Organska poljoprivreda u Srbiji

Transcription

1 srpski Organska poljoprivreda u Srbiji 2017 Министарство пољопривреде и заштите животне средине

2 Izdava : Nacionalno udru enje za razvoj organske proizvodnje Serbia organika Publikaciju je podr ala: Nema ka Savezna Vlada kroz Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. ACCESS- Program za razvoj privatnog sektora u Srbiji Autor: MSc. Ivana Simi, Serbia Organika Beograd Editor: Zagorka Markovi GIZ ACCESS Fotogra je: Nenad Jani ijevi, Dr Vladan Ugrenovi, Prof dr Slobodan Milenkovi CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд (497.11)"2017" СИМИЋ, Ивана, Organska poljoprivreda u Srbiji : 2017 / [autor Ivana Simić ; fotografije Nenad Janićijević, Vladan Ugrenović, Slobodan Milenković]. - Beograd : Nacionalno udruženje za razvoj organske poljoprivrede Serbia Organica, 2016 (Novi Sad : Europromet) str. : ilustr. ; 30 cm Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. - Tiraž Str. 6: Predgovor / Branislav Nedimović. - Str. 7: Predgovor / Nada Mišković. - Str. 3: Predgovor / Stephan Heieck. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN a) Еколошка пољопривреда - Србија COBISS.SR-ID

3 Organska poljoprivreda u Srbiji 2017

4 AA traa PE AEA III E E AE PIE: A EII I AII. POIZVODNA SUUA. POIZVOA OGANSIH POIZVODA, OGANSA GAZDINSVA. INDUSIJA PEADE OGANSE HANE. ANCI VEDNOSI I SVAANJE VEDNOSI. OGANIZACIJE CIVINOG DUVA AIVNE U SEOU. ISAIVANJE I AZVOJ U POJOPIVEDI, SAVEODAVNE USUGE I SAUS ZNANJA U INDUSIJI. OGANSA POIZVODNJA I BIODIVEZIE (BIOOA AZNOVSNOS) PIIA AE PEA E. NACIONANI POGAM AZVOJA OGANSE POIZVODNJE U SBIJI. NACIONANI POGAM UANOG AZVOJA EPUBIE SBIJE. SAEGIJA BIOOE AZNOVSNOSI. SBIJE OD. DO. GODINE. INANSIJSA PODA ZA SEO OGANSE POIZVODNJE IE I IA. OANO IE ZA OGANSE POIZVODE. MEUNAODNO IE EEVANNO ZA OGANSU POIZVODNJU IZ SBIJE.. rendovi i okvirni uslovi.. Izvoz Srbije.. Prilike za plasiranje proizvoda u Nemakoj i drugim zemljama Evropske unije IAE EEAI AAA E. ZAONODAVNI OVI EVOPSE UNIJE I PU SBIJE A NJEMU.. PEGOVAAO POGAVJE - POJOPIVEDA I UANI AZVOJ. ZAONODAVNI OVI ZA OGANSU POIZVODNJU U SBIJI PEI EI I I A PE IEIIA. INI POENCIJA ZA POIZVOAE IZ SBIJE. INI POENCIJA ZA INVESIOE IZ EVOPE. IDENIIACIJA POENCIJAA I POEBA SEOA IAI I P APE EIA AIA PA AE A A PIA EA II

5 PIA AEA 1regled udela povrina pod organsko proivodnjo 2ovrine pod organsko proivodnjo u periodu godine regled povrina po kaegorijaa biljne proivodnje u godini Organska biljna proivodnja obradivo eljie po godinaa Organska soarska proivodnja u Organska soarska proivodnja po godinaa 7Organska biljna proivodnja po regionia u godini roj proivoaa u periodu godine kivna udruenja u sekoru organske proivodnje 10sraivake i nauno obraovne insiuije u vei sa poljoprivredo 11iljevi nara aionalnog akionog prograa ravoja organske proivodnje u Srbiji 12aionalne insiuije i inisarsva poveana sa poljoprivredo i podrko 1aspon inialni i aksialni ena na alo organski svei proivoda u periodu sepebarokobar godine 1aspon inialni i aksialni ena na alo doai preraeni organski prerabeni proivoda u Srbiji u periodu sepebar okobar godine 1vo organski proivoda po eljaa u godini 1rednos ivoa organski proivoda u il 17 vo organski proivoda po grupaa proivoda u godini 1deo uea proivoda i grupa organski proivoda u ukupno riu odabrani ealja u vropi godine 1onrolne organiaije koje iaju ovlaenje S a godinu 20SO analia sekora organske proivodnje u Srbiji PIA AFIA Struktura biljne proizvodnje (do septembra ) Odnos povrina u periodu konverzije i povrina sa organskim statusom Struktura organske sto arske proizvodnje Oprema i mehanizacija kori eni na poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi organskom proizvodnjom i izvori nabavke Organska soarska proivodnja u Organska soarska proivodnja u

6 AEIE I AII AA P AP EFA EI E E FA FI AP I AP IFA F IPA IPA I P A P E P IEPA E AI A Austrijska agencija za razvoj Bruto doma i proizvod ZPP - Zajedni ka poljoprivredna politika Evropske unije Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi Dohodak pre odbijanja kamate i poreza Evropska komisija Evropska unija Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu Strane direktne investicije Dobra poljoprivredna praksa Nema ka organizacija za meunarodnu saradnju (GZ do. januara. godine) Genetski modikovano Analiza opasnosti i kriti ne kontrolne ta ke Meunarodna federacija pokreta organske poljoprivrede Meunarodni monetarni fond Instrument za pretpristupnu pomo Instrument pretpristupne pomo i za ruralni razvoj Meunarodna organizacija za standardizaciju Nema ka razvojna banka Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia organica Nevladina organizacija Nacionalni program ruralnog razvoja od. do. godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Istra ivanje i razvoj Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju vajcarska korporacija za razvoj Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza epublike Srbije Mala i srednja preduze a Ameri ka agencija za meunarodnu pomo Odeljenje za poljoprivredu Sjedinjenih Dr ava Svetska zdravstvena organizacija Svetska trgovinska organizacija

7 PE Branislav Nedimovi Ministar poljoprivrede i zatite ivotne sredine Svesni smo da organski proizvodi poslednjih godina postaju sve interesantniji za potroa e, ali i izazov za nae proizvoae da se ukljue u ovaj sektor pozitivan rast i premauje vrednost od osamdeset milijardi dolara. Prirodni potencijali kojima Srbija raspola e svrstavaju je u zemlje u kojima se organska proizvodnja mo e jo intenzivnije razvijati, Prethodne godine dolo je do znaajnog porasta povrina pod organskom proizvodnjom kao i broja gazdinstava koja se bave ovom proizvodnjom. Jedan od veoma bitnih zadataka pored izvoza jeste i jaanje doma eg tr ita organskih proizvoda. S obzirom da se danas kvalitet hrane meri njenim uticajem na zdravlje, mo emo re i da konzumiranje organski proizvedene hrane doprinosi Na zadatak kao ministarstva nadle nog za bavljenje ovom proizvodnjom jeste da stvorimo to povoljnije uslove i okru enje za bavljenje ovom proizvodnjom, iniciramo umre avanje proizvoaa i preraivaa u cilju proizvodnje organskih

8 PE Nada Mikovi Predsednik Upravnog odbora Nacionalnog udru enja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika Dragi prijatelji, U susret osmogodinjici osnivanja Nacionalne asocijacije elela bih da istaknem da se organski sektor u Srbiji za to vreme suoavao sa mnogim izazovima, ali i da je zahvaljuju i zalaganju svih uesnika konstantno iao napred, i paralelno sa medjunarodnom armacijom dobijao na znaaju i u doma im okvirima. Izuzetno me raduje injenica da organska proizvodnja bele i za samo jednu godinu ogroman skok o emu svedoe svi parametri, kako pove anja ukupnih povrina, broja proizvoaa, tako i iznosa izvoza. e injenice ulivaju nadu svih nas koji se trudimo da ova proizvodnja kao va na grana poljoprivrede, ali i privrede nae dr ave dobija sve znaajnije mesto koje joj i pripada i daje snagu da se jo aktivnije zala emo za njen dalji prosperitet budu i da njenim razvojem ostavljamo i naem potomstvu jedno lepe, bogatije i zdravije mesto za ivot S potovanjem

9 PE Dr. Stephan Heieck GIZ ACCESS voa projekta Po nalogu nemakog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ), program GIZ-ACCESS od. godine podr ava razvoj organske poljoprivrede u Srbiji. Uzimaju i u obzir rast potra nje za zdravijom hranom na globalnom nivou, evropske ciljeve u tom pogledu, kao i nesumnjivi potencijal Srbije da odgovori na ove zahteve kao zemlja dobavlja, ovaj fokus projekata se pokazao kao veoma razuman. aspolo ivi podaci o organskoj poljoprivredi govore sami za sebe. Od poetka novog milenijuma do kraja. globalni obim organskog tr ita porastao je skoro pet puta, te danas prelazi milijardi dolara. Stoga je na globalnom nivou poljoprivredno zemljite pod organskim usevima u tom periodu ostvarilo znaajan rast, na vie od miliona hektara, od ega je otprilike u proizvedeno Evropi. Zahvaljuju i zajednikim naporima Srbija prati ove obuavaju e trendove na tr itu. Prema novouspostavljenom sistemu prikupljanja podataka u periodu od pet godina izmeu. i. godine povrina pod organskom proizvodnjom se pove ala za ukljuuju i porast samo u proloj godini, te je danas dostigla je preko. ha. Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine Srbije prepoznalo je veliki potencijal organske proizvodnje i znaaj koji ona mo e imati za budu i ekonomski razvoj zemlje. Stoga, kao rezultat uspene saradnje sa Ministarstvom, ali i drugim javnim i privatnim partnerima, do sada je ostvaren znaajan napredak Nacionalni akcioni plan za organsku proizvodnju je razvijen i potpuno integrisan u Nacionalnu strategiju za ruralni razvoj, zakon o organskoj proizvodnji je u najve oj meri usklaen sa zakonodavnim okvirom EU, kreirana je baza podataka koja sadr i odgovaraju u statistiku o organskoj proizvodnji i proizvoaima, uspostavljen je integrisani sistem kontrole, ukljuuju i doma u sertikacionu ku u, koja je na listi EU, a aktuelni trendovi iz oblasti organske proizvodnje uspeno su transferirani iz zapadne Evrope u Srbiju. Ova broura nudi pregled o trenutnom statusu organske proizvodnje u Srbiji, pru aju i osnovne informacije o organskoj poljoprivredi, ali i o narednim aktivnostima u okviru lanca vrednosti, odnosno prerade i marketinga. italac e saznati da sve ve i broj proizvoaa vo a iz centralne i zapadne Srbije uspeno izvozi smrznute proizvoda (uglavnom bobiasto vo e) na svetsko tr ite. Primetna je tendencija velikih kompanija da uu u organsku proizvodnju itarica u Vojvodini. Ali pre svega je vazno ista i da su ve ina organskih proizvoaa u Srbiji mali poljoprivrednici, kojima je potrebno obezbediti bolje okvirne uslove za razvoj biznisa, tehniku podrku i pristup doma im i meunarodnim distributivnim kanalima kako bi bili konkurentni i uspeli na tr itu. Na kraju, ova broura ima misiju da zainteresovanima predstavi potencijale organske proizvodnje u Srbiji i da doprinese ve oj posve enosti, anga ovanju, kao i kreiranju novih radnih mesta u ovom sektoru.

10

11 AEA Ova studija opisuje trenutni status organske poljoprivrede u Srbiji i ispituje sektor u kontekstu istorijskog razvoja, budu ih izazova i prilika. Prvi koraci ka razvoju organske proizvodnje vezuju se za. godinu, kada je nevladina organizacija (NVO) erras uspostavila promotivnu mre u, kojoj su pristupili proizvoai i tehniko i akademsko osoblje ukljueno u proizvodnju organske hrane. Dvadeset est godina kasnije, koriste i podrku mnogih doma ih i meunarodnih institucija, ministarstava, tehnikih organizacija i investitora, sektor organske proizvodnje u Srbiji dostigao je zavidan nivo Nacionalna asocijacija Serbia organika je osnivanjem pre godina objedinila uesnike i sistematski i kontinuirano radi na kompletnom razvoju sektora Nekoliko udru enja uestvuje u razvoju i promociji sektora Vladine institucije, predvoene Ministarstvom poljoprivrede i zatite ivotne sredine, prate sektor i vode rauna o njegovim potrebama Pri Privrednoj komori Srbije u okviru Udru enja za poljoprivredu aktivno radi i zala e se za interese sektora Grupacija za organsku proizovodnju koja je poetkom. godine osnovana na inicijativu Serbia organike Oko instituta, fakulteta, ustanova za istra ivanje i razvoj i srodnih tela poma u u stvaranju i propagiranju najadekvatnijeg sistema proizvodnje est ovla enih kontrolnih organizacija, koje rade u oblasti kontrole i sertikacije u organskoj proizvodnji, nadle no je za potovanje doma ih i meunarodnih propisa na osnovu kojih se izdaje sertikat za organski proizvod. Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije u celini, a posebno poljoprivrede, i potrebe da se ovaj sektor oblikuje na takav nain da se sam mo e integrisati u okvir ZPP, organska proizvodnja teko posti e zadovoljavaju i razvoj, uprkos velikim potencijalima i konstantnom porastu glavnih indikatora. U proizvodnji dominiraju ratarske kulture, zatim vo e uz konstantan rast proizvodnje itarica i uljarica. Ve i deo ovih proizvoda se izvozi, naroito u EU, jer je doma e tr ite slabo razvijeno usled nedovoljne kupovne mo i stanovnitva. Meutim, prisutan je i trend sve sna nijeg razvoja doma eg tr ita, iako je ono i dalje malo. Potra nja za organskim proizvodima postoji u mnogim zemljama, a Srbija ima izuzetne ekoloke, klimatske i tehnike uslove da, pored tradicionalnog jagodastog i ostalog vo a, proizvodi povr e, itarice i uljarice iz organske proizvodnje, koje su veoma tra ene na meunarodnom tr itu. Meutim, gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom potrebna je pomo pri nabavci odgovaraju e mehanizacije, drugih tehnikih sredstava i kapitala kako bi podigli proizvodnu ekasnost do nivoa koji im obezbeuje konkurentnost na nacionalnom, regionalnom i tr itu EU. Stoga je kori enje Instrumenta pretpristupne pomo i za ruralni razvoj (IPAD) glavna ansa za sektor organske proizvodnje u Srbiji. Uz investicionu podrku IPAD-a i proizvoai i preraivai mogu zapoeti sa podizanjem ekasnosti proizvodnje i postepenim jaanjem uloge svoje zemlje u sektoru organske proizvodnje Evrope, istovremeno odr avaju i njene postoje e prednosti nezagaeno zemljite, ugledne ustanove za istra ivanje, razvoj i obrazovanje, bliskost sa odreenim tr itima i duga tradicija uzgajanja i prerade izuzetno tra enih proizvoda (jagodastog i ostalog vo a, povr a, itarica i uljarica). Organska poljoprivreda u Srbiji 9

12 1 III E Primena metoda organske proizvodnje u Srbiji poela je mnogo pre donoenje zakonodavnog okvira. Organska proizvodnja je poela razvoj u ju noj Srbiji u okolini Blaca. godine, zahvaljuju i poslovnoj inicijativi kompanije DenJuro koja je rezultirala izvozom prvog kontigenta organskog vo a iz Srbije. godine.azvoj nevladinog sektora organske proizvodnje u Srbiji zapoeo je. godine osnivanjem udru enja erras u optini Subotica, Ova NVO je svoje postojanje zapoela kao deo Otvorenog univerziteta Subotica, a za lanove je imala predstavnike Univerziteta u Novom Sadu. Organizacija erras sprovela je veliki broj kampanja sa ciljem promovisanja organske proizvodnje u skladu sa standardima Meunarodne federacije za organsku poljoprivredu (IOAM). IOAM o organskoj proizvodnji zemalja centralno-istone Evrope. Organizacija erras ostala je dugo pokretaka snaga razvoja sektora organske proizvodnje u Srbiji, dok su formalne i neformalne grupe koje promoviu ovu oblast poele da se pojavljuju i u drugim delovima zemlje. U vreme Savezne epublike Jugoslavije donet je i prvi Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji. Nakon uspostavljanja nove vlade. godine poele su da pristi u strane investicije, kao i kupci, projekti i donatori, to je stvorilo priliku za unapreenje znanja i izvoznih mogu nosti. Avalon iz Holandije, SIDA iz vedske i Diaconia iz Nemake bile su prve strane organizacije koje su regionalnim projektima promovisale organsku proizvodnju u Srbiji. GIZ je. godine pru io podrku organizaciji erras u uspostavljanju saradnje sa nemakom kontrolnom organizacijom BCS, time postavljaju i temelje za nastajanje prve kontrolne organizacije u Srbiji. Ove meunarodne organizacije prepoznale su potencijal organske proizvodnje u Srbiji i olakale formiranje novih udru enja koja se bave organskom proizvodnjom, prvenstveno na lokalnom i regionalnom nivou. tavie, nekoliko kompanija poelo je da radi na organskoj proizvodnji okrenutoj izvozu. GIZ je. godine podr ao prvo ue e srpskih trgovaca i preraivakih kompanija na meunarodnom sajmu Biofach u Nirnbergu u Nemakoj. Zajedno sa Zelenom mre om Vojvodine, organizacija erras zapoela je razvoj lokalnog tr ita, to je rezultiralo odr avanjem prvog Biofesta u Subotici. godine. U narednim godinama, osim GIZ-a, i SIPPO iz vajcarske, Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID) i Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPV) takoe su podr ali ue e srpskih proizvoaa i poslovnih ljudi na sajmu Biofach. okom narednih godina mnogi strani donatori su prepoznali organsku proizvodnju kao GIZ, USAID Agrobiznis projkat, AO, ADA, EC, SIDA, UNDP i drugi. Osnivanjem Nacionalnog udru enja Serbia organika (NASO) u maju. godine dolazi do objedinjavanja uesnika u organskoj proizvodnji i aktivnog zauzimanja za interese organskih proizvoaa i ostalih uesnika sektora kod dr avnih institucija kao i stimuliu i interakciju i promoviu i organsku primarnu proizvodnju i preradu, kako u zemlji tako i u inostranstvu. NASO trenutno okuplja oko uesnika sektora, koji su prisutni i u drugim srodnim udru enjima i organizacijama. Veliki broj lanova dolazi iz 10 Organska poljoprivreda u Srbiji

13 sektora primarne proizvodnje, prerade, trgovine, sertikacije, akademskih i ostalih institucija. Organski sektor dobija u februaru. godine veliku podrku Privredne komore Srbije pri kojoj se na inicijativu Serbia organike osniva Grupacija za organsku proizvodnju pri Udru enju za poljoprivredu. Grupacija je uzimala aktivno ue e u razmatranju pitanja od interesa za lanice i ceo sektor pitanje neodgovaraju ih uslova koji su propisani Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ostvarivanje prava na podsticaje stoarskih proizvoaa, registracija sredstava za zatitu i ishranu bilja za organsku proizvodnju, Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje, vezano za izbor lanova Strunog saveta za organsku proizvodnju, plasmana organskih proizvoda i mnogih drugih. NASO je od svog osnivanja preuzeo organizaciju nacionalnog nastupa odnosno zajednikog tanda na medjunarodnom sajmu Biofach u Nirnbergu, Nemaka gde je na prethodnih sajmova izlagao veliki broj proizvoaa i preraivaa uz podrku GZ-a, USAID Agrobiznis projekta, SIEPA-e i PS-e. NASO je pokrenuo obuke savetodavaca, uvoenje predmeta iz organske proizvodnje u poljoprivredne kole, obuke nastavnika kola, sproveo prve promotivne kapmanje u Beogradu, a. godine je i UNDP prepoznavi znaaj sprovodjenja organske proizvodnje u okviru zati enih podruja anga ovao Serbia organiku da obui upravljae zati enih podruja. Uz podrku MPV-a,. godine zavreno je formiranje pet centara za razvoj organske proizvodnje (Selena, eskovac, Svilajnac, Valjevo i Negotin), a.godine je formiran i Centar u U icu. okom. godine osnovan je i Vojvoanski klaster organske poljoprivrede koji je okupio zainteresovane strane sa teritorije Vojvodine. etke lokalne samouprave su realizovale inicijative za razvoj organske proizvodnje podrkom proizvodjaima sa svoje teritorije. Skuptina grada Subotica je u aprilu. godine usvojila Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje za period.-. godine na inicijativu udru enja erras iji predstavnici su uestvovali i u njegovoj izradi. Uprava za privredu Grada Novog Sada ve godine aktivno podr ava ovu proizvodnju putem realizacije vie mera, a od. godine je i Sekretarijat za privredu Grada Beograda zapoeo realizaciju vie mera programa podrke ovoj proizvodnji u iju realizaciju je ukljuena i Privredna komora Beograda. Evidentni su neki pomaci u organizovanosti sektora, dolo do razvoja odreenog broja razliitih, lokalno aktivnih udru enja, klastera, organizacija, kooperativa i interesnih grupa. Do. godine Zakon o udru enjima ograniavao je formiranje jakih interesnih grupa ili udru enja, s obzirom na to da nije dozvoljavao udru enjima da posluju i stvaraju kapital. Povoljnije prilike pojavile su se stupanjem na snagu novog Zakona o udru enjima (,,Slu beni glasnik S, br. ), koji je omogu io udru enjima da do odreene mere sprovode poslovne aktivnosti i stvaraju rezerve kapitala. U toku oktobra i novembra. godine radjeno je na izmenama i dopunama va e eg Zakona o organskoj proizvodnji (,,Slu beni glasnik S br. ) kako bi se dodatno uskladio sa regulativom EU. Meutim novi Zakon nije usvojen, a u toku.god je poela izrada tabele uskla uz pomo projekta Strengthening of the Serbian Sstem of Market Surveillance for Non-ood and ood Products Organska poljoprivreda u Srbiji 11

14 2 E AE PIE: A EII I AII PIA A Na osnovu podataka MPZS - Odseka za organsku proizvodnju koji vodi bazu podataka o organskoj proizvodnji, a koja se zasniva na godinjim izvetajima ovla enih kontrolnih organizacija, organska proizvodnja u epublici Srbiji u. godini je zabele ila ukupan rast kako povrina ukljuenih u proizvodnju tako i broja ivotinja kao i broja proizvoaa. Proizvodnja se odvijala na ukupnoj povrini od ha (sa livadama i panjacima), ukljuuju u povrine koje su statusa organske i one u periodu konverzije. U odnosu na. godinu (., ha) ukupne povrine su pove ane za, to je prilian skok, dok su za godina porasle za,. Procentulano ue e organske proizvodnje u ukupnim obradivim povrinama u Srbiji je pove ano na,. Ukupno obradivo zemljite kori eno za organsku proizvodnju u. godini (bez livada i panjaka) je iznosilo ha i predstavlja pove anje od, u odnosu na. godinu kada su povrine iznosile., ha. Navedenim brojem hektara nisu obuhva ene i povrine kori ene za sakupljanje divljeg jagodastog vo a, peuraka i lekovitog bilja. reba napomenuti da u Srbiji ne postoji zvanina metodologija na osnovu koje se mo e dobiti podatak o ukupnoj povrini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih stanita. Ue e povrina pod organskom proizvodnjom u ukupno kori enom poljoprivrednom zemljitu je u. godini iznosilo,, to je za, vie u odnosu na. godinu. Pregled udela površina pod organskom proizvodnjom Godina Površine pod organskom proizvodnjom (u ha) Udeo površina pod organskom proizvodnjom u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu (u %) , , ,8 0, ,44 Izvor podataka: RSZ i MPZŽS 12 Organska poljoprivreda u Srbiji

15 Povr ine pod organskom biljnom proizvodnjom u periodu konverzije su iznosile ha, dok su povr ine u organskom statusu iznosile ha Grafikon 1: Površine pod organskom proizvodnjom (u ha) Godina Tabela 2: Površine pod organskom proizvodnjom u periodu godine Godina Površine pod organskom proizvodnjom (u ha) , Izvor podataka: MPZŽS Grafikon 2: Površine pod organskom proizvodnjom u periodu godine , Godina Najve i udeo povr ina se nalazi pod ratarskom proizvodnjom (68,7%) mada uklju uju i livade i pa njake dok u ukupnim obradivim povr inama itarice prednja e sa (31,7% ), posle njih je vo e (21,6%) dok se povr e gaji na svega 1,3% povr ina u odnosu na ukupne povr ine pod organskom proizvodnjom. Organska poljoprivreda u Srbiji 13

16 Tabela 3: Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje u godini Grupa proizvoda Površine u periodu konverzije (ha) Površine sa organskim statusom (ha) Ukupno (ha) Žitarice Industrijsko bilje Povrće 45,6 124,9 170,5 Krmno bilje 397, Voće Lekovito i aroma čno 2,7 68,3 71 Ostalo , Ukupno obradivo zemljište Livade/pašnjaci UKUPNA POVRŠINA 7.669,5 Izvor podataka: MPZŽS 7.628, Grafikon 3: Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje u godini , Žitarice 27,8% Industrijsko bilje 17,5% Povrće 1,1% Krmno bilje 9,4% Voće 18,9% Lekovito i aromatično bilje 0,46% Ostalo 12,3% Livade i pašnjaci 12,4% 14 Organska poljoprivreda u Srbiji

17 Organska biljna proizvodnja (obradivo zemljište) po godinama ( ) Grupa proizvoda Žitarice Industrijsko bilje Povrće Krmno bilje Voće Lekovito i aroma čno , , , , ,9 541,0 672, , ,9 113,7 106,8 153,6 170,5 230,0 663,1 594, , , , , , ,5 28,4 132,6 60,9 71 Ostalo 96,0 79,8 90,2 214, Izvor podataka: MPZŽS rk Organska biljna proizvodnja (obradivo zemljište) u Žitarice Industrijsko bilje Povrće Krmno bilje Voće Lekovito i aroma čno bilje Ostalo Organska poljoprivreda u Srbiji 15

18 U stoarskoj proizvodnji je tokom. godine zabele en porast svih vrsti ivotinja u odnosu na prethodnu godinu mada je najve i trend rasta ukljuenih ivotinja po broju grla ovaca i svinja kao i konice pela kao to se vidi iz tabela br.. i. Organska stočarska proizvodnja u Vrsta živo nje Broj grla/komada period konverzije Broj grla/komada organski status ukupno Ovce Svinje Goveda Koze Živina Magarci Konji Pčelinja društva Izvor podataka: MPZŽS rk Organska stočarska proizvodnja u Ovce 35.55% Svinje 1.701% Goveda 20.14% Koze 12.36% Živina 10.12% Magarci 0.146% Konji Pčelinj 1.598% 18.36% 16 Organska poljoprivreda u Srbiji

19 Organska stočarska proizvodnja po godinama ( ) Vrsta živo nje Ovce Svinje Goveda Koze Živina Magarci Konji Pčelinja društva Izvor podataka: MPZŽS rk Organska stočarska proizvodnja u Ovce Svinje Goveda Koze Živina Magarci Konji Pčelinja društva Vojvodina je i u. godini kao i u. godini vode i region po udelu povrina pod obradivom organskom proizvodnjom sa ukupno. ha to ini, Organska biljna proizvodnja po regionima u godini Region Obradiva površina (u ha) Ućešće (u %) Beograd 60 0,5 Šumadija i Zapadna Srbija ,6 Južna Istočna Srbija Vojvodina ,8 Ukupno obradivo zemljište (ha) Organska poljoprivreda u Srbiji 17

20 PIA AI PIA AA AIA Osnovna karakteristika organskih proizvoaa u Srbiji je da postoje osnovne grupe odnosno tipa organskih proizvoaa samostalni koji imaju direktno sklopljen ugovor sa nekom od kontrolnih organizacija i tzv. kooperanti ija poroizvodnja podle e tzv. grupnoj sertikaciji, u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji, na taj nain da su proizvoai u ugovornom odnosu sa nekom od kompanija koje im otkupljuju celu proizvodnju namenjenu izvoznim tr itima, a istovremeno im obezbeuje podrku repromaterijal, edukaciju, pokriva trokove sertikacije, pri emu je nosilac sertikata kompanija, a ne sam proizvoa. Ovaj vid organske proizvodnje se pokazao jako uspenim sude i po broju uesnika koji daleko premauje broj individualnih proizvoaa. Prema strukturi, veliini i proizvodnoj orijentaciji gazdinstva u Srbiji se izdvajaju tri kategorije gazdinstava, odnosno farmi. Prvu predstavljaju mala, uglavnom porodina gazdinstva, u kojima su esto biljna i stoarska proizvodnja integrisane. Drugi tip su specijalizovana gazdinstva kao npr. za organsku ratarsku proizvodnju ili organsku proizvodnju vo a i slino to nije sasvim po eljno sa aspekta principa ove proizvodnje, ali I poslovanja. re i tip organske proizvodnje predstavljaju velike farme koje kombinuju biljnu i stoarsku proizvodnju na ve im povrinama, esto se bave i delatno u prerade, to je sa svih aspekata najpovoljniji model. arakteristika organskih gazdinstava prema regionalnoj podeli iji je glavni kriterijum zastupljenost organskih gazdinstava je da je u Vojvodini tipno gazdinstvo porodino i glavni proizvod je povr e, uglavnom se gaji na otvorenom i stoga snabdevaju tr ite tokom sezone, pa zbog sezonskog karaktera i manjih koliina uglavnom prodaju na zelenim pijacama ili supermarketima u Beogradu i Novom Sadu. Ve ina gazdinstava imaju celu proizvodnu povrinu sertikovanu, mada ima i onih koji imaju paralelnu proizvodnju. U zapadnoj Srbiji je tipino gazdinstvo meovito porodino gazdinstvo gde poljoprivrednici dr e stoku i organsko vo e, ali je delimino u organskom statusu, stoka i ratarske kulture su u konvencionalnom statusu. Stoka se dr i u ekstenzivnim uslovima, a najva niji organski proizvod je jagodasto vo e - maline i kupine. Operacije posle berbe i plasman na tr ite za ove proizvoae su unapred ugovorene i oni ubrane plodove predaju ugovornoj strani odnosno hladnjaama preraivaima koji proizvode plasiraju na strana tr ita. U ju noj Srbiji tipino gazdinstvo je slino onom u zapadnoj Srbiji. Poljoprivrednici su razvili isti koncept odnosa organske kooperative i kao i u prethodnim regionu nisu prisutni na tr itu ve imaju ugovore sa preraivaima. Poljoprivrednici su organski vo ari i glavni proizvodi su vinje i ljive i njihova gazdinstva su delimino u organskom statusu, to znai da iako mogu primenjivati organske principe, pod sertikacijom se nalaze povrine na kojima se gaji kotiavo vo e - ljive i vinje - to jest povrine pod plodovima za koje su poljoprivrednici i preraivai postigli sporazum o kontroli i otkupu. Svaki poljoprivrednik dr i stoku u ekstenzivnim uslovima i to predstavlja dobar input za 1 Procena izgradnje kapaciteta za regionalne specine organske proizvode u Srbiji, AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji. GCPSBHU 18 Organska poljoprivreda u Srbiji

21 ipino organsko gazdinstvo u jugoistonoj Srbiji je stoarska farma u organskom statusu sa vie od ha zemljita. ao manje razvijen region sa zemljitem slabije plodnosti, ovde je skoro otpoela organska stoarska proizvodnja. ipian regionalni proizvod su mlene preraevine poput sira pravljenog od kravljeg i ovijeg mleka. Specinost regiona su autohotone rase poput Bue i Pramenke koje se mogu koristiti i za proizvodnju mesa. Glavni problem ovog regiona je nedostatak sertikovanih preradnih kapaciteta da bi se proizvodi mogli plasirtai na tr ite kao organski, tako da je ve ina poljoprivrednika prinuena da prodaje svoje sirovine iili nalne proizcode kao konvencionalne. Broj proizvoaa ukljuenih u organsku proizvodnju je takoe rastao u poslednjih godina to pokazuju podaci iz slede e tabele Broj proizvođača u periodu godine Godina Broj proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom *Uključeni kooperan **Individualni (nosioci ser fikata) oko Na osnovu miljenja ve eg broja proizvoaa u Srbiji, ustanovljeno je da veliki problem predstavlja nedostupnost odreenih inputa potrebnih za realizaciju procesa proizvodnje. Semenski i sadni materijal retko se mo e na i na tr itu, naroito u potrebnim koliinama. Upotreba ubriva takoe je sporno pitanje (organska proizvodnja oslanja se na stajnjak i kompost). Uzimaju i u obzir da tek svaki drugi proizvoa uzgaja doma e ivotinje, to je veoma mali broj, dostupan stajnjak jedva da je dovoljan da snabde - ha zemlje hranivima potrebnim za optimalne prinose. omercijalna sredstva za ishranu bilja i oplemenjivanje zemljita relativno su dostupna na tr itu, ali je uz njihovo kori enje takoe su retka, pa proizvoai esto nemaju nain da se izbore sa bolestima i tetoinama, to dodatno utie na smanjenje prinosa i kvalitet proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. Navodnjavanje je takoe problematino, posebno u sluaju uzgajanja vo a. Organski poljoprivredni proizvodi uglavnom se prodaju trgovcima na veliko i preraivakim kompanijama, sa kojima skoro primarnih proizvoaa zakljuuje ugovore pre poetka sezone. Direktna prodaja, npr. na zelenim pijacama, u maloprodajnim objektima i preko raznih prodajnih elektronskih portala raste poslednjih par godina, mada je jo uvek praktikuje manje od oko poljoprivrednika koji su individualni proizvoai. Zbog ovakvog sistema, uve anje cena koje proizvoai ostvare za svoje organske proizvode veoma je umereno (proseno -) i potvruje injenicu da se dodata vrednost ne stvara na nivou poljoprivrednog gazdinstva. akoe, problematina je i zastupljenost proizvoda na tr itu. S obzirom na esto prisutan nedostatak skladinog prostora, proizvodi mnogih poljoprivrednika su dostupni uglavnom tokom glavne sezone, kada proizvoai preplave tr ite. lasiranje proizvoda Organska poljoprivreda u Srbiji 19

22 vri svaki drugi poljoprivrednik i to uglavnom prema veliini, retko prema kvalitetu. U sektoru su prisutne i nove tendencije, naime veliki trgovinski lanci jaaju ponudu organskih uvoznih proizvoda koji su cenovno i kvalitetom konkurentni doma im proizvodima. Primetan je i trend ukljuivanja u primarnu biljnu i animalnu proizvodnju velikih kompanija, koje organsku proizvodnju praktikuju na ve im povrinama. Proizvodnja stone hrane, kao i kompletan sektor animalne organske proizvodnje, ima rastu i trend. IIA PEAE AE AE Od znaaja za sektor organske proizvodnje su kompanije koje posluju u sektoru vo arstva i povrtarstva. ompanije koje imaju hladnjae dominiraju u organskom sektoru, budu i da su voene pretpostavkom da je mnogo lake dobiti sertikat za hladnjau nego ulagati u kompletnu preraivaku liniju. Preko kompanija bave se preradom organskih proizvoda. Nekima od njih je glavna delatnost prerada konvencionalnih proizvoda, ali poseduju i dodatnu liniju za preradu organskih proizvoda, dok je ostalima glavna delatnost prerada organske sirovine. akoe se i neki primarni proizvoai bave preradom sopstvenih proizvoda, mada ve ina radi u saradnji sa ve im preraivakim kompanijama. Samo nekolicina preraivaa se bavi iskljuivo preradom organske sirovine. Doradu i preradu organske maline i kupine, vre kompanije koje vre otkup i imaju hladnjae ili liniju za preradu. Ovakvo vo e, uglavnom, zamrzavaju i tako plasiraju na tr ita EU i SAD. Proizvoai koji nemaju kooperantsku saradnju sa otkupljivaima, svoje proizvode prodaju kupcima na mestu gazdinstva. Ukoliko imaju manji obim proizvodnje, esto prave razne d emove, sokove i sl., i kao takve, prodaju prema porud bini, poznatim kupcima. akoe, svoje proizvode iznose i na lokalne pijace. I pored uspene proizvodnje, dobrog plasmana, prerada organske maline i kupine nije na zadovoljavaju em nivou. Pre svega stepen prerade mo e da bude vii, da se dobiju asortimani proizvoda specinog porekla. akoe, pakovanje i ambala a nisu u dovoljnoj meri usklaeni sa ekasno u proizvoda sa dodatom vredno u. U zavisnosti od razvijenosti regiona i same vrste proizvodnje, postignut je razliit stepen obrade i prerade proizvoda organskog porekla. U tom pogledu, dosta visok stepen prerade se posti e u organskom povrtarstvu u regionu Vojvodine. Organsko vo e u regionima zapadne i ju ne Srbije, proizvoai manjim delom prerauju na sopstvenim gazdinstvima - sokovi, d emovi, pekmezi I sl., a ve i deo otkupljuju vlasnicima hladnjaa. Prerada proizvoda od stoke iz organskog sistema gajenja u jugoistonoj Srbiji se odvija na dosta niskom nivou. Mali broj uzgajivaa na samom gazdinstvu prerauje mleko u sir, ali ga teko realizuju po vioj ceni, jer nemaju sertikate za preradne kapacitete. Ovakve proizvode prodaju na osnovu steenog poverenja poznatim kupcima. akoe, ni za meso od stoke iz organskog uzgoja nemaju sertikovane klanice. Sve ovo umanjuje vrednost 2 Pripremljeno u skladu sa izvorom Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda specinih za regione u Srbiji, AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji. GCPSBHU 20 Organska poljoprivreda u Srbiji

23 proizvoda od organski uzgajane stoke. Veliki preraivaki izvoznici imaju hladnjae i suare, ostali imaju tehnoloke linije za preradu povr a i vo a u sokove, d emove, marmelade, linije za preradu itarica i njihovo mlevenje, mlevenje paprike. Proizvodi koji dolaze iz ovakvih tipova prerade su retki i ima ih malo. ompanije se bore sa tr item - zbog malih koliina i cene ne mogu da se takmie sa ve im stranim kompanijama. Najve i deo preraenih organskih proizvoda iz Srbije ide kao zamrznuto ili sueno organsko vo e. Ispitivani preraivai iz ovog izvetaja su jedni od najve ih u ovom sektoru, ali ih mue isti problemi. inansijski su najve a pretnja.rediti banke nisu povoljni, a dr avni bud et raspola e ogranienim resursima. Prerada u ajeve ili sitnjenje i mlevenje u brano u malim koliinama slu i da bi se dodala vrednost proizvodu ili da se lekovite biljke i ajeve ponude na jedini prihvatljiv naina na tr itu. Sa druge strane preraivai imaju problema da pokrenu nove tehnoloke linije usled postojanja nansijskog rizika i kupaca koji nisu iz iste kategorije za nalne i polupreraene proizvode. Ipak preraivai su voljni da investiraju u povrine pod organskom proizvodnjom u svojim kooperativama jer ovaj sektor bele i znaajan rast uprkos ekonomskoj krizi u svetu. Preraivae vodi prot u poslu i ekonomska korist i oni imaju pozitivan stav prema budu em organskom tr itu. Ipak ako bi imali nalni, spreman za konzumaciju proizvod po povoljnim cenama, srpski proizvod bi se lako raspoznavao kao robna marka i van granica zemlje. aovi idenikovan i u okviru sekora organska sirovina je skupa u Srbiji usled slabije poranje i nedosaka podsiaja Soga se preraivai nalae u nepovoljno poloaju jer se ne ogu erii sa enaa na srano i doae riu Ova konkurennos je inenivirana sa ukidanje arina u Srbiji od a preraevine porekla koje se uvoe u Srbiju veina preraivaa radi sa anji koliina bog ogranienog snabdevanja sirovina i usled ograniene poranje roivodnja alog obia sanjuje proabilnos sekora koninuirano snabdevanje organski sirovinaa je veoa nesigurno ak i ako iaju ugovor sa poljoprivredniia u ugovoru se ne navode ene a u neki sluajevia ak ni koli ine o je vie eorandu o saradnji Ovo predsavlja slabos preraivaia jer oni ne ogu da planiraju svoju proivodnju koliine id u neki sluajevia dobavljai su nesigurni preraivai oraju da nadgledaju i konroliu njiovu proivodnju neki od preraivaa su preali a inosrano rie nisu poenijalni parneri a eunarodne disribuere a nji je eko da uu na inernaionalno rie rednosi idenikovane unuar sekora enoloke linije kod veine preraivaa su oderniovane i uvedeni su sisei kvaliea o i kvalikuje pogodni a inosrano rie sa aspeka kvaliea rane preraivai su poeli da inegriu svoje dobavljae daju i savee o enologiji o organskoj proivodnji organiuju obuke i u neki sluajevia plaaju rokove serikaije ueso poljoprivrednika Ovo dugorono gledano oe dovesi do obebeenja dobavljaa prera iva ima i osna ivanja veze izme u prera iva a i njegovih dobavlja a. 3 Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda specinih za regione u Srbiji, AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji. GCPSBHU Organska poljoprivreda u Srbiji 21

24 Doma e tr ite je rastu i parametar i otvoren za organsku hranu. Organski sve i proizvodi su u povoljnijem polo aju jer se manje uvoze u Srbiju, mada se i tu prime uje uzlazni trend u poslednje dve godine. Stoga doma i proizvoai imaju manje mogu nosti da formiraju cene. Sa druge strane sa ve im uvozom stranih proizvoda i zamenskih proizvoda za doma e, doma i potroai e se okrenuti njima. Na primer, mnogi maloprodajni lanci se bave i distribuiranjem organskih preraevina. Opet, doma i potroai su osetljivi na cenu i sve e doma e organsko povr e i vo e je preskupo za prosenog kupca. AI EI I AAE EI Najdu i lanac vrednosti posti u proizvodi od uzgoja povr a u Vojvodini. Meutim, problem predstavljaju nedovoljni i zastareli rashladni ureaji i kapaciteti za preradu. Zbog ne mogu nosti prerade, proizvoai prodaju proizvode iz primarne proizvodnje kao nalni, to se nepovoljno odra ava na njihov poslovni rezultat. Za proizvoae organskog vo a, u oba regiona, i zapadne i ju ne Srbije, organizovani otkup od strane kooperanata hladnjaara, predstavlja kljuni motiv da nastave da se bave organskom proizvodnjom, meutim dalji problem u ovom lancu predstavljaju tehnologija hlaenja i plasman proizvoda u rinfuzi. U organskoj stoarskoj prozvodnji, sertikacija, tehniki kapaciteti, ambala a i pakovanje, predstavljaju velike probleme. Na jednoj strani, u primarnoj organskoj stoarskoj proizvodnji, postignut je najve i stepen primene metoda organske proizvodnje (tj. zatvoren ciklus proizvodnje na gazdinstvu), na drugoj strani se javlja problem nezavrenog lanca organskih proizvoda. ako, na primer, za meso od grla stoke uzgajane u organskim uslovima, izuzev steenog poverenja kod kupaca, uzgajivai stoke na drugi nain ne mogu da dobiju povoljniju cenu za bolji kvalitet. Dok su proizvoai vo a, na neki nain, preko grupne sertikacije, obezbedili siguran plasman, uzgajivai stoke su preputeni sami sebi. Stoarska proizvodnja iziskuje velika investiciona ulaganja za poetno stado i objekte i redovno anga ovane radne snage, to povlai velike rizike i nesigurnost za du i vremenski period. U Srbiji, kao i u drugim delovima sveta, teko se posti e stvaranje vrednosti poljoprivrednih proizvoda u okviru poljoprivrede malog obima, a posebno kada se radi o proizvodima namenjenim konzumiranju u ishrani. azlozi su slede i Mali poljoprivredni proizvoai teko koriste prednosti ekonomije obima i stoga su, u ve ini sluajeva, njihovi trokovi proizvodnje visoki, Poljoprivrednici uglavnom nisu dobro integrisani u tr ita, nemaju dovoljnu marketinku mo, a ak i ako dolazi do stvaranja vrednosti, to se deava na viim nivoima lanca vrednosti, a ne na primarnom nivou, Preraivai takoe posluju sa visokim jedininim trokovima, a sa druge strane, 4 Procena izgradnje kapaciteta za regionalne specine organske proizvode u Srbiji, AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji. GCPSBHU 5 Pripremljeno u skladu sa informacijama na osnovu Procena izgradnje kapaciteta za regionalne specine organske proizvode u Srbiji, AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji. GCPSBHU 22 Organska poljoprivreda u Srbiji

25 neophodno je da zadovolje zahteve meunarodnog tr ita, to utie na to da je stvorena vrednost proizvoda i dalje mala, mada je ve a nego na nivou primarne proizvodnje Najvie mar e posti u se razliitim transakcijama koje se obavljaju na nivou prerade poljoprivrednih proizvoda, to je uzrokovano ve om eksibilno u trgovaca po pitanju rukovanja sirovinama i poslovanja sa posrednicima, ali i njihovom pristupu krajnjim kupcima Usled visoke konkurentnosti proizvoda na tr itu hrane, strukture maloprodaje i osetljivosti potroaa, mar e i stvaranja vrednosti su skromne, ak i na nivou distributera. ao posledica toga, dodata vrednost nepreraenih poljoprivrednih proizvoda u lancu vrednosti retko prelazi faktor od -. Dodata vrednost teko se posti e na nivou poljoprivrednog gazdinstva i prerade malog obima. Na osnovu analize lanca vrednosti organskih proizvoda, mo e se zakljuiti da u sektoru organske proizvodnje treba veliko poboljanje. Iako se potencijalni pomaci mogu identikovati u svim fazama od proizvodnje do plasmana, najve i napor treba da bude u horizontalnoj povezanosti i vertikalnoj integrisanosti svih uesnika u lancu vrednosti. I pored toga to uspeno posluju pojedina gazdinstva i preduze a, nedostatak zajednike vizije dovodi do gubitka ekonomije obima, da ogromne razlike u kvalitetu, nedostatak tr inih informacija, kao i nedovoljna pozicija na tr itu. Akteri sektora treba da krenu da razvijaju odnose na postoje im primerima dobre prakse. Ovo ukljuuje okupljanje oko udru enja i zadruga, kao i rmi sa jakim brendom da uspostavi ugovorne aran mane i kvalitetne kriterijume da podr e njenu marketinku strategiju. Nadle ni organi vlasti ponekad igraju kljunu ulogu podrke u sluaju inicijativa i promotivnih dogaaja. AIAIE II A AIE E Civilni sektor je dao veliki doprinos razvoju organske proizvodnje, mada postoji evidentan problem nedostatka sredstava potrebnih za funkcionisanje i sprovoenje njihovih aktivnosti. Organizacije civilnog drutva koje su aktivne u sektoru organske proizvodnje se konstantno suoavaju sa problemom odr avanja sopstvenih kapaciteta odnosno odr ivosti, pa se neretko zapa a diskontinuitet ekansog sprovoenja aktivnosti. Nepostojanje posebnih programa podrke Vlade u oblasti organske proizvodnje namenjenih NVO koje rade ovoj oblasti dovodi ove organizacije u opasnu pretnju daljeg obavljanja aktivnosti i funkcionisanja. Sa druge strane, programi koje imaju neka ministarstva kao Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kojima u funkciji zatite prava potroaa podr avaju i udru enja aktivna u toj oblasti predstavlkaju odline primere kako se sektorske OCD koje su va ni partneri svakog ministarstrva podr avaju i podstie njihov rad. Pomenuto ministarstvo vodi i registar svih udru enja registrovanih u oblasti zatite prava potroaa. Mnoge organizacije su organizatori i suorganizatori znaajnih sajmova, skupova i Organska poljoprivreda u Srbiji 23

26 manifestacija u oblasti organske proizvodnje koje imaju kontinuitet kroz dugi niz godina Meu njima su najva niji slede i. Izlo ba organskih proizvoda u okviru Sajma poljoprivrede u Novom Sadu koju uz nsnijsku podrku MPZS organizuju zajedniki Ministarstvo poljoprivrede i Serbia organika od. godine u okviru koje je. godine uvedena i izlo ba proizvoda sa oznakama geografskog porekla Meunarodni festival organskih proizvoda BIO-ES koji od. godine u Subotici organzuje udru enje erras. Paralelno sa festivalom se odr avaju okrugli stolovi i debate orum o organskoj proizvodnji u Seleni koji od. godine organizuje Centar za organsku proizvodnju u Seleni, a u okviru kojeg se poslednjih godina realizuju i meunarodni poslovni susreti AgroOrganicBB Sajam organske hrane Milena atar u Sopotu je pokrenula emisija za poljoprivrednika S Znanje imanje. godine u saradnji i uz podrku Optine Sopot, a u suorganizaciji uestvuje i Serbia organika. okom sajma se odr avaju i tematska predavanja Sajam balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog naslea koji se uz podrku Optine Dimitrovgrad odr ava od. godine, a u ijoj organizaciji poslednjih godina ima ue e i udru enje Biobalkan iz Dimitrovgrada. Pored gore navedenog mnoga udru enja su aktivna i u organizaciji dana polja i dana otvorenih organskih farmi 24 Organska poljoprivreda u Srbiji

27 Ak vna udruženja u sektoru organske proizvodnje Naziv udruženja Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia organika Beograd Internet stranica Terra s Zelena mreža Vojvodine VitaS, Ruma Udruženje za biodinamičku poljoprivredu Srbije, Vršac Udruženje za razvoj organske proizvodnje Biobalkan, Dimitrovgrad Eko Telečka, Telečka Centar za organsku proizvodnju Selenča Centar za organsku proizvodnju Valjevo Centar za organsku proizvodnju, Svilajnac Centar za organsku proizvodnju, Nego n Centar organske poljoprivrede, Užice Klaster organskih proizvođača Jug Vojvođanski klaster organske poljoprivrede, Novi Sad.. www. vok.org.rs Organski sad Novi Sad, Novi Sad Organska poljoprivreda u Srbiji 25

28 IAIAE I A PPIEI 1 AEAE E I A AA III U Srbiji trenutno postoji savetodavnih slu bi, u kojima radi savetodavaca. Za njihov rad je nadle no MPZS i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. U saradnji sa Ministrstvom poljoprivrede i GIZACCESS-om, NASO je. godine sprovela edukaciju savetodavaca svih savetodavnih strunih slu bi u oblasti organske proizvodnje. Poljoprivredne strune i savetodavne slu be u epublici Srbiji zapoljavaju savetodavce razliitih struka. Savetodavac za organsku proizvodnju nije usko prolisan u smislu pru anja usluga samo iz oblasti organske proizvodnje, iako je organska proizvodnja delom ukljuena u sistem pru anja savetodavnih usluga. Postojanje savetodavaca ovakvog prola bilo bi neophodno pre svega zbog specinosti organske proizvodnje i potreba organskih proizvoaa na,,terenu, kao i opteg interesa za intenzivnijim razvojem ove proizvodnje. Za intenzivniji razvoj organske proizvodnje bilo bi neophodno denisati kriterijume za savetodavce u organskoj proizvodnji (formalno obrazovanje, profesionalni treninzi, obuke itd.). Na taj nain dobili bi se prolisani savetodavci, koji bi svojim radom struno podr avali postoje e proizvoae i preuzimali aktivnu ulogu uvoenjem novih proizvoaa u organsku proizvodnju. azvoj savetodavnog sektora treba da obezbedi da svaki proizvoa organskih proizvoda u epublici Srbiji, ima mogu nost da dobije usluge savetodavaca obuenih za organsku proizvodnju. Savetodavac za organsku proizvodnju trebalo bi da bude ukljuen u kontinuirane obuke u zemlji i inostranstvu, gde e sticati aktuelna znanja i informacije iz ove oblasti. Od velikog je znaaja unapreenje saradnje izmeu savetodavnog i istra ivakog sektora u cilju uspostavljanja praktinog sistema primene znanja. Pored dr avnih savetodavnih slu bi, i privatne kompanije pru aju savetodavne usluge poljoprivrednicima, na osnovu potpisanih ugovora. Usluge koje pru aju dr avne savetodavne slu be ne napla uju, a obim usluge zavisi od visine dodeljenog bud eta na koju utiu brojni faktori. Zakonom o obavljanju savetodavnih i strunih poslova u oblasti poljoprivrede (,,Slu beni glasnik S, br. ), reguliu se najva nija pitanja iz ove oblasti Uslovi i nain obavljanja savetodavnih i strunih poslova u poljoprivredi egistar poljoprivrednih savetodavaca Obuka i usavravanje poljoprivrednih savetodavaca i proizvoaa Planiranje razvoja savetodavnih poslova. 6 Cvijanovi Obrazovanje, Nauno istra ivanje i savetodavni rad u poljoprivredi Srbije. Primenjene studije u poljoprivrednom biznisu i trgovini, Ministarstvo nauke i tehnolokog razvoja u S Svetska banka inansijska podrka za inovacije u trgovini u Srbiji i Hornischer U.ACIB Proirenje i istra ivanje organske poljoprivrede u Srbiji - Izvetaj o statusu 26 Organska poljoprivreda u Srbiji

29 Godinji program rada se utvruje Uredbama o godinjem programu razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi, a u. godine je usvojena Uredba o utvivanju srednjeronog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od. do. godine (,,Slu beni glasnik S, br. ) U cilju realizacije gore pomenutih usluga u oblasti savetodavnih usluga, NASO je u septembru godine pokrenuo predlog da se u okviru Pravilnika o nainu obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi uvedu organska gazdinstva koja su u sistemu kontrole i sertikacije u sistem rada savetodavnih poslova. Ovim Pravilnikom ureuje se na in obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, na in izvetavanja o izvrenim savetodavnim poslovima, na in pra enja i ocenjivanja efekata rada poljoprivrednih savetodavaca i razvoj PSSS. Predlozi su dati kako u oblasti indivudalne metode rada tako i u oblasti grupnih metoda rada sa gazdinstvima. Zbog specine geografske rasprostanjosti i koncentacije organskih proizvoaa, a zbog iznala enja najekasnijeg modela pru anja savetodavnih usluga u individulanom radu sa gazdinstvima, na osnovu ovog Pravilnika Uredbama o utvrivanju godinjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi utvruje se obim odnosno broj savetodavaca i prol zadu enih za voenje gazdinstava koja primenjuju metode organske proizvodnje, na nivou svake PSS. Osnovno poljoprivredno obrazovanje stie se u dr avne srednje poljoprivredne kole. Visoko obrazovanje pru aju akreditovane obrazovne visokokolske institucije od kojih su najznaajnije Poljoprivredni fakultet u Beogradu, umarski fakultet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Agronomski fakultet u aku, akultet za biofarming u Bakoj opoli, akultet ekoloke poljoprivrede u Svilajncu i Veterinarski fakultet u Beogradu. Nastavni plan u vezi sa agroekonomijom predaje se na univerzitetima u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Niu. U cilju unapreenja formalnog sistema obrazovanja na temu organske poljoprivrede u Srbiji, GIZ je pokrenuo program razmene eksperata sa Univerzitetom asel u Nemakoj. Svrha ove razmene bile su obuke akademskog osoblja u Nemakoj u oblasti organske proizvodnje i olakavanje implementacije studijskog programa na Univerzitetu u Novom Sadu. okom juna i jula. godine profesori i drugo akademsko osoblje, koji predstavljaju razliite fakultete i discipline, obuavani su praktinim i primenjenim tehnikama organske proizvodnje. Na Univerzitetu u Novom Sadu u oktobru. godine uveden je prvi program o organskoj proizvodnji. akve opcije studiranja vremenom e poboljati vetine i znanje lica koja se bave savetodavnim uslugama, kao i drugog osoblja kojeje ukljueno u praktinu organsku proizvodnju. Na inicijativu i uz aktivno ue e NASO, u saradnji sa Zavodom za unapreenje obrazovanja i vaspitanja su u toku. god. izraeni i usvojeni nastavni programi iz organske poljoprivredne proizvodnje i od kolske.godine uvedeni kao izborni predmeti (organsko povrtarstvo i ratarstvo, organsko vo arstvo i organsko stoarstvo) u poljoprivredne kole u okviru nastavnog smera poljoprivredni tehniar. U cilju daljeg armisanja organske proizvodnje, NASO je u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Zavodom za unapreenje obrazovanja pri Ministarstvu prosvete i nauke, od kojeg je dobila akreditaciju, sprovela program obuke nastavnog kadra srednjih poljoprivrednih kola iz oblasti organske proizvodnje u toku. i. Organska poljoprivreda u Srbiji 27

30 godine.naso je bio nosilac akreditacije i za kolske.god. i god. kako za modul organska poljoprivreda tako i za modul organska prerada, kao i za kolske i Jedan od glavnih zakljuaka radne grupe za istra ivanja NAP bio je potreba za zajednikim organizovanim i denisanim istra ivakim ciljevima u organskoj proizvodnji. Stoga je u toku. godine GIZACCESS podr ao izradu nacionalne strategije za nauno istra ivanje i razvoj u organskoj poljoprivredi, i koja je zavrena tokom. godine. U njenu izradu ukljuene sve nauno-istra ivake institucije u Srbiji, a uskladjena je sa drugim ciljevima razvoja organske poljoprivrede u Srbiji. AA PIA I IIEIE IA A Agrobiodiverzitet ima izuzetno veliki znaaj, zato to je oko genetske raznovrsnosti poloprivrednih useva, irom sveta, izgubleno od -ih godina prolog veka do danas (EC, ). Primnm mtd rgnsk prizvdnj titi s i uva bidivrzitt uvnjm lokalnih populacija i rasa, autohtonih i odoma enih, uvnjm mnj zstuplnih bilnih vrst i rasa u proizvodnju, uvoenjem irih plodoreda (pove anje biodiverziteta u vremenu), primenom pokrovnih useva, zdru ivanjem useva, zasnivanjem ivih zatitnih i cvetnih pojaseva. Metode biokontrole koje se sprovode u organskoj poloprivredi u velikoj meri se oslanjaju na mehanizme koji su posledica ve e bioloke raznolikosti u agroekosistemu. vkv pristup zhtv nprkidn plnirnj i interdisciplinrnst. N gzdinstvim k s bv rgnskm prizvdnjm bidiverzitet je prsno ve i z k u dnsu n knvncinlnu proizvodnju. kv shvtnj ztit i unprnj bidivrzitt z organskog prizv prdstvl lgin i knmski prvdn pristup, jer ima za posledicu i diverzikaciju dobijenih proizvoda. Na taj nain proizvoa postaje konkurentniji na tr itu, a samim tim i vie odr iv. Uvoenjem agroekolokih mera, u koje spada i organska proizvodnja, u poloprivrednu politiku jedne dr ave, sprovodi se praktina primena zatite biodiverziteta. U epublici Srbiji Plan za razvoj organske poloprivrede integrie organsku proizvodnju i zatitu biodiverziteta, a Nacionalna istra ivaka agenda za sektor organske proizvodnje (), kao jednu od najznaajnijih tema istie zatitu i unapreenje biodiverziteta. Upravo iz ovih razloga je. godine pokrenuta manifestacija Otvoreni dani biodiverzitetau organizaciji Instituta ami koja putem tematskog nauno-strunog skupa Organska proizvodnja I biodiodiverzitet, naunoj i strunoj javnosti, poloprivrednim proizvoaima i graanstvu ukazuje na znaaj zatite i ouvanja postoje eg biodiverziteta. Demonstracionim ogledima, predavanjima i putem radionica, u prirodnom okru enju zati enih prirodnih podruja, na gazdinstvima malih organskih i tradicionalnih proizvoaa, svake godine predstavlaju se razliiti aspekti organske proizvodnje i biodiverziteta. Svake godine sa nauno-strunog skupa publikuje se zbornik referata pod naslovom Organska proizvodnja i biodiverzitet. 28 Organska poljoprivreda u Srbiji

31 Istraživačke i naučno obrazovne ins tucije u vezi sa poljoprivredom Ins tucija Ins tut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Ins tut Tamiš Ins tut za prehrambene tehnologije, Novi Sad Ins tut za kukuruz Zemun Polje, Beograd Ins tut za stočarstvo, Zemun, Beograd Ins tut za voćarstvo, Čačak Ins tut za povrtarstvo, Smederevska Palanka Ins tut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd Ins tut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd Ins tut za zaš tu bilja i životnu sredinu Ins tut za pes cide i zaš tu životne sredine, Beograd Ins tut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu Agronomski fakultet u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Internet stranica tut tamis.co.rs tut cacak.org tut palanka.co.rs ng.org.rs Fakultet za Biofarming, Megatrend Univerzitet Fakultet ekološke poljoprivrede, Svilajnac Poljoprivredne stručne službe Srbije io Poljoprivredne stručne službe Vojvodine Organska poljoprivreda u Srbiji 29

32 3 PIIA AE PEA E AIAI PA AA AE PIE II U leto. godine MPV je uz podrku GIZ-a izradilo nacrt Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji. Ovaj dokument mo e se opisati kao srpska verzija Akcionog plana za organsku hranu i poljoprivredu Evropske komisije⁶, s obzirom na to to njegov opti cilj predvia pove anje ukupnih povrina zemljita u procesu konverzije ili u organskom statusu na. ha. Ovaj dokument nije zvanino usvojen od strane Vlade epublike Srbije, mada su mnogi koraci koje predvia realizovani u periodu od -. godine. Nacionalna asocijacija je uz podrku stranih donatora (Agrobiznis projekta USAID-a i GIZACCESS-a), pokrenula i okonala mnoge aktivnosti predviene planom. U novembru. godine uraena je revizija Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji u kojoj je uestvovalo oko najva nijih predstavnika sektora (predstavnici tri ministarstva, fakulteta, instituta, nevladinog, privatnog sektora i savetodavnih slu bi). Izvrena je revizija ciljeva i implementacionih mera postavljenih. godine, ali zbog nedostatka pravnog osnova ovaj dokument nije usvojen. okom. godine je Nacionalno udru enje Serbia Organika pokrenulo ponovo reviziju NAP-a kao lider konzorcijuma organizacija civilnog drutva udru enjem EAS iz Subotice, udru enjem BioBalkan iz Dimitrovgrada i Evropskim omladinskim centrom Vojvodine u okviru projekta pod nazivom Organska proizvodnja u funkciji odr ivog razvoja epublike Srbije koji se realizovao uz podrku programa SENSE koji je sproveo egionalni centar za ivotnu sredinu (EC), a nansirala vedska agencija za meunarodni razvoj i saradnju (SIDA). U.godini je zavrena revizija plana koji se sastoji od ciljeva. A urirani NAP-a je poslat MPZS-e, a Serbia organika se zauzela za njegovo usvajanje i pripajanje Nacionalnom programu ruralnog razvoja ime je i naziv dokumenta izmenjen i kao Plan za razvoj organske proizvodnje mu je pripojen, a usvajanje se oekuje kada se usvoji i Nacionalni program ruralnog razvoja. Veliki doprinos ovom procesu i podrku civilnom sektoru je dala i Grupacija za organsku proizvodnju PS. 6 MPV Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji 30 Organska poljoprivreda u Srbiji

33 Ciljevi nacrta Nacionalnog akcionog programa razvoja organske proizvodnje u Srbiji cilj 1 cilj 2 cilj 3 cilj 4 cilj 5 cilj 6 cilj 7 cilj 8 cilj 9 cilj 10 cilj 11 Podrška organskoj proizvodnji kao sastavnom delu nacionalne poljoprivredne poli ke i poli ke ruralnog razvoja Harmonizacija zakonodavnog okvira za organsku proizvodnju u skladu sa zakonodavstvom EU Ins tucionlani razvoj Uspostavljanje opera vnog i usaglašenog sistema kontrole iser fikacije u organskoj proizvodnji sa standardima EU Pristupačan i zahtevima tržišta okrenut savetodavni sektor Uspostavljanje primenjenih istraživanja u oblas organske proizvodnje i prerade Unapređenje organske proizvodnje kroz zvanično obrazovanje Razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda Rast izvoza organskih proizvoda Stvaranje povoljnijih uslova za proizvodnju i preradu organskih proizvoda Implementacija i praćenje realizacije ciljeva i mera definisanih Nacionalnim programom AIAI PA A AA EPIE IE Nakon to je nacionalni program ruralnog razvoja za period. -. godine istekao jo uvek nije usvojen novi program iako je MPZS izradilo nacrt srednjeronog programa. Srbija je sticanjem zvanja kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji u martu. godine dobila mogu nosti otvaranja tzv. IPAD-a, pete komponente fondova IPA iz ovog bud etskog perioda. Za organski sektor je posebno va na druga osa u okviru programa IPAD, koja obuhvata set agroekolokih mera i organsku proizvodnju, a ija je implementacija planirana za drugu fazu u okviru programa IPAD. adna grupa Sektora za ruralni razvoj pri MPZS je. godine formirala radnu grupu za nalizaciju izrade pomenute mere. Iako je opti cilj ambiciozan, Srbija e koristiti mogu nosti koje proizilaze iz dostupnosti predstoje ih fondova IPAD da pomogne uesnicima lanca organske proizvodnje i integrie proizvodni i preraivaki sistem Srbije u meunarodna svetska pravila, kako bi u narednim godinama dolo do nastanka protabilnog i znaajnog poljoprivrednog podsektora. Organska poljoprivreda u Srbiji 31

34 AEIA IE AI IE IE okom. godine Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, uz podrku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za ivotnu sredinu (GE), izradilo je Strategiju bioloke raznovrsnosti epublike Srbije za period od. do. godine, koju je potom Vlada Srbije usvojila u februaru. godine. Aktivnosti u strategiji denisane su kratkorono, sa periodom implementacije od - godine, srednjorono - godina, dugorono - godina, te kontinuirano. Strategija je inicirana usled nedostatka sveobuhvatne politike i mera kako bi se zaustavilo dalje opadanje i podr alo ouvanje agrobiodiverziteta u Srbiji. Strategija integrie principe zatite i odr ivog kori enja bioloke raznovrsnosti u relevantne sektorske ili meusektorske planove, programe i politike, tamo gde je to mogu e i potrebno. Shodno tome, u okviru irokog opsega razliitih mera prepoznatih kao va nih za ouvanje biodiverziteta, Strategija, izmeu ostalog, a pod kategorijom uticaja poljoprivrede, navodi i razvijanje nacionalnog programa za organsku poljoprivredu, koji je u Akcionom planu za sprovoenje strategije razvoja organske poljoprivrede predlo en u okviru srednjoronih ( - godina) mera izvrenja aktivnosti. Nacionalne ins tucije i ministarstva povezana sa poljoprivredom i podrškom Ins tucija/ministarstvo Internet stranica Ministarstvo poljoprivrede i zaš te životne sredine Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave Ministarstvo finansija Ministarstvo privrede Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Razvojna agencija Srbije Fond za podršku inves cija u Vojvodini FIAIA PA A E AE PIE inansijska podrka sektoru organske proizvodnje zapoela je. godine pokrivanjem trokova kontrole i sertikacije, dok u. godini pored ove mere se uvode pla anja po ha i grlu. Podsticajna sredstva za. godinu izostala su iz plana nadle nog ministarstva, ali su uesnici mogli da refundiraju ukupnih trokova sertikacije, mada ne i za trokove 32 Organska poljoprivreda u Srbiji

35 nastale u periodu konverzije, to je izmenjeno. godine na inicijativu NASO pa su i proizvodjai u prelaznom periodu stekli pravo da ostvare ovu meru. Poetkom. godine stupio je na snagu Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (Sl. glasnik S, br., i ), a dopunjen i menjan tokom naredne godine. Ovim Zakonom podsticaji za organsku proizvodnju su ve i u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. Namenjeni su proizvoaima ija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvoaima kojima je zavren period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertikata i proizvoaima koji imaju sertikovanu biljnu iili stoarsku proizvodnju. Pravilnikom o kori enju podsticaja za organsku proizvodnju ( Sl. glasnik S, broj,,, i ) se denie vrsta i iznosi podsticaja. Proizvoai koji su ukljueni u organsku proizvodnju i imaju sklopljen ugovor sa jednom od ovla enih kontrolnih organizacija mogu u. godini da ostvare podsticaje uve ane za u odnosu na konvencionalne za slede e mere premija za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje osnovni podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji regres za sredstva za ishranu bilja dozvoljena za primenu u organskoj biljnoj proizvodnji podsticaj u organskoj stoarskoj proizvodnji, i to za kvalitetne priplodne mlene priplodne krmae, roditeljske kokoke tekog tipa, roditeljske kokoke lakog tipa, roditeljske urke, kvalitetne priplodne matice riba arana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi, tov svinja, krave dojilje i pelarsku proizvodnju. Proizvoai koji su ostvarili pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju su u obavezi da u naredne tri godine primenjuju metode organske proizvodnje na katastarskim pracelama za koje su ostvarili podsticaje, u skladu sa propisima kojima se ureuje organska proizvodnja Pored ovih, mera kojom se ostvaruje pravo na podsticaje za trokove kontrole i sertikacije je nastavila kontinuitet pa u skladu sa Pravilnikom o podsticajima za unapreenje ruralne ekonomije kroz uvoenje i sertikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla ( Sl. glasnik S, br. ), proizvoai koji su ukljueni u organsku proizvodnju mogu da ostvare pravo i na refundiranje dela trokova kontrole i sertikacije u iznosu od, odnosno (podruja sa ote anim uslovima rada) od realizovanog iznosa. akoe je jako dobro to su merama podsticaja obuhva ene i investicije u organsku proizvodnju kako u primarnu biljnu i stoarsku proizvodnju tako i u preradu i marketing. Iznosi podsticaja za proizvoae koji imaju sertikovanu organsku biljnu iili stoarsku proizvodnju, u odnsu na konvencionalne je to to mogu da ostvare podsticaje za podrku investicijama u preradu i marketing koja iznosi, odnosno (podruja sa ote anim uslovima rada) od realizovane investicije. Ovi podsticaji obuhvataju podrku programima koji se odnose na investicije za unapreenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta i to Organska poljoprivreda u Srbiji 33

36 ) ) ) Za investicije u preradu mleka i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu mleka Za investicije u preradu mesa, i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu mesa Za investicije u preradu vo a, povr a i gro a i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu vo a, povr a i gro a, ukljuuju i i proizvodnju vina, rakije i drugih alkoholnih pi a. U. godini je iznos koji je Vlada opredelila bio.., dok je u. i. godini iznosio.. dinara Mere za organsku proizvdnju propisane Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nisu odgovaraju e za organske proizvoae i unapreenje ove uve ava u odnosu na konvencionalnu. ada se iznos podsticaja za konvencionalnu malu povrinu to je est sluaj.iz tog razloga bi trebalo izdvojiti i propisati zasebno mere podsticaja za organsku proizvodnju, planirati te mere za dugoroniji period, ali i voditi rauna o uslovima koje je potrebno ispuniti da bi proizvoai mogli da ih ostvare. akoe pomenuti Zakon je neodgovaraju i za organske stoarske proizvoae iz razloga to su kriterijumi odnosno tra eni uslovi za ostvarivanje podsticaja po grlu ivotinja i pored odlinih iznosa, kvalitetna priplodna grla koja mnogi organski proizvoa i ne gaje, pa je jako mali broj proizvoaa stekao pravo da konkurie za te podsticaje. Iz toga razloga je NASO pokrenuo inicijativu za izvesne izmene i dopune toga Zakona to je rezultiralo time da je resorno ministrstvo tokom. godine pripremilo nove odredbe Zakona o podsticajima koje uredjuju mere podsticaja za organsku proizvodnju na adekvatniji nain. akoe, identikovan je i jo jedan veliki problem za proizvoae. S obirom da proizvoai registruju poljoprivredno gazdinstvo kao organsko, u sluaju da ne ostvare 34 Organska poljoprivreda u Srbiji

37 4 IE I IA A IE A AE PIE Doma e tr ite organskih proizvoda je jo uvek nedovoljno nerazvijeno i pored znaajnih pomaka poslednjih par godina.svest potroaa je takodje poela da se podi e, ali uglavnom u velikim gradskim sredinama na ijim tr itima su organski proizvodi i najzastupljniji. Veliki pomak je uinjen kada su se ovi proizvodi nali na policama ve ine maloprodajnih objekata ve ih lanaca supermarketa tokom par godina unazad.na ovaj nain postali su dostupni ve em broju potroaa koji su pre ove proizvode mogli da kupuju samo u malobrojnim specijalizovanim prodavnicama i na malom broju zelenih pijaca. Vidljiv trend je i u razvoju prodaje preko eb portala.prva specijalizovana pijaca organskih proizvoda je poela sa radom sredinom. godine na Novom Beogradu kao rezultat saradnje JP Gradske pijace Beograd i Serbia organike kao pilot projekat koji je za kratko vreme pokazao da je ovakva pijaca bila neophodna kako potroaima tako i proizvodjaima, a od. godine su Gradske pijace Beograd pokrenule i organske karavane koji se povremeno odr avaju na razliitim pijacama Beograda Najve a potra nja za organskim proizvodima je u ve im gradovima usled ve e kupovne mo i, mada jo uvek je mali broj kupaca se odluuje da ih kupuje e e to se mo e videti iz rezultata slede ih istra ivanja koje je NASO sproveo u maloprodajnih objekata u Beogradu. a li kupujete orgake proizvode 25.2% 16.3% 50.4% Često Nikad Ponekad Samo na akcijama Ako e kupujete ili retko kupujete zato 34.8% 35.1% Skupi su Nisu dovoljno rasprostranjeni Nemam poverenja u njih 30.1% Cene organskih primarnih i preradjenih proizvoda su uve ane u zavisnosti od vrste, prodajnog mesta i sezone za oko od do u odnosu na cene istih konvencionalnih proizvoda. Poslednjih godina ponuda organskih proizvoda iz uvoza je sve ve a i to uglavnom preraenih mada je rastu i trend uvoza i sve ih poljoprivrednih proizvoda. Cene nekih uvezenih preraenih organskih proizvoda esto su ni e u odnosu na doma e. Organski sve i proizvodi za sada dolaze uglavnom iz doma e proizvodnje i dominiraju biljni proizvodi, mada je primetna mala zastupljenost doma eg vo a na tr itu pa je i tu primetan trend uvoza. Prvo meso (june e) na doma em tr itu se pojavilo tek sredinom. godine, ali ga nema u ve im koliinama, a. god su se prvi put na t itu pojavili Organska poljoprivreda u Srbiji 35

38 mleni proizvodi (sve e mleko, jogurt, pavlaka i sir). Jaja su vrlo tra en proizvod, ali su malo zastupljena. Ve i trgovaki lanci su pokazali interesovanje za plasman doma ih organskih proizvoda, meutim problem predstavljaju koliine koje doma i proizvoai nisu u mogu nosti da obezbede, odgovaraju e upakovani i brendirani proizvodi, kao i kontinuitet u snadbevanju to otvara veliki prostor za uvoznike. Dodatni problem snadbevanja sve im proizvodima poljoprivrednika predstavlja i zahtev trgovaca koji se odnosi na tzv ambulantno snadbeavanje koje podrazumeva brzo reagovanje uglavnom sa manjom koliinom i povrat neprodatih proizvoda. Napravljen je pomak na promociji organskih proizvoda poslednjih godina od strane svih uesnika sektora, mada je i dalje nedovoljna uradjeno na promociji nacionalnog znaka kojim se obele avaju organski proizvodi, tako da potroai koji su i uli za organske proizvode imaju problem da ih prepoznaju, osim ako police na kojima su smeteni nisu vidljivo oznaene. Mada je Serbia organika realizovala promotivne kampanje u maloprodajnim trgovakim objektima koje su imale za cilj edukaciju i podizanje svesti potroaa o znaaju organskih proizvoda kako na zdravlje tako i na ouvanje ivotne sredine u budu nosti je neophodno raditi kontunuirano na jaanju svesti potroaa o prednostima ovih proizvoda. a li u ovakve proocije korie u cilju ticaja ioracija a li te pute proocije tekli ove ioracije o orgakoj rai proceu jee proizvodje predotia i aiu pripree 17.2% 82.4% Da Ne Onako 16.5% 82.4% Da Već iol inoije li eol i noe Onako Najve i broj prodavnica sa ponudom organskih proizvoda je u Beogradu i Novom Sadu. Organska hrana mo e se na i na malom broju zelenih pijaca, u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane i u maloprodajnim objektima takore i svih ve ih lanaca supermarketa Istra ivanje koje je NASO sproveo tokom. godine na terenu, kao i intervjui sa razliitim uesnicima u sektoru, pokazuju da prosean potroa iz Srbije povezuje termin organski proizvod sa zdravljem kao i da dovoljno obaveteni o pojmu sertikacije organske proizvodnje kao i ta on garantuje i ne znaju kako da raspoznaju organske proizvode. S druge strane, ima i potroaa koji organsku proizvodnju smatraju pomodarstvom i koji nemaju poverenja u sertikate 36 Organska poljoprivreda u Srbiji

39 ate li da prepozate erti kovae orgake proizvode 61.6% 38.4% Da Ne a li iate povereja u erti kat 40.7% 19.5% 39.8% Da Ne Onako Dodata vrednost za organske proizvode mo e se posti i insistiranjem na njihovoj prirodnosti i zatiti ivotne sredine. Za dalji razvoj lokalnog tr ita organskih proizvoda denitivno su potrebne sna ne i intenzivne kampanje sa jasnom komunikacionom strategijom, usmerene na denisane potroake ciljne grupe. Na osnovu istra ivanja tr ita koje je sprovela NASO opis prosenog kupca organskih proizvoda u Srbiji je slede i ena od - godina starosti, a slede e kategorije su bolesnici i rekovalescenti Zbog svega gore navedenog, uzimaju i u obzir i ogranienu koliinu organskih proizvoda, kao i skromne izglede za porast njihove zastupljenosti i ve e potronje u skorijoj budu nosti na doma em tr itu, izvoz organskih proizvoda na meunarodno tr ite smatra se kod ve ine proizvoaa ve im prioritetom. Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo organskih svežih proizvoda u periodu (septembar oktobar 2016.godine) Za obračun cena u EUR uzeta prosečna vrednost dinara za srednji kurs evra u periodu septembar oktobar 2016 godine (123,00 RSD za 1 EUR)) Naziv proizvoda Salata 0,5 0,7 Šargarepa 1,2 2,0 Blitva veza 0,5 0,65 Kupus 0,9 1,7 Cvekla Kelj Krastavac (salatar) Brokoli Organski proizvod, cena (EUR/kg) min. 1,2 1,6 1,2 2,3 max. 1,6 2,05 Paradajz 1,5 2,45 2,2 2,5 Karfiol 2,2 3,3 Paprika 1,6 2,3 Krompir 1,05 2,03 Crni luk Bundeva hokaido Pasulj Jabuka Kruška Dunja Grožđe Jaja komad 1,05 1,45 4,8 1,6 2,03 2,45 2,45 0,28 1,6 2,05 6,10 2,5 2,5 2,6 2,85 0,37 Izvor: obrađeno 7 maloprodajnih mesta (2 zelene pijace i 5 maloprodajnih objekata) u Beogradu i Novom Sadu Organska poljoprivreda u Srbiji 37

40 Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo domaćih prerađenih organskih prehrambenih proizvoda u Srbiji u periodu septembar oktobar 2016 godine Napomena: Veliki raspon cena kod pojedinih proizvoda je zavisan od maloprodajnih cena različi h dobavljača kao i od maloprodajnog mesta Za obračun cena u EUR uzeta prosečna vrednost dinara za srednji kurs evra za septembar i oktobar godine ( prosečan kurs RSD za 1 EUR) Naziv proizvoda Džem (borovnica, šipurak, drenjina) (230g) Džem (višnja, šipurak, kupina) (314 g) Med bagrem tegla (450g) Cvekla tegla (450g) Sok jabuka i šargarepa (250ml) Sok jabuka (750) Sok cvekla (250 ml) Sok cvekla (750 ml) Sok paradajz (250ml) Sok aronija (700ml) Sušeni kolutovi jabuke (40gr) Sojin sir tofu dimljeni (200g) Sojin sir tofu (sirovi) (200g) Sojina pašteta sa šitaka gljivom i kombuha algom (100 g) Bebi hrana cerealije od 5 žitarica (200 gr) Bebi hrana pšenične cerealije sa jabukom (200 gr) min. 1,8 3,5 8,45 1,6 0,8 3,3 0,7 2,6 1,0 5,7 1,6 1,78 1,7 1,2 2,5 2,6 cena u EUR max. 2,45 3,8 8,45 1,8 1,14 3,5 1,2 2,75 1,2 6,10 1,8 1,87 1,85 1,3 2,7 2,75 Suncukretovo hladno ceđeno ulje (500ml) Suncukretovo hladno ceđeno ulje (250ml) Suncokretov puter (250gr) Bundevino hladno ceđeno ulje (250ml) Ajvar blagi, lju (350gr) Sirće balzamiko jabuka, malina, nar, borovnica, Rezanci za supu od integralne spelte (100g) Brašno pšenično (kg) Brašno heljdino integralno (kg) Brašno kukuruzno integralno (kg) Brašno raženo integralno (kg) Brašno ovseno (kg) Brašno ječmeno (kg) Brašno spel no (kg) Spel ne mekinje (500 gr) Kukuruz kokičar (250gr) Sveže mleko (750ml) Jogurt (750 ml) Pavlaka (150ml) Sir (250gr) 1,9 3,3 1,03 1,8 9,7 4,3 1,4 0,8 0,9 1,7 1,2 1,2 1,1 1,2 1,3 0,5 0,8 0,9 0,97 0,36 1,6 2,05 2,10 10,5 4,7 2,3 0,9 1,2 2,50 1,3 1,8 1,5 1,8 2,1 0,65 1,0 0,98 1,05 0,5 1,8 Čokoladne cerealije 200gr 2,5 2,7 Meso juneće (razl. delovi) 8,85 20,0 Izvor: obrađeno 7 maloprodajnih mesta (2 zelene pijace i 5 maloprodajnih objekata) u Beogradu i Novom Sadu 38 Organska poljoprivreda u Srbiji

41 EA IE EEA A A PI I IE redovi i okviri ulovi Na globalnom nivou, organska proizvodnja razvijala se dug niz godina. Organska proizvodnja je. godine bila zastupljena na miliona ha obradivih povrina, a. godine na, miliona ha, to je zna ajan porast u odnosu na. godinu kada se proizvodnja odvijala na miliona ha. U istom periodu obradive povrine pod organskom proizvodnjom na teritoriji EU pove ale su se sa miliona ha na, miliona ha, to je porast od - na godinjem nivou. Ovo pove je povrine dolo je kao odgovor na pove nu potra nju za organskim proizvodima. Ukupna vrednost prometa organskih proizvoda se sa od. kada je iznosila, milijardi USD uve ala. godine na milijardi USD odnosno preko milijardi eura. Vrednost tr ita na nivou Evrope u. godini je, milijardi eura, dok je u EU, milijardi eura to ini od 7 ukupne vrednosti, a, vie u odnosu na. godinu. ako je potronja organskih proizvoda u EU rasla br e od proizvodnje, disproporcionalno se pove ao uvoz iz tre zemalja. Ne postoje precizni podaci o uvozu iz zemalja koje nisu lanice EU budu i da harmonizovan sistem naziva i tarifnih oznaka ne pravi razliku izmeu konvencionalnih i organskih proizvoda. Ipak, pove je uvoza tokom proteklih deset godina mo e se odrediti pomo broja registrovanih uvoznika organskih proizvoda 8 u EU, koji se. godine pove ao sa manje od na vie od.. Najve potroai organske hrane u Evropi su Nemaka, rancuska, Italija, Velika Britanija, Danska i vajcarska i Austrija. Najve i potroai u Evropi po glavi stanovnika su vajcarska, uksemburg, Danska, vedska, ihtentajn, Austrija, Nemaka i rancuska.pregled i aktivnosti u ovim zemljama, koje redovno objavljuje IB, potvru i slede e trendove Maloprodajna vrednost organskih proizvoda u Nemakoj godinama je uktuirala, sa godinjim rastom od preko, dostigavi vrednost od neto manje od 9 milijarde evra. godine u odnosu na, milijarde evra. godine.vrednost konzumiranih proizvoda po glavi stanovnika iznosi u. godini eura. Proizvodi sa najve im procentom rasta u proteklih nekoliko godina su mleko i mle ni proizvodi, vo e i povr e. r ini rast u poslednjih pet godina rezultat je ve e zastupljenosti proizvoda u supermarketima, preko kojih se proda od ukupne 10 vrednosti organskih proizvoda. Supermarketi koji prodaju samo organsku hranu takopostoje, ali, gledano kroz ukupni promet, oni su znatno slabije zastupljeni u odnosu na klasi ne supermarkete. Meutim, prema nemakoj ederaciji za 7 iller, Helga and Julia ernoud (Eds.) () he orld of Organic Agriculture - Statistics and Emerging rends. esearch Institute of Organic Agriculture (ib), rick, and International ederation of Organic Agriculture Movements (IOAM), Bonn 8 Organic ood ink, Azra Secerbegovic Personal communication 9 An Analsis of EU Organic Sector June - European Commission, Directorate-General for Agriculture and ural Development, Organic arming - Unit H. An Economic Analses of EU Agriculture - Unit. 10 Diana Schaack (Agrarmarkt Informations-Gesellschaft mbh (AMI) he German Market for Organic ood (Session at the Bioach Congress of eb., ) Organska poljoprivreda u Srbiji 39

42 vedska je zemlja sa najveim porastom tr ita, od. godine je porasla vrednost sa, na, milijardi eura u. godini, dok je i Norveka zabele ila rast za na godinjem nivou i dostigla vrednost od miliona u. godini sa, na, milijardi eura u. godini, dok je i Norveka zabele ila rast za na godinjem nivou i dostigla vrednost od miliona u. godini. Maloprodaja organske hrane u Italiji prelazi vrednost od milijarde evra godinje. afovi u supermarketima na kojima je zastupljena samo organska hrana su za samo godine poto su formirani prevazili prodaju u manjim prehrambenim radnjama U Velikoj Britaniji maloprodajna vrednost organske hrane bele i neto slabiji porast i. godine iznosila je, a. godine, milijardji evra za razliku od rancuske, koja je od svih zemalja EU imala najve i godinji rast vrednosti, sa milijarde evra. godine na, milijarde evra u. godini, a u a u. dostigla vrednost od neto manje od milijardi evra. U Austriji je. godine zabele ena maloprodajna vrednost organske hrane od skoro jedne milijarde evra, u paniji i Danskoj po, a u Holandiji, milijardi evra. Sti e se utisak da su ove zemlje dostigle limit ili privremenu zasi enost u prodaji organskih proizvoda. U proteklih nekoliko godina rast je varirao izmeu - i Uprkos tome to ima limitiranu populaciju, promet organske hrane u vajcarskoj je u. godini premaio cifru od jedne milijarde evra. dok je u. sa, milijardi evra skoro udvostruena vrednost Posmatrano po glavi stanovnika, ovaj parametar ima najve vrednost u Evropi i sada iznosi evra, nakon ega slede uksemburg sa, Danska sa evra po glavi stanovnika. r ita organske hrane u zemljama EU iz centralne i isto ne Evrope jo su u razvoju i organska hrana se uglavnom proizvodi za izvoz. Poljska tr ita su se najbr e razvijala, uve avi vrednost do puta u periodu od. do. godine eka, sa na miliona evra, dok je u. godini tr ite znatno poraslo na miliona eura, a Poljska sa na miliona evra, a. na miliona eura. Bugarska i rumunska tr ita organske hrane polako se ali sigurno bude, sa godinjom vredno u tr ita od u Bugrarskoj dok je u umuniji za samo nekoliko godina poveana vrednost za puta dostogavi miliona evra. Maarska je jedina izgubila na dinamici i imala usporen rast, sa vredno u od miliona evra u. 11 godini i nema novijih podataka o tr inoj vrednosti. Ovi trendovi ukazuju na to da su ciljna tr ita za organske proizvode iz Srbije one zemlje EU koje jo uvek ne pokazuju znakove zasi enja, a gde su tr ita dovoljno velika da apsorbuju dodatne proizvode Nemaka, Italija, rancuska i Velika Britanija Izvoz rbije Od ukupnog izvoza organskih proizvoda Srbija najvie izvozi u zemlje EU (Nemaka, Holandija, Belgija, Austrija i Poljska), pa je ukupan izvoz u. godini iznosio.. evra, to ini, ukupne vrednosti. 11 Bernd Jansen (Ekoconnect, German) he organic market in the Central Eastern European countries (Session at the Bioach Congress of eb., ) 40 Organska poljoprivreda u Srbiji

43 Izvoz organskih proizvoda po zemljama u godini Zemlja Vrednost izvoza ( ) EU ,4% Izvor podataka: Uprava carina ast izvoza Srbije poslednjih godine je evidentan (), a za samo jednu godinu od. do. je porastao za to se mo e videti iz slede e tabele Vrednost izvoza organskih proizvoda (u mil. EUR) Godina Vrednost izvoza (u mil. ) , , , ,6 Izvor podataka: Uprava carina Učešće (%) SAD ,8% EFTA (Švajcarska) ,7% Ostalo ,0% CEFTA ,0% Ukupno ,0% ategorija proizvoda koji se najvie izvoze je vo e, smrznuto i sve e.od vo nih vrsta u. godini najvie je izvezeno smrznute maline, mil. EU, smrznute kupine, mil. EU i sve e organske jabuke u vrednosti od, mil. EU. Od preraevina od vo a najvie je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti od, mil. EU, suenog vo a hiljada EU i pirea od vinje, dunje i kupine u vrednosti od hiljade EU. Organska poljoprivreda u Srbiji 41

44 Izvoz organskih proizvoda po grupama proizvoda u 2015.godini R. broj Grupa proizvoda Vrednost ( ) Učešće (%) 1 Voće, sveže ili smrznuto ,27% 2 Prerađevine od voća (koncentra, pirea, sušeno) ,81% 3 Pečurke, smrznute ili sušene ,88% 4 Začini (mlevena paprika) ,32% 5 Prerađevine od povrća ,28% 6 Lekovito i aroma čno bilje ,16% 7 Sirće ,10% 8 Proizvodi od žitarica ,08% 9 Sokovi ,05% 10 Industrijsko bilje (mak) ,02% 11 Namazi ,02% 12 Ulja 173 0,00% Ukupno ,00% Izvor podataka: Uprava carina Prilike za plairaje proizvoda u eakoj i drugi zeljaa Evropke uije Nakon mnogih godina provedenih na margini, organska hrana i organska pi a ula su u mejnstrim tr ita i postala deo globalnog trenda u nainu ivota, zdravlju i odr ivosti. Za ovu rastu u grupu potroaa organska hrana predstavlja nain da obezbede zdrave prehrambene proizvode za sebe i svoje porodice, da podr e manje proizvoae hrane i poljoprivrednike i da zatite prirodnu okolinu. Sve vie se aspekt regionalnosti dodaje ovom konceptu, to rezultira time da idealni proizvod nije samo organski ve je i sezonski i proizveden na lokalnom ili bar regionalnom nivou. Ipak, ljudi koji ostaju verni preovladavaju em nainu ivota zasigurno ne e rtvovati svoje zadovoljstvo i u itak, zbog ega organski proizvodi moraju biti dostupni u istoj meri kao konvencionalni proizvodi. Dok je trend ka organskoj hrani sna an, nivo njenog tr inog proboja je relativno mali. On je u prolosti rastao ne samo zbog faktora pove ane potra nje ve i zbog dostupnosti. r ini proboj za proizvode kao to su jaja, hrana za bebe, krompir, sve e mleko i itarice je na visokom nivou, ne samo zbog izuzetne potra nje ve i zbog toga to je industrija bila u stanju da obezbedi organske proizvode po prihvatljivim cenama. 42 Organska poljoprivreda u Srbiji

45 Uzevi u obzir oekivanja potroaa organske hrane i trenutnu situaciju na tr itu, evidentno je da postoje nedostaci koji se odnose na nabavku organskih proizvoda. Ovo se odnosi na meso i ribu organskog porekla, vo e, a u odreenoj meri i na povr e, pa ak i na mleko I itarice. Udeo maloprodajne vrednosti organskih proizvoda razliitih kanala distribucije u dr avama Evrope u. godini pokazuje da se prodaja uglavnom odvija kroz generalne maloprodajne objekte sa irokim potroakim asortmanom, dok je znaajno manji udeo ostalih kanala kao to su specijalizovane prodavnice organskih proizvoda, direktno snadbevanje I drugo.ipak u rancuskoj i Italiji je maloprodajna vrednost u generalnim i specjalizovanim radnjama skoro izjednaena, a u pojedinim zemljama kao to su Belgija, Nemaka i Holandija je udeo tr ita u ova dva kanla znaajan.zanimljivo je da je Slovenija dr ava koja ima najve u maloprodajnu vrednost putem kanala direktnog snadbevanja. Uopteno gledano, direktan uvoz mesa u Evropsku uniju restriktivan je zbog strogo regulisanog tr ita. Uprkos olakicama koje postoje u okviru SSP-a, meso ne e biti osloboeno ogranienja na uvoz. Proizvodnja organskog mesa i mlenih proizvoda uglavnom zavisi od proizvodnje hrane za ivotinje organskog porekla, tj. od proizvodnje itarica i uljarica. U sektoru povrtarstva, snabdevenost argarepom i tikvicama iz organske proizvodnje ve je dostigla nivo od preko, ali snabdevenost lukom i paprikom i dalje je ispod. U sektoru vo arstva, stono gro e iz organske proizvodnje ve zauzima mnogo vie od tr ita, dok jabuke i jagodasto vo e tek treba da dostignu nivo od. Najva nija destinacija za plasman organskih proizvoda iz Srbije je Nemaka, koja zauzima ukupnog evropskog tr ita organske hrane, a zatim slede rancuska sa, Velika Britanija sa i Italija sa ue a. Pored toga to je veliki potroa ( evra po glavi stanovnika) i proizvoa organske hrane ( milion hektara pod organskom proizvodnjom), Nemaka je takoe veliki uvoznik ovih proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, procenat uvoza u odnosu na vrednost doma ih proizvoda na tr itu varira od do i to za proizvode koje je mogu e proizvesti u Nemakoj. Vo e i povr e predstavlja najva niju kategoriju organskih proizvoda na pomenuta etiri vode a evropska tr ita. Organska argarepa je najprodavanije povr e u Nemakoj sa, a zbog doma e proizvodnje koja ne podmiruje potrebe potroaa, vie od polovine od ukupne potronje organske argarepe obezbeuje se iz uvoza. Zanimljiv je podatak da su dve grupe organskih proizvoda u Nemakoj dostigle veliki procenat u ukupnom akoe, visok procenat uvoza prisutan je i kod organskog paradajza () i paprike () zbog velike potronje tokom cele godine, te i van sezone, kada doma i sve i proizvodi nisu dostupni. Organski krompir jedan je od najva nijih proizvoda u Evropi prema obimu potronje i uvoza. U Nemakoj krompir ima ue e od, na organskom tr itu, a dolazi iz uvoza. o mo e biti ansa za proizvodnju i izvoz organskog krompira iz Srbije, s obzirom na to da je omisija EU u aprilu. godine ukinula Hamm U. Nemako tr ite organskih proizvoda pregled predavanje sa Univerziteta asel 13 iller, Helga and Julia ernoud (Eds.) () he orld of Organic Agriculture - Statistics and Emerging rends. esearch Institute of Organic Agriculture (ib), rick, and International ederation of Organic Agriculture Movements (IOAM), Bonn Organska poljoprivreda u Srbiji 43

46 viegodinju zabranu uvoza ovog proizvoda iz Srbije, koja je bila na snazi zbog bakterije koja uzrokuje trule krompira. Pored povr a, organski proteinski usevi, na prvom mestu soja, koji se koriste za ishranu organski gajene stoke, imaju visok procenat uvoza u Nemakoj i mogu biti znaajan izvozni artikal za proizvoae iz Srbije. o je posebno va no kada se uzme u obzir da je Nemaka od. godine poela da primenjuje zakon da primenjuje zakon da hrana za organski gajenu stoku mora biti organskog porekla. Udeo učešća proizvoda i grupa organskih proizvoda u ukupnom tržištu odabranih zemalja u Evropi godine Proizvodni segmen Austrija Belgija Finska Francuska Nemačka Holandija Norveška Švajcarska Mleko i mlečni proizvodi Nepoznato 2.1% Nepoznato 3.2% 8.6% 4.8% 1.8% 11.0% Voće 10.7% 3.5% 3.2% 4.3% 6.7% 3.9% 1.7% 10.1% Hleb i pecivo Nepoznato 1.7% 1.2% 2.5% 7.1% (hleb) 3.2% 1.0% 4.6% Jaja 17.2% 11.2% 12% 22.1% 16.7% 12.7% 7.5% 22.7% Povrće 12.6% 5.4% 3.2% 4.0% 8.6% 3.9% 3.6% 14.6% Sir 8.5% 8.5% 0.9% 1.2% 3.6% Nepoznato 0.5% 6.0% Mleko 15.7% 3.0% 3.2% 10.8% 8.1% Nepoznato 4.0% 18.9% Meso i mesni proizvodi 3.5% 2.1% 0.6% 1.60% 2.1% 2.8% 0.3% 4.8% Napitci Nepoznato 0.9% 0.6% 3.0% 1.7% Nepoznato 0.1% 2.7% Sastavio: Fibl Ami 2016: Izvor: Austrija (samo opšta maloprodaja): Rollama/Ama marke ng: Belgija (samo opšta maloprodaja): GFK Panel Services Benelux: Pro Luomo, France:A Agence Bio; Germany:AMI zasnovan na GFK podacima domaćinstava: Holandija Bio Monitor; Norveška: Norveška poljoprivredna agencaija (samo opšta maloprodaja); Švajcarska (samo opšta maloprodaja): Bio Suisse 1) Voće, bobičasto voće i koštunjavo voće; 2) Brašno; 3) Voće i povrće; 4) Samo meso; 5) Uključujući i ribu; 6) Voćni sokovi, vina i piva; 7) Pića od povrća, voćna i povrtni sokovi i vino i alkohol Primedba: Zbog različi h nomenklatura i klasifikacija u zemljama nije moguće da podatke za sve grupe proizvoda, iako podaci za pojedinačne proizvode mogu bi dostupni. Nemaju sve zemlje podatke o učešću organskih proizvoda na tržištu Potpisivanjem SSP-a (Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju), Srbija je ula u proces ubrzanog pribli avanja Evropskoj uniji. Jedan od elemenata prilagoavanja je usklaivanje agrarne politike Srbije sa Zajednikom poljoprivrednom politikom. ZPP ureuje tr ita strateki va nih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji, kao to su e er, semena uljarica, itarice, meso, mleko, vino, jestivo ulje i, u odreenoj meri, vo e i povr e. Svi ovi proizvodi nisu obuhva eni specijalnim uvoznim ogranienjima Evropske unije i njihova promocija bila bi u potpunom skladu sa ZPP-om. astu i cenovni pritisak, koji nastaje zbog pune integracije Srbije u tr ite Evropske unije, mogao bi da utie na 44 Organska poljoprivreda u Srbiji

47 male poljoprivredne proizvoae, jer su njihovi proizvodi u sektorima proizvodnje vo a, povr a ili soje nekonkurentni u odnosu na proizvode iz Nemake, Austrije, Italije ili drugih zemalja Evropske unije. Da bi ubla ila mogu e negativne efekte, Evropska unija promovie investicije koje imaju za cilj da pove aju ekasnost u poljoprivredi, naroito putem formiranja zadruga ili drugih grupacija koje su u stanju da koriste merilo ekonomskog uinka. Na nivou prerade organskih proizvoda, neophodno je dalje smanjenje trokova i poboljanje ekasnosti proizvodnje. Sok od jabuke, d emovi, marmelade, musli, proizvodi od itarica, koji se nalaze u ponudi u evropskim supermarketima, samo su neznatno skuplji od istih proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. U sluaju Srbije, poboljanje ekasnosti kroz kompletan vrednosni lanac proizvodnje organskih proizvoda zahteva velike investicije, kao i bolju edukaciju i osposobljavanje ne samo na tehnikom nivou nego i na nivou poljoprivrednih gazdinstava, ekonomije, menad menta, marketinga i prezentacije. Naravno, podrazumeva se i puno potovanje propisa EU koji se odnose na bezbednost hrane, higijenu, pakovanje i transport. Svako odstupanje od ovih pravila moglo bi ozbiljno da narui marketinku sliku proizvoda iz Srbije. ao to je navedeno, oba proizvoda imaju veliki tr ini i konkurentski potencijal. Ipak, transgenetska soja ( soja otporna na herbicide), koja ubrzano postaje sve zastupljenija, predstavlja problem za proizvoae iz Srbije, i to u istoj meri kao i za sve ostale proizvoae irom sveta. Organska poljoprivreda u Srbiji 45

48 5 IAE EEAI AAA E AAI I EPE IE I P IE A E Evropska komisija dodeljuje va nu ulogu organskoj proizvodnji u daljem razvoju ruralnih podruja. Usvajanjem Uredbe br. EU je postala jedna od prvih globalnih institucija koja je formirala politiku u vezi sa organskom poljoprivredom. Ovim regulativama Savet je kreirao sistem u Zajednici koji detaljno navodi zahteve za poljoprivredne i prehrambene proizvode, pozivaju i se na proizvodne metode koje se koriste u organskoj proizvodnji. Odredbe Saveta prepoznaju organsku proizvodnju u strategiji ekolokih integracija i odr ivog razvoja u okviru Zajednike poljoprivredne politike. Integralni princip je da proizvoai koji rade za dobrobit ivotne sredine izvan referentnog nivoa dobre poljoprivredne prakse, treba da dobiju adekvatnu nadoknadu. Odreene metode poljoprivredne proizvodnje, kao to su npr. organska proizvodnja, integralna proizvodnja, tradicionalna poljoprivreda i uobiajena lokalna proizvodnja, pru aju kombinaciju pozitivnih ekolokih, socijalnih i ekonomskih efekata. Evropska komisija je. godine objavila Strategiju odr ivog razvoja Evropske unije. Ovo je uticalo na promenu ZPP-a, koja je do tada bila zasnovana na koliini, na usmeravanje politike ka promociji kvaliteta, a uz mere podrke koje su adekvatno prilagoene. Ciljevi zajednike poljoprivredne politike su vremenom evoluirali. Iako ova politika jo uvek podr ava ruralnu privredu i obezbeuje odr ivu poljoprivrednu proizvodnju, ona takoe nastoji da potroaima obezbedi visoke standarde bezbednosti hrane, te da poreskim obveznicima odgovori na zahteve za standardima u pogledu zatite ivotne sredine I odgovornosti. Nova revidirana verzija Strategije odr ivog razvoja EU je usvojena. godine. Proizvoai organske hrane trenutno imaju pravo na nansijsku podrku iz prvog i drugog stuba ZPP-a, i to putem direktne isplate i mera cenovne podrke. to je jo va nije, organska proizvodnja je u potpunosti integrisana u politiku ruralnog razvoja, koja predstavlja drugi stub ZPP-a. U martu. Srbia dbila status kandidata za lanstv u U, a prvom meuvladinom konferencijom izmeu epublike Srbije i Evropske unije koja je odr ana u januaru. godine u Briselu formalno su otpoeli pregovori za pristupanje epublike Srbije Evropskoj uniji, dok su krajem. godine otvorena pva pregovaraka poglavlja. Poljoprivreda i bezbednost hrane predstavljaju veoma va nu oblast politike, kako za 14 EC CAP reforma dugorona perspektiva za odr ivu poljoprivredu. U.ec.europa.euagriculturecapreform EC Zdravstvena provera ZPP. U.ec.europa.euagriculturehealthcheck EC inansijsko programiranje i bud et. U.ec.europa.eubudgetbudgetdetail. 15 preuzeto sa httpeuropa.rspomoc-republici-srbijieu-i-srbija-na-delupoljoprivreda-i-bezbednost-hrane 46 Organska poljoprivreda u Srbiji

49 Evropsku uniju tako i za Srbiju. Od samog nastanka EU, zajednika poljoprivredna politika je bila jedna od najva nijih oblasti politike u koju se slivao veliki deo bud eta EU, a koji danas iznosi odnosno, milijardu eura. Zajednika poljoprivredna politika ukljuuje sveobuhvatni set instrumenata i standarda o bezbednosti hrane koje Srbije mora da uspostavi i ispuni tokom priprema za pristupanje EU. Budu i da Srbija jo uvek nije lanica Evropske unije, ona nema pravo na nansijsku podrku i subvencije preko razliitih stubova ZPP. Ipak, kako je Srbija je u procesu evropskih integracija ima pristup IPA (Instrument za pretpristupnu pomo ).IPAD (Instrument za pretpristupnu pomo u ruralnom razvoju) se mo e smatrati preteom za implementaciju drugog stuba ZPP, a i ustanovljen je sa ciljem da pobolja uslove ivota i rada u ruralnim podrujima zemalja kandidata i da ih dovede na nivo Evropske unije. Oblikovanjem procesa IPAD tako da se on podudara kako sa ZPP-om tako i sa relevantnim iniocima promovisanja organske proizvodnje podr a e se ne samo razvoj sektora organske proizvodnje u Srbiji ve i drugi politiki ciljevi. Planirano je da, u godinama koje prethode pristupanju Srbije EU, doe do znaajnog pove anja podrke poljoprivrednicima, kroz IPAD. Iznos od miliona evra bespovratne pomo i e srpskim poljoprivrednicima biti na raspolaganju za sunansiranje odgovaraju ih investicija uz maksimalni javni doprinos od prihvatljivih trokova. Od. godine, EU je donirala oko miliona evra podrke ovom sektoru, to je obuhvatilo poljoprivredu, ruralni razvoj, bezbednost hrane i zdravstvenu zatitu biljaka i ivotinja. Prioriteti podrke su usmereni na identikaciju poljoprivrednog zemljita, administrativnu kontrolu za isplatu nansijske podrke, informacione sisteme, iskorenjivanje bolesti ivotinja, sledljivost ivotinjskih proizvoda, zdravstvenu kontrolu bilja i ivotinja i upravljanje ivotinjskim otpadom. Podrka u ovim oblastima se nastavlja, ali sa ve im naglaskom na pru anju pomo i poljoprivrednim proizvoaima u dostizanju standarda EU, uz istovremeno pru anje nansijske pomo i za prilagoavanje standardima i unapreenje konkurentnosti. Podrka e biti usmerena na investicije u poljoprivredna gazdinstva - bespovratna pomo e biti obezbee a organske metode proizvodnje primenu lokalnih razvojnih strategija - u okviru takozvanog lider pristupa, podrka smetaja u ruralnom turizmu. 16 GIZ-IS Project Implementation and echnical Assistance acilit to einforce Administrative Capacit in Serbia Na.ipappf.org 17 preuzeto sa httpeuropa.rspomoc-republici-srbijieu-i-srbija-na-delupoljoprivreda-i-bezbednost-hrane Organska poljoprivreda u Srbiji 47

50 PEAA PAE PPIEA I AI A Poglavlje - Poljoprivreda i ruralni razvoj iji nosilac pregovaranja u delu poljoprivrede je Minstrstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine obuhvata veliki broj obavezuju ih pravila od kojih se mnoga neposredno primenjuju. Sutina funkcionisanja Zajednike poljoprivredne politike je pravilna primena ovih pravila i ekasna zatita i kontrola njihove primene od strane dr avne administracije. ZPP zahteva uspostavljanje sistema kao to su Platna agencija i Integrisani sistem kontrole i upravljanja (Integrated Administrative Control Sstem) kao i odgovaraju ih kapaciteta za sprovoenje mera ruralnog razvoja. Zemlje lanice moraju biti sposobne da primenjuju eme direktne podrke poljoprivrednicima i da primenjuju pravila zajednike organizacije tr ita za razliite poljoprivredne proizvode. Nakon odr anih eksplanatornog i bilateralnog skrininga tokom marta i maja. godine na osnovu izvetaja o skriningu od strane Saveta EU. juna. godine epublika Srbija je obavetava da nije spremna za otvaranje pregovora u poglavlju i da je neophodno da ispuni merila kako bi otvorila pregovore u ovom poglavlju. Prvo merilo se odnosi na izradu Akcionog plana (AP) a drugo merilo na podnoenje zahteva za poveravanje poslova sprovoenja bud eta za IPAD II. Podnoenje zahteva za poveravanje poslova sprovoenja bud eta za IPAD II istovremeno predstavlja i uslov za nalizaciju tzv. akreditacije IPAD II operatvine strukture i za povlaenje IPAD II sredstava koje je Evropska komisija opredelila epublici Srbiji u iznosu od miliona evra za period. Ministarstvo nansija (Nacionalni slu benik za odobravanje) dostavilo je zahtev za poveravanje poslova sprovoenja bud eta (za IPAD II program) uz prate u dokumentaciju Evropskoj komisiji. decembra. godine. AAI I A A PI II Prvi zakon kojim je bila regulisana organska proizvodnja u Srbiji bio je Zakon o organskoj proizvodnji usvojen. godine ( Sl. list SJ, broj ). Procedura usvajanja novog zakona pod nazivom Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima ( Slu beni glasnik S, broj ) zavrena je.. rajem iste godine ustanovljen je i nacionalni znak kojim se obele avaju sertikovani organski proizvodi. S obzirom na to da su u EU usvojeni novi propisi koji se odnose na ovu oblast,. godine ponovo se javila potreba za modernizacijom pravnog okvira za organsku proizvodnju u Srbiji. ezultat ove inicijative bilo je usvajanje Zakona o organskoj proizvodnji maja. godine ( Slu beni glasnik S, broj ), ija je primena poela januara. Ovaj zakon bio je pripreman u skladu sa novom uredbom EU o organskoj proizvodnji (Uredba E broj i njeni prate i propisi). Jula. godine donet je i Pravilnik o kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i 18 preuzeto sa http.mpzzs.gov.rsministarstvosektorisektor-za-medjunarodnu-saradnjueu-integracije 48 Organska poljoprivreda u Srbiji

51 metodama organske proizvodnje ( Slu beni glasnik S, broj ), dok je pravilnik kojim e se regulisati uvoz i prodaja organskih proizvoda (Pravilnik o uslovima uvoza organskih proizvoda, izdavanje potvrde i nainu prodaje organskih proizvoda) izraen tokom. i oekuje se skoro usvajanje. U skladu sa novim zakonom, krajem. godine uspostavljen je nadle ni organ za organsku proizvodnju pri Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, u sastavu Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine. Poslove iz svoje nadle nosti je poeo da obavlja u januaru. godine. Proces potpunog usklaivanja zakonodavstva Srbije i EU u oblasti organske proizvodnje jo uvek nije okonan. Iz ovog razloga pokrenuta je inicijativa za izmene i dopune postoje eg zakona. Ve nekoliko godina GIZ pru a podrku institucijama u Srbiji, kao to je Ministarstvo poljoprivrede, Akreditaciono telo Srbije (AS) i kontrolne organizacije, u stvaranju okvirnih uslova i izgradnji infrastrukture kvaliteta u skladu sa standardima EU. Sprovedena je sistematska GAP analiza subjekata u organskoj proizvodnji. Prve mere bile su fokusirane na obuku ocenjivaa AS-a koji e vriti evaluaciju kontrolnih organizacija za AS. Dalje aktivnosti koje se realizuju uz podrku GIZ-a omogu ile su AS-u da ponudi usluge izrade izvetaja o ocenjivanju za kontrolne organizacije koje ele da budu neposredno priznate od strane E, shodno odredbama lana. Uredbe E broj. Veliki uspeh postignut je nakon vie od dve godine intenzivnih priprema, kada je. godine Evropska komisija stavila doma u kontrolnu ku u Organik kontrol sistem - OCS na listu priznatih ekvivalentnih kontrolnih tela. U praksi, to znai da je omogu en direktan izvoz i plasman organskih proizvoda iz Srbije na tr ite EU bez dodatne dokumentacije i uvoznih dozvola. Na ovaj nain, znatno se ubrzava i olakava izvoz doma ih organskih proizvoda, unapreuje ekonomska ekasnost i pove ava konkurentnost srpskih organskih proizvoda na tr itu EU. Istovremeno ovaj uspeh svedoi i o uverenju E u kredibilitet srpskog kontrolnog sistema i ASa i time gradi pozitivan imid Srbije kao proizvoaa organske hrane. Va no je napomenuti da je u maju. godine AS potpisao multilateralni sporazum (A) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju (EA) o priznavanju akreditacije. Р ГАНСКИ ПР О ИЗ ВОД О Organska poljoprivreda u Srbiji 49

52 Kontrolne organizacije koje imaju ovlašćenje MPZŽS za godinu Naziv kontrolne organizacije Centar za ispi vanje namirnica d.o.o. (CIN) Control Union Danube d.o.o. Ecocert Balkan d.o.o Web stranica union danube.ls.rs EcovIvendi d.o.o TMS CEE d.o.o 50 Organska poljoprivreda u Srbiji

53 6 PEI EI I I A PE IEIIA II PEIA A PIAE I IE Poljoprivredna i politika ruralnog razvoja nove Vlade epublike Srbije za period od naredne etiri godine fokusira se na podrku konkurentnosti i pove anju izvoza srednjih gazdinstava, unapreenje tehnologije, primena standarda kod izvoznih proizvoda i marketing. akoe smernice poljoprivredne politike su orijentacija ka dodatoj vrednosti poljoprivrednih proizvoda, zatita geografskog porekla i brendiranje, podrku organskoj I integralnoj poljoprivredi. Znaaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj uestvuje sa u BDP-u, u izvozu i u radnoj snazi je evidentan. Iako je proseno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji malo, bez dovoljno velikih rezervi kapitala i ne funkcionie u skladu sa modernim standardima, investicije u organsku proizvodnju mogu da budu prednost na putu ka modernizaciji, u skladu sa optim uslovima koji su procenjeni kao neophodni za usklaivanje Srbije sa ZPP-om. Poljoprivredne zadruge imaju odreene rezerve kapitala i mogu nost za jo ve e investicije. akve zadruge mogu se smatrati partnerima to se tie stranih ulaganja u itarice, semena uljarica i, u velikom obimu, u sektor jagodastog i ostalog vo a. Prema podacima Privredne komore Srbije u Srbiji je registrovano preradnih objekata, iskori enost je. Na osnovu podataka MPV iz. godine, u Srbiji postoje hladnjae za zamrzavanje, odnosno skladitenje vo a, povr a i peurki, iji je ukupan kapacitet oko. tona. Iskori enost kapaciteta iznosi oko. U Srbiji se toplom preradom i suenjem vo a i povr a, kao i proizvodnjom sokova, bavi privrednih subjekata, iji je ukupni instalisani kapacitet oko. tona. Iskori enost kapaciteta je oko. Znaajan deo preradnih kapaciteta odnosi se na proizvodnju sokova od vo a i povr a. apacitet proizvodnje vo nog soka na godinjem nivou kre e se oko miliona litara, to Srbiju svrstava u ozbiljne proizvoae u regionu. Bez obzira na to, potencijal za doma e investitore postoji, jer, za razliku od ostalih segmenata agroindustrije, u organskoj proizvodnji se i uz manje investicije mogu oekivati znaajni prihodi. Ovo predstavlja jednu od najve ih prednosti prilikom investiranja u organsku proizvodnju, a posebno se odnosi na sve e povr e i jagodasto vo e. Privlaenje doma eg kapitala u sektor organske proizvodnje zahteva sveobuhvatnu procenu prodajnih mogu nosti. Budu i da je doma e tr ite organskih proizvoda malo, povezivanje potencijalnih investitora sa uesnicima na meunarodnim tr itima trebalo Program Vlade epublike Srbije, A. Vui Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda specinih za regione u Srbiji, AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podrku organske poljoprivrede u Srbiji. GCPSBHU Organska poljoprivreda u Srbiji 51

54 bi da bude glavni cilj u kreiranju odgovaraju eg ambijenta za investitore. Poslovanje u Evropskoj uniji i sa evropskim klijentima zahteva vie od obine ponude proizvoda. rajni ugovori i prihvatanje poslovne prakse su uslov sine ua non II PEIA A IEIE I EPE Zbog ograni enih kapaciteta doma ih investitora, Vlada epublike Srbije godinama je promovisala strane investicije, a u. godini je pripremila paket nansijske podrke investitorima. Uredbom o uslovima i nainu privlaenja ulaganja iz. godine je denisano nansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu biti predmet meunarodne trgovine. Eksterno, Srbija mo e slu iti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tr ite od vie od milijarde ljudi koje ukljuuje Evropsku uniju, usku ederaciju, SAD, azahstan, ursku, jugoistonu Evropu, lanove Sporazuma o slobodnoj trgovini I Belorusiju. Ovaj bescarinski re im pokriva vecinu kljunih industrijskih proizvoda, sa samo nekoliko izuzetaka i godinjih kvota za ogranieni broj robe. Pored postoje ih prednosti, kao to su strateki geografski polo aj, bescarinski izvoz u zemlje Jugoistone Evrope i usiju, najni a stopa poreza na dobit u Evropi od, kao i obrazovana i kvalitetna radna snaga dostupna po konkurentnim trokovima. Subvencije za investitore podeljene su u pet grupa za podsticaje po radnom mestu. U prvoj grupi su optine koje imaju stopu razvijenosti ve u od republikog proseka. Investitori koji ula u u njih mogu raunati na. evra po radnom mestu i jo deset procenata od ukupnih investicija. U drugoj grupi su optine iji je stepen razvijenosti od do odsto republikog proseka, a za njih e dr ava davati. evra po radnom mestu i procenata od vrednosti investicije. Za optine koje su u tre oj grupi razvijenosti, a to su one koje imaju izmeu i odsto republikog proseka, investitori e dobijati. evra po zaposlenom i odsto od vrednosti investicije. U etvrtoj grupi su optine koje imaju prosek ispod odsto republikog proseka, a investitori e za svako radno mesto od dr ave dobijati podsticaje od. evra i procenata vrednosti investicije. Najvie e dr ava stimulisati investitore koji se odlue da ula u u petu grupu, u kojoj su devastirana, odnosno najnerazvijenija podruja Srbije. Za svako radno mesto u tim podrujima dr ava daje. evra i jo odsto vrednosti investicije. Uredba o uslovima i nainu privlaenja ulaganja (Sl. glasnik S, br. ) preuzeto sa httpras.gov.rs 52 Organska poljoprivreda u Srbiji

55 Od. godine, Srbija je privukla vie od milijardi evra stranih investicija. Sektor hrane, pi a i poljoprivrede je na drugom mestu sa ue em od, po privlaenju stranih direktnih investicija rangirano po broju projekata, odmah posle autoindustrije. Dr ave koje prednjae po direktnim investicijama su Italja (,), Nemaka(,), Austrija (,). Eksterno, Srbija mo e slu iti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tr ite od vie od milijarde ljudi koje ukljuuje Evropsku uniju, usku ederaciju, SAD, azahstan, Snabdevanje energijom, ekspanzija automobilske, elektronske i industrije I i proaktivna politika u trgovini, u skladu sa injenicom da su evropske integracije politiki prioritet Srbije Potpisivanje SSP-a sa EU, liberalizacija viznog re ima, lanstvo u SO koje se oekuje u bliskoj budu nosti Pove anje izvoza, odr avanje rasta BDP-a i stabilan nacionalni bud et Potvreni potencijali Srbije kao izvoznika ispoljeni u EU, kao i sa zemljama urskoj, sa kojima Srbija primenjuje sporazume o slobodnoj trgovini Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Amerikim Dr avama velikim delom se odvija na osnovu Opteg sistema preferencijala (OSP), kojim je. godine SAD vratio Srbiji status zemlje koja poseduje ovu trgovinsku povlasticu Ovim se kompanijama iz Srbije produ uje bescarinski uvoz na skoro pet hiljada artikala u SAD do. decembra, ime je omogu en bescarinski pristup na, triliona dolara vrednom tr itu SAD. Pove an broj slobodnih ekonomskih zona koje dozvoljavaju oslobaanje od raznih vrsta poreza, ekasna administracija, lokalne subvencije za investicije i set drugih usluga Ni i porezi, u iznosu od na plate i na korporativne prihode (prosena stopa na korporativne prihode EU je ). Obrazovana i kvalitetna radna snaga, dostupna po konkurentnim trokovima. Bez obzira na investicione mogu nosti, koje strane kompanije sve vie koriste, sektor organske proizvodnje i dalje je u ranoj fazi razvoja. Ovo stvara velike mogu nosti za evropske, a naro to nemake kompanije, sa kojima Srbija tradicionalno odr ava dobre poslovne odnose. S obzirom na potra nju u Evropi, a naro to u Nemakoj, sirovine i preraevine iz organske proizvodnje imaju veliki potencijal. Zbog toga se najve interes mo e ispoljiti u sektoru jagodastog vo a, odreenih vrsta povr a i proizvoda od soje i itarica, ali i ivotinjskih proizvoda. Strani investitori donose odluke o investiranju na osnovu dva kriterijuma brz povra aj investicija i visok ekonomski efekat. Ekasnost je odluuju i faktor kod ispunjavanja investicionih kriterijuma. Prema tome, stabilni uslovi za investicije u agroindustriju trebalo bi da ispunjavaju slede e zahteve Pouzdano snabdevanje ve om koliinom proizvoda denisanog kvaliteta preuzeto sa httpras.gov.rs Organska poljoprivreda u Srbiji 53

56 Unapreenje tehnikih sposobnosti i profesionalnih vetina na svim nivoima lanca vrednosti Unapreenje ekonomskih vetina i vetina u menad mentu na svim nivoima lanca vrednosti Integracija poljoprivrede i agroindustrije u investicione prioritete u politici Puna eksploatacija nansijskih prilika, omogu enih preko IPA, a naro to od fondova IPAD Upoznavanje potencijalnih evropskih investitora sa sektorom agroindustrije u Srbiji olakano informisanje kroz specijalizovane servise onstantno demonstriranje na realnim primerima kako su zajednika ulaganja sa srpskim partnerima veoma pouzdana i isplativa Glavni fokus ekonomske politike Vlade epublike Srbije i u narednom periodu ostaje unapreenje poslovnog okru enja i pove anje stranih direktnih investicija,, milijarde evra. azvojna agencija Srbije je agencija Vlade epublike Srbije osnovana za obavljanje razvojnih, strunih i operativnih poslova podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i pove anja izvoza, razvoja i unapreenja konkurentnosti privrednih subjekata, ugleda i razvoja epublike Srbije u oblasti privrede i regionalnog razvoja.azvojna agencija Srbije (AS) kao agencija Vlade epublike Srbije nudi irok spektar usluga, ukljuujuci podrku direktnim ulaganjima i promociji izvoza, ali i implementaciju projekata koji za cilj imaju unapreenje konkurentnosti, regionalnog razvoja i ugleda Srbije. ao novoosnovana agencija, AS nastavlja dobru praksu Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NA) unapreuju i svoje aktivnosti u skladu sa zahtevima savremenog tr ita. Narodna banka Srbije, kabinet guvernera, http.nbs.rs preuzeto sahttpras.gov.rssro-namanase-usluge 54 Organska poljoprivreda u Srbiji

57 IEIFIAIA PEIAA I PEA EA SO analiza sektora organske proizvodnje koja je predstavljena u ovoj brouri vodi ka zakljuku da je odreeni broj opcija, mogu nosti i prednosti ovog sektora u Srbiji suoen sa mnogim izazovima, koji se moraju prevazi i u cilju potpunog iskori avanja njegovih potencijala. SWOT analiza sektora organske proizvodnje u Srbiji Prednos Postojanje nacionalnog akcionog plana razvoja Unapređenje zakonskog okvira Postojanje mera podrške Akreditovan ATS i obučeni ocenjivači Visoka svest o potrebi za kvalitetom u mnogim industrijskim granama Velike površine poljoprivrednog zemljišta nisu zagađene ni intenzivno obrađivane, što ubrzava i olakšava konverziju Pozi van stav o organskoj poljoprivredi među akademskim osobljem, mnogim poljoprivrednicima i potrošačima Postojanje nacionalnog udruženja Značajno interesovanje međunarodnih donatora Sistematsko obrazovanje i obuka Postojanje bliskih veze sa tržiš ma organskih proizvoda u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Holandiji Ugovori o slobodnoj trgovini (EFTA, CEFTA, Ruska federacija, Belorusija, Turska ) Ak vno uključivanje PKS u razvoj sektora kroz formiranje Centra za organsku proizvodnju u godini Nedostaci Neusvojen Nacionalni plan razvoja organske proizvodnje Mali sektor i domaće tržište Nedovoljna iskorišćenost međunarodnih i EU tržišta Nedovoljna saradnja učesnika u lancu vrednos Nedostatak savetodavnog sektora koji bi bio usko orjen san podršci organskim gazdinstvima Mere podrške nemaju kon nuitet, dugoročniji plan i nisu sasvim odgovarajuće i usklađene sa potrebama sektora Nedovoljno obrazovanje u oblas organske proizvodnje Nepovoljna struktura poljoprivrednih gazdinstava (veliki broj malih gazdinstava koja međusobno ne sarađuju) Finansijsko učešće međunarodnih donatora marginalno Baza podataka o preradi i marke ngu organskih poljoprivreda slaba i netransparentna Nacionalna asocijacija i ostale sektorske NVO nisu finansijski podržane Potencijali Opasnos Razvoj u vodećeg evropskog izvoznika organskog jagodastog voća i još nekih vrsta voća i proizvoda Razvoj u vodećeg jugoistočnog izvoznika organskih proizvoda od soje Razvoj u vodećeg evropskog izvoznika organskih sastojaka za prehrambenu industriju i industriju hrane za živo nje, poput skroba, mekinja, pahuljica, proteinskih smeša, glutena, hidrolizata, pek na, boja itd. Modernizacija agrarnog sistema pomoću organske proizvodnje kao vodeće snage Mogućnost razvoja ruralnih područja kroz razvoj konkurentne organske proizvodnje i zadržavanje i povratak stanovništva Mogućnost razvoja poljoprivrede kao glavnog stuba za kreiranje BDP Gazdinstva se ne mogu razvi do nivoa zadovoljavajuće konkurentnos na međunarodnom nivou Sektor neće bi prepoznat na poli čkom nivou kao značajna snaga poljoprivrednog razvoja Poli ka neće u dovoljnoj meri prepozna potencijal organske proizvodnje prilikom rekonstruisanja agrarnog sektora u procesu pridruživanja Evropskoj uniji Sektor neće moći da izgradi međunarodne veze i neće napravi prodor na odgovarajuća tržišta Sektor će bi marginalizovan razvojem organske poljoprivrede u drugim zemljama koje nude sličan spektar proizvoda Učesnici neće poštova prihvaćene sisteme poslovanja u Evropskoj uniji i biće izopšteni iz najvažnije međunarodne trgovine Biće nemoguće mobilisa domaće i međunarodne inves cije Organska poljoprivreda u Srbiji 55

58 7 IAI I P APE Prikaz sektora organske proizvodnje u Srbiji identikuje porast svih indikatora, nove trendove i ukazuje da se mnogi uesnici u industriji trude da napreduju na putu koji je denisan i Nacionalnim programom za razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Dok osnovni eko-klimatski faktori ukazuju na veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje, odreen broj glavnih prepreka i problema jo uvek stoje na putu i moraju da budu prevazieni. Jedna od glavnih prepreka je ogranienje kapitala na svim nivoima vrednosnog lanca, druga je slaba organizacija uesnika du tog lanca, a tre a je slaba ekasnost proizvodnje, prerade i marketinga. Vrlo ohrabruju a injenica za sektor je i formiranje Centra za organsku prozvodnju pri Privrednoj komori Srbije. Sa druge strane, Srbija je na putu ka Evropskoj uniji i implementaciji programa IPA. Peta komponenta IPA (IPAD) ponudi e investitorima mogu nost da vie od njihovih investicija bude nansirano kroz fondove IPAD. akav plan sunansiranja ini investicije u srpsku poljoprivredu veoma privlanim. Strane kompanije sa lokalnom registrovanom rmom mogu takoe protirati od ovog plana. Hitno usvajanje Nacionalnog programa ruralnog razvoja je vrlo znaajno za sektor. Investicije u Srbiji su takoe privlane zbog niskih plata i poreza. Dok se niski porezi mogu zadr ati i u budu nosti, verovatno a odr avanja plata na trenutnom nivou je mala. Neprihvatljivo je da minimalne plate u Srbiji budu ni e nego u nekim dr avama, dok su trokovi ivota ve i. rokovi proizvodnje u Srbiji e se, po svoj prilici, uskladiti sa onima iz susednih zemalja. Shodno tome, prilike treba tra iti u specinim proizvodnim sektorima. Za sektore vina, e era, mleka i mesa oekuje se da ostanu teme debate sa Evropskom unijom. Meutim, nema ve ih problema kada je u pitanju vo e i povr e, semena uljarica, itarice i lukovice. Osim sve eg i obraenog vo a i povr a u mnogim oblicima, ogroman potencijal za investicije velikih razmera mo e se na i i u soji. Ne postoji nijedna zemlja u Evropi ili Mediteranu koja proizvodi ili obrauje soju u tako velikoj meri. Soja koja nije genetski modikovana ne mo e se ak ni na i. Upravo genetski nemodikovana soja predstavlja najve i tr ini potencijal. Stvaranje kompletne proizvodne linije genetski nemodikovane soje ukljuilo bi proizvodnju soje, sojinog ulja, sojine pogae, lecitina, mleka od soje, izolata proteina soje i hidrolizata, ak i od sterola i tokoferola. Ali treba napomenuti da je pritisak za uzgajanje genetski modikovane soje veliki, predstavljaju i stalan izazov za proizvoae organskih proizvoda koji gaje genetski nemodikovanu soju u njihovim naporima da odr e svoju zemlju nezagaenom genetski modikovanom sojom. Ponuda semena uljarica i itarice je oskudna, cene su u konstantnom porastu, a sa druge strane, imaju mnogo povoljniji balans ugljen-dioksida od mesa ili mlenih proizvoda, to omogu uje razvoj raznovrsne agroindustrije. Proteklih godina Nemaka i odreeni broj drugih donatora ulo ili su znaajna sredstva u srpsku poljoprivredu i prehrambeni sektor. U kontekstu pridru ivanja Evropskoj uniji ovom sektoru poljoprivrede dodeljen je prioritet zbog njegove va ne uloge u srpskoj 56 Organska poljoprivreda u Srbiji

59 ekonomiji i zbog toga to je poljoprivreda najvie regulisan segment evropske ekonomije i apsorbuje najve i deo bud eta Evropske unije. Harmonina integracija sektora poljoprivede u Srbiji u Zajedniku poljoprivrednu politiku Evropske unije, presudna je za uspeh pristupanja Srbije Evropskoj uniji i od najve e je va nosti za Evropsku komisiju. Nemaka, kao bilateralni partner Srbiji, i u kontekstu njenih meunarodnih obaveza namerava da nastavi sa podrkom Srbiji u naporima da modernizuje poljoprivredu, naroito sektor organske proizvodnje. akva podrka mo e biti ostvarena na slede im nivoima Institucionalni nivo jaanjem politike savetodavnog rada i unapreenjem upravljakih kapaciteta za agro-politike koncepte i nansijskih instrumenata, naroito u okviru IPA Edukacijski nivo jaanjem partnerstva sa univerzitetima, pove anjem razmene izmeu akademskih institucija i olakavanjem integracije u domenu istra ivakog rada u meunarodne tokove Nivo prerade proizvoda jaom promocijom moderne tehnologije, prerade i marketinga. Ovo bi takoe moglo biti podruje anga ovanja za f, kroz otvaranje specine kreditne linije Nivo proizvodnje kroz unapreenje savetodavnih slu bi i promovisanje svih mera koje e omogu iti pove anje ekonomskih efekata. Ovo se mo e ostvariti prvenstveno kroz irenje i podrku zadrugama i ostalim udru enjima. Sa takvim anga ovanjem, Srbija mo e da se nada da e brzo i ekasno postati jedan od glavnih uesnika na tr itu organskih proizvoda Evropske unije. Organska poljoprivreda u Srbiji 57

60 EIA AIA Serbia organika je nacionalna krovna socijacija za razvoj organske proizvodnje posve ena celokupnom unapreenju ove proizvodnje. Osnovana maja. godine, kao nezavisna nevladina organizacija inicirana idejom uesnika sektora organske proizvodnje. Aktivnosti sprovodi na teritoriji cele Srbije i okuplja predstavnike itavog sektora organske proizvodnje, sarauje sa svim relevantnim vladinm i nevladinim organizacijama sa misijom da organsku proizvodnju uini pouzdanom i konkurentnom i na doma em i na meunarodnom tr itu. Serbia organika sarauje sa Ministarstvom poljoprivrede i zatite ivotne sredine, a predmet saradnje ine dostavljanje miljenja i predloga vezanih za normativnu aktivnost zajedniko promovisanje organske proizvodnje razmenu miljenja i stavova u oblasti organske proizvodnje ue e u obuci i informisanju nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, znaaju i mogu nostima organske proizvodnje i sl. organizacija sajmova i izlo bi Serbia organika predstavlja kljunu taku u informisanju o sektoru organske proizvodnje i obezbeuje povezanost meu doma im, ali i stranim uesnicima. akoe, realizuje i istra ivanja tr ita i tr inu povezanost sa kupcima iz inostranstva i organizuje nastup na meunarodnom sajmu Biofach. ao nacionalna asocijacija, okuplja strunjake i armie istra ivanje i razvoj organske proizvodnje. Sprovodi razliite promotivne kampanje u cilju razvijanja, unapreenja i irenja znanja o organskoj proizvodnji meu potroaima. S obzirom na svoju poziciju, imamo pristup informacijama vezanim za itav sektor organske proizvodnje. Nae aktivnosti predstavljaju integralni deo Nacionalnog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji. Serbia organika ima za cilj da sve navedeno obuhvati u jednom interesu, a to je promocija vrednosti organske proizvodnje. 58 Organska poljoprivreda u Srbiji

61 PA AE A A PIA EA II ACCESS predstavlja program implementiran od strane Nemake organizacije za meunarodnu saradnju (GIZ) u ime Nemakog ministarstva ekonomske saradnje i razvoja (BMZ). Njegov cilj je unapreenje ekonomskog razvoja Srbije i olakavanje budu eg pristupa Srbije EU, a kroz podrku Nacionalnoj strategiji za razvoj malih i srednjih preduze a i preduzetnitva, kao i Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju. Ovaj program realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa drugim poslovnim organizacijama u Srbiji. roz program ACCESS, mala i srednja preduze a u odabranim sektorima i regionima osna uju se kako bi bolje koristila svoje proizvodne potencijale, potencijale ljudskih resursa i potencijale rasta i kako bi pronala nova tr ita i u regionu jugoistone Evrope i u Evropskoj uniji. onkretno, ACCESS radi sa tr inim uesnicima iz privatnog sektora, Vladom epublike Srbije, univerzitetima, uesnicima u sektoru organske proizvodnje, civilnim drutvom, kao i sa udru enjima u sektoru organske proizvodnje kako bi se ostvarili slede i ciljevi Podrka u kreiranju politikih prilika koje e omogu iti otvorena tr ita, investicije u privatni sektor i polno nepristrasan pristup iniocima u proizvodnji i stvaranju prihoda Promovisanje efektivnih institucija i usluga, kao to su primena naunih istra ivanja i novih saznanja u poljoprivredi kako bi se omogu ilo proizvoaima i mukog i enskog pola da pribave i koriste sredstva koja su im potrebna da bi iskoristili novonastalo tr ite i tr ine prilike koje im se ukazuju Jaanje proizvoaa i organizacija u ruralnim sredinama kako bi im se pomoglo da efektivno uestvuju na tr itu, smanje transakcione trokove, primenjuju tehnologije za pove anje produktivnosti i koriste znaajne informacije o nacionalnom, regionalnom i globalnom tr itu Podrka razvoju proizvodnih standarda i kontrole kvaliteta kako bi se ispunili zahtevi tr ita EU u vezi sa bezbedno u, isto om i kvalitetom hrane, to bi samim tim dovelo i do tr ita proizvoda visoke vrednosti Pru anje pomo i u pogledu adekvatnih mera marketinga, koje e omogu iti poljoprivrednim proizvoaima da dou do nacionalnih, regionalnih i svetskih tr ita Pru anje pomo i u razvoju javnog sektora, koji bi imao ulogu nadzornika, regulatora i sudije, ali i davaoca tr inih usluga i proizvoda Podrka unapreenju kvaliteta istra ivanja i obrazovanja u sektoru organske proizvodnje i privlaenje dodatnih izvora nansiranja putem integracije srpskih istra ivakih programa u istra ivake programe EU, olakavanja razmene srpskih naunika i naunika sa univerziteta i instituta u EU i promovisanja lanstva u razliitim meunarodnim asocijacijama za organsku proizvodnju. Organska poljoprivreda u Srbiji 59

62

63

64

65

66 KONTROLISANO. OD NJIVE DO TRPEZE. Udruženje Dunav Soja je nezavisna, međunarodna, neprofitna organizacija sa sedištem u Beču. Naše udruženje čine proizvođači i prerađivači soje, semenske kuće, proizvođači mesa, mleka, jaja, trgovinski lanci, institucije. Udruženi, mi štitimo domaću proizvodnju konvencionalne i organske soje, a potrošačima pružamo DOMAĆE i BEZ GMO. DUNAV SOJA je prvi standard i oznaka kvaliteta u Srbiji koja to garantuje. Postanite i vi deo Dunav Soja udruženja. Donau Soja Regionalni Centar Vase Stajića 8/19, Novi Sad, Serbia Kontakt telefon: Facebook: Dunav Soja Facebook Web site:

67 Ovlašćena kontrolna organizacija za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje i kontrolu kvaliteta i posebnih svojstava poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakama geografskog porekla Ovlašćena laboratorija za laboratorijsko ispitivanje u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje Ovlašćena laboratorija za laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe urevi,

68

69 HOYA V.S. doo Subotica-Kelebija, Put Edvarda Kardelja 227/B Tel/fax: , Italpollina sve što biljke trebaju Italpollina za našu zdravu i kvalitetnu ishranu.

70

71

72 ORGANSKE SERTIFIKOVANE SADNICE JAGODASTIH VOĆKI RS-ORG-006 Šumska jagoda Pitoma jagoda Malina Crna malina Žuta malina Kupina Boysenberry Ribizla Ogrozd Aronija Gojy FLORIVA d.o.o., Radaljevo, Ivanjica, Srbija,032/ , 066/ ,

73

74