ЗАГАЂЕНОСТ И КВАЛИТЕТ ВОДЕ РЕКЕ ТИСЕ У СРБИЈИ

Transcription

1 Зборник радова, св. LVIII, Collection of the Papers, vol. LVIII, 2010 Оригинални научни рад ( )(497.1!) ; УДК (282)(497.11) Original scientific article Драгослав Павић Минучер Месарош Ненад Живковић ЗАГАЂЕНОСТ И КВАЛИТЕТ ВОДЕ РЕКЕ ТИСЕ У СРБИЈИ Извод: Хидрографски систем реке Тисе је развијен на територијама Румуније, Мађарске, Украјине, Словачке и Србије. У свакој од наведених држава постоје бројни загађивачи различитог типа који непосредно или посредно, преко притока, утичу на нарушавање квалитета воде ове реке. Главнина загађивача и најзначајније притоке реке Тисе се налазе ван граница Србије, земље чијом територијом ова велика европска река тече својим најнизводнијим делом тока. Све су то разлози да Тиса на територију Србије улази већ видно оптерећена загађујућим материјама. Проблем је утолико већи што је и на овој деоници тока, дугој 164 km, река Тиса изложена негативном утицају већег броја загађивача због чега је присутно додатно нарушавање квалитета воде ове реке. Кључне речи: река Тиса, извори загађења, квалитет воде Abstract: The hydrographical system of the Tisa River is developed in the territories of Romania, Hungary, Ukraine, Slovakia and Serbia. There are many different polluters in each of the mentioned countries which directly or indirectly, over the tributaries, influence the water quality disturbance of this river. Most polluters and the most significant tributaries of the Tisa are out of the borders of Serbia, the country through the territory of which this large European river flows by the utmost downstream part of its course. Those are the reasons that the Tisa is entering the territory of Serbia already visibly burdened with pollutants. The problem is as much bigger as the Tisa is being exposed to the negative influence of larger number of polluters and an additional disturbance of the water quality is present at this section of the course which is 164 km long. Key words: the Tisa, sources of pollution, water quality Рад представља резултат истраживања на пројекту , који финансира Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије. 47

2 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији Увод По површини слива, која износи око km 2 и дужини тока од 966 km, река Тиса је највећа притока Дунава. Слив ове реке се простире на територијама пет држава: Румуније (47%), Мађарске (29%), Словачке (10%), Украјине (8%) и Србије (6%). Регулационим радовима усмереним на скраћивање корита, спроведеним у XIX и XX веку на средњем и доњем току, Тиса је скраћена за чак 453 km, односно са некадашњих 1419 km на данашњих 966 km (Павић, Долинај, Драгићевић, 2009). Међутим, и након просецања великог броја наглашених речних кривина, Тиса и даље представља један од најуниформнијих меандарских водотока на свету (Czaya, 1998). Кроз Србију Тиса тече најнизводнијом деоницом тока у дужини од 164 km. У Дунав се улива наспрам Старог Сланкамана на његовом 1214,5. р. Km (Гавриловић и Дукић, 2002). Тиса у Србији има карактер меандарског, спорог водотока чија је брзина нарочито мала на успореној деоници тока узводно од бране код Новог Бечеја 1 (63 р. Km). У вишегодишњем просеку Тиса је најбогатија водом током пролећа, са најчешћим максимумима протицаја и водостаја у априлу, док је најсиромашнија водом током јесени, са најчешћим минимумима протицаја и водостаја у септембру и октобру (Павић, Долинај, Драгићевић, 2009; Павић, Месарош, 2006). Највећи број притока, међу којима и најмоћније, попут Мориша, Самоша и Кереша, Тиса прима узводно, на делу тока у Мађарској. У Србији једину већу притоку Тисе представља Бегеј. На овом делу тока Тиса још прима Киреш, каналисану Златицу, Ађанску бару, Чик, канал Бечеј-Богојево и Јегричку. Река Тиса у Србији има велики водопровредни значај, нарочито од када је на својеврстан начин постала централни хидролошки објекат Хс ДТД. Тиса представља важно станиште разноврсног животињског света, као и потенцијално незаобилазну туристичко-рекреативну дестинацију. Ово су само неки од разлога због којих су неопходна перманентна и комплексна изучавања Тисе у оквиру којих се по свом значају свакако издвајају она која се односе на праћење, анализе и побољшање квалитета речне воде. Разматрајући проблематику везану за квалитет воде реке Тисе у Србији важно је подсетити да је према још увек важећим Уредбама о категоризацији водотока и класификацији вода (Сл. Гласник СРС, бр. 5/68) Тиса на поменутом сектору тока сврстана у II категорију вода, односно да је као захтевна класа квалитета воде ове реке у Србији одређена II 1 Осим бране код Новог Бечеја, која је пуштена у рад године, на сектору тока у Мађарској Тиса је преграђена на још два профила, код Тисалека (km 518, год.) и код Кишкереа (km 404, год.). 48

3 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia класа. Од доношења поменутих уредби до данас, са развојем индустрије и интензивне пољопривреде на великом делу целокупног сливa Тисе повећан је број загађивача, чиме су еколошки услови на сливу у знатној мери погоршани. То се директно одразило на нарушавање квалитета воде реке Тисе првенствено на средњем и доњем току. Посматрајући по потиским државама, негативан утицај великог броја извора загађења генерално се највише одражава на део тока Тисе у Србији као најнизводнију деоницу ове реке. Наиме, на територију Србије Тиса већ улази знатно оптерећена загађујућим материјама, а негативном утицају загађивача изложена је и на деоници тока од границе са Мађарском па до ушћа у Дунав. Нарушавању квалитета воде реке Тисе у Србији доприноси и чињеница да је овај водоток код Новог Бечеја преграђен браном, чиме је у знатној мери нарушен природни режим реке, а тиме и способност њеног самопречишћавања. Ово се нарочито односи на успорени део тока узводно од бране. Материјал и метод рада Суштински део рада је методолошки постављен тако да се у његовом првом делу разматра проблем броја и врста загађивача Тисе на њеном целокупном сливу, док је у другом делу рада дата анализа квалитета воде ове реке на сектору тока у Србији. При изради првог дела коришћени су подаци Међународне комисије за заштиту Дунава о броју и врсти загађивача реке Тисе у деловима слива који се налазе на територијама Румуније, Украјине, Словачке и Мађарске, као и подаци Завода за заштиту природе Србије који се односе на број и карактер загађивача Тисе у делу слива који припада Србији. Осим резултата истраживања Еколошке станице Србије и њених сарадника и резултата Међуопштинске комисије за праћење стања реке Тисе, за анализу квалитета воде ове реке на деоници тока у Србији првенствено су коришћени одговарајући вишегодишњи (репрезентативни период: год.) официјални подаци о квалитету воде који се публикују у Хидролошким годишњацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ). Квалитет копнених вода у Србији 2 одређује се на бази резултата извршених физичко-хемијских, радиолошких и биолошкобактериолошких анализа, а у складу са важећим правилником, односно документима из године. 2 Уредба о класификацији вода међурепубличких водотока, међудржавних вода и вода обалног мора Југославије (Сл. лист СФРЈ, 6/78) и Одлука о МДК радионуклеида и опасних материја у међурепубличким водотоцима, међудржавним водама и водама обалног мора Југославије (Сл. лист СФРЈ, 8/78) 49

4 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији Карта 1. Положај места узорковања воде реке Тисе у Србији Map 1 Position of water sampling place of the Tisa River in Serbia Према установљеној методологији Републичког хидрометеоролошког завода Србије стварне класе квалитета воде, у односу на захтевне, дефинишу се на основу одређивања меродавних вредности следећих дванаест показатеља који су у табелама 1-5 обележени наведеним скраћеницама: видљиве отпадне материје (ВМ), мирис (М), боја (Б), ph, растворени кисеоник (О 2 ), проценат засићености кисеоником (%О 2 ), петодневна потрошња кисеоника (БПК 5 ), хемијска потрошња кисеоника (ХПК), суспендоване материје (СМ), растворене материје или суви остатак (РМ), 50

5 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia највероватнији број колиформних клица у 1 литру воде (КК) и степен сапробности (СС). У последње две колоне дате су стварна класа (СК) и захтевна класа бонитета (ЗК) речне воде на посматраном мерном профилу, односно месту узимања узорка. Испитивање квалитета воде реке Тисе у Србији врши се на пет контролних профила дуж тока (карта 1), тачније код Мартоноша (155 р. Km), код Падеја (105 р. Km), код Новог Бечеја (65 р. Km), код Жабља (37 р. Km) и код Титела (9 р. Km). На свим локалитетима максималан број мерења током године не прелази дванаест, због чега су у складу са важаћом Уредбом, класе сваког показатеља на нивоу године одређене на основу аритметичке средине његове две најнеповољније измерене вредности. Извори загађења воде реке Тисе У сливу Тисе постоје бројни загађивачи који својим отпадним водама константно загађују главну реку и њене притоке. Неретко ови загађивачи узрокују и праве еколошке катастрофе. Последња велика катастрофа догодила се почетком године (30. и 31. јануара) када је из рудника злата Аурул у месту Баиа Маре у Румунији пробијена брана флотацијског јаловишта. По званичним државним подацима Републике Румуније тада је у реку Лапош доспело око m 3 воде оптерећене првенствено цијанидом, али и тешким металима (Cu, Fe, Mn) и другим загађујућим материјама. Ово загађење је за свега неколико дана доспело у реке Самош, Тису 3, а затим и у Дунав и проузроковало највећу запамћену слатководну еколошку катастрофу у Централној и Источној Европи током које су највише страдали фито- и зоопланктон, као и рибљи свет, пре свега Самоша и Тисе (Павић, 2006). Након поменуте катастрофе покренут је читав низ активности усмерених ка еколошкој заштити Тисе, у првом реду према спречавању сличних еколошких инцидената. Активности су предузете, како од стране влада потиских држава, тако и од невладиних организација у тим земљама. Један од првих битних корака била је израда тачног регистра загађивача у сливу Тисе. Тако је одмах године Међународна комисија за заштиту Дунава објавила Регионални попис потенцијалних ризичних тачака за загађивање Тисе у Румунији, Украјини, Словачкој и Мађарској. Годину дана касније, у Србији је у издању Завода за заштиту природе Србије објављен Катастар загађивача на сливу Тисе у Србији. Главне ставке Регионалног пописа потенцијалних ризичних тачака за загађивање Тисе у Румунији, Украјини, Словачкој и Мађарској су следеће: 3 Током трајања акцидента концентарције цијанида у Тиси биле су и преко 200 пута веће од дозвољених (Оцокољић, Милијашевић, Милановић, 2009). 51

6 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији на делу слива који припада Румунији регистроване су 24 тачке високог ризика и 12 тачака нижег ризика по загађење реке. Међу загађивачима високог ризика налази се 19 рудника и постројења за прераду руде, једно металуршко постројење, једна фармацеутска фабрика, једна фабрика папира и целулозе, једна хемијска индустрија и једна сточна фарма. Загађиваче нижег ризика представљају постројења за експлоатацију и прераду руде, хемијске фабрике, постројења за прераду нафте, шећерана, сточне фарме, постројење за производњу вештачког ђубрива и излив комуналних вода. Сви поменути загађивачи упуштају директно у Тису или у њене притоке велику количину опасних загађујућих материја као што су: цијанид, тешки метали (Pb, Zn, Cu, Mn, Cr и Fe), сумпорна киселина и сл; на делу слива који се налази у границама Украјине постоји 6 тачака високог и 13 тачака нижег ризика по загађење реке. У прву групу загађивача улазе три индустрије папира и целулозе, два нафтовода и једна рафинерија. Тачке нижег ризика представљају нафтна постројења и изливи комуналних вода. У овом делу слива у Тису се директно или индиректно упуштају опасне материје попут тешких метала, фенола, нафтних прерађевина, органских супстанци и азотних једињења; на делу слива у Словачкој сви загађивачи се налазе на притокама Тисе. Наиме, овде је регистрована једна тачка високог ризика загађења (из области рударства) и 11 тачака нижег ризика (из области рударства, хемијске, металске, металуршке и индустрије папира и целулозе). Од опасних материја које доспевају у Тису овде су регистровани: тешки метали (As, Pb, Zn), уља и масти, олеинска киселина, сумпорна и хлороводична киселина, формалдехид, полиетилен-гликол, натријум-хидроксид, хексаметафосфат, циклохексанон, трихлоретилен, метилацетат, бутилацетат и катран; на делу слива Тисе у Мађарској постоји 11 тачака високог ризика по загађење реке, међу којима је пет нафтних постројења, три енергетска постројења, један рудник, једна прехрамбена индустрија и једна депонија радиоактивног отпада. Међу тачкама са нижим ризиком издвојено је чак 54 загађивача из области прехрамбене, хемијске, нафтне, пољопривредне и машинске индустрије, а у ову групу улазе и депоније опасног отпада. У овом делу слива су регистроване следеће опасне материје које директно или индиректно доспевају у Тису: нафтне прерађевине, тешки метали (Fe, Mn, Zn, Cd, As, Pb, Cu, Cr, Ni), трансформаторско уље, органска једињења, изохексан, етил-акрилат, трихлоретилен, 52

7 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia фосфор, сумпорна киселина, тетрахлоретилен, азотна једињења, галвански талог, цијанид, калијумове соли, метанол и етанол. Са дела слива који се налази у границама Србије загађујуће материје у Тису такође доспевају њиховим директним испуштањем у ову реку или посредно, преко њених притока и каналске мреже Хс ДТД. Према подацима објављеним у раније поменутој студији под називом Катастар загађивача на сливу Тисе у Србији у овај водоток се дневно директно упусти просечно m 3 употребљене воде са оптерећењем од kg ХПК/дан. Највећи загађивачи Тисе у Србији, чији испусти отпадних вода представљају места повећаног ризика по загађење реке су: ХИП Петрохемија Фабрика синтетичког каучука, Елемир количина испуштене употребљене воде је просечно 1716 m 3 /дан са оптерећењем од 966 kg ХПК/дан; Фермин, Сента количина испуштене употребљене воде је просечно 591 m 3 /дан са оптерећењем од 3510 kg ХПК/дан; Лепенка, Нови Кнежевац количина испуштене употребљене воде је просечно 5687 m 3 /дан са оптерећењем од 902 kg ХПК/дан; Слика 1. Испуст отпадних вода из Фабрике шећера Сента на km 122 тока (фото: Д. Павић) Figure 1 Waste water discharge from sugar-beet factory Senta at 122 km of the course 53

8 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији Фабрика шећера Сента количина испуштене употребљене воде је просечно m 3 /дан са оптерећењем од kg ХПК/дан; Терминали нафте код Елемира и Адорјана изазивају тзв. Хаваријска загађења. Слика 2. Ток Кереша непосредно пре ушћа у Тису оптерећен загађујућим материјама (фото: Д. Павић) Figure 2 Course of the Kereš River burdened with polluting substances immediately before the mouth into the Tisa Путем притока и каналске мреже Хс ДТД на деоници тока кроз Србију у Тису доспева велика количина биолошких и хемијских оптерећења. У Бегеј се просечно дневно испушта m 3 употребљених вода са оптерећењем од kg ХПК/дан. Кереш свакога дана, између осталог, прима и m 3 отпадних вода из Суботице са оптерећењем од 1472 kg ХПК/дан. Хидросистем ДТД, чији је Тиса средишњи хидролошки објекат, такође представља извор константног загађења за ову реку. О великој загађености воде у каналској мрежи довољно говори податак да 250 озбиљнијих загађивача годишње испусте у каналски систем око 40 мил. M 3 отпадних вода. Из деоница канала путем којих се вода константно слива према Тиси дневно у ову реку доспева просечно m 3 употребљених вода са оптерећењем од 5771 kg ХПК/дан. Овде су укључене и употребљене воде испуштене у Кривају која се улива у канал Бечеј- Богојево. Такође је неизоставно поменути и употребљене воде које се 54

9 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia упуштају у потиске мелиорационе канале, а које током високог нивоа фреатске издани препумпавањем доспевају у Тису. Нажалост вода је у Хоргошко-мартоношком, Кањишком, Новокнежевачком, Чоканском, Ађанском, Медењачи и Тителском мелиорационом каналу константно загађена. Свакога дана се укупно у ове канале просечно упушта око 5545 m 3 употребљених непречишћених вода са великим оптерећењем, пре свега, хемијским штетним супстанцама (Далмација, 2001). Квалитет воде реке Тисе у Србији Према подацима у табели 1 квалитет воде реке Тисе на профилу код Мартоноша током свих десет посматраних година није одговарао захтевној II класи. Наиме, осим године, када је квалитет воде био на прелазу од II ка III класи, током осталих девет година вода је припадала III класи квалтета. Будући да се ради о пограничном профилу, овај податак потврђује раније изнешену оцену да Тиса на територију Србије улази већ видно оптерећена загађујућим материјама. Табела 1. Квалитет воде реке Тисе код Мартоноша за период године Table 1 Water quality of the Tisa near Martonoš for the period Год. ВМ М Б ph O 2 %O 2 БПК 5 ХПК СМ РМ КК СС СК ЗК 1991 I I I I/II III III III I ВК 4 II IV II/III III II 1992 I I I I III III II I ВК II IV III/II III II 1993 I I I I III III III I III I - III/II III II 1994 I I I I III III III I IV I - - III II 1995 I I I I II II III II ВК - - I II/III II 1996 I I I I II II III I ВК II IV II III II 1997 I I I I II III II I ВК II IV II III II 1998 I I I I II III II II ВК II IV II III II 1999 I I I I III III III I ВК II IV II III II 2000 I I I I II III II II ВК II IV II III II Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије У односу на профил код Мартоноша, резултати мерења на контролном профилу код Падеја (захтевна II класа током свих десет година), који се налази 50 km низводније, показују да је на нивоу посматраног периода квалитет воде реке Тисе овде нешто слабији. Током седам година вода је припадала III класи квалитета, док је квалитет одговарао прелазној 4 ВК Ван класе 55

10 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији III/IV, а године, IV класи. Најмање загађење регистровано је године, када је квалитет воде био на прелазу од II ка III класи (табела 2). Табела 2. Квалитет воде реке Тисе код Падеја за период године. Table 2 Water quality of the Tisa near Padej for the period Год. ВМ М Б ph O 2 %O 2 БПК 5 ХПК СМ РМ КК СС СК ЗК 1991 I I I I/II III III III I ВК II IV II III II 1992 I I I I IV IV II II ВК II II II IV II 1993 I I I I IV IV III I III I - III/II III/IV II 1994 I I I I III III II I IV I - - III II 1995 I I I I III III III I ВК - - I III II 1996 I I I I III III III I ВК I IV II III II 1997 I I I I II II II I IV II IV II II/III II 1998 I I I I II III II II ВК II IV II III II 1999 I I I I III III III I IV II IV II III II 2000 I I I I II III II II ВК II II II III II Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије Као и на претходна два контролна профила и код Новог Бечеја квалитет воде реке Тисе нити једне године током разматраног периода није одговарао захтевној II класи. Генерално, на нивоу декаде, квалитет је у односу на профил код Падеја за нијансу нижи. Наиме, осим шест година током којих је квалитет одговарао III класи, и исти је био на прелазу између III и IV, а у IV класи. Само је током године, као и код Падеја, квалитет речне воде био веома близу захтевној класи, тачније одговарао је прелазној II/III класи (табела 3). Табела 3. Квалитет воде реке Тисе код Новог Бечеја за период године Table 3 Water quality of the Tisa near Novi Bečej for the period Год. ВМ М Б ph O 2 %O 2 БПК 5 ХПК СМ РМ КК СС СК ЗК 1991 I I I I/II III III III I IV II IV II/III III II 1992 I I I I IV IV II I ВК II II II IV II 1993 I I I I IV IV III I ВК I - III/II III/IV II 1994 I I I I IV IV III I IV I - - III/IV II 1995 I I I I III III III I IV - - I III II 1996 I I I I III III III I ВК II IV II III II 1997 I I I I II III II I ВК II IV II II/III II 1998 I I I I II III II III ВК II III II III II 1999 I I I I III III II I IV II III II III II 2000 I I I I II III II III ВК II IV II III II Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије 56

11 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia На профилу код Жабља у прве три године посматраног периода захтевна класа бонитета воде реке Тисе била је II, а током преосталих седам година, IIБ. Ни на овом мерном месту стварна класа квалитета ниједне године није одговарала захтевној. Истина, у односу на узводни профил код Новог Бечеја, квалитет воде реке Тисе код Жабља је генерално, на нивоу десетогодишњег периода, био за нијансу виши. Осим године, када је квалитет био на прелазу од III ка IV класи, и већ помињане 1997, када је квалитет воде одговарао прелазној II/III класи, током осталих осам година вода је по квалитету била у III класи (табела 4). Табела 4. Квалитет воде реке Тисе код Жабља за период године Table 4 Water quality of the Tisa near Žabalj for the period Год. ВМ М Б ph O 2 %O 2 БПК 5 ХПК СМ РМ КК СС СК ЗК 1991 I I I I/II III IV III I IV II II II III II 1992 I I I I III IV III I IV II ВК II/III III/IV II 1993 I I I I III III III II III I - III/II III II 1994 I I I III III III III III IV I III III III IIБ 1995 I I I I III III III III III - - I III IIБ 1996 I I I I III ВК II I ВК II III II III IIБ 1997 I I I I II II III I ВК II IV II II/III IIБ 1998 I I I I II III II I ВК II III II III IIБ 1999 I I I I III III II I ВК II III II III IIБ 2000 I I I I II III II I ВК II IV II III IIБ Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије И код Титела, на најнизводнијем контролном профилу, током читавог десетогодишњег периода квалитет воде реке Тисе није одговарао захтевној II класи. Ако се подаци у табели 5 детаљно анализирају и упореде са резултатима сумарног класификовања и класификовања појединачних показатеља на узводнијим контролним профилима, може се констатовати да је код Титела, на нивоу целокупног разматраног периода, квалитет воде реке Тисе био најнижи. Оваква оцена се првенствено базира на чињеници да је током пет последњих година посматраног периода квалитет воде одговарао прелазној III/IV класи. Табела 5. Квалитет воде реке Тисе код Титела за период године Table 5 Water quality of the Tisa near Titel for the period Год. ВМ М Б ph O 2 %O 2 БПК 5 ХПК СМ РМ КК СС СК ЗК 1991 I I I I/II IV IV III I III II IV II/III III II 1992 I I I I II III III I III II IV II/III III II 1993 I I I I II II III I ВК I - III II/III II 1994 I I I I III III III I III I - - III II 1995 I I I I III III III I ВК - - I III II 1996 I I I I III ВК III I ВК II IV III III/IV II 1997 I I I I II III III I ВК II IV III III/IV II 57

12 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији Год. ВМ М Б ph O 2 %O 2 БПК 5 ХПК СМ РМ КК СС СК ЗК 1998 I I I I II III III I ВК II IV III III/IV II 1999 I I I I III III II I ВК II III II/III III/IV II 2000 I I I I II III III I ВК II IV III III/IV II Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије Анализирајући класе у којима се крећу појединачни показатељи бонитета воде на свих пет контролних профила, уочљиво је да нарушавању квалитета воде реке Тисе највише доприносе: релативно мале концентрације раствореног кисеоника, нарочито током летњих месеци, затим високе вредности биолошке потрошње кисеоника, велики број колиформних клица и висок садржај суспендованих материја. На смањење квалитета речне воде у великој мери утичу и присутне опасне материје у Тиси. Према мерењима извршеним од стране Републичког хидрометеоролошког завода Србије у води реке Тисе су током периода регистроване следеће опасне материје: Ni, Hg, Cr, Fe, Mn, Zn, испарљиви феноли, нитрити, амонијак и минерална уља. Као допуна претходној анализи квалитета воде реке Тисе у Србији представљени су и резултати неких других истраживања. Пре свега важно је истаћи резултате до којих је дошла Еколошка станица Србије у сарадњи са Факултетом за физичку хемију, са Хемијским и Биолошким факултетом Универзитета у Београду и са Д.Д. Мол из Београда. Стручњаци поменутих институција су вршили испитивања квалитета воде реке Тисе у Србији током јула, августа и септембра године. Свакодневна узорковања воде су вршена на шест мерних профила, а хемијска и биолошка обрада добијених узорака су дале следеће резултате (Војиновић-Милорадов и сар., 2003): вода реке Тисе је у тромесечном периоду по квалитету била у II и III класи; на свим локалитетима забележене су повећане концентрације нутријата које указују на присуство загађења отпадним комуналним водама, отпадним водама прехрамбене индустрије и водама доспелим са пољопривредних површина; у Тиси је била присутна знатна концентрација органских загађујућих материја пореклом из отпадних комуналних вода и индустријских вода, као и органских једињења природног порекла; у реци нису забележене значајније концентрације токсичних органских материја; садржај тешких метала у води је био испод прописане концентрације за I класу; концентрације кисеоника у води су биле изузетно ниске; 58

13 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia сапробиолошки посматрано у води је регистрована повећана концентрација минералних супстанци и органског оптерећења; речни седименти су загађени органским супстанцама, што је последица присуства у води велике количине нутријената антропогеног порекла; састав фито- и зоопланктона је карактеристичан за равничарске воде текућег и стајаћег типа. Проблематиком везаном за квалитет воде реке Тисе од свог оснивања (1992. године) бави се и Међуопштинска комисија за праћење стања реке Тисе. Комисија је основана на иницијативу потиских општина: Кањижа, Нови Кнежевац, Сента, Чока, Ада, Бечеј и Нови Бечеј. Године у рад Комисије укључила се Општина Суботица, а године и општине Зрењанин и Жабаљ. Најзначајније наутичко-еколошке акције на Тиси у организацији ове Комисије и Природно-математичког и Медицинског факултета у Новом Саду, реализоване су током јула (km 0-164), односно јула и августа (km 0-631) и године (km 0-562). На све три експедиције узорковања и мерења квалитета воде вршена су даноноћно. И у овом случају вредности мерених параметара (растворени кисеоник, засићеност кисеоником, ХПК, БПК 5, укупан органски угљеник, ph, термпература воде, суспендоване материје, нитратни анјон и укупни детерџенти) на делу тока у Србији кретале су се у границама све четири класе бонитета. Сумарно посматрано, и резултати ових истраживања потврђују раније наводе да вода реке Тисе на сектору тока у Србији по квалитету не задовољава норме захтевне II класе, већ да углавном припада III класи квалитета. У прилог изнешеним резултатима истраживања везаним за квалитет воде реке Тисе у Србији, важно је навести и оцену П. Килибарде и Р. Бугарски (2002) у вези са овом проблематиком. Наиме, према поменутим ауторима река Тиса у Србији има одлике успореног и загађењем оптерећеног водотока. Основне карактеристике квалитета воде ове реке могу се у најкраћем свести на често повећан садржај органског загађења и суспендованих материја, затим повремено повећане вредности нитрита и променљив садржај раствореног кисеоника. Најчешће током лета, када су неповољни хидрометеоролошки услови (период ниских водостаја и високих температура воде), концентрације раствореног кисеоника падају и испод биолошког минимума (<4 mg О 2 /l). За Тису је током већег дела године карактеристично и веома неповољно санитарно-бактериолошко стање, када је највероватнији број колиформних клица изнад норми IV класе квалитета. 59

14 Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији Закључак Чињеница да у сливу Тисе постоји велики број разноврсних извора загађења наводи на закључак да на највећем делу овог пространог подручја владају лоши еколошки услови. Да је то тако показује и податак да је река Тиса, као главни реципијент вода у сливу, један од најзагађенијих водотока Панонског басена. С обзиром на то да највећи део загађујућих материја у Тису доспева на делу тока у Мађарској, ова река у Србију већ улази видно загађена. Наиме, на пограничном контролном профилу код Мартоноша, њена вода углавном припада III класи квалитета, што је био случај и готово током читавог анализираног десетогодишњег репрезентативног периода ( ). Под утицајем загађивача у Србији квалитет воде реке Тисе се додатно нарушава, те на ушћу често пада на ниво прелазне III/IV класе, а понекад чак и на ниво IV класе квалитета. Дакле, вода реке Тисе на делу тока у Србији не задовољава критеријуме захтевне II класе квалитета. На посматраној деоници тока вода ове реке се пре свега одликује релативно малом концентрацијом раствореног кисеоника и то нарочито током летњих месеци, затим повећаним садржајем органског загађења, високим вредностима биолошке потрошње кисеоника, великим бројем колиформних клица, високим садржајем суспендованих материја и присуством већег броја опасних материја (Ni, Hg, Cr, Fe, Mn, Zn, испарљиви феноли, нитрити, амонијак и минерална уља). Да би се решио велики проблем повећаног загађења реке Тисе, како у Србији тако и на узводнијим деловима тока, неопходно је, пре свега, имати у виду чињеницу да се ради о међународном водотоку, што намеће обавезу свим потиским земљама да координирано раде на побољшању укупних еколошких услова у сливу и директној заштити главног водотока као водног ресурса од непроцењивог значаја. У првом реду је важно у свим земљама решити питање доношења закона о водама усклађеног са важећим прописима у Европској Унији (Water Framework Directive), а којима би се регулисале области управљања и заштите квалитета вода. То би подразумевало и успостављање аутоматских станица за мониторинг квалитета речне воде и усаглашавање методологија за његово одређивање. С обзиром да Тиса представља притоку Дунава, на путу њене заштите не би се смели занемарити и принципи и политика одрживог развоја садржани у регионалној Конвенцији о сарадњи на заштити и коришћењу реке Дунав, као и захтеви Међународне комисије за заштиту Дунава, као извршног тела. 60

15 Water pollution and water quality of the river Tisa in Serbia Литература Војиновић-Милорадов, М. И сар. (2003). Наутичко-еколошко истраживање Тиса Нови Сад: Међуопштинска комисија за праћење стања реке Тисе. Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Далмација, Б. (2001). Катастар загађивача на сливу Тисе у Србији. Београд: Завод за заштиту природе Србије. Килибарда П., Бугарски, Р. (2002). Пријем и одвођење вода и њихов квалитет. Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав 25 година после, Тематски зборник ЈВП Воде Војводине, Оцокољић, М., Милијашевић, Д. и Милановић, А. (2009). Класификација речних вода Србије по степену њихове загађености. Зборник радова Географског факултета, 57, Павић, Д. (2006). Потамолошке карактеристике Тисе у Србији и предиспозиције за развој наутичког туризма. Докторска дисертација. Нови Сад: Природно-математички факултет. Павић, Д. и Месарош, М. (2006): Пловидбене карактеристике реке Тисе у Србији као основни предуслов за развој наутичког туризма. Туризам, 10, Павић, Д., Долинај, Д. и Драгићевић, С. (2009). Термички режим воде и режим леда на реци Тиси у Србији. Зборник радова Географског факултета, 57, Czaya, E. (1998). The rivers of the Earth. Budapest: Gondolat. Одлука о МДК радионуклеида и опасних материја у међурепубличким водотоцима, међудржавним водама и водама обалног мора Југославије. Сл. Лист СФРЈ, 8/78. Регионални попис потенцијалних ризичних тачака за загађивање Тисе у Румунији, Украјини, Словачкој и Мађарској (2000). Међународна комисија за заштиту Дунава. Топографска карта 1: Београд: Војногеографси институт. Уредби о категоризацији водотока. Сл. Гласник СРС, бр. 5/68. Уредби о класификацији вода. Сл. Гласник СРС, бр. 5/68. Уредба о класификацији вода међурепубличких водотока, међудржавних вода и вода обалног мора Југославије. Сл. Лист СФРЈ, 6/78. Хидролошки годишњаци ( ). Београд: Републички хидрометеоролошки завод. 61

16 Dragoslav Pavić Minučer Mesaroš Nenad Živković Загађеност и квалитет воде реке Тисе у Србији WATER POLLUTION AND WATER QUALITY OF THE RIVER TISA IN SERBIA Summary Large number of various sources of pollution can be found in the whole basin of the Tisa due to which the unfavorable ecological conditions rule over the most part of this vast area. According to the data of the International Commission for the Protection of the Danube, 42 high-risk polluters are registered in the parts of the Tisa basin belonging to Romania, Ukraine, Slovakia and Hungary, as well as 90 polluters of lower risk to pollution of the Tisa River. Along the part of the Tisa course in Serbia, according to the data of the Institute for Nature Conservation of Serbia, the drain pipes of five polluters represent the places of increased risk to the river pollution. Considering the fact that most pollutants get into the Tisa in the part of the river course in Hungary, the river has already been considerably polluted entering Serbia. That is confirmed by the fact that the Tisa belongs mainly to the III water quality class at the border control profile near Martonoš. The water quality of the Tisa has additionally been disturbed by further polluting in Serbia, so that it declines to the modified III/IV water quality level and often the IV one at the mouth into the Danube. It can be seen from the aforementioned that the water of the Tisa does not satisfy the criteria for the II water quality class in the part of the course in Serbia. Analyzing the classes in which the individual water quality indexes range at all five control profiles, the following is noticed to contribute most to the Tisa water quality disturbance: relatively small concentrations of dissolved oxygen, particularly throughout summer months, high values of biological depletion of oxygen, large number of coliform germs, high content of suspended substances, as well as the presence of many dangerous substances (Ni, Hg, Cr, Fe, Mn, Zn, volatile phenols, nitrites, ammonia and petroleum oils). 62