ŽIVOT POSLE TRGOVINE LJUDIMA

Transcription

1 ŽIVOT POSLE TRGOVINE LJUDIMA REINTEGRACIJA ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA BALKANU

2 2 Autor Koordinatori Fondacije King Baudouin Grafički dizajn Priprema za štampu Fotografije Obavezni primerak Broj porudžbine 3305 Život posle trgovine ljudima Reintegracija žrtava trgovine ljudima na Balkanu Publikacija se štampa na albanskom, bosanskom, makedonskom i srpskom jeziku Publikacija Fondacije King Baudouin Brederodestraat 21 B-1000 Bruxelles Geoff Meade Gerrit Rauws Fabrice de Kerchove Ann Nicoletti Tilt Factory Tilt Factory Fabrice de Kerchove, Atina (p. 26), Different and Equal (p. 36). Ova publikacija može da se poruči ili besplatno preuzme na sajtu D/2893/2015/06 April 2015 Uz podršku Belgijske narodne lutrije PREDGOVOR STRANA 4 UVOD STRANA 8 POČETAK STRANA 10 CILJEVI STRANA IDENTIFIKACIJA EFIKASNIH MODELA ZASNOVANIH NA LJUDSKIM PRAVIMA ZA REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRAFIKINGA STRANA PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA STRANA IZGRADNJA KAPACITETA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANJE USLUGA I PODRŠKE U PROCESU REINTEGRACIJE STRANA OHRABRIVANJE SINERGIJE I SARADNJE SA DRŽAVNIM SLUŽBAMA I NACIONALNIM MEHANIZMIMA UPUĆIVANJA STRANA ODRŽIVOST PROGRAMA ZA REINTEGRACIJU PO ZAVRŠETKU TVRP-A STRANA 36 KLJUČNI ELEMENTI USPEHA STRANA 40 PITANJA ZA BUDUĆNOST STRANA 44 VIŠE INFORMACIJA O TVRP-U STRANA 48 SPISAK PARTNERSKIH ORGANIZACIJA U OKVIRU TVRP PROGRAMA STRANA 50

3 Moja sadašnja situacija je daleko od moje prošlosti. Potpuno je nova i drugačija. Trenutno živim samostalno u jednom stanu... Imam posao sa punim radnim vremenom... Dobijam mesečnu platu koja mi pomaže da zadovoljim svoje potrebe. Stvar koju trenutno najviše volim u svom životu je moj posao. [...] Uz podršku [organizacije] moj život se mnogo promenio i ostvarila sam očigledan napredak u skoro svakom segmentu života. Samo treba da imam to na umu i da dajem sve od sebe. Nikada neću zaboraviti koliko sam propatila. Ovo je prvi put u životu da sam počela da razmišljam o svojoj budućnosti. Prvi put verujem da mogu da budem samostalna [...]. Mnogo sam propatila i bilo mi je veoma teško da dođem do ove faze, pri čemu me je organizacija naučila da se osećam osnaženo. Zato vam kažem da se moj život mnogo promenio. Mnogo sam srećna. Nađa iz Štipa u Makedoniji 4 PREDGOVOR Fondacija King Baudouin aktivno učestvuje u borbi protiv trgovine ljudima od godine, uz jasan fokus na pružanju pomoći žrtvama, zaštiti njihovih prava i njihovom socijalnom uključivanju. Uprkos skorašnjim pomacima u oblasti krivičnog gonjenja učinilaca, identifikacija i pružanje pomoći i podrške žrtvama su oblasti koje još uvek zahtevaju punu pažnju svih važnih aktera u Jugoistočnoj Evropi. Jedan od načina da se prekine začarani krug trgovine ljudima je angažman koji prevazilazi direktnu i kratkoročnu pomoć žrtvama i ulaganje u njihovo dugoročno socijalno-ekonomsko uključivanje i zdravo porodično i društveno okruženje. Fondacija je u tu svrhu godine pokrenula Program za reintegraciju žrtava trgovine ljudima (Trafficking Victims Re/integration Programme TVRP), u okviru kog je obezbeđeno finansiranje programa za reintegraciju u sedam balkanskih zemalja. Između i 2014, ukupno 1,5 miliona evra dodeljeno je petnaest nevladinim organizacijama koje rade sa žrtvama trgovine ljudima. Rezultat tih napora su programi podrške i asistencije za preko 1700 žrtava i njihove porodice širom Balkana. Pored pružanja pomoći, jedno od glavnih dostignuća TVRP programa je bila i izgradnja opšteg razumevanja izuzetno kompleksnog poduhvata kakav je reintegracija. Ovo je obuhvatalo saradnju između partnerskih nevladinih organizacija u okviru primene različitih profesionalnih praksi rada u različitim kontekstima uz veliki broj izazova. Brojne regionalne radionice, mogućnosti za učenje i razmenjivanje praksi doveli su do zajednički osmišljenih alata, uključujući i izuzetno važno osmišljavanje alata za praćenje i procenu individualnih planova reintegracije i povezanih usluga, kao i za jačanje profesionalnih veština uz ispunjavanje međunarodnih standarda zaštite.

4 6 Ova brošura ima za cilj da istakne glavne rezultate i efekte TVRP programa u životima žrtava trgovine ljudima, ali i u širem smislu u oblasti reintegracije na Balkanu. Brošura predstavlja siže rezultata i efekata TVRP procene koja je urađena putem razgovora sa korisnicima, partnerskim nevladinim organizacijama, stručnjacima i državnim službenicima, ali i uz korišćenje drugih izvora podataka. Nadamo se da će lekcije, svedočanstva i iskustva iz ove brošure doprineti otvaranju novih gledišta i praksi u procesu reintegracije žrtava trgovine ljudima. Fondacija King Baudouin želi da izrazi zahvalnost autoru brošure Žeofu Meadu, kao i Rebeki Surteiz iz Instituta NEXUS za izradu nacrta procene efekata koji je poslužio kao osnova za ovaj siže, kao i za njene korisne savete u pogledu osmišljavanja i praćenja TVRP programa. Iskreno zahvaljujemo i partnerskim nevladinim organizacijama u sedam zemalja za njihovu posvećenost i profesionalnost. Fondacija je ponosna na podršku koju im je pružila i na partnerstvo sa njima. Zahvalnost dugujemo i organizaciji Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), koja je od sufinansijer TVRP programa. Fondacija King Baudouin April JEDAN OD NAČINA DA SE PREKINE ZAČARANI KRUG TRGOVINE LJUDIMA JE ANGAŽMAN KOJI PREVAZILAZI DIREKTNU I KRATKOROČNU POMOĆ ŽRTVAMA I ULAGANJE U NJIHOVO DUGOROČNO SOCIJALNO-EKONOMSKO UKLJUČIVANJE I ZDRAVO PORODIČNO I DRUŠTVENO OKRUŽENJE.

5 Trgovina ljudima nije ništa novo. Javlja se u različitim oblicima i njene žrtve su mnogobrojne. Trafiking je široko rasprostranjena pojava već godinama, naročito na Balkanu. Napori usmereni na rešavanje ovog zabrinjavajućeg problema takođe nisu ništa novo. Donatori su uložili milione evra za finansiranje programa za borbu protiv trafikinga. Cilj je podizanje svesti o TVRP priči i deljenje najbolje prakse sa drugima koji učestvuju u radu na reintegraciji. KBF se nada da će ovaj program biti iskorišćen kao model na koji će se ugledati profesionalci, stručnjaci, državne uprave i nacionalne i međunarodne organizacije koje su spremne za borbu sa izazovima u pružanju podrške u reintegraciji žrtava trafikinga i da nastave ono što je započeto UVOD Relativni nedostatak sveobuhvatnih i dugoročnih usluga reintegracije namenjenim žrtvama jeste ono što je podstaklo Fondaciju King Baudouin (KBF) da pokrene Program za reintegraciju žrtava trafikinga (TVRP). Cilj je bio fokusiranje na dugoročne programe koji pomažu žrtvama trafikinga da se oporave i nastave sa životom i reintegrišu se u svoje porodice i zajednice. KBF se uključila finansiranjem nekolicine programa NVO koje su već radile na pružanju pomoći u reintegraciji žrtava trafikinga, a do godine rezultati su podstakli i organizaciju Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) da se priključi kao sufinansijer programa. Rezultati TVRP programa su sada izloženi u velikoj studiji zasnovanoj na razgovorima sa partnerima programa, državnim službenicima i žrtvama trafikinga. Nalazi beleže uspešne poduhvate, ali i otkrivaju koja područja zahtevaju više rada u smislu podržavanja reintegracije od strane državnih uprava i građanskog društva. Ključno je to što rezultati nesumnjivo pokazuju da je TVRP program popunio zjapeću prazninu u pogledu reintegracije na Balkanu i uspostavio funkcionalan model dugoročne i sveobuhvatne reintegracije za taj preko potreban angažman u budućnosti. Na samom početku nije postojao nijedan obrazac reintegracije koji bi se mogao pratiti: države u ovom regionu su imale i još imaju druge budžetske prioritete i problem trgovine ljudima (a posebno njihovih državljana) predstavljao je novinu u moru drugih gorućih društvenih i ekonomskih pitanja. Međutim, polako se pojavio model za pružanje pomoći i osnaživanje žrtava trafikinga, uz rezultate koji ohrabruju obeshrabrene i podstiču države da ponovo razmisle o svojim ulogama i prioritetima.

6 10 Danas su balkanske organizacije za reintegraciju izuzetno stručne. One blisko sarađuju sa državnim upravama kao koordinatori koji usmeravaju rad ka boljim rezultatima i primenjuju TVRP formulu za reintegraciju koja sada predstavlja osnovu rada nevladinih organizacija i njihovih partnera. Ono čemu se nadamo je to da će finansiranje reintegracije koje i dalje potiče uglavnom od stranih donatora sve više nailaziti na podršku države, čime se raspoređuje finansijski teret plana reintegracije za koji je TVRP eksperiment dokazao da može da ima trajne pozitivne efekte. Skup opštih TVRP partnerskih reintegracionih usluga je imao ključnu ulogu kroz ceo program, uključujući bezbedan i pristupačan smeštaj, zdravstvenu pomoć, psihološku podršku, pravnu pomoć, obrazovanje, materijalnu pomoć, stručno/profesionalno obučavanje, ekonomski razvoj/mogućnosti, porodično posredovanje i savetovanje, praćenje slučaja i dopunski angažman, kao i podršku sekundarnim korisnicima (odnosno porodicama žrtava). TVRP program identifikovao je tri različite faze reintegracije tokom tri godine: krizna intervencija (0-3 meseca), tranzicija (4-12 meseci) i reintegracija/socijalna inkluzija (13-36 meseci). Vremenski okvir se menjao kod različitih organizacija i pojedinaca, ali svi su se složili sa tim da bi pomoć trebalo da bude sveobuhvatna i da traje dovoljno dugo da omogućava oporavak i reintegraciju u porodicu i zajednicu. POČETAK Početna pretpostavka Fondacije bila je da su usluge reintegracije ključne za sposobnost žrtava trafikinga da se oporave i ponovo pronađu svoje mesto u društvu. Bilo je jasno da nijedno kratkoročno rešenje ne bi funkcionisalo bio je potreban dugoročan i kompleksan program koji obuhvata trajnije usluge za pomaganje kod reintegracije nekadašnjih žrtava trafikinga. Cilj je bio finansiranje programa koji neguju održivu reintegraciju, povećavanje kapaciteta nevladinih organizacija za pružanje usluga i podrške kod reintegracije i podsticanje saradnje sa državnim službama i nacionalnim mehanizmima za upućivanje. Metod rada je osmišljen tako da podstiče efikasne programe reintegracije zasnovane na ljudskim pravima koji će se nastaviti i posle završetka TVRP-a. Postepeno, kako je TVRP odmicao i kako se javljala potreba za prilagođavanjem, mozaik povezanih strategija je poprimio oblik od finansiranja usluga reintegracije i mentorstva i tehničke pomoći, do redovnih TVRP partnerskih sastanaka i seminara na temu rada, kao i niza referentnih dokumenata za razmenu iskustava i ideja u vezi sa svakodnevnim radom na reintegraciji i problemima i rešenjima koji su prisutni na terenu. Fondacija je sprovodila TVRP od do u Albaniji, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Srbiji, na Kosovu, uz dodeljivanje grantova nevladinim organizacijama (devet nevladinih organizacija je dobilo grantove). Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) se pridružila Fondaciji kao sufinansijer od do 2014, kada je jedanaest nevladinih organizacija dobilo grantove u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu 1. Rezultati su impresivni: više od 1700 žrtava različitih vidova eksploatacije dobilo je pomoć tokom trajanja TVRP-a, a oko 60% njih je uspešno reintegrisano. Broj osoba koje su dobile pomoć možda ne deluje kao veliki, ali rezultati ukupne investicije fondacije od preko 1,5 miliona evra pružanje visokokvalitetne i održive podrške pri reintegraciji bili su dovoljno impresivni da podstaknu GIZ da doda sredstva u visini od evra. KBF, GIZ i njihovi NVO partneri u regionu su zajedno dokazali opravdanost reintegracionih programa i njihova želja je da države preuzmu veći deo tereta, jer sada postoji kritična masa postignuća i rezultata koji pokazuju da ovaj rad zaslužuje da se nastavi. Tokom programa bilo je neizbežnih padova i nepovoljnih obrta, ali rezultati su u velikoj meri bili u skladu sa očekivanjima, propraćeni dirljivim pričama samih žrtava koje dodatno potvrđuju poruku da ovaj angažman ima vrednost i da je pred nama još mnogo rada. CILJEVI Ciljevi pionira TVRP-a su bili jasni njihova želja bila je da kreiraju održivi program reintegracije kroz jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za pružanje adekvatnih usluga i podrške žrtvama, uz obezbeđivanje najkvalitetnije podrške za samu reintegraciju. Paralelno sa tim, želeli su da učvrste odnose sa državnim službama i podstaknu javni sektor da se više uključi u planove za reintegraciju, utemeljene na ljudskim pravima. Cilj je u suštini bio da se izgradi dovoljno efikasan i održiv sistem za zaštitu žrtava trgovine ljudima. 1. Ova napomena se bez pristrasnosti odnosi na stav o statusu i u skladu je sa UNSCR 1244 i Mišljenjem o kosovskom proglašenju nezavisnosti Međunarodnog suda pravde.

7 RAZLIČITI OBLICI TRGOVINE LJUDIMA IDENTIFIKACIJA EFIKASNIH MODELA ZA REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA ZASNOVANIH NA LJUDSKIM PRAVIMA Većina programa na Balkanu isprva je bila fokusirana na pružanju pomoći ženama i devojkama koje su preživele seksualnu eksploataciju kroz pristup zasnovan na prihvatilištima. Međutim, postepeno su se otkrivali i drugi oblici eksploatacije i kategorije žrtava, uključujući muškarce i dečake koji su preživeli seksualnu ili radnu ekploataciju, bivali prisiljavani na prosjačenje ili vršenje krivičnih dela. TVRP program je, kao ključno dostignuće, učinio dostupnom podršku u reintegraciji svim pomenutim grupama, uz prilagođavanje njihovim pojedinačnim potrebama i situacijama. Kako su se javljale nove situacije, program je takođe obezbedio fleksibilnost u pogledu reagovanja na nove probleme i finansiranja novih projekata za podršku žrtvama različitih vidova eksploatacije. Međutim, postoje određeni izazovi u radu sa specifičnim grupama unutar populacije žrtava trgovine ljudima i potrebno je uložiti dodatni trudi u kreiranje adekvatnih programa u tim slučajevima. Na primer, pojedine organizacije koje rade sa decom koja žive ili rade na ulici su isticale da je ova ciljna grupa specifična u pogledu reintegracionih potreba, kao i u pogledu mere u kojoj je moguća uspešna reintegracija. Finansiranje različitih modela zaštite predstavljalo je značajan deo procesa učenja u okviru TVRP-a u smislu prepoznavanja jačih i slabijih strana različitih pristupa i finansiranja niza programa u cilju reintegracije žrtava iz što više kategorija. To je podrazumevalo pružanje podrške programima zasnovanim na smeštaju u različitim fazama reintegracije (npr. prihvatilišta, polusamostalan život, tranzicioni smeštaj), ali i nerezidencijalne pristupe kao što su dnevni centri i timovi za podršku na terenu. ZAJEDNIČKA DEFINICIJA REINTEGRACIJE Pod reintegracijom se podrazumeva proces oporavka i socio-ekonomskog uključivanja žrtava trgovine ljudima. Uspešna reintegracija podrazumeva uklapanje u stabilno i bezbedno okruženje, pristup prihvatljivom životnom standardu, mentalno i fizičko zdravlje, mogućnosti za lični, društveni i ekonomski razvoj i dostupnost socijalne i emocionalne podrške. To može da obuhvati i povratak u porodicu i/ili zajednicu iz koje je osoba došla ili integraciju u novu zajednicu ili čak novu zemlju. Ključna mera uspeha je osnaživanje žrtava za samostalnost, samodovoljnost i aktivno učešće u sopstvenom oporavku i reintegraciji.

8 PRIMARNI KORISNICI PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA Cilj je bio pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima prvenstveno kroz grantove nevladinim organizacijama, od kojih je njih petnaest iz sedam zemalja dobilo sredstva za pružanje podrške. Rezultat toga bila je ukupno 1731 žrtva trafikinga muškaraca, žena i dece koji su dobili pomoć u okviru TVRP programa između i Najveći broj njih bile su žene žrtve seksualne eksploatacije, ali su kao korisnici pomoći bili zastupljeni i dečaci i muškarci... Usluge reintegracije su pružane i ženama, muškarcima i deci koji su radno eksploatisani kroz prisilni rad u kući, na građevini ili u poljoprivredi, kao i onima koji su prisiljavani na prosjačenje i vršenje krivičnih dela. Bilo je i slučajeva u kojima su žrtve pretrpele višestruke oblike eksploatacije. Razgovori sa pojedinim žrtvama trafikinga potvrđuju da je sveobuhvatna i dugoročna programska podrška osobama suočenim sa brojnim različitim izazovima u okviru reintegracije bila presudna u izuzetno opasnom, teškom i konfuznom periodu. Neke žrtve nisu imale porodicu ili prijatelje, a mnogo njih je izjavilo da ne bi uspeli da prežive bez intenzivnih, sveobuhvatnih i dugoročnih usluga koje su pružane putem TVRP organizacija (vidi uokvireno). ŠTA BISTE RADILI DA VAM NIJE PRUŽENA POMOĆ? Živela bih na ulici. Prosjačila bih i krala. Bila bih u lošem okruženju. Možda bih i probala drogu. Ko zna Možda sada ne bih bila živa. (Žrtva prinude na prosjačenje) Mogla sam da živim sa majkom, ali bez novca, dokumenata i saveta, ponovo bih našla nekog muškarca samo da bi me izdržavao i možda bi sve bilo isto. (Žrtva seksualne eksploatacije i prinudnog rada) Mislim da bih najverovatnije pala u tešku depresiju. Bila sam izolovana, nisam imala veze sa drugim delovima sveta. Mogla bih da preživim bez pomoći, ali to bi bilo jako teško. (Žrtva seksualne eksploatacije i prinudnog rada) Ipak, delokrug usluga reintegracije nije uvek bio dovoljan za rešavanje brojnih kompleksnih potreba žrtava jer je prepoznata činjenica da uspešna reintegracija često uključuje pružanje pomoći mesecima ili čak godinama. Neki od najtežih slučajeva bile su porodice sa decom zavisnicima od PAS, osobe sa teškim invaliditetom ili ozbiljnim zdravstvenim stanjima, a drugima su nedostajala dokumenta, pravni status ili podrška porodice ili društva.

9 16 02 PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA SEKUNDARNI KORISNICI TVRP program je takođe obezbedio podršku za 1190 sekundarnih korisnika, odnosno članova porodica žrtava, koji predstavljaju važnu ciljnu grupu s obzirom na to da je reintegracija blisko povezana sa širim porodičnim okruženjem. Sekundarni korisnici se dele u tri glavne kategorije: deca žrtava, roditelji žrtava i supružnici žrtava trgovine ljudima. Od godine, TVRP program je počeo da se više fokusira na identifikaciju i reintegraciju muškaraca i dečaka žrtava trafikinga (procenat je porastao sa 10% u na 21,6% u 2014). Pre toga je mali broj donatora bio angažovan na pružanju podrške ovim grupama, a države nisu uspevale da identifikuju muškarce i dečake kao žrtve trgovine ljudima. Međutim, muškarcima i dečacima žrtvama trgovine je potrebna renitegraciona podrška isto koliko i ženama i devojčicama: usluge organizacija obuhvaćenih TVRP programom često su bile jedini izvor pomoći za muškarce i dečake koji su pokušavali da se oporave od trgovine ljudima i nastave sa životom. Kada je TVRP započet, deca i maloletne osobe su činile manje od četvrtine slučajeva kojima je pružena pomoć. Do taj procenat je porastao na 49%, a do PODRŠKA TEŠKIM SLUČAJEVIMA Kara, koja je bila dete kada je postala žrtva trgovine ljudima, imala je dijagnozu blage mentalne zaostalosti. Njena porodica nije mogla da se brine o njoj na adekvatan način, što je uključivalo i novac za plaćanje leka koji joj je bio potreban. Državni centar za socijalni rad je odbio da prihvati odgovornost za njen slučaj jer je ocenjeno da je Kara preteška, a dostupni državni centri za osobe sa invaliditetom nisu bili adekvatni zbog toga što su pružali pomoć osobama sa težim invaliditetima. Jedna organizacija za reintegraciju je preuzela odgovornost za njen slučaj, iako nije imala osoblje koje je obučeno za rad sa osobama sa mentalnim poremećajima. Marina je dobila pomoć u okviru rezidencijalnog programa reintegracije, ali posle kraćeg boravka odlučila je da se vrati porodici, da bi se posle samo dve nedelje vratila u prihvatilište zbog toga što su trgovci ljudima pretili njoj i njenoj porodici. Kao posledicu toga doživela je veliku anksioznost praćenu košmarima, pa su joj bili potrebni intenzivno savetovanje i lekovi. Posle dužeg boravka u prihvatilištu i bez mogućnosti da se vrati kući, poslata je u drugu zemlju u kojoj su bezbednosni rizici u okviru pružanja pomoći bili manji. Posle nekoliko meseci, Marina je pokušala da se vrati životu sa porodicom, ali opet je doživela pretnje od trgovaca ljudima. Ponovo je poslata u obližnju zemlju kako bi joj se pružila pomoć. Rešila je pravni status, sada ima novi posao u kozmetičkom salonu i živi samostalno. PODRŠKA REINTEGRACIJI SEKUNDARNIH KORISNIKA Rosa je došla u prihvatilište kada je bila u sedmom mesecu trudnoće. Dobila je prenatalnu zdravstvenu zaštitu i prošla je obuku za roditelje. Pošto je rodila blizance, za porodicu je odvojen poseban deo prihvatilišta. Pošto nije imala lična dokumenta, zaposleni u prihvatilištu su proveli mnogo vremena pokušavajući da prijave rođenje dece i omoguće pristup uslugama za njih i njihovu majku. Kada su blizanci imali godinu dana, postavljena im je dijagnoza ozbiljnog zdravstvenog stanja koje je zahtevalo intenzivno lečenje i dodatne kontrole podršku koju je omogućila pomenuta organizacija. Miloš je bio žrtva prisilnog rada. On je prvobitno emigrirao zato što je morao da se brine o svoja dva deteta, s različitim tipovima invaliditeta. Njegov devetogodišnji sin je patio od teškog oblika miopije, a drugi sin star četrnaest godina bio je gluvonem. Humanitarna pomoć hrana, odeća i sredstva za higijenu obezbeđena je na početku krizne faze za celu porodicu, a troškovi prevoza su pokrivani dok je otac tražio sigurno radno mesto u susednim gradovima. Deci je pružena lekarska pomoć obezbeđene su specijalne naočare za mlađeg sina i baterije za prostetiku za starijeg. TVRP PROGRAM JE ZNAČAJNO DOPRINEO UKUPNOM REINTEGRACIJSKOM ODGOVORU, OBUHVATIVŠI U PROSEKU 26% ŽRTAVA IDENTIFIKOVANIH OD STRANE DRŽAVA ŠIROM REGIONA.

10 18 02 PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA na skoro 70%. Zahvaljujući tome, od do deo sredstava u okviru TVRP-a odvojen je za nevladine organizacije koje su bile posebno usmerene na rad sa decom i mladima žrtvama trgovine ljudima. Alarmantni rast je pokrenuo i inicijative na različitim nivoima. Na primer, osmišljeni su pokazatelji za identifikovanje dece pod rizikom i oformljena je radna grupa za koordinaciju pomoći deci žrtvama koja žive ili rade na ulici, ali i za pružanje pomoći mladima koji su u riziku od trgovine ljudima. ZVANIČNE ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA Zvanično prepoznavanje zavisi od lokalnog zakonodavnog okvira i toga šta nadležni organi smatraju trgovinom ljudima u različitim zemljama. Na primer, ulično prosjačenje koje je uzrokovano trgovinom ljudima se često zanemaruje i mnoge žrtve izbegavaju da budu identifikovane zato što nemaju poverenja u vlasti ili policiju. Drugi sebe ne prepoznaju kao žrtve ili nisu svesni da imaju pomoć na raspolaganju. Postoje i oni koji se previše stide svoje situacije da bi zatražili podršku. Osim toga, mnoge žrtve se ignorišu zato što se zakonska definicija žrtve trgovine ljudima ne odnosi na njih u pravnom smislu. Međutim, od godine svi TVRP partneri pružili su pomoć ne samo onima koji su zvanično identifikovani kao žrtve, već i onima koji spadaju u nedefinisanu neformalnu kategoriju potencijalnih žrtava. Ova fleksibilnost bila je ključna za pružanje pomoći nekim od najranjivijih kategorija, kao i za skretanje pažnje države na njih. Zahvaljujući tome, pojedine države sada zakonski prepoznaju potencijalne žrtve trgovine ljudima i obezbeđuju pristup pomoći, a neke ih čak i obuhvataju zvaničnom statistikom. Sve navedeno je imalo značajan uticaj na šire sagledavanje i razumevanje dimenzija problema. VISOK STEPEN REINTEGRACIJE Od 1711 osobe koje su primile usluge reintegracije putem TVRP programa između i 2014, oko 60% njih se uspešno reintegrisalo, što je u skladu sa ciljem koji je postavljen za ovu izuzetno kompleksnu vrstu programa. Što se tiče ostalih slučajeva, još je rano za ocenu: mnoge žrtve su tek nedavno počele da dobijaju pomoć, a proces reintegracije često duže traje i može da obuhvata brojne prepreke i neuspehe i žrtve mogu u različitim fazama da budu uspešne ili neuspešne. Stope uspeha reintegracije se u velikoj meri razlikuju od jedne do druge organizacije i od jedne do druge zemlje, pa tako variraju od 20-30% do 50-70%. Niže stope se generalno javljaju kod organi- SVEOBUHVATNA POMOĆ PRI REINTEGRACIJI U OKVIRU TVRP-A Tefta je bila žrtva trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Kada je konačno uspela da pobegne, postala je korisnica niza usluga jedne TVRP partnerske organizacije koje su odgovorile na njene potrebe, uključujući smeštaj, lečenje, pomoć pri dobijanju dokumenata, psihološku podršku, ali i pravnu pomoć i savetovanje tokom celog sudskog procesa protiv osobe čija je bila žrtva. Tefta je bila zavisnica i ponovo je počela da pije dok je trajalo suđenje kako bi savladala stres. Nevladina organizacija joj je pomogla da se prijavi u centar za lečenje alkoholizma i da nastavi obrazovanje. Pjeter je bio žrtva međunarodne trgovine ljudima radi prinudnog rada. Posle određenog vremena uspeo je da pobegne i vratio se kući bez pasoša i novca. Patio je od napada panike, teške depresije i ozbiljnog oboljenja. Jedna TVRP partnerska organizacija je stupila u kontakt sa njim i ponudila mu pomoć. Dobijao je pomoć tokom dve godine, uključujući lekarsku pomoć, psihijatrijsko lečenje, pravnu pomoć, pravnu podršku tokom suđenja protiv osobe čija je bio žrtva, hranu i drugu materijalnu pomoć, policijsku zaštitu i pomoć za članove porodice. Imam da kažem sve najbolje o [NVO]. Bili su izuzetno angažovani. Često su me zvali i nekoliko puta su me obišli. Naročito su mi bili na raspolaganju tokom sudskog procesa, bili su upućeni u sve... Najveća pomoć koju sam dobio bio je advokat i priprema za suđenje. Neko iz TVRP nevladine organizacije je uvek išao sa mnom na suđenje. To je za mene bio važan oblik pomoći zbog toga što mi je i suđenje bilo jako važno. Sve što sam želeo je da počinilac dobije odgovarajuću kaznu kako ne bi mogao da uradi istu stvar nekom drugom.

11 20 02 PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA zacija koje su se skoro uključile u TVRP ili koje uglavnom rade sa decom koja žive i rade na ulici posebno ranjivom kategorijom sa kompleksnim potrebama čiji proces reintegracije neizbežno duže traje uz veći stepen nepredvidljivosti. TVRP partneri širom Balkana prijavili su neuspeh u 11,3% slučajeva, navodeći najrazličitije razloge od propusta u pružanju usluga do ekstremne ranjivosti određenih kategorija žrtava kao što su deca koja žive ili rade na ulici i koja potiču iz jako problematičnih porodica, kod kojih je reintegracija vrlo teška. Spoljašnji faktori takođe mogu da koče trud usmeren na reintegraciju žrtava, npr. teški ekonomski uslovi koji smanjuju šanse da žrtve postanu finansijski samostalne pa sve do obima, delokruga i kvaliteta pružanja usluga od strane države. Ovo predstavlja ključno pitanje, s obzirom na to da je rad TVRP-a na reintegraciji usmeren na povezivanje rada državnih institucija i organizacija kao deo sveobuhvatnog pristupa pomaganju žrtvama da razumeju i ostvare svoja prava. Uspeh usluge reintegracije ne zavisi samo od TVRP partnera. Partneri su u velikoj meri doprineli pružanju sveobuhvatnih i visokokvalitetnih usluga, ali kako se program odvijao, države su postajale sve više uključene u pružanje podrške pri reintegraciji, naročito pri SREĆAN KRAJ Arta je bila žrtva trgovine ljudima koju su počinili članovi porodice (prvo radi prisilnog prosjačenja, a kasnije radi seksualne eksploatacije). Preživela je ozbiljne traume, bila je nepismena i nedostajale su joj osnovne životne veštine. Takođe, nije bila zakonski prijavljena u svojoj domovini. Jedan TVRP program joj je pomogao da se vrati u školu i dobije dokumenta. Posle nekoliko meseci, odlučila je da podnese krivičnu prijavu protiv učinilaca i TVRP organizacija joj je pružala podršku tokom ovog procesa, a počinilac je osuđen i određena mu je zatvorska kazna od deset godina. Dve godine pošto se uključila u TVRP, Arta je završila osnovnu školu i ne samo da je naučila da čita i piše, već je naučila i da koristi kompjuter. Kada je napunila osamnaest godina, počela je da radi i u početku joj je bilo teško da zadrži posao, ali posle određenog vremena je pronašla radno mesto na kom je bila godinama. Sada je zaposlena i u braku. Ona je takođe radila sa psihologom da bi se suočila sa traumom koju je preživela pošto ju je majka prodala trgovcima ljudima, a nevladina organizacija joj je pružala podršku pri sastancima sa majkom i u kasnijem procesu emocionalnog zalečenja. SRETAN KRAJ Majka je kao dete bila žrtva trafikinga radi stupanja u dogovoreni brak, koji je organizovao njen otac. Spasena je pošto je seksualno eksploatisana od strane muža i upućena na program u okviru TVRP-a. Određeno vreme je provela u prihvatilištu zato što je bila maloletna i nije imala gde da živi. Tamo je radila na prevazilaženju traume, završila je osnovnu školu, a kasnije i kurs za frizere. Ali nije imala gde da živi, pošto nije imala majku, otac je bio saučesnik u trafikingu, a niko iz njene šire porodice nije želeo da se stara o njoj. Posle određenog vremena, nevladina organizacija je stupila u kontakt sa jednom njenom tetkom koja je živela u inostranstvu i koja je pristala da se stara o njoj, pa je nevladina organizacija omogućila prenos starateljstva na tetku. Majka sada živi sa njom, naučila je lokalni jezik, radi u staračkom domu, verena je za čoveka koga voli i trudna je. NEKI OD KLJUČNIH FAKTORA USPEŠNE REINTEGRACIJE: ŠTA KAŽU PRUŽAOCI USLUGA I ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA Dešava se da ne mogu da se pomere sa jednog mesta, da ne poseduju kapacitet za prevazilaženje traume i započinjanje normalnog života. To zavisi od traume. Imali smo nekoliko slučajeva u kojima su žrtve pretrpele teške traume i patile od ozbiljnog posttraumatskog poremećaja i jednostavno nisu mogle da nastave. Nisu mogle da krenu napred. (TVRP voditelj slučaja) Jednom kada uspete da uspostavite poverenje i odnos sa nekim ko ima pristup sistemui određeni kapacitet da vam pruža podršku i vodi vas kroz sistem više niste sami. Tada polako počinje da vam se vraća samopouzdanje i počinjete da verujete u sopstvene sposobnosti. (TVRP voditelj slučaja)

12 22 02 PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA pružanju usluga zdravstvene zaštite, obrazovanja i pronalaženje zaposlenja. Grantovi dodeljeni TVRP partnerima nisu u potpunosti finansirali sve programe pomoći, već su obezbeđivali stalna dugoročna i fleksibilna sredstva, pri čemu je novac bio na raspolaganju za bilo koju relevantnu komponentu reintegracije kojom se bavi organizacija. Stalnost i predvidljivost TVRP sredstava je zaista sprečila prekidanje pojedinih reintegracionih inicijativa kada su organizacije naišle na finansijske poteškoće ili kada je povremeno nestajala podrška donatora. Pojedine kategorije žrtava trgovine ljudima verovatno ne bi bile identifikovane i ne bi im bila pružena bilo kakva pomoć bez angažovanja TVRP partnerskih organizacija. Jedan primer za to su muškarci žrtve trgovine ljudima, na koje se fokusirala druga faza TVRP programa. Drugi primer su deca kojom se trgovalo radi prosjačenja i čija nesreća bi možda isto prošla neotkrivena bez dodatne pažnje posvećene finansiranju organizacija koje rade sa ovom kategorijom i obučavanja TVRP partnera za rad sa decom žrtvama trgovine ljudima. POTREBNO JE URADITI VIŠE Mnoge organizacije koje posebno rade sa decom koja žive i rade na ulici a koja su žrtve trgovine ljudima radi prisilnog rada ili prosjačenja tvrde da je ZNAČAJ DUGOROČNE, SVEOBU- HVATNE, VISOKOKVALITETNE POMOĆI PRI REINTEGRACIJI Nevladina organizacija mi je pružila drugačiju vrstu pomoći, a u pitanju je bila dugoročna pomoć. Ne mogu ni da zamislim kakav bi mi bio život bez toga. U to vreme nisam dobijala nikakvu pomoć, jer nisam znala nikoga. Dugo sam bila izolovana. (Žrtva trgovine ljudima, seksualno eksploatisana, bez podrške porodice) Ne bi trebalo proglašavati slučaj zatvorenim za one koji napuštaju prihvatilište. Žrtvama treba dati mogućnost da održavaju kontakt sa osobljem koje im je pružalo pomoć da bi mogle da popričaju sa nekim ili dobiju savet i da bi mogle da otvoreno pričaju o onome što ih tišti. (Žrtva trgovine ljudima, seksualno eksploatisana) potrebno uraditi mnogo više da bi se obezbedilo prepoznavanje i reintegracija takvih slučajeva. U suprotnom, održivost usluga reintegracije ne može da se garantuje za sve kategorije žrtava trafikinga kada se završi TVRP. Pored dramatičnog povećanja delokruga usluga reintegracije na Balkanu, TVRP program je takođe odigrao ključnu ulogu u pružanju kvalitetne zaštite na obziran i etičan način, kako su brojne ŠTA BISTE RADILI DA VAM NIJE PRUŽENA POMOĆ? Nisam siguran, ali mislim da bi moja porodica bila zadužena i jako siromašna. (Žrtva trgovine ljudima, prisiljena na sitan kriminal) Mislim da bih potpuno poludela. Možda bih umrla od alkohola i možda bih se bavila pružanjem seksualnih usluga. Sigurno ne bih bila srećna. (Žrtva trgovine ljudima, prisiljena na rad i pružanje seksualnih usluga) žrtve trgovine ljudima posvedočile u razgovorima, ističući ponekada bezobziran i diskriminatoran stav pojedinih pružalaca usluga, posebno iz državnog sektora. Iako su mnogi navodili slučajeve stigmatizacije, bezobzirnosti i diskriminacije, drugi su navodili pozitivna iskustva sa državnim službenicima kao što su zdravstveni radnici, policijski službenici i socijalni radnici. To se naročito odnosilo na pojedince i institucije sa kojima su TVRP partneri blisko sarađivali, što govori da je TVRP model doprineo promovisanju etičkih principa i obzirnosti prema žrtvama u državnim institucijama. Na pitanje na koji način može da se poboljša pomoć za druge, nekoliko žrtava je odgovorilo da je obziran i ljubazan odnos od suštinske važnosti. Jedan pokazatelj uspeha ili neuspeha usluga reintegracije je mera u kojoj žrtve ponovo dožive trgovinu ljudima oni koji pobegnu počiniocima se često vraćaju kući i zatim ponovo postaju žrtve. Nažalost, u proseku 17% žrtava trgovine ljudima su nakon uspešne reintegracije ponovo postale žrtve trgovine ljudima. Jasno je da je rizik najveći kod žrtava koje se vraćaju u istu tešku situaciju koja je i dovela do trgovine ljudima, kao što je život na ulici, pri čemu postoji tendencija ka višestrukim iskustvima trgovine ljudima u različitim fazama života. ODNOS PRUŽALACA USLUGA TOKOM REINTEGRACIJE POZITIVNO I NEGATIVNO Osoblje u domu za decu bez roditeljskog staranja se ponašalo na adekvatan način. Vodili su računa o našim potrebama. Neki od njih, na primer jedan učitelj i jedan instruktor, uvek su se smešili i bili su ljubazni prema nama. Mogla sam da im kažem kada mi nešto treba i oni bi mi to nabavili... Ali najbolje su se ponašali ljudi iz nevladine organizacije. Oni su uvek bili ljubazni i ispunjavali naše potrebe pratili su nas do doktora, socijalnog radnika i drugih institucija. Ponašali su se kao da su moja porodica. (Žrtva trgovine ljudima, prinuda na prosjačenje)

13 24 02 PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA PORODICE KAO KLJUČ USPEHA Porodično okruženje za žrtvu koja se vraća je, naravno, suštinski faktor u procesu reintegracije. Porodice koje delom okrivljuju žrtvu ili koje odbijaju da prime žrtvu u svoje okruženje prepoznate su od strane TVRP partnera kao ozbiljan problem od samog početka. Ovo pitanje je naglasilo značaj porodica koje pružaju podršku kao deo sveobuhvatnih napora usmerenih na ispunjavanje potreba žrtve u okviru reintegracije, ali i značaj angažovanja u pogledu često komplikovane porodične dinamike. To je bilo daleko od uobičajenog kada je TVRP pokrenut godine, u periodu kada su se mnoge organizacije borile da pokriju troškove pružanja pomoći članovima porodica, povrh vođenja slučaja i porodičnog posredovanja. I pored toga što se sada podršci porodici žrtve poklanja veća pažnja, pojedini donatori i države nisu baš voljni da obezbede neophodna sredstva za ove sekundarne korisnike. POMOĆ PORODICI KAO DEO REINTEGRACIJE Sofija je bila žrtva seksualne eksploatacije i pružena joj je pomoć u okviru programa prihvatilišta nakon povratka. Kako je objasnila nevladina organizacija, pružanje pomoći devojčinoj majci je bilo ključno za ispunjavanje neposrednih potreba devojke, ali i za kreiranje okruženja koje je pogodno za njenu dugoročnu reintegraciju: Sećam se devojke iz prihvatilišta koja je sve vreme plakala zbog toga što joj je majka bila nezaposlena. Pitali smo se šta nam je činiti. Zaključili smo da moramo da im pružimo podršku i pronađemo posao za njenu majku.

14 USLUGA VISOKOG KVALITETA IZGRADNJA KAPACITETA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANJE USLUGA I PODRŠKE U PROCESU REINTEGRACIJE Procena potreba koju je KBF izveo godine otkrila je potrebu da se poboljša stručno znanje unutar nevladinih organizacija kako bi im se pomoglo da pružaju visokokvalitetne usluge reintegracije na Balkanu. Trajno mentorstvo i učenje od kolega za vreme TVRP-a doprineli su maksimalnom iskorišćavanju i unapređivanju stručnosti, razmeni najboljih praksi između partnera i razvijanju veština neophodnih za rešavanje različitih problema koji se javljaju u radu na reintegraciji. Obezbeđena je tehnička pomoć, a mnoge organizacije su vrlo rado želele da iskoriste i druge oblike tehničke podrške. Mnogi smatraju da bi imali koristi od šire tehničke podrške, i u smislu sakupljanja sredstava i u smislu organizacionog razvoja. PROMOVISANJE RAZUMEVANJA Ključna TVRP komponenta bila je izdavanje tematskih izveštaja (vidi stranu 49) u kojima su opisivana iskustva iz svakodnevnog rada na reintegraciji kao sredstvo unapređivanja razumevanja i kapaciteta među partnerima, ali i šire u sektoru reintegracije. Izveštaji su beležili izazove sa kojima su se partneri suočavali i opisivali su načine za njihovo savladavanje. TVRP partneri su bili u potpunosti uključeni u analiziranje i izradu nacrta i doprinosili su sopstvenim iskustvima i opservacijama. Izveštaji su slati državnim upravama i donatorima kao deo promovisanja i sakupljanja sredstava i dolazili su do brojnih odlučujućih pozicija kojima su obezbeđivali sveobuhvatne opise rada na dugoročnoj reintegraciji neuspehe i probleme koji su ga pratili, ali i uspehe. Preliminarna strategija za praćenje rada TVRP partnera na reintegraciji osmišljena je godine, kada su razvijene i ispitane dve jedinstvene matrice fokusirane na praćenje uspešnosti i usluga reintegracije. To je podrazumevalo pokazatelje potrebne za merenje rezultata tokom tri faze reintegracije. Matrice su bile deo priručnika sa generalnim smernicama za praćenje, a obezbeđena je i obuka za njenu primenu. Sistem praćenja već donosi rezultate i primenjuje se u svim TVRP programima. Održavani su i tehnički seminari za intenzivnu obuku u vezi sa pitanjima koja su TVRP partneri označili kao posebno značajna. Države su bile uključene u tehničke seminare, a KBF je organizovala godišnje sastanke sa svim TVRP partnerima radi razmene iskustava, izazova i dobrih praksi.

15 28 03 IZGRADNJA KAPACITETA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANJE USLUGA I PODRŠKE U PROCESU REINTEGRACIJE PITANJE ETIKE U PROCESU REINTEGRACIJE Partneri su postavljali etička pitanja kao goruća kako je TVRP odmicao. Izrazili su frustriranost zbog nepoklanjanja pažnje etičkim pitanjima u oblasti reintegracije i potrebu za pažljivo formulisanim etičkim principima koji bi obezbedili ispunjavanje najviših standarda u vezi sa ljudskim pravima i pružanje najkvalitetnije zaštite u okviru rada na reintegraciji. Rezultat navedenog je bilo saradničko osmišljavanje etičkih principa unutar radnog okvira TVRP-a, kako za rad na praćenju, tako i za funkcionisanje programa reintegracije. POMOĆ ŽRTVAMA TRGOVINE LJUDIMA OD STRANE OBUČENOG I SENZIBILISANOG OSOBLJA Pružali su mi veliku emocionalnu podršku. Osećala sam se jako dobro zahvaljujući njima. Uspela sam da se saberem i povratim kontrolu nad sobom. Pronašla sam posao, kuću... Mogla sam otvoreno da razgovaram sa svim radnicima. Pružali su mi podršku, savetovali su me. Rekli su mi da će se stvari rešavati korak po korak... Dala bih im desetku za sve! Za svu pomoć koju su mi pružili, ali posebno za emocionalnu podršku. Oni su mi dali mir. Emocionalni mir. (Žena u riziku od trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije) TVRP partneri navode da je njihova saradnja sa državnim upravama poslednjih godina u brojnim slučajevima unapredila sposobnost države da podrži proces reintegracije. Ovu tvrdnju podržavaju i dokazi samih državnih partnera, koji takođe visoko vrednuju saradnju sa TVRP partnerima, uz stalan fokus na interese i potrebe žrtava trgovine ljudima. Praćenje i procena su pomogli pri sastavljanju programa i razvijanju zajedničkog razumevanja reintegracije. Preporuke za poboljšanja uključuju širu razmenu iskustava i informacija kako bi više organizacija imalo koristi od njih. Partneri su istakli probleme izazvane velikom fluktuacijom osoblja u brojnim državnim službama, a mnoge žrtve su se požalile na to da socijalni radnici često deluju kao da ih više zanima birokratija nego osobe kojima je potrebna podrška. TVRP program jeste doprineo unapređivanju usluga reintegracije koje podržavaju države, ali ne bi trebalo zanemarivati ni napore samih država u pojedinim zemljama usmerene na unapređivanje reintegracije. TVRP takođe nije bio sam u unapređivanju reintegracije na Balkanu između i godine, ali usmereni fokus programa na razjašnjavanje pitanja reintegracije i njene kompleksnosti je u značajnoj meri unapredio znanje u regionu. I POTREBE ZA PAŽLJIVO FORMULISANIM ETIČKIM PRINCIPIMA KOJI BI OBEZBEDILI ISPUNJAVANJE NAJVIŠIH STANDARDA U VEZI SA LJUDSKIM PRAVIMA.

16 30 04 OHRABRIVANJE SINERGIJE I SARADNJE SA DRŽAVNIM SLUŽBAMA I NACIONALNIM MEHANIZMIMA UPUĆIVANJA POSVEĆENI REINTEGRACIJI Pre nego što je TVRP pokrenut, studije su ukazivale na nedostatak učešća državnih institucija u procesu pružanja pomoći žrtvama pri reintegraciji. Državne službe su se odnosile prema ovoj temi kao prema nečemu čime se bave međunarodne organizacije, ili direktno ili dodeljivanjem sredstava nevladinim organizacijama. Država se obično fokusirala na kratkoročna rešenja, umesto da bude usmerena na dugoročnu reintegraciju žrtava koje se vraćaju svojim porodicama i zajednicama na Balkanu. Postojala je prepoznata potreba za većim učešćem države, ali i novim nacionalnim politikama koje bi doprinele reintegraciji žrtava, uključujući minimalne standarde zaštite i standardne procedure rada. Takođe se smatralo da organizacije i institucije treba da rade unutar sveobuhvatnog referentnog radnog okvira uz zajedničke napore države i nevladinih organizacija. TVRP je navedeno primio k znanju i kao prioritet postavio bolju saradnju i partnerstvo sa državom u podsticanju reintegracije, iako su sve nevladine organizacije finansirane u okviru TVRP-a sarađivale sa državama čak i pre početka programa. Nacionalni mehanizam upućivanja (NMU) koji dobro funkcioniše je prepoznat kao ključni deo programa reintegracije i sada ovi mehanizmi postoje u svim zemljama u kojima je sprovođen TVRP. S druge strane, pojedine zemlje su već uspostavile NMU do 2007, kada je započet TVRP, u cilju efikasnije identifikacije, upućivanja i pružanja pomoći žrtvama trgovine ljudima, ali i obezbeđivanja pristupa nizu usluga koje su prilagođene potrebama žrtava. SMERNICE I POVRATNE INFORMACIJE Na početku 2007, smernica je bilo malo, a minimalni standardi zaštite nisu postojali, kao ni standardne procedure rada (SPR) za rad na reintegraciji. Ali TVRP partneri su sarađivali sa državama i drugim nevladinim organizacijama na razvoju regulatornog okvira za pomoć i reintegraciju, a pomogli su i da se izrade nacrti zakonskih propisa koji podržavaju pružanje pomoći i reintegraciju. Tamo gde je bilo potrebno, osnovali su partnerstva sa različitim državnim institucijma, kao što su centri za socijalni rad, službe za zapošljavanje i bolnice. Pre pokretanja TVRP-a, nisu svi partneri rutinski tražili povratne informacije od korisnika. Ali ovo je od samog početka bio važan princip programa - potrebe žrtava u centru diskusija o svim segmentima reintegracije. Pored svega ostalog, ovakva angažovana saradnja sa žrtvama koje se oporavljaju doprinosi njihovom osnaživanju i obezbeđuje ključne infor-

17 32 04 OHRABRIVANJE SINERGIJE I SARADNJE SA DRŽAVNIM SLUŽBAMA I NACIONALNIM MEHANIZMIMA UPUĆIVANJA macije o tome kako programi mogu da se unaprede da bi bolje pružali podršku žrtvama. Ipak, i dalje postoji rizik od samo simboličnog učešća korisnika, a oni sami naglašavaju potrebu za pristupom institucija koji je više senzibilisan na potrebe žrtava. SVE VEĆI PRISTUP DRŽAVNIM USLUGAMA Pristup državnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obučavanje i zapošljavanje bio je u fokusu od samog pokretanja TVRP-a. Isprva partnerske organizacije nisu mogle da se oslone na usluge države i neke usluge su morale da se obezbeđuju privatno što je značilo zapošljavanje profesionalaca za stalno ili angažovanje privatnih lekara umesto mogućnosti pristupanja državnoj zdravstvenoj zaštiti. Od tada je pristup državnim uslugama značajno povećan i TVRP partneri se u velikoj meri oslanjaju na različite državne službe, od agencija za zapošljavanje, mikrokreditnih programa i obrazovnih programa do centara za socijalni rad, zdravstvenu zaštitu i pravnu pomoć. Međutim, pojedine prepreke ka uslugama koje finansira država i dalje postoje i imaju značajan uticaj na život žrtava trgovine ljudima koje se suočavaju sa opresivnim birokratskim procedurama, službenicima koji nerado sarađuju i diskriminacijom: komplikovana birokratija je teška za snalaženje i razumevanje, a posebno deluje zastrašujuće i zbunjujuće za slabo obrazovane ili osobe koje potiču iz društveno marginalizovanih grupa. Jedna od važnih karakteristika izgradnje kapaciteta i mentorstva TVRP partnera bilo je prilagođavanje svake nevladine organizacije, što je obuhvatalo i operativno osoblje i direktore i zaposlene na višim pozicijama. Ipak, pojedini državni službenici su smatrali da je moglo da se uradi više po pitanju negovanja odnosa između nevladinih organizacija i države i da se obezbedi više prilika za obučavanje. TVRP organizacije su prepoznate kao stručnjaci za reintegraciju u svojim zemljama od strane građanskog društva i država. To im obezbeđuje kredibilitet kod državnih partnera i nadalje unapređuje pristup žrtava trgovine ljudima podršci pri reintegraciji. To je, s druge strane, dovelo do većeg broja upućenih slučajeva i većeg broja državnih usluga koje se pružaju u cilju ispunjavanja pojedinih potreba žrtava trafikinga u pogledu pomoći, ali i do veće svesti država o tome da rad nevladinih organizacija na reintegraciji ne može da bude uspešan bez njihove podrške. Akteri iz državne uprave u velikoj meri, ali ne isključivo, pripisuju zasluge TVRP partnerima za uspostavljanje i održavanje kontakta i saradnje, uz negovanje obostranog poštovanja koje nevladine organizacije smatraju ključnim za svoj rad i za promene. Bolja saradnja je unapredila funkcionisanje sistema upućivanja i povećala broj slučajeva koje državne agencije upućuju na TVRP partnere. To, s druge strane, podstiče dalju saradnju i stvara pozitivan krug. Održivost TVRP-a bila je ključna u pomaganju nevladinim organizacijama da vremenom izgrade poverenje kod državnih partnera, što neguje saradnju i koordinaciju. Ono što je najvažnije je uticaj koji je ovo imalo na živote žrtava trgovine ljudima. PREPREKE SA KOJIMA SE SUOČAVAJU ŽRTVE PRI KORIŠĆENJU DRŽAVNIH USLUGA Usluge koje mi je [TVRP partnerska organizacija] pružila su mi mnogo značile. Mislim da bih duže čekala da sam morala da idem sama, jer nisam znala gde da idem, šta da pitam, koji mi je doktor potreban. Svi iz [TVRP partnerske organizacije] su bili profesionalni, zaštitnički nastrojeni, uvek na raspolaganju, pozitivni i sa osmehom na licu. Nije mi se svidelo ponašanje socijalnog radnika. Nije bila posvećena i vrlo arogantno je razgovarala sa mnom. Zanimali su je samo papiri, a ne stvaran život. Najviše mi je pomoglo to što me [TVRP partnerska organizacija] ni u jednom trenutku nije ostavila samu... Brinulo me je kako ću se snaći u ovom velikom gradu. Ali, na početku, svaki put kada sam izlazila, neko iz [TVRP partnerske organizacije] bi išao sa mnom, dok nisam upoznala grad. [Žrtva trgovine ljudima, seksualna eksploatacija]

18 34 04 OHRABRIVANJE SINERGIJE I SARADNJE SA DRŽAVNIM SLUŽBAMA I NACIONALNIM MEHANIZMIMA UPUĆIVANJA UTICAJ SARADNJE I UPUĆIVANJA NA ŽIVOTE ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA Jedna žena koja je bila žrtva seksualne eksploatacije objasnila je kako je nevladina organizacija kroz saradnju sa opštinom - uspela da obezbedi pristup uslugama i podršci za njenu reintegraciju: Nevladina organizacija je organizovala da dobijem smeštaj od opštine. Opština je obezbedila socijalni smeštaj, gde sam mogla da živim sa svojom decom i koji nisam morala da plaćam. To je trajalo šest meseci. Napredovanje ka većoj saradnji i koordinaciji nije uvek teklo glatko, ali uprkos tome što i dalje postoje prepreke saradnja i koordinacija između nevladinih organizacija i država u regionu je generalno napredovala u velikoj meri. DEFINISANJE REINTEGRACIJE TVRP program je generalno odigrao ključnu ulogu u osmišljavanju i strukturi programa i politika reintegracije na Balkanu. Veliki pomaci su napravljeni u okviru diskusije o tome šta znači reintegracija i kako se najuspešnije postiže uspeh u reintegraciji, ali i u oblastima istraživanja i razvoja i promovisanja ideje o uspostavljanju operativnog radnog okvira. Neki od tih pomaka uključuju definisanje reintegracije (i integracije) na osnovu iskustava pružalaca usluga i žrtava; realan vremenski okvir za postizanje reintegracije (do 36 meseci); skup rezultata koji zajedno čine uspešnu reintegraciju; skup usluga koje mogu da budu potrebne kao deo sveobuhvatnog paketa pomoći za reintegraciju; i analizu različitih izazova u okviru procesa reintegracije na nivou pojedinca, porodice i zajednice. Zahvaljujući navedenom, reintegracija je sada jasno definisana i shvaćena, i u regionu je široko zastupljeno prepoznavanje činjenice da je reintegracija dugoročan i kompleksan proces prepun rizika od neuspeha i zastoja koji zahteva velika ulaganja i istrajnost. TVRP partneri su naglasili ključni značaj rada na reintegraciji, kao i potrebu za finansiranjem od strane države i uslugama koje će obezbediti održivu podršku pri reintegraciji. To je postignuto kroz svakodnevni kontakt sa državnim službenicima, zajedničko vođenje slučajeva, tehničke seminare i obuke za državne partnere, kao i razmenu i promociju TVRP materijala. TVRP je takođe podržao rad na podizanju svesti o reintegraciji na državnom, regionalnom, evropskom i međunarodnom nivou. Razvijanje etičkih principa je takođe bio značajan deo rada u okviru TVRP-a i postoji mnogo primera primene tih principa radi usmeravanja rada TVRP partnera i njihovih odnosa sa državnom upravom i drugim nevladinim organizacijama, uz pozitivan uticaj na kvalitet života žrtava trgovine ljudima koje su dobile pomoć u okviru TVRP-a. UTICAJ PRIMENE ETIČKIH PRINCIPA NA SAME ŽRTVE Jedna mlada žena koja je kao dete postala žrtva trgovine ljudima celo detinjstvo provela je u domovima za decu bez roditeljskog staranja. Posle nekog vremena, dobila je pomoć od TVRP organizacije pošto ju je identifikovala jedna terenska radnica. Ona je objasnila kako je pri prvom susretu sa terenskom radnicom bila vrlo sumnjičava i nije verovala u to što joj je bilo ponuđeno: Rekla mi je da ću tamo dobiti hranu i odeću i da tamo mogu da nađem svoje vršnjake i prijatelje. Nisam joj verovala. Plašila sam se da će me i ona povrediti. Ali obazriv odnos i poštovanje terenske radnice naterali su je da se predomisli: Bila je uporna, ljubazna i prijateljski nastrojena, pa sam pristala da idem u [nevladinu organizaciju]. DOPIRANJE DO RAZLIČITIH KATEGORIJA ŽRTAVA; POMAGANJE ONIMA BEZ POMOĆI Dana je u šestoj godini postala žrtva trgovine ljudima prisiljena na prosjačenja. Početak njenog života bio je jako težak: Morala sam ceo dan da stojim na raskrsnici. Otac je tukao mene i moju sestru. Posle nekoliko godina, policija je naišla na Danu na ulici i odvela je u dom za decu bez roditeljskog staranja, gde je ostala šest godina. Kao tinejdžerka, pobegla je iz doma i živela na ulicama. Dobila je dete, ali ju je otac deteta napustio. Dana nije želela da živi u državnom domu za decu bez roditeljskog staranja ili da ostavi dete, i nije imala pristup državnim službama zato što nije imala potrebna dokumenta. Uz pomoć terenskog radnika, saznala je za usluge koje je pružao jedan TVRP partner koji je sarađivao sa centrom za socijalni rad kako bi Dana zadržala starateljstvo nad svojom bebom i nabavila neophodnu dokumentaciju za sebe i svoje dete. Uz pomoć nevladine organizacije, krenula je i na psihološko savetovanje i pohađala različite radionice.

19 ŠTA POSLE TVRP-A? SVE VEĆA PODRŠKA ODRŽIVOST PROGRAMA ZA REINTEGRACIJU PO ZAVRŠETKU TVRP-A Pre pokretanja TVRP-a, održivost dugoročne pomoći pri reintegraciji nije bila smatrana prioritetom, uprkos sve manjim donatorskim sredstvima čak i za kratkoročne i ad hoc intervencije, a posebno za dugoročne programe reintegracije. TVRP je to promenio, fokusirajući se na obezbeđivanje održivosti, uključujući zahteve za državnim finansiranjem usluga reintegracije, korišćenjem donacija iz privatnog sektora i osnivanjem socijalnih preduzeća za finansiranje usluga reintegracije. Pomenute strategije su donele mešovite rezultate, a finansiranje reintegracije je i dalje izazov koji direktno ugrožava održivost usluga reintegracije na Balkanu. TVRP ne može u potpunosti da finansira programe za reintegraciju i partneri moraju da pronađu druge izvore sredstava, npr. sredstva iz državnog budžeta, privatnih firmi, lokalnih neprofitnih organizacija i putem socijalnih preduzeća. Problem je u tome što se finansiranje koje potiče od međunarodnih donatora sve više smanjivalo, pri čemu pet od jedanaest TVRP partnera ne dobija nikakva bilateralna sredstva, a fondovi Evropske unije su teško pristupačni i ne postoje sredstva namenjena specifično programima reintegracije. Zbog toga se sa završetkom TVRP-a pojedine organizacije suočavaju sa vanrednim situacijama, jer još nisu uspele da osiguraju sredstva za svoje programe reintegracije. Dogodile su se velike turbulencije i prekretnice: kada je TVRP pokrenut, državna podrška za usluge ili programe reintegracije bila je mala, delimično zbog budžetskih deficita u socijalnim službama, zdravstvu i obrazovnom sistemu, ali i zbog uverenja da su žrtve trgovine ljudima isključivo strani državljani. Stoga su nevladine organizacije koje su se bavile reintegracijom imale slabu podršku države. Međutim, do uspesi brojnih TVRP nevladinih organizacija podstakli su promenu mišljenja i država je počela sve više da doprinosi zaštiti žrtava. Ipak, iznosi su bili mali u odnosu na troškove usluga i programa reintegracije, a podrška države je retko bila postojana: finansiranje države se menjalo prema budžetskim ograničenjima i promenama u državnoj upravi i političkim prioritetima. Ova nesigurnost je naškodila kontinuitetu i dugoročnom planiranju, koje je ključno za rad u oblasti reintegracije. Kada je TVRP pokrenut, partnerstva sa državnim institucijama kao što su centri za zapošljavanje i bolnice bila su ograničena, a žrtve su bile suočene sa birokratskim problemima u pristupu i najosnovnijim uslugama države. Sada države u sve većoj meri obezbeđuju usluge podrške pri reintegraciji, kao što su zdravstvena zaštita, savetovanje i pravna pomoć, iako i dalje postoje značajne praznine i pojedine zemlje su vrlo malo napredovale.

20 05 ODRŽIVOST PROGRAMA ZA REINTEGRACIJU PO ZAVRŠETKU TVRP-A Nešto što još više komplikuje situaciju je činjenica da su državne usluge često dostupne samo zvanično prepoznatim žrtvama trgovine ljudima i mnogi ostaju neprepoznati kao žrtve od strane države, pa im je uskraćen pristup državnim uslugama namenjen ovoj grupi. A što se tiče uloge privatnog sektora, pre nego što je pokrenut TVRP, samo nekolicina organizacija se obraćala privatnim firmama zbog novčanih i nenovčanih donacija, a interesovanje među mnogim firmama je bilo vrlo ograničeno. cije u robi ili materijalima. Socijalna preduzeća su u sve većoj meri istraživana u okviru TVRP-a kao sredstvo bar delimičnog finansiranja. Pojedine nevladine organizacije su osnovale male firme uz različite rezultate. Izazovi uključuju visoke poreze, nepostojanje pravnog okvira za poslovanje, nedostatak poslovnih veština za vođenje firmi, nepostojanje pristupa startap kapitalu, diskriminaciju i rizik od stigmatizacije u slučaju oglašavanja uz navođenje svrhe korišćenja sredstva. pet priča o poslovnom uspehu ostvarenom uz podršku TVRP grantova. Ostale uključuju bejgl radnju, igraonicu za decu uz nadzor odraslih, pekaru i poljoprivrednu firmu. Ostali pomaci obuhvataju licenciranje socijalnih radnika i drugih pružalaca usluga kao deo napora usmerenih na poboljšanje sektora socijalne zaštite. To je važan korak ka održivim uslugama reintegracije, ali samo licenciranje neće obezbediti održivost zbog toga što ne podrazumeva automatski i sredstva. usluga koje je država nudila žrtvama trgovine ljudima. Nisu postojala namenska sredstva za reintegraciju ni od donatora ni od države, a razumevanje prirode i kompleksnosti ovog pitanja bilo je ograničeno. Sada programi za reintegraciju postoje i u okviru njih je pružena podrška preko 1700 žrtava trgovine ljudima i članova njihovih porodica, sa više od 1000 žrtava koje su se uspešno reintegrisale i mnogo većim brojem onih koje su trenutno u procesu reintegracije. 38 Od tada, partneri su počeli da traže donacije od privatnog sektora u sklopu strategije održivosti. One se u najvećoj meri sastoje iz nenovčanih donacija (npr. besplatne zubarske usluge za korisnike, smanjene cene profesionalnih kurseva, donacije iz lokalnih prodavnica ili popusti na odeću, obuću, hranu, sredstva za higijenu, građevinski materijal za renoviranje prihvatilišta, i drugo). TVRP organizacije su se suočavale i sa komplikovanim administrativnim procedurama i nepostojanjem poreskih olakšica za donacije od firmi. Troškovi u vezi sa osobljem su takođe predstavljali problem i činili su veliki procenat budžeta za reintegraciju zbog radno intenzivnog vođenja slučajeva, što je osnova uspešne reintegracije. Pojedini partneri se takođe bore za izdvajanje sredstava za plate zaposlenih, a mnogi privatni donatori radije prilažu konkretne dona- POSLOVNO OSNAŽIVANJE Odgovor je bio Regionalni fond za socijalno preduzetništvo, osnovan radi pružanja tehničke i finansijske pomoći nevladinim organizacijama koje su se odlučile na pokretanje socijalnih preduzeća. Zahvaljujući tome, TVRP se okrenuo podršci socijalnom preduzetništvu, birajući kandidate među nevladinim organizacijama koji su najviše obećavali i pomažući im da osnuju ili unaprede postojeća socijalna preduzeća, kao način za sakupljanje sredstava za nastavak programa reintegracije. KBF je vrlo odlučan u promociji značaja održivosti programa reintegracije. Jedna od priča o uspehu je pekara u Tirani koja se već dve godine samostalno finansira. U pitanju je jedna od NESIGURNOST Sve u svemu, tokom trajanja TVRP-a, nevladine organizacije su u velikoj meri unapredile sposobnost za pronalaženje finansija. Ali to je i dalje razlog za brigu, jer podrška privatnog sektora ne može da se garantuje na duge staze, a pojedine državne službe još uvek nisu dovoljno posvećene reintegraciji. Država može i treba da uradi više kako bi obezbedila održivost podrške reintegraciji a za to nisu odgovorne samo državne socijalne službe, već i druge resorne službe i organi vlasti. Uprkos preprekama i stalnoj borbi za podršku, poređenje situacije iz i one iz nagoveštava pozitivne pomake. U 2006, pomoć je bila kratkoročna, ograničenog delokruga, u najvećoj meri finansirana od strane međunarodnih donatora i sa samo nekoliko

21 PITANJE JE ŠTA SU SLEDEĆI KORACI? DA LI ĆE DRUGI BITI DOSTOJNI IZAZOVA I NASTAVITI OVAJ ZNAČAJNI RAD? TVRP JE POPLOČAO PUT INOVATIVNIH PRAKSI ZA ONE KOJI SU SPREMNI DA KRENU NJIME EVO SEDAM PRIMERA TIH PRAKSI: 40 KLJUČNI ELEMENTI USPEHA Pažljiv, sistematski pristup: TVRP program je osmišljen i sproveden pažljivo, promišljeno i sistematski, na osnovu nezavisne procene potreba u regionu. Nastavio je da se razvija i prilagođava na temelju novih potreba i analiza, kao i prepoznate činjenice da reintegracija mora da bude dugoročna obaveza. Više od grantova: Glavna komponenta TVRP programa bili su grantovi koji su osigurali mogućnost da partneri obezbede kontinuirane i kvalitetne usluge reintegracije žrtvama trgovine ljudima. Ali ovaj program je obezbedio partnerima i druge mogućnosti za unapređivanje rada i veština putem stalne tehničke pomoći i prilika da se povežu i uče jedni od drugih. Potrebe kao vodič: Program je osmišljen na osnovu potreba organizacija koje se bave reintegracijom, a ne na nekom eksterno izvedenom modelu koji bi se nametao organizacijama. Dalji razvoj programa zasnivao se na stalnim razgovorima o potrebama, pri čemu je veliki broj nevladinih organizacija naveo da TVRP pristup u manjoj meri predstavlja odnos između donatora i primaoca donacije, a više partnerstvo. Dugoročnost koja s vremenom obezbeđuje predvidljivost: Svi partneri su istakli višegodišnju prirodu TVRP programa kao ključni faktor za planiranje i organizovanje održivog rada sa korisnicima reintegracije. Kontinuitet u finansiranju je značio i mogućnost da se ponude dugotrajnije usluge korisnicima i da se formuliše dugoročan plan reintegracije. U pojedinim slučajevima, TVRP sredstva su bila ključna za premošćavanje jaza između drugih grantova, ali i za garantovanje neprekidnih usluga reintegracije tokom kriznih finansijskih perioda. Umereni kriterijumi za procedure i izveštavanje: Umereni kriterijumi za procedure i izveštavanje istaknuti su kao

22 OVAKVA FLEKSIBILNOST JE KLJUČNA U OBLASTIMA U KOJIMA SU FINANSIJE NEPREDVIDLJIVE, U KOJIMA BROJ POTENCIJALNIH ŽRTAVA VARIRA I U KOJIMA MOŽE DA SE JAVI POTREBA ZA RAZLIČITIM USLUGAMA. 42 jedna od pozitivnih komponenti TVRP programa, a razlog je i intenzivan rad koji reintegracija podrazumeva. TVRP partneri su podnosili privremene i konačne izveštaje za svaki grant. I narativni i finansijski izveštaji su pratili jednostavan obrazac, a izveštavanje se fokusiralo na dokumentovanje prirode i delokruga pomoći pri reintegraciji, kao i na zaključke o izazovima koji su se pojavljivali tokom programa i generalno u zemlji. Izveštaji predstavljaju i alat za identifikovanje izazova sa kojima se suočavaju žrtve i koji služe za unapređivanje tehničkih seminara i partnerskih sastanaka. Još jedna stvar koja je prihvaćena uz zahvalnost su lakoća i neformalnost komunikacije sa donatorom. Fleksibilnost: TVRP grantovi su mogli da se koriste za bilo koji segment reintegracije za usluge, osoblje, kancelarijske troškove, itd. Budžetske stavke su takođe mogle da se prerasporede usled reagovanja na nove probleme i potrebe. Svaka organizacija je mogla da pristupi sredstvima koja su bila najrelevantnija za njen rad. Ovakva fleksibilnost je ključna u oblastima u kojima su finansije nepredvidljive, u kojima broj potencijalnih žrtava varira i u kojima može da se javi potreba za različitim uslugama. Saradnja između donatora: Kada je GIZ počeo da se bavi problemom trgovine ljudima u regionu, veliki budžet i podudarni periodi aktivnosti dva donatora pretili su da stvore (ili nadalje pogoršaju) konkurenciju među nevladinim organizacijama i dovedu do dupliranih (i/ili viška) usluga reintegracije. Takođe je postojao rizik od toga da će veliki priliv sredstava usporiti napore u okviru TVRP-a usmerene na održivost. Prepoznavanje ovih rizika uprkos razlikama između organizacija i programa povećalo je finansijski i geografski delokrug TVRP programa i povećalo učešće država u TVRP programu.

23 ZA ONE KOJI SPREMNO ČEKAJU DA SE UHVATE U KOŠTAC SA IZAZOVOM REINTEGRACIJE, EVO OSAM SMERNICA ZA NADOGRADNJU DOSADAŠNJIH NEPORECIVIH USPEHA: Više pažnje za identifikaciju: Veze između reintegracije i identifikacije žrtava zahtevaju veću pažnju, posebno u slučajevima žrtava nekih od vidova eksploatacije koje se teže prepoznaju. očiglednom uspehu u razvijanju veština i programa reintegracije, pojedine organizacije se sada suočavaju sa finansijskim krizama koje prete da ugroze dalji rad. 44 PITANJA ZA BUDUĆNOST Bolje razumevanje neuspešne reintegracije i ponovne viktimizacije žrtava trgovine ljudima: Uprkos značajnom uspehu, neki pojedinci se nisu uspešno reintegrisali i čak su ponovo postali žrtve. Potrebno je više rada kako bi se osiguralo da pojedinci budu u stanju da se oporave i nastave život posle trgovine ljudima. To obavezno podrazumeva bolje razumevanje faktora koji dovode do neuspešne reintegracije i, u nekim slučajevima, do ponovne viktimizacije žrtava trgovine ljudima. Veća sredstva za finansiranje reintegracije: Za pojedine TVRP organizacije skromne finansije su ponekad bile nedovoljne za ispunjavanje čitavog niza reintegracionih potreba žrtava. Uprkos Duži vremenski okvir: Pojedinci su konstatovali da bi duži vremenski okvir programa bio bolji za, na primer, pomaganje organizacijama pri prelasku sa direktne pomoći žrtvama na dugoročan program reintegracije. Više vremena bi posebno koristilo organizacijama koje rade sa decom koja žive ili rade na ulici u smislu jačanja reintegracionih intervencija za ovu ciljnu grupu, kao i za održavanje institucionih kapaciteta i uspostavljenje saradnje sa državnim partnerima. Više zalaganja kod države: TVRP partneri su uložili mnogo vremena i energije u zalaganje za podršku reintegraciji od strane državnih institucija službe, a pojedinci su smatrali da je potrebno više

24 46 truda od strane donatora u pogledu uticaja na državu i njeno preuzimanje odgovornosti. Međutim, zalaganje i lobiranje ne predstavlja rešenje za sve i u pojedinim slučajevima je donelo ograničene rezultate. Više prilagođenih izlaznih strategija: Partneri su godine obavešteni da sledi poslednja runda grantova i da će TVRP biti priveden kraju godine. Regionalni fond za socijalno preduzetništvo je trebalo da ublaži okončanje TVRP programa 2014, ali nisu sve nevladine organizacije dobile sredstva za socijalna preduzeća i to nije predstavljalo odgovarajući model za rad ili trenutnu situaciju svakog partnera. Možda je moglo više da se uradi u cilju ublažavanja potencijalnih posledica zbog završetka TVRP-a, mada odgovornost za to ne može da se pripiše isključivo donatorima. Dugoročne prilike za reintegracione fondove: Uprkos naporima usmerenim na negovanje održivih programa, ovaj cilj je i dalje neostvariv u potpunosti. Organizacije koje su izgradile veštine i programe tokom poslednjih nekoliko godina, sada se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim krizama zbog toga što nisu uspele da pronađu sredstva za svoj rad u oblasti reintegracije. Ovaj jaz u finansiranju ima direktan i neposredan utucaj na živote žrtava trgovine ljudima kojima je potrebna podrška za reintegraciju. Potrebno je dobro razmisliti šta je neophodno za podsticanje održivosti usluga reintegracije u smislu donatora i organizacija koje nastavljaju dalji rad uz ulaganje truda usmerenog na održivost usluga reintegracije. Jačanje mreže nevladinih organizacija: Vreme će pokazati u kojoj meri će partnerske organizacije održati svoju mrežu van TVRP programa. Neformalna partnerstva i ad hoc komunikacija razvili su se izvan formalnijih sastanaka i događaja u organizaciji TVRP, ali to na šta bi ova mreža mogla da se fokusira ili kako bi mogla da se održava i neguje su pitanja na koja tek treba da se odgovori. VEZE IZMEĐU REINTEGRACIJE I IDENTIFIKACIJE ŽRTAVA ZAHTEVAJU VEĆU PAŽNJU, POSEBNO U SLUČAJEVIMA ŽRTAVA NEKIH OD VIDOVA EKSPLOATACIJE KOJE SE TEŽE PREPOZNAJU.

25 48 VIŠE INFORMACIJA O TVRP-U Surtees, Rebecca, Beyond Trafficking. The re/integration of trafficking victims in the Balkans, 2007 to Final report, Brussels: KBF, Washington DC: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca & de Kerchove, Fabrice, Who Funds Re/integration? Ensuring sustainable services for trafficking victims, Anti-Trafficking Review, Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons. Working with trafficked children and youth, Issue paper #5, Brussels: KBF, Washington DC: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca, Ethical principles in the re/integration of trafficked persons. Experiences from the Balkans. Brussels: KBF, Washington DC: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons. Supporting economic empowerment. Issue Paper #4, Brussels: KBF, Vienna: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca, Monitoring anti- trafficking re/integration programmes. A manual, Brussels: KBF, Vienna: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons: Developing monitoring and evaluation mechanisms. Issue paper #3, Brussels: KBF, Vienna: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons handling difficult cases. Issue Paper #2, Brussels: KBF & Vienna: NEXUS Institute, Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons how can our work be more effective. Issue Paper #1, Brussels: KBF & Vienna: NEXUS Institute, Sve publikacije su dostupne na internet adresi

26 50 SPISAK PARTNERSKIH ORGANIZACIJA U OKVIRU TVRP PROGRAMA ALBANIJA Different and Equal ( ) Tjeter Vision ( ) Psycho-Social Centre Vatra ( ) - BOSNA I HERCEGOVINA Medica Zenica ( ) Zemlja djece ( ) BUGARSKA Animus Association ( ) Nadja Centre ( ) KOSOVO Centar za zaštitu žrtava i prevenciju trgovine ljudima (PVPT) ( ) Nada i domovi ( ) BJR MAKEDONIJA Jednake mogućnosti ( ) Open Gate La Strada Macedonia ( ) RUMUNIJA Adpare ( ) Mlada generacija ( ) SRBIJA Atina ( ) Centar za integraciju mladih ( )

27 Fondacija King Baudouin je nezavisna, pluralistička fondacija koja deluje na lokalnom, regionalnom, federalnom, evropskom i međunarodnom nivou. Mi težimo tome da promenimo društvo na bolje, pa zato ulažemo u inspirativne projekte i pojedince. Fondacija King Baudouin i sredstva kojima ona upravlja su obezbedili 30 miliona evra u vidu podrške za 270 pojedinaca i organizacija za projekte koji su se bavili siromaštvom, zdravljem, razvojem, angažmanom građana, nasleđem, itd. 52 Fondacija takođe organizuje seminare, okrugle stolove i izložbe; razmenjuje iskustva i rezultate istraživanja putem (besplatnih) publikacija; osniva partnerstva i podstiče filantropiju koja deluje više kroz nego za Fondaciju King Baudouin. U našim upravljačkim grupama, savetodavnim komisijama, rukovodilačkim komisijama i nezavisnim žirijima rade osobe koje stavljaju na raspolaganje svoju stručnost bez bilo kakve nadoknade. Njihovi nesebični napori obezbeđuju donošenje pravih odluka na nezavisnim, pluralističkim temeljima. Fondacija je osnovana 1976, povodom dvadesetpetogodišnjice vladavine kralja Boduena. Zahvaljujemo Belgijskoj narodnoj lutriji i svim donatorima za dragocenu podršku. kbs-frb.be Prijavite se na naš bilten Pratite nas na društvenim mrežama Fondacija King Baudouin, fondacija za opšte dobro Rue Brederodestraat 21 B-1000 Brussels info@kbs-frb.be Za donatore van Belgije, svaka donacija od preko 40 evra se uplaćuje na naš račun IBAN: BE BIC: BPOTBEB1 i odbija se od poreza.

28 54 NEVLADINA ORGANIZACIJA MI JE PRUŽILA DRUGAČIJU VRSTU POMOĆI, A U PITANJU JE BILA DUGOROČNA POMOĆ. NE MOGU NI DA ZAMISLIM KAKAV BI MI BIO ŽIVOT BEZ TOGA.

29 ŽIVOT POSLE TRGOVINE LJUDIMA REINTEGRACIJA ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA BALKANU