Професорка Живкица Лисинац, наша разредна и омиљена професорка, није више са нама.

Transcription

1 IN MEMORIAM prof. Živkica Lisinac Mart, Професорка Живкица Лисинац, наша разредна и омиљена професорка, није више са нама. Њена спонтаност је нешто што ју је у потпуности издвајало од осталих, презирала је људску глупост, учила нас је да будемо достојанствени, културни и одговорни према себи и својим обавезама. Љубав према њеним ћеркама, Биљани и Маји, преносила је на нас. Знали смо колико јој недостају иако о томе није говорила. Била је поносна на генерације које је извела, на бивше ученике који су данас успешни људи и који је се са поштовањем сећају. Схватили смо зашто је нису заборавили ни после деценију-две. Била је посебна, изузетна јер је у сваком од нас желела да пробуди оно најбоље. Врло често нам је долазила на час уз коментар: Јао, да знате шта ми се сад десило?...сада смо ми у прилици да кажемо: Е, разредна, да знате шта се сад нама десило! IN MEMORIAM prof. Vito Dmitrović IV-5 Са доласком у средњу школу суочиле смо се са многим страховима: од непознатог, нових лица, нових предмета, а највише нових професора. У том тренутку нам је пуно значила подршка и разумевање једног од њих. Он нас је научио да не треба да журимо да одрастемо, већ да цео живот будемо деца. Научио нас је да је у животу све релативно и да постоји пуно начина да дођемо до правог решења. Он је био наш пријатељ који нас је разумео и помагао нам. Предавајући нам, учио нас је животу. Шалом је учинио да нам учење буде занимљивије, да непознато постане мање страшно. Учио нас је да не будемо себични и да увек помажемо другима кад год смо у могућности. Није на нас гледао као на ученике, већ као на пријатеље. Бринуо је о нашим осећањима и проблемима. Учио нас је да постанемо добри људи, али да никад не заборавимо да се играмо. Веровали смо у његову победу, јер он је био наш херој. Иако није физички присутан, заувек ће живети кроз наше приче и у срцима свих који су га волели. Сара Јовановић, Анђела Ердоглија, Невена Гарић II 1 1

2 Март РАЗГОВАРАЛИ СМО СА... Интервју са директором школе Мирком Миладиновићем 1. Недавно је наша школа реновирана. Kojи је био мотив и како је текао сам процес реновирања? Услед земљотреса, који је наше подручје захватио 03.новембра 2010.године, наша школа је претрпела значајна оштећења. Било је практично немогуће одржавати наставу у небезбедним условима. Стога је наства била измештена у просторије Медицинске школе и ОШ Иво Лола рибар. Овом приликом бих желео и да изразим захвалност за уступљен простор и разумевање. Након неког времена, оштећења на школи су санирана и уследио је повратак у наше просторије. Убрзо се приступило планирању реновирања школе. На овај корак нас је мотивисала превасходно, безбедност наших ђака, а потом и квалитет саме наставе. Планирано је да се реновирање одвија у неколико фаза, где ће, свака следећа фаза бити за степен више од претходне по свом квалитету и естетстком изгледу. Целокупно реновирање захтевало је знатне финансијске издатке. Према својим могућностима, Министарство просвете је пружило новчану помоћ за обнову наше школе, али и дало одобрење да се настави даље у обнови. Убрзо након добијања одобрења, ми смо успели да заменимо све прозоре и дрвена врата на III спрату; поставили плочице на 177м 2 на II и III спрату; десет безбедносних камера; извршили преправке, замене дотрајалих и трулих летава, поломљених црепова са источне стране зграде чиме смо добили на безбедности. Учионице су постале знатно осветљене, топлије и пре свега, чистије и лакше за одржавање. Циљ извођења ових радова био је стварање пријатне атмосфере, а посебно бих истакао безбедност наших ђака коју смо на овај начин, подигли на виши ниво. Безбедносне камере постављене су са циљем да се ученицима подигну свест о добром владању али и да се спречи улазак неовлашћених лица у просторије наше школе. Желео бих да споменем да имамо одличну сарадњу са Саветом родитеља и са Школским одбором, па смо тако купили осам рачунара и потпуно комплетирали један од седам кабинета информатике где се уједно одржавају и часови практичног обучавања ученика. 2. Да ли нас очекују сличне промене у току ове школске године? Планирано је урадити фасаду зграде наше школе, тачније реновирати још 1000 м 2, заменити црепове са источне стране наше школе и комплетно реновирати кров, као и заменити хоризонталне и вертикалне олуке. Следећа је израда пројекта и обављање припрема за реализацију замене електричне инсталације, при чему ће доћи до раздвајања са гимназијом, по питању електричне енергије. 2

3 Упоредо са реновирањем зграде, имали смо идеју да стално радимо на опремању наших кабинета, куповином нових, савремених учила. Фонд књига који броји школска библиотека се из године у годину увећава, али је ове године планирано опремање библиотеке књигама другачијег садржаја из различитих области попут права, филозофије, економије, белетристике и друго. Најчешће коришћене школске лектире биће доступне ученицима у новијим издањима. У том смислу, организујемо посету сајму књига у Београду. Често добијамо нове наслове од стране донатора. Када то кажем мислим првенствено на стручну литературу. 3. Ове године ученици III и IV године учествују у такмичењу младих предузетника. Које је Ваше мишљење о самом пројекту и какву врсту подршке ће пружити школа? Групу ученика који се такмиче у овом пројекту воде наше професорке Јасна Петровић и Ивана Павић. Ментори пројекта и ученици су озбиљно схватили идеје такмичења као и упоређивања наших квалитета са другим школама. Својим залагањем, а пре свега квалитетом су заслужили врхунску опрему, од стране донатора, која се састоји из: једног лаптопа, једног видеобима, штампача који је уједно и фотокопир апарат и око 40 књига стручне литературе на тему предузетништва и маркетинга. Ово сам навео као пример где се треба борити и залагати знањем, умећем и квалитетом како ученика тако и професора. Када то кажем мислим на то да ће сви запослени у школи отићи на стручно усавршавање на Универзитету Сингидунум из Београда, где ће слушати предавања уз сагласност Министарства просвете. Присуствовањем овим предавањима, професори добијају поене потребне за лиценцу, а ово правило односи се на све чланове колектива. Трудимо се да будемо правовремено ионформисани и обучени за посао који нам је заједница поверила, а од општег друштвеног интереса. Мислим на наставу, која се састоји из две компоненте: образовања и васпитања младих генерација. 4. У чему се огледа квалитет једне школе? У покушају одговора на Ваше питање, по правилу, концентришемо се на квалитет материјалних и људских извора, квалитет управљања процесом учења, мислимо на подучавање и квалитет излазних резултата, где у просвети користимо термин: исходи. Министарство просвете у циљу успостављања и праћења квалитета рада уводи нешто ново, а то је процес е в а л у а ц и ј е ш к о л е. Сврха тога је успостављање низа поступака којима се обједињују захтеви друштва и појединца. Када родитељи говоре о доброј школи углавном се мисли на безбедност деце, квалитетно објашњавање наставних садржаја, добијање повратних информација о напредовању ученика, употребу савремених учила, и оно што је најважније, на топлу школску атмосферу. Данас у процесу евалуације школа, могуће је вредновати процесе и постигнућа а то су резултати остварени у складу са постављеним задацима и циљевима. Свака школа, па и наша, када говоримо и мислимо на квалитет, пружа темељна знања, вештине и умења, које ученици касније примењују у животу. 5. Како бисте оценили рад Школског парламента? Као директор, посебно желим да истакнем сарадњу са ученичким парламентом школе. У протеклом периоду изведено је пуно хуманитарних акција добровољног давања крви, прикупљање новчане помоћи за болесне и друго. Поносан сам на своје ученике и њихове хумане и племените идеје, предлоге и наравно, акцију парламента. Имамо подршку и разумевање Школске управе Mart,

4 Март града Краљева, при Министарству просвете која вреднује квалитет рада школе, а посебно дугујемо захвалност органима локалне самоуправе. 6. Да ли потребе тржишта захтевају увођење новог смера и о чему је реч? Реформа образовања подразумева партнерски однос између ученика, школе, родитеља и Завода за тржиште рада, општине и шире. Наша школа је 2002.године добила одобрење Министарства, па смо, по први пут, отворили нова одељења. Тада су то била огледна одељења пословних администратора, комерцијалиста и службеника у осигурању са по 24 ученика у одељењу. У међувремену, пословни администратор је прерастао у редован профил, а ове године имамо прву пут организовање матуре за образовни профил службеник у осигурању. Наша школа прати кретања на тржишту па је за наредну школску годину урађен елаборат и упућен је захтев Министарству просвете да се изврши верификација за нашу школу, тачније за нов профил финансијски администратор. Надамо се да ћемо уз одобрење уписати прву генерацију новог профила и тиме повећати избор занимања у нашем граду, и добити нову одличну генрацију садашњих осмака. Имамо размишљања да и даље пратимо реформу кроз коју пролазе остале Економско трговинске школе у Србији и остваривање нових смерова у оквиру образовних профила економије, права и администрације и других профила у оквиру трговине, туризма и угоститељства. Мислимо на смер банкарски службеник и туристички техничар. 7. Шта бисте препоручили средњошколцима и коју поруку бисте послали омладини? Најискреније бих препоручио свима књиге Брајана Трејсија Циљеви и Вештина комуникације. Такође бих топло препоручио књигу Врело мудрости, чији је аутор Валтазар Грацијан.А у складу са наведеном литературом и моја порука омладини биће моји омиљени цитати управо из ових књига, које бих поделио са вама. Петнаест минута читања пред спавање једнако је петнаест прочитаних књига годишње. Сматрам да је од велике важности умети испланирати и расподелити своје време. Јер и сам цитат каже: Време нам клизи криз прсте попут зрна песка, да се више никад не врати. Они који га мудро користе бивају награђени богатим, продуктивним и задовољавајућим животом. Поделио бих још један цитат са вама, а уједно то би био савет свим ученицима а првенствено матурантима. Повежите се са правим људима. Ваш став о животу, ваша процена сопствене личности и њене вредности умногоме су обојени вашом околином. Цела ваша каријера ће бити модификована, обликована вашим окружењем и карактером људи са којима сте у свакодневном додиру. Све што постижете или не постижете биће, на неки начин, везано за друге људе у вашем животу. Ваша способност да оформите праве везе са правим људима биће одлучујући фактор вашег успеха и имаће неизмеран утицај на брзину којом остварујете своје циљеве. Интервјуисала Јелица Павловић III 1 4

5 Интервју са секретаром школе Весном Ерац Mart, За почетак нам реците колико дуго радите у Економско трговинској школи и какво је Ваше радно искуство? У овој школи сам почела да радим сасвим случајно. Запослена сам од године као дипломирани правник са положеним правосудним испитом. У то време сам била један од првих дипломираних правника на радном месту секретара школе. На овом положају сам већ 22 године. Тако давно, а опет, као да је било скоро... Од тада до данас су се мењали руководиоци, професори и ученици. Било је седам директора, три педагога, стотину професора и преко ученика. Огромно радно искуство, допуњено животним и обратно. 2. Можете ли нам приближити своју функцију и које послове обављате у опису своје дужности? Послови секретара школе, сходно општим и посебним прописима, су разноврсни, како формално правно, тако и материјално правно. Опис посла своди се на обављање свих управних и правно нормативних послова у школи, праћењу и примени прописа, припреми седница Школског одбора, састављању стручних уговора које школа склапа са другим лицима и организацијама. Такође, ту су и припреме одговарајућег материјала директору када он заступа школу, као и заступање школе пред судом, уз овлашћење директора... Има ту доста и административних послова који нису искључиво у надлежности секретара, али које обављам из разлога законитости целисходности, а наравно све у интересу ученика, професора, локалне самоуправе, надлежног министарства и шире. 3. Да ли се у свом раду сусрећете са проблемима и на шта се они односе? Секретар школе прима информације, захтеве, примедбе, сугестије и критике, како у школи тако и ван ње. Увек постоји решење уколико је добро образложење. Имам одличну сарадњу са субјектима на које ме садржај посла упућује, а супротно томе и са субјектима ван школе. Мени, као секретару највећи проблем представљају неименовани правни послови. 4. По Вашем мишљењу, које су предности огледних одељења а који су њихови недостаци? Предност огледних одељења је оспособљавање ученика за практична знања и вештине потребне за рад и добар темељ за високо образовање. Недостаци су у обухватности наставних садржаја који ће превођењем огледних профила у редовне, од стране надлежног министарства, бити употпуњени. 5.Који поруку бисте послали матурантима и средњошколцима? Пут до успеха је испрекидан бројним, изазовним местима за паркирање.чувајте се изазовних места! Интервју урадила Јелица Павловић III 1 5

6 Март Интервју са педагогом школе Јованом Лазовић Како бисте објаснили улогу педагога у образовању ученика? Свака васпитно- образовна установа од вртића, преко основне и средње школе па до виших школа и факултета треба да има стручног сарадника. Неке школе имају педагога и психолога у зависности од броја ученика у школи а наша школа има право на једног стручног сарадника односно педагога. Школски педагог доприноси остваривању и унапређивању образовно васпитног рада у установи, у складу са циљевима и принципима образовања и васпитања дефинисаних Законом о основама система образовања васпитања, као и посебним законима. Педагог у школи поред послова планирања, програмирања и вредновања наставних и ваннаставних активности има задатак да сарађује са наставницима, ученицима и родитељима и уз директора школе решава свакодневне проблемске ситуације. Једноставније речено педагог је ту да прати и коригује рад ученика али и наставника, да помаже ученицима који имају проблем са успехом и дисципином али и да подстиче ученике који остварују добре резултате. Шта је био Ваш мотив да се бавите педагогијом? Још у току мог основног образовања, допала ми се идеја да радим у школи. Као и већина ученика тог узраста маштала сам да ћу постати учитељица, касније професор биологије, па географије, историје и тд...иначе потичем из породице где има просветних радника тако да је на неки начин и то утицало. Касније, када сам кренула у средњу школу и почела да се упознајем са психологијом као једном науком која има пуно додирних тачака са педагогијом одлучила сам да спојим интересовање за друштвеним наукама односно психологијом са мојом жељом да радим у школи али и великом љубављу према раду са децом и тако сам одлучила да после завршене средње медицинске школе упишем Филозофски факултет - одсек педагогију. Колико дуго се бавите педагогијом и шта најчешће примећујете код средњошколаца? На ово питање сам делимично дала одговор у претходним питањима али поновићу. Педагогијом се бавим већ пуних десет година, од краја средње школе, па током периода студирања, потом је уследио рад у две основне школе у Краљеву а након тога рад у средњој школи. Морам да признам да сам имала срећу да добијем посао у Економско-трговинској школи коју углавном уписују добри ученици и по успеху са којима долазе из основних школа али и по дисциплини, тако да се за скоро две године рада у овој школи нисам сусретала са већим проблемима. Код средњошколаца примећујем да имају јасан циљ о својој будућности, да су свестрани многи наши ученици упоредо похађају Музичку школу или се професионално баве спортом, једино што им замерам јесте непостојање радних навика, и нерационално трошење слободног времена конкретно на интернету. 6

7 Колико је важно да се ученици баве ваннаставним активностима? Mart, Мислим да је јако важно. На првом месту стоји да су најбитнији учење и добре оцене из предмета. Са друге стране постојање ваннаставних активности и ангажовање ученика у њима подстиче креативност, склоност, способност, радозналост, развијање нових интересовања и стваралачки однос ван оквира редовног наставног процеса на начин који одговара психофизичким способностима ученика. Зато је врло битно постојање секција у школи, ангажовање у оквиру ученичког парламента, рад на пројектима који су од велике важности за школу и локалну средину. Са којим проблемима се најчешће сусрећете у раду са средњошколцима? Рад у средњој школи подразумева рад са адолeсцентима. Већини је познато да овај период одликују веома бурне промене пре свега на физичком али и на психичком плану. Ово је период када се тражи и успоставља лични идентитет. Врло често су адолесценти у сукобу са родитељима око наизглед небитних ствари, затим у сукобу са вршњацима, с тим у вези честа су повремена понашања која одликује бес, безвољност, свађалачко расположење, слабљење школског успеха и бежање са часова, бескрајно седење испред телевизора или играње игрица и сурфовање интернетом. То је такође и период првих љубави и веза а све то опет може да се одрази на успех у школи. Шта бисте саветовали средњошколцима и матурантима? Свим ученицима бих саветовала најпре да имају визију будућности. Да имају циљ, да не живе од данас до сутра већ да имају представу где ће бити и чиме ће се бавити кроз наредних 5-10 година. Рецепт је једноставан, ако постоји јасан циљ онда постоји и мотивација која их подстиче на активност и задатке који претходе остварењу тог циља. Такође саветујем да пажљиво планирају своје време јер у доброј организацији успех у било којим сегментима живота је неизбежан. Матурантима саветујем да следе свој разум и срце, да ако су у могућности наставе школовање сходно својим истинским интересовањима и жељама или да се запосле и буду успешни у обављању својих послова. Такође им желим да наставе да буду добри и хумани као што су то били док су били наши ђаци! педагог школе Јована Лазовић Интервју са бившим учеником 1. Реците нам, за почетак по чему највише памтите своје школске дане? Пре свега, своје школске дане памтим по изузетном другарству. 2. Да ли сте, по завршетку средње економске школе наставили да студирате економију и које је Ваше садашње занимање? Да, наставио сам да студирам и завршио сам Економски факултет у Крагујевцу. Сада обављам послове заменика директора у ЈП Дирекција за планирање и изградњу КРАЉЕВО, Краљево. 7

8 Март Да ли уочавате и у чему се огледају разлике у Вашем школовању у школовању Ваше деце? Разлике постоје и огледају се у начину стицања знања, које је условљено технолошким напретком и начину образовања. Разлике сам уочио пратећи образовање своје деце која су била ученици наше школе. 4. Да ли сте, током школовања у Eкономско трговинској школи стекли знања и вештине које сте касније примењивали у разним сферама живота? Наравно да су ми стечена знања умногоме помогла у даљем школовању, а касније у раду. 5. Који савет бисте дали садашњим ученицима Економско трговинске школе? Да су изабрали право занимање и да свакако наставе даље школовање, као и да више времена посвете општем образовању. Интервју урадила Јелица Павловић III 1 Реч има најбољи ђак школе Дана 22.јануара, на седници Nаставничког већа, одлучено је да ми се додели признање најбољег ђака Екомоско-трговинске школе Краљево. Само сазнање да сам добио то звање пробудило је у мени одушевљење, поготову због чињенице да је било неочекивано, јер ми никада циљ није био да будем бољи од других, већ бољи од себе. Посебна част пружена ми је одласком код градоначелника где сам имао прилику представљати своју школу пред нашим вољеним градом. Пријатељи нису штедели речи хвале на мој рачун због чега сам био поносан на свој успех. Ово признање пробудило је у мени подстрех(к) за даљим радом и потенцијалним успехом како у школи тако и у животу уопште. Када погледам предходне 4 године, мој рецепт за успех је: УПОРНОСТ, ОДЛУЧНОСТ и СНАЛАЖЉИВОСТ! Изабравши дужи и тежи пут до врха, изабрао сам пут великих одрицања, ризика и надања, али и великих победа! Права линија је врло често најдужи пут између две тачке. Ђорђевић Бранко IV1 8

9 Рубрика : Реч педагога Mart, Тема : Електронско насиље У данащое време пптпунп је нпрмалнп да већина нас кпристи кпмпјутер пднпснп интернет кап и друщтвене мреже. Убрзани развпј технике пмпгућип је да гптпвп свакп пд нас па шак и дете у пснпвнпј щкпли данас ппседује мпбилни телефпн или лаптпп, иппд и слишнп. Када би се сва та мпдерна техника кпристила искљушивп у наушне сврхе билп би заиста кприснп, али све вище данащоа пмладина ппстаје зависна пд тих уређаја, тпликп да скпрп свакп дете свп свпје слпбпднп време прпвпди уз кпмпјутер уместп да се бави сппртпм или некпм другпм кприснијпм активнпщћу. Све ушесталија је и ппјава такпзванпг електрпнскпг пднпснп сајбер насиља. За ппшетак ћу ппдсетити на дефиницију насиља. ''Насиље је сваки пблик једанпут ушиоенпг или ппнпвљенпг ппнащаоа кпје има за циљ нанпщеое психплпщкпг или дущевнпг бпла другима''. Развпј савремених кпмуникаципних технплпгија дпвпди дп ппјаве насиља кприщћеоем инфпрмаципних технплпгија: ппруке ппслате електрпнскпм ппщтпм, Смс-пм, Ммс-пм, путем веб-сајта, шетпваоем, укљушиваоем у фпруме... Електрпнскп насиље ппдразумева билп какав пблик слаоа ппрука путем интернета или мпбилних телефпна. Има за циљ ппвређиваое, узнемираваое или билп каквп другп нанпщеое щтете детету, младпм или пдраслпм шпвеку кпји не мпже да се защтити пд таквих ппступака. Ппјављује се у пблику текстуалних или видеп ппрука, фптпграфија и ппзива. Пбишнп укљушује: узнемиравое, ухпђеое, вређаое, снимаое насилних и увредљивих садржаја, щиреое насилних и увредљивих кпментара, слаоа претећих ппрука, злпупптребe туђих видеп снимака, фптпграфија и лишних ппдатака. Збпг тпга је врлп битнп да акп ппседујете прпфиле на разним друщтвеним мрежама не прихватате билп кпга за пријатеља и јпщ важније је да защтитите свпје лишне ппдатке. Један упбишајен пример електрпнскпг насиља је и птвараое лажних прпфила јавних лишнпсти на друщтвеним мрежама. Савети за ушенике: Никада немпјте давати ппдатке ни фптпграфије п себи, свпјпј ппрпдици и пријатељима јер се мпгу злпупптребити; Имајте на уму мпгућнпст лажнпг представљаоа; Не примајте на ппклпн дппуне за мпбилни пд неппзнатих јер ће пни засигурнп тражити нещтп заузврат; Немпјте писати нищта шега би се стидели акп тп прпшитају ващи пријатељи у щкпли или кпмщилуку, не щаљите и не ппстављајте фптпграфије кпје не бисте желели да ппкажете другима; Нисте ви криви збпг тпга щтп вам прете и вређају вас. Затражите ппмпћ пд старијих ( рпдитеља, наставника...) акп се нађете у слишнпј ситуацији ; Немпјте брисати ппруке са мпбилнпг телефпна и фптпграфије кпје вам је некп ппслап јер ће ппмпћу оих пплиција лакще прпнаћи пспбу кпја вам прети; Никад али никада немпјте ићи сами на састанке са пспбама кпју сте уппзнали путем мпбилнпг, на шeту или путем блпга јер никада не мпжете бити сигурни кп се крије иза разлишитих фптпграфија или надимака. Јпвана Лазпвић, педагпг 9

10 Март Ученички парламент Акције ученичког парламента Када си у живпту на ппзицији ппсматраша све делује такп лакп, једнпставнп. Међутим, када се нађещ у ситуацији да треба да се шује твпја реш, идеја, пдједнпм схватищ да није лакп држати све ппд кпнтрплпм, нарпшитп не између свпјих врщоака. Пре гпдину дана била сам шлан ушенишкпг Парламента и са тпг станпвищта мислила сам да је врлп лакп спрпвести неку идеју у делп. Ипак, сада кап председник уппзнала сам се и са дпбрим, али и лпщим странама ушенишкпг Парламента. Када сам изабрана за председника ушенишкпг Парламента, преда мнпм је бип тежак задатак. Требалп је пправдати ппверену функцију, избприти се да свака идеја успе, да се смисле нпве акције, али пре свега требалп је впдити успещнп Парламент, бар пнакп какп је тп билп прпщле гпдине. Ипак, када ппред себе имащ пспбе кпје пдищу креативнпщћу, впљпм и еланпм нищта није такп тещкп. Пву щкплску гпдину смп заппшели врлп успещнп и надам се дпказали да парламент не служи да се изпстаје са наставе, већ да се трудимп да активирамп ушенике наще щкпле да псете щта знаши бити деп тима, какп је тп ушествпвати у акцијама. Акција са кпјпм смп ппшели је прганизација првпг мемпријалнпг турнира у малпм фудбалу ппд називпм Стефан Виријевић. У пвпм турниру је ушествпвалп седам средоих щкпла из Краљева, а приређен је у знак сећаоа на нащег друга Стефана Виријевића, кпји је на жалпст трагишнп настрадап. Приређиваоем пвпг турнира дпбили смп велику ппдрщку и ппмпћ целпг кплектива наще щкпле, а сам турнир је прптекап бащ пнакп какп је Стефан заслужип са пунп псмеха, љубави и тпплине. Накпн пве акције пбележили смп и Дан средопщкплаца, малим перфпрманспм и презентацијпм дешијих права. Следећа акција је била ушествпваое на Дану вплпнтираоа, 7. децембра, пднпснп у прпјекту Средопщкплци за средопщкплце. Из наще щкпле је ушествпвалп стптину ушеника, а циљ акције је да се прикупе нпвшана средства за ушенишке Парламенте и да се иста кпристе за прављеое већих акција у щкпли. Кап и прпщле, и пве гпдине смп наставили са прикупљаоем слаткища за пакетиће ушеницима щкпле Ивп Лпла Рибар и такп акцију Један слаткищ један псмех сврстали у традицију наще щкпле. Међутим, пве гпдине смп акцију прпщирили па смп пакетићима пбрадпвали и малищане кпји су празнике славили у бплници, пднпснп на пдељеоима дешије хирургије и педијатрије. Желела бих да нагласим да је Парламент ушествпвап и у хуманитарним журкама заједнп са Гимназијпм, Медицинскпм и Нпвпм Технишкпм щкплпм и тиме смп ушврстили нащу сарадоу. Наравнп, не планирамп пвде да станемп. Желимп да наставимп успещнп и у другпм пплугпдищту пве щкплске гпдине. Парламент ће се залагати на прпмпцији щкпле, правићемп јпщ хуманитарних акција, али желимп и да радимп на пснаживаоу кпмуникације између прпфеспра и ушеника, кап и на пбпгаћиваоу ваннаставних активнпсти. Не желим да наглащавам щта ћемп јпщ радити, јер бих вище вплела да тп пстане кап наще пријатнп изненађеое. Желим да се захвалим свима на ппдрщци и ппмпћи кпју пружају парламенту, али и да ппхвалим све шланпве Парламента јер без оих и оихпвпг залагаоа ни једна акција не би била такп успещна. Пвпм приликпм бих желела да ппзпвем свакпг кп има билп какву идеју за наредну акцију Парламента да се слпбпднп прикљуши нащем раду, јер заједнп мпжемп све. Такпђе, не треба да се забправи да нам Парламент служи за ппбпљщаваое рада у щкпли, кап и да дане кпје прпвпдимп у опј ушинимп занимљивијим и лепщим. Председник ученичкпг парламента Јпвана Милићевић, III/1 10

11 ИМПРЕСИЈЕ Mart, Март у Манхајму У оквиру пројекта Партнерство на делу школска партнерства, успостављена је сарадња са одређеним бројем средњих школа у Немачкој. Циљ програма је, пре свега, унапређивање нашег образовног система, али и промоција привредних и културних одлика земаља учесница пројекта, као и упознавање са садржајем и начином рада школа у другим земљама, обичајима, навикама, језиком и начином живота вршњака у иностранству. Економско-трговинска школа из Краљева је, захваљујући дугогодишњем раду са пилот одељењима, била изабрана као једна од 14 школа која ће учествовати у овом пројекту. Овим избором представници Партнерства на делу, а такође и немачка организација GIZ, показали су да високо вреднују наш рад и резултате постигнуте у том раду. Прве недеље марта месеца шеснаест ученика трећег и четвртог разреда - смера пословни администратор, службеник у осигурању и комерцијалиста, и три професора кренули су за МАНХАЈМ. Након више од двадесет сати путовања и преко две хиљаде пређених километара стигли смо на наше одредиште. Манхајм је град који се налази на западу Немачке, а познат је како по веома развијеној хемијској, електронској и машинској индустрији, тако и по чувеним конзерваторијумима који потичу још из 18. века, универзитетима и дворцима. С обзиром да се налази на реци Рајни, познат је и као велико пристаниште. Наш програм је обухватао, пре свега, посету школи истог или сличног образовног профила, учешће у раду на часу, посете културно-историјским знаменитостима, одлазак на радну праксу са домаћинима ученика, као и вечерња дружења и посету националном ресторану. Ученици су имали прилику да посете и један од најстаријих универзитета у Европи ХАЈДЕЛБЕРГ, као и хемијску индустрију у КАРЛС РУЕУ у којој је запослено људи. Искуства и знања стечена на овом путовању су веома драгоцена, а о томе какав утисак је ова посета оставила на ученике можда најбоље одсликавају њихове речи да би им било веома драго када би имали још једну прилику да све ово понове! Мени је, као професору коме је било додељено да организује и реализује овај пројекат, као и мојим колегама Жарку Милојчевићу и Викторији Мелер који су све време учествовали у његовом спровођењу, неизмерно драго што нам је указано поверење од стране школе и 11

12 Март родитеља и што смо добили ову дивну прилику да, не само стекнемо нова знања, већ да пре свега будемо поносни на ученике наше школе. Наши домаћини су се потрудили и успели у томе да нас дочекају на најбољи могући начин. Њима то, уосталом и није било тако тешко они су проверено добро организовани, тачни, поуздани и располажу завидним финансијама, али оно што је на мене искрено оставило најјачи утисак су наши ђаци учесници програма. Можда ће звучати као фраза, али они су од почетка до краја били најбољи амбасадори наше школе и града. Расположени, дисциплиновани и у атмосфери пуној хумора, издржали су ово дуго путовање, дружили се са ђацима EBERHARD- GOTHEIN SCHULE опуштено и искрено као да су са њима провели већ пуно времена заједно. Биљана Митић, проф. енглеског језика Размена ученика Шта је благо? Добити могућност упознавања нове културе, људи, земаља, традиције, може представљати благо којим су се обогатили ђаци Економско-трговинске школе из Краљева. Тим благом се не попуњавају џепови или преграде новчаника, њиме су богате душе и умови. Тако не може бити потрошено. Пуни надања и знатижеље упутили смо се у Немачку. Размена ученика не може бити лоше и не можда да шкоди, знали смо. Наша очекивања су у потпуности била испуњена, али само уз заслугу наших домаћина. Без њих, Манхајм би био као и било који други град кроз који смо прошли. Поред тога што су са нама несебично поделили лепоту свог града, допунили су наше знање. Сигурно, на нас је највећи утисак оставила пракса. Пракса у предузећима у којима наши вршњаци, ученици раде. Један дан у фирми исклесаној на најбољи могући начин и организованој до ситних детаља, значио је неизмерно много. Имали смо прилику да се уверимо у ту професионалност о којој смо некада само слушали. Имали смо и шансу да се опробамо у пословима коју су саставни део њихових живота. Морам да признам да су и наша искуства постала богатија, а чињеница да смо и ми имали прилику да се докажемо, па макар то било и само на један дан, много нам је значила. То знање ћемо сигурно применити. Наш задатак је узвратити гостопримство, али будући да је то нашем народу у венама, не сумњамо у успех, тако да отвореног срца чекамо наш поновни сусрет. Човић Јелена, IV-5 12

13 ПУТОВАЊЕ У ДУХУ ПРАВОСЛАВЉА Mart, Белорусија, град Гродно са око становника који је 1700 километара удаљен од Краљева, више од 24 сата проведена у путу, на први поглед напорно путовање, али веома занимљиво заувек ће остати у мом сећању. У Белорусији сам присуствовао Фестивалу православне омладине. Tо је фестивал који се одржава два пута годишње у православним земљама Европе. На фестивалу су присуствовали млади из Русије, Белорусије, Украјине и мала екипа из Србије. Била ми је част да представљам свој град и своју земљу на таквом фестивалу. Оно што је на мене оставило највећи утисак и оно што никада нећу заборавити јесу људи које сам тамо упознао. Невероватно је то колико су људи пријатељски настројени, увек спремни на разговор и дружење. Још једна од многих ствари које су ме одушевиле јесте њихов став према Србији и Косову. Упознао сам људе који навијају за Црвену звезду, чак многи од њих говоре како би волели да су Срби и да живе у Србији. Имали смо прилику да на сцени пред свима представимо нашу земљу и мислим да смо то урадили на најбољи начин. Морам да кажем да смо подигли публику на ноге и да смо добили највеће овације. Оно што је код мене изазвало највеће емоције јесте тренутак када сам видео да људи плачу док певамо песму Ој Косово, Косово. Сви су нас ословљавали са браћа Срби, што је веома пријатан осећај. Могу да кажем да су се сви опходили према нама као да смо заиста браћа.на фестивалу смо имали разне активности, попут играња валцера и многих других игара. Имали смо прилику да осталим учесницима фестивала представимо и нашу националну игру, Ужичко коло и Моравац што је код њих изазвало велико одушевљење. На овом путовању сам остварио једну велико жељу. Купао сам се у светом извору по угледу на нашу браћу Русе. Температура ваздуха је била у минусу док је температура воде износила само 4 степена, али то није било никакав проблем. Једна ствар која ми се допала код њих је зато што одржавају културу православља, што код нас није случај. Молитва пре сваког оброка, одлазак на литургије и многе друге ствари показују да поштују своју веру. И на крају бих поново нагласио да је ово било једно незаборавно путовање на коме сам упознао много добрих људи, видео доста лепих ствари и научио много тога што ће ми значити у животу. 13

14 Март ДУХОВНИ КУТАК Верска настава Веронаука у нашој школи из године у годину се разраста у лепу и позитивну причу која може бити само на корист наше школе, нашем граду и нашем друштву. Посебно мислимо на период претходне четири године када се верска настава бројчано увећала и за по две групе сваке године је бивао богатији фонд часова овог међу полазницима верске наставе, драгог и омиљеног предмета. Веронауку похађа нешто више од 460 ђака наше школе, што у 27 одељења у просеку чини 17 полазника по групи. Но да свака добра ствар и спасоносна не бива без потешкоћа ми смо се уверили, јер не наилазимо на разумевање надлежних који из нама непознатих разлога не желе да потврде овакво I1 i I2 у посети храму Светог Саве бројчано стање и признају вероучитељима стварну радну норму. Надамо се да ће се наћи добре воље да се и ово превазиђе. Каса добротворног фонда верске наставе и то упутили једној породици у нашем граду. Захвалност дугујемо и помоћном особљу наше школе које је узело учешћа у прилозима за овај фонд. Верска настава и даље традиционално настоји да организује поклоничко путовање под манастир Острог и ове школске године у другој половини маја. Са захвалношћу и благодарношћу вас поздрављају драги ђаци економске школе и ваши вероучитељи Радован Пaрезановић и Милан Костић. Помозимо једни другима У оквиру Верске наставе ове школске године увели смо и једну новину. Основали смо заједничком вољом свих одељења Добротворни фонд Верске наставе, који има за сврху чињење добрих дела милостиње. Свако од нас на часовима одвоји неки динар у касу сваки дан и опет на крају сваког полугодишта заједничком одлуком скупљени новац упућујемо онима на које нико не мисли који највише потребују. На полугодишту за свега три недеље од оснивања фонда прикупили смо 2.000,00 динара Средства фонда су упућена овој породици 14

15 Живот често није фер. Такву, нефер игру је заиграо и са петогодишњом Тамаром Милићевић, којој је откривен тумор на мозгу, а човек некад није способан да сам изађе из такве игре као победник. Ако видиш неког таквог у невољи, помози му. Mart, Управо ова реченица, изговорена устима професорке Драгане Јоковић, покренула је и водила нас, ђаке Економскотрговинске, Електросаобраћајне и Музичке школе да помогнемо малој Тамари и њеним родитељима, тако што ћемо направити презентацију манастира Вољавче и сав приход од продатих улазница наменити њеном лечењу. Презентацију, за коју смо добили благослов од сестринства овог манастира, вредно смо спремали месец дана. Поред професорке, која је све ово осмислила, помогли су нам и професор Милан Костић својим критикама и сугестијама, као и Краљевачко позориште својом сценом и салом. Сваког понедељка и четвртка смо вежбали, учили текстове, помагали једни другима и указивали на грешке. Понекад би нам било тешко да одемо на пробе, али жеља да помогнемо малој Тамари је увек побеђивала. Прикупљени новац није био много велики, али је био довољан да покажемо малој Тамари и њеним родитељима да у овој борби нису сами и да смо ту да им помогнемо. Довољан, да Тамарина мама својим искреним сузама захвалности пробуди у свима нама онај осећај, онај порив да увек помогнемо, кад год можемо. Ово није први пут да учествујемо у некој оваквој акцији. Прошле године, на иницијативу професорке Драгане смо новчано помогли изградњу једне монтажне куће за своју другарицу и обнову друге за друга из саобраћајне школе. Са овим презентацијама ми смо некоме улепшали живот. Некоме смо помогли и то је оно што нас покреће да чинимо добра дела. Данијела Вукосављевић III1 Александра Аризановић III1 15

16 Март ИСТОРИЈСКИ КУТАК СА САЈТА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА КРАЉЕВА У оквиру обавезне наставе, за ученике краљевачке Економске школе предвиђене су посете значајним институцијама културе. Као и претходних година, највеће интересовање ученика било је за Историјски архив Краљево. О значају и улози ове институције, заштити, чувању и коришћењу архивске грађе драгоцена сазнања већ десетак година стичу образовни профили пословни администратор, а од пре пет година и комерцијалиста и службеник осигурања школе. Посете и предавања, запослени у Историјском архиву Краљево осмислили су тако да мотивишу и подстичу код младих већи степен одговорности за очување и коришћење архивске грађе. Ширењу свести и знања доприноси сарадња ове институције и Економске школе, посебно код профила пословни админитратор, јер је осмишљен да ученици делују као мали архивари за будућа предузећа. Према речима Марице Вуковић, професорке историје, ученици имају јединствену прилика да посете ову значајну институцију и да се упознају са културним наслеђем овог краја и да на тај начин обједине теоретска и практична сазнања из историје, архивистике и других стручних предмета, која ће примењивати кроз будућу пословност, посебно у области стварања, чувања и заштите грађе. Своје импресије о ономе шта су чули и видели, ученици ће изнети на часовима кроз разговоре и у писаној форми. Најбољи рад о посети Историјском архиву Краљево биће објављен у школском часопису "Економац" и на зидним новинама поводом Дана школе. ПОСЕТИЛИ СМО ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У оквиру нашег омиљеног предмета, зато нам је и изборни историја, посетили смо веома значајну институцију Историјски архив Краљевo. Професорка Марица нам је пуно причала о значају чувања историјских извора, без којих наравно не би ни било историје, а у архиву где смо одржали час, лично су нам директор Војимир Попадић, али и историчарка Драга Милосављевић, одржали предавање. Сазнали смо да Историјски архив Краљево чува незаменљив део културног наслеђа Краљева, Врњачке Бање и Рашке. Основан је године, а од године територијална надлежност Aрхива обухвата подручја и поменутих општина. Надлежност Историјског архива се односи на архивску грађу и регистратурски материјал који су настали у раду ранијих и садашњих органа власти, институција, организација... 16

17 Заштита архивске грађе је основна делатност архива и заснива се на Закону о културним добрима. Рад у архиву организован је кроз групе послова: заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван архива (прати 420 стваралаца архивске грађе); архивски депо, сређивање и обрада архивске грађе, центар за информације, публиковање, микрофилмовање и дигитализовање архивске грађе, коришћење архивске грађе и библиотечког материјала, архивска библиотека, културно-просветна, образовна и пропагандна делатност. У Aрхиву ради 16 радника, а Aрхив користи 2 зграде које је опремио за архивске депое и радни простор. Нама лично, најинтересантније је било када смо у депоима видели и матичне књиге наших родитеља, дакле њихове оцене, похвале и награде, али тада и по неки неоправдани изостанак. Посета Историјском архиву нам је јединствено, драгоцено искуство које ћемо дуго памтити, а дало нам је подстрек да стварамо и своју личну архивску грађу као и да истражујемо једног дана у Архиву. Група истпричара I 2 пдељеоа Mart, Јубилеј Миланског едикта Када се ми, Константин Август, као и Лициније Август, срећом сретосмо близу Медиоланума и посматрасмо све што се тиче општег добра и безбедности, помислисмо, поред других ствари, које сматрасмо као добре за јавност, да пре свега треба да се регулише однос према поштовању божанства, а да бисмо тиме хришћанима и другима дали дозволу да поштују ону веру којој дају предност, каква год она била, да би са свога небескога престола нама и онима који стоје под нашом влашћу, било милостиво и пријатељски наклоњено. На основу оваквог здравог саветовања и сваког поштовања достојне брижљивости, помислимо да никоме, ни било коме, не треба да се спречи могућност да своје срце повеже са култом хришћанства, нити било које вероисповести за коју би помислио да је најбоље за њега. Тако да би највише божанство, чијем обожавању ми тежимо свим срцем својим, свима нама у свему подарило милост и добру вољу. Надаље, уз поштовање нека је речено, да нам се допало да укажемо све прописе ранијих едикта у односу на хрижћане, а да би свако, ко то жели, слободно, јавно и без сметње могао да следи хришћанску вероисповест. Видевши да то дозвољавамо хришћанима, такође знајте да ми исто тако мира ради признајемо и свим другим вероисповестима да јавно и слободно исповедају свој култ, а да би 17

18 Март свако, како год му воља, имао могућност слободног обожавања, то од нас донето уређење не треба да има привид омаловажавања било каквог достојанства или вероисповести. Законски акт којим је заувек обустављен прогон хришћана јесте Милански едикт. Оригинал, који су потписали цар Константин, владар Римског царства (ради лакше управе био је владар западног дела Римске империје) и Лициније, владар источног дела империје, није сачуван. Историја чува само два преписа одвојено сачувана од савременика: Лактанција и Еузебија. Извод из Миланског едикта, горе дат је превод превода писца и публицисте Ивана Ивањија, сачињеног на основу немачког превода Лактанцијевог записа 13.јуна 313.г. Дакле, Милански едикт акт о верској толеранцији, установљен је да се хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере. Проглашењем Едикта 313.г, мотивисан визијом и победом с крстом, над Максенцијем код Мулвијског моста у Риму, цар Константин је извео ит катакомби Христове следбенике, прекинуо прогоне, драконска кажњавања и мучења. Константинова мајка Јелена, хришћанка, недуго затим упутила се у Јерусалим, са циљем да пронађе крст на којем је Господ расплет. Мисија је успела, а историја је показала да је управо од тога доба цивилизација кренула новим током, обележена хришћанством не само као вером, него и као начином живота, мишљења, стваралаштва и васпитања. У вековима који су уследили, свети цар Константин Први Велики, постаће и остаће идеал хришћанског владара, а његов култ и култ свете царице Јелене нераздвојно ће остати повезани с култом Часног крста. Уз јубилеј Миланског едикта чију Годишњицу обележава читав хришћански свет, рећићемо неколико речи из биографије Флавиа Валерија Аурелија Констатина Августа, познатијег као Константин I Велики ( ). Родио се између 271. И 273, 27.фебруара, у римском граду Наису (Naissus) у провинцији Горња Мезија (Moesia Superior). Отац му се звао Констанције Хлор и био је римски официр високог ранга. Мајка Јелена, била је кена скромног порекла, највероватније гостионичарева кћи. Пошто су Констанције и Јелена припадали различитим друштвеним слојевима, највероватније је да су живели у конкубинату, врсти брака могућној супружницима непомирљивог друштвеног поретка. Отац цара Константина напредовао је до места преторијанског префекта цара Максимијана, Диоклецијановог савладара. Када се 293. године јавила потреба да се царски колегијум прошири, августи Диоклецијан и Максимијан су за савладаре цезаре узели Талерија и Констанција Хлора. Како је царски колегијум (четворовлашће тетрархија) требало да представља и велику сложну породицу, цезари су постали зетови августа. Констанције Хлор је морао да се растане од Јелене и ожени ћерку, или пасторку цара Максимијана Теодору. Упућен је затим у Галију, а син му Констатнин, тада младић од двадесетак година, бива послат на исток, на Диоклецијанов двор. Претпоставља се да је био послат као талац тј. као залог доброг владања и спутавања амбиција његовог оца. Има наговештаја и да је Диоклецијан Константина сматрао за будућег престолонаследника, те је желео да га на свом двору образује и упути у административне и војне послове. Диоклецијан је започео, а Константин завршио реформе које ће Римско царство извући из кризе и улити му нову, већу животну снагу, опоравивши је. 18

19 Извори и литература углавном истичу улогу Константина Великог у хришћанству, а није толико познато да је био изузетан ратник борац, вођа који за тридесет година ратовања није изгубио ниједну битку и ниједан рат. Био је веома омиљен код војника. Рим његовог доба се веома мењао, а Константин је био главни реформатор. С правом је прозван Велики. Римски император који је прихватио хришћанство је био и први који је сковао златни новац солидус. Биограф Евсевије из Цезареје преноси његове речи изречене непосредно после примања крштења:,,сада се осећам заиста срећним, сада знам да сам постао вредан посмртног живота и припадник божанског живота.'' Константиново крштење на самрти било је предмет пажње историчара. Опростивши се од високих чиновника, Константин Велики преминуо је последњег дана Духова 22. V 337. Уследио је огроман излив жалости његових гардиста и цареве околине. Чула су се запомагања војника, а историчари описују и масовну хистерију својствену смртима великих историјских личности, неки људи су цепали одећу, бацали се на под, ударали се о глави, док су се други тихо жалили да су постали сирочад. Туга је била чиста, дубока и искрена. Дуго се после Константинове смрти причало међу ветеранима о његовој дарежљивости и великим давањима којима је обасипао оне уз чију је помоћ постигао толико победа. Пошто је преминуо, Константиново тело било је положено у златни ковчег украшен пурпуром, а затим су војници цареве земне остатке пренели у Константинопољ и изложили на високу платформу у главној дворани царског двора. Ковчег је био обасјан светлошћу бакљи смештених у златна лежишта, фреска, црква Св. Софија, Кијев мозаик из Аја Софије па је све то,,пружало чудесан призор какав ниједан смртник није имао на земљи откако је света и века'', забележио је Евсеније из Цезареје. После победе над Лицинијем 324. Константин по узору на хеленистичке монархе почиње да носи дијадему. Дијадема од тада постаје обавезан део царских инсигнија и временом прераста у круну. Проф. историје Марица Вуковић Mart,

20 Март САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА СРБА - ПЕТАР II KАРАЂОРЂЕВИЋ Првпрпђени син краља Александра I и краљице Марије, Петар II Карађпрђевић је рпђен у Бепграду 6. Септембра Кумпви на крщтеоу су му били британски краљ Чпрч VI и оегпва жена Елизабет Бпуз-Лајпн. Ппсле пснпвнпг пбразпваоа кпје је стекап на двпру, ппхађап је Сандрпид щкплу у Енглескпј, из кпје се вратип ппсле атентата на оегпвпг пца Ппщтп је тада бип малплетан, краљевска власт пренета је на Намеснищтвп на шелу са намесникпм Павлпм Карађпрђевићем. Ппшетак Другпг светскпг рата ставип је Краљевину Југпславију пред тещку пдлуку: да ли да приступи Tрпјнпм пакту (Немашка Италија Јапан) или да се супрпдстави неуппредивп снажнијем непријатељу. Пдлука кнеза Павла да пптпище ппнуђени угпвпр наищла је на жестпке прптесте у земљи, кпји су 27. марта дпвели дп кризе владе и впјнпг удара. Краљ Петар II прпглащен је пунплетним и пдмах преузеп власт пд Намеснищтва. Југпслпвенска впјска била је пптпунп неспремна да се пдупре инвазији нацистишке Немашке кпја је уследила. Југпславија је за једанаест дана била пкупирана. Краљ Петар II бип је примпран да са никщићкпг аерпдрпма заједнп са владпм емигрира првп у Гршку, а затим у Египат. У јуну стигап је у Енглеску. За време свпг избеглищтва краљ Петар II је дпврщип щкплпваое на Кембричу, а пптпм се придружип снагама британскпг краљевскпг ратнпг ваздухпплпвства. Упркпс слпму југпслпвенске впјске у земљи су пфпрмљена два супарнишка ппкрета птппра. Тп су били шетнишки ппкрет на шелу са Драгпљубпм-Дражпм Михајлпвићем и партизански птппр на шелу са Јпсиппм Брпзпм-Титпм. Ппсладица је бип крвави грађански рат. Партизани су пднели ппбеду и преузели власт у земљи, а на пснпву Титпвпг кпмунистишкпг режима настале су инфпрмације п абдицираоу краља Петра II и да се мпнархија сама угасила. Те инфпрмације уппщте нису биле ташне, јер није ппстпјап ниједан званишни дпкумент кпји би тп пптврдип. Наиме те инфпрмације су настале на пснпву тпга щтп је краљ бип примпран да преда власт намеснищтву гпдине, кпје је претхпднп распустип, п шему ппстпји траг у једнпм пд Титпвих дпкумената. Такпђе не ппстпји дпкумент кпји дпказује да је краљ пптписап абдикацију. Из писама кпје је дпбијап пд британскпг премијера, шланпва југпслпвенске краљевске владе и Титпвих представника власти из Бепграда се види да су се пбраћали краљу Петру II кап мпнарху. Пва дпкумента гпвпре да је краљ бип владар пд првих избпра гпдине. Тпкпм се пженип гршкпм принцезпм Александрпм и са опм дпбип сина Александра. У изгнанству је првп живе у Лпндпну. Пплитишки је бип активан дп смрти, теснп је сарађивап са српскпм емиграцијпм. Ппследоих гпдина живпта прпвеп је у Америци. Ппсле дуге и тещке бплести умрп је 3. нпвембра гпдине и сахраоен је у цркви Светпг Саве у Либертивилу у Сједиоеним Америшким Државама. Оегпви ппсмртни пстаци су ексхумирани у шетвртак 17. јанурара гпдине у двпрску капелу Светпг Андреја Првпзванпг у склппу двпра на Дедиоу са циљем да се 26. маја пренесу у задужбинску цркву Светпг Ђпрђа на Ппленцу кпд Тпппле. Катарина Аксентијевић II 1, Небпјша Илић II 1 20

21 ПРАВНИ КУТАК Mart, ПРАВНА СЕКЦИЈА СВЕ УСПЕШНИЈА Прошле године ученици Економско-трговинске школе обележили су светски дан борбе против дроге на тргу нашег града. Тог 26. јуна окупили смо се жељни да нашим суграђанима покажемо реалност у којој живимо и коју не треба скривати нити бежати од ње, већ се храбро суочити с њом. Наш циљ био је информисати што више људи и упознати их са величином овог проблема који је свакако присутан. Како би информације биле доступне што већем броју људи, делили смо флајере. Велики број флајера био је подељен у веома кратком року. Поред пружања основних информација о дроги, разним плакатима сугерисали смо бављење спортом и другим активностима попут фолклора, уопште, вођење здравог живота. Ова тема свакако је заинтересовала Краљевчане. Многи су застајали само посматрајући или постављајући питања. Неки су чак са нама поделили своје приче, идеје или сопствене планове за борбу против дроге. Дакле, ова наша акција успешно је завршена. Сада, поносни на претходни успех, ми не стајемо овде. Наше активности настављамо и у овој години. Обучавамо се за наша предавања о психоактивним супстанцама која ћемо представити ученицима наше школе са жељом да добију корисне и истините податке о овој области. Целу обуку нам је држала професорка Светлана Дражовић која је, уствари, и покренула целу акцију. Уз њену помоћ израдили смо презентацију и плакате који ће нам користити приликом предавања и осмислили како ће целокупно предавање изгледати.. Сада смо већ потпуно спремни да наше знање пренесемо осталим ученицима са надом да ћемо допрети до њих и да ће наше предавање имати позитиван утицај. Међутим, наша мисија се овде не завршава. Биће још пуно активности и пуно циљева које треба постићи. Дакле, ми ћемо наставити да малим корацима нашем друштву подижемо свест о психоактивним супстанцима. То ће бити наша победа, ми не тражимо више. Сара Јовановић, Милица Бањанац II 1 21

22 Март ЂАЧКЕ АКТИВНОСТИ ФОТО СЕКЦИЈА ЕКОНОМСКО- ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ И ДАЉЕ НИЖЕ УСПЕХЕ Најновије достигнуће чланова фото секције Економско-трговинске школе јесте учествовање на прошлогодишњем Дечијем новембарском салону визуелних уметности у градској галерији Владислав Маржик. Селекцију фотографија прошли су радови свих чланова секције, а посебно су се издвојиле ученице одељења IV 2 Марија Пешић и Катарина Пантић чије су фотографије освојиле другу награду и похвалу жирија. Фотографска секција наше школе постоји већ шест година. За то време учествовала је на бројним конкурсима и изложбама и то не само у граду и региону, већ и на међународном нивоу. Од таквих изложби нарочито се издваја учешће на ликовном конкурсу Мали битољски Монмартр, Битољ/Македонија године. Посебно место заузима и представљање радова наших чланова на смотри Дани фотографије у Србији, Чачак где су се представили у оквиру манифестације Дигитална пројекција. Ни награде нису изостале. Наиме, на првом Дечијем новембарском ликовном салону визуелних уметности у данашњој градској галерији Владислав Маржик одржаном године рад Иване Дукић добио је награду за категорију средњих школа. Такав успех поновљен је и године када је на истом конкурсу, који је био расписан на нивоу свих основних и средњих школа Рашког округа, фотографија Филипа Друга награда Марија Пешић Похвала Катарина Пантић 22

23 Јовановића оцењена првом наградом у категорији средњих школа. Mart, На питање зашто су постали чланови секције, ученици одговарају да разлоге проналазе у новим сазнањима, љубави према фотографији, свестраности и дружењу, а награђени напомињу како су тиме добили признање за уложени труд око сваке фотографије. Важно је истаћи да су чланови секције већ годинама ангажовани на фото документовању битних догађаја за школу, нарочито активности везаних за обележавање Дана школе. Радови осталих чланова Фото-секције аутор: Кристина Јовановић III 1 М. Стојић - ПОГЛЕД В. Бешевић - Sky is the limit Н. Ћировић - ЛАВИРИНТ А. Вучковић - ФОТОНИ Л. Симовић Sky is the limit М. Јанковић - Црвеноуха К. Јовановић - Ја сам цветак зановетак М. Мицић - ГРЕБЕН 23

24 Март Спортисти наше школе У сали ЕСТЩ Никпла Тесла, 22. пктпбра у финалу кпщаркащкпг турнира састале су се екипа Екпнпмскп-тргпвинске щкпле и екипа Гимназије кпју су сашиоавале ушенице прве и друге гпдине. Накпн пдлишнпг ппшетка и кпнстантнп дпбре игре, ушенице Екпнпмскп-тргпвинске щкпле су дпказале свпј пптенцијал и убедљивп тријумфпвале. Следећег дана, у финалу турнира за све 4 гпдине, ппнпвп су се састале ппменуте екипе. Наща щкпла је наступала у истпм саставу кап и претхпднпг дана на шелу са прпфеспрпм Игпрпм Вујпвићем. За разлику пд првпг меша, утакмица и оен сам крај су били вепма узбудљиви и драматишни. Екипа Гимназије је пружила велики птппр, накпн шега су уследили прпдужеци. Ипак, велика жеља Екпнпмскп тргпвинске щкпле за ппбедпм била је пресудна, накпн шега је уследила ппбеда и славље. Недељу дана касније, на щкплскпм турниру су ушествпвале женска и мущка пдбпјкащка екипа у сали ЕСТЩ са ппшеткпм у 12 шаспва, где су ушествпвале 4 екипе (Ппљппривредна, Медицинска, Гимназија и Екпнпмскп- тргпвинска щкпла). У пплуфиналу, девпјке су убедљивп тријумфпвале и ущле у финале са Медицинскпм щкплпм. Накпн тпг тријумфа ппнпснп су птищле на међупкружнп такмишеое кпје се пдржавалп у Вроашкпј Баои 21. фебруара Ппнпсне девпјке Екпнпмскп- тргпвинске щкпле су у пплуфиналу играле са В. Баопм, а у финалу са Нпвим Пазарпм прптив кпјих су пствариле убедљиви тријумф максималним резултатпм, на шелу са прпфеспркпм Анђелкпм Тијанић. Ппхвалила бих све играшице, кпје су кап најмлађе ушеснице, стигле дп пкружнпг такмишеоа кпје ће се пдржати 8. марта у Краљеву. прпф. Анђелка Тијанић Александра Хасанпвић II 1 24

25 Mart, Исхрана адолесцената Здрава исхрана у периоду адолесценције је значајна за свеукупно здравствено стање адолесцената. Исхрана адолесцената мора да буде богата протеинима и калоријама које су неопходне за нормалан раст и развој. Веома је важно јести поврће због уноса витамина и минералних материја. Такође треба конзумирати млечне производе, млеко, сир, јогурт, који су богати калцијумом, који је неопходан за развој костију. Девојчице треба да уносе више намирница које садрже гвожђе, које је важан састојак крви. Због тога у исхрани треба више користити џигерицу, јаја, свеже поврће, суво воће. Исхрана треба да буде разноврсна.свакодневно конзумирати воће, поврће, житарице, пити доста течности: воде, чаја, природног сока. Поред тога шта се једе, важно је и када се једе. Дан треба почети обилним доручком, да би имали довољно енергије за свакодневне активности. Ако се прескаче доручак, јавља се умор, изнемоглост и пад концентрације. Ручку и вечери треба додати ужине које садрже воће, поврће, колаче. Намирнице богате витамином А су: рибље уље, спанаћ, шаргарепа, кајсија, паприка, кукуруз, путер/маргарин, жуманце. Користан је за очи, кожу и слузокожу, косу, раст и кости, успорава старење, штити од рака. Витамин D je користан за здраве зубе, спречава: појаву рахитиса и остеопорозе, назеб (кад се узима с витаминима А и C). Има га у: млеку, риби, жуманцету, зеленом поврћу, биљном уљу, путеру, маргарину, џигерици. Витамин С налази се у: црвеној паприци, кромпиру, купусу, лимуну, поморанџи, зеленом и лиснатом поврћу, парадајзу. Користан је за косу, одбрану од болести-прехладе, зацељује ране, штити од рака. Спречава: крварење десни, болове у зглобовима, умор. Намирнице које садрже већу количину гвожђа су: црвено месо, пасуљ, суве брескве, ораси, овсена каша, јаја (жуманце). Гради хемоглобин и преноси кисеоник од плућа ка ткивима. Калцијум је користан за кости, нокте, зубе, срце, нерве, мишиће, спречава појаву несанице. Намирнице богате калцијумом су: млеко, јогурт, сир, јаја, риба, житарице, ораси, сардине, зелено поврће. Калијум је користан за нерве, бубреге, срце, лечи алергије. Веће количине калијума могу се наћи у: риби, месу, диња, млеку, сиру, пилетини, банани, парадајзу. Лидија Недељковић, II 2 25

26 Март ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ Моје импресије са екскурзије Дружеое, смејаое, щале... све тп пшекујемп пд екскурзије. На недељу дана мисли скрећемп са свакпдневих, мпнптпних пбавеза на тп где ћемп све птићи, щта ћемп све видети, щта ћемп све радити.. И, када је кпнашнп дпщлп тп дугп пшекиванп јутрп ппласка, и када сам улазећи у аутпбус видела све нас пнакп ппспане, изгубљене, али истпвременп и узбуђене, спремне за нпве ствари, дп тада неппзнате, схватила сам да нас пшекује незабправних щест дана. Прещли смп границу, ппстали светски путници и Еврппа је била ппд нащим нпгама. Прва станица била нам је Будимпещта. Време нам тпг првпг дана и није билп бащ наклпоенп, али нас кища није спрешила да видимп пвај град, па макар и из аутпбуса. Ипак, највище ћу памтити Трг Херпја. Али, да не прескпшим нпћ кпју смп прпвели у Будимпещти, кпја ће пстати запамћена пп брпјним стварима, али најмаое пп спаваоу. Следећа станица била је мирна Братислава, у кпјпј смп се краткп задржали. А пнда, дуг пут ка нащем главнпм пдредищту - Прагу. Јпщ првпг дана били смп фасцинирани, ппнајвище мпстпвима. Верпватнп ћемп, ипак, највище памтити првп веше дискптеке, а пнда и кпнцерта, кпји смп сви кплективнп пдржали те нпћи у аутпбусу. Следећег дана, кренули смп у прави пбилазак пвпг прилишнп ппзнатпг града - разних грађевина, сппменика, мпстпва. Али пнп щтп је, свакакп, пбележилп Праг, јесте впжоа брпдићем пп Влтави. Један дан прпвели смп у Дрездену, у Немашкпј. Мислили смп самп на тп кпме щта купити. На крају смп се сви вратили пуних кеса, али и лакщих чеппва. Никакп не смемп да запбиђемп и дружеое у хптелу, у аутпбусу. Сви су се щалили, на туђ, али и на свпј рашун, а спаваоа је билп таман пнпликп да пстанемп будни следећег дана. Прпбали смп и брпјне специјалитете, 'на лицу места', а кући ппнели пнп щтп се ппнети да -неппнпвљиве укусе. Ппследоа дестинација бип нам је Беш, кпји ме је пдущевип. Пнп щтп ме је пставилп без текстa бип је сам улазак у центар града, када смп пшарани лепптпм града зашули тпнпве нащег нарпднпг кпла. Никп тп није пшекивап, нарпшитп не усред Аустрије. Наравнп, били смп и у Щенбруну, у Пратеру, кпји ће нам пстати у најлепщем сећаоу, и где смп се, шини се, најлепще и прпвели, јер се неизбежнп ближип крај нащег пута. Щетајући улицама пвих метрпппла, шинилп ми се да сам у некпм филму, хпдајући улицама кпјима су са истим пдущевљеоем прпщли мнпги пре мене, сећала сам се какп сам, кап мала, мащтала п пдласку у неки велелепни град и размищљала п тпме какп ћу и када пвде дпћи ппнпвп. Кажу да све щтп је лепп краткп траје. И заиста, тих 6 дана прпщли су к'п дланпм п длан. Вратили смп се путни приша, дпгпдпвщтина и слика кпје јпщ увек живе испред нащих пшију, тренутака кпје безнадежнп желимп да ппнпвимп. Марија Милуновић III 1 26

27 Mart, JEДНО НЕЗАБОРАВНО ПУТОВАЊЕ Путпваое... Ппстпји ли некп кп их не впли? Птићи у неппзнате пределе, уппзнати се са другим људима и оихпвим културама, пбићи мнпге знаменитпсти и разне друге ствари нещтп је непрпцеоивп и пстаје у сећаоу и ппсле мнпгп гпдина. Ипак, путпваоа кпја никад не избледе и пстају дубпкп урезана у срцу јесу управп матурске екскурзије... Када је те субпте сат кпнашнп ппказап 4 сата, псетила сам пгрпмну еуфприју. Па ја кпнашнп идем на екскурзију! Узбуђеое кпје сам псетила када сам са пдељеоем ущла и сместила се у аутпбус, не мпгу пписати решима. Управп смп се спремали на једнп дугп, дивнп путпваое кпје ћемп прпвести заједнп. Из малпг град у Србији, кренули смп у пбилазак еврппских метрпппла: била је ту узбудљива Италија, занимљива Француска и врела Щпанија! Нисмп мпгли да дпшекамп да кпнашнп стигнемп. Ппсле дугпг, али не такп наппрпнпг пута, кпнашнп смп стигли и сместили се у први хптел. Тек пнда је ппшела права забава! Тршаое пп хпдницима, тражеое другпва и другарица пп спбама, затим заједнишка пкупљаоа у спбама, дружеое и самп смех, смех, смех... Нисмп мпгли да верујемп да смп кпнашнп ту! Нареднпг дана следи пбилазак Верпне, града љубави, кпја је апсплутнп испунила сва мпја пшекиваоа. Piazza Bra, Piazza Erbe, Јулијина шувена кућа..., самп су нека пд места кпја смп пбищли и сликали, наравнп. Накпн тпга, следи пбилазак бајкпвите (али стварнп бајкпвите!) кнежевине Мпнакп. Тп местп је на већину мпјих другпва (а и на мене) пставила стварнп велики утисак. Пстали смп и зурили без текста у тп прелепп местп и те грађевине, где је сваки детаљ бип на свпм месту и где је све билп саврщенп. Ее, када би дуже мпгли да пстанемп ту... Наредних дана пбилазили смп Ницу, Кан, били смп на тпм шувенпм црвенпм тепиху и бар на некпликп минута се пстетили кап праве звезде, иакп је већина нас била у тренеркама и патикама, а не у ексклузивним тпалетама и виспким пптпетицама. А пнда, дпщлп је и пнп најбпље, кап щлаг на тпрту упутили смп се у Барселпну! Узбуђеоа на лицима су била пшигледна, једва смп шекали да стигнемп и да видимп щта нас тамп шека! Имали смп тпликп тпга да пбиђемп и видимп, и у ппшетку смп били малп скептишни да ли ћемп успети све да стигнемп. А пнда је уследилп... Camp Nou, Барселпнин стадипн кпји пставља без даха,затим акваријум, заиста импресиван, и пнп најбпље, фламенкп веше. Тп веше ће великпј већини пстати у најлепщем сећаоу, и са сигурнпщћу мпгу да кажем да ми је тп једна пд најлепщих нпћи у живпту. Ппсле гламурпзнпг дпшека, ппслужили су нам сангрију, пиће пп кпме су пни ппзнати, и малп-ппмалп, ппстали смп ппијени и пићем, а и оихпвпм игрпм, кпја је заиста била ипресивна... А пнда смп имали један слпбпдан дан, кпји смп мпгли да искпристимп какп смп хтели, а искпристили смп га такп щтп смп птищли на плажу и купали се цеп дан. Нема нищта лепще пд тпга да са свпјим другарима уживащ на плажи, купащ се у мпру где те таласи запљускују и милују, где напрпстп уживащ. Псећали смп се кап у рају, а тп је пвп путпваое и билп за нас један незабправан рај... Сретенка Станисављевић

28 Март ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ Dreams While we are dreaming, we don t know what is happening to us. Dreams are sometimes so relaxing but sometimes are like real horror. They make us so tired and unhappy sometimes. Maybe, they are the reason of many of our fears. However, we can dream even when we are awake. It is not necessary to be in bed during the night. For a serious man dreams can be the purpose of his life. Dreams can help us to become what we want. If you want to be successful, you have to learn so hard, and it gives you a new energy for further work. I don t remember my dreams when I wake up. But I often dream when I am awake and it happens even when I am alone, and listen to my favourite songs. In these moments I am еngrossed in my thoughts. All problems are so far away from me, everything is better than before, I am walking with my beloved person and talking to him sometimes, the words of a song can take me away and I am not here. But I can t dream when I am sad. In fact, life is more different and serious that we want to be. Most of young people of my age all over the world can t be happy. They don t have education like we have, not to mention travelling, night life, celebrations. Nowadays, you can run away into dreams only for a short time. There is no magic to help anyone when is difficult. I don t want to say even a word about politics, but I have to mention that. :) There is no dream which can change the minds of politicians. I think that everybody dreams to love and to be loved. For only love can change our life and makes us happy. It is a special case when it is mutual. *** Дпк саоамп, не знамп щта се дещава са нама. Снпви су некад тпликп ппущтајући, а некад су прави хпрпр. Ппнекад нас шине умпрним и несрећним. Мпжда је тп разлпг мнпгих нащих страхпва. Какп гпд, ми мпжемп да саоамп шак и када смп будни. Није неппхпднп да будемп у кревету тпкпм нпћи. За пзбиљнпг шпвека сан мпже бити сврха оегпвпг живпта. Снпви нам мпгу ппмпћи да ппстанемп пнп щтп желимп. Акп хпћещ да будещ успещан, мпращ мнпгп да ушищ и тп ти даје дпдатну енергију за будући рад. Не сећам се свпјих снпва када се прпбудим. Али увек саоам када сам будна и тп се дещава и када сам сама и слущам свпје пмиљене песме. У тим тренуцима сам замищљена. Сви прпблеми су сувище далеки, све је бпље негп пре, хпдам са впљенпм пспбпм и разгпварам ппнекад са оим, реши песме ме впде далекп и нисам присутна. Али ја не мпгу да саоам када сам тужна. Заправп, живпт је мнпгп другашији и пзбионији негп щтп ми желимп да буде. Мнпгп младих људи мпјих гпдина щирпм света не мпгу бити срећни. Пни немају пбразпваое каквп ми имамп, да не ппмиоем путпваоа, нпћни живпт, прпславе. У данащое време мпжещ ппбећи у снпве самп на краткп. Не ппстпји ни магија кпја мпже ппмпћи некпме када је тещкп. Не желим ни да гпвприм п пплитици, али мпрам да је ппменем. :) Не ппстпји сан кпји мпже прпменити мищљеое пплитишара. Мислим да је сан свих да впле и буду впљени. Затп щтп самп љубав мпже да прпмени наще живпте и да нас ушини срећнима. Ппсебан је слушај када је узајамна. Александра Хасановић II 1 'МАСКЕ' Нисам знап щта тражим нити пд шега се кријем. Нисам бип запажен међу људима, реткп кп је пбраћап пажоу, а ппет сам ппстпјап, бип сам ту - не знајући збпг шега. Сви су негде журили, дпбрп знајући ка шему, дпбрп знајући кп су, усредсређени ка циљу, размищљајући п блискпм сутращоем дану и 28

29 будућнпсти оихпвих безнашајних ружних фаца, дпк је град бип сив и нпсталгишан, кап и увек. Имали су те срећнп искреиране фаце са маскама на распплагаоу, кпје су ме ужаснп нервирале јер су биле незапбилазнп свуда. Изван куће, у кући, у щкпли, граду или кафићу, парку, између зграда, на кищним улицама или пијаци. Пдрастап сам међу оима, щтп је прпузрпкпвалп скриваое и живпт ппд истпм. Била је универзална и лепа, щтп се тише типа људи и оихпвих пспбина. Кпнтрплисап сам тп, мпгап сам да будем кп гпд ппжелим, не ппказујући права псећаоа. Шестп сам збпг тпга, искприщћавап и свеснп ппвређивап људе, кап живптиоа. Збпг тпга су ме или мрзели или вплели, какп кп, щта ћещ, разумеп сам их. Кп је бип исппд? Защтп је такп, свпјевпљнп, управљап луткпм изван? И какп се псећап дпк све тп ради? Никп није знап јер је сматрап да је такп сигурнији и сппспбнији за ударац. Маска ми је уједнп била најбпљи пријатељ и најгпри непријатељ. Непријатељ, јер није дпзвпљавала да прпнађем истинску срећу и пспбу прикладну мени, јер ја нисам ппстпјап, затп щтп сам бип мнпгп оих у истпм тренутку, самп не ја, и пријатељ јер са маскпм нисам имап непријатеље, прилагпђавап сам се, углавнпм пп пптреби. Шестп сам прплазип градпм, щетајући пплакп, кап какав старац, пнакп безбезе, самп да бих гледап људе. Прплазили су ппред, ппдигнутих нпсева и спущтенпг мпрала. Билп их је пунп. Претварали су се да је све успещнп и лепп, иакп се у оихпвим пшима виделп супрптнп. На лицима се мпгап приметити талпг ппкваренпсти и незадпвпљства, ппмещан са знпјем, прпузрпкпваним десетпшаспвним радпм у пплу прппалпј фирми, филпван димпм јефтиних цигарета кпје су стварале јакп пдбпјан мирис пд кпјег ми се ппвраћалп. Гпвприп сам себи да никада нећу бити један пд таквих, а бип сам сви. Јован Цветковић III 6 Mart, Желиш да будеш богат, буди прво вредан, радан, истрајан, штедљив, буди скроман, поуздан, одговоран, друштвен. Такав ћеш бити вољен и од својих предака и од потомака Бпгатствп. Истрајнпст. Щтедљивпст. Скрпмнпст. Пдгпвпрнпст. Хајде да пвај наслпв малп изменимп. Малп реалније, у свакпм слушају сурпвије, тп би звушалп: буди ппхлепан, дрзак, сппспбан за ппдваљиваое, пдгпвпран самп према себи, сурпв према другим људима и бићещ бпгат сигурнп. Малп је верпватнп да скрпмнпст у данащоем друщтву са спбпм нпси статус, нпвац и све псталп щтп иде уз тп. Гледанп са друге стране, прпфесипнализам захтева пд нас све пве пспбине, мпжда шак и јпщ неке. Не треба ппћи пд тпга да треба бити бпгат, тп аутпматски знаши бити лпщ шпвек, али смп супшени са брпјним тещкпћама, кпје тещкп да ће нас разуверити и дпказати супрптнп. Мпжда је срећа, а мпжда шак и карма једна пд мпгућих разлпга да ипак дпбри људи мпгу стићи дп свпг циља, најлегитимнијим средствима. Ипак, тп је сувище апстрактнп и реткп кп ће се данас препустити судбини и шекати да га снађе дпбар живпт. Бити бпгат не знаши за свакпга истп. Некима се тп свпди на хрпу нпвца и на материјалне ствари дп кпјих ни пни сами не знају какп су дпщли. Углавнпм, пут бпгатства се у пвпм слушају мпже ппистпветити са путем немпрала и нешасних ппслпва. Унищтити некпг, ппразити пне кпји су вам били пслпнац, прекрщити сва пбећаоа, пдрећи се свега щтп су нас рпдитељи наушили и на крају пстати сам, сам са дпста нпвца. Да ли је тп једина цена бпгатства и да ли се тп уппщте мпже назвати бпгатствпм? Мпжда ће те некада слава и бпгатствп привући тпликп да у свпјим ппступцима вище нећещ преппзнати себе, мада се сети да је јединп шпвек, пнај кпји је свпјим радпм и трудпм стекап све щтп има и кпји се налази у пкржеоу људи кпји су му драги и кпје цени, ппщтује и впли. Јединп пн је бпгат шпвек. Буди вредан и радан. Труди се да пстварищ свпј циљ. Пружај људима вище негп щтп пшекују и ради тп са впљпм. Буди пнп щтп јеси! Буди свпј! Ппшни да уместп реши прпблем кпристищ реш изазпв. Ппращтај све свакпме! Веруј у шуда. Не прплази крпз живпт, већ пдрастај крпз живпт. Не буди ппсматраш и не дпзвпли да живпт прпђе ппред тебе. А сада ћу вам ппставити пар питаоа. Да ли знате кп су заправп најбпгатији људи на свету? Да ли мпжда знате да набрпјите десетпрп људи кпји су дпбили Нпбелпву награду? Или мпжда да набрпјите имена 29

30 Март глумаца и глумица кпји су дпбили Пскара у ппследоих пет гпдина. Тежак задатак, зар не? Ствар је у тпме да малп нас памти јушеращое сензације. Пвп нису губитници, ради се п најбпљима. Нп, пљесак утихне! Награде изгубе свпј сјај. Ппстигнућа падају у забправ. Ппхвале и ппвеље заједнп са свпјим дпбитницима нестају, бледе. Сада бих вам ппставила јпщ некпликп питаоа. Да ли мпжете да набрпјите три пријатеља кпји су вам ппмпгли када вам је билп тещкп? Набрпјте петпрп људи пд кпјих сте наушили нещтп важнп. Размислите п пар људи кпју су ушинили да се псећате важним. Размислите п петпрп људи са кпјима радп прпвпдите време. Лакще је, зар не? Ппука јесте да људи кпји ващ живпт шине другашијим нису пни са највище диплпма, највище нпвца и највище награда. Тп су људи кпјима је сталп. И затп живи кап да ти не треба нпвац, впли кап да никад ниси бип впљен и играј кап да те никп не гледа Невена Манојловић, Марија Јевремовић, Јелена Селечанин, Александра Јеремић ЈЕДНА МОJA ИМПРЕСИЈА (читај ироничним тоном) Живпт данащоице. Пвај 21. век и све у оему. Мпда, друщтвп, музика, култура, нивп интелигенције... Све ме тп прпстп импресипнира. Не мпгу да се пдлушим. Кпликп је свет и шпвешанствп напредпвалп, за не верпвати. Задивљена сам! Најпре ппсматрам музику кпју сви данас слущамп (бар ми, нпрмални). Какав бре чез, рпк или реп? Сви ти људи се дрпгирају. Нису нпрмални. Никп није знап щта је права музика дпк нису дпщле Чеј Кеј, Сека, Цеца и Дара. Пне су прави узпри за младе девпјке. Диве! Ја не бих знала щта је ИН данас, кпликп кратка сукоа треба да ми буде, дубпк декплте, виспке щтикле. Па свих пвих гпдина сам живела у незнаоу дпк ми пне нису пткриле шари спларијума! Јединп би прпфеспри требалп да имају разумеваоа за нас, девпјке, када не стигнемп да наушимп неку лекцију. Тпликп је времена пптребнп издвпјити самп на пдабир дпбитне кпмбинације стајлинга и мејкапа за дплазак у щкплу, а кампли на свакпдневнп праћеое најнпвијих мпдних трендпва. Ма 'ајде! Щта ту има и да се уши? Када ће мени у живпту требати да израшунам синус и кпсинус? Стварнп, када? Защтп бих ушила истприју свих тих нарпда, кп је написап кпју песму и щта је радип Оегпщ? ПМГ! Па сви ти људи су већ гпдинама или шак и векпвима мртви. Щта сада ја имам са оима? И шему уппщте служи атлас? Хеелппуу?? Инаше, све псталп је тпталнп кул. Жене су се избприле за равнпправнпст. Такп да, када се будем удала за преслаткпг фудбалера, нећу мпрати ја да ринтам за оега, негп ће и пн имати свпја ппсла у кухиои. Мада, с пбзирпм да ће бити бпгат, унајмићемп кућну ппмпћницу и батлера. И тп је у тренду данас. Ппдразумева се и тп да у Србији сигурнп нећемп живети. Пвп је прппала држава, сви су јадни и бедни и првпм приликпм, бежим главпм без пбзира. Пвде јединп у Бепграду мпже ппщтен щппинг да се пбави и тп једва. Мхм. Не знам вище ни щта да пбушем када излазим петкпм и субптпм. Бащ пвпг викенда има једна супер кул журка и за ту прилику мпра да се купи нпва хаљина. Ппдразумева се да мпра имати леп и дубпк изрез и напред и ппзади и да буде щтп краћа какп би пни лепи мпмци видели мпје саврщенп извајане нпге. И видела сам једну лепу. Уз оу ће се саврщенп уклппити пне нпве пинк щтикле. Јесте да мпрам некпме да се накашим какп не бих пала, ал' дпбрп сад. За леппту се мпра жртвпвати. А фризура, а щминка? Щминка! Ха! Па мпј пудер је при крају. Бащ се брзп трпщи, треба га пакпвати у мнпгп већим амбалажама. Не, не. Не мпгу вище да пищем. Јединп п шему мпгу да размищљам тренутнп је кпји мпмци ће бити на журци и кпга да задужим да ме трезни пре негп щтп пдем кући. Знаши, крими рад! Кристина Јовановић III 1 30

31 ЈЕДНО НЕЗАБОРАВНО ПУТОВАЊЕ Mart, Искрати се из кревета, ппбећи пд најтежих и неразумљивих снпва, сакрити се тамп где нас никп неће прпнаћи... самп малп, самп тпликп је пптребнп ппустити се и на тренутак ппслущати свпје дисаое, крв кпја струји крпз вене, ппслущати свпју непстварену лишнпст највеће је задпвпљствп кпје мпжемп пружити сами себи. Ппбегап сам и никада се нећу вратити. Не мпгу да мислим, хпћу да саоам, да вплим, да уживам! Ппбегап сам и ппет ћу, Меоа се свет, али ја нећу. Уживам у оему, у свакпм нпвпм дану. Ппбећи ћу, самп да не упаднем у таму. Нисам пунп путпвап, никад нисам знап защтп. Зар нещтп нпвп пткријем самп кад ме некп тера да путујем? Те тамне нпћи искрап сам се из кревета, из спбе, из куће... тршећи крпз пщтар и сурпв ппследои снег, нисам размищљап п стппалима кпја су ппцрвенела, п рукама кпје су бплеле, п пбразима за кпје ме је щтипап витещки храбар ветар. Не плащи се пн, а защтп бих и ја... Тама је пкп мене, равница та узела је данак мпм неискуству. Нема нигде никпг, самп наслућујем какп се тамп негде у даљини спајају пщтар снег, ппасни ветар и замищљена ппмрашина стварајући таму, кристалнп шисту таму. Путујем и даље, не стајем. Кпраци ме пдржавају у живпту. Не знам где сам, не знам ни где идем, знам самп пдакле сам дпщап и драгп ми је збпг тпга. Ппзнаваоем прпщлпсти знаћу и будућнпст свпју. Не мпже ми ппбећи, идем даље! Гурамп заједнп, ти, музп мпја, и ја са тпбпм. Впди ме, уздигни ме. Знам да мпжещ, знам да мпгу. Пщтрице ветра кпје у налетима ппкупе снежну пращину, ппкущавајући да ме пмете у мпм циљу, мпјпј намери, у мпм путеществију... али не дам се! Путујемп даље, глава ме бпли, а никпг не наслућујем. Не знам щта ћу, јпщ некпликп кпрака и гптпв сам! Ппгледај гпре, Филипе, видећещ пнп щтп тражищ, рекла ми је пна. Ах, најзад! Сијају ми зенице и кплена пуцају. Падам пплакп, зглпб на зглпб, стппала прппадају, кплена клецају и најзад целп телп ми је ппкривенп и сахраоенп кристалнпм пращинпм. Али псмех не јеоава. Нпсим га са спбпм, дп вешнпсти и даље... Устајем, будим се пзнпјен. Све ме бпли и вруће ми је, али снега нема, летп је, знап сам! Зар сам тпликп утпнуп у мисли да сам забправип и да се прекрстим пред спаваое, ах! Филип Миликић ОВЕ РЕЧИ ПОСВЕЋУЈЕМ Тиха ноћ. Био је тих и дан. Заправо, последњих дана ја сам тиха. Утонула у мисли, безуспешно покушавам да схватим шта се то десило. Слика која је у мојој глави је страшна. Ти, оче, затворених очију, непомичан, тих. Зато сам решила да и сама утихнем. Можда те мислима дозовем. Од тренутка када су ми јавили за твоју несрећу, не верујем. Иако сам те видела и осећала у срцу да није како треба, одбијала сам да поверујем. Све док нисам последњи пут спустила усне на твоје чело, а тај пољубац остао неузвраћен. Проводим паклене ноћи и дане откада те немам, али нећу ти сада то причати. Волела бих да ти захвалим на свему што си радио за мене - на свим загрљајимаи топлим речима, ако ме можда чујеш. да могу смо да вратим време и упијем сваку твоју реч, сваки савет... Признајем, тада то нисам умела најбоље да ценим, али разуми и ти мене... Знала сам да ћеш бити ту и опет понављати то. Сада, када легнем, чујем те у мислима. Па 31

32 Март се расплачем и жалим што те нема да ми обришеш сузе и запиткујеш шта ми је. Колиkо ми само недостајеш! Знаш колико се тешко будим. Недостаје ми да уђеш у собу и само повучеш јорган са мене. Да, тада сам се нервирала када то урадиш, али ваљда човек не схвата шта све воли док му не зафали. У рукама држим албум. Гледам те и поносна сам што сам ћерка таквог човека. Обећавам, бићу боља него што сам била. Бићу боља и у школи, јер си ти то желео! Учинићу све да будеш поносан на мене, као што сам ја на тебе! Све бих дала за загрљај, за утеху, за осмех. Питам се, како ћу без тебе... Знам, срешћемо се опет, тамо горе, на небу, али до тада желим да ти посветим речи које сам ти ретко говорила, а које сам најснажније осећала- Волим те, тата! ПРИЧА БЕЗ НАСЛОВА Николина Бачкуља I 4 Щта да вам кажем? Мпгу вам гпвoрити п свпјм усппменама за пвих 17 гпдина па реците пнда ви свпј суд. Увек сам мислип да не ппстпји нищта лепще, здравије и кприсније за будући живпт пд неке лепе усппмене кпју мпжемп ппнети из детиоства. Акп једнп дете мпже да сакупи мнпгп таквих усппмена пнда мпже да закпраши храбрп у живпт пдраслпг шпвека без страха пд пнпг щтп га тамп шека. Прва ствар кпју сам мпрап да урадим да бих заппшеп свпје детиоствп била је да се рпдим. Знам, смејете се. Пбпжавап сам да се играм у картпнским кутијама пд играшака. Да избацим играшке наппље, уђем у кутију и играм се. Тп је детиоствп кпг се сећам из прише рпдитеља и збпг фптпграфија кпје шувају у ппрпдишним албумима. Сувище сам млад да бих писап нещтп п живпту и свпјпј великпј улпзи у оему али п свпм детиоству каквим га се сећам мпгу пришати кап п најлепщем изласку сунца. Живети ппред рпдитеља кпји бдију над тпбпм, а уједнп ти дпзвпљавају да ппгрещищ, пд детета прави здраву пдраслу пспбу. Тппли загрљај, мирис врућих крпфни и палашинки, кпщ закуцан на зид дедине куће, пуна гајба хладних мандарина једнпг јпщ хладнијег зимскпг дана, мамина киндер тпрта, ппнпс у татиним пшима када сам први пут закуцап лппту у кпщ. Сви ти ппгледи, мириси, загрљаји кпји су пд мене брижнп вајали пспбу кпја ће у будућнпсти ппнети квалитете свпјих предака неће бити забправљени. Свакпг пд нас ће у гпдинама кпје дплазе мирис из нешијег двприщта ппдсетити на кплаше кпјима смп се радпвали за празнике. Свакпме ће некад у будућнпсти затребати сигуран рпдитељски загрљај или брижан ппглед мајке. Шега се бпјим? Искренп растанка. Мене увек аспцира на једну изреку кпју сам шуп јпщ кад сам бип мали, и кпја каже Када пдлазищ, не рущи мпстпве иза себе, јер никад не знащ кпји би ти мпгап затребати. Увек се растајемп пд другара, пд рпдитеља, пд љубави ппнеке. И сад ме шека растанак и пдрастаое и бпјим се али се надам да дплази лепще време. Шему се радујем? Етп, када лежим ппд месешинпм, а ппд рукама псећам коигу и пплакп прелазим пшима прекп редпва, не желећи крај. Да ли је мпгуће да реши ппнекад мпгу да изразе све? Да ли мпгуће да једна коига мпже да пдликује цеп твпј живпт? Свака реш се крије у једнпм ппсебнпм лавиринту тајни. Пд пнпга щтп није билп и щтп никад неће бити. Радујем се и љубави. За љубав није пптребан разлпг. Љубав је нещтп щтп шпвеку мпже да се деси, не дещава се сталнп. Али када се деси пнда срце лупа у грудима. 32

33 Радујем се када мащтам јер тпплп верујем да су све мпје мащте делпви мпје будућнпсти. Да ли тп знаши да сам амбиципзан, истрајан, јак? Верујем да јесам јер се не бпјим да саоам, да се надам, не бпјим се пнпга щтп ме шека. Знам да сам млад и нисам дпкушип све тајне света и кп зна щта ме шека? Али знам нещтп п себи! Знам да вплим, да се радујем, да дарујем, да ппмпгнем. Знам да ппгрещим али и да се извиним, знам да ппрпстим и када ме забпли, да забправим и када не треба. Млад сам али знам да сам ШПВЕК. Тп сам ја. И пвп је приша без наслпва. Или наслпв за сваку пришу. Павле Стаматовић III 3 Mart, За професорку Љиљу Трајковић Какп време хпда, и прплази Утискују се у оега наща дела, нащи пдрази Кап кап бистре впде, у пкеану силнпм Пстаје некп за дивљеое, у свету дивнпм Гпдине рада, забаве и мащте Кпје су дпнели искуствп и знаое Дугују пспби, кпја ужива ппщтпваое Верних ушеника и ушеница, кпји не знају щта је странпутица А путеви к'п путеви, мрсе се и на крају Се слегну кап пращина Тещкп је хпдати оима, акп није иза тебе Дпбар старещина Судбина дпнесе сващта, тп је знанпст срећу, Радпст, на крају и старпст Али неким људима се пдаје вешна захвалнпст, И незабправнпст Какп живпт хпда, стајемп стални на нпви праг Нащ прпщли дпмаћин је незабправнп драг Јер неке ствари, и дела су вешна Живе са нама, и пстављају велики траг. ПОТРЕБЕ СРЦА У име одељења IV1 Алекса Грујичић Јесте ли изгубили наду? Јесте ли имали псећај да сте сами у великпм граду? Да,тп смп ми,заљубљени, слепи у заблуди,лакпверни. Пущтамп да нас псећаоа ппнесу, размищљамп да ли права су. Некад срцу превище пппустимп па кривимп себе щтп илузије стварамп. Али щта је љубав акп илузија није? Щта пнда убрзава срцу пткуцаје? Љубав,тп су најлепще емпције, пнп щтп самп наще је. Делити љубав впљенима је кап дати хлеб бпгатима, иакп га имају у изпбиљу, примиће га к срцу с љубављу. Јелена Павловић,II/6 Клетва Мислищ да си фаца акп смещ? Па зар си све лекције у живпту прескакап Да не знащ: не мпжещ да престанещ? А живпт ппстаје пакап. Дрпга ппстаје твпј ваздух, твпја впда Гущищ се, а срце не куца, ппкваренп, И људи ће рећи:,,мртав шпвек хпда'', А ти тп знащ, али уз оу пстајещ ппкпренп. Нпћу уппрнп жмурищ Жељан да забправищ све Пд мрашне јаве журищ, А тпнещ у тмурније сне. Будищ се збуоен и снен С надпм да све је бип сан А видищ, у црнп увијен 33

34 Март Шека те нпви дан. Кап и сваки црни шпвек Ппћи ћещ у бели свет. Прпживећещ свпј кратки век Кап рпб, кап кмет. И увек даваћещ ппла, Некада вище, некада све Самп да нестане тпг мушнпг бпла Щтп рущи те. И хајде већ једнпм признај Тај у пшима сјај Тп щтп диже те дп неба и баца на тлп, Тп щтп кап сетва У теби сеје и буди злп, Тп није дар тп је клетва. Снови Саоала сам какп се срећна будим у нарушју твпм и какп из срца мпг нестаје сав немир и лпм, саоам да си срећан и какп ме нежнп љубищ, али ипак птвприм пши и ти ми се заувек изгубищ... Шекам нпвп веше, мпжда те ппет будем саоала или ће ппет бити пни кпщмари с кпјима сам се гаоала. Ппкущавам да мислим на тебе и пве нпћи, мпжда те будем и саоала када затвприм пши... Нпћ је пала над мпјим градпм и свуда је тама, питам се да л` си кап и ја нпћас сам, такп силнп желим да ми у снпве дпђещ, па нека ме заувек ппсле прпђещ... Мислим на тебе Мислим на тебе... знам да ти тп сметати неће, уз малп среће, сазнати нећещ кпликп шестп мислим на тебе. Шестп забправим на време, забправим да дищем, забправим на себе, али увек, увек мислим на тебе... Не желим ти признати тп, ппмислим "щта акп нам није суђенп... щта акп те птерам јпщ даље пд себе?!" Пвакп си сталнп у мпјпј глави, ја вплим да мислим на тебе... Сара Јовановић II 1 Мпжда ми се једнпг дана срећа насмещи и приђещ ми... не знам, мпжда грещим, дп тада те тајнп шувам за себе и даље мислим на тебе. Александра Хасановић II 1 Твпје пши видим и сада свуда пкп себе нпћас ппет мислим самп на тебе. Дпђи ми у снпве, желим ти нещтп рећи, мпгу ли бар у снпвима бити гпсппдарица твпјпј срећи... Александра Хасановић II 1 Шта да су звезде сјале јаче Щта да су звезде сјале јаше? Зар билп би маое туге, маое бпли? Зар видеп би некп ствпра щтп се мпли у тами и тихп плаше? Щта да је славуј певап тище? Зар лакще би дисап? Зар некп сузе би брисап? Ил` самп би бплелп вище? Щта да је река спприје текла? Зар сунце не би защлп? Зар злп нас не би прпнащлп? Зар не би свака суза пекла? Па да је мпглп бити зар бпље билп не би? Не скривај тп у себи. Сузе мпрају лити... Сара Јовановић II 1 34

35 Љубавна пропаст Mart, Ја немам среће кап ти, да ме си живпт прпмени. Мени живпт није такп леп, ппред тебе ппстап сам слеп. Ја сад лутам улицама слепим, не знам куда ћу! Срце прппалп ми је, и пплакп смрт зпве ме. Ущла си у мпј живпт кап песма, кпју сам певап сваки дан, пстап сам сада сам, а ти си ми некада дплазила у сан. Прппалп је све, не знам щта да шиним, какп из пвпг бпла, дущу да смирим? Матовић Никола II/6 Немој другоме отићи Стани, јпщ пву нпћ буди ту, пстани, ја нисам бащ при сну. Акп пдещ у други љубавни свет, увенуће твпј бели цвет. Немпј никпм срце да дајещ, узалуд ћещ себе да прпдајещ. Бпл ће ти дущу ппити, и сву љубав ће у теби истппити. И не, немпј другпме птићи, хеј, ја нећу преживети тп! Дпђи, дпђи мпја љубави, да пстанемп јпщ малп заједнп. Матовић Никола II/6 35

36 Март ШАРЕНА СТРАНА АНА КАРЕЊИНА, (ЈОШ) ЈЕДНО ВИЂЕЊЕ Прича о жени из високог руског друштва, супрузи значајног и цењеног царског чиновника, која крши правила друштва којем припада и дозвољава да јој се догоди љубав са младим и перспективним официром, била је честа инспирација филмским ствараоцима широм света. Девет(!) до сада познатих филмских верзија (плус једна мини серија) заузимају значајно место руске, америчке, британске и мађарске (неми филм из 1918.) кинематографије. Свака од ових верзија доносила је неко ново виђење читавe приче али, чини се, још чешће отварала полемике и контроверзе око тумачења самог текста једног од најзначајнијих романа руског и светског реализма. Направити најновију верзију Толстојевог дела само дванаест година од последње и петнаест година од претпоследње верзије веома је смео потез, нарочито ако се има на уму да су ове две екранизације високо оцењене од стране критике (добру зараду да и не помињемо). Ипак, неко би рекао Енглези не би били Енглези када себи не би дозволили авантуру те врсте. Па, шта нам је то донела нова верзија Ане Карењине? Филм је, усуђујем се слободно да кажем (користићу прво лице само када износим помало слободно лично мишљење) направљен у складу са естетиком класичног мјузикла. Добро, недостаје само једна ситница која би га заиста и сврстала у тај жанр- музика. Све остало је ту. Скоро читава радња филма (укључујући балове, министарске састанке, сусрете на железничкој станици, чак и коњске трке!) смештенa je у позориште. Мора се признати оригинално, инветивно, храбро редитељско решење, мада, можда мало и пренаглашено... Јер, није ли свима који су прочитали роман јасно да је живот у високом руском друштву тога времена једна велика представа, праћена сталном глумом. Ипак, чињеница да су сцене у којима се приказује Љевин на свом имању као и оне у којима се приказују тренуци искрене љубави Ане и Вронског једине које су измештене из позоришта и смештене у природни амбијент, што симболизује да су ове ствари изван намештености и лицемерја високог друштва, оправдава приказ свега осталог као добро изрежиране представе. Но, ако већ говоримо о пренаглашеностима у филму, пре бисмо могли да их нађемо на другим местима. Једна од првих ствари које су упадале у очи у свакој од верзија филма јесу и глумице које су тумачиле лик Ане Карењине. Веома лепа Кира Најтли не доноси ону стереотипност и пластичност у приказивању главне јунакиње, какву су имале легендарне Вивијан Ли и Грета Гарбо, али ни ону привлачну несавршеност Софи Мерсо и Хелен Мекрори. Само, поставља се питање колико је Кира, наглашено чулна са помало ватерним, готово јужњачким темпераментом и еротичношћу која је типична за западњачки укус, добар избор за тумачење лика главне јунакиње 36

37 која је, чисто да подсетимо, Рускиња! Затим, и у овој верзији, црномањасти Вронски, чији су заштитни знак црни, официрски сређени, бркови, представљен је као плавушан! Чини се да је и овде био пресудан западни стереотип о згодном и пожељном Русу, који изгледа не може да изађе из тих оквира... Карењин је представљен старији и непривлачнији него што јесте, па је сад не само тешко осудити Ану због преваре, већ је њен избор наглашено шармантног и лепушкастовраголастог Вронског врло логичан и природан. Скоро до пластичности у приказивању су доведени и многи други ликови (Стива Облонски пре свих), али пошто је све приказано као позориште, онда и да разумемо редитеља... Оставимо сада ситне замерке филму по страни и осврнимо се на његове квалитете. Занатски гледано, филм је урађен јако добро. Иако су ликови представљени и сувише типично, глумци су свој део посла одрадили маестрално. Нећемо овде никога да издвојимо, јер слабог места кад је глума у питању- нема! Слично се може рећи и за режију. Лишена холивудске гламурозности и сталне потраге за спектаклом у сваком тренутку, она нам доноси много тога тако типичног за британску (а и европску) кинематографију. Сценом, покретом, кадром, овде доминира Његово величанство ДЕТАЉ, који је тако деградиран и занемарен с оне стране океана. Али, вратимо се на почетак, то јест на главни разлог што је прича о једном биоскопском хиту нашла место у једном школском часопису. Прво, није ли чудо да једна мелодрама постане хит и то у време када биоскопи изумиру као врста! И да ли је чудно што Ана стиже у биоскопе баш у време када се њене разне верзије могу видети на локалним телевизијама, па и оним са националном фреквенцијом и то баш тренутку када је истоимени роман у програму већине средњих школа... Е, па биће разочарани сви који су одлазећи у биоскоп мислили да се могу тако лако ослободити једне од најобимнијих школских лектира. Наиме, много тога, не неважног из романа, у овом филму није приказано. (Опет ћу бити слободан да дам лично мишљење како су изостављени неки делови који су вишак и у самом роману, али... То је САМО моје мишљење!) За школску анализу важни су и они делови којих нема у филму! Сем тога, свака екранизација одузима књизи много више од неке епизоде из романа. Сводећи је на причу (радњу) одузима јој слојевитост, а неретко и саму суштину. И, шта сад остаје просечном ученику? Може да прибави свих седам верзија филма (она два нема филма из и и не мора) па да, неутралишући контрадикције које разне верзије носе, некако успе да склопи целу слику оригиналне приче. А, може и да, можда ће звучати мало чудно, ПРОЧИТА РОМАН! Преобимно? Па шта? Можда су вас уморили и духовно исцрпели сви они тешки заплети у турским сапуницама, или вас је престравио још један холивудски класик у којем Брус Вилис спасава свет? Можда сте још занесени неодољивим шармом Жике Шаренице, заносним осмехом који вам је поклонила (ди)леа Киш, или сте збуњени речитошћу Андрије Милошевића, или вам је прељубе доста из Прељубника??? Ако је све то, или нешто од тога, онда ИЗВИНИТЕ! Ако не, прочитајте роман! Онда гледајте и филмове, али критички, не ученички... Видите зашто је ова књига била инспирација толиком броју филмаџија, па смислите како би изгледала нека ваша верзија. Ко зна, једног дана је можда и екранизујете (и зарадите добро лову, али то није битно, је ли тако?). п.с. А, можда немате времена да читате јер има свашта ново на фејсу? LoL Жарко Милојчевић Mart,

38 Март ШКОЛСКИ БИОСКОП Уколико волите одлазак у биоскоп, гледање нових пројеката и остварења познатих светских зведа, ту смо да вам помогнемо да одаберете филм који ћете у друштву пријатеља или симпатије погледати. Одабрале смо неколико јако занимљивих остварења који би требало да оставе утисак на нас и наше вршњаке. Препоручујемо вам да погледате: The Lone Ranger (Усамљени ренџер) Усамљени ренџер је амерички вестерн филм, чија ће се светска премијера одржати 3. јула ове године. Главне улоге играју Џони Деп, у улози индијанца Тонта, и Арми Хамер у насловној улози. Филм режира Гор Вебински, који је сарађивао са Депом на серијалу Пирати са Кариба. Џон Рејд, усамљени ренџер, од човека од закона постаје бранилац правде. Мора да преброди своје разлике са Тонтом, како би се заједно борили против људске злобе и корупције. У споредним улогама ћемо гледати и Хелену Бонам Картер, Тома Вилкинсона и Вилијама Фичнера. Stand Up Guys (Исправни момци) Крими-комедија коју је режирао Фишер Стивенс, је дочекала своју светску премијеру 1. фебруара уз одличне критике. Главне улоге играју Ал Паћино, Кристофер Вокен и Алан Аркин. Вал, кога игра Паћино, излази из затвора после 28 година и налази се са својим старим пријатељима, Доцом и Ричардом, Вокен и Аркин, редом. Међутим, Вал сазнаје да је Доци наручено његово убиство. Филм се окреће око Доце који покушава да претвори Валов последњи дан у највећу авантуру њихових живота. Џулијана Маргалис и Луси Панч играју споредне улоге у овом филму. 21 and over (Рођендан за памћење) Америчка комедија коју су писали и режирали Џон Лукас и Скот Мур, писци Мамурлука. Филм се врти око Џефа, коме је 21. рођендан и његових пријатеља који желе да то буде незаборавно. Џеф, који је одличан ђак, има важан интервју за медицински факултет јутро после тога. Али оно што је требало да буде једно пиће постаје вече пуно понижења, претеране попустљивости и потпуног разврата. Главне улоге играју Џастин Чон, Скајлар Остин и Мајлс Телер, уз Сару Рајт и Франсоу Чауа у споредним улогама. Филм ће се премијерно приказати 1. марта године. 38

39 The Great Gatsby (Велики Гетсби) Mart, Филм сниман по роману писца Френсиса Скота Фицџералда доживеће светску премијеру 10. маја ове године. Сценарио потписују Крег Пирс и Баз Лурман, који су већ сарађивали са ДиКапријом, који игра титуларну улогу. Споредне улоге играју Тоби Мегвајр, Кери Мулиган, Џоел Едгертон, Ајла Фишер и Џејсон Кларк. Филм прати дешавања књиге, односно сусрет старих пријатеља Гетсбија и Каравеја у раним двадесетим годинама прошлог века у Њујорку. Први планови су смештали снимање у Џујорк, да би касније сет био премештен у Сиднеј. Музику у филму обрађује Крег Армстронг. Epic (Еп) Еп је анимирана авантура која је заснована на дечјој књизи Вилијама Џојса. Режисер је Крис Веџ, који је такође режирао Ледено доба. Гласове позајмљују Аманда Зејфрид, Џош Хачерсон, Кристоф Волц, Питбул, Бијонсе, Колин Фарел, Стивен Тајлер, Џејсон Судејкис, Азиз Ансари и многи други. Филм је описан као борба добра и зла у дубини шуме, и говори о девојци која мора да помогне групи забавних и хировитих ликова да спасе њихов али и свој свет. Почетак снимања је најављен још 2006, али је званично ојављено тек 2009, да би напокон били објављени назив, глумци и заплет. Премијера је заказана за 24. мај. Now you see me (Сада ме видиш) Амерички трилер који режира Луис Летериер, чија су остварења између осталог и Борба титана и Транспортер. Главне улоге четири мађионичара играју Џеси Ајсенберг, Вуди Харелсон, Ајла Фишер и Дејв Франко. Споредне улоге уграју Морган Фриман, Марк Рафало, Мелани Лорент и Мајкл Кејн. Сценаристи су Ед Соломон, Боаз Јакин и Едвард Рикорт. Четири јахача, познати мађионичари изводе огромне пљачке банака усред својих познатих наступаи деле новац са публиком. Агенти, које играју Фриман, Рафало и Ајла, покушавају све да спрече криминалце да наставе са пљачкама. Али да ли је то само мађионичарска илузија или права магија? Сазнајте на премијери 7. јуна. Јелена Андрић, Ленка Димитријевић II 1 39

40 Март Ризница мудрости Бол Само нам сродна бол измами сузу, и свако заправо и плаче због себе. (Хајне) Велики болови траже велике душе и само велике душе трпе велике болове. (Божидар Кнежевић) Свака велика бол, била телесна или душевна, говори нам шта заслужујемо: јер она нас не би могла задесити да је нисмо заслужили. (Шопенхауер) Жеље Да би се осећали, нећемо рећи сигурнима, али храбрима и мудрима у животу, потребно је да желимо мало, а да се надамо још мање. (Артуро Граф) Живот Живот нам враћа само оно што ми другима дајемо. (Иво Андрић) Кајање због прошлости, а досада због садашњости, као и страх пред будућношћу, ето то је живот. (Уго Фосколо) Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Требали смо живети. (Андрић) Живот је комедија онима који мисле, а трагедија онима који осећају. (Пикасо) Победити лоше навике човек може само данас, а не сутра. (Толстој) Љубав Више је за жаљење онај који због памети изгуби љубав, него онај који због љубави изгуби памет. (Божидар Кнежевић) Љубав према слободи јесте љубав према другима; љубав према моћи, љубав је према самом себи. (Вилијам Хазлит) Оно што је најлепше у искреној и дубокој љубави у којој је све лепо, то је да у односу према ономе кога волимо ниједна наша мана не долази до израза. Много шта што је зло у нама ишчезава, а оно што је добро утростручи се. (Андрић) Пријатељство Једина награда врлине је врлина; једини начин да имаш пријатеља је бити пријатељ. (Ралф Емерсон) 40

41 Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси даривао, него продао. (Достојевски) Плашљиви пријатељ страшнији је од непријатеља, јер непријатеља се бојиш, а у пријатеља се уздаш. (Толстој) Срећа Чудно је, како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније: како често нам баш то мало недостаје! (Иво Андрић) Ко мисли да је срећан, он је одиста срећан. (Јован Дучић) Mart, (Исидора Секулић) Слобода је независност, срећа је зависност од хиљаду ситних ситница. Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренуци чисте радости вриједе и значе више него читави дани и месеци нашег живота проведени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтјева. А минут чисте радости остаје у нама заувјек, као сјај који ништа не може замрачити. (Иво Андрић) СКОК СА ИВИЦЕ СВЕМИРА Mарија Mилуновић III1 Нпва ера шпвекпвпг истраживаоа и псвајаоа свемирa свакакп ппшиое авантурпм незаменљивпг наушнпг знашаја. У жељи да властитим телпм срущи звушни зид и пбпри светски рекпрд у скпку слпбпдним падпм, Аустријанац Felix Banmgartner је пдлушип да скпши са руба свемира. Жеља пвпг неизмернпг авантуристе била је да надмащи рекпрд Joea Kittingera из гпдине, кпји је скпшип са висине пд 31 килпметар, брзинпм 988 килпметара пп шасу. Пвај скпк Felix је спремап пд 2005.гпдине, да би га кпнашнп реализпвап 14. пктпбра гпдине. Лет је пдлаган некпликп пута, а разлпг тпме биле су временске неприлике јаки ветрпви. Felix је свпју жељу испунип скпкпм са висине пд 39 килпметара, брзинпм 1200 килпметара пп шасу. Дп ивице свемира пвај сампуверен и неустращив шпвек дпспеп је хелијумским балпнпм. Иакп су у пвпм делу свемира стратпсфери услпви за живпт немпгући, Felix је уз ппмпћ ппсебне пдеће и хелијумскпг балпна ипак дпспеп у свемир. Сам лет је бип вепма узбудљив. Накпн щтп је прпбип звушни зид, Felix је ппшеп некпнтрплисанп да се врти, али је ппсле пар тренутака ипак успеп да стабилизује лет. Пн је ппсле 4 минута и 20 секунди лета рушнп птвприп падпбран и мирнп се спустип на земљу где су га дпшекали лекари. Мада, пвпм неустращивпм јунаку није била пптребна лекарска ппмпћ јер се пн псећап и вище негп пдлишнп. На пвај нашин, Felix је ущап у истприју кап једини шпвек кпји је слпбпдним падпм прпбип звушни зид и пбприп све дптадащое рекпрде свпјих претхпдника. Кристина Милићевић, Јпвана Кпстпвић II 1 41