za kabotažu i prevoze za treće zemlje i iz njih. Podaci Eurostat-a pokazuju da su strana vozila obavila prosečno 2,5% javnog prevoza na unutrašnjem transportnom tržištu jedne države u EU27 u godini, dok domaća vozila obave preostalih 97,5% prevoza. Iako je sugerisano da podaci Eurostat-a potcenjuju stvarne nivoe kabotaže, izveštaji država članica ne ukazuju na visoke nivoe neuočene kabotaže. Pored toga, podaci Eurostat-a su najobimniji i najuporediviji dostupni podaci, jer su rezultat zvanično prikupljenih podataka na osnovu istraživanja sprovedenih od strane nacionalnih statističkih organa, organizacija ili kancelarija prosleđenih Eurostat-u u skladu sa dogovorenim standardima. u sledećim brojevima MT revije čitaćete: Produktivnost sektora (radna produktivnost i produktivnost vozila); struktura troškova; sprovođenje odredbi o pristupu tržištu; socijalni aspekt sektora i dr. preduzeća koja su propadala, nestala sa tržišta redovno ponovo vraćala na tržište ili bivala zamenjena novim preduzećima. Uprkos nepovoljnoj ekonomskoj klimi, broj licenci Zajednice, npr. u Španiji, porastao je između i godine (od blizu na kraju na više od na kraju godine). Ovo pokazuje elastičnu prirodu sektora, koji je u stanju da se brzo prilagodi promenama i ekonomskim kretanjima. Pojedini akteri na tržištu [npr. ETF - Evropska transportna federacija, DTL - Dansko transportno i logističko udruženje i FNTR - Francuska nacionalna federacija za drumski transport] su tvrdili da je konkurencija stvorena od strane prevoznika iz država članica sa nižim osnovnim, fiksnim troškovima, koji posluju na domaćim tržištima pojedinih država kroz kabotažu, dovela do gubitka radnih mesta. Ova tvrdnja nije potkrepljena dostupnim podacima o zapošljavanju u sektoru. Zaposlenost u drumskom transportnom sektoru je rasla od do godine, sa izvesnim padom od do godine. Iako je potrebno dalje istraživanje stepena gubitka radnih mesta na nivou država članica, prvi zaključak pokazuje da su ova smanjenja povezana sa ekonomskom krizom, u kombinaciji sa visokom prosečnom starošću vozača. U godini, broj zaposlenih u drumskom transportnom sektoru EU27 je ponovo dostigao nivoe pre krize. Dakle, ne postoji objektivan dokaz koji ukazuje da je kabotaža imala značajan uticaj na poslove vozača. broj 6 27

28 USLUGE POTPISAN UGOVOR SA MOL SERBIA O MOL grupi MoL grupa je integrisana, nezavisna, internacionalna naftna i gasna kompanija sa sedištem u Budimpešti, u Mađarskoj. ona posluje u preko 40 zemalja i zapošljava skoro ljudi širom sveta. istraživanja i poslovanja MoL grupe podržana su sa više od 75 godina iskustva u oblasti ugljovodonika. u ovom trenutku postoji proizvodnja u osam zemalja i istraživanja resursa u 13 zemalja. Grupa posluje sa četiri rafinerije i dva petrohemijska postrojenja, u okviru integrisanog sektora nabavke, u Mađarskoj, slovačkoj i hrvatskoj. MoL grupa takođe poseduje mrežu od preko servisnih stanica širom 11 zemalja u centralnoj i jugoistočnoj evropi. proteklom periodu Udruženje je ulagalo velike napore da U uspostavi saradnju i sa nekim od trgovaca naftom i naftnim derivatima na malo u Srbiji. Ovi napori su se posle dužeg perioda isplatili i 14. jula je potpisan ugovor sa kompanijom čiji je brend najtraženiji među prevoznicima MOL Serbia. Time je otpočela saradnja koja je po mišljenju mnogih bila nedostižna. Prva faza saradnje između kompanije MOL Serbia i Udruženja podrazumeva omogućavanje kupovine goriva članicama Udruženja na maloprodajnim objektima MOL-a u Srbiji po povlašćenim uslovima. Po rečima predstavnika MOL-a, do sada u Srbiji niko nije mogao da dobije gorivo ovog proizvođača po uslovima po kojima je to omogućeno članovima Udruženja. Da su uslovi izuzetno konkurentni govori i činjenica da su u prvoj nedelji od potpisivanja ugovora 93 transportna preduzeća potpisala ugovor sa MOL-om. U trenutnim uslovima poslovanja na transportnom tržištu smanjenje troškova je imperativ. Trošak goriva je najveći trošak u transportnom preduzeću. Smanjenje ovih troškova je do sada značilo kupovinu goriva sumnjivog porekla i kvaliteta. Osim toga, prevoznici su bili prinuđeni da, u cilju postizanja prihvatljive cene u veleprodaji, kupuju 15, 20 pa i 30 tona odjednom i skladište ih. Ovo je praktično značilo da se prevoznik odjednom zadužuje za iznos mesečne potrošnje goriva i da mu valuta plaćanja često ističe pre potrošnje kupljene količine goriva. Potpisivanjem ovog ugovora stekli su se uslovi da svaki član Udruženja kupuje gorivo dokazano vrhunskog kvaliteta i to u količinama koje su u skladu sa potrošnjom, kao i uslovi za ravnomernu raspodelu troškova goriva. Dakle, uz dobru cenu dobija se i kvalitet o kome se u krugovima prevoznika priča sa poštovanjem, navode iz Udruženja. Dogovoreno je da se saradnja proširi i na veleprodaju, čime će se pokriti i članovi koji gorivo kupuju za svoje interne stanice za snabdevanje gorivom. Takođe, imajući u vidu da korisnici Mol kartica iste mogu koristiti i za sipanje goriva u inostranstvu u zemljama gde je Mol prisutan sa svojim pumpama, nastojaćemo da saradnju u budućnosti proširimo i na to polje. Prvi, najvažniji korak je napravljen, i po svemu sudeći Mol Serbia i Udruženje su otvorili vrata dugogodišnjem partnerstvu. 28 broj 6

29 SAVETNIK ZA BEZBEDNOST U TRANSPORTU OPASNOG TERETA Opasne hemijske supstance, ili kako se često u literaturi navodi opasne materije, prisutne su u svakodnevnom životu. One su sastavni deo tehnološki visoko razvijenog industrijskog društva. Koriste se sa različitom namenom, od upotrebe kao sirovina, poluproizvod ili gotov proizvod koji je neophodan za odvijanje nekog tehnološkog procesa, do upotrebe kao sredstvo za obavljanje pojedinih svakodnevnih poslova. Kada se pojave u transportu u odgovarajućoj ambalaži ili transportnom sredstvu, predstavljaju opasan teret. Njihov transport različitim vidovima saobraćaja predstavlja svakodnevnu pojavu i po pravilu je zabranjen, osim ako se ne obavlja po tačno utvrđenim uslovima za određeni vid saobraćaja. Tokom niza godina povećava se količina opasnih materija u transportu, odnosno količina opasnog tereta tako da utiče i na porast potencijalne opasnosti i povećava rizik za ljude i životnu sredinu. Brojna preduzeća ili pojedinci se bave transportom opasnog tereta kao svojom osnovnom ili dopunskom delatnošću i čine značajne učesnike u saobraćaju. Prema tome, često smo svedoci posledica nezgoda usled nesprovođenja utvrđenih pravila ponašanja za uslove u saobraćaju ili transportnom procesu. Razlog nepreduzimanja odgovarajućih radnji i postupaka može biti njihovo nepoznavanje ili nepoštovanje usled stečenih pogrešnih shvatanja da postoje tolerancije u njihovoj primeni. Kakve posledice mogu da budu usled takvog ponašanja svedoče česti natpisi u novinama o nezgodama u saobraćaju ili u toku transportnih aktivnosti. Posledice mogu biti nesagledive s obzirom na to da je predmet transporta opasan teret. U cilju povećanja nivoa bezbednosti planiraju se i preduzimaju brojne preventivne mere, od mera primene različitih tehničkih sredstava do mera povećanja nivoa osposobljenosti učesnika za poslove koje obavljaju. Značaj i ulogu Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta prvo su shvatili u Nemačkoj, pa su još god. doneli Uredbu o bezbednosnom savetniku sa ciljem da što pre stvore uslove za rad lica na poslovima u vezi sa bezbednošću transporta opasnog tereta. Uvođenje savetnika u pravni sistem svih država EU bilo je obavezujuće od godine, na osnovu Direktive Saveta 96/35 EZ, od godine. U cilju stvaranja jedinstvenih bezbednosnih pravila za transport opasnog tereta u više vidova saobraćaja, ADR [European agreement concerning the international carriage of dangerous goods by road], RID [Regulations Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Rail] i ADN [European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Inland Waterways] u izdanjima od god, sa prelaznim periodom do god. uvedena je kategorija Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, kao obaveznog učesnika u transportnom procesu u drumskom, železničkom i saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima. Republika Srbija (državna zajednica Srbije i Crne Gore, odnosno SR Jugoslavija u čijem je sastavu tada bila), imala je obavezu da od tog datuma obezbedi uslove da privredna društva od kojih se to zahteva imenuju Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta. Sa neopravdanim zakašnjenjem od preko 11 godina, Republika Srbija je uredila nacionalnu pravnu regulativu u vezi sa obukom Savetnika. Sa stručnim osposobljavanjem i sertifikacijom Savetnika otpočelo se u junu godine. Uprava za transport opasnog tereta pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prema Zakonu o transportu opasnog tereta [član 9, 10, 11 i 12. Sl. glasnik R. Srbije broj 88/2010] ima obavezu da normativno uređuje oblast transporta opasnog tereta, pa time i da obezbedi uslove za osposobljavanje svih učesnika u transportu opasnog tereta (Savetnici za bezbednost u transportu opasnog tereta, vozači i lica koja rukuju opasnim teretom u toku transportnog procesa). broj 6 29

30 Pododeljkom ADR predviđeno je da Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta mora da bude imenovan u svakom preduzeću čija je delatnost vezana za transport opasnog tereta. To se odnosi na preduzeća koja učestvuju u transportu opasnog tereta ili čije su aktivnosti povezane sa tim transportom (pakovanje, utovar, punjenje, pretovar, privremeno skladištenje, istovar i ostale transportne aktivnosti). Postoje i izuzeća od navedene obaveze, kojima su definisani uslovi kada privredna društva mogu da budu oslobođena obaveze da imaju Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta. Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta je lice koje ima važeći sertifikat, Slika br.1, kojim dokazuje da je stručno osposobljen prema jedinstvenom programu koji je predviđen za njegovu obuku u skladu sa odeljkom ADR. Na te poslove može biti imenovano jedno ili više takvih lica koja su stalno zaposlena u preduzeću ili se angažuju van preduzeća prema ugovoru. U slučaju da to nije urađeno, ulogu i odgovornost savetnika za bezbednost preuzima direktor preduzeća. Sertifikat Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta važi 5 godina i njegova važnost može da se produži posle uspešno završene provere na ispitu za obnovu znanja. U Republici Srbiji sertifikat za Savetnika izdaje Uprava za transport opasnog tereta. Sertifikat koji je izdat od nadležnog organa druge države potpisnice ADR, u skladu sa utvrđenim zahtevima za njegovo izdavanje, važi bez prevođenja i u Republici Srbiji, član 22, stav 5. Glavne obaveze Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta su da svim odgovarajućim sredstvima i merama u okviru delatnosti preduzeća olakšaju vršenje delatnosti u skladu sa važećim propisima, na što bezbedniji način i uz očuvanje odgovornosti rukovodioca preduzeća. Iz prethodno sagledanog mesta i uloge Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, proizilaze njegovi zadaci definisani u pododeljku ADR: Prati primene propisa koji se odnose na transport opasnog tereta; Savetuje rukovodstvo preduzeća u aktivnostima vezanim za transport opasnog tereta; Izrađuje godišnji izveštaj za rukovodstvo preduzeća ili eventualno za lokalne organe vlasti o aktivnostima preduzeća u vezi sa transportom opasnog tereta. Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta ima takođe zadatak da prati postupke i procedure povezane sa aktivnostima preduzeća: Procedure koje se primenjuju u cilju identifikacije opasnog tereta koji se transportuje; Postupanje preduzeća tokom nabavke transportnih sredstava, uvažavajući posebne zahteve u vezi sa transportom opasnog tereta; Postupak kontrole opreme koja se koristi tokom transporta, utovara ili istovara opasnog tereta; Obuka zaposlenih u preduzeću, uključujući izmene propisa i vođenje evidencije o izvršenim obukama; Sprovođenje odgovarajućih hitnih mera u slučaju bilo kakve nezgode ili vanrednog događaja koji može negativno da utiče na bezbednost transporta, utovara ili istovara opasnog tereta; Sprovođenje istrage, a po potrebi i ispostavljanje izveštaja o nezgodama i udesima ili teškim prestupima koji su bili utvrđeni za vreme transporta, za vreme utovara ili istovara opasnog tereta; Uvođenje odgovarajućih mera za sprečavanje ponavljanja nezgoda, vanrednih događaja ili nepoštovanja propisa; Uvažavanje propisa i posebnih zahteva u vezi sa transportom opasnog tereta koji se tiču izbora podizvođača ili drugih trećih lica; Utvrđivanje da li zaposleni, kao i osoblje koje transportuje opasan teret, utovara ili istovara, raspolaže detaljnim objašnjenjima i uputstvima za rad; Uvođenje mera za povećanje svesti o rizicima u transportu, utovaru i istovaru opasnog tereta; Uvođenje kontrolnih postupaka sa ciljem da se obezbedi potrebna dokumentacija i oprema u transportnim sredstvima koja je predviđena za dati transport; Uvođenje kontrolnih postupaka sa ciljem obezbeđenja poštovanja propisa koji važe za utovar i istovar opasnog tereta; Postojanje bezbednosnog plana koji je predviđen u pododeljku , ADR. Pored navedenih zadataka, Savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta ima obavezu da u slučaju nezgode ili vanrednog događaja u toku transportnog procesa sa opasnim teretom podnese izveštaj rukovodstvu preduzeća ili, po potrebi, lokalnim vlastima. Takođe, postoji obaveza da podnese izveštaj nadležnom organu za transport opasnog tereta na 30 broj 6

31 obrascu čiji je uzorak naveden u pododeljku ADR, najkasnije mesec dana posle nastanka nezgode ili vanrednog događaja. Kriterijumi za slanje izveštaja o nezgodi prema pododeljku ADR su: 1. Povrede lica sa smrtnim posledicama ili ako se usled kontakta sa opasnim materijama: a. zahteva intenzivna lekarska nega, b. zahteva najmanje jednodnevni boravak u bolnici, c. ima za posledicu radnu nesposobnost u trajanju najmanje 3 radna dana. 2. Izlivanje (oslobađanje) opasne materije i to za: a. transportnu kategoriju [pojam definisan u pododeljku ADR, na osnovu opasnosti od opasnog tereta] 0 ili 1 u količini većoj od 50 kg ili 50 l, b. transportnu kategoriju 2 u količini većoj od 333 kg ili 333 l, c. transportnu kategoriju 3 ili 4 u količini većoj od 1000 kg ili 1000 l. Kriterijum izlivanje opasne materije, važi i u slučaju neposrednog rizika od izlivanja ili oslobađanja materije u navedenoj količini za datu transportnu kategoriju. 3. U slučaju nezgode ili vanrednog događaja sa opasnim materijama klase 6.2, potrebno je uvek poslati izveštaj o nezgodi, bez obzira na količinu; 4. Ukoliko dođe do nezgode ili vanrednog događaja u toku transporta opasnih materija klase 7, kriterijumi za izlivanje (oslobađanje) su sledeći: a. bilo koje izlivanje (oslobađanje) radioaktivnog materijala iz ambalaže, b. izloženost zračenju iznad graničnih vrednosti koje su navedene propisima za zaštitu zaposlenih i javnosti od jonizujućih zračenja, c. ukoliko postoji pretpostavka da je nastupilo oštećenje ambalaže. 5. Kada je procenjena materijalna šteta ili materijalna šteta na životnoj sredini veća od ,00 ; 6. Direktno učešće organa za vanredne situacije, evakuacije osoba ili zatvaranje javnih saobraćajnica u dužini većoj od 3 sata. broj 6 31

32 Usisno-potisna cisterna Montažno-demontažna cisterna za tečni gas Kontejner-cisterne Višedelni kontejneri za gas (MEGC) Oslobađanje od obaveze za angažovanje Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta može se primeniti uz saglasnost nadležnog organa države potpisnice ADR u slučaju transporta: a. slobodnih količina utvrđenih prema pododeljku ADR, radioaktivnih materija na koje se ne primenjuju odredbe za transport opasnog tereta, pododeljak ADR, specijalnih propisa utvrđenih prema poglavlju 3.3 ADR, ograničenih količina utvrđenih prema poglavlju 3.4 ADR i izuzetih količina prema poglavlju 3.5 ADR; b. preduzeća čije osnovne i sporedne aktivnosti nisu prevoz ili utovar i istovar opasnog tereta, ali su povremeno angažovana u transportu u domaćem saobraćaju, kao i na utovaru i istovaru i čije radnje predstavljaju malu opasnost ili rizik od zagađenja. Značaj uloge Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta sagledava se i kroz kaznene odredbe u nacionalnoj pravnoj regulativi. Zakonom o transportu opasnog tereta, član 18, stav 1, navedeno je da svaki učesnik u transportu opasnog tereta (drumski, železnički, vodni) sa sedištem u R. Srbiji, mora imati najmanje jednog Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, u stalnom radnom odnosu ili angažovanog po ugovoru, osim u slučajevima kada je odobreno oslobađanje od navedene obaveze. Za nepoštovanje Zakona, u kaznenim odredbama prema članu 84, predviđena je novčana kazna za pravno lice od din. do din, za odgovorno lice od din. do din, kao i mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja privredne delatnosti učesniku u transportu u trajanju od šest meseci do tri godine. Nije sada cilj da se procenjuje opravdanost ovako visoke kazne, već da se ukaže na poruku svim učesnicima u transportnom procesu opasnog tereta na značaj koji se pridaje ulozi Savetnika za bezbednost u transportu. Kada se sagleda uloga Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta u celini, sa postavljenim obavezama i zadacima, uočava se njegov značaj za bezbedno odvijanje transportnog procesa. Nije moguće bezbedno organizovati transportni proces opasnog tereta a da prethodno nisu: Na odgovarajući način svi učesnici transportnog procesa upoznati sa zahtevima koji postoje u ADR i nacionalnoj regulativi za svoju ulogu u transportu; Obezbeđen stalni nadzor nad primenom u praksi, usvojenih pravila za transport opasnog tereta; Preduzete i sprovedene mere koje doprinose povećanju bezbednosti u transportu opasnog tereta; Periodično organizovani načini informisanja rukovodstva preduzeća i nadležnog organa države, a po potrebi i lokalne zajednice. Na osnovu svega navedenog nameće se zaključak da nije moguće organizovati bezbedan transportni proces opasnog tereta bez lica u ulozi Savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta. U prilog tome idu i nebrojene kazne koje u međunarodnom transportu plaćaju naši prevoznici zbog grešaka koje su učinili drugi učesnici, a koje vozači nisu na vreme uočili i takav teret odbili da prihvate. mr Ljubomir Petrović, dipl. inž. Duško Vujanović, dipl. inž. Trigon inženjering d.o.o. - ZEMUN 32 broj 6

33 AKTUELNOSTI UDRUŽENJE POMAŽE UGROŽENIMA U POPLAVAMA Akcija pružanja pomoći organizovana je na tri načina: donacijom u prevozu, prevozom humanitarnih pošiljki i prikupljanjem novčanih sredstava akciju prikupljanja i pružanja pomoći ugroženima u U poplavama koje su sredinom maja zadesile veliki deo Srbije, uključilo se i Udruženje Međunarodni transport. Gotovo istovremeno sa proglašenjem vanredne situacije, nadležni u Udruženju pozvali su svoje članove da pomognu osobama sa ugroženih područja. Akcija pružanja pomoći organizovana je na tri načina: donacijom u prevozu, prevozom humanitarnih pošiljki i prikupljanjem novčanih sredstava. O akciji i načinu njenog sprovođenja obaveštena je i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije. Donacija u prevozu podrazumevala je oglašavanje potreba za prevozom humanitarnih pošiljki u zemlji i inostranstvu i to u slučajevima kada se radilo o prevozima čija je cena do 500 evra. Oglašavanje se vršilo preko SMS servisa Udruženja koji koristi više od osam stotina vlasnika i direktora transportnih preduzeća i članova Udruženja. Ko je na ovaj način pomogao ugroženima objavljeno je na sajtu Udruženja. Prevoz humanitarnih pošiljki iz inostranstva na dužim i skupljim relacijama obavljao se po povoljnijim uslovima. Potreba za prevozom humanitarne pomoći oglašavala se po cenama nižim za najmanje 25 odsto od cena predviđenih zvaničnim cenovnikom, u slučajevima kada su naručilac i primalac humanitarne pomoći poznati. Udruženje je prikupljalo i novčana sredstva. Članovi Udruženja, ali i svi drugi koji su to želeli, uplaćivali su novac na namenski dinarski račun koji je otvoren 19. maja. Preporuka i apel rukovodilaca a Udruženja bio je da članovi uplate najmanje 10 evra po kamionu i 20 evra po CEMT dozvoli. Zaključno sa godine, prikupljeno je ,54 dinara, a prikupljanje novca i dalje traje. Odluku o načinu na koji će biti podeljen sakupljeni novac doneće Upravni odbor Udruženja na otvorenoj sednici. Istovremeno sa akcijom prikupljanja i pružanja pomoći ugroženima u poplavama, Udruženju su se obraćale i ambasade Republike Srbije širom sveta, različita srpska društva, udruženja, pa i fizička lica iz inostranstva koja su izrazila želju da se preveze pomoć koja je prikupljena. udruženje je ministarku Mihajlović obavestilo i zamolilo da informiše Ministarstvo spoljnih poslova i ambasade republike srbije širom sveta da je prevoz humanitarnih pošiljki u organizaciji udruženja moguće sprovesti na dva načina: U dopisu kojim su se obratili ministarki Mihajlović, predstavnici Udruženja naveli su da je od izuzetne važnosti da se razume da na dužim relacijama na kojima su troškovi veliki nije realno očekivati da prevoznici prevoze obave bez ikakve naknade, naročito ako se ima u vidu da je velika većina njih na neki način već bila uključena u humanitarne aktivnosti, bilo kroz novčana davanja, bilo kroz doniranja prevoza na kraćim relacijama u zemlji i inostranstvu. Novinar: Mirjana Derikonjić foto: polave.rs 1. besplatno, kada se angažuje deo tovarnog prostora kamiona (do oko dva metra dužine). To, praktično, znači da oni koji šalju velike pošiljke treba da ih podele na više manjih, a koje će prevesti kamionima koji će pored humanitarnog, obavljati i komercijalni prevoz, ili 2. plaćanjem prevoza kada se angažuje kompletno vozilo (13,6 metara dužine) po cenama nižim za najmanje 25 odsto od cena predviđenih zvaničnim cenovnikom koji je objavljen na sajtu Udruženja. broj 6 33

34 AKTUELNOSTI KRATKI PREGLED NOVINA KOJE DONOSI ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU Narodna skupština je na sednici šestog vanrednog zasedanja u godini održanoj godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu ( Sl. glasnik RS, br. 75/2014). Izmene i dopune Zakona objavljene su godine i stupaju na snagu godine, osim odredbe člana 54. koja se primenjuje po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. U daljem tekstu dajemo prikaz novina u Zakonu o radu koje značajnije utiču na poslovanje članova Udruženja. Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova - precizirana je sadržina Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, tako da se njime utvrđuju: organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. novinu predstavlja i odredba prema kojoj za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. rok za usklađivanje ovog akta sa Zakonom je 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ugovor o radu - precizira se da se ugovor o radu zaključuje u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom odmah po zaključenju ugovora, a dva zadržava poslodavac. ugovor u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste. Takođe, članom 33. definisan je nešto drugačiji sadržaj ugovora o radu i mogućnost da neke stavke (elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena) ne moraju biti definisane ugovorom ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, i u tom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu. Obaveza čuvanja ugovora o radu i drugog ugovora - poslodavac je dužan da ugovor o radu ili ugovor zaključen van radnog odnosa (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o delu, ugovor o dopunskom radu i dr.) ili njegovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. izmenjene pojedine odredbe o probnom radu i ugovoru na određeno vreme Uveden pojam pripravnosti - radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom. vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom. Godišnji odmor - u ovom delu su izvršene značajne izmene u cilju preciziranja i otklanjanja nejasnoća u praksi i neophodnog usaglašavanja sa međunarodnim standardima. Prema novim rešenjima, godišnji odmor koristi se kod poslodavca kod koga je zaposleni u radnom odnosu i to srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu u kalendarskoj godini kod tog poslodavca, što praktično znači da nema prenošenja godišnjeg odmora kod drugog poslodavca. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora posle mesec dana rada kod poslodavca, a ne posle šest meseci rada što je do sada bilo propisano. Pun godišnji odmor i dalje je Zakonom propisan u trajanju od 20 radnih dana (četiri radne nedelje), s tim što prvi deo godišnjeg odmora sada iznosi najmanje dve, a ne tri radne nedelje (što je do sada bilo propisano). Zaposleni ima pravo na srazmeran godišnji odmor kako u godini u kojoj zasniva radni odnos, tako i u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos, čime se otklanjaju dosadašnji problemi u praksi zbog zakonske praznine u regulisanju prava na srazmeran godišnji odmor. fleksibilnost korišćenja godišnjeg odmora uvedena je u cilju omogućavanja da se drugi deo godišnjeg odmora može koristiti u više delova, isključivo na zahtev zaposlenog, ako to ne ometa proces i organizaciju rada kod poslodavca. uvedena je mogućnost dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru zaposlenom u elektronskoj formi, kao i mogućnost donošenja jednog rešenja i njegovog objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca kod korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora. 34 broj 6

35 AKTUELNOSTI Zarada, naknada zarade i druga primanja - ovde je bitno istaći da je definisano drugačije šta se podrazumeva pod istim radom, odnosno radom iste vrednosti pa se kaže da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, a pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. Među bitnijim izmenama u ovom delu Zakona je i to što je članom 105. izmenjena lista primanja koja se neće smatrati zaradom. najbitniju izmenu u ovom delu donosi član 118, u čiju je izmenu udruženje uložilo velike napore, koji i dalje propisuje obavezu naknade troškova zaposlenima za vreme provedeno na putu u inostranstvu, s tim da se visina istih definiše opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, a ne posebnim propisima kako je do sada bilo. time je izbegnuta dosadašnja pravna praznina koja je davala prostora za različita tumačenja, što je stvaralo velike probleme u praksi. i dalje postoji obaveza poslodavca da obračun zarade i naknade zarade dostavlja zaposlenom pri svakoj isplati zarade i naknade zarade, s tim da se ovo sada može vršiti i elektronskim putem. sadržaj obrasca obračuna propisuje ministar. još jedna izmena je da mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, koju je poslodavac obavezan da vodi, više neće morati da potpisuje zaposleni, shodno izmenama člana 122. Zakona. jedna od veoma bitnih izmena Zakona je izmena mera i razloga za davanje otkaza kao i postupak koji se sprovodi u slučajevima davanja otkaza. naime, jasnije su definisani razlozi za davanje otkaza i detaljno je definisan postupak otkaza zbog povreda radnih obaveza i radne discipline. Zbog glomaznosti ovog dela Zakona i jako preciznih postupaka i mera neće se sada razmatrati sve pojedinosti izmene ovog dela Zakona. Kaznene odredbe maksimalna visina kazni je povećana i do 5 puta u odnosu na dosadašnje. u predstojećem periodu, udruženje će ranije izrađene modele opštih akata poslodavaca koji su izrađeni sa ciljem usklađivanja poslovanja prevoznika sa Zakonom o radu i ujednačavanja načina rada prevoznika prilagoditi izmenama i dopunama Zakona. Modele opštih akata možete dobiti kontaktiranjem sa sekretarijatom udruženja. broj 6 35

36 PITANJA I ODGOVORI KAKO SE POPUNJAVA POTVRDA O ODSUSTVOVANJU VOZAčA KOJI JE PRE STUPANJA U RADNI ODNOS KOD PREVOZNIKA NEKO VREME BIO NEZAPOSLEN? obrazac Potvrde, kao i dužnost prevoznika da u određenim slučajevima izda Potvrdu definisani su članom 11. stav 7. uredbe o vremenu odmora i upravljanja vozača motornih vozila kada obavljaju međunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa ( sl. glasnik rs, br. 54/2010). Mišljenja i tumačenja nadležnih u našoj državi po ovom pitanju nema. Međutim, evropska komisija je dala uputstva za primenu pravila Zajednice u vezi sa vremenima upravljanja i periodima odmora profesionalnih vozača. Prema uputstvu evropske komisije br. 5, u slučajevima kada vozač stupa u radni odnos kod prevoznika nakon što je neko vreme bio nezaposlen, može se koristiti polje 16. u Potvdi o odsustvovanju vozača was on leave or rest / odsustvovao sa posla ili koristio slobodne dane. konkretno, polje 16. može se koristiti u slučajevima kada vozač nije upravljao vozilom, nije obavljao druge poslove ili bio raspoloživ, kada nije bio na bolovanju ili godišnjem odmoru, uključujući prekide radnog odnosa, štrajkove ili blokade. KOJIM AUSTRIJSKIM DOZVOLAMA SE OBAVLJA ZBIRNI PREVOZ IZ SRBIJE ZA AUSTRIJU I NPR. NEMAčKU, ILI BELgIJU, ILI HOLANDIJU I SL? ovo pitanje udruženje je postavilo austrijskom nadležnom organu i dobilo je odgovor da su za zbirne prevoze kod kojih se deo tereta istovara u austriji a deo tereta tranzitira teritoriju austrije potrebne dve austrijske dozvole, jedna za prevoz u biletu a druga za prevoz u tranzitu. DA LI JE francuska OgRANIčILA KOLIčINU goriva U REZERVOARU NA KOJU SE NE PLAćA CARINA? Pojedine države uvele su ograničenja u količini goriva u rezervoarima vozila koja ne podleže carinjenju. svaki litar goriva preko propisanog ograničenja smatra se uvozom goriva i na njega se obračunava carina. neke od država ovo ograničenje primenjuju samo na vozila registrovana u državama nečlanicama eu. francuska je jedna od tih država. količina goriva u fabrički ugrađenim rezervoarima na koju se ne plaća carina iznosi 200 l. ovo ograničenje se odnosi samo na vozila registrovana u državama nečlanicama eu. o ovoj temi bilo je reči i u drugom broju MT revije a više informacija možete dobiti i na sajtu udruženja, na stranici info CenTar, info po zemljama. KAKO SE EVIDENTIRA VREME PUTOVANJA VOZAčA DO MESTA PREUZIMANJA VOZILA NA UPRAVLJANJE, ODNOSNO OD MESTA PREDAJE VOZILA? Mišljenja i tumačenja nadležnih u našoj državi po ovom pitanju nema. Međutim, evropska komisija je dala uputstva za primenu pravila Zajednice u vezi sa vremenima upravljanja i periodima odmora profesionalnih vozača. Prema uputstvu evropske komisije br. 2, koje praktično predstavlja komentar evropskog suda pravde, putovanje vozača do mesta preuzimanja vozila, koje nije adresa prevoznika, predstavlja izvršenje radne obaveze, zbog čega se ne može smatrati da vozač slobodno raspolaže svojim vremenom. s tim u vezi, a prema članu 9(2) i 9(3): svako vreme koje vozač provede putujući do ili od lokacije koja nije njegova adresa stanovanja ili adresa poslodavca u svrhu preuzimanja ili predaje vozila, bez obzira da li je poslodavac dao instrukcije o vremenu i načinu putovanja ili je odluku o tome donosio vozač samostalno, mora biti evidentirano ili kao raspoloživost ili kao ostalo radno vreme u zavisnosti od nacionalnih propisa države članice; svako vreme koje vozač provede upravljajući vozilom koje nije iz oblasti aetr-a, do ili od mesta koje nije njegova adresa stanovanja ili adresa poslodavca, u svrhu preuzimanja ili predaje vozila, mora biti evidentirano kao ostalo radno vreme. u sledeća tri slučaja vreme putovanja vozača može biti evidentirano kao pauza ili odmor : kada vozač prati vozilo koje se prevozi vozom ili brodom pod uslovom da vozač koristi kabinu ili kušet kola; kada vozač putuje vozom ili brodom do ili od mesta preuzimanja ili predaje vozila pod uslovom da vozač koristi kabinu ili kušet kola; u slučaju višečlane posade, kada se vozač nalazi na mestu suvozača i ne asistira aktivno vozaču koji upravlja vozilom, ali može da preuzme upravljanje vozilom kada je potrebno, 45 minuta tog perioda raspoloživosti može se smatrati pauzom. 36 broj 6

37 PITANJA I ODGOVORI KOLIKO grčkih DOZVOLA MOgU DA IMAM KOD SEBE? novom uredbom o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima ( sl. glasnik rs, br. 73/2013) definisana su drugačija pravila za dodelu nekritičnih dozvola od onih koja su bila na snazi prethodnih 10 godina i na koje su prevoznici navikli. nepoznavanje ali i nerazumevanje novih pravila dovelo je do problema na samom početku njihove primene. osim toga, početak primene je pokazao izvesne nedostatke novih pravila koja će izmenama i dopunama uredbe koje je predložilo udruženje biti ispravljeni (vidi članak pod naslovom izmene i DoPune uredbe u 5. broju MT revije). u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o grčkim dozvolama, ali i svim drugim dozvolama, trenutno važeće pravilo glasi: Za prevoznika koji nema plan raspodele (nema fiks) jednovremeno se može dodeliti broj dozvola dobijen množenjem broja vozila u voznom parku prevoznika umanjen za broj CeMT i vremenskih dozvola kojima prevoznik raspolaže sa koeficijentom 0,1, s tim što tako dobijen broj dozvola ne može biti manji od jedne, niti veći od 10 dozvola (Pravilo 0,1). Dakle, prevoznik koji do sada nije radio prevoze za Grčku i iz nje pa mu nije utvrđen fiksni deo plana raspodele ovih dozvola za godinu, ukoliko raspolaže sa četiri vozila, broj dozvola iz svakog od nekritičnih kontingenata koje mu se jednovremeno mogu dodeliti je 4*0,1=0,4, odnosno 1. Po razduženju te dozvole dodeljuje mu se sledeća. Međutim, uviđajući da na kontingentima kod kojih broj razmenjenih dozvola daleko prevazilazi potrebe srpskih prevoznika (kao što je slučaj sa Grb) primena pravila 0,1 nepotrebno ograničava broj jednovremeno dodeljenih dozvola, nadležno ministarstvo odobrava i veći broj ovih dozvola na osnovu vanrednih zahteva prevoznika. konkretno, u slučaju Grb dozvola, prevozniku se odobrava jedna dozvola po vozilu umanjeno za broj CeMT dozvola koje važe u Grčkoj. Za prevoznika koji ima utvrđen plan raspodele se jednovremeno može dodeliti broj dozvola koji je jednak većoj od dve vrednosti, i to vrednosti 20% dozvola iz plana raspodele i vrednosti dobijene primenom pravila 0,1. Dakle, prevozniku kome je za godinu utvrđen fiksni deo plana raspodele i to npr. 100 dozvola a raspolaže sa četiri vozila, broj dozvola iz svakog od nekritičnih kontingenata koje mu se jednovremeno mogu dodeliti jeste veća od dve vrednosti: 100*0,2=20 i 4*0,1=0,4, odnosno 1, dakle 20. Za prevoznika koji ima utvrđen plan raspodele ali koji je preuzeo sve dozvole iz svog plana raspodele se jednovremeno može dodeliti broj dozvola koji je jednak manjoj od dve vrednosti, i to vrednosti 20% dozvola iz plana raspodele i vrednosti dobijene kada se od broja vozila u voznom parku prevoznika oduzme broj CeMT i vremenskih dozvola kojima prevoznik raspolaže, ali ne manje od broja dozvola koji se dobija primenom pravila 0,1. Dakle, za prevoznika iz prethodnog primera, broj dozvola iz svakog od nekritičnih kontingenata koje mu se jednovremeno mogu dodeliti jeste manja od dve vrednosti: 100*0,2=20 i 4*1=4, ali ne manje od 4*0,1=0,4, odnosno 1, dakle 4. broj 6 37

38 USLUGE OBUKA: RASPODELA, KRITERIJUMI I NAčIN DODELE DOZVOLA ZA MEĐUNARODNI TRANSPORT Današnja preduzeća su pod stalnim pritiskom dokazivanja u tržišnoj utakmici. Sve je više onih koji shvataju da je ključ za sticanje i održavanje konkurentske prednosti na tržištu - znanje. Otuda i potreba da se delovanje Udruženja u oblasti obuke i treninga zaposlenih u transportnim preduzećima intenzivira. Prva u nizu planiranih obuka, podržana od strane nadležnog ministarstva je obuka na temu: Raspodela, kriterijumi i način dodele dozvola za međunarodni transport. verujemo da će znanja stečena na ovoj obuci usloviti bolje, pravovremene poslovne odluke, bolje planiranje poslovanja, izbegavanje grešaka u postupcima podnošenja zahteva za dodelu dozvola, njihovom korišćenju i kasnije razduženju. Dobro poznavanje i razumevanje odredbi uredbe o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima olakšaće i proces donošenja zajedničkih, odnosno opštih odluka kao što su one u vezi sa neophodnošću njegovih izmena i dopuna, parametara raspodele i dr. KOME JE NAMENJENA OBUKA? namenjena je pre svega vlasnicima ili direktorima, odnosno donosiocima odluka u transportnim firmama, a potom i zaposlenima koji rade na poslovima u vezi sa zaduženjem i razduženjem dozvola, prijavama i odjavama vozila i vozača, numeracijom sertifikata. KOJI JE CILJ OBUKE? Cilj je da se donosioci odluka u transportnim firmama i njihovi zaposleni bolje upoznaju pre svega sa: načinom utvrđivanja godišnjeg plana raspodele dozvola i kriterijumima raspodele (fiksni i varijabilni deo za pojedinačne i CeMT dozvole), načinom i pravilima raspolaganja pojedinačnim planom prevoznika (broj dozvola kod prevoznika, vrste zahteva i podnošenje, razduženje). obezbedite uslove za donošenje dobrih, pravovremenih poslovnih odluka, bolje planiranje poslovanja, izbegavanje grešaka u postupcima podnošenja zahteva za dodelu dozvola, njihovom korišćenju i kasnije razduženju. PROgRAM OBUKE 1. regulatorni okvir multilaterala bilaterala domaći propisi 2. osnovni PrinCiPi 3. utvrđivanje PojeDinačnih PLanova raspodele PojeDinačnih DoZvoLa zahtev fiksni deo promenljivi deo 4. utvrđivanje PojeDinačnih PLanova raspodele CeMT DoZvoLa zahtev fiksni deo (matrica pondera) 5. PreuZiManje i razduženje DoZvoLa maksimalno kod prevoznika promenljivi deo na raspolaganju zahtevi razduženja 6. revizije 7. Prijava vozača i vozila, nacionalna numeracija sertifikata 8. uparivanje i BoDovanje vozila NAčIN SPROVOđENJA OBUKE obuka je jednodnevna i izvodi se u dva bloka od po 4 sata, sa pauzom od 1 sata (9 13h i 14 18h), za grupe od 3 do 5 kandidata. Cena obuke u prostorijama udruženja radni dan u dane vikenda prvi kandidat svaki sledeći kandidat za firmu *cene su izražene u dinarima bez PDV-a ukoliko se obuka sprovodi u prostorijama prevoznika van Beograda, cene iz tabele uvećavaju se za 15% i troškove puta dva predavača. - g lavne karakteristike sistema - godišnji kontingenti dozvola - godišnji plan raspodele dozvola 38 broj 6 - opšti i posebni plan raspodele - kriterijumi raspodele - pojedinačni planovi raspodele dozvola - revizije Za nečlanove cene iz tabele uvećavaju se za 50%. u cenu je uključeno: izvođenje obuke, materijali, sertifikat o završenoj obuci i osveženje. Prijave su u Toku!

39 PosLovno udruženje PrevoZnika TereTa u MeĐunaroDnoM DruMskoM saobraćaju srbije MEđUNARODNI TRANSPORT Udruženje je dobrovoljno, profesionalno, neprofitno i nevladino udruženje prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju koji prihvataju njegov Statut. angažovanje transportnih kapaciteta članovima udruženja je dostupna usluga prijema sms poruka sa oglasima za transport tereta u međunarodnom prevozu. ponuda proizvoda i usluga kroz primenu sistema objedinjene nabavke preko komercijalnih partnera udruženja, članovima je omogućena nabavka širokog spektra proizvoda i usluga po najpovoljnijim uslovima. u ponudi je širok asortiman proizvoda svetski renomiranih proizvođača čime je garantovan kvalitet proizvoda. Postoji mogućnost odloženog plaćanja, kao i dodatnih popusta u slučaju avansnog plaćanja. isporuka se vrši do mesta koje zahteva kupac. asortiman proizvoda adblue (Basf) adr uputstvo (u skladu sa adr 2013) akumulatori (Topla) antifrizi (adeco, shell) CMr obrasci (7 listova i 12 listova, uz mogućnost štampanja podataka firme) felne (Maxion) GPs uređaji za praćenje vozila (almaks) interkuleri i hladnjaci novi ili reparacija vaših (nrf-holandija) krovne klime za teretna vozila i delovi za sve vrste klima za teretna vozila komplet prve pomoći (Galenika) Lanci za sneg (sila, Yetti) Merdevine (aluminijumske teleskopske) korisne kod pripreme vozila za utovar ili istovar nalepnice (ograničenje brzine: 70km/h, 80km/h, 90km/h; euro kategorija motora: iii, iv, v, vi; oznaka države: srb) navigacije (Garmin) o prema za vozila (Waeco frižideri, Waeco invertori i konvertori napona) Pneumatici (aeolus, Barum, Bridgestone, Continental, Dunlop, fulda, firestone, Good Year, kormoran, Michelin, sava, semperit, Pirelli, uniroyal) Potvrda o odsustvovanju vozača - žute trake Protektiranje i protektirani pneumatici sijalice ze teretna vozila (osram) s pecijalne tečnosti (tečnost za pranje vetrobrana, auto šampon, aditiv za poboljšanje filtrabilnosti goriva, destilovana voda, ) Taho listići (kienzle) ulja (Castrol, shell) uređaji za preuzimanje podataka sa digitalnog tahografa i kartice vozača (vdo) uverenje o odobrenju vazdušni jastuci (sabo) asortiman usluga rezervacija i prodaja karata za trajekte (dinarsko fakturisanje!) kupovina rezervnih delova i/ili servis u Mercedes-Benz srbija i Crna Gora uz popuste do 20% samo za članove osiguranja po uslovima samo za članove (auto-odgovornost, kasko osiguranje, cmr osiguranje, putno-zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine...) uslužno preuzimanje podataka sa kartica vozača za digitalne tahografe (uz mogućnost davanja izveštaja) Pribavljanje sertifikata za priključna vozila Prodaja karata za evropske tunele: frejus, Mont Blanc (dinarsko fakturisanje!) iq kartice za sipanje goriva u inostranstvu Plaćanje putarine u evropi i povraćaj PDva iz inostranstva Paket mobilne telefonije u okviru vip mobile ili Telenor mreže formiran je poseban paket usluga u okviru koga možete razgovarati sa kolegama - prevoznicima po ceni od 0 din/min uz mogućnost prijema grupnih sms poruka udruženja. TimoCom - berza utovara (popust za nove korisnike-članove udruženja) Yes Money kartice (mogućnost trenutne dostave novca vozačima, plaćanje karticama i podizanje novca u inostranstvu) Pribavljanje dozvola za švedsku Provera likvidnosti firmi u srbiji Plaćanje administrativnih taksi za izdavanje stranih dozvola za firme u blokadi poslovno udruženje međunarodni transport milutina Bojića 2/1, Beograd, srbija 011 / / / / office@pumedtrans.com UNION OF ROAD TRANSPORT ASSOCIATIONS IN THE BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION REGION The European Road Hauliers Association (UETR)

40