Intervencionizam i humanitarne intervencije. Nemanja Džuverović, FPN, 12. mart 2015

Transcription

1 Intervencionizam i humanitarne intervencije Nemanja Džuverović, FPN, 12. mart 2015

2 Kontekst Ves$alski poredak (Ves$alski mir 1648): Suverena jednakost teritorijalnih država Zabrana intervencije u unutrašnje stvari drugih država UN poredak Zabrana upotrebe sile proev teritorijalnog suvereniteta i poliečke nezavisnose drugih država Postves$alski poredak suverenitet transformisan - ograničen reinterpreera se čl. 51 Povelje o samoodbrani prevenevna Intervencija u Panami (1989) kao prekretnica

3 Intervencionizam Posredna (nevojna) intervencija posredovanje/održavanje mira sankcije (poliečke i ekonomske) duplih standarda prisutni u njihovoj primeni kažnjavanja nevinih civila, uništavanja ekonomskih pretpostavki razvoja pretpostavke za ukidanje nejasne pametne sankcije" - precizno fokusirane na nosioce vlase Neposredna (vojna) intervencija vidljiva upotreba sile sprečavanje/obustavljanje nasilja podrška borbi za demokraeju izraz novog, modernog, značenje pravde

4 Intervencija u Kuvajtu ( ) i napad na Irak (2003)

5 Mapa Bliskog istoka

6 Kontekst Prvi zalivski rat Iračko Iranski rat ( ) Posledica islamske revolucije (strah od posecanja aspiracija Šita u regionu) i režima u Bagdadu (lider umesto Egipta) Irak izvršio invaziju što je dovelo do odgovora Irana Iran nadmoćan i brojčano jači. Irak podržavali Saudijska Arabija, Kuvajt, SSSR, SAD, Kina, Britanija, Francuska Kurdi unutar Iraka posmatrani kao podrška Iranu Bilans Preko milion žrtava. Upotreba hemijskog oružja u Iranu Gubici preko 500 milijardi dolara za obe strane Irak ostao dužan Kuvajtu 14 milijardi dolara

7 Drugi Zalivski rat - 1 Irak Kuvajt ( ) Kuvajt kao automna oblast u okviru Otomanskog Carstva Kuvajt dolazi pod Britansku upravu nakon treera se kao odvojena država od Iraka Irak nikada nije priznao Kuvajt. Nakon secanja nezavisnose (1961) Britanci ostaju u Kuvajtu Mogući uzroci rata: Irak je imao dugovanja od 14 milijardi dolara prema Kuvajtu Smanjivanje cene nabe od strane Kuvajta Irak optužio Kuvajt da crpi nabu iz podzemnih rezervi Iraka Kuvajt kao neodvojivi deo Iraka

8 Drugi Zalivski rat - 2 Irak vrši invaziju i anekera Kuvajt. Irak rakeerao Izrael tokom sukoba pobuna Kurda na severu Iraka spill over effect SB UN uvodi sankcije Iraku SB UN daje mandat Savezničkim snagama da oslobode Kuvajt doktrina Kolina Paula - upotreba nepobedive sile nema pregovora - bezuslovno povlačenje potpuno poraz Iraka čija vojska je u potpunose uništena Irak priznao suverenitet Kuvajta i obavezao se da uniše OMU Krajnji ishod između i poginulih iračana. brojke veće zbog zalivskog sindroma i osiromašenom uranijumu. ekonomske sankcije su ostale na snazi i doprinele su smre preko 90 hiljada ljudi godišnje Irak pretvoren u pred- industrijsko i ekološki nazadno društvo

9 Intervencija SAD u Iraku (2003) 1 Rezoluciju 687 (1981) Specijalna komisiji UN za nadgledanje i uništenje oružja za masovno uništenje bombardovanje Iraka (1998 i 2002) od strane SAD i UK zbog nepoštovanja rezolucije zona zabranjenog leta (deo naseljen Kurdima i ŠiEma) inspektori nisu našli oružje, ali postojeće oružje nije u potpunose uništeno SAD donose odluku o napadu na Irak Kolin Pauel u SB UN preempevni napad (preemp>ve strike) Invazija na Irak (2003) Coali>on of the Willing fabrikovanje razloga za rat - Why We Fight broj žrtava sporan (do ); 4 miliona izbeglica

10 Intervencija SAD u Iraku (2003) - 2 Ciljevi intervencije unišee oružje za masovno uništenje razbie terorisečku mrežu humanitarna pomoć demokraezacija Iraka Krajnji ishod intervencije ubijen Sadam, kao i većina njegovih saradnika veliki broj iračkih žrtava za vreme, a pogotovu nakon okončanja invazije Abu Graib, Hadita, Gvantanamo podela zemlje (ŠiE- SuniE- Kurdi) i problemi sa susedima (Turska) privaezacija nabnih kompanija destabilizacija celog regiona Islamska država

11 Humanitarne intervencije

12 Humanitarne intervencije Intervencija u određenoj državi bez njene saglasnos> kako bi se sprečila humanitarna katastrofa (Somalija) ili masovno kršenje ljudskih prava (SR Jugoslavija) ArgumenE u prilog vojne humanitarne intervencije moralni imperaev održavanje međunarodnog poretka sprečavanje etničkog nacionalizma ArgumenE proev vojne humanitarne intervencije: asimetrično pravo - jakih država države obično nisu moevisane humanitarnim razlozima upotreba sile predstavlja kršenje ljudskih prava slab učinak vojnih humanitarnih intervencija

13 Intervencija u Somaliji - 1 Somalija nezavisnost dobija godine dok Mohamed Sijad Bare dolazi na vlast Somalija kao žarište tokom Hladnog rata (podrška SSSR pa SAD) Sijad Bare godine skinut s vlase, a Somaliland proglašava nezavisnost Sukob između Muhameda Aidide i Muhameda Ali Mahdija, predstavnika dva klana dovodi do uništavanja privrede i izbijanja gladi (u periodu oko umrlo od gladi). UN operacija (UNITAF) združenih snaga pod komandom SAD ( ) radi zaustavljanja građanskog rata i sprečavanja gladi tj. obezbeđivanja puteva za isporuku hrane SAD se povukle nakon ubistva 18 rendžera tokom akcije hapšenja Aidide

14 Intervencija u Somaliji - 2 UN pokrenule drugu akciju koja je trajala od do godine nakon povlačenja UN Somalija zapada u strukturnu krizu secesija različieh delova teritorije (Puntlend, Jubalend), delovanje Unije islamskih sudova intervencija EEopije i SAD u Somaliji Al Šabab pojačava akevnose međunarodna piraterija u vodama Somalije Od humanitarne intervencije OUN do danas u Somaliji je poginulo preko 2 miliona ljudi dok je samom intervencijom spaseno oko ljudi Od ukupnih 1.5 milijardi dolara budžeta, 10% je potrošeno za iskorenjivanje gladi

15 Intervencija u SR Jugoslaviji Humanitarna intervencija usled: masovnog kršenja ljudskih prava od strane srpskih policijskih snaga odbijanja da se potpiše Aneks B mirovnog sporazuma u Rambujeu Intervencija bez saglasnose UN, a sprovedena od strane NATO. Prvi eečki rat - ljudska prava stavljena iznad državnog suvereniteta (V. Havel). Posledica intervencije je povratak albanskih izbeglica, ali i znatno povećan broj srpskih izbleglica.