ЗА ИЗДАВАЧА: СЛАВИЦА ИВОШЕВИЋ-ЊЕЖИЋ, ДИРЕКТОР ИВАН ЈЕВЂОВИЋ, ПРОФ. КРЕШО СЕКУЛИЋ

Transcription

1

2 Људи обично анђеле замишљају како невидљиве обрисе доброте који лебде око њих, чувајући их од свих недаћа, пружајући неизмјерну подршку и љубав. Или их можда само ја замишљам тако? Шта ако је наш анђео сваки дан поред нас у људском облику? Шта ако иде са нама у школу, на тренинг, на излет, на море или шта ако га срећемо сваки дан када идемо у пекару а ми тога нисмо свјесни? Неко вас сигурно бодри када је тешко, смије се са вама када је весело и ради са вама да би лакше и брже завршили. Погледајте мало око себе. Потражите свог анђела. Јер вјерујте ми на ријеч, нису сви анђели невидљиви. Нека овај број ОРФЕЈА буде посвећен свим анђелима овога свијета. ријеч уредник а садрж ај ријеч уредника 2 догађаји 3 есперанто 4 гимназија на сајму књиге 5 нво! шта је то? 6 и они су завршили гимназију 7 ибо 8 библиотека 9 гримасе 10 прича са часова српског језика 12 савјет ученика величанствених 14 рајско острво, бајка о малом ГИГАНТУ 16 под штурим небосводом 18 парипологија 2 18 ствари, готово никад нису безимен 19 круг 19 добих на дар овај рад 20 extreme 21 музика 22 гимназијалци 22 на данашњи дан 23 париз, легенда једне љубави 25 мики маус вс пикачу 26 НОВИ КОМАД фасаде пао на пролазнике 27 битлси 28 црно а сија 30 мудрости познатих људи 31 ЗА ИЗДАВАЧА: СЛАВИЦА ИВОШЕВИЋ-ЊЕЖИЋ, ДИРЕКТОР КООРДИНАТОР: ИВАН ЈЕВЂОВИЋ, ПРОФ. УРЕДНИК: КРЕШО СЕКУЛИЋ РЕДАКЦИЈА: ФЕДОР МАРЈАНОВИЋ, СОЊА МАЛИЧЕВИЋ, НИКОЛИНА МАЛЧИЋ, НИНА ВУРДЕЉА, НАТАША ЗРНИЋ, СЕЛЕНА МОЧЕВИЋ, ТИЈАНА ТРКУЉА, НИКОЛА ПАРИПОВИЋ, ЈЕЛЕНА ГРЦИЋ, ИВАНА БОВАН, СРЂАН ШУКАЛО, ТИЈАНА БЈЕЉАЦ, ИГОР ГАВРИЋ, ТАЊА ШЉИВАР, НЕМАЊА ЈЕРКОВИЋ ФОТОГРАФИЈА: МАЈА АЈДАР, НИКОЛА САВИЋ ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ: ОРФЕЈ ИЛУСТРАЦИЈЕ: ГОРАН ЛУБУРИЋ, ФИЛИП ЈАКОВЉЕВИЋ ШТАМПА: ГРАФИД, БАЊАЛУКА ДЕЦЕМБАР 2006.

3 вијести ИЗЛОЖБА СЛИКА У четвртак, 5. октобра године, у Музеју савремених умјетности РС отворена је самостална изложба бањалучког сликара и професора Гимназије, Слободана Видовића, под називом Слика и простор. Ова изложба представља наставак професорове изложбе одржане године у Културном центру Бански двор. А неки експонати су већ били изложени у Паризу и Чикагу, али и у многим домаћим градовима. Изложбом је обухваћен спектар радова у периоду од до године, с тим да догађаји је највећи број радова из године. Боја је доминантна док је рељефност слика постигнута употребом пијеска испод боје. Карактеристично је преливање и прожимање тонова у коме се крије дубок емотивни доживљај прошлости, па отуда и слике типа Сјећања. Но, да се вратимо на само отварање изложбе. Колико је Видовић цијењен у граду, показало је и присуство самог градоначелника изложби. Отварању су присуствовали и бројни ученици из наше школе који су на тај начин показали да је професор омиљен међу њима. Они који су били тамо, могли су примијетити колико је сиве хоризонта ле 2 то професору значило. А да не заборавимо директорицу наше школе као и велики број професора који су дошли да подрже колегу. Нажалост, према подацима које сада имам, професор крајем ове календарске године напушта Гимназију. На коликом смо губитку, просудите сами. Николина Ма лчић, IV 10 ИНТЕРНЕТ Почетак нове школске 2006/2007. године донио је, многи ће памтити, сређен кабинет информатике, рачунаре у читаоници са приступом на интернет (који још не ради како је планирано, морамо признати), те новим рачунарима у кабинетима информатике. Али дешава се нешто много значајније, у току је увезивање већине кабинета у школи у јединствену информациону мрежу. Ријеч је о кабинетима за: физику, хемију, биологију, стране језике, затим ИБО учионица, просторија Савјета ученика, библиотека, читаоница итд. Такође се планира инсталирање два рачунара у зборници, наравно и они ће имати приступ интернету, па ко зна, можда професори почну слати задаћу путем имејла. У школи постоје два интранета: школски сервер и сервер за образовање; и три интернет конекције. Једна SatLink брзине 1мб/с, затим она према Теолу брзине 512кб/с и једна најслабија dial-up која служи за комуникацију са министарством. У току је опремање мултимедијалног кабинета за ИБО програм. Школа је од својих средстава купила пет нових рачунара и поставила нове мрежне инсталације по цијелој школи. (Ето гдје иду наше паре од уписнине!). Напоменућемо да је Савјет ученика одиграо велику улогу у наведеним дешавањима. И за крај, засигурно смо једна од ријетких средњих школа која прати у стопу информационе технологије. Крешо сек улић, IV 3

4 КРОЗ ГИМНАЗИЈУ есперанто ФЕ ДОР МАРЈАНОВИЋ, II 2 У читаоници наше школе, , ученици су имали прилику да се упознају са есперанто језиком. Презентацију су водили Мићо Врховац, предсједник Друштва за есперанто, и Игор Миловановић, предсједник Есперанто омладине. Они су нам појаснили значење есперанта. Господин Врховац каже да есперанто нема народ и нема земљу. То је међународни језик. Њиме се већ служе милиони људи у свијету. Творац есперанта је лингвиста Лазар Лудвиг Замерхоф, аутор прве граматике и првог рјечника есперанта, издатих 1887, године која се сматра за годину стварања овог језика. Умјесто да се потпише својим правим именом, Замерхоф се потписао као доктор Есперанто, што значи човјек који се нада. По овом псеудониму овај језик је и добио име. Сличних пројеката је било и прије, али само је есперанто успио да се одржи. Замерхоф се потрудио да његов пројекат дође и до многих признатих писаца, међу којима је и Толстој који је похвалио овај језик и рекао да нема лакшег језика на свијету. У есперанту налазе се елементи многих језика: њемачког, енглеског, руског, латинског, па чак и српског. Угледајући се на Вука, Замерхоф је језик утемељио на фонетском принципу сваки глас има своју ознаку. Има 28 слова, а граматика је веома лака и прецизна. Што се тиче литературе, на есперанто су преведена много велика дјела. Дакле, есперанто не заостаје ни на пољу литературе. Једно од најважнијих дјела преведених на есперанто је Хамлет, а из наше литературе, поред дјела Ј. Ј. Змаја и Иве Андрића, издваја се и Горски вијенац. Есперанто је након Другог свјетског рата имао много присталица на подручју бивше Југославије, те је у Бањој Луци основан есперанто клуб Ла Мондо. Ове године Ла Мондо је организовао почетни курс есперанто језика за све средњошколце. Курс би трајао три мјесеца и одржавао би се два пута седмично. Сви они који би жељели више информација могу посјетити сајтове: esperanto.rs.ba. Господин Врховац каже да га есперанту није привукла чињеница да ће учити међународни језик, већ могућност путовања по цијелом свијету. Поред тога што можете ићи на разне конгресе и семинаре, добићете књижицу Pasaporta Servo у којој се налазе сви подаци о особама које се знају служити есперанто језиком, а желе да га и даље његују. Тако да уколико сте заинтересовани за приватно путовање, можете ступити у контакт са неком од тих особа. Наравно, нисте обавезни да плаћате услуге својим домаћинима. Сви који су заинтересовани за похађање курса есперанто језика могу се јавити замјеници директора проф. Милији Марјановић, а уколико сте превише заузети, можете да га учите код своје куће за рачунаром на сајту који прати рад есперанто курса. Избор је на вама.

5 КРОЗ ГИМНАЗИЈУ представљене на веб презентацији наступа. У склопу предсајамских активности, одржана је конференција за новинаре, у Међународном прес центру, а било је и наступа на разним телевизијама. Промоције у склопу Сајма су одржане на публици изузетно примамљив начин. Много плеса, музике и глуме чинили су да сваки наступ гимназијалаца буде јако посјећен и лепо прихваћен. Гимназију је на сцени представила и фолклорна секција о чему нам је више рекла Виолета, која је и члан ове секције. Ову секцију чини 5 дјевојака и 5 момака. Састали смо се, сјединили наша знања, саставили кореографију и, коначно, заиграли на отварању овогодишњег Сајма књиге. Марљиво смо тренирали и драго нам је што смо успјели доказати да у Гимназији још увијек живи креативни дух. А за оне који нису љубитељи изворне пјесме и игре, плесна група са нешто модернијом оријентацијом, извела је неколико јако захтијевних, али оку пријатних, кореогфафија. А они за себе кажу: Као и фолклорна група, ми смо добили прилику да наступимо на ово- Упорност, марљивост и креативност су ријечи којима се другог разреда. Старији а остатак из првог и најбоље може описати наступ гимназијалци, који већ гимназијалаца на још једном Сајму књиге. Ове године за организацију наступа био је задужен Савјет ученика, наравно, уз сву подршку професора и осталих ученика. Упорност је Гимназији обезбиједила неколико квадратних метара Бањалучког велесајма; марљивост нас је одржала, ево већ трећу годину за редом; а наша креативност је све заслужила, јер су знање и креативност најјаче оружје сваког гимназијалца. Оно по чему је наш штанд био препознатљив јесте мноштво младих, веселих људи, који су увијек имају доста искуства са претходна два наступа, водили су већи дио посла, док су млађи били ту да уче и прикупљају знања за наредну годину, када ће сав посао пријећи у њихове руке. Што се тиче програма, поред самосталних наступа, креативних гимназијалаца, одрађене су и промоције радова професора и ученика Гимназије, као и промоција активности у нашој школи. Наравно, било је ријечи и о актуелном ИБО програму у Гимназији. Такође су све активности током сајма биле годишњем Сајму књиге и испољимо своју креативност. Групу чини седам ученика Гимназије чији се таленат и континуирани рад сажимају у кореографији која на најбољи могући начин представља хип-хоп музику. Поред плеса и музике, било је и глуме. Наиме, ученици IV1 и IV2, гимназија на сајму књиге Тијана Трк уља, II 7 насмијани задовољно дочекивали посјетиоце. Овогодишњи наступ на сајму од претходних се разликовао по самој организацији. Овог пута професори су само координирали, а ученици су сносили највећи дио одговорности и, наравно, посла: од поставке штанда до разних презентација и дежурања на штанду. Савјет ученика се може похвалити заиста добро обављеним задатком, који им је био повјерен с циљем да докажу колико и шта су способни сами обавити, уз малу помоћ професора. Предсједник Савјета ученика, Милош Миловановић, нам је укратко објаснио како је све функционисало. И ове године Гимназија је имала ту част да таленат и умијеће својих ученика прикаже посјетиоцима бањалучког Сајма књиге. Савјет ученика, као главни организатор, одлучио је да ове године да шансу свим појединцима који желе свој рад јавно представити. Циљ нам је био, свакако, у сву ту причу укључити што више активних гимназијалаца. Око 66% ученика који су учествовали у презентацијама и били дежурни на штанду били су из трећег и четвртог разреда, представили су нови начин, бољег, а прије свега занимљивијег, схватања наставе српског језика и књижевности. На овај начин ученици, како и сами кажу, нису само пасивни објекти наставе, већ активно учествују у њој. Током припрема представа, ученици боље схватају дјело и потпуније га дожиљавају. Они су на свој начин доживјели Коштану, Антићеву и Шантићеву поезију, а затим све то представили знатижељној публици, која је и ову активност гимназијалаца са одушевљењем прихватила. Рад осталих, заиста многобројних, секција у Гимназији презентовали су њени чланови који су свој посао одрадили на изузетно професионалан начин. Све то је пратила техничка подршка цијелог наступа и група ученика без којих би ствари биле много компликованије. Они су, наравно, чланови мултимедијалне секције. О њиховој улози и значају током наступа сувишно је говорити. Веб сајт овогодишњег наступа Гимназије на Сајму књиге је њихових руку дјело. И док иза играча, плесача, глумаца и презентатора, остају само фотографије, рад мултимедијалаца, овјековјечен је у електронској форми!

6 Вјероватно сте се и сами некада осјећали да неке ствари пролазе поред вас, и да се све битне одлуке које имају директан или индиректан утицај на вас, одвијају негдје тамо далеко без вашег знања и мишљења о свему томе. Да ли сте се икада запитали зашто? Да ли сте се можда запитали постоји ли начин да и ви некако промијените било шта? Ако јесте, онда је овај прилог оно што ће вам свакако користити! Постоје три врло ефикасна начина како да нешто промијените: изборима, влашћу или путем невладиних организација! С обзиром да се избори за различите нивое власти дешавају свега сваке двије године и да углавном људи говоре да немају за кога гласати, причу о изборима коју сви добро знамо ћемо оставити по страни овај пут. Али само ћемо споменути то да са 18 година можете бирати, али и бити изабрани! Управо тако, и ваше се име једног дана може појавити на гласачком листићу, али и за то, наравно, треба да се искажете у политичкој партији чији сте члан, или не! Можете се и сами кандидо- нво! шта је то? игор вати као независни кандидат, али по некој логици шансе су вам тада далеко мање. Ипак, ако вам се сва ова прича о политици и политичарима гади, а уз то нисте ни пунољетни постоји још један начин како да утичете на власт. Путем НеВладиних Организација (НВО). Невладин сектор се почео нагло развијати након завршетка рата, када су владе и организације из различитих земаља свијета улагале силне новце у развој овог врло битног фактора у свакој модерној држави. С обзиром да се невладина удружења могу бавити различитим проблемима и да их има много, ми ћемо се базирати на она која се баве питањима младих, дакле омладинским организацијама. Свједоци смо да у нашем граду, и држави уопште, постоји небројено много невладиних организација које пружају доста ствари младом покрени се гаврић, IV 10 човјеку који је жељан знања и нових искустава. Ако желите бити активни, знате шта хоћете, знате како и с ким то урадити и комуникативна сте особа жељна знања, НВО је управо оно што вама треба! Поставља се логично питање зашто бих ја то урадио/ла? Па одговор је једноставан, у оваквим организацијама можете да остварите своје циљеве, да се добро забавите, научите доста тога, стекнете познанства која ће вам свакако добро доћи у животу и да пуно, пуно пропутујете. Али, ако сте гадљиви и на све невладине организације, постоји рјешење и за то. Оснујте своју! Ево како и шта вам је потребно. Ти и твоја два пријатеља имате неки проблем нпр. мислите да нема довољно спортских дешавања у граду, и имате идеју како то да ријешите. Да би сте се регистровали потребне су дакле три пунољетне особе, статут ваше организације, печат и жиро рачун на који ће вам различити спонзори уплаћивати средства. У сваком случају не дозволите да живот и младост само тако протекну. Учини нешто лијепо за себе, за друге и за цијели свијет. Радом не обогаћујеш само себе као личност, већ и средину у којој живиш чиниш љепшом за живот и рад свих нас и оних након нас! Зато, активирај се! Почни да мијењаш себе, па своју средину и једном ћеш успјети да промијениш свијет око нас! Више о омладинском организовању, као и доста информација о програмима, камповима, конкурсима на које се можете пријавити, и много тога још можете наћи на сљедећим интернет страницама: као и у свакој НВО у Бањој Луци. Сретно у вашем будућем раду!

7 Родитељи Мире Лолић-Мочевић, те године када је рођена, надали су се дјечаку али родила се дјевојчица која је, према причи бабице, цијелу ноћ гукала, а не плакала, те је родитељима пренијела да ће сигурно бити пјевачица. Није постала пјевачица, али јој је микрофон, изгледа, био одређен. Постала је новинарка. Од до године била је ђак наше Гимназије. За Орфеј, за који је некада и сама писала, рекла је: Најбољу средњу школу одлучила сам уписати из разговор и они с у завршили гимназију Се лена Мочевић, II 2 два разлога: због неодлучности, шта студирати и брата који је већ ишао у Гимназију, причао о њој, а ја сам му завидјела на догодовштинама, а богами и друговима. Први дан ћу памтити цијели живот. Дошла сам у разред у ком никог нисам знала и било ми је као да сам бачена у непознат простор. На првом одмору пришла ми је дјевојка, рекли би данас (а ја мислим да смо тада још биле дјевојчице), и представила се као Бранка. Наша родбина се познавала; нас двије смо се упознале и остале пријатељице и куме пуних 30 година. Гимназијска другарства, она права, остају вјечна. И данас да уписујем средњу школу, уписала бих Гимназију због знања које сам стекла, другарства које сам доживјела и свега што сам научила одрастајући те четири године. Кад вам је у Гимназији било најтеже? Најтежи ми је био тај први разред, нова средина, друштво, строги и захтијевни професори, много градива и најмање вољени предмет, математика. Али послије првог разреда више није било проблема. Била сам одличан ученик и као таква сам била ослобођена полагања матуре. Да ли постоји неки догађај кога се (не)радо сјећате? Увијек сам се дивила, а у млађим данима, и завидјела одличним математичарима. Живот је стварно добар учитељ. Схватите да је завист болест и да је сваки човјек рођен за нешто. Четири гимназијске године баук звани математика ме је мучио, највише у првом разреду када су ми три професора предавала. За посљедњи писмени, који је био одлучујући за позитивну оцјену, добро сам се припремила и била изузетно сретна када сам видјела задатке које сам знала. Другарица која је сједила иза мене молила ме да јој пошаљем рјешење једног задатка. Наше договарање примијетио је професор Милан Јовановић, што ми свакако нисмо знале. Споменка, која је данас љекар и живи у Аустралији, додала ми је цедуљу, а ја јој написала рјешење. Професор ме у тренутку додавања цедуље ухватио за руку и рекао да изађем, и то право на поправни. Добро сам се тада исплакала. Поправни је био добра школа. Схватите да ако сте некада били одлични успјешни као ја у основној, не мора тако бити увијек. И сада мислим да сам другарски поступила што сам јој помогла, али та ме је помоћ коштала ноћи неспавања и натјерала ме да у наредним годинама много више вјежбам. У моје вријеме инструкције нису биле хит. Мој инструктор, и то гори од најстрожих професора био је мој брат Бранислав који ме је тјерао да вјежбам дневно сат до два, свакако ми је и помогао. Тај поправни и казна која је услиједила од маме, неодлазак на тродневни излет са разредом, који смо добили као награду за најбољи резултат, била су два најтужнија догађаја везана за моје гимназијско школовање.. А о професорима који су јој посебно остали у памћењу, каже... Имали смо два разредника, Родољуба Баврлића, а касније и проф. Јовановића. Проф. Баврлић је био професор, разредник, отац и пријатељ, наш разред га је јако волио. Дијелио је с нама наше проблеме, радости и љубави. Сваке године ишли смо на незаборавне излете на којима нас је пазио, дијелио савјете и боловао наше симпатије, и наравно играо шах са момцима. Вољела сам и професорицу биологије, Сњежану Ракић, географичарку Равиојлу Окиљевић, проф. историје Ђорђа Личину-Личинку. Уз њих, не могу а да не споменем часове српског језика. Највише сам их вољела.

8 Професорица Вера Бајагић ме је много научила и у гимназијским данима утврђивала моју новинарску стазу. Учила нас је како да се кратко и јасно изражавамо. Била је строга, праведна и вољена на посебан начин. Ваше мишљење о гимназијским данима тада и сада... Из данашње перспективе гимназијски дани изгледају ми безбрижни, а тада је било тешких дана, мање или више. Када данас разговарам с гимназијалцима, стекнем утисак да је у наше вријеме била тежа, захтјевнија, а професори строжи. Носили смо школске кецеље и нисмо се издвајали по маркираној одјећи. Било је и у моје доба маминих и татиних синова, али као и увијек, они су захваљујући свом понашању били прихваћени или нису. Имали смо своју шокару кафе-сластичарну за дружења. Имали смо вечери поезије и музицирања, дискотеку петком или суботом у Гимназији, припрему Орфеја и разглас које је био изазован. Гимназија је учврстила пријатељства међу нама па се и данас се дружимо, једном годишње, увијек незадовољни што нам нису дали да славимо матурско вече јер је умро тадашњи предсједник СФРЈ, Јосип Броз Тито. Политика се тако на врло тужан и ружан начин умијешала у најрадоснији средњошколски догађај који за нас није постојао. И за крај, порука гимназијалцима... Драги моји гимназијалци, хвала што настављате традицију. Учите, нећете се покајати. Погледајте кроз прсте професорима када су престроги, задатак им је да нас науче, а признаћете да то није лако. Схватићете, као што сам и ја, поклањају нам знање а то је, уз живот, најскупљи дар на свијету. И наравно, другујте једни с другима, пријатељства која стекнете у четири гимназијске године остаће за цијели живот. кроз гимназију ИБО је захтјеван предуниверзитетски програм који се завршава полагањем испита, а предвиђен је за изузетно мотивисане ученике. Ученици који добију ИБО диплому могу се уписати на универзитете у више од 110 земаља свијета. Одговорност за оцјењивање квалитета рада кандидата на испитима лежи на 4400 ИБ испитивача са међународним ауторитетом у својим подручјима. Програм за диплому Међународне организације матура (The International Baccalaureate Organization Diploma ибо Се лена Мочевић, II 2 Programme) намијењен је ученицима од 16 до 19 година. Настава траје двије године по међународном школском програму и то на енглеском. Данас, скоро половина ученика који уче по ИБО програму долазе из националног школског система, тј. из државе гдје се налази дато ИБ одјељење. У нашој гимназији, за сада, оформљено је једно одјељење који се састоји од 10 ученика. Сви ученици су у школи од 7.30 до 16.55, с тим да имају мале одморе и паузу за ручак. Ученици који су одабрали ИБО школовање морају одабрати један предмет из сваке од шест група предмета. Најмање три, али не више од четири предмета, слушају се на вишем нивоу (ХЛ), а остали на нижем (СЛ). Виши ниво изучавања предмета обухвата 6 часова седмично, а нижи 4. Тиме се ученицима пружа могућност да у двогодишњем периоду похађања програма неке предмете изучавају детаљније, а осталим приступају нешто шире. Поред ових 6 предмета, ту су још и два обавезна, тј. ТОК(Theory Of Knowledge теорија знања), кроз који ученици имају могућност да критички размишљају о знањима и искуствима стеченим на настави и током ваннаставних активности. Такође имају обавезу и да проведу самосталне истраживачке активности и напишу проширени есеј од 4000 ријечи. Захваљујући предмету ЦАС (Creativity Action Servise), који се односи на креативност, дјеловање, друштвено- -корисни рад, ученик је обавезан да се укључи у умјетничке и спортске активности и рад у заједници. Да би ученик успјешно завршио ово школовање и положио испит на крају четвртог разреда обавезан је да положи тзв. ЦАС и ТОК предмете. У завршну оцјену која се уписује у диплому утиче оцјена са испита (70%) и мишљење које су професори стекли о вашем знању у претходне двије године(30%). Тестови се шаљу у Кардиф, у Енглеској, гдје их прегледа стручна комисија. Поставила сам и неколико питања ученицима који се школују по ИБО програму. Већина њих је одговорила да су се опредијелили за ово модерно образовање да би им био олакшан упис на факултет који одаберу. Неколицина њих планира да студира у иностранству, а познато нам је колико су наше стандардне дипломе признате у свијету. Рекли су и да овај програм код њих развија индивидуалност, а самим тим и њихову самоувјереност, помаже им да уче сами, без помоћи професора, а што је најбитније, уче предмете које воле и развијају знање из енглеског језика. За ИБО програм навели су само ријечи хвале, иако, као што кажу, овај програм је још увијек у фази усавршавања. Једна година кошта 2000 марака, па ко може себи да приушти и има адекватно знање, по искуству и ријечима ових ученика, свакако треба да се опредијели за овај вид образовања.

9 кроз гимназију библиотек а Тијана свих средњих школа у Бањалуци; најпотпунију послије Градске библиотеке! Да ли је он тога свјестан? Библиотекарка га пита шта треба, а он, помало збуњен, схвата да не зна ни шта му треба. Зна само да име писца почиње са Б, а назив књиге са Х. (Засновано на истинитом догађају). Библиотекарка, не могавши вјеровати томе што чује, покушавала је дуго да одгонетне о ком се дјелу ради, али безуспјешно. Гимназијалац се вратио у разред БИБЛИОТЕКА И (ја, ти, он, ми, ви, они) СВЕ ЛИЧНЕ ЗАМЈЕНИЦЕ Звонило је за крај другог часа. Дакле, велики је одмор. Гомила је похрлила низ степенице, ред испред врата и кухиње већ је прилично дугачак, музика у пуном јеку... Мислим да нема потребе за даљим набрајањем, сви знамо какав блажен осјећај са собом носи велики одмор. Међутим, ако тих 15-ак минута желите провести сами, у тишини, мјесто гдје ћете то сигурно постићи јесте библиотека. Истина, то је помало чудно, али ученици заиста ријетко посјећују библиотеку за вријеме великог одмора. Можда сматрамо да вријеме за библиотеку мора бити одвојено од неког часа, па често то и захтијевамо од професора под изговором да је током одмора била страшна гужва. Замислите једног гимназијалца како велики одмор проводи посматрајући богату флору школског дворишта (најчешће оног дијела иза школе тамо је дрвеће посебно лијепо ) и, наравно, не ради ништа друго. Како људи кажу све што је лијепо, кратко траје, па тако и наш велики одмор. Затим долази онај дио када иста она гомила похрли, овај пут, уз степенице. Е, кад сви заузму своја мјеста, господин Просјечни гимназијалац се сјети да треба подићи књигу. Дакле, библиотека! Тада се, обично, сачека професор испред врата и културно замоли: Професоре, нестаће књиге... ево, сад сам био...таква је гужва, а сви траже баш ову књигу. Ако сад не одем, сигурно је неће бити до наредног одмора. Професор то, најчешће, допусти. Затим се Просјечни гимназијалац догега до библиотеке. Зашто би журио? Пуштен је са часа! Врата се сама отварају. То је као она прича из јеванђеља: одбјегла овца се увијек може вратити свом стаду, и све ће јој бити опроштено. Гимназијалац, пријатно изненађен призором, схвата да је прошло доста времена од његове посљедње посјете библиотеци. Пред њим, књига. Огромно, потпуно непознато и неистражено царство. Неке су књиге старе, чак преко 100 година. На њиховим корицама и листовима исписана су и урезана имена која се већ одавно друже само са заборавом. Пуне прашине, устајалих мириса, али и читавих животних лекција, мудрих ријечи, путоказа... Овај гимназијалац у својој школи има бољу библиотеку од Трк уља, II 7 да пита остале за назив књиге и добио је одговор Ходочашће Чајлда Харолда, писац Бајрон. Књигу је, наравно, подигао и вјероватно задржао наредних мјесец- -два дана да би изговором да је под казном осигурао и даљи недолазак у библиотеку. Управо такви и слични гимназијалци су заслужни за ситуацију да често нема књиге коју тражите, јер је неко није на вријеме вратио. А и кад је добијете, она је у стању распадања. Имена таквих се већ налазе на новонабављеном инвентару читаонице, ко каже да се не зна ко су?! И такви, као и сви остали, отпочну школовање у Гимназији са Гилгамешом, а заврше га радећи матурски рад у читаоници, прелиставајући неку од оних великих, црвених, дебелих књига. И Иво Андрић је једном приликом рекао: Свака јавна библиотека је ризница нашег заједничког добра које се зове: књига. Из библиотеке сви могу да позајмљују, и зато би требало сви да јој и прилажу, док из ње не би смио никад нико ништа узети ни отуђити. Па, зашто га не бисмо, бар, послушали?

10 тема гримасе за то је да баците поглед на бизарну прилику која вас посматра са огледала док причате телефоном. То је једна од опција. Ево шта се нама десило. Дан прије тог неназовљивог доживљаја, Соња је купила нове хлаче, које на први поглед немају никакве везе са нашом темом. Биле су то згодне хлаче... Хм, да! Нина је морала да их посуди, наравно. Шта ли је Соња мислила? Намрштила се, али је ипак пристала. Идућег дана, послије школе њих двије су са Тијаном кренуле кући. Задубљене у разговор, нису ни примијетиле великог добермана који их је пратио (замислите добермана који слободно хода улицом.:)) још од Гимназије. Постале су га свјесне тек кад су чуле тихо режање у непосредној Соња Ма личевић, Николина Ма лчић и Тијана Бје љац, IV 10 Шта представљају гримасе? Да ли су оне одраз тренутног расположења или само механички покрет лица? Нпр. када те неко пресретне на ходнику са фотоапаратом.:) Било како било, тим покретима свакодневно чудимо, како себе, тако и друге. Можда нисте ни свјесни како изгледате у одређеним, чак и најбезазленијим ситуацијама. Зато станите пред огледало и покушајте да истражите своје лице и његове могућности. Најбоља вјежба 10

11 тема близини. Нина се полако окренула са видљивим очајем на лицу, надајући се да иза није оно што је она мислила да јесте. Али, нажалост, била је у праву. Њено лице, престрављено и укочено, попримило је чудну боју. Бацила је све ствари и почела махнито трчати. За то 1. Шта мислите колико има мишића на лицу? 2. Која гримаса по вашем мишљењу изискује покретање највише мишића? 1. Око Мислим, кад се мрштимо. Маријана, IV 6 1. Отприлике? Седам, овај бајковити број :) 2. Смијех! Јелена, IV Има, брате, пуно... Око Смијех, али онај кад отвориш уста! вријеме се Тијанин осмијех претворио у грцање у смијеху. Широм отворених уста она се ваљала по тротоару, незаобилазно привлачећи пажњу зачуђених пролазника. Нина је и даље бјежала од пса и атлетски прескакала ограду од бодљикаве жице најближег дворишта. Соњино лице је напрасно добило израз запрепашћења. Вилица је ударила од под. Наиме, Нина је у тренуцима борбе за чисту егзистенцију дерала Соњине хлаче на поменутој огради. Хистерија је, наравно, усљедила. Аљоша, IV 1 1. Хе, хе, не знам! 120! 2. Смијех! Нина, II 8 Да ли сте знали? На лицу има укупно 53 мишића. За покретање лица у осмијех је потребно 12, а за мрштење 11 мишића. 1. Сто двадесет! 2. Ммм, не, смијање... (консултује се) Осмијех! Стефан, II 8 1. Мислим, око Хм? Смијање. Сташа Стефан, II 9 11

12 кроз гимназију Ружа Кћи је остала, зорине росе Да врта пустог чаша је смори Да пурпурног духа мирис јој се с опорим, таме, мирисом бори. Не би тог пурпура сјајног било знало његово око је мило да снажна му, жељна му је десница брала врелину њених латица. Чувај се, Чистото, црних киша Нек пјесму Добра никад не стиша муња олују злу што прати. Кад судбе глас настави арију оштрије бодље, грану старију казаљка теби можда ће дати. Ана Крк љић Кртица То презрено биће из мрачних дубина изгнано да живи заувек у тами што животних никад не спозна милина светлост исто не види, у беспућу чами. прича са часова српског језик а припремила сандријела касагић, проф. Ак тери: III3 и професор(ица) српског језика УВОД: III3 је ове школске године одлучио да уведе награду за ученика који први добије јединицу из било ког предмета. Награда је седмодневно ношење мајице на којој пише: I like Deаn-a! Права срамота за ову генерацију и потпуно понижавање несрећника који ће још несрећнијим стицајем околности добити јединицу! ДОДАТНИ УВОД: На почетку трећег разреда традиционално се изучава симболистичка поезија врло је битно за ову причу. ЗАПЛЕТ: Једног петка и једног шестог часа тог истог петка ученици III3 су били врло нервозни, бучни и нестрпљиви. Професор(ица) је одлучила да их казни задатком: свако мора да напише једну симболистичку песму! ВРХУНАЦ: Једнога дана, тачније уторка, пала је прва јединица и то баш на часу српског језика и изазвала опште одушевљење! Нашли су победника за ову годину (који се, by the way, уопште није осећао као победник)! ПРЕОКРЕТ: Тог истог дана ученици су донели своје симболистичке песме. Кад, не лези враже, прва песма коју је професор(ица) прочитала била је посвећена дотичној наградној мајици! РАСПЛЕТ: И остале песме заслужују да буду прочитане или, бар, неке од њих! Ево како казне и јединице развијају СИМБОЛИСТИЧКУ ПОЕЗИЈУ! Ти убоги створе, осуђен си, јадан у гробу да живиш читавог свог века мукама живота прејако си свладан не помишљаш да те ишта боље чека. Даниел Марјановић Језеро Окружено обронцима тихим заклоњени планинама сивим под сенама црним се крило једно језеро беше снило... Језеро тихо, малено густом шумом скривено јатом птица опседано а ипак усамљено. Кад сви некуд оду кад одлете у слободу тад тишина почне да влада то јако боли, тешко му пада! Док сунце полако залази, увек се ту неко налази, да му снагу да да му каже: Ипак ниси сам! Ранко Бајичић 12

13 кроз гимназију Мајица И ја ћу да је носим и ти ћеш да је носиш и он ће да је носи многи ће да је носе. Поносна пуна биће ми душа кад на прсима засја ми то име цијели ће град тад да слуша чујеш ли, о Дине! Брижно ћу је чувати праћу је сам да не мучи се мати. Не бојим се подсмијеха оних што прочитају на леђима ми: Вриједан гријеха. Звук Звук прекрасан тај, простире се ко сунчев сјај, и није битно да ли је почетак, или нечега крај. Без звука не може се живјети, попут храма смирености, живот овај нема смисла, као иструнула даска која је годинама кисла. Ја сам тај звук, и једном када се угаси настаће мук, и све ће полако утихнути... А ја слободна у облаке ћу се винути. Марија С тевандић Поље снова Поље снова, попут поља пшенице, мака... Тако страшна, смирена и лака... Простиру се у недоглед, преко свега иду до врхунца, пролазе изван свих граница, иду до Сунца... То поље снова ја сам, и због тога живот је красан, и није баш увијек јасан изазове имам, бар то знам. Све су могућности отворене, и читав свијет мој је, јер сада, поља снова представљају мене, и све око мене је плавичасте боје. Марија С тевандић Још нешто о Савјету! Члан 121. (Савјет ученика): Школа има Савјет ученика. обавеза средње школе је да пружи помоћ ученицима у оснивању Савјета ученика школе...бла, БЛА, БЛА...!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ученицима неразумљивим језиком покушава се приближити појам Савјета ученика. Многи имају фобију од којекаквих чланова, допуна и измјена закона. Једноставно, када тако нешто виде на зиду своје школе, аутоматски стварају одбојност према томе. Међутим, све то није баш тако компликовано. Не морате бити љубитељи права и закона да бисте разумјели сврху Савјета ученика у школи. Свакодневно, на нама изузетно драгим емисијама које афирмишу младе људе, слушамо о томе како млади немају прилику да покажу своје способности, како их нико не слуша и једино што им је на уму јесте да што прије збришу из ове државе. А када им се пружи прилика (да покажу шта знају), е, онда ту прилику облате и оцрне на све могуће начине. Тако је и са Савјетом ученика! Људи, који искрено вјерују да нешто могу побољшати кроз ово тијело, долазе на састанке и сав терет носе на својим плећима. Они остали, пак, чекају да их на улици ухвати репортер већ поменутих емисијица, па да се пред камером мало раскукају о томе како им се у школи и заједници не пружа прилика да се покажу у правом свијетлу?! савјет ученик а Чини се да им је прегорјела сијалица! Поента је у томе да Савјет није нека игра, у којој се ученици, ето, мало играју великих чика и тета у Скупштини. Заиста се може урадити много тога преко Савјета ученика, али не са 5 до 10 људи (ученика), него са подршком ученика цијеле школе, који оптимистички гледају на његов рад. Ако се сви згрозе на сам помен Савјета ученика, онда такво нешто нема апсолутно никакву будућност на овим просторима и тада ће нам једино преостати да, онако, хорски кукамо пред камерама о неактивности младих. Лијек за ову ситуацију је једно, велико, колективно БУЂЕЊЕ!!! Ај мо људи, доста кафенисања и губљења времена, урадите нешто корисно за себе и своју будућност! Савјет ученика није затворен у круг представника одјељења и остали могу присуствовати. Што год вам је нејасно можете питати вашег представника у Савјету, а ако нисте задовољни одговором, можете и сами доћи на састанак. Питајте како, када и гдје! Знам, звучи као нека политичка кампања, али вјерујте, није у савјету баш тако уштиркано и формално, уз све иде и занимљиво дружење и упознавање нових људи. Ако имаш пројекат, ученичку активност или другу идеју која може бити од користи ученицима или за коју су ученици заинтересовани, обавијести представника свог одјељења у Савјету ученика. На Савјету ћемо заједно размотрити твоју идеју и ако она може ученицима побољшати квалитет наставе или боравак у школи, заједно са управом школе и другим организацијама учинити ћемо све да твоју идеју реализујемо! Сва питања о Савјету ученика можеш упутити представнику свог одјељења у Савјету, али прије тога погледај нашу интернет страницу: гдје можеш пронаћи одговоре на нека питања, а и многе друге корисне информације. 13

14 за читање и уживање 18 ве личанс твенихнина вурдеља, IV3 Једном сам негдје прочитала: Тада је цијели свијет твој и све што је у њему... Јутрос су се коцкице сложиле. Стварно... јер, кад напуниш осамнаесту... Замисли овако. Птичице цвркућу и небо се плави. Добро, може и без тога... неважно... Ти за воланом... можеш ладно до матичара, разумије се, не баш сам... и живјећете срећно док вас смрт не растави... А ако си још јуче пјевао: Са четрнаест сам попио прво пиво... данас ти ни то више нико не брани... Цигарете? Извол те. Хвала. До виђења. Него, могла бих пунољетна ја да напокон спремим своју собу... Упалим радио:...један за другим возови полако пролазе... помало је тужно кад остариш... ајооооој, ово ме дотукло... Зло. Упада мама. Стишава (читај: гаси, дође на исто) музику... Понашај се прилично својим годинама! Шта то значи? Да почнем читати документа која потписујем? Апсурд. То вам је ово из савремене књижевности. Ал` реално: чему то? Само зато што је некад давно неко повукао ту црту, грубу линију између човјека и дјетета... Ево спремила сам собу. Ево и тетке: Јој гле је, цура и по... а сјећам се, кад ти је глава кô глав ца лука била... Аха, мислим... Добро је, оде и тетка... Треба сад пред Кућни савјет. Аргументе сам напамет научила. Договорено? Може журка у кући? Јееееееееееееее ееееееееееееееееее! Добро, бако, ништа ти не брини... Неће се Лазо и Јукић напити па комшиници Јованки на врата лупати... Да, да, остаће зидови читави... Добро, добро, деда, знам да сте ви у нашим годинама дјецу подизали... Мог Митрицу, плишаног слона без једног увета и пола репа, још као дијете сам га добила... Скоро да је исти... Јој, Митрице,... џаба све... Гдје год да кренем, теби се враћам поновооооооооооооооо... Чекаш тај осамнаести пуних осамнаест година! И шта? И ништа... Ееееее, људи, не долази памет преко ноћи... 14

15 за читање и уживање Сунце је залазило. Ходала сам плажом остављајући трагове својих стопа. Животна жеља ми је да и након смрти живим, ако не кроз своја дјела, онда барем у сјећањима својих најмилијих. Свјесна сам да ће те трагове још исто вече прекрити нечије туђе стопе и туђи снови, али тај пијесак на мојим стопалима као да ми је обећавао својим миловањем да ће ме памтити заувијек. У даљини видим острво. Увијек ме је привлачило непознато и далеко, али знала сам да немам начина да стигнем до тог острва. Сјела сам на обалу и посматрала острво вјерујући да ако то снажно пожелим свакако могу стићи до њега. То је била моја животна филозофија само жељети и бити упоран и резултат неће изостати. Знала сам да ће ми се те вечери живот промијенити. Он ми је пришао са леђа. Дјевојко, знам да желиш да стигнеш до оног острва, али погледај боље, ја сам његово отјелотворење, имам његов облик. Вјерујем ти рекла сам без оклијевања, јер нешто у његовом топлом гласу или сањалачком погледу или лијепим, пуним уснама ме је подсјетило на то острво. Учини да будем човјек казао је и благо се насмијешио. Погледала сам га заинтересовано и он је наставио. Затворио је очи и шапутао: Учини да будем човјек, вриједнији од концертне улазнице, подсјети ме да имам крв докопај се ножа или чакије. Својим позитивним духом под кожу ми уђи и остани запрепаштена стањем које тамо затекнеш. Говорио је прекрасно, као нико кога сам познавала. Разговор се наставио. Да ли вјерујеш у бога? Гдје су ти рођени родитељи? Причај ми о Морисону! Причај о Бори Ђорђевићу! Да ли вјерујеш да права љубав постоји? Све сам га питала. Да ли је националиста, да ли студира, воли ли море, да ли му је дражи мирис ђурђевка или сандаловине? Причала сам о себи. Осјећала сам да су ми и душа и тијело голи пред овим човјеком или духом свеједно. Да ли је он био стваран није ме занимало. Нисмо имали тајни једно пред другим. Читаш ли књиге? Идеш ли у позориште? Колико дјеце желиш да имаш? Како ће ти се звати син? Мислиш ли да је Индија земља гдје се снови остварују? Шта мрзиш? - питала сам га бојећи се одговора. Мрзим ђавола, понекад Бога, мрзим лошу музику, спонзоруше, момке којима су аута, мобилни телефони и скупи проводи најважнији на свијету. Мрзим лаж. А шта волиш?- питала сам још више стријепећи од одговора. Волим тебе кад причаш рекао је и пољубио ме. Од те вечери више нисам сигурна шта је јава, а шта сан, да ли сам тад стигла на острво, да ли ћу икад стићи? Али схватила сам једно: острво за сваког представља највиши циљ, а за мене је то да живим као једно са њим. рајско ос трво, тања шљивар, IV 4 15

16 Овај текст, нека чита онај и само онај, који нема паметнија посла у наредних, па рецимо, 10-ак минута! екада давно, у једној малој земљи у развоју, живјела је једна, тако мала, велика дјевојчица... И звали су је Мрва. Питате се како то, мала, а велика? Па, Мрва је била генетски-модификовано дијете, мало крупнијег раста, неких два метра... Али у то вријеме то је била сасвим нормална појава, узрок јој се није знао...или се није смио сазнати. Која је разлика? исход је исти! Шушкало се наоколо, на тзв. прелима, између срећних мајки и комшиница, да су узрок свему виршле (хреновке), које су ове јеле као мале; неки су опет говорили да је то због ОУВ-а(Обрнуто усмјерених ватромета), који су испаљивани са неба на земљу, сваке кинеске Нове године, а то је отприлике једном седмично. Неки су сматрали да је то, ипак, посљедица музике новије продукције, чије дејство није било најбоље испитано. Сматрало се да ултра вибрације које та музика производи дјелују на дјецу за читање и уживање Управо из тих разлога, Мрвина породица је жељела да је смјести у најбољи вртић, у здраво окружење, гдје ће се она лако уклопити. Међутим, то није био баш лак задатак. Оде тако Мрва први дан у вртић. Како јој је било?... Хм! Розе окружење јој се, у почетку, свидјело. Гомила Bretz луткица оних главатих (Престали су производити Барби јер су открили да дјеци стварају комплексе, а ове бајк а о малом ГИГАНТ У Тијана Трк уља, II 7 још прије рођења и утичу на њихов гигантски раст. Било како било, чињеница да дјеца требају мало веће кревеце и за који број веће пелене, није се могла избјећи. Тако су се људи ухватили у коштац са проблемом и престали размишљати о потенцијалним узрочницима. Виршле су се и даље јеле, Нове године се и даље славиле, а ултра-вибрациона музика се све више слушала. Као што рекох, била је то земља у развоју, дешавале су се многе промјене, па се људима и не може замјерити што су били помало растресени с времена на вријеме. Него да се вратим главној јунакињи приче Мрви! Код Мрве је све било обрнуто пропорционално. Име, обрнуто пропорционално изгледу; њено понашање, обрнуто пропорционално времену у којем живи; а она, апсолутни контраст својим вршњацима. Међутим, Мрва је у свој својој различитости била срећна. Вољела је (набрајам по важности): чоколаду, чоколадно млијеко, чоколадни кекс, чоколадни сладолед, чоколадне бомбоне, чоколадна лизала, чоколадне жваке и непар људи са којима је живјела. Основна јединица мјере за све јој је била: 100 г чоколаде. Па тако је и она била слатка као 1000г чоколаде, очи су јој биле боје црне чоколаде, коса боје оне свјетлије, с млијеком, а кожа боје бијеле чоколаде. Вољела је да се игра са свима, била је весела и увијек насмијана. Лако се уклапала у свако друштво и за секунд би се нашла у центру, било чије, пажње. Тако је Мрва једног дана требало да крене у вртић. Вртић је, засигурно, прекретница у животу сваког дјетета. Ниси више први и једини сад је ту много њих, а сви желе бити и први и најбољи и једини! То је први сусрет дјетета са конкуренцијом. У вртићу је оно само, без маме и тате, и треба... ма, мора само да се бори за себе! главате боље утичу на њих. Ваљда, јер су им сличније.), пластична шминка, ципелице у Пепељуга стилу, бљештаве торбице и чупава огледалца, и све то у extra large издању! Сад, искрено, која дјевојчица не би пала на то?! Али, као што рекох, Мрва је била другачија. Она је све то Пинк царство посматрала помало резервисано, бар први дан. У паузи су пили Diet Colu, јели интегралне кексиће (искључиво Shugar Free) и вјежбали аеробик (уз адекватну, ултра-вибрациону, музику), а све то на захтјев брижних мамица, које су поставиле ова строга правила при упису своје дјеце да не би добила целулит још у дјетињству. 16 илус трације: горан лубурић, iv6 и филип јаковљевић, III2

17 за читање и уживање Али на Мрву су најјачи утисак оставиле пјесмице које је научила, а уз које су и вјежбали. Па је тако, кад је стигла кући, показала шта је запамтила. Родитељи узбуђени, радознали, очекујући неку рецитацију о зеки и медвједићу, осташе у чуду након Мрвиног извођења тзв. химне вртића. Како и не би када је Мрва, сва срећна због усвојеног знања, пискавим гласом закрештала : Озенииии меееееее...и схватицу те озбијноооо...ако сеее ствално волимоооо...сад ми доказиииииии!!! Родитељи, бијесни и разочарани, назваше управницу вртића и... исписаше Мрву. А њој су рекли да ће јој наћи бољи вртић, гдје ће се научити правим вриједностима. Тако и учинише. Нађоше нови, али колико бољи вртић? На први поглед, изгледао је прихватљиво. Овог пута било је и дјечака и дјевојчица и били су, можда чак и мало превише измијешани. Али, боже мој, треба стицати пријатеље у раном дјетињству. Мрва се и овдје добро уклопила, а била је одушевљена и униформом, коју су морале носити све дјевојчице. Униформа се састојала из тиграстих хеланки и црне мајице, на којој је златним словима писало rich bitch, у знак захвалности спонзорки вртића! Протекао је, тако, још један Мрвин дан: у упознавању, учењу пјесмица и ситних кореографија. Кад је дошла кући... Ех, кад је дошла кући и све испричала и уз кореографију отпјевала химну овог вртића, која је садржавала стихове о доњем рубљу, вискију и о разним варијантама невјерства, родитељи, згрожени, исписаше Мрву и из тог васпитно-образовног гнијезда! Кажу људи: трећа срећа, па тако се и Мрвин трећи вртић чинио најбољим. Овај се звао Црни лептир и одликовао се мало слободнијом варијантом ултра-вибрационе музике. Ту је Мрва научила једну, јако занимљиву, варијацију на тему игре ринге-ринге-раја, која се зове ШУТКА! У овој је игри, како је Мрва својима објаснила, циљ разбити што више јаја ко падне, тај је разбијено јаје и испада, а ко остане посљедњи побједник је! Мрви се ова игра јако допала, много више од до- садних кореографија у претходна два вртића. Тамо су јој промјенили look обукли је у црну униформу са натписом Iron Maiden (као реклама спонзора вртића), ошишали је и офарбали у ватрено црвену боју. Мрва је била пресрећна! Али кад је дошла кући родитељи су, ма сувишно је говорити шта су све. Међутим, тад је Мрва почела пјевати пјесмицу коју је научила: У шумарку скривеноооом, гдје медвједа је малих дом...они чак и летеее, послушајтеееее..., родитељи се смирише мислећи да је ово права ствар. Али, Мрва појача глас и настави вртећи своју мало већу главу и новоофарбану црвену косу: ЈА- АААААА САМО ЖЕЛИМ ДА СКАЧЕЕЕЕМ...ЈАААА САМО ЖЕЛИМ ТООООО!!! Да, да, већ претпостављате: исписали су је и из овог вртића, иако је за сутра договорила камп на Шеховима. Ишли би и на свирку, ал пропаде све. Шта ће сад са Мрвом, нема више вртића у граду; у великој су недоумици. Да ли да је врате у неки од претходних вртића и гледају како постаје дио неког клана или да пронађу мјесто гдје ће се Мрва слободно развијати и усвојити праве вриједности? Међутим, таквог мјеста није било, а тражили су по цијелој држави! Е тада, баш у прави час, неко примјети Мрву, схвати колико је она посебна и написа неколико ријечи о њој. Путовале су тако те ријечи кроз вријеме и машту многих... Па се, ето, нађоше и овдје! На коверти коју сам примила, путем виртуелног свијета, писало је: За онога ко жели побјећи од учења латинског и осталих, редовних, обавеза; за онога ко је спреман типкати, типкати и типкати, не осврћући се на глупости које је отипкао!!! Тако се ја ту препознам и кренем на посао. Па ћу и ја рећи, овај текст је прочитао онај и само онај, ко је управо потрошио 10-ак минута (зависи од брзине читања) свог живота, на плод моје, помало, маште! (допуни) 17

18 парипологија под шт урим небосводом никола париповић, IV 7 I Ни чај од листа матичњака, Нити кашике пуне меда Не топе тешки талог мрака И то сивило тупог леда. II Данима чашу приносим устима И следовање горког пића гутам. Међу леденим кућним зидовима Као слепац по тамници ја лутам. Нашу је чашу живот разредио Данима топлим, без дима и леда, А Он је чашу за дан сву испио, Без зрака сунца и без капи меда. III О, та чудесна цветна раскош На страницама масним, рујним. Немирисаног праха пустош У ноздрвама нашим чулним. Блажени сан валеријане, Плавет лаванде провансалске Не могу јутрос да раздане Везу тескобе и опаске. Прихватив кишу, студ и бетон, У штурој локви мотрим воду И бацам камен видим фотон: Вид ми жари у влажном году. IV Родих се концем века-звери И поноћни већ слушах дуб. Наслутивши пред собом двери, За пролазак угладих зуб. Раскрилиће се двери звуком Који у боре тла сеже, И засветлеће луча муком Која све дубине веже. Када ми већ преоста Логос, Небесник што слух излечи, Ја знадем да ће његов износ Дати крила тешкој речи. Наједном ћу из јата риба Крочит у висине светле, И из мрачнога, влажног глиба Изронит нежношћу песме. парипологија 2 никола париповић, IV 7 МОЈ ОБРАЧУН С ЊИМА ИЛИ КРЛЕЖИЈАНСКО-ПАРИПИЈАНСКИ ОДГОВОР НА ЛУПЕТАЊА НАДОБУДНИХ ФАКУЛТЕТЛИЈА И ОСТАЛИХ СУБЈЕКАТА Пучина је стока једна грдна. Његош Шта желим да кажем у другом наставку (већ) култне колумне? Сад ми је баш драго што сам написао први део. Драго ми је јер сам нападнут као компјутер у лудници од стране Њих. А о Њима ћу и писати у овом наставку. Они и Оне су оваплоћење декадентног плебејског долчевитанског мутантског медиокритетизма. Њихов мозак је потопљен у надриквазипсеудопостмодернистичку чорбу посрнуле западне цивилизације, где кашикама мешају нерони и неронићи са прорачунатим рукама и акустичним главама. А знамо како то већ бива са резонаторским кутијама. Како их препознати? У једној руци држе флашу кокаколе, у другој комад пице, а у џепу Да Винчијев код. Маска (пошто не знам да ли имају лица) им је цинично сладуњава са сталним изразом благог гађења над сваком појавом која се не уклапа у њихову сумануту шему живљења. Није искључено да ће та маска временом еволуирати и постати нови орган. Срећом, ја то нећу доживети. Ни ви, драги читаоци. Али, нека се зна ко је то прогнозирао. Ко су Они? Они су жреци Ничега. Ништа данас извире из малих и великих екрана, новинских чланака, књига са милионским тиражима... Али, страшно је кад човек посвети свој живот Ничему. Понављам, Ничему. Шта су рекли о мени? Ако су све велике речи у људској историји речене са великим жаром, онда су фарисејска празнословља изговорена са још већим. Рекли су да сам написао чланак о самом себи. По истом основу Они могу оптужити аутора неког уџбеника анатомије да је писао о свом мозгу, својој кожи, својим плућима... А писао је о нашим органима. Шта с Њима? Смислио сам и нову реч за терапију која би их довела у нормално људско стање: домозгавање. Према теорији Осипа Мандељштама о природи речи, реч није ознака ствари, што имплицира да Њима нема помоћи. Начина да се човек заштити од Њих једноставно нема. Знамо отприлике како се заштитити од рака, дијабетеса, срчаних болести, сиде, стреса... Али, како се заштитити од Ничега? Истина, постоји глобални савет који је преширок за употребу: од Ничега се штитите Нечим. Шта рећи на крају? Они обожавају happy end. Има једна лепа мисао пољског афористичара Станислава Јежи Леца о овој симптоматици: И happy end је само крај! 18

19 стваралаштво с твари, готово ник ад нис у... непознат ау тор Два путујућа анђела зауставила су се код богате породице, да би преноћили. Породица је била дрска и није испунила њихову молбу да им дозволе преспавати у гостинској соби. Умјесто тога послали су их у малу просторију у хладном подруму. Када су направили лежајеве, старији анђео је видио рупу у зиду и зазидао је. Млађи анђео га је упитао због чега је поправио рупу, а он је одговорио: Ствари, готово никад, нису онакве какве изгледају. Следеће вече су стигли до једне веома сиромашне куће. Љубазни домаћин и његова жена понудили су им вечеру и замолили су их да безимен преспавају у њиховом кревету како би се заиста добро одморили. Када су се два анђела следећег јутра пробудила, нашли су домаћина и његову жену у сузама. Њихова једина крава, њихово једино благо, лежала је мртва у дворишту. Анђели су наставили свој пут, а онда је млађи анђео бијесно приговарао старијем како је нешто тако могао дозволити. Први домаћин је имао све, па си му чак и рупу у подрумском зиду поправио, а овај други, који готово нема ништа и упркос томе нас је веома љубазно примио и угостио, да нам је чак уступио и своју постељу, дозволио си да њему цркне једина крава. Старији анђео му је одговорио као и први пут: Ствари, готово никад, нису онакве какве изгледају. Када смо били у хладном подруму, опазио сам да се унутар оне рупе крије давно закопано благо, и поправио сам рупу, јер је домаћин веома похлепан и то благо би га учинило још горим. Прошле ноћи док смо спавали у домаћиновом кревету, дошао је анђео смрти по његову жену и ја сам га замолио да узме краву умјесто жене. Тако, ствари готово никад нису онакве какве изгледају. круг немања јерковић, IV 4 Пролазник у црном капуту, У глуво ноћно доба, Набораним рукама склања, Лишће са усамљеног гроба. Без циља у животу, На гроб хладни он лијеже, Црне се мисли Истовремено гомилају и бјеже. На гробу свог безименог пријатеља, Он уснуло бунца, Није нимало тужан, Што неће дочекати излазак новог сунца. Са оне стране Небеског раја Опет се рађа Зачетак краја. И опет ће стари Богови пасти И њихово богатство Нови ће красти. И опет ће крв Пролити се врела И опроштена биће Сва зла дјела. И опет ће лажни Спас сви наћи Јер то је пут Много краћи. Са оне стране Небеског раја Опет се рађа Зачетак краја. 19

20 Сваки писмени рад, који је писан срцем и душом, из којег се може извући нека животна поука која може да спаси људски живот, јесте дар. Наравно таква врста рада није дар само за онога који је добио тај рад да га прочита. Он ће прочитати тај рад, и уколико му се допадне, уживаће; можда извуче неку важну поуку коју је творац тог дјела хтио да пренесе, и ако остави јак утисак на њега, памтиће га до краја живота: или по ономе што је прочитао и научио из тог рада, или по начину на који је тај рад написан и емоцијама које је доживио читајући га. Али, такав рад је прије свега дар за онога ко га пише. Та особа је велики срећник, и добила је мој став добих на дар овај радфе дор марјановић, II 2 написао своје најбоље, али истовремено и најстрашније романе, који су остали познати и данас. Они нису имали у себи ни једне свијетле тачке, и све што би у почетку у њима давало привремени изглед љепоте, постајало би одвратно и застрашујуће. Сам Данте је у току писања Божанствене комедије дошао у искушење да је баци у пламен, али ипак то није урадио и оставио нам је једно од највећих ренесансних књижевних дјела. Толстој, који је увијек био самољубив, и који је увијек био крхка духа, признат је за једног од најбољих писаца свих времена. Сви ови набројани великани су нам у својим дјелима описали шта су осјећали, и баш онда када су били најтужнији, њихова креативност је била на највећем нивоу. највећи дар од свих, а то је да исповиједа своје мисли, своју срећу, своју патњу, своја маштања лаганом листу папира. Док они који читају радове могу да виде туђе мисли, туђа схватања, и туђи поглед на живот, они који пишу те радове у њих уносе своју душу, своје емоције и мисли претварају у слова, и тако њихове мисли остају да одјекују и пркосе годинама које их никада неће моћи побиједити. Најбољи примјер за то је Хомер, највећи антички писац, чија су дјела преживјела више од три и пол хиљада година, и догађаји које је описивао су данас добро познати, а он сам је кроз вијекове и вијекове био слављен и величан. Он је један од највећих срећника који су икада постојали, јер он је знао пренијети своје мисли и осјећања на папир, и те мисли и та осјећања су се чула, а могу се чути и још и данас. Али што је још важније и битније само за особу која пише тај рад, она може да у њега унесе себе, своју душу своје среће и несреће. Велики књижевници су сви они који су имали шта да кажу. То су људи који су се разликовали од осталих. Они су били смјешнији, тужнији, трагичнији, може се рећи и чуднији од свих осталих људи. Они су били јако осјетљиви и свака би их увреда и ружна ријеч могла сломити као да су мале птичице. Они су онда све своје доживљаје, трагедије, среће и осјећања преносили са себе на хартију и тиме су оставили траг по коме ће увијек бити памћени. Они су били особе несрећне, саме против свих, без икога да им пружи руку утјехе, у опозицији са самим собом, и они нису имали бољег друга и пријатеља осим папира, који им је увијек био надохват руке, и који је упијао у себе њихове мисли, помно пратио сваку њихову ријеч. Данило Киш, један од најпознатији наших писаца, који је имао заиста тужно и несвакидашње дјетињство које је описао у Раним јадима. Препоручио је свима да, када се осјећају изгубљено и без воље за наставак, обрате се папиру. Шекспир, највећи пјесник свих времена, преживио је све добре и лоше стране живота, и у задњој његовој етапи је пао у тако дубоку тугу и жалост да је из тог периода његова рука, под вођством срца и ума, написала неке од његових најбриљантнијих и најтрагичнијих трагедија икад створених људском руком. Бокачо је успио да од једног потресног догађаја, који је одузео гомилу живота, направи Декамерон, збирку новела, која је ода младости, љубави, памети и човјеку. Виктор Иго, једна од најбриљантнијих али такође и најзлобнијих личности, није имао имао скоро ниједног пријатеља. Томе свједочи то што је његов најбољи пријатељ за њега рекао да је он страшно зла особа. Ипак, он је био предводник француског романтизма, и најбољи француски књижевник свог времена. Достојевски је већину свог живота провео у биједи, праћен страшном болешћу званом епилепсија. Ипак, он је у својој највећој биједи Они нису имали никог другог осим папира. Сада је стање другачије и свако може написати било шта без трунке емоције а да то постане највеће умјетничко дјело. Људи више не пишу срцем и због себе, већ једноставно руком и због новца. Али то и даље не спрјечава остале људе, који не зарађују на тој врсти лажне умјетности да сједну и запишу своје емоције, среће и патње. Папир је увијек ту и увијек ће слушати без икаквог одбијања. Ако вас сви остали одбију, папир неће. Зато сматрам да су прилике да се напишу овакви књижевни радови дар. Тада преиспитујемо сами себе, свој ум и своје срце. Сматрам да ум и срце могу бити човјеково највеће благо, али такође и човјеков најтежи терет. Тај терет се може олакшати на папиру. Када се човјек ријеши неког тешког терета, он тек тада почиње да ужива у чистом ваздуху, и у сваком уздаху и издаху, чудећи се што није уживао у томе прије. Исто тако, када папир олакша човјеков бол и патњу, човјекове црне мисли, он тек тада почиње да увиђа нове хоризонте које прије није видио, али који су му сада јасни и бистри као дан. 20

21 У читаоници Гимназије, , чланови пењачког клуба Extreme: Игор Вукић, Огњен Лакић и Марко Радуловић, одржали су презентацију о спортском пењању члановима географске секције, коју води професорица Драгица Шпирић. На овој презентацији ученици су детаљно упознати са спортским пењањем. ex treme спорт фе дор марјановић,ii 2 Уколико сте особа која се проналази у тимском раду, онда је пењање савршен спорт за вас, јер су за њега потребне двије особе: једна осигурава, а друга се пење. Обе особе су повезане ужетом. Не морате се бринути да ће уже пући, јер оно може издржати 2000кг тежине. Поред ужета, основна опрема су појас и шљем. Помоћу појаса се качите за уже и најважније је да буде добро причвршћен. Шљем користимо уколико се пењемо на природним или вишим висинама. Постоје двије врсте стијена, природне, и вјештачке, попут оне у Соколском дому. Постоји једна специфична врста пењања, која се зове болдеринг, под којом се подразумијева пењање на мале висине и за коју не треба никаква врста опреме ни заштите, и уколико желите, није вам потребан партнер. Поред појаса, ужета и шљема који представљају основну опрему, ту су још и справе које служе за потпомагање: осмица; пењачице ципеле које служе са пењање, повећавају трење и омогућавају нози да уђе у мање просторе; и специјалне рукавице које служе за упијање зноја... Да би још више дочарали пењање, чланови пењачке групе Extreme су показали присутним ученицима филмове, преко којих су ученици могли да виде како се треба пењати. Један од чланова који је учествовао у снимању филмова, попео се на Алпе, али, нажалост, није био у могућности да присуствује презентацији. Сви присутни могли су да виде разне врсте пењања, чак и оне екстремније, као пењање на високе стијене, без осигурања, које може да буде ризично и за искусније пењаче. Уколико желите да се пријавите за пењање, то можете учинити недељом у Уколико нисте у потпуности сигурни да ли бисте жељели да се бавите овим спортом, можете да опробате први пут бесплатно и одлучите да ли вам овај спорт иде. Тренинзи су понедељком у и уторком у Што више напредујете, моћи ћете да се пењете на веће висине, а да бисте прешли на виши ниво морате да полажете тест знања. Након првог теста постајете пењач приправник. Ипак, чланарина је 30км, из разлога што је опрема веома скупа. Само уже кошта 300км. Уколико себи то можете приуштити, нема разлога зашто се не окушате у овом спорту. За више информација посјетите сајт 21

22 мој став Опште позната је чињеница да о гимназијалцима добро мишљење имају само они сами, а да их већина осталих сматра за ортодоксне штребере са џемпером на ромбоиде и рођене антиталенте на спортском терену. У прилог овој тези често се наводи и то да у Гимназији не постоји спортска секција. Планинарска секција је једина ваннаставна активност гдје гимназијалци колико-толико могу да се баве физичком активношћу. Ипак, она се не окупља редовно, а ученици за њих сазнају или дан прије или након што се већ десе. Разлози за непостојање спортских секција су углавном недостатак времена, простора, а и када се организују такмичења, термини никоме нису прихватљиви, ни за професоре ни за ученике. Овај проблем је рјешив, али не постоји права заинтересованост ни професора ни ученика. гимназијалци му зик а дум, бум, бум... Шоне, екстра је данас била музика. Привидан осмијех на лицу мом. Да, да Рум, екстра... Па добро, можда и ту има нешто, како би то рекли: екстра, мени нажалост скривено. Нови дан, још новије пјевачице поручују како не би било лоше да се кабрио порше паркира у њихову гаражу, а не знају ни код кога су им синоћ остале гаћице. Али добро, има и оних мање захтијевних које желе само бунде од нерца. Екстра. У сваком случају, радост не треба да се крије и стога треба да се части. Али добро, не могу сви бити Здравко Чолић, иако би можда жељели. Да ли су немири постали дио нас или можда цело село шмрче бело или шта већ не знам, али знам да сваки покушај промјене ове устаљене шеме већином бива Ипак, све наведено не спрјечава гимназијалце да се баве спортом и да постижу завидне резултате. Међутим, као да интелект, на чему се инсистира у Гимназији, искључује спорт са успјесима ученика често нису упознати ни њихови разредници. Било да сте фанатични обожавалац или заклети противник, не можете занемарити култ спорта у нашем друштву. Сматрам га повољнијим утицајем на младе од култа бунтовништва који се ствара око самозваних умјетника који подстицај за стварање налазе у разним видовима опијата, гдје таленат и напоран рад као мјерило вриједности одавно нису присутни. Ако је спорт за вас апстрактан појам у чију срж не желите да улазите, вјероватно вас све ово уопште не занима. А ако мислите да можете помоћи, устаните и реците шта имате гимназијалцима не приличи да ћуте. Наташа Зрнић, III 8 извргнут подсмијеху. Мислим да једноставно не желе да слушају. Да је то Бајага знао мислим да не би узалуд чекао на минус двадесет и нешто нити би Пишоња и Жуга заглавили у паклу дроге. Шоне, каква ти је ово безвезе музика данас? Видиш да сви бјеже из школе... Па добро шта бих ја сад, ограђујем се, има људи који и то воле. А можда и не би требало, јер како каже један наш професор: Маса је и Хитлера довела на власт. Замолио сам их да опросте мојој младости и изрази њихових лица се одмах промијенише. Сад не бјеже из школе. Не знам, знам да ништа не знам али ипак мислим да би вриједило запитати се куда плови овај брод којим смо кренули ми? нена д ра довић, IV 3 22

23 географија ЈОВАН ЦВИЈИЋ ( ) Пре 141 годину, 12. октобра 1865, родио се највећи српски, а и светски, географ Јован Цвијић. И Цвијић је похађао гимназију. Нижу је завршио у родној Лозници и Шапцу, а вишу у Београду. Био је најбољи ученик, привлачиле су га природне науке, а највећи интерес показивао је за биологију. Читао је и пратио литературу, а научио је њемачки, француски и енглески. Гимназија је дубоко утицала на његово формирање у младости. О гимназији пише: Гимназија формира интелигенцију и карактер можда више, снажније и у неким правцима дубље него универзитет. Она је од великог утицаја на дух и моралну вриједност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се духовна и морална атмосфера развити у држави, какав ће тип добити њена цивилизација и на крају, да ли ће се успоравати развијање великих личности у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа. на данашњи дан Јелена Грцић, Ивана Бован, II 9 НИКОЛА ТЕСЛА ( ) Унеско је годину прогласио годином Николе Тесле. Зато се у јулу ове године обиљежила 150. годишњица његова рођења рођења великог генија, научника и иноватора чија су открића обиљежила 20. вијек и другу индустријску револуцију. У Њујорку, Београду, Загребу и другим градовима свијета одржала су се предавања и конференције у његову част. Поставили су му споменике, по њему назвали нове објекте и преименовали старе. Пошто је рођен у Смиљану, у Лици, недалеко од Госпића, Република Хрватска му је одала почаст и годину прогласила његовом годином. За ту прилику обновљено је и изграђено спомен-подручје у његовом родном мјесту. Обновила се његова кућа и православна црквица покрај ње, изграђен је меморијални комплекс са тематским парком који обухвата Теслино дјетињство, младост и школовање, живот и рад у Европи и Америци, иновације и њихову примјену. У тематском парку налази се и макета Теслине испитне станице у Колорадо Спрингсу, као и низ мултимедијалних дворана и радионица. Сви се надају да ће овај тематски парк оживјети опустјели Смиљан, село које је Теслине године бројило 2500 становника, а данас их је свега 436. Зато, ако вас пут нанесе у овај дио Хрватске, гдје су Срби некад били у великом броју, свратите у родно мјесто овог великана електротехнике. ЗЕМЉОТРЕС У БАЊАЛУЦИ Бањалуку и шире подручје Крајине, 26. и 27. октобра године, прије 37 година, задесио је снажан земљотрес. Први је био јачине 6 и 7 степени Меркалијеве скале, а догодио се у 16 часова 36 мин и 43 секунди. Сутрадан, 27. октобра, у 19 часова, 10 мин и 56 секунди, десио се други, још јачег интензитета 9 степени у епицентру. Посљедице су биле велике како у материјалној штети тако и у људским жртвама: погинуло је 17, а повријеђено је 1117 особа. 23

24 причам ти о... париз, 06. Соња Сјећам се узлијетања. Мој први пут. Како се авион полако подизао, помало непријатно голицање у стомаку ме подсјећало да се не возим аутобусом, нити каквим другим друмским превозним средством. Нисам осјећала ноге. Помислила бих да су лебдјеле (што је у неку руку и тачно), да нисам погледала доље и видјела на први поглед чврст тамноплави маљави под. Поглед кроз прозор! Не видим ништа! А, не. Застор је спуштен. Како се сад ово диже? Аха!...Ух! Бијело! Помисао да се налазим неколико хиљада далеко од земље по којој иначе ходам дјеловала је веома онесвјешћујуће. Али, поглед! Но, доста о томе! Од Сарајева до Париза се укупно путује само четири сата! Кашњење из Сарајева је, наравно, било невиђено. Поздравивиши са сузама долазак авиона у Милану, гдје се пресједало, неугодности оваквог типа путовања нису биле завршене. Наиме, пртљаг је био загубљен, али и то је брзо заборављено, поготово од стране радника на аеродрому. Дошла сам у Париз и само је то било важно. Није ме бринула ни чињеница да је требало да спавам сама у соби, не познајући никога ни у сусједним просторијама, у непознатом граду, километрима далеко од куће... Не, уопште ме то није бринуло! Сутрадан je требало да се нађемо испред дома и кренемо у откривање Маличевић, IV 10 париских музеја. Хм, занимљиво! Ко, шта, гдје, како?, покушала сам се распитати. Значи, пратимо наранџасте мајице. Ми? Па, нас двије стотине изгубљених случајева из свих дијелова свијета, као што сам ја. Да ли је неко у мојој групи словенског поријекла? Нико? Не, то, наравно, није био случај. Срела сам дјевојке из Хрватске, Србије и Македоније. Дјевојке су биле врло занимљиве, али сам Парижанима у oranges T-shirts била више наклоњена. Наравно, најбоље су знали језик. Није било на одмет ни то што су били потпуно другачији од балканских мушкараца. :) Тих десет дана проведених у Паризу били су десет најбољих дана у мом животу. Мада, постоји једна врло чудна ствар. Након цјелодневног забављања на улицама Париза, вечери смо проводили врло мирно. Питала сам се да ли Французи знају уопште излазити, а Францускиње плесати. Ни једно ни друго није било баш потпуно тачно. Шта ли би они радили да дођу код нас? У сваком случају, превише су познати као шармери да размишљају о таквим трицама. Доводили су дјевојке до ситуације да се нађу у тоалетима на 56-ом спрату Монпарнаса с очима пуним суза и без посебних плесних покрета. Узбудљиво, зар не? 24

25 градске легенде легенда једне љубави КРЕШО СЕК УЛИЋ, iv 3 Тог дана, како легенда приповиједа, тачно у дванаест сати топ са Кастела однио је један живот, живот који је једна дјевојка вјечно завјештала љубави, о чему се и данас прича. Многи пролазе тим путем а не знају да је ту пала жртва једне велике љубави. Легенда каже да млада Сафикада (Сафи-кадуна) почива на мјесту познатом као Сафикадин гроб, који се налази на почетку улице која води од Кастела до Media Marketa, уз лимарску радњу. На мјесту гдје заљубљени и данас пале свијеће у знак жеље за сретном љубављу. Много је легенди о тиме шта се заправо догодило са Сафикадом,а ево једне од њих. Млада Бањалучанка Сафикада, заљубила се у једног војника који је служио у тврђави Кастел. Љубав је била узајамна. Иако је све звучало као у бајци, једнога дана дошла је обавијест да војник кога је Сафикада толико вољела одлази на далеки фронт. Сафикада је тешко поднијела одлазак свог вољеног. Убрзо након његовог одласка добила је вијест да је њен вољени изгубио живот на Далеком истоку, те је у најљепшем свадбеном руху похитала пред топ на тврђави Кастел, који је сваки дан означавао подне, и тако отишла у смрт да би вјечно била са својим вољеним. Само мјесто гдје је сахрањена млада Сафикада није са сигурношћу утврђено. Неки говоре да је она првобитно сахрањена у комплексу Ферхадије у Сафикадином турбету, које је уништено минирањем Ферхадије године, док они други спомињу да се Сафикадин гроб налази на почетку улице која води од Кастела, што смо вам већ споменули. А има ли истине у овој легенди? По неким изворима Сафикадуна је била турска дјевојка заљубљена у војника везирске војске, што ову легенду ставља у вријеме између 16. и 18. вијека, док други кажу да је она била из једне часне бањалучке породице а њен је љубавник био аустријски војник који је, по мишљењу њене породице, био окупатор и због тога забрањен младој Сафикади. Постоји и једна прича која казује да се Сафикада није хтјела зауставити на упозорење: Halt!, које је издао један аустријски војник те је због тога била и убијена. У многим од прича споран је и топ, јер, колико је познато, никада није пуцањем из топа било оглашавано подне у граду на Врбасу. Да ли је Сафикада сахрањена на мјесту које данас посјећују многобројни Бањалучани, нико се са сигурношћу не усуђује тврдити јер доказа нема. При реконструкцији Сафикадиног гроба године, утврђено је да на дубини од један метар, испод доње ивице спомен гроба, постоји људски костур положен у смјеру запад исток. Према структури камена, употреби кламфи и обради, као и монументалности надгробне плоче, гроб се може смјестити на крај 16. вијека, писало је у извјештају археолога Бориса Граљука. Верона има Ромео и Јулију а Бањалука Сафикаду. Обје су приче о трагичним љубавима, само што у овој нашој, у нади за сретну љубав, палимо свијеће. 25

26 шик страна Сигурно се сјећате ваших омиљених цртаних филмова због којих сте се будили одмах послије пијетло- кроз симпатичне негативце, покушавају научити да из- их кроз те, оку нимало пријатне позитивне ликове, или ва и трчали до телевизора да не бисте, случајно, глед вара. Ко зна, можда све те бодљикаве фризуре и пропустили уводну шпицу, и омиљену вам пјесмицу! искривљене очи имају и своје предности. Мада, искрено, више волим уживати у веселим лицима летећих Било их је много: Кременко, Летећи медвједићи, Пчелица Маја, Том и Џери, Мики Маус и другари, Птица тркачица, медвједића него у згрченим фацама, од борбе изморених, Твити, Патак Дача и многи, многи други! Поке или Југи, јунака. Рекла сам БИЛО их је много, јер, нажалост, припадају Али ко у свој тој причи мисли на дјецу? Направе прошлости. Наше ТВ екране опсјели су разноразни супер цртани, произведу играчке, сличице, албуме... Дјеца, јунаци, искривљених фаца, од којих се дјеца расплачу, а по обичају, полуде за тим, па се и улице зашарене након, неизбијежне, цијеле-поле. Приходи се непрестано који се на ванземаљске начине боре против зла. Надмудривања којима је Џери увијек побјеђивао слијевају у касицу-прасицу неког Великог Чике и ланац Тома, замијењена су којекаквим Поке-лоптама, муњама, се наставља, опет и изнова... ракетама и свјетлосним мачевима. Умјесто узбудљиве Окрутно је од нечијег дјетињства направити маркетиншки подухват, али то је реалност: јурњаве кроз кућу или Камени град, у случају Фреда Кременка, добили смо насилне борбе у подземним тунелима или свемирским станицама, а затим се питамо по питању новог зеке у нашем пројекту...да ли им се више Идемо у вртић да испитамо шта јавно мијење мисли зашто наш мали брат или сестра имају ноћне море?! Колико се сјећам, послије Лаку ноћ дјецо, у часова, Окрутно, зар не? свиђа плави или жути зеко?... увијек сам мирно и спокојно спавала (још да је увијек мики маус вс пик ачу Тијана Трк уља, II 7 било струје и да није било убијених људи на вијестима... савршено дјетињство), али изгледа да свака генерација носи своје бреме. Питање је какве то посљедице оставља на човјеку? Ја знам зашто ме ухвати језа и обузме неки осјећај немира сваки пут када видим тенк или пушку, али како ће се манифестовати посљедице Yugi-Oh генерације? Можда очекују да им највећи проблем у животу буде Тим ракета?! Али, наћи ће се ту увијек неки Пикачу да среди ствар, својом непобједивом муњом! И да не заборавим, крајње дебилне, Телетабисе без коментара. С времена на вријеме испусте неки недефинисан звук, из својих умилно мутавих глава (мада је овдје требало да примијеним аугментатив), крећу се (што им прилично отежава њихова позадина знате на шта мислим) по јако лоше, графички урађеним, ливадама или шта год оно било... Све у свему, плитка створења са антенама на глави и екраном на стомаку, не заслужују да се на њих потроши и по њима памти једно дјетињство. У свим цртаћима тема је, скоро увијек, вјечна борба између добра и зла. Дјеца из тога, наводно, треба да науче разликовати добре чике од лоших чика. Можда 26

27 Поезија, поезија и само поезија. Неки покушавају писати чак и романе, али није сваком суђено. Један писац, који је имао проблема са писаћом машином и словом А које се убацивало тамо гдје му није било мјесто, никако није могао да започне свој роман. Питате се зашто? Па, почетна реченица гласила му је: Немој да млатиш празну саламу умјесто Немој да млатиш празну сламу. Ах, те писаће машине... Уколико вам није јасно шта је писац покушао да каже у овом уводу, можете да употријебите следеће псовке: шик страна Ђура Јакшић: Гдје ја шећер сијем. Горку со ту пијем... Војислав Илић: Зима је покрила снегом долине и поља равна, Па чак и пјеснику сад је зимска опрема главна... Јован Дучић: Вратиће се опет, када лишће пане, Редукција струје већа него лане... *** НОВИ КОМАД фасаде пао на пролазнике Драгос лав Андрић СВАшТАРА, знање, загреб припремио крешо сек улић, IV 3 Глуп ко поларна ноћ. Глуп ко тиква пуна тикова. Нема ни три виназ-плоче у глави. Пијан ко летва коју је стигла клетва. Или још једна боља: Пијан ко две кладе што се на њега кладе. Уколико вам се не допада ништа од овога, можете му једноставно рећи да је ружан ко ђаво с комплексом. Него да се ми вратимо: Поезија, поезија и само поезија. Ево једне љубавне( аутор непознат, хвала богу): Љуљашке осмијеха Једначина са једном непознатом Ходочашће ка теби Ја, твоја постаја на путу ка самој себи Не, није тако било Пресовано срце Врати ми бар мене! Ван тебе од бола Притајена, у мени Вјетрењаче у њеним очима Зашто, питају магле, зашто Један пријатељ, иначе велики пекар, рече ми да се играо мало са стиховима и ево шта ми је послао: Високо у грању мирно горе звезде, Док небом дежурни сателити језде... ** Мирна као мрамор, хладна као сена, ТВ-спикерка је к`о лик са гоблена... Алекса Шантић: Прошла је бура, стишале се страсти, Вријеме је да се једе мање масти... Милан Ракић( обраћа се ТВ- -репортеру) О, склопи усне, не говори, ћути, Бар док пада гол у последњој минути... Кога је проф. Божо водио у Бегиш на Сајам књига сигурно се сусрео са следећим сајамским паролама: Купујте књиге јер су јефтиније од моторних чамаца. Идете ли на допуст, немојте правити пропуст, купите књиге уз попуст! Ко тебе чланком, ти њега књигом! Или: Боље књиге, него бриге! Књигом икад, бригом никад! И онда када сте фино ушли на тај сајам сигурно сте примијетили да је у моди да одређена издања књига имају своје покровитеље као што то имају сљедећа издања: 1. Десанка Максимовић: Тражим помиловање (Савез робијаша Републике Српске) 2. Милош Црњански: Сеобе (Завод за изградњу и реконструкцију Београда) 3. Данило Киш: Гробница за Бориса Давидовића ( МЕРМЕР, Челинац), и још једно издање 4. Милош Црњански: Роман о Лондону (ЈАТ). Јесте да нема везе са темом, али морам да споменем. Друга и другарицу ухватила замјеница директора како се љубе на ходнику па их прекори: Шта радите то, љубите се, а?! А они јадни одмах признали злочин. Е, када вас тако ухвате предлажем сљедеће оправдање. А то би изгледало овако: ЉУБИТЕ СЕ, А? Не, само ми је отела ријеч из уста! Не, само вршимо експерименте из физике са спојеним судовима. Не, само тестирамо отпорност материјала. Не, него студирамо језике. Наставак у сљедећем броју, ако ме до тада не избаце из Редакције! 27

28 музика битлси крешо сек улић, IV 3 У британским продавницама плоча, 5.октобра 1962, године појавио се албум локалне музичке групе из Ливерпула под именом The Beatles. Нико није наслућивао да ће овај мали почетак изродити појаву битлманије. Ливерпул, град за који многи кажу да је једини био у стању лансирати једну групу попут Битлса, јер ипак Ливерпул се налазио као капија између два свијета, тих шездесетих година, када су сви из овога лучкога града налазили пут ка далекој Америци. Прво морамо замислити живот тих година да би схватили на исправан начин и саме Битлсе. Холивудски филмови који су рађали велике снове, почетак црнобијеле телевизије, плоче Елвиса Прислија и Бадија Холија, хладни рат који се захуктавао е, то је било окружење у којем су расли јунаци наше приче. Тетка Мима чувала је Џона Ленона који је одмах, пошто је уписао умјетничку школу, основао бенд под именом Кворимен (The Quarrymen). На једном од вашара који се одржавао у Ливерпулу, тачније у Валтону (дио Ливерпула), 6. јула године, појавио се Пол Макартни у пратњи Ајмана Вона. Џон, пошто је увидио Полове музичке вјештине, прихватио је новог члана а од тада када би Пол бјежао са часова састајао би се са Џоном код тетка Миме, а када је то било могуће одлазили су у дом Макартнијевих гдје би их тата Џејмс охрабривао: Добре су вам пјесме, само избаците то силно је-је-је. Полова симпатија из одјељења Ајрис Калдвел надахнула је момке на прву заједничку пјесму под називом Воли ме (Love me do). Макартни у групу доводи Џорџа Харисона. Уколико се питате како су се упознали, једноставно: у школском аутобусу. Тежак ударац Џону, па самим тим и групи, донела је погибија Џонове мајке Џулије. Иако је ова несрећа на неки начин још више зближила Пола и Џона (Пол је такође рано остао без мајке), она је успорила развој бенда. Од тог времена њих двојица се договарају да све пјесме потписују као тандем Ленон-Макартни. Годину дана послије несреће тетка Мими је купила Џону његову прву електричну гитару: марке хофнер, за 17 фунти. Групу су сачињавали Џон (вокал, ритам-гитара и писац стихова), Пол(бас, вокал и писац стихова), Џорџ (гитара и вокал) 28

29 и Стјуарт Сатклиф (басиста). Појачани Питом Бестом(бубњар), момци добијају прве послове. Послије тих успјешних послова трагају за новим именом. Ленон је размишљао да се зову Џони и мјесечеви пси. Убрзо је напустио ту идеју јер се мало поиграо словима. У ријеч бубе (по угледу на цврчке Бадија Холија) унио је појам ритам ( beat, па одатле The Baetles а не The Beetles ). Касније су дошли на идеју да додају и ријеч сребрни у свој назив, па су се тако једно вријеме звали The Silver Beatles, али то име се није успјело задржати па су се наши момци вратили оном првобитном Битлси. Ливерпул је био тијесан за све младе момке са гитарама, па су наши јунаци кренули тражити срећу по Хамбургу који је почетком шездесетих био рајско мјесто за бендове попут њих. Стјуарт Старклиф умире од излива крви у мозак, али прије него што је преминуо упознао је музика бенд са Астрид Киршнер, њемачком умјетницом. Она је успјела наговорити бенд да промијене стил облачења. Са облачењем промијенили су и фризуре које им је сама Астрид дизајнирала. Урадила је добар посао јер касније цијели свијет је полудио за тим. Код куће свирају у клубу Каверн и брзо напредују. Новембра године у задимљеним просторима Каверна први пут их примјећује власник локалне продавнице плоча Брајан Епштајн. Подстакнут распитивањем купца за верзију пјесме My Bonnie пјевача Тонија Шеридана уз пратњу Битлса, Епштајн одлучује да инвестира у млади бенд из Каверна. Међутим, када је кренуо да тражи издавачке куће био је одбијен од свих редом, чак су му рекли да је вријеме бендова са гитарама прошло. Коначно за Битлсе се заинтересовао Џорџ Мартин из Парлафона и позвао момке да сниме двије пјесме за њега. На првом снимању, године, Пита Беста замјењује Ринго Стар, јер продуцент није имао повјерења у младог бубњара, али ни он се није прославио, те је за бубњеве доведен студијски музичар Енди Вајт. Пронађено је рјешење Love me do снимљена је у двије верзије (три-ако се рачуна пробни снимак са Питом Бестом). На једној верзији свира Ринго Стар а на другој Енди Вајт. Оба снимка су употребљена, један на синглу а други на првом албуму. Плоча са пјесмом Love me do појавила се на тржишту 5. октобра године. Тешко да би Битлси успјели издавањем своје прве плоче да Брајан Епштајн није купио лично десет хиљада плоча и на тај начин поставио младе музичаре на 17. мјесто британске топ листе. За мање од мјесец дана били су први. И тако порука љубави убрзо је обишла цијели свијет... Love me do Love, love me do You know I love you I ll always be true So please, love me do Whoa, love me do. Lovе, love me do You know I love you I ll always be true So please, love me do Whoa, love me do. Someone to love Somebody new Someone to love Someone like you. Воли ме Воли, воли ме Знаш да волим те Увијек ћу бити искрен Зато молим те, воли ме Ууу, воли ме. Воли, воли ме Знаш да волим те Увијек ћу бити искрен Зато молим те, воли ме Ууу, воли ме. Некога да волим Некога новог Некога да волим Неког као ти. Године у британској штампи појавила се ријеч битлманија која је описивала одушевљење блиско хистерији. Цика, вриска, скандирање и махање разним предметима са којом су обожаваоци дочекивали своје Битлсе. 29

30 сваштара На часу латинског проф. испитује ученика и каже : Ево бићу добра па ћу ти дати времена да размислиш, ИМАШ ДЕСЕТ СЕКУНДИ!!! Професорица енглеског: Zlatko are you cold? Златко: No, I m Zlatko! црно а сија Проф. латинског донијела контролне... И кад је неко упитао како смо урадили, кад ће ти она: Лоше! Има пуно негативних јединица! Професор коментарише одлазак ученика у фабрику дувана: Ви би дували, јел!!! Професор: Дјецо, ја сам сав ваш али нисам сав свој." Професор: Не дајем ја јединице баш тако лако. Проф. математике: Заостали сте у математичком одгоју" Проф. енглеског: Do you know any female explorers? Ученик: Колумбо! На часу историје слушају двије дјевојке мп3, кад ће професор: Вадите те каблове из ушију да вас ја не бих дисконектовао са часа! Проф. географије: Објасни ток Саве! Иде овуда, па мота овуда... Није ти то бурек да се мота! Професор ученицима: Узнемирили се ко кокоши на птичијем грипу." Професорица: Ама прекини више причати! Не причам ја професорице! Јок, него моја баба прича! Па шта каже...? Професор: Каква птичја грипа, кравље лудило! Бре, све је то мачји кашаљ! Разумете то? Проф. математике: Овај задатак или је тачан или није тачан... Нема треће! Професор: Пазите се дјецо, у школи има лопова који краду!" Предсједник разреда моли професора, који је и разредник том разреду, да тог дана не пита: Професоре, ми вас колективно молимо да нас не питате данас. Офај, онда вас нећу питати колективно већ појединачно!" На часу српског ученица је одговарала. Није знала одговор, а профа ће на то: Дијете драго, имаш 17 година и чекаш да ти само дође! Професор: А јес' ме боли глава! Ученик: А и зуб боли кад је шупаљ. Дечко, управо си себи прописао смртну казну! рече професор када је дошао себи На часу обраде романа Ана Карењина професорица пита: Како је Ана Карењина реаговала када је видјела да је човјека прегазио воз? Па, Ани Карењини су задрхтале уши!!! Пита проф. ученика ко је владао прије Карла Великог. Пипин Мали! А ко је владао послије Пипина Малог? Хм... па...овај... Ученица послије екскурзије: Професоре знате ли шта ми је рекао један Италијан кад ме је видио? Шта то? Рекао ми је да сам нешто најљепше што је видио тога дана! А шта је он тад радио? Пио јутарњу кафу?! Ученика на часу боли глава, а професор га пита шта му је: Боли ме глава! Што? Да ти није нешто пало на памет? Проф. историје: Дјецо, шта је то народ? Ученик одговара да је народ стока! Проф.: А шта си онда ти, ако је народ стока? Теле! 30

31 сваштара Арес, Афродита, Посејдон, Зевс, Танатос, Морфеј, Атина, Аполон, Фобос, Хефест, Горгона, cатир, Олимп, Клио, Уранија, Калиопа, Мелпомена, Талија, Хармонија, Хад, Харон, Кербер, Ерос, муза, нимфа, Демос, Хронос, Дионис, Сизиф, Деметра, Тепсихора, Стикс, Ерида, Троја, Талија, Геа, Артемида, Ахил, Еутерна, Полихимнија, Ерато, кентаур, Хектор, Харон, Пандора, киклоп, титан, хидра, сфинга, Тезеј, Пегаз, Јазон и Одисеј. срђан шук а ло, IV 5 Решавањем осмосмерке преостала слова дају име пића које су пили богови. мудрос ти познатих људи се лена мочевић, II 2 Љубав гледа кроз наочари кроз које јој се бакар причињава златом, биједа богатством а крмељи бисерима. Мигел де Сервантес Љубав и кашаљ не могу се сакрити. Џорџ Херберт Чудна ствар, први знак истинске љубави у младића је стид, а у дјевојке смјелост. Вик тор Иго У љубавним свађама побјеђује онај који попушта. К ура л Љубав се рађа из знатижеље, а траје из навике. Масимо Бонтемпели Прва љубав је опасна само када је уједно и последња. Бранис лав Нушић Љубав је пуна и меда и једа. Вук С тефановић Караџић Љубав је лака психичка болест која се лијечи браком. Арт Бачволд Љубав је као заразна болест: што је се човјек више боји, то јој је више изложен. Николас Себас тијан Шамфор 31

32