MALI VODIČ KROZ LJUDSKU SIGURNOST

Transcription

1

2 MALI VODIČ KROZ LJUDSKU SIGURNOST

3 MALI VODIČ KROZ LJUDSKU SIGURNOST Izdavač Kulturni centar DamaD Avnoja 7, Novi Pazar Za izdavača Zibija Dh-Šarenkapić Dizajn i priprema za štampu Graficolor, Kraljevo Lektura i korektura Senaid Šarenkapić Naslovna strana Ajova, Kraljevo Štampa Graficolor, Kraljevo Tiraž 300 primeraka Godina ISBN:

4 Mali vodič kroz ljudsku sigurnost Priredio Samid Šarenkapić Novi Pazar 2014

5 Ova publikacija je objavljena u okviru zajedničkog programa Unapređenje ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji koji je realizovan uz finansijsku pordšku Fonda Ujedinjenih nacija za ljudsku sigurnost (UN Trust Fund for Human Security). Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autora i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati da nužno odražava i stavove donatora.

6 SADRŽAJ Sloboda od straha i nemaštine i dostojanstven život (Zibija Dh-Šarenkapić) Dr Svetlana Stanarević DRŽAVNA / NACIONALNA BEZBEDNOST I LJUDSKA BEZBEDNOST Dr Goran Bašić LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA, MULTIKULTURALIZAM I SANDŽAČKE (NE)PRILIKE Ljudska bezbednost i ljudska prava Ljudska bezbednost i multikulturalnost Šta građane i građanke u Sandžaku čini nesigurnim Prof dr Marijana Pajvančić RODNA RAVNOPRAVNOST I RAZVOJ ZAJEDNICE Prof dr Petar Teofilović PRAVNA SIGURNOST Značaj medija za unapređenje pravne sigurnosti građana Ivana Subotički PRETNJE LJUDSKOJ SIGURNOSTI U JUGOZAPADNOJ SRBIJI / SANDŽAKU

7

8 SLOBODA OD STRAHA I NEMAŠTINE I DOSTOJANSTVEN ŽIVOT U svetu ne može vladati mir ako ljudi ne uživaju sigurnost u svom svakodnevnom životu Mali vodič kroz ljudsku sigurnost nastao je kao proizvod Nedelje ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji / Sandžaku koja je sprovedena od 14. do 19. jula godine, u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica i Tutin i gradu Novom Pazaru, u organizaciji Kulturnog centra DamaD i uz finansijsku podršku UN-a u okviru projekta Unapređenje ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji. Nedelja ljudske sigurnosti je bila zamišljena kao niz javnih foruma/debata i imala je za cilj da objasni, demistifikuje, pojednostavi i približi koncept ljudske sigurnosti i postavi ga u korelaciju sa konceptom bezbednosti na lokalnom nivou. Takođe, cilj je bio i da se definiše sveobuhvatni domet koncepta ljudske sigurnosti i potraže odgovori na pitanja: kako institucionalni mandati i akcije lokalnih javnih institucija i službi, organizacija civilnog društva, medija i političkih stranaka, mogu doprineti ukupnom poboljšanju percepcije ljudske sigurnosti, a kako svemu tome mogu doprinositi i sami građani, te koliko je sve to zajedno u biti dugoročno povezano sa pitanjem ukupnog razvoja zajednice. 7

9 Mali vodič kroz ljudsku sigurnost Svaka javna diskusija je na strukturirani način pružila priliku učesnicima i široj publici da izraze svoje stavove i mišljenja i kandiduju predloge i preporuke. Uvodna izlaganja su bila fokusirana na sledeće aspekte ljudske sigurnosti: državna bezbednost i humana sigurnost; interkulturalizam kao integrativna snaga multietničkih zajednica; rodna ravnopravnost u službi stabilnosti i sigurnosi zajednice; sloboda medija i medijska pismenost kao garancija za otvorenu, uspešnu i sigurnu zajednicu; značaj vladavine prava za ukupnu percepciju ljudske sigurnosti u multietničkim zajednicama; percepcija ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji šta je pokazalo istraživanje. Učesnici su u svim gradovima podvukli nezaposlenost i siromaštvo kao sigurnosni rizik, političku nesigurnost koja ugrožava realizaciju temeljnih ljudskih prava i sloboda, nizak socijalni kapital višestruko podeljenih zajednica, međuetničke odnose i manjinska prava, te pristup pravdi kao bitne aspekte njihove percepcije ljudske sigurnosti u lokalnoj zajednici. Takođe, učesnici su podvukli da nejednak pristup resursima, uslugama i mogućnostima ugrožava sigurnost žena u svakoj lokalnoj zajednici. Valja istaći da je sprovođenje Nedelje ljudske sigurnosti bilo podržano od strane lokalnih samouprava kroz direktno učešće njihovih visokih predstavnika. Zibija Dh-Šarenkapić 8

10 Dr Svetlana Stanarević Fakultet bezbednosti Univerzitet u Beogradu DRŽAVNA / NACIONALNA BEZBEDNOST I LJUDSKA BEZBEDNOST Na početku je neophodno objasniti pojam bezbednosti i njegov razvoj, od prvobitno krajnje jednostavnog državocentričnog sagledavanja i tumačenja, do vrlo složenog konstrukta sa mnoštvom pristupa u teorijskom, političkom i praktičnom smislu. Samim tim su i konstrukcije državna/nacionalna i ljudska bezbednost, pristupi koji se oslanjaju na različite polazne tačke, ali sa nekim zajedničkim krajnjim ishodima u kojima se međusobno podupiru i na osnovu kojih mogu postati, ili na osnovu kojih i jesu komplementarni koncepti. Bezbednost se najčešće povezuje sa smanjenjem ili odsustvom pretnji vrednostima o kojima brinemo, koje su nam važne i koje želimo da sačuvamo. Najznačajnije su one pretnje, koje ako nisu pod određenim stepenom kontrole, mogu ugroziti opstanak pojedinog objekta ili predmeta u sadašnjosti ili u bliskoj budućnosti. Pri tom, kao što je teoretičar Ken Booth naglasio, opstanak i bezbednost nisu sinonimi, opstanak je egzistencijalni uslov, dok bezbednost uključuje sposobnost da se nastavi sa prihvaćenim političkim i društvenim ambicijama. Bezbednost je više od opstanka, jer predstavlja izvesnu slobodu od pretnji koje određuju život, dakle, neke životne izbore (Ken Booth, 2007). 9

11 Dr Svetlana Stanarević U literaturi koja oblikuje sadržaj i strukturu studija bezbednosti, nailazi se na dve preovlađujuće filozofije bezbednosti, sa različitim polaznim tačkama: Bezbednost kao sinonim za nagomilavanje moći, što znači da se bezbednost shvata kao neka vrsta robe, što znači: da bi bili bezbedni, moramo da imamo neke stvari poput svojine, novca, oružja, vojske i tome slično. Moć se tumači kao put do bezbednosti, što više moći više bezbednosti. 2. Bezbednost zasnovana na emancipaciji, tj. na brizi za pravdu i obezbeđenje ljudskih prava. Bezbednost se više shvata kao odnos između različitih činilaca, nego kao roba. Ti odnosi se mogu shvatiti na negativan način (odsustvo nečega što predstavlja pretnju) ili na pozitivan (sadrži pojave koje omogućavaju neke stvari) (Pol D. Vilijams, 2008). Pojašnjenje i bliže razgraničenje konstrukcija nacionalna bezbednost i ljudska bezbednost, najlakše se može izvesti odgovaranjem na ključna pitanja koja definišu polje istraživanja u studijama bezbednosti, kao što su: šta je bezbednost, o čijoj bezbednosti govorimo, koje su pretnje bezbednosti, koje vrednosti štitimo i kako tj. na koji način se može postići bezbednost. Bezbednost se tradicionalno, i u teoriji i u praksi, vezuje za suverenu državu kao za glavni subjekat, ali i objekat bezbednosti, i za njen monopol nad legitimnom primenom fizičke i, iznad svega, vojne sile. Tako se nacionalna bezbednost može predstaviti kao sposobnost države (nacije) da opstane tako što će zaštititi teritorijalni integritet i suverenitet, ostvariti političku samostalnost i uz pomoć državnih atributa zaštititi svoje unutrašnje vrednosti od ugrožavanja, koje može doći spolja ili iznutra (Stanarević, Ejdus, 2009:80). Kada bi želeli da utvrdimo da li je u nekoj zemlji ostvarena nacionalna bezbednost, posmatrali bi da li nacija živi u miru ili je u ratu, da li je slobodna ili nije, kao i da li se razvija ili propada. Ostvarivanje nacionalne bezbednosti u punom kapacitetu,

12 DRŽAVNA / NACIONALNA BEZBEDNOST I LJUDSKA BEZBEDNOST Smatram da lokalna samouprava ima težak zadatak da ovo vreme prilagode našim građanima kako bi se bolje živelo. Sa aspekta sigurnosti svakog pojedinca, mi smo u primarni fokus stavili ekonomsku sigurnost, baš kao i fizičku bezbednost. Ako ima ekonomske sigurnosti, smatramo da će svaka druga sigurnost biti bolja. To nije lako ali smatramo da lokalne samouprave, država, stanovništvo i civilno društvo moraju raditi na tome. Lokalna samouprava se zaista zalaže za bezbednost svih građana i prihvatićemo sve vaše sugestije. Dimitrije Paunović, predsednik opštine Nova Varoš podrazumeva takvo delovanje države koje omogućava vladavinu zakona kako bi se stvorila opšta klima pogodna za društveno- -ekonomski, socijalni i kulturni razvoj građana i zajednice u celini. Sledeća stvar koju treba utvrditi je šta sve možemo shvatiti kao pitanje bezbednosti (pretnje naspram vrednosti). Ako analiziramo državu, najpre se misli na oružane sukobe i pretnje i upotrebu vojne sile. Takođe, obuhvata društveno-ekonomske pretnje, unutardržavne sukobe, upotrebu NHB oružja, terorizam i međunarodni organizovani kriminal (UN High-level Panel 2004:2). Kada govorimo o državnoj/nacionalnoj bezbednosti nije ista lista pretnji među različitim državama i nisu pretnje istog prioriteta, odnosno političkog značaja. Ono što velike svetske sile smatraju pretnjom ima značajnije i neposrednije političke posledice na međunarodnu zajednicu, nego ono što smatraju male, siromašne i neuticajne države sveta. Sjedinjenim američkim državama, nakon 11. septembra, terorizam predstavlja visoko pozicioniranu pretnju, dok velikom delu afričkih država, glavne pretnje su siromaštvo i zarazne smrtonosne bolesti. Vrednosti koja svaka država definiše da su joj važne i da ih mora sačuvati su svakako njen teritorijalni integritet, suverenitet, nezavisnost, ustavom utvrđeni poredak, slobode i prava građana i kao takve naznačene su u najvišem pravnom aktu svake države ustavu. Kako se bezbednost može postići pitanje je načina na 11

13 Dr Svetlana Stanarević koji razmišljamo o bezbednosti, što u krajnjem slučaju oblikuje i politike bezbednosti koje zastupamo i za koje se zalažemo, kao država, kao društvo, kao pojedinac i kao zajednica. Da bi sačuvala teritoriju i druge nacionalne vrednosti, država na raspolaganju ima moćan državni aparat sa razvijenim sistemom bezbednosti u okviru kojeg su najznačajnije institucije vojske i policije, kao nosioci ovlašćenja da upotrebe silu. Dugo godina nakon što se država posmatrala kao jedini ili najvažniji predmet istraživanja bezbednosti u međunarodnoj politici, javila su se osporavanja i došlo je do uvođenja novih aktera u polje bezbednosne analize. Dakle, pored države, kao predmeti bezbednosti mogu se sagledavati i proučavati: ljudi, kao pojedinci, društvo kroz grupne identitete i kolektivitete, međunarodna zajednica, planeta Zemlja. Tako i ljudsku bezbednost treba razlikovati od nacionalne bezbednosti, jer je to koncept čiji referentni objekt čine ljudi i zajednice u svojim svakodnevnim životima, a ne države i njihove teritorije. Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) prvi put je u svom godišnjem Izveštaju o ljudskom razvoju godine promovisao koncept ljudske bezbednosti i opisao ga kao pristup orijentisan na ljude, čije su osnovne komponente oslobođenost čoveka od straha i od oskudice. Ovakav pristup bezbednosti omogućava čoveku sigurnost koja ga oslobađa straha od hroničnih pretnji, kao što su glad, bolest i politička represija, kao i zaštitu od iznenadnih i bolnih remećenja obrazaca svakodnevnog života. Takođe, upućuje na promene koje podrazumevaju veći naglasak na ljudsku bezbednost umesto na teritorijalnu, kao i promenu u načinu dostizanja bezbednosti, umesto oružja, održivim ljudskim razvojem. Lična sigurnost (personal security) obuhvata zaštitu ljudi od fizičkog nasilja, bez obzira da li ono dolazi od spoljnjih država ili od domaće, vlastite države, zaštitu od nasilnih pojedinaca i nižih državnih aktera, od porodičnog nasilja ili od nasilnih pojedinaca. 12

14 DRŽAVNA / NACIONALNA BEZBEDNOST I LJUDSKA BEZBEDNOST Bezbednost pojedinca, danas postepeno postaje imperativ u mnogim državama i društvima. Državni akteri su spremni da se angažuju po pitanjima bezbednosti pojedinaca i ugroženih grupa nezavisno od toga gde žive i čije državljanstvo poseduju. Da bi pojedinci bili bezbedni, moraju se eliminisati sve opasnosti koje bi mogle da naruše čovekov fizički integritet, privatnost, status u društvu, sigurnost ili da ugroze njegove slobode i prava, pravo svojine kao posebno važno pravo i slično. Kroz koncept ljudske bezbednosti pokazuje se interesovanje za to, kako ljudi žive, koliko i da li imaju mogućnost izbora, koliko im je dostupno tržište i društvene šanse, kao i da li žive u sukobu ili miru. Cilj ljudske bezbednosti je, dakle, da garantuje skup vitalnih prava i sloboda za sve ljude, ne ugrožavajući nepotrebno njihovu sposobnost da ostvaruju svoje ciljeve. Širok je spektar pretnji ljudskoj bezbednosti, ali se mogu svrstati u nekoliko dimenzija: 1. Ekonomska bezbednost: nezaposlenost, nesigurnost zadržavanja radnog mesta, loši uslovi na radu, nejednakost prihoda, inflacija, slabo razvijene mreže socijalnog osiguranja i beskućništvo. 2. Bezbednost koja se odnosi na hranu: problemi koji se odnose na fizički i ekonomski pristup zdravstveno ispravnoj hrani. 3. Zdravstvena bezbednost: infektivne i parazitske bolesti, HIV i drugi virusi, bolesti izazvane zagađenim vazduhom ili vodom, kao i neadekvatan pristup zdravstvenim službama. 4. Bezbednost životne sredine: degradacija lokalnih i globalnih ekosistema, nestašica vode, poplave i druge prirodne katastrofe, neracionalno krčenje šuma, zagađenje vode, vazduha i zemljišta. 5. Lična bezbednost: fizičko nasilje koje mogu vršiti država i kriminalne organizacije, nasilje unutar porodice, na radnom mestu, kao i industrijski i saobraćajni udesi. 13

15 Dr Svetlana Stanarević 6. Bezbednost zajednice: etničke napetosti i nasilni sukobi. 7. Politička bezbednost: državna represija i ugrožavanje ljudskih prava. Do sada su razvijane tri različite koncepcije ljudske bezbednosti. Jedna, koja se može označiti kao prirodna prava/vladavina zakona, koja ima uporište u osnovnoj liberalnoj pretpostavci o osnovnim individualnim pravima na život, slobodu i težnju ka sreći, i u obavezi je međunarodne zajednice da zaštiti i unapređuje ta prava. Druga se odnosi na humanitarnu dimenziju ljudske bezbednosti i obuhvata međunarodne aktivnosti na osnaživanju međunarodnog prava, naročito u pogledu genocida i ratnih zločina, kao i uništavanja oružja koja su posebno štetna po civile i neborce. Treća koncepcija ljudske bezbednosti je šira, uključuje razne pretnje životu i blagostanju pojedinaca (ekonomski, ekološki, društveni itsl.). Svaka od koncepcija, stavlja akcenat na specifične pretnje i vrednosti koje treba zaštititi, ali takođe i predviđa različite strategije i sredstva za ostvarivanje ljudske bezbednosti. Kao najznačajnije strategije i sredstva navode se: Deklaracije i konvencije koje se donose pod okriljem OUN, komiteti i komisije koji nadgledaju ponašanje država u skladu sa postojećim dogovorima ili mirovnim sporazumima, međunarodni tribunali za ratne zločine, Pokušaću na integralan način, kroz prizmu lokalne zajednice, da govorim o ljudskoj sigurnosti i nastojaću da budem konkretan. Šta smo mi učinili da naša zajednica bude sigurnija. Prvo smo morali stvari da postavimo na svoje mesto. Da napravimo plansku dokumentaciju koja nas je koštala pet opštinskih budžeta. I to smo i učinili i time sme obezbedili temeljne preduslove za razvoj. Promovišemo Ibarsko-limsku inicijativu i šaljemo poruku da smo otvoreni i direktni, da kroz četiri vrste projekata: infrastruktura, ekologija, turizam, sport i kultura, imamo mnogo toga zajedničkog sa drugima. Šemsudin Kučević, predsednik opštine Tutin 14

16 DRŽAVNA / NACIONALNA BEZBEDNOST I LJUDSKA BEZBEDNOST Međunarodni krivični sud, obezbeđivanje moralnih i zakonskih prava ne-borcima u ratu i u situacijama nasilnih sukoba, kao i obezbeđivanje hitne humanitarne pomoći onima kojima je najpotrebnija, ili, mere preraspodele zbog nejednakosti u bogatstvu i prihodima između bogatih i siromašnih, nove participatorne strukture vlasti na novou ispod državnog i na globalnom nivou. Za ostvarivanje ljudske bezbednosti i dalje je važna uloga države, ali i uloga međunarodnih organizacija i institucija, NVO, društvenih pokreta, humanitarnih organizacija, privatnih agencija bezbednosti i tsl. Ipak, važno je naglasiti posebnu ulogu u razvoju i primeni različitih politika ljudske bezbednosti koju imaju građansko društvo i njegove organizacije, što se najbolje može videti na nivou lokalnih zajednica. Većina problema, pretnji koje koče (ne dozvoljavaju) puni razvitak pojedinca, potiču od lokalnih prilika. Ni moderne komunikacije ni nove tehnologije ne mogu podržati osnovnu ljudsku potrebu, potrebu za organizovanom zaštitom u bliskoj grupi sa kojom se dele interesi i potrebe, bez straha od nerazumevanja ili odbacivanja. Zbog toga je i efikasno i delotvorno ukazivanje na opasnost, ali i stvaranje početnih pozicija za strateško delovanje za unapređivanje ljudske bezbednosti, lakše na lokalnom nivou. Konačno, potrebno je predstaviti složenost i višedimenzionalnost koncepta ljudske bezbednosti, kroz sledeće ključne karakteristike: Imamo mnogo mladih koji su nezaposleni. Opština raspiše konkurs za posao ali se zaposle oni koji su u rodbinskim ili političkim vezama sa ljudima sa vlasti. To je gorući problem kod nas. Smatram da je veoma bitno pomenuti i priliv azilanata kod nas, jer želim da naglasim da naša fizička bezbednost nije ugrožena njihovim dolaskom. Indira Kuburović, Sandžački ćilim, Sjenica 15

17 Dr Svetlana Stanarević koncept je obuhvatan, što znači da uključuje gotovo sve pretnje, direktne i indirektne, one koje su namerno izazvane ili one koje su nenamerno izazvane tj. strukturalne, a razmere se različito određuju od strane lokalnih nasuprot međunarodnim institucijama; multisektorski, jer obuhvata različita delovanja i aktivnosti iz domena ljudskih prava, ljudskog razvoja, humanitarnog delovanja i ostvaruje se kroz različite programe i projekte; preventivan, jer se oslanja na sistem ranog upozorenja, kako bi se ublažile, smanjile ili otklonile pretnje i rizici; kontekstualiziran, jer naglašava značaj ljudske percepcije koja suštinski određuje ljudsku bezbednost i zahteva da uvažavamo specifične kontekste i kulturno zaleđe pojedinaca, koji imaju vlastiti doživljaj bezbednosti i nebezbednosti koji često može biti u koliziji sa zvaničnim državnim izveštajima i procenama; participativan, što znači da podrazumeva povezanost, partnerstvo i sinergiju različitih aktera, a što sve zajedno treba da osnaži i osposobi ljude da uređuju svoje bezbedno okruženje; rodno osvešćen, jer dolazi do integrisanja rodnih pitanja u važne teme ljudske bezbednosti, kao što su nasilje nad ženama, siromaštvo, zdravstvena zaštita, socijalni i ekonomski položaj žena, ali posebno je važan i doprinos percepcije žena o različitim pitanjima bezbednosti i nebezbednosti. U predstavljanju i pojašnjenju koncepta ljudske bezbednosti, važno je objasniti i principe na kojima počiva a to su principi zaštite i opunomoćenja (osnaživanja). Princip zaštite je važan, jer se ljudi i zajednice nalaze pred fatalnom pretnjom događaja Mislim da većina građana u našem gradu živi kao da su marginalizovane grupe. Slobodan Martinović, Argument, Prijepolje 16

18 DRŽAVNA / NACIONALNA BEZBEDNOST I LJUDSKA BEZBEDNOST koji su daleko izvan njihove kontrole: finansijska kriza, nasilni sukobi, AIDS, teroristički napadi, oskudica vode, nemaština, zagađenje životne sredine, mnoge od njih se mogu iznenada pojaviti i tada su još opasnije. Zbog toga je važno spoznati pretnje pre nego što se pojave, preventivno delovati, razviti sistem ranog upozorenja, obezbediti institucionalizovanu zaštitu a ne povremenu. Kada govorimo o opunomoćenju ili osnaživanju, mislimo na kombinaciju normi, procesa i institucija, uključujući i vladavinu prava, dobru upravu, društvenu odgovornost, kao i aktivno učešće pojedinaca i zajednica u dizajniranju i sprovođenju različitih programa i inicijativa kojima se uređuje svakodnevni život, širi obim sloboda, moći, prava i odgovornosti svih (svakog pojedinca ponaosob). Kao što smo već napomenuli, ovde se posebno potencira uloga lokalne zajednice koja mora da se aktivno uključi u identifikovanje i povezivanje potreba, prioriteta i resursa sa ciljem pomaganja svojim članovima da poboljšaju kvalitet sopstvenog života, a samim tim i života svoje zajednice. Ovo je posebno značajno pri rešavanju i prevazilaženju kriznih situacija i situacija gde značajno može biti ugrožena bezbednost svih aktera lokalne zajednice. Da bi opstala, da bi se razvijala, lokalna zajednica se mora organizovati, što znači da mora raditi na procesu izgradnje veza i kapaciteta koji identifikuju i uključuju glavne unutrašnje i spoljne resurse. Organizovanje zajednice podrazumeva da se građani, pojedine organizacije, institucije, udruženja, organizuju sami, uzimaju stvar u svoje ruke, trude se da sami rešavaju probleme, poboljšaju kvalitet života i razvijaju osećaj zajedništva. Kroz taj proces pojedinci i čitava zajednica postaju koautori javnog života, Politička sigurnost (political security) zaokupljena je zaštitom osnovnih ljudskih prava koja se posebno krše u razdobljima političkih nemira. Pojedinci i grupe su izložene represiji, a vlasti ugrožavaju taj aspekt sigurnosti uspostavljanjem kontrole nad idejama i informacijama. 17

19 Dr Svetlana Stanarević međusobno se poštuju i prestaju da budu pasivni objekti odluka koje je doneo neko iznad, ali i doprinose ostvarivanju ljudske bezbednosti koja postaje rezultat, a ne uslov ljudskog razvoja i vodi računa o jednakosti i socijalnoj pravdi. Izvori: Alkire Sabina, (2002),valuing Freedoms: Sen s Capability Approach and Poverty Reduction, Oxford: Oxford University Press, Forthcoming. Ken Booth, (2007), Theory of World Security, Cambridge: Cambridge University Press. Pojmovnik bezbednosne kulture, (2009), priredili: Svetlana Stanarević, Filip Ejdus, CCVO, Beograd. Paul D. Williams,(ed.) (2008), Security Studies: An Introduction, Routledge. Ljudska bezbednost, (2006), Zbornik tekstova 1 i 2, priredila Dragana Dulić, Fond za otvoreno društvo, Beograd. 18

20 Dr Goran Bašić* Institut društvenih nauka i Programski direktor Centra za istraživanje etniciteta LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA, MULTIKULTURALIZAM I SANDŽAČKE (NE)PRILIKE Ljudska bezbednost i ljudska prava O pojmu ljudske bezbednosti se u društvenoj i naučnoj javnosti aktivno raspravlja od godine, neposredno nakon što je UNDP saopštio Izveštaj o ljudskom razvoju 1. Suština ovog Izveštaja je zasnovana na revitalizaciji velikih ideja iz istorije ljudske misli slobodi od straha i slobodi od uskraćenosti i u tom smislu je bivši Generalni sekretar UN Kofi Anan u svom obraćanju Ujedinjenim nacijama ljudsku bezbednost definisao kao znatno širom globalnom strategijom koja se ne zadovoljava prevencijom nasilnih sukoba, već insistira na dobroj vladavini, U Novom Pazaru više od pola radno sposobnog stanovništva je nezaposleno. Teško da ćemo biti sigurni ako nemamo novca da školujemo decu. Džemo Graca, regionalni poverenik ASNS * Viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu i direktor Centra za istraživanje etniciteta. 1 Pre UNDP izveštaja koji je konačno uobličio Mahbub ul Hak vođene su značajne rasprave koje su omogućile i to da Kanada usvoji koncept ljudske bezbednosti kao prioritet u spoljnoj politici, kao i da sa radom počne Komisija za ljudsku bezbednost UN. 19

21 DR GORAN BAŠIĆ pristupu obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, osećanju čoveka da može ostvariti svoje lične planove, smanjivanju siromaštva, uvećanju ekonomskog rasta, eliminisanju rizika od sukoba, kao međusobno povezanih kategorija koji akcenat bezbednosti pomeraju sa nacionalnog nivoa ka čoveku i njegovoj zajednici: Ljudska bezbednost je dete koje nije umrlo, bolest koja se nije proširila, radno mesto koje nije ugašeno, etnička napetost koja nije buknula u nasilje, disident koji nije osuđen. Ljudska bezbednost se ne bavi oružjem, ona se bavi ljudskim životom i dostojanstvom. 2 U vezi sa odnosom ljudskih prava i ljudske bezbednosti otvorena su brojna pitanja, ali čini se da su na nivou teorijske i empirijske rasprave utvrđena barem dva: prvo, bezbednost je sama po sebi ljudsko pravo i drugo, koncept ljudske bezbednosti se u mnogome oslanja na teorijski diskurs, praksu i okvir koncepta ljudskih prava. U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima neposredno se ukazuje na to da je bezbednost uz pravo na život i slobodu osnovno ljudsko pravo. I u drugim multilateralnim dokumentima, Paktu o građanskim i političkim pravima, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, Američkoj deklaracija o pravima i dužnostima čoveka, Afričkoj povelji o pravima ljudi i naroda pojam bezbednosti se odnosi na pojedinca kao subjekta prava i nesumnjivo je da institucionalna veza između koncepta ljudskih prava i koncepta ljudske bezbednosti postoji. Međutim, ova veza je još uočljivija u svakodnevnom životu i vrednosnim sistemima pojedinaca koji će, pogotovo u uslovima kada im je lična bezbednost neposredno ugrožena, zanemariti svako drugo ljudsko pravo Osobe sa invaliditetom se osećaju nesigurno ne samo zbog fizičke nebezbednosti nego i zbog slabije vidljivosti. Hamid Muković, Udruženja osoba sa invaliditetom, Prijepolje 2 United Nations Development Program, Human Development Report, New York, Oxford University Press, 1994, p

22 LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA, MULTIKULTURALIZAM I SANDŽAČKE (NE)PRILIKE i nastojati da otkloni okolnosti i rizike koji ugrožavaju osnovno pravo na život. I suprotno, ukoliko se ljudi osećaju bezbednim i slobodnim, ukoliko su zadovoljili osnovne potrebe nastoje da ostvare pravo na sreću i zadovolje potrebe koje su izvan polja vitalnog jezgra ljudske bezbednosti 3. Pored toga ljudska bezbednost kao izveden pojam i nov društveni i bezbednosni koncept nema ni društvenu podršku niti raspolaže sa institucionalnim i teorijskim kapacitetom sa kojim raspolaže u međunarodnom pravu priznat i u praksi uvrežen koncept ljudskih prava. Stoga se ljudska bezbednost oslanja kako na ovu infrastrukturu, tako i na deo akademske i stručne argumentacije razvijena u doktrini ljudskih prava. Međutim, uprkos tome što još uvek traži svoje mesto u međunarodnom sistemu vrednosti uočljivo je da je koncept ljudske bezbednosti povratno delovao na ljudska prava u smislu njihovog društvenog osnaživanja. Elen Zajdenstiker (Ellen Seidensticker) s pravom primećuje da ljudska bezbednost može da ublaži uticaj države na ostvarivanje prava, posebno ako se u ustavno-pravnoj argumentaciji ovaj koncept dovede u ravnopravni normativni položaj sa statusom koji ima koncept nacionalne bezbednosti. Ako bi se ovaj balans uspostavio bezbednost ljudi ne bi bila zanemarena u korist bezbednosti države. Ista autorka fokusirajući se na napetosti između pojedinih vrsta ljudskih prava, Smatram da je obrazovanje najveći problem u Srbiji. Naš obrazovni sistem ubija ličnost deteta i od njih pravi poltrone. Nema ljudske sigurnosti bez zdravog obrazovnog sistema. Nera Čović, direktorka biblioteke u Novoj Varoši 3 Pojam vitalno jezgro je rezultat pretpostavke da institucije nisu u stanju da zaštite jednako efikasno sve aspekte ljudske bezbednosti, ali da je neophodno da zaštite aspekte bezbednosti kojima se garantuje opstanak, sredstva za život i dostojsnstvo ljudi. 21

23 DR GORAN BAŠIĆ kao i na dilemu o prioritetima prve i druge korpe ljudskih prava, predočava na kapacitete koncepta ljudske bezbednosti u pogledu prevazilaženja tih unutrašnjih konflikata. Po njoj ljudska bezbednost može da pruži nov pristup uravnoteženju građansko-političkih i socijalno-ekonomskih prava. Najzad, najčešće najuočljiviji indikator ljudske bezbednosti jesu ugrožavanja ljudskih prava, a insistiranje na poštovanju ljudskih prava je najsigurniji put ka postizanju pune ljudske bezbednosti. Za razliku od ljudskih prava koja raspolažu sa institucionalnim mehanizmima ljudska bezbednost se oslanja na vrednosni sistem pojedinca, odnosno na subjektivno osećanje o tome da li se osećaju ugroženim ili ne. U tom smislu ljudska bezbednost je širi osnov od ljudskih prava i pretenduje da postane paradigma vrednosti u globalnom svetu. Ona obuhvata mnoge kategorije koje koncept ljudskih prava svojim teorijskim aparatom i institucionalnim mehanizmima ne pokriva. Ljudska bezbednost i multikulturalnost Koncept ljudske bezbednosti nije iz koncepta socijetalne bezbednosti koji mu je prethodio preuzeo koncept bezbednosti grupa, već dosledno liberalnoj doktrini kao subjekta vidi pojedinca. U tom smislu otvorena je rasprava o tome da li u konceptu ljudske bezbednosti ima mesta kolektivnim etno-kulturnim identitetima, kao prirodnim okruženjima pojedinaca. U vezi sa tim pitanjem mogla bi se rekonceptualizovata dilema Piera van Der Berga o tome da li je multikulturalnost prepreka ili podsticaj demokratiji u savremenom društvu 4. Ovaj problem se može razmatrati u dve ravni. Prva se odnosi na fundamentalne, civilizacijske, odnosno kulturne različitosti koje predstavljaju snažnu prepreku globalnoj ekspanziji. 4 Berghe, Pierre, L. Van der, The Ethnic Phenomena, New York, Elsevier,

24 LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA, MULTIKULTURALIZAM I SANDŽAČKE (NE)PRILIKE Politička situacija u Sjenici je dobra, zaista nema nikakvih problema u funkcionisanju i smatramo da je to veoma bitno. Ekonomska situacija u Sjenici je mnogo teška. Ako je čovek ekonomski ugrožen onda to povlači za sobom sve drugo. Bezbednosna situacija je zadovoljavajuća, malo je mesto, svi se znamo i uvažavamo se. Muriz Turković potpredsenik opštine Sjenica Hantingtonov stav o sukobu civilizacija mogao bi otvoriti ne jednu osu razdora koja je jasna ne samo u savremenim odnosima fundamentalnog Islama i diverziranog Hrišćanstva, već u još nekoliko. U tom slučaju nije reč o nerazumevanju Islama u percepcijama evropskih i američkih autora i političara 5 već o suštinskim ideološkim i kulturnim različitostima. Ukoliko se ima u vidu da se mnoge od ovih različitosti temelje u religijskim i tradicionalnim vrednostima, onda je jasno da će ideolozi globalizacije morati da uzmu u obzir kulturne i etničke aspekte kao realnu osnovu za određenje prostora na kojima će se kapital multinacionalnih kompanija širiti. Nesumnjivo da se u uslovima etničkih napetosti i stalnog sukoba civilizacija neće ostvariti ideja o globalnom društvu kao podsticaju za postizanje opšteg dobra. Situaciju je moguće preovladati ostvarivanjem saradnje velikih svetskih metropola u kojima će ekonomski aspekti imati mnogo više uticaja na finansijske i ekonomske tokove, a samim tim i političke prilike, ali time problemi sa kojima se koncept ljudske bezbednosti suočava neće biti otklonjeni. S druge strane, multikulturalnost usitnjena u mnoge aspekte u kojima se ispoljava, može dovesti do stvaranja snažnih mikro i makro pokreta koji mogu podrivati kako nacionalne, tako i globalne društvene tokove. Insistiranje na prenaglašenoj posebnosti i partikularnosti moglo bi da postane, ne prepreka globalizaciji, već kancerogeno tkivo koje bi metastazirajući na različitim društvenim 5 Esposito, L. John, The Islamic Threat Myth or Reality, Oxford University Press,

25 DR GORAN BAŠIĆ i kulturnim poljima dovelo do razaranja željenog globalnog poretka. Etnički ekskluzivizmi deo su ovih pesimističkih projekcija. U prošlosti postojale su, poput Društva naroda, institucije koje su trebalo da vode računa o transnacionalnoj kontroli etničkih konflikata ali su njihova iskustva poražavajuća. U tom smislu potrebno je, sledeći Štiglicovu ideju o rekonceptualizaciji ekonomskih aspekta globalizacije voditi računa i o novom pristupu promišljanja kulturnih i etničkih različitosti. Dakle oba ključna toka koja se na kulturnom planu odvijaju u savremenom svetu zahtevaju redefinasanje vrednosnih sistema na kojima se ova odvija. Ekonomski aspekti podržani vojnom i tehnološkom nadmoći su snažne poluge globalizacije, međutim zanemarivanje kulturne i etničke dimenzije procesa moglo bi da ovaj proces zavede u nove mračne kutove homogeniteta i ekskluzivnosti. U tom smislu koncept ljudske bezbednosti ne bi trebalo da sledi primere nepopustljivosti tradicionalnog modela bezbednosti i klasične liberalne doktrine, već da nađe unutrašnje kapacitete, kao i da iz drugih doktrina i ideja iscrpi mogućnosti koje bi u osnovu bezbednosne politike pored pojedinca uključile i njihove neposredne zajednice. Šta građane i građanke u Sandžaku čini nesigurnim O stavovima građana/građanki u Sandžaku o tome šta ih u neposrednom okruženju čini nesigurnim nema validnih podataka i zbog toga koristiću podatke istraživanja Šta građane/građanke Sandžaka čini nebezbednim? koje sam sproveo godine. Ono što jeste kršenje prava, što izaziva nesigurnost Bošnjaka, je neprirodno ponašanje državnih institucija i odnos prema Bošnjacima, kada se radi o obrazovanju na maternjem jeziku. Vasvija Gusinac, generalna sekretarka SDA Sandžaka 24

26 LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA, MULTIKULTURALIZAM I SANDŽAČKE (NE)PRILIKE U Novom Pazaru, Prijepolju i Tutinu je bosanski jezik u službenoj upotrebi ali nijedan sudski proces nije sproveden na tom jeziku. Zašto? Zato što zvanična državna administracija nije omogućila službenu upotrebu bosanskog jezika u pravosuđu. Sabahudin Hajdarević, advokat, Prijepolje Ukoliko ih dovedemo u vezu sa raspravama na fokus grupama koje je Kultuni centar DamaD organizovao u šest sandžačkih lokalnih samouprava tokom Nedelje ljudske bezbednosti uočićemo da nema bitnih razlika u osećanjima ljudi o tome šta ih je pre sedam godina i šta ih danas čini nespokojnim. Nespokojstvo je najčešće posledica ekonomske nesigurnosti. Čak 40,9% građana je odgovorilo da ih ekonomske (ne)prilike čine nesigurnim i da su one uzrok osećanja uskraćenosti i povod za iseljavanje iz regije. U prilog ekonomskoj nesigurnosti je činjenica da više od 80% mladih po okončanju školovanja nema mogućnost zapošljavanja u regionu. Da li mladi nakon okončanja školovanja mogu da nađu odgovarajuće zaposlenje? Da Čekaju više od 6 meseci Čekaju duže od godinu dana Čekaju duže od dve godine Neizvesno je da li će naći Sledeći uzrok nesigurnosti je osećanje ugroženosti lične sigurnosti 21% građana smatra da im porast nasililja i kriminala u regiji ugrožava sigurnost, a da su posebno zabrinuti za sigurnost dece koja su izložena riziku od bolesti zavisnosti i maloletničkoj delikvenciji. 25

27 DR GORAN BAŠIĆ Šta smatrate najvećim socijalnim problemom u lokalnoj zajednici Alkoholizam Narkomanija Nasilje u porodici Maloletnička delinkvencija Ima više problema Nešto drugo Na trećem mestu građane brine nesigurnost u vezi sa zaštitom zdravlja i mogućnosti lečenja. Petina od 750 ispitanika, njih 21,1% je mišljenja da ih najviše zabrinjava to što nemaju zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu na osnovu kojih se mogu dostojanstveno i efikasno lečiti. 26 Percepcija međunacionalnih odnosa u lokalnim samoupravama jedan dva tri četiri pet Novi Pazar 6.1% 16.9% 39.4% 25.4% 11.7% Tutin 2.4% 10.6% 21.2% 65.9% Priboj 3.9% 11.7% 48.1% 32.5% 2.6% Prijepolje 1.0% 5.1% 90.8% 3.1% Nova Varoš 4.0% 18.0% 38.0% 40.0% Sjenica 3.9% 10.4% 31.2% 27.3% 27.3% Kada je reč o međunacionalnim odnosima kao rizik po sigurnost građana treba ukazati na podatak da najveći broj, njih 42%, međunacionalne odnose, na skali od jedan do pet, ocenjuje sa tri, 23.3% sa četiri, a svaki peti ispitanik najvećom ocenom. Samo 3.7% je međunacionalne odnose ocenilo sa jedan. Iz tabele u kojoj su

28 LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA, MULTIKULTURALIZAM I SANDŽAČKE (NE)PRILIKE prikazane ocene međunacionalnih odnosa po opštinama vidi se da su najbolji odnosi u Tutinu, gde ih čak 65.9% ispitanika ocenjuje maksimalnom ocenom, a svaki peti četvorkom, dok su najlošiji odnosi u Novom Pazaru. Međutim, trebalo bi imati u vidu i to da je Tutin etnički homogena opština u kojoj apsolutnu većinu stanovništva čine Bošnjaci. Zanimljivo je da čak 39,4% ispitanika smatra da na stanje međunacionalnaih odnosa uticaj imaju centri moći koji nisu u lokalnoj zajednici. Na kraju, ali ne na poslednjem mestu je bilo pitanje o tome šta građani i građanke preduzimaju kako bi doprineli poboljšanju lične sigurnosti u neposrednom okruženju. Odgovori ukazuju na nizak stepen bezbednosne kulture i nezainteresovanost građana da se odgovarajuće organizuju i utiču na promene u lokalnoj zajednici. Najveći broj građana nije aktivan u rešavanju problema u svojoj opštini: u nevladinim organizacijama je angažovano 3,0% ispitanika; a u organima lokane i mesne samouprave aktivno radi 1,8%, odnosno 11,5%. Neformalni vid aktivizma ispoljava 17,2% ispitanika, a ni na koji način nije aktivno 65,2%. Da li ste aktivni u rešavanju problema u zajednici? U Mesnoj zajednici U radnim telima Skupštine opštine U organima uprave u lokalnoj samoupravi U nevladinim organizacijama Neformalno Nisam aktivan/na Međutim, baš tih 62,5 neaktivnih i neodlučnih građana da aktivno doprinesu promenama u lokalnoj zajednici su potencijal promena i resurs koncepta ljudske sigurnosti. Aktivnosti organizacija civilnog društva koje zastupaju građansko 27

29 DR GORAN BAŠIĆ učešće u donošenje odluka, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava trebalo bi da se posvećeno bave uključivanjem neopredeljenih građana i građanki. Visoki procenat neodlučnih ispitanika ukazuje na mnoge pretpostavke pa i na one o zasićenosti promenama kojih decenijama nema, preokupaciju ličnim problemima i razlike između urbanih i ruralnih područja. Ali to su izazovi, ali i glavna područja koncepta ljudske bezbednosti. Setimo se definicije sa početka teksta: Ljudska bezbednost je dete koje nije umrlo, bolest koja se nije proširila, radno mesto koje nije ugašeno, etnička napetost koja nije buknula u nasilje, disident koji nije osuđen. Ljudska bezbednost se ne bavi oružjem, ona se bavi ljudskim životom i dostojanstvom. 28

30 Prof dr Marijana Pajvančić* 1 RODNA RAVNOPRAVNOST I RAZVOJ ZAJEDNICE Izdvojila sam pet pitanja koja su po mom mišljenju važna za temu o kojoj razgovaramo. Šta je rodna ravnopravnost? Zašto je važna svest o značaju rodne ravnopravnosti? Zašto je rodna ravnopravnost važna za ljudsku sigurnost? Šta je država dužna da uradi za nas kako bi unapredila ostvarivanje rodne ravnopravnosti? Šta smo mi dužni da učinimo za zajednicu kako bi žene i muškarci bili ravnopravni? Šta je dakle, rodna ravnopravnost? Treba najpre naglasiti razliku između jednakosti i ravnopravnosti, jer se ova razlika često ne uočava. Mi nismo jednaki jer je svaka individua različita. Neko nosi, a neko ne nosi naočare, neko je plav, neko crn, žene i muškarci se i biološki razlikuju. Različitost da, jednakost ne. Zato rodna ravnopravnost nije jednakost među polovima već ravnopravnost uz uvažavanje različitosti. Nemamo prihvatilište ni sigurnu kuću za žrtve nasilja u porodici. To je poražavajuća činjenica i nama predstavlja veliki problem. Adnan Dazdarević, direktor Centra za socijalni rad u Novom Pazaru * Redovni profesor katedre za javno pravo Pravnog fakulteta u Novom Sadu. 29

31 PROF. DR MARIJANA PAJVANČIĆ Rodna ravnopravnost nije žensko pitanje. Identifikovanje rodne ravnopravnosti sa ženskim pitanjem je pogrešan pristup. Rodna ravnopravnost i ravnopravnost žena i muškaraca, dakle princip koji se podjednako odnosi i na žene i na muškarce. Prema Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena rodna ravnopravnost uključuje pol, bračni status, roditeljstvo, materinstvo, seksualno opredeljenje... Rodna ravnopravnost je, dakle, demokratski zahtev za jednakim mogućnostima da žene i muškarci ostvare svoja prava uz uvažavanje različitosti. Zato na ovim pitanjima moraju zajedno raditi i žene i muškarci. Zašto je važna svest o značaju rodne ravnopravnosti? Zato što su žene većina koja je u poziciji manjine. U odnosu na bilo koju drugu manjinu položaj žena razlikuje se po tome što one većina koja se objektivno i faktički nalazi u položaju manjine. Argumenti za ovu tvrdnju sadržani su u publikaciji Žene i muškarci u Srbiji Republičkog zavoda za statistiku u kojoj se koriste brojni parametri koji govore o faktičkom položaju žena i muškaraca u Srbiji i ilustruju neravnopravni položaj žena u društvu.. Svest o rodnoj ravnopravnosti značajna je zato što su žene u nejednakom položaju u odnosu na muškarce, zato što one objektivno nemaju jednake mogućnosti da ostvare svoja prava, zato što su izložene manje direktnoj, više strukturalnoj diskriminaciji. To je društvo u kome živimo koje nam kroz stereotipe, tradiciju, naučene stvari stavlja u uloge koje nas stavljaju u nejednak položaj. Stereotipi pogađaju ne samo žene već i muškarce. Kao žena, samohrana majka, nezaposlena, pripadnica manjine, u ovoj zemlji, u ovom gradu, osećam se jako nesigurno i nebezbedno. Sigurnost nema isto značenje za žene i muškarce, jer oni to različito doživljavaju. Alma Junis, Udruženje samohranih roditelja i jednoroditeljskih porodica Zajedno 30

32 RODNA RAVNOPRAVNOST I RAZVOJ ZAJEDNICE U štampi često možete pročitati tragične posledice stereotipa koji pogađaju muškarce. Od muškarca se očekuje da bude hranitelj porodice, da stvori novac, da radi i zarađuje kako bi njegova porodica mogla da zadovolji svoje potrebe. Danas se mladići podjednako teško zapošlčjavfaju kao i žene, muškarci srednjih godina ostaju bez posla kao i žene. Kako u stvarnosti koja nas okružuje muškarac ne može da ispuni ulogu koju mu je društvo odredilo, on se odaje alkoholizmu, agresiji, nasilju u porodici koje je u porastu. Konačno ubije dete, ženu i sebe jer nije ispunio ono što je društvo očekivalo od njega. Važno je razmišljati o tome, šta treba da uradimo da do toga ne dolazi. To je zajednička stvar i na tome zajedno moraju raditi i žene i muškarci. Zašto je rodna ravnopravnost važna za ljudsku sigurnost? Zato što je to temeljna vrednost u svakoj normalnoj zajednici. Ravnopravnost žena i muškaraca je preduslov za jednake mogućnosti ostvarivanja svih drugih ljudskih prava. Zato je ravnopravnost polova, od deklaratorne ustavne garancije koju nisu pratili potrebni instrumenti za konkretnu primenu i sankcije u slučaju kršenja danas, i u našem pravnom sistemu regulisana antidiskriminacionim zakonodavnom (Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o soprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom) koje reguliše i konkretizuje načelnu ustavnu garanciju ravnopravnosti polova, a u ustavnom sistemu postoje posebne, nove institucije čiji je zadatak da zaštite pravo na ravnopravnost polova (npr. Poverenik za ravnopravnost, Zaštitnik građana). Rodna ravnopravnost važna je za ljudsku sigurnost, jer je to pravo svakog pojedinca i pojedinke kao ljudskih bića. Zato je rodna ravnopravnost u interesu svih, i pojedinaca i društva u celini. Samo tako društvo će moći da koristiti sve kapacitete ljudskih resursa (znanje, veštinu, spretnost...), a ako društvo to nije u stanju da realizuje od toga će imati štetu. Naše društvo nije 31

33 PROF. DR MARIJANA PAJVANČIĆ bogato, ali raspolaže ljudskim resursima koji su bitni za razvoj društva, ali se prema njima često neodgovorno ponašamo. Rodna ravnopravnost je važna za ljudsku sigurnost jer je diskriminacija kršenje ljudskih prava, moralno je neprihvatljiva i zato je zakonski sankcionisana. Neravnopravnost se ne može brzo i lako iskoreniti jer je strukturalna. Biće potrebno dugo vremena ali su bitni mali koraci ka postizanju pune ravnopravnosti žena i muškaraca. Šta je država dužna da uradi da bi nama bilo bolje? Živimo u državi u kojoj građanke i građani loše i teško žive. Ustav i zakoni im garantuju prava, ali izostaje njihova zaštita ili se veoma teško opstvaruje u praksi. I zato treba ponovljati država (ne samo centračlna vlast već i vlast na pokrajinskom i lokalnom nivou), ima obavezu da štiti naša prava. Mi kao građani moramo da je pitamo da li ona to radi i kako to radi. Država je dužna, na to je obavezuje Ustav u osnovnim načelima da vodi politiku jednakih mogućnosti i da preduzima posebne mere kako bi obezbedila ravnopravnost žena i muškaraca. Posebne mere treba oblaže nejednakost i otklone nejednak položaj žena i muiškaraca u društvu kako bi oni mogli ravnopravno da koriste sva ustavom garantovana ljudska prava. Ne retko posebne mere su ujedno i skupe mere, a mi smo siromašna država. Ako se svima garantuje pravo na pristupačnost javnih ustanova to uključuje i njihovu pristupačnost za osobe sa invaliditetom. Zato kada se ulica rekonstruiše nije dopustivo zaboraviti na obavezu Zamagljuje se činjenica da se žene ne osećaju sigurno, a to znači da nam pola stanovništva nije sigurno. Tema nasilja nad ženama ne zauzima prostor koji bi trebalo da ima. Imamo potencijala da izgradimo bezbednu i sigurnu zajednicu jer imamo mlade koji su spremni da daju doprinos razvoju te zajednice. Dženeta Agović, Impuls, Tutin 32

34 RODNA RAVNOPRAVNOST I RAZVOJ ZAJEDNICE obaranja pločnika što je bio primer u jednom većem gradu, a za koji je Poverenica za ravnopravnost uputila preporuku lokalnoj samoupravi, koja je po preporuci i postupila. Važno je da akteri u državi i na lokalnom nivou i na višim nivoima vlasti preduzimaju sve neophodne mere kako bi i žene i muškarci imali približno jednake šanse da dostignu nivo prava koji Ustav garantuje. Država je dužna da sluša glas građana i građanki, da koristite sve institucije koje su nam na raspolaganju. Država mora biti odgovorna. Ako gradonačelnik ne radi dobro, treba mu to reći. Šta mi možemo da učinimo za zajednicu u kojoj živimo? Moramo biti aktivni iako se možemo složiti da su se ljudi umorili od protesta, inicijativa, pokretanja predloga. Dovoljno je napomenuti, na primer, da smo se za kvote za manje zastupljeni pol u predstavničkim telima borili 14 godina. Uprkos tome treba pokretati inicijative i ne treba biti obeshrabren ako one ne budu podržane u prvi mah. Istraživanje koje je SeConS uradio i sve ovo o čemu smo govorili ukazuje na zaključak da je ljudska sigurnost u regionu narušena i ja bih se usredsredio na institucionalni odgovor usmeren ka unapređivanju ljudske sigurnosti na lokalnom nivou. Mi u Novom Pazaru imamo Savet za bezbednost i to telo bi trebalo da brine o bezbednosti i sigurnosti svih građana. U njemu, nažalost ne postoji rodna perspektiva promatranja pitanja bezbednosti, koliko znam ni jedna žena nije članica tog tela, te, s jedne strane, kad promišlja o sigurnosti, pa o aspektu sigurnosti koji je lična bezbednost, uopšte ne vidi niti naslućuje perspektivu žena u tom kontekstu. Moj konkretan predlog je da se nadogradi Savet za bezbednost grada Novog Pazara tako što će uključiti i druge perspektive, u ovom slučaju žene, npr. predstavnice Saveta za rodnu ravnopravnost, kako bi to telo moglo da daje konstruktivna mišljenja i savete lokalnom sistemu upravljanja za unapređenje ukupne sigurnosti svih građana i građanki ovog grada. Samid Šarenkapić, politolog, Novi Pazar 33

35 PROF. DR MARIJANA PAJVANČIĆ Treba koristiti institucije koje štite naša prava. Treba im se obraćati, jer na to imamo pravo, a one postoje kako bi naša prava štitile. Tako se, između ostalog razvijaju i ove institucije važne za zaštitu ljudskih prava. Na banerima koji su pred nama piše: lična sigurnost, sigurnost zajednice, zdravstvena, ekološka, ekonomska, obrazovna i politička sigurnost. Sve ove oblasti važne su za svakodnevni život žena i muškaraca i njihovu sigurnost. Koncept ljudske sigurnosti često usko percepira i identifikuje sa konceptom bezbednosti, pa se ona razume veoma usko. Bezbednsot kada imamo dobru policiju koja nas štiti i vojska koja čuva granice a to je samo mali deo sveukupne ljudske sigurnosti. Kada govorim o ljudskoj sigurnosti ja u prvom redu govorim o pojedincu/pojedinki. Danas nismo zadovoljni državom u kojoj živimo. Građani i građanke Srbije zaslužuju bolji Ustav od ovog koji danas definiše prostpor njihove individualne slobode. Želim da verujem da će jednoga dana živeti u državi u kojoj su građani i građanke ravnopravni. Žene i muškarci, kao i svaki čovek ponaosob nikada neće biti jednaki jer se ljudi razlikuju, ali moraju biti ravnopravni. Svako je individua i svačija individualnost, koja nužno uključuje i različitopst mora da se poštuje. Mnogo je primera u našoj svakodnevici koji govore da svi nemamo iste mogućnosti da ostvarimo svoja prava. Pomenuću samo jedan od njih. Uzmimo primer nedavnih velikih poplava u Obrenovcu. Sad se ljudi vraćaju da pokušaju da osposobe razorene domove za život. Poziv je međutim upućen samo radno sposobnim muškarcima. Pitanje zašto poziv nije bio upućen i radno sposobnim ženama ostaje bez odgovora. Malo ko je to uopšte i primetio, iako žene imaju ustavom garantovana ista prava kao i muškarci pa i pravo da se angažuju u obnovi svoga doma. Šta ako neka kuća nema muškarca nego žena živi sama? O tome se nije razmišljalo. 34

36 Prof dr Petar Teofilović Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad PRAVNA SIGURNOST Pre nego što kažem nešto o ulozi medija u zaštiti i unapređenju sigurnosti građana, pomenuću neke osnovne stvari o pravnoj sigurnosti i značaju te koncepcije u praksi. Naime, u kontekstu nedelje ljudske sigurnosti u Sandžaku u materijalima za ove okrugle stolove navode se sigurnost zajednice i lična sigurnost, zdravstvena sigurnost, ekonomska i ekološka sigurnost, itd. Svi ti vidovi ljudske sigurnosti su povezani sa pravnom sigurnošću, koja je ne samo bitna za sigurnost pojedinca već je i jedan od preduslova za funkcionisanje pravnog sistema i delovanje savremene države uopšte. Stoga uvodne napomene o pravnoj sigurnosti imaju za cilj da ukažu na to da sigurnost pojedinaca obuhvata više povezanih aspekata u koje spada i pravna sigurnost. Ako pojam sigurnosti i bezbednosti posmatramo iz pravnog ugla, videćemo da pravna sigurnost štiti pojedinca od moćne države. Pravna sigurnost je složen koncept sa različitim elementima koje treba imati u vidu. Tako, na primer, pravni predak postavlja pravila koja pojedinac ili grupa moraju da poštuju. Pravna sigurnost ovde znači da mi ne treba da nagađamo hoćemo li za neko ponašanje biti kažnjeni ili ne, dakle da znamo šta je dopušteno a šta nije i kakva posledica očekuje bilo koga ako učini nešto što nije dozvoljeno. Ovo je veoma specifično područje jer se nalazi blizu granice sa Crnom Gorom i administrativnim prelazom sa Kosovom. Ne verujem mnogo u policiju, pravosuđe i tužilaštvo. Oni ne daju doprinos ljudskoj sigurnosti u ovom regionu. Albin Agović, direktor TV Tutin 35

37 PROF. DR PETAR TEOFILOVIĆ Veoma je bitno da pojedinac unapred može da zna šta ga očekuje da bi svoje ponašanje mogao da uskladi sa unapred propisanim pravilima. Pravna sigurnost, dakle, podrazumeva izvesnost da građanin zna kakve posledice može da proizvede neki njegov postupak, odnosno koje ga sankcije mogu snaći ako se ponaša suprotno zakonima i drugim propisima. Kada se na određena ponašanja ne primenjuju pravila koja su utvrđena propisima već neka druga koja nigde nisu propisana, pravna sigurnost u ovom smislu ne postoji. Bitan element pravne sigurnosti je i zabrana retroaktivnosti. Ako Skupština donese zakon kojim nešto zabranjuje, a čovek je to što je zabranjeno učinio pre donošenja takvog zakona, kada to nije bilo kažnjivo, novi zakon se ne može primenjivati na taj slučaj. Zabrana retroaktivnosti je u nekim granama prava manje striktna, a u krivičnom pravu je ta zabrana apsolutna. Kao što je zdravlje spoj fizičkog, mentalnog i socijalnog zadovoljstva čoveka, tako i ljudska bezbednost uključuje ne samo fizičku bezbednost nego i aspekte zdravstvene, socijalne, ekonomske, ekološke bezbednosti i tako dalje. Na lokalnoj zajednici je da sve te aspekte bezbednosti poveže i usmeri u istom pravcu da bi građani imali pravo i mogućnost da kažu da se osećaju sigurno. Pitanje fizičke bezbednosti se aktuelizuje u našem gradu veoma često. Ako takvi ljudi kakav je uvaženi dr Safet Skenderi mogu ovako jeftino da izgube život, onda moram reći da je bezbednost u Novom Pazaru na veoma niskom nivou. Kad je u pitanju fizička bezbednost u Novom Pazaru postoji veliki problem prvenstveno zbog izuzetno loše saradnje dva najvažnija segmenta bezbednosti: pravosuđa i policije, i to doprinosi da se mnogi građani osećaju nesigurno i nebezbedno. Na zajedničkim sastancima često dolazi do prebacivanja odgovornosti sa jednih na druge, a lokalna samouprava samo može da sugeriše. Mi tražimo od Republike da se ovaj problem reši jer više ne može da se čeka. Potreban nam je veći broj uniformisanih lica u skladu sa brojem stanovnika i normativima u toj oblasti. Vršnjačko nasilje je u porastu, nasilje u porodici takođe i potrebno nam je da svi segmenti društva zajedno rade na suzbijanju ovih pojava. Meho Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara 36

38 PRAVNA SIGURNOST Retroaktivna primena krivičnog zakona je dopuštena samo ako je novi zakon povoljniji za lice protiv koga se vodi krivični postupak. Takođe, pojedinac državnim organima upućuje određene zahteve što podrazumeva da svaki njegov zahtev treba da bude na neki način rešen, a ne da upućuje zahteve nadležnom organu i ne dobija nikakve odgovore na njih i to je bitan element pravne sigurnosti. Nadležni organi su dužni da u rokovima reše zahteve građana, i u skladu sa propisima. To ne znači da zahtev građanina mora biti rešen u njegovu korist, ali je donošenje bilo kakvog rešenja po zahtevu bitno da bi građanin znao šta dalje da čini, na primer da li može da podnese žalbu, tužbu ili neko drugo pravno sredstvo. Primer zabrinjavajućeg odstupanja od ovog elementa pravne sigurnosti su nedavno objavljeni statistički podaci o broju sudskih postupaka u Srbiji, koji su pokazali da je u domaćim sudovima trenutno u toku više od dva miliona postupaka, pri čemu je nemali broj nerešenih predmeta posledica prekoračenja bilo kakvih razumnih rokova za donošenje konačne presude. Kapaciteti domaćih sudova u ovom trenutku nisu adekvatni da bi se broj nerešenih slučajeva u dogledno vreme bitno smanjio. To svakako ne doprinosi pravnoj sigurnosti. Dugo trajanje postupaka predstavlja i kršenje ljudskih prava većina presuda koje je Evropski sud doneo protiv Srbije su se odnosile na predugo trajanje postupaka. Relativno je koja je to dužina, ali se okvirno uzima da je to dve godine. Pravna sigurnost obuhvata i utvrđen način na koji se preduzimaju određene mere, kao i postojanje uslova za njihovo preduzimanje od strane službenih lica u državnim organima, naročito kada se radi o merama prinudnog karaktera. Uzmimo primer pretresa stana. Ako ne postoji sudski nalog on nije dopušten, što Ustav izričito propisuje. Vaš stan uživa potpunu zaštitu, izuzev u slučajevima koji su tačno navedeni u zakonu. Sudski nalog je bitan formalni element koji mora da postoji da bi pretres bio zakonit bez toga nema pretresa. Isto važi i za prisluškivanje telefonskih razgovora, kontrole pošte, mailova, pisama 37

39 PROF. DR PETAR TEOFILOVIĆ Niz ljudskih prava i sloboda zaštićeni su na taj način što je sud jedina ovlašćena institucija da drugom nadležnom organu da nalog, odnosno odobrenje, da izvrši radnje koje predstavljaju ograničavanje nekih ljudskih prava. U drugim slučajevima mora postojati neki drugi zakonom naveden uslov da bi određena mera mogla da bude preduzeta, na primer kada se nekom licu određuje pritvor ili mu/joj se privremeno oduzima pasoš, i sl. Dalje, građani moraju znati i koje su institucije nadležne za rešavanje njihovih problema i zahteva, dakle to podrazumeva da znate koji je to organ kojem treba da podnesete zahtev, tužbu i sl. Neizvesnost u tome kome treba da se obratite znači da pravna sigurnost ne postoji u pravom smislu reči. Postoji još jedan aspekt pravne sigurnosti, a to je činjenica da u jednom momentu mora biti stavljena tačka na određene postupke, tako da se zna šta je pravilo, obaveza ili pravo za ubuduće. Primer toga je zastarevanje gonjenja ili presuda nakon isteka izvesnog vremenskog perioda. Ono što je specifično za pravnu sigurnost je da određeni protok vremena znači da stanje ostaje takvo kakvo je, da se više ne može menjati odnosno, ako je reč o nekoj odluci nadležnog organa, da se ona više ne može prinudno izvršiti. Primer za to je zastarelost izrečene kazne, ili kada ne morate da platite neki račun za komunalne usluge koji je zastareo. Rokovi zastarelosti su različiti u zavisnosti od dela najduži su za najteža krivična dela. Postoji nekoliko izuzetaka koji su aktuelni kako na međunarodnom nivou tako i u Srbiji, a to su najteži slučajevi kršenja humanosti i međunarodnog prava kao što su genocid, ratni zločini ili zločini proptiv čovečnosti. Takvi najteži oblici kršenja ljudskih prava nikada ne mogu zastareti. Imamo mnogo problema koji opterećuju sve nas. Nedostaje nam pravna sigurnost jer niko neće ulagati sredstva tamo gde nema pravne sigurnosti. Sudstvo i tužilaštvo su loši, na delu je selektivna pravda. Edin Gudžević, predsednik AM SDA Sandžaka 38

40 PRAVNA SIGURNOST Pravna sigurnost, najzad, podrazumeva i da se pravosnažne odluke državnih organa i izvršavaju. Time se ostvaruje smisao konkretnog pravnog sistema, tek na taj način on postaje efektivan, jer donošenje presuda, rešenja i drugih odluka koje se ne sprovode u praksi za posledicu ima da odluke državnih organa ostaju samo mrtvo slovo na papiru. Drugim rečima, u takvim uslovima propisana pravila ponašanja ostaju samo puka forma, a time se ozbiljno dovodi u pitanje i princip jednakosti svih građana pred zakonom. Osećaj nepostojanja pravne sigurnosti dovodi do osećanja opšte nesigurnosti, a prouzrokuje i mnoge druge negativne posledice između ostalog, gubljenje poverenja građana u institucije. Pravna nesigurnost dovodi do sumnje u delovanje institucija sistema i u krajnjoj liniji podriva same temelje pravnog asistema, na duži rok dovodi do haosa u vrednosnom sistemu što, dalje, često vodi porastu nasilja, kriminaliteta, korupcije... Stoga se ne sme zanemariti činjenica da osećanju (ne)sigurnosti građana u praktično svakoj sferi života profesionalnoj, ličnoj, političkoj, zdravstvenoj, obrazovnoj u znatnoj meri doprinosi i postojanje odnosno odsustvo pravne sigurnosti. Značaj medija za unapređenje pravne sigurnosti građana Drugi deo ovih uvodnih napomena odnosi se na slobodu medija i medijsku pismenost kao preduslove za postojanje sigurne zajednice. Mnogi poslovi se danas, usled napretka tehnologije i sredstava komunikacije, više ne obavljaju na tradicionalne načine. U savremenim uslovima, u poslednjih dvadesetak godina, pismenost više ne obuhvata samo opštu sposobnost čitanja i pisanja već i izvesno poznavanje informacionih tehnologija i rada na računarima kao sredstvima neophodnim da se uspešno i efikasno obave određeni poslovi. To omogućava neposredniju i bržu komunikaciju, i omogućava lakše obavljanje niza poslova uz uštede u vremenu 39

41 PROF. DR PETAR TEOFILOVIĆ i potrebnom materijalu. Računari i računarske mreže danas po svojim karakteristikama takođe predstavljaju jednu vrstu medija, sredstava pomoću kojih se prenose i razmenjuju informacije. Medji imaju ogroman značaj i u očuvanju i unapređenju sigurnosti pojedinaca i društvene zajednice. Tako se, npr., medijima u pojedinim teorijama pridaje uloga i značaj tzv. četvrte grane vlasti, one koja kontroliše rad ostale tri klasične grane državne vlasti zakonodavne, izvršne i sudske. Po tom gledištu, jedna od osnovnih funkcija medija je da široj javnosti omoguće ostvarivanje uvida u to šta rade državni organi, da li državni organi deluju u skladu sa zakonom, da li se ljudska prava poštuju u određenom pravnom sistemu, i sl. Sem te vrste kontrole, mediji imaju zadatak i da obaveštavaju javnost ukoliko utvrde da postoje nepravilnosti u radu državnih organa, o različitim stavovima o važnim političkim pitanjima, kao i o drugim pitanjima od javnog interesa. Obim i vrsta pitanja koja se tretiraju u medijima a imaju neke veze sa državom vremenom se šire, tako da danas više ne govorimo samo o jednostranoj komunikaciji između države i građana u kojoj državni organi čine dostupnim javnosti samo one podatke vezane za njihov rad za koje sami smatraju da trebaju da budu javni, već i o pravu građana da direktno ili indirektno, putem medija, od državnih organa zahtevaju da javno iznesu podatke o svom radu, o stanju u oblastima za koje su odgovorni, i sl. Danas se u tom pogledu u okviru slobode medija govori i o pravu medija, kao i građana, da im bude omogućen pristup informacijama od javnog interesa koje su u posedu državnih organa, i koji su nastali u vezi sa njihovim delovanjem. Sigurnost zajednice (communal security), teži zaštiti ljudi od gubitka tradicionalnih odnosa i vrednosti i od sektaškog i etničkog nasilja. Tradicionalne zajednice, a posebno manjinske etničke grupe često su izložene pretnjama, što se ispoljava u međuetničkim sukobima. 40

42 PRAVNA SIGURNOST I mi danas imamo Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, kojim se uređuje kakve informacije i na koji način građani imaju pravo da traže od državnih organa. Ti organi su dužni da na zahtev medija ili pojedinaca učine dostupnim javnosti bilo koji podatak koji je u vezi sa njihovim nadležnostima a po svojoj prirodi je od javnog značaja, osim u slučajevima kada zbog nekog drugog, prečeg interesa (zaštite bezbednosti građana, zaštite njihove privatnosti, i sl.), zakon predviđa da određeni podaci mogu odn. moraju da budu klasifikovani kao tajni. Po našem zakonu postoje pitanja koja se po definiciji smatraju pitanjima od javnog interesa, kao što su to recimo pitanja koja se tiču zaštite ljudske sredine. Kada se radi o toj vrsti informacija koje su od šireg interesa, tendecija je da se javni govor i rasprava o njima što manje ograničavaju. Mediji imaju veliki značaj i za ostvarivanje i unapređivanje sigurnosti građana jer omogućavaju svakom pojedincu da dođe do onih informacija koje su relevantne za određenu oblast, i koje su kredibilne. Mediji predstavljaju jedan vid neophodnog činioca i u funkcionisanju države. Njihov primarni zadatak je da saznaju sve što je značajno za širu javnost, i da je o tome obaveste. U krajnjoj liniji, istraživanje i pisanje medija o različitim nezakonitostima u radu nosilaca određenih javnih funkcija za posledicu je imalo da su oni pod uticajem izveštavanja medija najzad bili prinuđeni da podnesu ostavku ili su bivali smenjivani. Razgovaram sa svojim vršnjacima i mnogi su mi rekli da se ovde neće vratiti posle školovanja. Mnogi će ostati u velikim gradovima jer smatraju da će tamo lakše naći posao. Smatram da mladi moraju razgovarati sa predstavnicima lokalne samouprave kako bi videli koji su to kadrovi koji su potrebni našoj opštini i da to imaju u vidu kada upisuju fakultete. Sa druge strane i sama opština mora imati dugoročne planova koji uzimaju u obzir i nas mlade. Nevena Kojić, učesnica iz Nove Varoši 41

43 PROF. DR PETAR TEOFILOVIĆ Dakle, mediji su tu i da bi, između ostalog, otkrivali i ukazivali na nepravilnosti i nezakonitosti u radu javnih funkcionera, i da o tome obaveštavaju i javnost, odnosno građane koji periodično, učestvujući na izborima za predstavnička tela, na osnovu takvih informacija odlučuju i o tome kome će poveriti vršenje poslova od javnog interesa. Mediji, međutim, mogu da igraju i sasvim drugačiju ulogu, možemo reći i potpuno suprotnu onoj koja je ovde naznačena, odnosno mogu da svojim neodgovornim i neprofesionalnim delovanjem ugroze ili prekrše određena prava pojedinaca i, uopšte, ljudska prava. Tzv. tabloidizacija medija predstavlja vid njihovog delovanja koje odudara od svih pravila novinarske etike, elementarnih pravila utvrđivanja istinitosti činjenica i uopšte profesionalnog delovanja, pa i normalne i transparentne komunikacije između medija i državnih organa. Tabloidi nisu ta četvrta grana vlasti, oni su devijacija u medijskom sistemu, i pre su sredstva koja određene interesne grupe zloupotrebljavaju nego što na bilo koji način služe bilo kakvom javnom interesu. Tabloidizacija je kod nas postala toliko rasprostranjena i bezobzirna da praktično svako može da se nađe na udaru takvih tzv. medija. Oni mogu da sprovedu čitave medijske hajke protiv pojedinaca ili grupa, i mogu da dovedu do ozbiljnih negativnih posledica po prava, slobode, ličnu sigurnost nekog pojedinca. U nekim slučajevima se uloga medija u zaštiti sigurnosti građana ispoljava već u tome da pravovremeno izveštavaju o radu državnih organa u konkretnim slučajevima. Navešću jedan takav primer od pre osam godina. U jednom manjem mestu u Vojvodini, čije stanovništvo je mešovitog sastava, jedna grupa mladih je tokom noći nešto slavila u jednom lokalu koji su iznajmili za tu proslavu. Druga grupa mladih je došla u taj lokal posle ponoći, htela je da uđe, ovi unutra im to nisu dozvolili i došlo je do masovne tuče. Policija je došla, razdvojila ih, sačinila izveštaj o intervenciji i tu, uglavnom, prestaju informacije o tome šta se dalje dešavalo. 42

44 PRAVNA SIGURNOST Imamo više od 50% nezaposlenog stanovnoštva i preko 1000 visoko obrazovanih ljudi na zavodu za zapošljavanje. Došli smo do vrhunca svoje nemoći. Da li je samo lokalna samouprava odgovorna za ovo. Sigurno da nije. Ko god prati zakonske propise zna da LS ima ograničenja u delovanju u odnosu na privredu. Međutim, za stanje u javnim preduzećima možemo kriviti sve vlasti koje su bile u Novom Pazaru od 90-tih prošlog veka do danas. Sead Trtovac, INUNP, Novi Pazar Nešto kasnije pojavile su se glasine u pojedinim lokalnim medijima da je poznato da su se sukobile dve etničke grupe, da su pripadnici jedne takve grupe napali pripadnike druge, i da se zna ko je učestvovao u tuči. U višenacionalnim sredinama to mogu da budu krajnje osetljive stvari koje mogu dovesti ne samo do nastanka i jačanja nepoverenja između različitih etničkih zajednica, već i do otvorenih sukoba. Vreme je prolazilo, najpre dani a potom i sedmice, a da nikakve zvanične informacije od nadležnih državnih organa, pre svega od policije, nisu bile saopštene javnosti. To je dovelo do pojave glasina i nagađanja da se radi o namernom skrivanju istine, da nadležni organi ne preduzimaju ništa jer su vinovnici sukoba zaštićeni, odnosno da se tu navodno radi o tome da etnička grupa iz koje potiču napadači uživa prećutnu zaštitu, a ova druga ne. Kasnije, nakon šest nedelja od incidenta, konačno je stiglo saopštenje iz kojeg se videlo da nije reč o međuetničkim sukobima, da je i u jednoj i u drugoj grupi mladih bilo pripadnika i jedne i druge nacionalne zajednice koje su se navodno sukobile zbog etničke pripadnosti. Tek nakon toga je postepeno došlo do smirivanja znatno povišenih tenzija koje su pretile da dovedu i do daljih međusobnih sukoba na etničkoj osnovi. Ovo je još jedan primer značaja medija u izveštavanju o radu državnih organa, odnosno za to kakve posledice mogu da se dogode kada o tome ne postoji blagovremena zvanična informacija. 43

45 PROF. DR PETAR TEOFILOVIĆ Dakle, s jedne strane mediji pravilnim i blagovremenim izveštavanjem o pitanjima od javnog značaja doprinose i poboljšanju sigurnosti građana, ali, s druge strane, zloupotrebe medija mogu i ozbiljno da ugroze bezbednost kako pojedinaca, tako i čitavih grupa. U ovom kontekstu svakako treba istaći i činjenicu da je jedan od dopuštenih osnova ograničavanja slobode medija, priznat i međunarodnim dokumentima ali i pravom praktično svake danas postojeće države, državna bezbednost, odnosno zaštita bezbednosti građana. Ovaj osnov je u poslednjih desetak godina dobio na intezitetu, i to u meri koja ponekad ozbiljno dovodi u pitanje poštovanje nekih univerzalno priznatih ljudskih prava. Ova napomena je bitna utoliko što ukazuje da mediji u principu svakako utiču na podizanje nivoa bezbednosti građana, ali da upravo iz tog razloga (zaštite bezbednosti) svaka država može da u manjoj ili većoj meri ograniči slobodu medija i da ograniči protok informacija.

46 Ivana Subotički istraživačica PRETNJE LJUDSKOJ SIGURNOSTI U JUGOZAPADNOJ SRBIJI / SANDŽAKU Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) je pokrenuo krajem godine projekat pod nazivom «Promocija ljudske sigurnosti za ugrožene zajednice u jugozapadnoj Srbiji». Projekat bi trebalo da doprinese poboljšanju položaja marginalizovanih grupa u jugozapadnoj Srbiji stvaranjem novih radnih mesta, poboljšanjem pristupa uslugama i interkulutrnim dijalogom. U okviru ovog projekta SeConS Grupa za razvojnu inicijativu je sprovela kvalitativno istraživanje u šest opština obuhvaćenih projektnim aktivnostima. Glavni cilj istraživanja koje je sprovedeno kvalitativnom metodom kroz fokus grupne diskusije, je bio da se stekne početni utisak o stanju ljudske sigurnosti u predelu jugozapadne Srbije, da se prepoznaju glavni prioriteti po pitanju sigurnosti ljudi među ključnim prestavnicima lokalne zajednice i da se stekne uvid u načine prevazilaženja ljudske nesigurnosti. Fokus grupne diskusije su sprovedene u šest opština Novi Pazar, Prijepolje, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš jugozapadne Srbije. Mislim da smo previše podeljeni, kako sa verske, tako i sa političke strane. Imamo više islamskih zajednica što nas ometa. Procenat nezaposlenosti je veliki. Imamo situaciju da jedna stvar povlači drugu, pa ako nam izgrade termoelektranu to će nam ugroziti ekologiju ali će otvoriti dosta radnih mesta. Mehdija Medović, diplomirani menadžer bezbednosti 45

47 IVANA SUBOTIČKI U šest odabranih opština, fokus grupe su organizovane sa predstavnicima istih institucija kako bi podaci bili uporedivi. Za uspešnu fokus grupu bilo je potrebno od 6 do 12 učesnika, koju su po strukturi trebalo da čine predstavnici policije, NVO sektora, Centara za socijalni rad, predstavnici različitih ranjivih grupa, zdravstvenog sistema, predstavnici različitih inspektorata, predstavnici privrede i poljoprivrede. U pojedinim opštinama je, pak, izostao predstavnik policije, usled komplikovanih administrativnih procedura pozivanja, ali i pored toga, možemo reći da su učesnici svih fokus grupa omogućili jako dobar uvid u probleme ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji. Ukupna slika sigurnosti ljudi u jugozapadnoj Srbiji je veoma nepovoljna, i ugrožena je brojnim pretnjama koje zabrinjavaju pripadnike lokalne sredine. U Novom Pazaru i Prijepolju je sigurnost ljudi ocenjena negativno u svim oblastima, dok je na ostale četiri fokus grupne diskusije u Tutinu, Sjenici, Priboju i Novoj Varoši, ocena sigurnosti ljudi imala dva modaliteta. Sa jedne strane, ocena fizičke, ekološke, političke, i sigurnosti u pogledu kvaliteta i pristupu hrani je pozitivna. Sa druge strane, ocena institucinalne, zdravstvene i ekonomske sigurnosti je uglavnom negativna. Primetno je da su učesnici ove četiri diskusije izdvojili selo kao područije koje je najnesigurnije po svim parametrima, gde postoje i brojni dodatni izazovi i pretnje. Kao najveća nesigurnost u Tutinu, Priboju, Sjenici i Novoj Varoši se izdvaja ekonomska, koja po mišljenju učesnika diskusije utiče na sve druge vidove nesigurnosti, pre svega negativno, ali u nekim slučajevima i pozitivno, što se i videlo kroz brojne primere. Na svih šest diskusija je pozitivno ocenjeni verska tolerancija i međunacionalni odnosi, iako su se mogli čuti i primeri koji su narušili ovakvu pozitivnu sliku. Na fokus grupnim diskusijama u Tutinu, Sjenici, Priboju i Novoj Varoši ekonomska nesigurnost se našla u žiži, i isticanje tog ekonomskog vida nesigurnosti na četiri sprovedene fokus grupne diskusije je u kontrastu sa institucionalnom i političkom nesigurnošću 46

48 PRETNJE LJUDSKOJ SIGURNOSTI U JUGOZAPADNOJ SRBIJI / SANDŽAKU Ljudska sigurnost je sve ono što nas okružuje. Lepo je imati zdravstvenu, ekonomsku i svaku drugu sigurnost. U Novom Pazaru ja to nemam. Premijer je obećao da će uskoro uslediti veliko iznenađenje za nas i da će doći investitor i nova radna mesta ali od toga nije bilo ništa. I kako da se osećam sigurno kad nemam priliku da radim. Admir Omerović, pravnik koju su u prvi plan stavili učesnici ranijih diskusija u Novom Pazaru i Prijepolju. Ova razlika nije toliko očita u sferi institucionalne sigurnosti koliko u oblasti političke nesigurnosti koju učesnici iz Tutina, Sjenice, Priboja i Nove Varoši ocenjuju daleko bolje nego učesnici iz Novog Pazara i Prijepolja. Ovakav raskorak najbolje objašnjava izjava nekih učesnika sa poslednje četiri diskusije kako se politička nesigurnost prenosi iz Novog Pazara i da su politički problemi uglavnom bili vezani za islamske zajednice i bošnjačke stranke. Kada se radi o institucionalnoj nesigurnosti, postoje neke upadljive sličnosti rezultata svih diskusija. Naime, na svim fokus grupnim diskusijama je istaknuto veliko nezadovoljstvo radom pravosuđa i policije koje rezultira ogromnim nepoverenjem prema ovim institucijama. Osnovne odlike političke i institucionalne nesigurnosti su: Odsustvo primene zakona, odnosno njegova selektivna primena od strane institucija, proizvodi veoma nizak nivo poverenja, pogotovo u slučaju policije i pravosuđa. Centralizam, partokratija i partijsko zapošljavanje su glavni činioci političke nesigurnosti. Nebriga države i njeno centralizovano ustrojstvo po mišljenju učesnika značajno smanjuju njihove kapacitete da se oslone na sopstvene snage i reše goruće probleme u lokalnoj sredini. Visok stepen korupcije utiče značajno na institucionalnu i političku sigurnost građana i dalje podriva poverenje koje imaju u političke i institucionalne aktere na lokalnom nivou. 47

49 IVANA SUBOTIČKI 48 Prisutan je takođe snažan osećaj da se njihove lokalne zajednice nalaze na periferiji političkog i ekonomskog interesa države i pojedinaca. Nestabilno političko tlo stvara nepovoljnu klimu za ekonomski razvoj i napredak što uzrokuje ogromnu ekonomsku nesigurnost ljudi. Učesnici diskusija u Novom pazaru i Prijepolju su složni da je ovo osnova na kojoj nastaju ostali vidovi nesigurnosti ljudi. Ovakvu povezanost političkog i ekonomskog vida sigurnosti učesnici poslednje četiri diskusije nisu identifikovali. Briga za ekonomsku nesigurnost u Novom Pazaru i Prijepolju nije bila toliko izražena kao u Tutinu, Sjenici, Priboju i Novoj Varoši, iako su nezaposlenost, nizak standard i nedostatak perspektive koji mnoge navodi da napuste lokalnu zajednicu na svim diskusijama prepoznati kao problemi koje su neki učesnici iz prve dve diskusije ocenili kao pogubne za lokalnu sredinu. Zbog identifikovanog značaja ekonomske sigurnosti, posebno u poslednje četiri diskusije, sledi pregled osnovnih obeležja i uticaja ovog vida (ne)sigurnosti. Ekonomska nesigurnost ima sledeća osnovna obeležja: Visoka nezaposlenost, posebno mladih visokobrazovanih ljudi. Kao posledica javljaju se migracije ka drugim gradovima Srbije i inostranstvu. Nepostojanje industrijskih kapaciteta i tehnološka zaostalost koji pojačavaju problem nezaposlenosti, i koje država treba da reši. Nepostojanje tržišta za plasiranje robe proizvedene na tertioriji opština, kao ni zadruga koje bi mogle da vrše otkup. Nedovoljna iskorišćenost postojećih prirodnih potencijala i resursa u proizvodnji i turizmu. Loša i neizgrađena infrastruktura koja presudno utiče na manjak ulaganja i investicija.

50 PRETNJE LJUDSKOJ SIGURNOSTI U JUGOZAPADNOJ SRBIJI / SANDŽAKU Uvek prepoznajemo problem u našoj lokalnoj smaoupravi ali nikad dalje od toga nismo makli. To stvara pesimizam kod mladih. Moramo biti svesni da je neophodno ponuditi i napraviti konkretne korake. Aldina Muhović, KZM Sjenica Zanimljivo je istaći, na prvi pogled, kontradiktornu ocenu da ekonomska nerazvijenost ima i neke pozitivne efekte. Dobra ekološka sigurnost usled nepostojanja industrijskih postrojenja koja bi zagađivala okolinu, što utiče i na visok kvalitet hrane usled zdrave životne sredine. Mogućnost da članovi porodice koji emigriraju u inostranstvo pomažu svoje porodice finansijski i pomognu im da prebrode ekonomsku nesigurnost. Ekonomska nesigurnost negativno utiče na: Zdravstvenu sigurnost, zbog nesigurne egistencije i stresa je povećan broj oboljenja, destruktivnog ponašanja i samoubistava. Takođe, nedostatak sredstava utiče na to da zdravstveni sitem ne raspolaže odgovarajućom modernom opremom Demografsku sliku opština, zbog toga što brojni mladi odlaze zbog nedostatka perspektive, i opštine su sve starije. Fizičku sigurnost, koja je ugrožena zbog egzistencijalnih problema koji navode pojedince na kriminal. Ostali vidovi nesigurnosti i nalazi sa diskusija: Svi učesnici na šest do sada sprovedenih diskusija smatraju da se nalaze na marginama političkog i ekonomskog razvoja; nezadovoljni su odnosom republičkih institucija prema čitavom regionu jugozapadne koji se ogleda u visini investicija i političke participacije. 49

51 IVANA SUBOTIČKI Zdravstvenim ustanovama učesnici nisu zadovoljni, osim u Tutinu gde je kadar ocenjen vrlo visoko, a kao problemi se navode nedostatak sredstava i opreme, kao i preoblemi sa nedostatkom ili nepoverenjem u medicinski kadar. Upadljiva razlika između dva seta diskusija je odsustvo svesti o pogubnosti korupcije, koja je daleko više zabrinjavala učesnike na diskusijama u Novom Pazaru i Prijepolju, a isti slučaj je bio sa partijskim zapošljavanjem. Sledeći upadljiv razultat je veoma visoka ocena fizičke sigurnosti, koja je znatno viša u Tutinu, Sjenici, Priboju i Novoj Varoši u odnosu na onu iz Prijepolja i Novog Pazara. Kao obrazloženje sami učesnici četiri fokus grupne diskusije (Tutin, Sjenica, Priboj i Nova Varoš) su ponudili činjenicu da pripadaju maloj lokalnoj sredini u kojoj nije teško otkriti potencijalne opasnosti, što je najočitije bilo u slučajevima trgovine drogom, sa kojom nemaju gotovo nikakve probleme. Kada su u pitanju druge pozitivne ocene, one se tiču pre svega ekološke sigurnosti i njenog pozitivnog uticaja na kvalitet hrane proizvedene na njihovoj teritoriji. Ovde su mnogi učesnici diskusija u Sjenici, Tutinu, Novoj Varoši i Priboju naveli jedan pozivan ishod ekonomske nesigurnosti po ekološku sigurnost, a to je nedostatak fabrika i velikih zagađivača. Problem deponija su istakli učesnici svih diskusija kao jednu od najvećih ekoloških pretnji, a učesnici diskusija u Novom Pazaru i Prijepolju su dali niže ocene ekološke sigurnosti i ne smatraju da su njihove sredine zdrave za život. Što se tiče hrane, učesnici poslednje četiri diskusije su izrazili strahovanje da hrana koja nije domaćeg porekla nije kvalitetna, i da može negativno uticati na zdravlje ljudi. Ocena lične sigurnosti nije značajnije odstupila od ocene sigurnosti ljudi u lokalnoj sredini, osim u oblasti ekonomske sigurnosti. Naime, zaposleni učesnici diskusije, pogotvo oni 50

52 PRETNJE LJUDSKOJ SIGURNOSTI U JUGOZAPADNOJ SRBIJI / SANDŽAKU u državnim i institucijama lokalne samouprave, izrazili su vši stepen ekonomske sigurnosti koji odudara od izrazito niskih ocena ekonomske sigurnosti u lokalnoj sredini. Većina učesnika diskusija u Tutinu, Sjenici, Priboju i Novoj Varoši navodi državu kao aktera koji bi trebalo da pruži sigurnost sa čime bi se složio i deo učesnika iz Novog Pazara i Prijepolja. Ipak, na ove dve diskusije je bilo zastupljenije mišljenje da se kroz aktivizam, dijalog, bolju organizaciju i saradnju na lokalnom nivou može mnogo toga postići na polju sigurnosti ljudi. Lokalnu samoupravu su svi prepoznali kao bitnog aktera, ali na diskusijama u Tutinu, Sjenici, Priboju i Novoj Varoši je bilo prisutno slabije uverenje u to da ona sama kao akter može da popravi sigurnost ljudi. Na nekim diskusijama poput onih u Novom Pazaru i Priboju je uticaj medija i njihova društvena uloga prepoznata kao bitan činilac sigurnosti ljudi. Uticaj međunarodne zajednice je na svim diskusijama ocenjen kao pozitivan, i kao bitan faktor koji može ubrza put ka reformama i povećanju sigurnosti ljudi u jugozapadnoj Srbiji. 51

53 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 316.4( )"20"(035) /.2( )"20"(035) ::316.37( )"20"(035) MALI vodič kroz ljudsku sigurnost /priredio Samid Šarenkapić. Novi Pazar : DamaD, 2014 (Kraljevo : Graficolor). 51 str. ; 20 cm Tiraž 300. Str. 7 8: Sloboda od straha i nemaštine i dostojanstven život / Zibija Šarenkapić. Napomene i bibliografske reference uz radove. Bibliografija uz pojedine radove. ISBN Шаренкапић, Самид, 1985 [приређивач, сакупљач] a) Људска безбедност Рашка (област) 21в Приручници b) Родна равноправност Рашка (област) 21в Приручници c) Србија, југозападна Друштвене прилике 21в Приручници COBISS.SR-ID

54