Bilten Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Broj 4, februar / mart 2005

Transcription

1 Bilten Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Broj 4, februar / mart 2005 [tampa o velikom uspehu na{ih studenata na presti`nom me unarodnom takmi~ewu

2 Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu me u 32 najboqa fakulteta sveta periodu od marta boravili u Be~u gde su u~estvovali na XII me unarodnom takmi~ewu Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot. Ovo takmi~ewe se sastoji u re{avawu jednog zadatog slu~aja iz oblasti Prava me unarodne prodaje robe i Arbitra`nog prava, najpre pismeno, a zatim i usmeno, gde se od studenata o~ekuju da preuzmu aktivnu ulogu advokata u re{avawu slu~aja, najpre na strani tu`ioca, a zatim i na strani tu`enog. Ove godine su se za u~e{}e na takmi~ewu prijavila 152 fakulteta iz 47 zemaqa sveta. Studenti beogradskog Pravnog fakulteta na ovom takmi~ewu postigli su izvanredan uspeh. U prva ~etiri dana takmi~ewa nastupali su protiv fakulteta iz Gisena (Nema~ka), Denvera (SAD), Lojole Wu Orleans (SAD) i Kings Ina (Irska) i visokim stepenom zrelosti, pravni~ke kulture izlagawa i poznavawa stru~ne materije koja je predmet takmi~ewa nadvisili svoje protivnike i izborili plasman u finale takmi~ewa zajedno sa jo{ 31 timom, ~ime su iza sebe ostavili 120 renomiranih fakulteta iz drugih zemaqa sveta. U {esnaestini finala na{ Fakultet se sastao sa ~uvenim Pravnim fakultetom Univerziteta Harvard i jo{ jednom pokazao zavidno poznavawe stru~ne materije. Na`alost, renome Harvardskog fakulteta i prednost izlagawa na materwem jeziku, spre~ili su na{e studente da pro u u osminu finala, ali ostaje zabele`eno da je Pravni 2 Izdava~ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Za izdava~a prof. dr Mirko Vasiqevi} Urednik prof. dr Sima Avramovi} Sekretar mr Milena Milutinovi} Tehni~ki sekretar Qubica Dini}-Gavrilovi} Priprema i {tampa Dosije Priloge, fotografije i sugestije za Bilten Pravnog fakulteta mo`ete dostavqati elektronskom po{tom mr Mileni Milutinovi} na adresu: milena@ius.bg.ac.yu, ili na disketi Qubici Dini}-Gavrilovi} do 1. u mesecu za doga aje iz prethodnog meseca. ISSN Pripreme pred nastup Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu su u Sadr`aj 2 Pravni fakultet me u 32 najboqa fakulteta sveta 4 Stogodi{wica prvog zakona o univerzitetu u Srbiji 5 Konferencija pravnih fakulteta u Srbiji 6 O Predlogu zakona o visokom obrazovawu 7 Nau~ni skupovi u inostranstvu 9 Nau~ni skupovi u zemqi 10 Gosti na predavawima 11 Op{ti seminar 12 Me unarodna saradwa 14 Novi kursevi na Fakultetu 15 Projekti 17 Ostale novine 17 Moot Courts 19 Fakultetski `ivot 21 Nagrade i priznawa 23 Studentski `ivot 24 Razno

3 fakultet Univerziteta u Beogradu u svojoj tek tre}oj godini u~e{}a na ovom presti`nom takmi~ewu uspeo da se izbori za mesto u dru{tvu 32 najboqa pravna fakulteta sveta. O uspehu na{eg Fakulteta trajno }e svedo~iti i spisak finalista dostupan na veb stranici Pejs Univerziteta: pace.edu/cisg/moot/awards 12.html Takmi~ewe se sastojalo iz dva dela: pismenog i usmenog. U pismenom delu takmi~ewa timovi su bili du`ni da napi{u tu`bu na osnovu raspolo`ivih ~iwenica i zadatog problema (tim Pravnog fakulteta je 9. decembra godine dostavio tu`bu), a kasnije da pismeno odgovore na tu`bu koja im se dostavqa od strane drugog, konkurentskog fakulteta, a na osnovu odabira organizatora takmi~ewa (27. januara godine tim Pravnog fakulteta je poslao odgovor na tu`bu Pravnog fakulteta Univerziteta iz Denvera, SAD). U usmenom delu takmi~ewa studenti su izlagali argumente kao tu`ilac protiv fakulteta koji je na wihovu tu`bu pismeno odgovarao, a zatim su zastupali interese tu`enog protiv fakulteta na ~iju je tu`bu sam pisao odgovor, pred panelom arbitara koji ~ine najistaknutiji profesori i arbitri iz celog sveta koji se bave ovom obla{}u prava. Jezik na kome su U finalu pisani tu`ba i odgovor na tu`bu, kao i jezik na kome su izlagani usmeni argumenti pred panelom je engleski. Pravni fakultet u Beogradu na usmenom delu takmi~ewa predstavqali su: Jelena Bezarevi}, Predrag Vidakovi}, Stanko Dimi- 3 U~esnici takmi~ewa na sve~anom prijemu u Dekanatu

4 trijevi}, Bojana Jankovi}, Miodrag Jevti}, Jelena Leovac i Ivana Palinka{. U izradi pismenih podnesaka u~estvovali su i: Zorana Nikoli}, Ozren Ogrizovi}, Miroslav Pribilovi} i Sre}ko Stankovi}. Studente su za takmi- ~ewe pripremali doc. dr Vladimir Pavi} i asistent mr Milena Milutinovi}, koji su na ovom takmi~ewu u~estvovali i kao arbitri. Po povratku iz Be~a, dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} priredio je prijem za sve u~esnike takmi~ewa i dodelio studentima diplome za postignuti uspeh. Pored Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u~e{}e na{eg tima na ovom takmi~ewu pomogli su i: Pravni fakultet Univerziteta u Pitsburgu (SAD), Koncern za proizvodwu i promet zdrave hrane BAMBI a.d. iz Po`arevca, advokatska kancelarija Karanovi}- Nikoli} iz Beograda, Advokatska komora Srbije, Advokatska komora Beograda, Internacional C.G. iz Beograda, i Konzularno odeqewe Ambasade Austrije u Beogradu. 4 Stogodi{wica prvog zakona o univerzitetu u Srbiji UZadu`bini Ilije M. Kolarca, 12. marta godine je sve~ano obele`en zna~ajan jubilej visokog obrazovawa u Srbiji 100 godina od dono{ewa prvog Zakona o univerzitetu, ~ime je Beogradski univerzitet zapo~eo svoj institucionalni `ivot pod ovim, novim nazivom. Tim povodom predsednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marovi}, odlikovao je najstariji srpski univerzitet Ordenom Vuka Karaxi}a prvog stepena. Rektor Beogradskog univerziteta i profesor na{eg Fakulteta, dr Dejan Popovi}, u svom govoru je podsetio da je prvi srpski Zakon o univerzitetu donet 12. marta godine, a Univerzitet u Beogradu je po~eo sa radom 15. oktobra iste godine, {to }e tako e biti obele`eno na sve~anosti koja je planirana na jesen. Beogradski univerzitet je stariji nego Zakon, jer je Velika {kola, koja se mo`e smatrati embrionom visokog obrazovawa u Srbiji, osnovana godine, a od osnivawa Liceja u Beogradu godine za~iwe se Univerzitet u Beogradu sa tri fakulteta Pravni, Filozofski i Tehni~ki. Od Zakona iz g., pored pomenutih fakulteta, predvi eno je i postojawe Medicinskog i Bogoslovskog fakulteta. Rektor se osvrnuo i na burnu istoriju Univerziteta u vremenima pre i posle Prvog i Drugog svetskog rata, ali i u posledwoj deceniji 20. veka, koju su obele`ili politi~ki sukobi pra}eni protestima i represijom re`ima prema profesorima i studentima. Rektor je podsetio na deceniju me unarodne izolacije, ali i istakao da se Univerzitet u Beogradu krupnim koracima po~eo da vra}a u me unarodnu akademsku zajednicu, da je ponovo uspostavqena autonomija Univerziteta i izrazio o~ekivawe da }e ti procesi jo{ vi{e oja~ati kada Narodna skup{tina uskoro donese novi Zakon o visokom obrazovawu, u ~ijem kreirawu je vode}u ulogu imao upravo Beogradski univerzitet. Govor Rektora nalazi se na veb stranici Univerziteta u Beogradu: Beogradskom univerzitetu jubilej su svojim govorom ~estitali ministar prosvete i sporta dr Slobodan Vuksanovi}, u ime ostalih dr`avnih univerziteta dr Radmila Marinkovi}-Nedu~in, rektor Univerziteta u Novom Rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Dejan Popovi}

5 Sadu, a u ime privatnih dr Danijel Cveti~anin, rektor BK Univerziteta. Sve~anoj akademiji prisustvovali su i predsednik Skup{tine Srbije Predrag Markovi}, potpredsednik Vlade Srbije i na{ profesor, dr Miroqub Labus, ministri za nauku i kulturu dr Aleksandar Popovi} i Dragan Kojadinovi}, na~elnik General{ataba Vojske Srbije i Crne Gore Dragan Paska{, predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti akademik Nikola Hajdin, nekada{wi i sada{wi rektori, dekani, profesori, studenti, ~lanovi diplomatskog kora. Sa na{eg Fakulteta sve~anosti su prisustvovali dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}, ~lanovi fakultetske Uprave, kao i jedan broj na{ih istaknutih profesora. Na Sve~anoj akademiji uru~ene su plakete i nov~ane nagrade studentima generacije Beogradskog univerziteta. Kao student generacije Pravnog fakulteta nagradu je dobila Jelena Jovi- ~i}, diplomirani pravnik, sada student poslediplomac na smeru za krivi~nopravne nauke na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Konferencija pravnih fakulteta u Srbiji Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 5. marta godine, odr`ana je Konferencija pravnih fakulteta, povodom upu- }ivawa Predloga zakona o visokom obrazovawu na usvajawe Narodnoj skup{tini Republike Srbije po hitnom postupku. Konferencija u ~ijem radu su u~estvovali predstavnici pravnih fakulteta Srbije, studenti prodekani i predstavnici studentskih organizacija usvojila je jednoglasno slede}e zakqu~ke: Konferencija insistira da se Predlog zakona o visokom obrazovawu povu~e iz skup{tinske procedure, naro~ito iz slede}ih razloga: 1. Predlog zakona u potpunosti ukida autonomiju fakulteta, i to: statusnu, upravqa~ku, finansijsku i kadrovsku, {to je apsolutno neprihvatqivo. 2. Nedopustivo je da se fakulteti sa vi{edecenijskim iskustvom i vrhunskim rezultatima u radu, koji predstavqaju prete~e univerziteta, dovode u situaciju da moraju ponovo da tra`e dozvolu za rad i akreditaciju. 3. Ovakav Predlog zakona je suprotan intencijama Bolowske deklaracije koje su usmerene na izgradwu jedinstvenog evropskog prostora obrazovawa i unapre ivawa kvaliteta i efikasnosti obrazovawa koje Konferencija ina~e u potpunosti podr`ava. 4. Ovakav Predlog zakona je suprotan iskustvima evropskih univerziteta, a posebno zemaqa iz okru`ewa. 5. Konferencija konstatuje da su u postupku dono{ewa Zakona potpuno prenebregnuti rezultati javne rasprave na pravnim fakultetima i zahteva da se prilikom izrade novog nacrta ovog zakona primeni princip javnosti i redovna zakonodavna procedura. 6. Ne bi trebalo dopustiti da se u ime navodne reforme visokog obrazovawa, u ime dr`ave, a suprotno wenim interesima, uni{tavaju ba{ dr`avni pravni fakulteti kao vitalne institucije visokog obrazovawa. 7. Pravni i fakti~ki polo`aj u kojem bi se u slu~aju dono{ewa Zakona na{li svi pravni fakulteti u zemqi izrazito bi nepovoqno uticao na obrazovawe pravni~kog kadra koji predstavqa temeq pravne dr- `ave. 8. Konferencija smatra da su funkcije koje su Predlogom zakona namewene univerzitetu predimenzionirane i u potpunosti neodgovaraju}e za dr- `avne univerzitete sa velikim brojem fakulteta u razli- ~itim oblastima obrazovawa, studenata i zaposlenih. 9. Konferencija smatra da su predlo`ena re{ewa iz Zakona suvi{e uop{tena i neodre ena tako da ostavqaju previ{e prostora za podzakonsku regulativu i arbitrernost, ~ime se bitno naru{avaju elementarna pravila pravne sigurnosti. 10. Konferencija smatra neprihvatqivim vra}awe moralnopoliti~ke podobnosti na univerzitet pod vidom profesionalne etike. 11. Konferencija smatra neprihvatqivim hitan postupak za dono{ewe osnovnog zakona o visokom obrazovawu, {to predstavqa prvi takav primer u zakonodavnoj praksi Srbije. 12. Ukoliko Zakon ipak ne bude povu~en, Konferencija pravnih fakulteta }e preduzeti sve neophodne mere za za{titu samostalnosti pravnih fakulteta i ste~enih prava. Zakqu~ci su dostavqeni: predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, predsedniku Narodne skup{tine 5

6 Srbije, ministru prosvete i sporta, ministru pravde, ministru za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, {efovima poslani~kih grupa Narodne skup{tine, predsedniku Izvr{nog ve}a Autonomne pokrajine Vojvodine, predsedniku Ustavnog suda Srbije, Advokatskoj komori Srbije, Advokatskoj komori Vojvodine i sredstvima javnog informisawa. 6 O Predlogu zakona o visokom obrazovawu 15. marta u dnevnom listu Politika objavqen je intervju prof. dr Mirka Vasiqevi}a, dekana Pravnog fakulteta o Predlogu zakona o visokom obrazovawu koji je poslat Narodnoj skup{tini Republike Srbija na usvajawe po hitnom postupku. Da bi se za{titili interesi dr`avnih univerziteta, Zajednica pravnih fakulteta Srbije zahteva da se iz procedure povuku postoje}e, rezli~ite verzije Predloga zakona o visokom obrazovawu, je prvo {to je dekan istakao. Dekan je podvukao da je novi zakon nedopustivo popustio interesima privatnog lobija i fakulteta koji su osnovani ju~e, a na {tetu visokoobrazovanih institucija koje imaju stoletnu tradiciju. Ovakav na{ stav odmah je protuma~en kao borba za o~uvawe ste~enih pozicija iza kojih ne stoji odgovaraju}i kvalitet. Istina je, me utim, da u zakonu ima mnogo skrivalica koje nisu dozvoqene sa stanovi{ta pravne sigurnosti, a koje mo`da druge struke ne mogu da otkriju. Na{a dobronamernost se vidi i u tome {to je, zahvaquju}i Zajednici pravnih fakulteta Srbije, otkriveno da su dve verzije zakona u proceduri. Dekan je u intervjuu istakao da je poslanicima podeqena verzija Predloga zakona koju Vlada nije usvojila, te da je tek nakon intervencije Zajednice pravnih fakulteta Srbije povu~en tekst od poslanika i da je na sajt Vlade stavqen onaj Predlog zakona koji je zaista usvojen. Ove dve verzije zakona razlikuju se u nekoliko bitnih elemenata, a poslanici su dobili onu koja je nepovoqnija za dr`avne fakultete. Jasno se vidi da do toga nije do{lo slu~ajno, ve} da je re~ o privatnom lobirawu oko ovog zakona. To }e i drugi dr`avni fakulteti shvatiti kada pa`qivo i{~itaju predlog, da je novi zakon nedopustivo popustio Dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} pred interesima privatnog lobija. Na primer, dekan je to ilustrovao razlikom da u verziji koja je oti{la poslanicima pi{e da saglasnost na rad nastavnika i privatnih i dr`avnih daje Univerzitet, {to je lak{e izdejstvovati nego kada je daje fakultet, dok u verziji koju je usvojila Vlada, stoji da saglasnost daje fakultet. Dekan je istakao da je trenutno u Srbiji privatno {kolstvo nekontrolisani biznis, da se privatni fakulteti osnivaju sa mawe ili vi{e legalnosti, nemaju kadrove, a i osnivaju se nekontrolisano odeqewa fakulteta {irom Srbije. U verziji zakona koja je poslata poslanicima uslovi za osnivawe odeqewa su nestali, dok je u vladinoj verziji predvi eno da se odeqewa mogu osnivati po istoj proceduri kao i fakulteti. Neki pravni fakulteti imaju po pet- {est odeqewa po Srbiji, beogradski je imao toliko dostojanstva da ne otvori ni jedno. Dekan ukazuje na jo{ jedan bitan element, koji je podjednako problemati~an za obe verzije zakona a vezan je za odlu~ivawa u telima kao {to su Nacionalni savet, Konferencija univerziteta ili Komisija za akreditaciju. Najve- }a opasnost je tehnologija odlu~ivawa, jer u novim telima privatni univerziteti ve} imaju ve}i broj glasova. Dr`avnih univerziteta je {est, a privatnima se ni broj vi- {e ne zna. Zato je i logi~no {to su dr`avni fakulteti poni`eni i uvre eni, mi imamo isti broj glasova kao i neki privatni univerziteti za koje je pitawe da li uop{te postoje ili su fiktivni. Jer, da bi imali univirzitet moraju da formiraju tri fakulteta, pa zato imaju jedan koji im `ivi, a dva koja prakti~no ne rade. Zato tra- `imo odre en broj glasova i po osnovu broja nastavnika i saradnika, kao i broja studenata. Osim toga, zato najve}i broj dr`avnih fakulteta i tra`i da im se garantuje status pravnog lica. I da ne bi bilo nesporazuma, mi ne tra`imo nikakve privilegije, ve} da svi pro emo kroz isti stepen vrednovawa na{ih studijskih programa.

7 Izri~ito je naglasio da je besmisleno da fakulteti koji imaju stoletnu tradiciju, kao {to je na{ Fakultet koji je stariji od Univerziteta, sada treba da budu u istoj poziciji za tra`ewe dozvole za rad kao i neki privatni fakultet koji je osnovan ju~e, zna se kako, sa mawe ili vi{e nezakonitosti i korupcije. Pritom je istakao da se sa na{eg fakulteta u posledwe dve godine ispisalo oko studenata, da bi uglavnom oti{lo na privatne fakultete, jer se tamo lak{e pola`e. Po mi{qewu dekana, boqe je imati konkurenciju, jer je intencija Bolowe borba za kvalitet, ali novi zakon donosi ne{to suprotno pa i sva u me u studentima. Samofinansiraju}i studenti da bi upisali narednu godinu treba da prikupe 37, a buxetski 60 bodova, pa je poruka zakona studenti, selite se u kategoriju samofinansiraju}ih. Govore}i o statistici prolaznosti na ispitima, dr`avni fakulteti takvu statistiku ne kriju, dok sa privatnih nije poznata. Na kraju, dekan je istakao da ako Predlog zakona ne bude povu~en Zajednica pravnih fakulteta Srbije }e pripremiti amandmane. Nau~ni skupovi u inostranstvu Profesor dr \or e Lazin, koji je bio ~lan Radne grupe Ministarstva pravde Republike Srbije za izradu Nacrta zakona o izmenama Zakonika o krivi~nom postupku, te izradu Smernica za novi ZKP Srbije i profesor dr Milan [kuli}, koji je bio ~lan kako te radne grupe, tako i radne grupe Ministarstva pravde Republike Srbije za izradu Nacrta zakona o dr`avnim organima u postupku za krivi~na dela organizovanog kriminala, su od 30. januara do 4. februara godine, u okviru delegacije iz Republike Srbije koju su ~inili predstavnici Ministarstva pravde Srbije, specijalnog tu`ila{tva i posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu za postupke organizovanog kriminala, ostvarili studijsku posetu Savetu Evrope i Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu. Tokom ove posete sa stru~wacima Saveta Evrope razmewena su mi{qewa o osnovnim pravcima razvoja novog krivi~nog procesnog zakonodavstva Srbije. Studijska poseta je ocewena kao izuzetno uspe{na, a plodotvornom radu su svojim stru~nim diskusijama zna~ajan doprinos dali profesori dr Lazin i dr [kuli}. 7. februara godine, u organizaciji Centar za ruske i isto~no-evropske studije Univerziteta u Pitsburgu, asitent-pripravnik Bal{a Ka{}elan odr`ao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu predavawe na temu: Serbia and Montenegro: More than a Game, Less than Life, u kojem je analizirao politi~ki i pravni sistem Srbije i Crne Gore, govorio o demokratizaciji dru{tva, politi~kim promenama, i ulozi i mestu prava u politi~kim i dru- {tvenim promenama. Prof. dr Dragica Vujadinovi} je u~estvovala na konferenciji: Family and Civil Society, koja je odr`ana od 3 5. marta godine u Amsterdamu (Wassernaar). Konferencija je realizovana u organizaciji Evropske mre`e civilnog dru{tva (CiSoNet), ~iji je Dragica Vujadinovi} ~lan od godine. Na ovoj konferenciji je u~estvovala i kao ~lan steering committee, i kao izlaga~ i kao predsedavaju}i finalne sesije. Izlagawe je imala na temu: Family Structures and Perespectives of Civil Society Development in Nowadays Serbia. U Be~u je u periodu od marta godine, u Privrednoj komori Austrije, u organizaciji Komisije UN za me unarodno privredno pravo i Me unardnog arbitra`nog centra austrijske privredne komore, odr`ana konferencija povodom 25. godi{- wice Konvencije UN o ugovorima o me unarodnoj prodaji robe (Be~ka konvencija) i 20. godi{- wice UNCITRAL Modela zakona o me unarodnoj trgovinskoj arbitra`i. Konferenciju su otvorili dr Jernej Sekolec, sekretar UNCI- TRAL-a i dr Verner Melis, predsednik Me unardnog arbitra`nog centra austrijske privredne komore. Na Konferenciji su razmatrana pitawa jednoobraznosti tuma~ewa i primene Be~ke konvencije, neka sporna pitawa koja se u praksi javqaju u vezi s wenom primenom, kao i mogu}nosti usvajawa Konvencije u zemqama koje je do danas nisu potpisale. Dodatno, analizirana su osnovna na~ela Model zakona i wegov zna~aj za harmonizaciju me unarodnih propisa o trgovinskoj arbitra`i. Razmatrani su amandmani na ovaj Model zakon i odstupawa od wegovih odredaba u nacionalnim zakonodavstvima koja su usvojila 7

8 8 U~esnici Me unarodne konferencije u Be~u Zakon o arbitra`i koriste}i Model zakon kao polaznu osnovu. Posebna pa`wa posve}ena je pitawu privremenih mera i budu}em radu na podru~ju arbitra`e. Konferenciji je prisustvovao veliki broj pravnika iz celog sveta, a sa na{eg Fakulteta doc. dr Vladimir Pavi}, asistenti mr Monika Ninkovi} i mr Milena Milutinovi}. U Mariboru je 18. i 19. marta godine odr`ano 14. savetovawe Medicina i pravo, a u organizaciji Pravnog fakulteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Mariboru. Savetovawe je imalo dve glavne tematske celine. Jedna je bila Novo zakonodavstvo i nova saznawa na podru~ju du{evnog zdravqa i bila je prvenstveno posve}ena dilemi koja postoji u uporednom pravu o tome da li treba reformisati postoje}e zakonske odredbe vanparni~nih postupaka za li{avawe poslovne sposobnosti i za prinudnu hospitalizaciju du{evnih bolesnika, ili bi bilo boqe opredeliti se za posebni zakon o du{evnom zdravqu. Druga okvirna tema skupa bila je Nu`na medicinska pomo} pripremqenost Slovenije i bila je posve}ena novim saznawima i iskustvima urgentne, intenzivne i katastrofi~ne medicine te standardima spremnosti Slovenije da adekvatno reaguje na takve doga aje. Na ovom skupu profesor dr Marija Dra{ki} podnela je referat na temu Zastupawe du{evnih bolesnika. U organizaciji Hajnrih Bel fondacije u Zagrebu je marta godine odr`ana regionalna konferencija na temu: Slaba dru{tva i nevoqe s pluralizmom. U radu koferencije u~estvovao je i prof. dr Jovica Trkuqa sa izlagawem na temu Singularizacija pluralizma demokratski deficiti pluralizma u Srbiji. Saop{tewa i diskusije sa konferencije bi}e objavqeni u zborniku priloga u~esnika. Prof. dr Dragica Vujadinovi} je u~estvovala na kursu iz Socijalne filozofije, koji se odr`ava tradicionalno u Inter-univerzitetskom centru za poslediplomske studije u Dubrovniku. Ovogodi{wa tema kursa je bila Social Philosophy: Old and New Developments in Political Philosophy. Dragica Vujadinovi} je imala izlagawe na temu: Feminist Political Theory and Contemporary Political Philosophy. Asistent na{eg Fakulteta mr Tatjana Jovani}, koja u toku teku}e {kolske godine poha a postdiplomske studije u Frankfurtu, privodi kraju anga`ovawe u Direktoratu za pravne poslove Evropske centralne banke (Odeqewe za finansijsko pravo). Pored izrade nekoliko autorskih i koautorskih studija od kojih }e jedna biti objavqena u Mese~nom biltenu ECB, mr Tatjana Jovani} je u svojstvu predstavnika ECB bila prisutna na nekoliko seminara i konferencija, a pored toga i kao aktivan u~esnik na jednom od sastanaka Grupe evropskih pravnika za pravo finansijskih tr`i{ta. U narednih nekoliko meseci saradwa sa ECB bi}e nastavqena, s obzirom da je wena magistarska teza koja je u fazi izrade u direktoj vezi sa projektom integracije evropskog tr`i{ta finansijskih ulagawa, a jedan od mentora je istaknuti ekspert iz ECB.

9 Nau~ni skupovi u zemqi Uorganizaciji Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), a uz podr{ku nema~ke organizacije GTZ, 3. decembra godine, u prostorijama Aero kluba u Beogradu odr`an je okrugli sto o registraciji zemqi{ta u pravnom sistemu Srbije. Okrugli sto je imao za ciq da poslu`i raspravi o iznala`ewu na~ina da se sistem jedinstvene evidencije nepokretnosti i prava na wima, daqe poboq{a i usavr{i. Osnov za raspravu ~inila su dva pravna mi{- qewa, koja je oktobra godine i avgusta godine sa~inio nema~ki prof. dr. Hans-Joakim fon [ukman. Ova mi{qewa su sadr`ala analizu pravila Zakona o dr- `avnom premeru i katastru i upisu prava na nepokretnostima Srbije (daqe: Zakon o katastru) sa aspekta wihove uskla enosti s zahtevima kontinentalno evropskog sistema registracije, uz izri~itu ogradu u pogledu institucionalnog re{ewa (pitawa da li evidenciju vodi sud ili upravni organ). Pored zna~ajnog broja slu`benika RGZ, skupu je prisustvovao ne mawe zna~ajan broj pravnika koji su zainteresovani za materiju registracije nepokretnosti, od sudija zemqi{nokwi`nih i drugih sudova, preko slu`benika imovinskopravnih odeqewa organa lokalne samouprave, do advokata i univerzitetskih delatnika. U raspravi su u~estvovali i prof. dr Miodrag Orli} i asistent mr sa na{eg Fakulteta. Delegacija Pravnog fakulteta u Beogradu, koju su sa~iwavali prodekan dr Olivera Vu~i}, profesor dr Momir Milojevi} i asistenti mr Vladan Petrov i Marko Stankovi} je, 15. i 16. februara, u~estvovala na centralnim sve~anostima Godine Ustava i Teatra koja je u Kragujevcu progla{ena radi obele`avawa 170. godi{wice dono{ewa prvog srpskog ustava i osnivawa Teatra Joakima Vuji}a. Posle polagawa venca pred spomenik Jovanu Risti}u, ro enom u Kragujevcu, koji je kao ministar inostranih dela pregovarao u Be~u i Berlinu o priznavawu nezavisnosti Srbije, delagacija je u~estvovala u radu Okruglog stola Odjeci Sretewa Srbija u potrazi za novim ustavom. Po~etku rada skupa su prisustvovali predsednik Narodne skup{tine Srbije Predrag Markovi}, gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}, predsednik Skup{tine op- {tine Kragujevca dr Dobrica Milovanovi} i rektor Univerziteta u Kragujevcu dr Milo{ \uran. Skup je otvorio dr Dragan Bataveqi}, profesor Pravnog fakulteta u Krgujevcu a pozdravili su ga Predrag Markovi} u ime Narodne skup{tine Srbije, Momir Milojevi} u ime Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Dragoqub Popovi}, nekada{wi profesor na{eg Fakulteta, u ime Jugoslovenskog udru`ewa za ustavno pravo i Slavenko Grgurevi} u ime Lige za za{titu privatne svojine i qudskih prava Na po~etku radnog dela skupa, kojim su naizmeni~no predsedavali profesori Aleksandar Fira i Dragan Bataveqi}, su predstavqena fototipska izdawa Ustava Kwa`estva Srbije Arhiva Srbije i kompleta Novina srbskih za koji je izdala Narodna biblioteka Vuk Karaxi} u Kragujevcu. Uvodna izlagawa su imali profesori Aleksandar Fira, Rado{ Qu{i} i Dragoqub Popovi} a ostali u~esnici iz Beograda, Ni{a, Novog Sada i Kragujevca su razmatrali pojedina pitawa iz dr`avnopravne i ustavnopravne istorije Srbije. Dr Olivera Vu~i} je govorila o razlozima zbog kojih Srbija ne donosi svoj novi ustav, a mr Vladan Petrov o ustavnoj reformi dok je dr Momir Milojevi} govorio o me unarodnom polo`aju i ustavu Srbije godine. Izlagawa i zakqu~ci skupa bi}e objavqeni u posebnom zborniku. Ceo tok sve~anosti su prenosili drugi program RTS, TV Kragujevac i druge televizijske stanice. U organizaciji Komisije za me unarodnu saradwu Pravnog fakulteta u Beogradu i Instituta Servantes, odr`an je dvodnevni seminar iz Me unarodnog humanitarnog prava, koje je podr`ala ambasada [panije. Seminar je odr- `an 15. i 16. marta godine u prostorijama Instituta Servan- 9

10 10 Prof. dr Stevan Lili}, pukovnik Javier Guisàndez, {panski ambasador Jose Riera Siquier, asistent mr Ivana Krsti} i direktor Instituta Servantes Juan Fernàndez Elloriaga na seminaru iz Me unarodnog humanitarnog prava tes, a prisustvovali su mu studenti Pravnog fakulteta i Fakulteta politi~kih nauka. Seminar je otvorio Juan Fernàndez Elloriaga, direktor Instituta Servantes, a prisutne je pozdravio profesor dr Stevan Lili}, direktor Komisije za me unarodnu saradwu Pravnog fakulteta. [panski stru~wak za me unarodno humanitarno pravo pukovnik Javier Guisàndez, profesor Centra za studije me unarodnog humanitarnog prava u Madridu i profesor Instituta za me unarodno humanitarno pravo iz San Rema, izlo`io je teme seminara: Evolucija i izvori me unarodnog humanitarnog prava, Unutra{wi i me unarodni sukobi, Sistem kolektivne bezbednosti, Koncept neprijateqskog borca, Postupak sa ratnim zarobqenicima, Razlikovawe vojnih i civilnih objekata. Seminaru su prisustvovali i Gordana Milenkovi} (MKCK), prof. dr Momir Milojevi}, asistenti Ivana Krsti} i Bojan Milisavqevi}. Polaznici seminara dobili su sertifikate za u~e{}e na seminaru. Prof. dr Dragica Vujadinovi} je u~estvovala na me unarodnom seminaru: Etika iskrenosti: uloga pravde u tranziciji, u organizaciji Beogradskog kruga i Centra za kulturnu dekontaminaciju. Seminar je odr`an od 20. do 23. marta godine u Beogradu. Gosti na predavawima Prof. Filipo Ranijeri (Filippo Ranieri) sa Sarland Univerziteta (Nema~ka) je 22. februara godine u amfiteatru IV odr`ao predavawe na temu: Osnovne crte uporednog prava, uticaj evropskog prava i prakti~ni primeri. Prof. Ranijeri je profesor Evropskog ugovornog prava, Uporednog prava i Istorije evropskog privatnog prava. Objavio je nekoliko stotina radova, kwiga i eseja, a wegova kwiga Evropsko obligaciono pravo pregla{ena je za jednu od najboqih pravnih kwiga godine. Predavawe prof. Ranijerija na na{em Fakultetu je oragnizovano u saradwi sa Nema~kom organizacijom za tehni~ku saradwu (GTZ) Kancelarija za pravnu reformu pod po- Prof. dr Filipo Ranijeri i prof. dr Mirko Vasiqevi} u amfiteatru IV

11 Profesor Svetozar (Steve) Pejovi} je 22. marta godine odr- `ao predavawe u amfiteatru Slobodan Jovanovi} na Pravnom fakultetu na temu ustava, pravnog sistema i ekonomske efikasnosti, veze dobre za{tite svojinskih prava oi privrednog rasta i ekonmske efikasnosti obi~ajnog prava. mr Nikola Jovanovi} na predavawu u amfiteatru IV kroviteqstvom nema~kog saveznog Ministarstva za privrednu saradwu i razvoj. U okviru nastave iz predmeta Me unarodno privredno pravo, advokat Jovan Jeki}, zamenik {efa USAID projekta Pristup Srbije i Crne Gore Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odr`ao je 9. marta godine predavawe studentima ~etvrte godine Pravnog fakulteta u amfiteatru IV na temu: Osnovna na~ela me unarodne trgovine u okviru STO. U okviru nastave iz predmeta Me unarodno privredno pravo, mr Nikola Jovanovi}, savetnik u Kancelariji Vlade Srbije za pridru`ivawe Evropskoj uniji, odr- `ao je 9. marta godine predavawe studentima ~etvrte godine Pravnog fakulteta u amfiteatru IV na temu: Trgovinska politika Evropske unije. 11 Op{ti seminar Na dan 8. marta je odr`an sedmi sastanak Op{teg seminara Pravnog fakulteta u Beogradu. Seminar je vodio profesor dr Jovica Trkuqa a prisustvovali su dekan dr Mirko Vasiqevi} i prodekan dr Olivera Vu~i}. Na Seminaru je profesor dr Danilo Basta odr`ao predavawe o sociologu prava Novici Kraqevi}u koji je umro mlad i skoro nepoznat. Wegovu doktorsku disertaciju je prikazao \or e Tasi} u Arhivu za pravne i dru{tvene nauke a te godine je Kraqevi} objavio prevod Jelinekovog predavawa o borbi starog s novim pravom iz godine. (Taj prevod je u izdawu Pravnog fakulteta u Beogradu objavqen ponovo godine). Posle predavawa je u raspravi u~estvovalo vi{e nastavnika i saradnika na{eg Fakulteta. Dana 15. marta odr`an je osmi sastanak Op{teg seminara Pravnog fakulteta posve}en pravnim pretpostavkama za su ewe ratnih zlo~ina u Srbiji. Voditeqi sastanka su bili profesor dr Jovica Trkuqa i docent dr Goran Ili} a uvodna izlagawa su imali profesor dr Zoran Stojanovi}, {ef radne grupe za izradu nacrta krivi~nog zakona, Sini{a Va`i}, predsednik Okru`nog suda u Beogradu i

12 12 Ve}a za ratne zlo~ine, Bogdan Stankovi}, zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine i Ivan Jovanovi}, predstavnik OEBS-a. Dvoipo~asovna rasprava u kojoj je u~estvovalo vi{e profesora, sudija, tu`ilaca i advokata je pokazala da se pitawe ne mo`e jednostavno re{iti bez sagledavawa odnosa izme u me unarodnog i unutra{weg prava koji se u mnogo ~emu razlikuju i ne mogu da se kopiraju. Deveti sastanak Op{teg seminara Pravnog fakulteta je odr`an je 22. marta, posve}en otvarawu dosijea tajnih slu`bi. Sastanku su prisustvovali prodekan Olivera Vu~i} i porofesori Qubi{a Lazarevi}, Momir Milojevi}, Zoran Tomi}, Stevan Lili}, Jasminka Hasanbegovi}, Neboj{a Jovanovi}, Vladan Jon~i}, Slobodan Panov i Sa{a Bovan i gosti koji redovno prate rad Seminara. Voditeq sastanka je bio profesor Jovica Trkuqa a uvodna izlagawa su imali Aleksandar Resanovi}, direktor Centra za antiratnu akciju i jedan od autora nacrta zakona o, otvarawu dosijea i profesor dr Milan [kuli}. Posle uvodnih izlagawa se razvila `iva rasprava u kojoj je u~estvovalo vi{e nastavnika. Zanimqivost teme je privukla pa`wu TV i vi{e listova koji su o sastanku obavestili javnost. Deseti sastanak Op{teg seminara Pravnog fakulteta je odr`an 29. marta. Tema Seminara je bila: Da li je multikulturalizam odr- `iv?. Radom Seminara je rukovodio profesor dr Jovica Trkuqa a uvodna izlagawa za raspravu su podneli mr \or e Pavi}evi}, asistent Fakulteta politi~kih nauka, mr Goran Dajovi}, asistent Pravnog fakulteta i dr Miodrag Jovanovi}, docent Pravnog fakulteta. Seminaru je pored studenata prisustvovao i jedan broj na{ih nastavnika i saradnika. U uvodnim izlagawima i u raspravi koja je usledila pokazalo se da nije lako uskladiti zajedni~ki `ivot razli~itih kultura pa je zato podeqeno mi{qewe da li je multikulturalizam zaista mogu} ili je samo privid koji skriva asimilaciju ili uporedna geta. Me unarodna saradwa Delegacija od jedanaest ~lanova Narodne Republike Kine posetila je Rektorat Univerziteta u Beogradu 1. februara. U sastavu delegacije, izme u ostalih bili su Vu Ki i, pomo}nik ministra prosvete, Li Gobang, ambasador Kine u Srbiji i Crnoj Gori, Liu Jon- ong kulturni ata{e Ambasade Kine. Delegaciju su primili prof. dr Dejan Popovi}, rektor, prof. dr Aleksandar Lipkovski, prof. dr Qubi{a Topisarevi} i prof. dr Aleksandar Cvetkovi}, prorektori. Na poziv Rektora, razgovoru su prisustvovali prof. dr Mirko Vasiqevi}, dekan Pravnog fakulteta, prof. dr Branislav Pelevi}, dekan Ekonomskog fakulteta i prof. dr Vladimir Kosti}, predsednik Saveta Univerziteta. Razgovarano je o unapre ewu saradwe Univerziteta u Beogradu sa univerzitetima iz Kine, uzajamnoj razmeni studenata na osnovnim i poslediplomskim studijama i razmeni nastavnika. Predsednik Komisije za Me- unarodnu saradwu, prof. dr Stevan Lili}, obavestio je redakciju Acta Diurna da je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu zakqu~io dva sporazuma o saradwi na projektima sa Pravnim fakultetom Univerzita u Bolowi po DIADI metodologiji (distance learnig program). Prvi se odnosi na projekt Religious Freedoms and Human Rights kojim rukovodi prof.

13 Prodekan dr Miodrag Jovanovi} na prezentaciji Kokalis programa Silvio Gambino sa Univerziteta u Kalabriji, a drugi na projekt National Rights, New Legal Issues and Globalization A Comparative and Interdisciplinary Analisys for the Creation of a European Union Law kojim rukovodi prof. ]imbalo sa Pravnog fakulteta u Bolowi. Univerziteta Harvard, i tako e stipendira u~e{}e doktoranata na me unarodnoj konferenciji o Jugoisto~noj Evropi, koja se odr`ava na Harvardu svakog februara, organizuje kratke obuke za visoke dr`avne ~inovnike, rukovodioce preduze}a i nevladinih organizacija (Executive Program), organizuje predavawa u vezi sa Jugoisto~nom Evropom na Harvardu itd. ( edu/kokkalis). Kokalis program je jedini program na Univerzitetu Harvard koji dodequje stipendije studentima iz Srbije i Crne Gore, upravo na osnovu toga {to su iz na{e dr`ave. Nazivi programa magistarskih studija za koje su namewene stipendije su javna uprava, javna uprava i urbanisti~ko planirawe, dr`avna uprava, dr`avna uprava i me unarodni razvoj itd. U okviru ovih programa mogu}e je poha awe pojedinih predmeta na drugim {kolama na Harvardu, ukqu~uju}i i Pravni fakultet. Dekana Pravnog fakulteta profesora Mirka Vasiqevi}a, 4. marta posetio je Davaa{ Davaasuren Damdinsuren iz Mongolije i zadr- `ao se u kra}em razgovoru. Gospodin Damdinsuren posetio je Beo- 13 U ~etvrtak, 24. februara 2005, u sali u Aneksu Pravni fakultet je bio doma}in prezentacije Kokalis programa za jugoisto~nu Evropu na univerzitetu Harvard, na inicijativu Harvard kluba Srbije i Crnu Gore. Prezentaciju je odr- `ala Mihala [tajn, zamenik direktora programa. Dobrodo{licu je u ime Fakulteta izrazio prodekan za nauku dr Miodrag Jovanovi}. Moderator diskusije bila je mr Ana Trbovi}, predsednik Harvard Kluba SCG, a organizator prezentacije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu asistent-pripravnik Du{an Rakiti}, ~lan Harvard Kluba SCG. Kokalis program omogu}ava stipendije za magistarske studije na Kenedi {koli za javnu upravu G-din Davaa{ Davaasuren Damdinsuren i dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}

14 grad posle 15 godina. Naime, 1983/84. godine u Beogradu je upisao Gra evinski fakultet, a se vratio za Mongoliju zbog uvo- ewa sankcija. Po povratku u Mongoliju, kako je rekao, upisao je i diplomirao na Pravnom fakultetu u Ulanbatoru, a potom je radio u Velikoj Britaniji u Ambasadi Mongolije na mestu ata{ea za trgovinu. Na na{ Fakultet je do{ao sa `eqom za uspostavqawe saradwe sa Pravnim fakultetom u Ulanbatoru, razmeni nastavnika na poslediplomskim studijama, literature, iskustava. Posebno je naglasio da je on jedan od osniva~a demokratije u Mongiliji i jedini stanovnik Mongolije koji govori srpski, a kako Srbija nema diplomatske odnose sa Mongolijom, ovo bi bio po~etak saradwe izme u na- {e dve zemqe. Novi kursevi na Fakultetu Kurs Introduction to the Legal System of the USA, koji je tokom prvog semestra {kolske 2004/ godine na na{em Fakultetu vodio profesor Xejms Kleba sa Pravnog fakulteta Lojola iz Wu Orleansa uspe{no je okon~an. 1. marta godine studentima je sertifikate o polo`enom ispitu dodelio dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} i odr`ao prigodan govor u kome je najavio ve}i broj sli~nih kurseva u budu}nosti. Dodeli diploma prisustvovali su i prodekan doc. dr Olivera Vu~i} i prof. dr Sima Avramovi}. Profesor Kleba je izrazio veliku zahvalnost Pravnom fakultetu zbog srda~nosti kojom je bio okru`en tokom boravka na Fakultetu i izrazio veliko zadovoqstvo nivoom znawa i op{te kulture na{ih studenata koji su poha ali wegov kurs. 14 Dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}, prodekan dr Olivera Vu~i} i prof. dr Sima Avramovi} sa studentima koji su uspe{no zavr{ili kurs Introduction to the Legal System of the USA

15 U letwem semestru {kolske 2004/05. godine u saradwi sa USAID Projektom Vladavina prava u Srbiji na Pravnom fakultetu u Beogradu odr`ava se Kurs za pisawe pravnih dokumeta i istra- `ivawe (Legal writing and research), s ciqem obu~avawa studenta prava za prakti~an rad u advokatskim kancelarijama po zavr{etku studija. Polaznici kursa su studenti ~etvrte godine kojima }e se polo- `en ispit sa ovog kursa priznavati kao polo`en ispit iz opcionog predmeta Sudsko organizaciono pravo. Nastavu iz ovog predmeta dr`e: prof. dr Rada Vasi}, doc. dr Goran Ili} i asist. mr Pravni fakultet je 25. februara godine po~eo s izvo ewem nastave za pripremawe pravosudnog ispita. Pripremna nastava }e trajati tri meseca sa ukupnim fondom od 190 ~asova. Nastava se odvija petkom od 16,00 ~asova i subotom od 9,00 ~asova u prostorijama Fakulteta, amfiteatru VIII. Predava~i su sudije Vrhovnog suda Srbije: Janko Lazarevi}, Zoran Perovi}, Novica Pekovi}, Qubomir Pqaki}, Predrag Trifunovi}, Dragi{a Slijep~evi}, Dragica Marjanovi}, Sne`ana Andrejevi} i Qubica Milutinovi}. Sa Pravnog fakulteta predava~i su profesori: dr Miodrag Orli}, dr Ratko Markovi}, dr Mirko Vasiqevi}, dr Zoran Stojanovi}, dr Oliver Anti}, dr Zoran Tomi}, dr Borivoje [underi}, dr Ga{o Kne`evi}, dr \or e Lazin, dr Dragor Hiber, dr Neboj{a Jovanovi}, dr Aleksandar Jak{i}, dr Olivera Vu~i} i dr Ranko Ke~a, zatim dr Milan Vlatkovi}, vi{i savetnik Ustavnog suda Srbije i drugi istaknuti pravni stru~waci. Upravnik seminara je prof. dr Zoran Stojanovi} zamenik prof. dr \or e Lazin, a sekretar asistent mr Monika Ninkovi}. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu organizuje poslediplomske specijalisti~ke studije za diplomirane pravnike iz oblasti Notar Javni bele`nik. Specijalisti~ke studije traju dva semestra (april, maj, juni septembar, oktobar, novembar), s ukupnim fondom od 120 ~asova. Predava~i su: prof. dr Mirko Vasiqevi}, prof. dr Sima Avramovi}, dr Georg Kodek, prof. dr Oliver Anti}, dr Kristof Leon, prof. dr Zoran Tomi}, prof. dr Dragor Hiber, prof. dr Neboj{a Jovanovi}, prof. dr Aleksandar Jak- {i}, dr Meliha Deni{li}-Povlaki}, dr Dejan \ur evi}, Dragi{a Slijep~evi} i drugi istaknuti doma}i i strani stru~waci. Prilikom posete Privrednoj komori Srbije, prof. dr Mirko Vasiqevi}, dekan Fakulteta je dr Slobodanu Milosavqevi}u, predsedniku i Radivoju Jevti}u, generalnom sekretaru PKS, predao plan Kursa edukacije i specijalizacije Akcije, berze i akcionarstvo ( ABA ), koje }e po~eti na jesen ove godine. Plan Kursa edukacije i specijalizacije Akcije, berze i akcionarstvo ( ABA ) sastoji se iz Kursa edukacije i Kursa specijalizacije. Kurs edukacije bi trajao tri meseca i polaznici moraju imati najmawe sredwu spremu. Nastava obuhvata ~asova i po- ~ela bi u oktobru na Pravnom fakultetu, petkom posle podne i subotom pre podne. Nastavu bi izvodili vode}i doma}i i neki strani stru~waci iz ove oblasti a polaznici na kraju dobijaju sertifikat o poha awu kursa. Kurs specijalizacije bi trajao pet meseci za sva zainteresovana lica koja imaju zavr{en fakultet. Nastava bi obuhvatala 140 ~asova, petkom po podne i subotom pre podne na Pravnom fakultetu, a izvodili bi je doma}i i strani stru~waci. Polaznici sa diplomom Pravnog fakulteta pola`u specijalisti~ki ispit i dobijaju diplomiu specijaliste za akcionarsko pravo. Ostali bi prvo polagali dopunske ispite iz redovnog programa Pravnog fakulteta (oko {est), nakon ~ega pola`u specijalisti~ki ispit i dobijaju diplomu specijaliste za akcionarsko pravo. Rukovodilac kursa je prof. dr Mirko Vasiqevi}. 15 Projekti Pravni fakultet u Beogradu je zajedno s Pravnim fakultetom u Ni{u i Pravnim fakultetom u Novom Sadu konkurisao u okviru konzorcijuma Evropskih fakulteta za razvoj novog multidisciplinarnog kursa na poslediplomskim studijama, pod nazivom Poslediplomske studije za evropske integracije POGE- STEI. Program ovog poslediplomskog studija je sa~iwen u skladu s Deklaracijom o saradwi na reformi osnovnih i poslediplomskih studija svih Pravnih fakulteta u Srbiji, potpisanom maja 2003 u Novom Sadu ( english/declaration.htm), u skladu s Bolowskom deklaracijom, u skladu sa strate{kim dokumentom za reformu obrazovawa koji Mini-

16 16 starstvo za obrazovawe i sport donelo decembra 2001 ( yu/eng/news/qualityeducation.htm), posebno u delu koji se odnosi na reformu visokog obrazovawa (www. min.edu.yu./eng/news/higher.doc), kao i nacrtom novog Zakona o Univerzitetu u Srbiji. Koordinator ovog projekta ispred pravnih fakulteta u Srbiji bila je profesor na{eg Fakulteta dr Dragica Vujadinovi}. Projekat je trogodi{wi, i ima za ciq izgradwu novog poslediplomskog kurikuluma (tokom prve dve godine realizacije) i wegovu implementaciju (tokom tre}e godine), zasnovanog na multidisciplinarnom pristupu, i sa specifi~nim sadr`ajima, koji obuhvataju: 1. odabrane teme vezane za utemeqewe, ciqeve, i razli~ite aspekte evropske integracije, 2. odabrane teme iz ekonomskog prava i ukupnih odnosa ekonomije i prava vezane za evropsku integraciju, 3. odabrane teme vezane za kontekst qudskih prava i demokratije zna~ajne za evropsku integraciju, 4. odabrane teme vezane za aspekt me unardonih odnosa u kontekstu evropske integracije Zapadnog Balkana i Srbije, 5. lingvisti~ke ve{tine, kao i prakti~ke ve{tine javnog govora i pravni~kog pismenog i usmenog izra`avawa. Navedeni sadr`aji su u skladu s razvojnim potrebama Srbije i wene integracije u Evropsku Uniju, i treba da poslu`e formirawu eksperata, budu}ih intelektualnih elita i qudskih resursa sposobnih za efikasno nastavqawe procesa ukqu~ivawa Srbije u evropske obrazovne, kulturolo{- ke, socio-ekonomske i politi~ke tokove. U Konzorcijumu se pored Pravnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u iz Srbije, nalaze i slede}e institucije: Pravni fakultet iz Maribora/Slovenija (grant applicant), Evropski univerzitet Viadrina, Pravni fakultet Frankfurta/ Nema~ka, Univerzitet Insubrija, Pravni Fakultet Komo/Italija, Univerzitet u Salcburgu, Pravni fakultet Salcburg/Austrija, Univerzitet u Trstu, Fakultet politi~kih nauka Trst/Italija, Institut za etni~ke, regionalne i sociolo{ke studije ICERS/ Slovenija, Institut za etni~ke i regionalne studije ISCOMET/ Slovenija, Telekom Srbija, i individualni eksperti: Prof. dr Nenad Dimitrijevi}, CEU/Ma arska i Prof. dr Renate Kicker, Karl Francez Univerzitet Grac/Austrija. Pravni fakultet u Mariboru, na ~elu s prof. dr Silvom Devetakom, je preuzeo na sebe zama{an posao pripreme projekta i prijave na konkurs Tempus 2004 JEP CD a u saradwi s kolegama (kontakt osobama) sa Pravnih fakulteta u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu, kao i uz punu podr{ku Uprava ovih Fakulteta i Rektora sva tri Univerziteta. Pravni fakultet u Mariboru i Pravni fakultet u Beogradu su potpisali Memorandum o razumevawu godine, koji je podrazumevao i saradwu na reformi i unapre ewu poslediplomskih studija, a na osnovu koga je ve} nekoliko godina u toku uspe{na saradwa izme u dva Fakulteta. Na osnovu toga je ukazano poverewe Pravnom fakultetu Univerziteta u Mariboru da kao ~lan porodice univerziteta pripadnih Evropskoj Uniji konkuri{e za razvoj poslediplomskog studija POGESTEI na Pravnim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u, kao predstavnicima Univerziteta iz Srbije kao dr`ave partnera Evropske Unije. Rezultati konkursa }e biti poznati krajem juna meseca Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, koga zastupa prof. dr Mirko Vasiqevi}, dekan Fakulteta i Privredna komora Srbije, sa sedi{tem u Beogradu, koju zastupa dr Slobodan Milosavqevi}, predsednik Komore, 29. marta zakqu~ili su ugovore o izradi: Zbornika (Kodeksa) pravila o upravqawu kompanijama i Zbornika (Kodeksa) o poslovnom moralu. Prema potpisanim ugovorima Fakultet se obavezuje da izradi zbornike, tako da budu uskla eni sa va`e}im propisima i da odgovaraju potrebama i interesima kompanija, wihovih vlasnika i malih akcionara, privrednih subjekata i privrede uop{te. Fakultet izra uje zbornike preko ~lanova stru~ne grupe, koju }e samostalno obrazovati od nastavnika i saradnika, a ako je potrebno i od stru~waka van Fakulteta. ^lanovi stru~ne grupe za izradu zbornika sa na{eg Fakulteta su profesori: dr Mirko Vasiqevi}, dr Dejan Popovi}, dr Sima Avramovi}, dr Svetislav Taboro{i, dr Emilija Vukadin, dr Aleksandra Jovanovi}, dr Neboj{a Jovanovi}, dr Radmila Vasi}, doc. dr Gordana Pavi}evi}, asistenti mr Vuk Radovi}, mr Milena Milutinovi}, asistenti-pripravnici Mirjana Markovi} i Nata{a Petrovi}, kao i Miqko Vaqarevi}, sekretar Fakulteta. Van Fakulteta na izradi zbornika radi}e i prof. dr Jovan Todorovi} i Radivoje Jevti}, generalni sekretar Privredne komore Srbije.

17 Ostale novine Internet prezentacija Pravnog fakulteta ( ac.yu) oboga}ena je tokom marta novim sadr`ajem u delu Organizacija. Predstavqeni su organi Fakulteta: Dekan sa prodekanima, Savet Fakulteta (sa arhivom sednice: dnevni red i va`nije odluke), Nau~no-nastavno ve}e (sa arhivom sednice: dnevni red i va`nije odluke), Izborno ve}e (sa arhivom sednice: dnevni red i va`nije odluke), Nau~no ve}e Instituta, Sekretar fakulteta i stru~ne slu`be (sa kontakt informacijama i nadle`nostima zaposlenih), Nastavno-nau~na radna jedinica (katedre sa linkom do li~nih prezentacija nastavnika), Op{ti seminar (sa arhivom: odr- `ani sastanci), Nau~no-istra- `iva~ka radna jedinica (Institut pravnih i dru{tvenih nauka, Biblioteka, Centar za publikacije i dokumentaciju, Ra~unsko-informacioni centar) sa materijalima koji su trenutno na raspolagawu. Urednica sajta prof. dr Gordana Pavi}evi} ponudila je na ovaj na~in koncepciju koja nije samo stati~na informacija o organizaciji Fakulteta, ve} je otvorena mogu}nost za stalno dopuwavawe sadr`ajima o radu pojedinih organa, stru~nih tela i komisija. Primer za to ponu en je u prezentaciji Ra~unsko-informacionog centra gde je dat sav materijal o radu Stru~nog odbora RIC-a (Pravilnik o radu RIC-a, Program rada, Plan rada i zapisnici sastanaka). Preobra`ajem ovog dela sajta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu otvoren je prostor za javno predstavqawe rada svih tela Fakulteta i uputila poziv svima da tu mogu}nost iskoriste. Krajem marta meseca tim dizajnera na ~elu sa {efom Petrom Pavlovi}em, sistem administratorom, osmislio je novi memorandum Fakulteta; od{tampana je i bro{ura Fakulteta (u tira`u od primeraka) namewena sredwo{kolcima. 17 Moot Courts Upetak, 18. februara godine, u hotelu Metropol odr`ana je finalna faza regionalnog takmi~ewa u simulaciji su ewa iz oblasti me unarodnog javnog prava Phillip C. Jessup Moot Court Competition. Takmi~ewe predstavqa deo projekta Vladavina prava u Srbiji u organizaciji Nacionalnog centra za dr`avne sudove (National Center for State Courts), ogranka USAID. Usmenu fazu takmi~ewa 18. februara sve~ano je otvorio ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Srbiji i Crnoj Gori, gospodin Michael Polt. U~estvovali su timovi Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Pravnog fakulteta u Beogradu i Fakulteta za poslovno pravo. Pravni fakultet u Beogradu, koji je na ovom takmi~ewu u~estvovao prvi put, bio je predstavqen ~etvoro~lanim timom koji su ~inili studenti tre}e i ~etvrte godine Ana Stavri}, Nikola Selakovi}, Rado{ \urovi} i Marko \uri}. Studente su pripremali asistenti-pripravnici Bojana Jak- {i} i Aleksandar Gaji}. Pripreme za takmi~ewe, koje su trajale od novembra meseca pro- {le godine, bile su prilago ene zvani~nim pravilima takmi~ewa. Prva faza priprema bila je posve}ena izradi podneska (Memorial for the Applicant) i protivpodneska (Memorial for the Respondent) ~iji je rok za podno{ewe bio 19. januar godine. Krajem oktobra timovima koji su se prijavili za u~estvovawe na takmi- ~ewu dostavqen je tzv. Compromise, poseban sporazum kojim dve fiktivne dr`ave iznose spor na re{avawe Me unarodnom sudu pravde, a u kome su detaqno bile izlo`ene sve ~iwenice ovogodi{- weg slu~aja. Nakon ove faze usledile su pripreme za usmeni deo takmi~ewa (Oral pleadings), kojom prilikom je u nekoliko navrata gost Pravnog fakulteta bio gospodin David Anderson iz Nacionalnog centra za dr`avne sudove, ina~e direktor celog projekta, a koji je savetima i organizovawem prakti~nih ve`bi simulacije su ewa studentima bio od dragocene pomo}i.

18 18 Asistent pripravnik Bojana Jak{i} i studenti, ~lanovi tima Pravnog fakulteta na nacionalnoj rundi takmi~ewa Phillip C. Jessup Moot Court Mlada ekipa Pravnog fakulteta u Beogradu susrela se sa iskusnijim timom Pravnog fakulteta u Novom Sadu koji ve} drugu godinu za redom ima priliku da na finalnom takmi~ewu u Va{ingtonu predstavqa Srbiju i Crnu Goru. Zadovoqna {to je u ovom nimalo lakom zadatku istrajala, ova mlada ekipa je odlu~na da iz po~etni~kih gre{aka izvu~e dragoceno iskustvo i sa novim elanom i naredne godine u~estvuje u ovom vidu van-nastavne aktivnosti. U okviru priprema za me unarodno takmi~ewe Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot koje je u periodu od marta odr`ano u Be~u, na{i studenti su imali priliku da 24. februara godine izla`u svoje argumente pred prof. dr Xejms Moliternom sa Pravnog fakulteta Vilijam & Meri iz Virxinije (SAD); 25. februara pred prof. dr Jelenom Perovi} sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda; 4. marta pred g-dinom Alenom [inom, {efom USAID projekta za pridru- `ivawe Srbije i Crne Gore Svetskoj trgovinskoj organizaciji i 11. marta pred advokatom Ivanom Rackovi} iz advokatske kancelarije Karanovi}-Nikoli} iz Beograda.

19 U subotu, 6. marta, u prostorijama Pravne klinike, tim Pravnog fakulteta imao je priliku da proveri svoje argumente za predstoje}e takmi~ewe u prijateqskom me~u sa timom studenata Centralno-evropskog Univerziteta iz Budimpe{te, koje je predvodio prof. dr Tibor Taiti. U petak, 18. marta, tim Pravnog fakulteta se u pripremnim rundama za takmi~ewe u Be~u sastao sa timom Pravnog fakulteta iz Kijeva (Ukrajina), Pravnog fakulteta iz Pitsburga (SAD) i Pravnog fakulteta iz Pri{tine. Nacionalno takmi~ewe iz oblasti Me unarodnog humanitarnog prava koje organizuje Me unarodni komitet Crvenog krsta odr`a}e se u periodu od aprila godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na{ Fakultet na ovom takmi~ewu predstavqa}e studenti: Vujani} Darko, \uran Tawa, Obradovi} Borivoje, Ekipe pravnih fakulteta iz Beograda, Pitsburga, Kijeva i Pri{tine na me unarodnom takmi~ewu Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot Stavri} Ana, ^ovi} Sawa i [akan Maja. Najboqi tim sa ovog tami~ewa sti~e pravo u~e{}e na me unarodnom Jean Pictet International Humanitarian Law Moot koje }e se odr- `ati u jednoj od evropskih zemaqa. Studente za ovo takmi~ewe pripremaju asistenti mr Ivana Krsti} i mr Bojan Milisavqevi}. Pravni fakultet u Beogradu primio je poziv da u periodu od oktobra godine u~estvuje na prvom me unarodnom takmi~ewu International Criminal Court Moot iz me unarodnog krivi~nog prava, koje }e se odr`ati na Pejs Univerzitetu u Wujorku, SAD. 19 Fakultetski `ivot USve~anoj sali Univerziteta u Beogradu 22. februara, prof. dr Dejan Popovi}, rektor Univerziteta u prisustvu prof. dr Aleksandre Jovanovi}, prodekana na- {eg Fakulteta, brojnih zvanica i gostiju promovisao je nove doktore nauka. Promovisani doktori nauka na Univerzitetu u Beogradu su: mr Zoran Dragi{i}, doktorat na temu Pravno-politi~ki status odbrane SR Jugoslavije, mr Ranko Vuki} Uloga jugoslovenskog {efa dr`ave u odr`avawu me unarodnih odnosa od do godine i mr Sne`ana Stojanovi} Fiskalni federalizam kompartivni aspekti sa posebnim osvrtom na Srbiju. Na promociji su bili prof. dr Jovica Trkuqa i prof. dr Bo`idar Rai~evi} u svojstvu mentora, odnosno ~lana komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije. Asistent Pravnog fakulteta mr Dejan \ur evi} je 23. februara godine sa odlikom odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom Apsolutna ni{tavost zave- {tawa, pred komisijom u slede}em sastavu: prof. dr Slobodan Perovi}, prof. dr Oliver Anti} i prof. dr Olga Cveji} Jan~i}. III sednica Saveta Pravnog fakulteta je odr`ana 28. februara godine. Sednici je predsedavao predsednik Saveta prof. dr Zoran Stojanovi}. Dnevni red: 1. Primawe zapisnika sa II sednice 2. Saop{tewa 3. Dono{ewe Poslovnika Saveta Fakulteta 4. Dono{ewe Pravilnika o izdava~koj delatnosti 5. Dono{ewe Odluke o izmenama i dopunama Statuta Fakulteta 6. Dono{ewe Odluke o Danu Fakulteta 7. Izve{taji o popisu imovine 8. Razmatrawe i usvajawe godi{- weg obra~una Fakulteta 9. Razno

20 20 Na sednici Saveta doneta je Odluka o izmenama i dopunama Statuta prema kojoj se ~lan 17, stav 1. mewa i glasi: U prvu godinu osnovnih studija mo`e se upisati lice koje ima sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu. Na istoj sednici Saveta doneta je Odluka o odre ivawu Dana Fakulteta na osnovu koje je odre en 27. septembar kao Dan Pravnog fakulteta u Beogradu, a Krstovdan kao fakultetska slava. Dekan Pravnog fakulteta prof. dr Mirko Vasiqevi} sa prodekanima prof. dr Aleksandrom Jovanovi}, doc. dr Oliverom Vu~i}, doc. dr Miodragom Jovanovi}em i sekretarom Miqkom Vaqarevi- }em, 3. marta godine uru~io je nastavnicima odluke o izboru, reizboru, izboru u zvawe i ugovore o radu. Od po~etka rada nove Uprave Fakulteta (od 1. oktobra 2004.), odluke o izboru dobili su slede}i nastavnici: prof. dr Gordana Ili}-Popov, izbor u zvawe redovni profesor, prof. dr Branko Lubarda, reizbor u zvawe vanredni profesor, doc. dr Aleksandar Jak{i}, izbor u zvawe vanredni profesor, doc. dr Milena Polojac i doc. Bujukli}, reizbor u zvawe docenta, dr Vladimir Pavi}, izbor u zvawe docenta, a Marko Stankovi} i Nata{a Petrovi}, izbor u zvawe asistenta-pripravnika. Prof. dr Gordana Ili}-Popov i dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} 7. marta godine odr`ana je vanredna sednica Nau~no-nastavnog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sednici je predsedavao predsednik Nau~nonastavnog ve}a dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}. Jedina ta~ka dnevnog reda bio je Predlog zakona o visokom obrazovaqu koji je upu- }en Narodnoj skup{tini Republike Srbije na usvajawe po hitnom postupku. Imaju}i u vidu Zakqu~ke usvojene na Konferenciji pravnih fakulteta, odr`anoj u Novom Sadu 5. marta 2005, diskusiju na Nau~no-nastavnom ve}u Prvnog fakulteta u Beogradu, kao i ostale nedoumice oko autenti~nosti Predloga zakona o visokom obrazovawu koji je upu}en Narodnoj skup{tini Republike Srbije na usvajawe po hitnom postupku Nau~no-nastavno ve}e Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu jednoglasno je zakqu~ilo da zatra`i: da se iz procedure povuku sve postoje}e razli~ite verzije zakonskog teksta; da budu}i Predlog zakona o visokom obrazovawu bude rezultat nove meritorne i blagovremene javne rasprave; da Zakon o visokom obrazovawu bude donet u redovnom, a ne u hitnom postupku. Zakqu~ci su poslati predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, ministru prosvete i sporta, ministru pravde, ministru za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, {efovima poslani~kih grupa u Narodnoj skup{tini, predsedniku Ustavnog suda Srbije, Advokatskoj komori Srbije i sredstvima javnog informisawa. 14. marta godine odr`ana je VI sednica Nau~no-nastavnog ve}a Pravnog fakultta Univerziteta u Beogradu. Sednici je predsedavao predsednik Nau~no-nastavnog ve}a dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}. Dnevni red: 1. Primawe zapisnika sa IV sednice 2. Saop{tewa 3. Informacija o aktivnosti novog sistema izrade ispitnog rasporeda 4. Informacija o ispisu studenata 5. Davawe saglasnosti za odr`avawe poslediplomskih specijalisti~kih studija: a) Diplomatsko i konzularno pravo b) za sticawe zvawa notarjavni bele`nik 6. Doktorske disertacije

21 7. Magistarske teze 8. Izve{taj Komisije za nostrifkaciju doktorske diplome Srete Noga 9. Izve{taj Komisije za nostrifikaciju magistarske diplome Irene Banov~anin Heuberger 10. Izve{taj Komisije za nostrifikaciju fakultetske diplome 11. Molbe studenata za ubrzano studirawe 12. Razno 14. marta godine odr`ana je IV sednica Izbornog ve}a Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sednici je predsedavao predsednik Izbornog ve}a dekan prof. dr Mirko Vasiqevi}. Denevni red: 1. Primawe zapisnika sa III sednice 2. Dono{ewe Odluke o izboru: a) jednog vanrednog profesora za nau~ne oblasti Qudska prava i Polemologija b) jednog docenta za nau~nu oblast Stvarno pravo ponovni izbor v) jednog asistenta za nau~nu oblast Krivi~no pravo g) jednog asistenta za nau~nu oblast Me unarodno privredno pravo d) jednog asistenta za nau~ne oblasti Trgovinsko pravo i Kompanijsko pravo ) jednog asistenta-pripravnika za nau~nu oblast Porodi~no pravo 3. Utvr ivawe predloga za raspisivawe konkursa i odre ivawe Komisije za izbor: a) jednog vanrednog profesora za nau~nu oblast Politi~ki sistem b) jednog asistenta za nau~nu oblast Pravo privrednog sistema Na V sednici Izbornog ve}a Pravnog fakulteta, 14. marta doneta je odluka o izboru u slede}a zvawa: dr Vladan Jon~i}, docent, bira se u zvawe vanrednog profesora za nau~ne oblasti Qudska prava i Polemologija, dr Rajko Jeli}, docent bira se ponovo u zvawe docenta za nau~nu oblast Stvarno pravo, mr Igor Vukovi}, asistentpripravnik bira se u zvawe asistenta za nau~nu oblast Krivi~no pravo, mr Milena Milutinovi}, asistent-pripravnik, bira se u zvawe asistenta za nau~nu oblast Me unarodno privredno pravao i mr Vuk Radovi}, asistent-pripravnik bira se u zvawe asistenta za nau~nu oblast Trgovinsko pravo i Kompanijsko pravo. Bojan Milisavqevi}, asistentpripravnik je 16. marta sa odlikom odbranio magistarsku tezu pod naslovom: Nove mirovne misije Organizacije ujediwenih nacija, pred komisijom u sastavu: prof. dr Milenko Kre}a, prof. dr Ivan ^ukalovi} i doc. dr Branko Raki}. Aleksandar Gaji}, asistentpripravnik je 17. marta sa odlikom odbranio magistarsku tezu pod naslovom: Privremene mere Me unarodnog suda pravde, pred komisijom u sastavu: prof. dr Milenko Kre}a, prof. dr Rodoqub Etinski i doc. dr Branko Raki}. Danica Tasi}, asistent-pripravnik je 22. marta sa odlikom odbranila magistarsku tezu pod naslovom: Kriterijumi nominalne konvergencije za prikqu~ewe ekonomskoj i monetarnoj uniji, pred komisijom u sastavu: prof. dr Emilija Vukadin, prof. dr Boris Begovi} i prof. dr 21 Nagrade i priznawa Na sve~anosti odr`anoj na Univerzitetu u Beogradu 21. marta godine, rektor prof. dr Dejan Popovi}, dodelio je po~asni doktorat Univerziteta u Beogradu dr Svetozaru Pejovi}u, profesoru ekonomije sa Univerziteta Texas A&M, SAD. Nau~nonastavno ve}e Pravnog fakulteta, na sednici odr`anoj 18. oktobra godine, usvajaju}i predlog Katedre za pravno-ekonomske nauke, donelo je odluku i pokrenulo inicijativu za dodelu po~asnog doktorata Univerziteta u Beogradu profesoru Pejovi}u. O biografiji profesora Svetozara Pejovi}a govorio je prof. dr Mirko Vasiqevi}, dekan Pravnog fakulteta. Svetozar Pejovi} je ro en u Beogradu godine, zavr{io je Tre}u mu{ku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu godine. Jugoslaviju je napustio i karijeru nastavio u Americi. Doktorat ekonomskih nauka je stekao u Americi na Univerzitetu Xorxtaun i od tada predaje na mnogim ameri~kim univerzitetima, a u vi{e navrata dr`ao je predavawa na fakultetima Univerziteta u Beogradu. Nosilac je mnogobrojnih najvi{ih akademskih priznawa, ukqu~uju}i i zvawe profesor emeritus. Prof. dr Aleksandra Jovanovi}, govorila je o celokupnom delu Svetozara Pejovi}a koje dosledno

22 22 na{om institucionalnom strukturom on je upoznao nau~nu i stru~nu javnost {irom sveta. Tokom svoje dugogodi{we i uspe{ne karijere, prof. Pejovi} je napisao i uredio mnogo kwiga, nau~nih i stru~nih ~lanaka i drugih publikacija. Zahvaquju}i wemu za vreme embarga Ujediwenih nacija dobijali smo relevatne ~asopise u oblasti ekonomije i prava, mnogi stru~waci sa ovog prostora dobijali pozive za me unarodne konferencije, na- {im studentima bila otvorena vrata za studirawe, a nastavnicima z aistra`iva~ke stipendije u inostranstvu. On je uticao na nastavnike u Beogradu i Podgorici da prou~avaju i predaju neoinstitucionalnu ekonomiju i da u wenom okviru razvijaju novu, multidisciplinarnu nastavnu disciplinu Ekonomska analiza prava (Law and Economics). Sve~anoj dodeli po~asnog doktorata su prisustvovali profesori sa Ekonomskog fakulteta, eminentni ekonomski stru~waci, kao i dr Miroqub Labus, dr Svetislav Taboro{i i dr Emilija Vukadin, profesori Pravnog fakulteta. Rektor prof. dr Dejan Popovi}, dr Svetozar Pejovi}, prof. dr Aleksandra Jovanovi} i dekan Pravnog fakulteta prof. dr Mirko Vasiqevi} pokazuje svoj kredo u klasi~ni liberalizam. ^iwenice da ima ekonomsko i pravno obrazovawe je odredilo wegovo nau~no interesovawe i metodolo{ki stav. Profesor Pejovi} je bio jedan od prvih koji je shvatio mogu}nosti neoinstitucionalne ekonomije kao novog pravca analize. Najpoznatiji wegov rezultat je primena metode {kole svojinskih prava tzv. Furubotn-Pejovi} efekat (Furubotn-Pejovich effect). Taj efekat je posledica svojinske strukture samoupravnog preduze}a, ali se ovaj efekat mo`e generalizovati i na privatna preduze}a u kojima zaposleni odlu~uju i prisvajaju deo profita prema zakonu, a suprotno voqi vlasnika preduze}a. U su{tini Furubotn- Pejovi} efekat se generalizuje na slu~ajeve industrijske demokratije koja je nametnuta zakonom, a ne voqom vlasnika preduze}a. Ovim efektom se demonstrira da kolektivna svojina mewa podsticaje za investirawe i alokativnu efikasnost preduze}a. Posebnu pa`wu u svim Pejovi}evim radovima dobija jugoslovensko institucionalno okru`ewe i wegova analiza. Sa Asistent mr Milena Milutinovi} je 17. marta godine, u ime dekana Pravnog fakulteta prof. dr Mirka Vasiqevi}a, uru~ila prof. dr Ronaldu Brendu, direktoru Centra za me unarodne studije prava Univerziteta u Pitsburgu, Zahvalnicu za vi{egodi{wu saradwu sa na{im Fakultetom i prigodni poklon. U okviru ove saradwe tri asistenta na{eg Fakulteta zavr{ili su magistarske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu; vi{e profesora pitsbur{kog Fakulteta, ukqu~uju}i i prof. dr Ronalda Brenda, je odr`alo predavawa na na{em Fakultetu; Fakultet u Pitsburgu je ~etiri godine stru~-

23 Prof. dr Ronald Brend i mr Milena Milutinovi} no i finansijski podr`avao tim na{eg Fakulteta za u~e{}e na me unarodnom takmi~ewu Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot. Biblioteka Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu najsrda~nije zahvaquje darodavcima koji su tokom februara i marta godine svojim poklonima obogatili wene fondove: Narodnoj biblioteci Srbije, Udru`ewu pravnika Srbije, Helsin{kom odboru za qudska prava, dr Obradu Stanojevi}u, dr Simi Avramovi}u, dr Danilu Basti, dr Stevanu Lili}u, dr Radmili Vasi}, dr Branku Lubardi, dr Jasminki Hasanbegovi}, dr \or u Lazinu, dr Milanu [kuli}u, dr Vladanu Jon~i}u i dr Sa- {i Bovanu, profesorima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zatim dr Svetlani Mir~ov, upravniku Biblioteke, kao i dr Branku Pavlici, mr Svetlani Vukovi}, Qiqani Davidovi}, Mirku Mikerovi}u, Slobodanu Ninkovi}u i Dragoqubu S. Petrovi}u. Studentski `ivot Na inicijativu Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta u martu je ponovo po~eo da izlazi studentski list Pravnik. List }e se baviti temama vezanim za fakultet, studentski `ivot, pravo i ostalim dru{tvenim temama koje interesuju mlade. Pored ovoga Pravnik }e sadr`ati i intervjue i razgovore sa profesorima, advokatima, sudijama, dr`avnim slu`benicima itd. Istorijat pravnog fakulteta, takmi~ewe u besedni{tvu, praksa u sudovima, stepenovawe, Bolowska dekleracija, izmene sistema opromena i odlagawa ispita, apsolventska ekskurzija i reporta`a sa poseta Kosovu i Metohiji samo su neke od tema koje su obra ene u prvom broju Pravnika. Desetak studenata je radilo na ovom projektu, urednik je Igor Marinkovi}, student ~etvrte godine, a Pravni fakultet je platio tro{kove {tampawa. List }e izlaziti jednom mese~no, na dvadeset strana i u tira`u od primeraka a deli}e se besplatno studentima. adresa redakcije je: pravnikbg@yahoo.com. 23

24 U toku je konkurs za najboqe eseje na temu Peace through International Justice, koji je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu organizovao u saradwi sa ambasadom Kraqevine Holandije u Beogradu i op{tinom Hag. Pravo u~e{}a imaju studenti ~etvrte godine i apsolventi. Autori dva najboqa eseja na engleskom jeziku poha a}e Ha{ku letwu {kolu iz oblasti me unarodnog javnog prava. U skladu sa dogovorom Marka Danilovi}a, sekretara Narodne skup{tine Srbije i doc. dr Olivere Vu~i}, 35 studenata Studijske grupe iz Ustavnog prava, 9. marta posetilo je i propratilo rad Narodne skup{tine Srbije. Studente i dr Oliveru Vu~i} primio je Predrag Markovi}, predsednik Narodne skup{tine Srbije i {efovi nekih poslani~kih grupa. Za sve studente prire en je ru~ak u Skup{tini. Udru`ewe studenata Nomokanon je 22. marta organizovalo tribinu o Milo{u Crwanskom. Prvi put posle godine govorilo se o Crwanskom kao najplodnijem politi~kom piscu u srpskoj kwi`evnosti. U~esnici tribine su bili: Predrag R. Dragi} Kijuk, kwi`evnik, dr Zoran Avramovi}, sociolog, Mom~ilo Seli}, kwi- `evnik i Bo{ko Obradovi}, urednik ~asopisa Dveri srpske. Govore}i o Milo{u Crwanskom, re~eno je da kako u svojim delima tako i esejima, ~lancima, tekstovima u listovima Vreme ili Ideja, ~iji je urednik bio, zastupao je ideju srpstva, zavi~aja, porekla i otaxbine. Wegov literarni anga`man bio je antimarksisti~ki, orijentisan ka srpskoj dr`avnosti, odbrambenoj ratni~koj tradiciji i ideji svetosavqa kao duhovnom ishodi{tu. 24 Razno Uprava Pravnog fakulteta za zaposlene je organizovala od 24. do 28. marta posetu Budimu, Pe- {ti i Sent Andreji. Prvog dana boravka program je obuhvatio panoramsko razgledawe Budima i Pe{te, a u ve~erwim satima razgledawe Pe{te brodom sa Dunava. Slede}i dan je bio slobodan, sa organizovanom ve~erom u Budimu u nacionalnom restoranu. Posledwi dan boravka proveden je u Sent Andreji, u obilasku srpske crkve, gimnazije, muzeja marcipana i ostalih znamenitosti.