УТИЦАЈ ЕМИСИЈЕ ЗАГАЂЕЊА НА РЕКУ ТИСУ И МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЊЕНОГ ЕКОЛОШКОГ И ХЕМИЈСКОГ СТАТУСА

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за уређење вода Милена Шкорић УТИЦАЈ ЕМИСИЈЕ ЗАГАЂЕЊА НА РЕКУ ТИСУ И МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЊЕНОГ ЕКОЛОШКОГ И ХЕМИЈСКОГ СТАТУСА Мастер рад Нови Сад, 2014.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за уређење вода Kандидат Милена Шкорић, дипл. инг. пољ. Ментор Проф. др Анђелка Белић УТИЦАЈ ЕМИСИЈЕ ЗАГАЂЕЊА НА РЕКУ ТИСУ И МЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЊЕНОГ ЕКОЛОШКОГ И ХЕМИЈСКОГ СТАТУСА Мастер рад Нови Сад, 2014.

3 КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА Др Радован Савић, редовни професор, председник ужa н. о. Уређење коришћење и заштита вода Др Анђелка Белић, редовни професор, ментор ужa н. о. Заштита и коришћење вода Др Јасмина Јосимов-Дунђерски, доцент, члан ужa н. о. Уређење коришћење и заштита вода

4 Садржај Резиме Summary 1. Увод Задатак и циљ рада Материјал и метод рада Преглед литературе Резултати истраживања Опис анализиране деонице Хидрологија реке Тисе Анализе квалитета воде Тисе Анализа квалитета воде на профилу Мартонош Анализа квалитета воде на профилу Нови Бечеј Поређење квалитета воде на профилима Мартонош и Нови Бечеј Класе еколошког статуса реке Тисе Карактеристике главних извора загађења на сливу Главни извори загађења и квалитет отпадних вода Утицај загађивача на квалитет воде реке Мере за побољшање еколошког и хемијског статуса воде Тисе Закључак Литература Прилози

5 Резиме У раду је разматран квалитет воде реке Тисе на деоници од профила Мартонош, који се налази на уласку Тисе у Србију из Мађарске, до профила Нови Бечеј, код бране код Новог Бечеја. Сагледавањем промена квалитета воде од узводног до низводног профила може се утврдити утицај емисија загађења разних загађивача, који доприносе погоршању квалитету воде у реци. Загађења настају од отпадних вода комуналних предузећа, индустријских постројења (прехрамбена и металска индустрија) и од пољопривреде (минерална хранива и пестициди). Евидентирана су 22 загађивача са обе обале реке. На оба осматрачка профила анализирано је 9 параметара: ph вредност, растворени кисеоник, БПК 5, укупан органски угљеник, амонијум јон, нитрати, oртофосфати, укупан фосфор и хлориди. Анализом је обухваћен период од до године. Утврђен је састав отпадних вода за сваког загађивача. На основу обрађених података и добијених средњих вредности параметара одређен је еколошки статус реке Тисе који се може класификовати као добар (II класа). Поредећи статус реке код Мартоноша и код Новог Бечеја закључено је да је статус реке нешто лошији на низводном профилу и да утицај емисије загађења није велик. Да би се добила што тачнија анализа број параметара је проширен онимa који се дају у годишњацима а то су: суспендоване материје, електропроводљивост, укупне растворљиве соли, нитрити, сулфати и ХПК 5. Заштита вода од загађивања може се решити на два начина један је да се не дозволи упуштање отпадних вода у природне воде, а други је да се изврши пречишћавање отпадних вода.

6 Summary The paper discusses the water quality of the Tisza River on the section of the profile Martonoš, located at the entrance of the Tisza River in Serbia from Hungary, down the profile of Novi Becej, near a dam in Novi Becej. Reviewing the changes in water quality from upstream to downstream profiles the influence of various pollution emissions of pollutants that discharge waste water into the river can be determined. Pollution is caused by wastewater from various facilities, industrial plants (food and metal industry) and agriculture (mineral fertilizers and pesticides). 22 pollutants from both banks of the river were recorded. Nine parameters were analyzed at both observation profiles: ph, dissolved oxygen, biochemical oxygen demand, total organic carbon, ammonium ion, nitrates, orthophosphate, total phosphorus and chlorides. The analysis covers the period since untill The composition of the wastewater for each pollutant is determined. Based on analyzed data and mean values of parameters the ecological status of Tisza river was determined and it can be classified as good (class II). Comparing the status of the river at Martonoš and Nоvi Becej it was concluded that the status of the river is slightly worse on the downstream profile and that the impact of pollution emissions is not large. To get a more accurate analysis the number of parameters was extended with those that are given at yearly reports, which are: suspended solids, conductivity, total soluble salts, nitrates, sulphates and chemical oxygen demand. Protection of waters against pollution can be solved in two ways one is to not allow discharge into natural waters and the other is to do a wastewater purification.

7 Милена Шкорић Мастер рад Увод 1. Увод Подручје Војводине веома је богато природним водотоцима. Ту протичу велике реке као што су Дунав, Сава и Тиса и већи број мањих токова. Дунав и Тиса представљају извориште за снабдевање водом система канала ДТД а истовремено су и реципијенти сувишних и отпадних вода. Тиса је једна од главних река у централној Европи. Настаје у Украјини спајањем два водотока, Беле и Црне Тисе. Као међународна река протиче кроз Украјину, Румунију, Мађарску и својим доњим током пролази кроз Србију. Мали део њеног слива се налази у Србији, свега око 5%. Укупна површина слива износи km 2 од чега је око 24% планински, око 34% брдски и равничарски је око 34%. Како је у равничарском делу Мађарске често било поплава у 19. веку извршена је регулација речног тока тако што је скраћен ток реке са 1419 km на 966 km којом приликом је остало 589 km одсечено од реке, а ископано је 136 km новог речног корита. Од године доњи део тока Тисе је изложен утицају успора од бране ХЕПС Ђердап на Дунаву, а од године деоница Тисе узводно од Бечеја изложена је утицају успора од бране код Новог Бечеја, подигнуте на стационажи km 65. На тај начин је режим течења Тисе измењен у односу на раније природно стање. Тиса је једна од најважнијих водотокова у Србији, како по количини воде тако и по значају који има за становништво у приобаљу. Зато је и значајно да квалитет воде реке Тисе буде на задовољавајућем нивоу, јер се та вода користи за разне намене. Истовремено река Тиса служи и као реципијент отпадних вода које потичу од разних људских делатности које се одвијају у приобаљу. Загађења могу настати и од загађених вода које долазе из река и канала који се уливају у Тису. Утицај загађивача на квалитет вода је различит што зависи од садржаја отпадних вода. Нарочито је опасно када се отпадне воде уливају у Тису без пречишћавања а сама река нема потенцијал да преради те воде. 1

8 Милена Шкорић Мастер рад Увод Спречавање загађења површинских вода је вишеструко значајно јер омугућује остваривање нормалног акватичног живота, добијање квалитетних пољопривредних производа, затим обезбеђење неопходних количина воде за индустријски и економски развој, као и њихов позитиван утицај на подземне воде у приобаљу. Река Тиса се загађује органским и неорганским загађењима. Највише органских загађења долази отпадним водама градских канализација, сточарских фарми и прехрамбене индустрије. Општа ситуација у Србији, па и овде у приобаљу Тисе, у погледу пречишћавања отпадних вода је таква да већина загађивача нема пречистаче, а неки који пречистаче имају не користе их због високих трошкова њиховог рада. Како постоји много различитих загађивача са различитим производним процесима тако је и велика разноликост штетних материја које се налазе у отпадним водама. Нарочито су опасна хемијска загађења, која за разлику од бактериолошких, остављају трајне негативне последице по квалитет вода. Значајна загађења Тисе настају од пољопривреде, са фарми или са пољопривредних површина. Отпадне воде са фарми првенствено потичу са фарми са течним изђубривањем, а њихова количина и састав зависе од више фактора: од броја стоке, од технологије њихове исхране, од начина изђубривања и друго. Са пољопривредних површина загађења настају услед спирања минералних ђубрива и заштитних средстава која системима за одводњавање доспевају у реципијенте. 2

9 Милена Шкорић Мастер рад Задатак и циљ рада 2. Задатак и циљ рада У раду ће се анализирати квалитет воде реке Тисе на профилу Мартонош који се налази на улазу реке у Србију, и на профилу Нови Бечеј као последњи профил у близини бране на Тиси. Ова два профила затварају део Тисе који чини једну целину, јер доњи део Тисе је под утицајем Дунава и има другачији режим. Анализа квалитета воде Тисе извршиће се према Правилнику о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода (Сл. гласник РС, бр. 74/2011) и према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Сл. гласник РС, бр. 50/2012). Поред анализе квалитета воде Тисе идентификоваће се загађивачи као и загађења која они чине испуштањем отпадних вода у Тису. Циљ истраживања је да се дефинишу мере које треба спровести да би се побољшао еколошки и хемијски статус реке Тисе. 3

10 Милена Шкорић Мастер рад Материјал и метод рада 3. Материјал и метод рада За анализе квалитета вода реке Тисе користиће се подаци на два профила: на профилу Мартонош, који се налази на граници између Мађарске и Србије и на профилу Нови Бечеј који се налази код бране поред Новог Бечеја. Гранични профил представља квалитет воде која улази у Србију, а други профил показује колико загађивачи који упуштају воду у Тису утичу на промене квалитета воде на тој деоници реке. Подаци о квалитету воде реке Тисе, за период од до преузети су из Хидролошког годишњака Републичког хидрометеоролошког завода Србије и то из књиге 3. Квалитет вода (подаци о квалитету површинских и подземних вода). Параметри квалитета воде који се анализирају су следећи: ph вредност, растворени кисеоник [О 2 mg/l], БПК 5 [O 2 mg/l], укупан органски угљеник [TOC mg/l]. амонијум јон [NH 4 -N mg/l], нитрати [NO 3 -N mg/l, ], oртофосфати [PО 4 -P mg/l], укупан фосфор [P mg/l], хлориди [Cl mg/l]. Детерминисаће се сливно подручје и карактеристике главних загађивача у горњем делу слива истраживаног подручја на основу података кoји постоје у документацији ЈВП Воде Војводине, Нови Сад. Након проучавања резултата свих анализа утврдиће се потребе и могућности примене пречишћавања отпадних вода, као и друге мере у циљу побољшања квалитета површинских вода. 4

11 Милена Шкорић Мастер рад Преглед литературе 4. Преглед литературе Јовичић и Јовановић (1994) истичу скромне количине површинских вода у Србији, неравномерно распоређене по времену и простору и тврде да воде има најмање где је најпотребнија и у доба када су захтеви за њом највећи. Осим овога неповољно је и то што су ови иначе скромни ресурси још умањени и загађивањем вода. На неким деоницама загађеност је толика да је онемогућена употреба воде за било коју намену. Посебно се истиче значај заштите вода које се користе за непосредне људске потребе (водоснабдевање, рекреација). Значајна је могућност побољшања општег режима вода, пре свега акумулисањем воде у време великих вода и њихово коришћење у време малих вода. Исти аутори истичу да је квалитет воде реке Тисе на улазу из Мађарске у нашу земљу углавном III класе, са великом концентрацијом никла и хрома. Отпадне воде које се уливају у Србији оптерећују воде Тисе отпадним материјама које превазилазе моћ самопречишћавања у периоду малих вода. Успор код бране код Новог Бечеја додатно погоршава квалитет воде која одговара IV класи. Станковић Фуада и др. (2008а) налазе да је свега 5% површине слива Тисе у Србији и то доњим делом тока. Утицај реке на подземне воде прве издани простире се на удаљеност од насипа 400 до 500м што зависи од водостаја у Тиси и земљишта у приобаљу. Од године деоница Тисе узводно од Бечеја изложена је утицају успора од бране код Новог Бечеја подигнуте на стационажи км 65. На тај начин је режим Тисе измењен у односу на природно стање. Изградњом бране побољшано је стање у погледу минималних протицаја. Станковић Фуада и др. (2008б) су установили да квалитет воде реке Тисе у години није одговарао II класи квалитета воде у коју је река разврстана. Врло често се у погледу садржаја кисеоника и БПК 5 јављао квалитет класе III. Када се говори о суспендованим материјама онда је квалитет воде између III и IV класе. Слично се јавља кад је у питању испарљиви фенол и манган, а понекад и када се ради о нитритном азоту. У погледу колиформних клица видљиво је да се јављају у великом дијапазону што указује да 5

12 Милена Шкорић Мастер рад Преглед литературе је квалитет воде веома променљив. Аутори истичу да се проблем заштите животне средине не може решити без уважавања међународних конвенција и прилагођавања националних закона њима. Бенак и Далмација (1994) налазе да главне концентрисане загађиваче чине насеља, дислоциране индустрије и индустријске зоне и пољоприврдени објекти (сточне фарме, економије и друго). Главне карактеристике отпадних вода становништва су релативно високо органско загађење и велики садржај микроорганизама, од којих су неки патогени. Отпадне воде индустрије потичу од производних процеса и чишћења опреме. Њихова количина и састав зависе од више фактора и специфична је за сваку грану индустрије. Отпадне воде пољопривреде првенствено потичу од сточних фарми са течним изђубривањем и карактерише их високо органско загађење, а посебно је висок садржај амонијака. Белић et al. (2013) су утврдили да две трећине узорака воде из Тисе нису погодне за наводњавање, али се могу користити на добро дренираним земљиштима уз редовно праћење ефеката наводњавања. Ово је забрињавајуће јер се планирају системи за наводњавање на обе обале реке Тисе. Аутори закључују да је неопходно вршити систематска осматрања квалитета воде да не би дошло до деградације земљишта које се залива водом неодговарајућег квалитета. Река Тиса се по свим главним показатељима сврстава у III категорију, док је Уредбом о категоризацији сврстана у II категорију како налази Марковић (1994). У маловодном периоду јавља се дефицит кисеоника, а примећен је повишен садржај суспендованих материја и гвожђа. На неповољан садржај органских материја највећи утицај имају дотицај воде из канала Богојево-Бечеј, изливање отпадних вода прехрамбене индустрије и успор на брани на Тиси код Новог Бечеја. Постоји велики број различитих загађивача воде а самим тим и велики број извора загађивања. Број загађивача је нарочито динамичан у домену хемијских супстанци које су заступљене у свакодневном животу човека још више у индустријској и пољопривредној произодњи тврди Јахић (1990). По њему највећи загађивач је индустрија, а затим следе становништво и пољопривреда. Јосимов-Дунђерски и Белић (2004) закључују да вода у детаљној каналској мрежи има моћ самопречишћавања али ако се отпадне воде упуштају без претходног 6

13 Милена Шкорић Мастер рад Преглед литературе пречишћавања онда канали имају улогу реципијента отпадних вода без могућности или са смањеним самопречишћавањем. Укупна количина отпадних вода у Војводини износи око m 3 /d, односно 8,9 m 3 /s. У стварању отпадних вода највећи удео има индустрија и то у суспендованим материјама преко 88% и преко 72% у загађењу органског порекла. Највећa емисија загађења је из прехрамбене индустрије која је и најзаступљенија у индустрији Војводине. У Војводини је регистрованo око 500 загађивача водом индустријског порекла (Јосимов- Дунђерски и Путарић, 1999). Мушкатировић Ј. и Мушкатировић Д. (2000) истичу да иако је потенцијално загађење водних ресурса од унутрашњег водног саобраћаја мање од загађења од индустрије, градова или пољопривреде, спречавање утицаја водног саобраћаја на животну средину представља део укупних мера заштите и одрживог коришћења вода. Деспотовић и др. (2000) сматрају да је за успешно управљање квантитетом и квалитетом вода неопходно обезбедити: податке и информације о стању квантитета и квалитета воде, стручне кадрове за обраду и систематизацију прикупљених података и учешће јавности у управљању и очувању квалитета и квантитета. Утицај ветра на ерозију земљишта је велики, у свету је чак 28% обрадивог земљишта угрожено еолском ерозијом. Поред других утицаја еолска ерозија доводи до засипања водопривредних објеката: акумулација, канала, рибњака и других. Осим тога врши се и доношење минералних ђубрива и заштитних материја чиме се вода у објектима загађује (Летић, Савић и Божиновић, 2001). Врховшек и др. (2006) сматрају да се системи за природно пречишћавање отпадних вода, мокра поља, могу успешно применити за третман комуналних вода из села и насеља, са фарми, из хотела, кампова, ресторана, процедних вода са депонија отпада и отпадних вода из текстилне и прехрамбене индустрије. Јосимов-Дунђерски (2009) указује не ефикасност пречишћавања отпадних вода системом мокрих поља у месту Гложан где се систем показао веома ефикасним у уклањању суспендованих материја за 94%, смањењу ораганских материја, исказано преко БПК 5 за 80,9%, уклањању азотних једињења од 47,3 до 78,3% и уклањању фосфора 29,1%. Резулати су показали да је концентрација хлорида између улаза и излаза константна. 7

14 Милена Шкорић Мастер рад Преглед литературе Грбић (2012) је осмислила тростепену методологију за сагледавање проблема транспорта и трансформације загађења у каналској мрежи ХС ДТД, која се састоји од примене ГИС-а, моделирања квалитета воде и одређивања TMDL-а. Интегрални приступ представља савремен и једини прихватљив начин сагледавања и процењивања утицаја различитих фактора на промене квалитета воде у водотоцима. Методологија је применљива на свим водотоцима у Републици Србији. За процену утицаја минералних ђубрива на квалитет каналске мреже Лелеш (2006) је користио два математичка модела, Kolenbrander и Loss koefficient, и утврдио да по првом моделу око 33% примењеног азотног ђубрива доспева у каналску мрежу услед испирања, а по другом моделу око 8% при просечним падавинама, а при максималним око 20% и то процеђивањем и дренажом. Површинским отицањем са пашњака, при максималним падавинама доспевало је 2,5 пута више фосфора него при просечним падавинама. 8

15 5. Резултати истраживања Да би се могла извршити класификација квалитета вода реке Тисе потребно је сагледати правну регулативу која то регулише. У Правилнику (Сл. Гласник РС, бр. 74/2011) прописани су, између осталог и параметри еколошког и хемијског статуса за реке. У Правилнику поједини изрази који се користе имају следеће значење: елементи квалитета су индикатори који се користе приликом оцене водног тела површинских вода и обухватају три групе елемената: (1) биолошке, (2) хидроморфолошке и (3) хемијско и физичко-хемијске, еколошки потенцијал је статус значајно измењеног или вештачког водног тела, специфичне загађујуће супстанце су приоритетне супстанце и приоритетне хазардне супстанце за које је утврђено да се упуштају у водно тело и остале загађујуће супстанце за које је утврђено да се испуштају у тело у значајним количинама, хемијски статус показује да ли је водно тело под утицајем загађивања приоритетним и приоритетним хазардним супстанцама, као и другим загађујућим супстанцама. Еколошки статус и еколошки потенцијал одређују се на основу параметара разврстаних у следеће елементе квалитета: биолошке, хемијске и физичко-хемијске који су од значаја за биолошке елементе за дату категорију површинских вода и дати тип водног тела површинских вода, хидроморфолошке су приоритетне супстанце и приоритетне хазардне супстанце за које је утврђено да се упуштају у водно тело и остале загађујуће супстанце за које је утврђено да се испуштају у тело у значајним количинама. Еколошки статус за реке класификује се као одличан (I), добар (II) и умерен (III). Све површинске воде које имају еколошки статус или еколошки потенцијал нижи од умереног класификују се као слабе (IV) или лоше (V). 9

16 Оцена еколошког статуса и еколошког потенцијала врши се за сва водна тела површинских вода разврстана у типове. Река Тиса сврстана је у Тип 1, где спадају велике низијске реке са доминацијом финог наноса. У табели бр. 1 дате су границе класа еколошког статуса и границе класа еколошког потенцијала за Тип 1 површинских вода и то за хемијске и физичко-хемијске параметре. Ако вредност параметара еколошког статуса одговара вредности на граници између класа водно тело површинских вода класификује се у лошију класу. Табела бр. 1. Границе класа еколошког статуса и границе класа еколошког потенцијала за Тип 1 површинских вода Границе између класа еколошког статуса Параметар Једиnice I-II II-III III-IV IV-V ХЕМИЈСКИ И ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКИ ПАРАМЕТРИ ОЦЕНЕ ЕКОЛОШКОГ СТАТУСА ph вредност - 6,5-8,5 6,5-8,5 6,5-8,5 6,5;>8,5 Растворени кисеоник mgl -1 8,5 7,0 5,0 4,0 БПК 5 mgl -1 2,0 5,0 8,0 20,0 Укупан органски угљеник (TOC) mgl -1 2,0 5,0 9,0 23,0 Амонијум јон (NH 4 N) mgl -1 0,1 0,3 0,8 1,0 Нитрати (NO 3 -N) mgl -1 1,00 3,00 6,00 15,00 Ортофосфати (PO 4 -P) mgl -1 0,02 0,1 0,2 0,5 Укупан фосфор (P) mgl -1 0,05 0,2 0,4 1,0 Хлориди mgl Ако један или више параметара прекорачују граничне вредности доброг статуса, еколошки статус или еколошки потенцијал површинских вода може бити класификован као умерен. Уз оцену еколошког статуса и еколошког потенцијала даје се назнака нивоа поузданости. У табели бр. 2 дати су критеријуми за процену нивоа поузданости статуса водних тела површинских вода према Правилнику (Сл. гласник РС, бр. 74/2011). 10

17 Табела бр. 2. Критеријуми за процену нивоа поузданости статуса водних тела Ниво поузданости ВИСОК СРЕДЊИ НИЗАК површинских вода Опис - За оцену статуса или потенцијала водног тела коришћени су сви индикативни биолошки параметри прописани овим Правилником; - за оцену статуса или потенцијала водног тела коришћени су сви индикативни физичко-хемијски параметри прописани овим Правилником; - учесталост мониторинга биолошких параметара на основу којег је вршена оцена еколошког статуса или потенцијала виша је или једнака минималној учесталости предвиђеној за оцену статуса или потенцијала; - учесталост мониторинга индикативних физичко-хемијских параметара на основу којих је вршена оцена еколошког статуса виша је или једнака минималној учесталости предвиђеној за оцену статуса или потенцијала; - за оцену хемијског статуса коришћено је више од 90% индикативних хемијских параметара; - учесталост мониторинга параметара хемијског статуса виша је или једнака минималној учесталости предвиђеној за оцену хемијског статуса; - За оцену статуса или потенцијала водног тела нису коришћени сви индикативни биолошки параметри прописани овим Правилником; - за оцену статуса или потенцијала водног тела коришћени су сви индикативни физичко-хемијски параметри прописани овим Правилником; - учесталост биолошког мониторинга параметара на основу којег је вршена оцена еколошког статуса или потенцијала нижа је од минималне предвиђене за оцену еколошког статуса или потенцијала; - учесталост мониторинга индикативних физичко-хемијских параметара на основу којих је вршена оцена еколошког статуса или потенцијала нижа је од минималне предвиђене за оцену еколошког статуса или потенцијала; - за оцену хемијског статуса коришћено је мање од 90% а више од 60% индикативних хемијских параметара; - учесталост мониторинга параметара хемијског статуса мања је од минималне учесталости предвиђене за оцену хемијског статуса; - за водно тело не постоје подаци о биолошким и физичко-хемијским параметрима који су индикативни за оцену еколошког статуса и еколошког потенцијала; - еколошки статус и еколошки потенцијал процењују се на основу анализе притисака и утицаја; - не постоје подаци о вредностима индикативних хемијских параметара. 11

18 5.1. Опис анализиране деонице Анализа квалитета воде реке Тисе врши се на деоници од Мартоноша до Новог Бечеја. Ова деоница је изабрана јер представља део Тисе који чини једну целину ограничену државном границом Мађарске и Србије, где се налази осматрачки профил Мартонош, и браном код Новог Бечеја, где је истоимени осматрачки профил. Брана на Тиси не дозвољава утицај воде испод бране на квалитет воде у анализираном делу. Испитивањем квалитета воде реке Тисе на граничном профилу Мартонош и на профилу код Новог Бечеја може се утврдити утицај загађења које доспева у Тису на деоници између ова два мерна места. Слика бр. 1. Положај осматрачких станица Мартонош (10) и Нови Бечеј (1) 12

19 Осматрачки профил Мартонош налази се на стационажи km 158, док се профил Нови Бечеј налази на стационажи km 65, што значи да је дужина анализиране деонице 93 км. Укупан слив реке Тисе до профила Нови Бечеј износи km 2. На овој деоници налази се више насељених места. На десној обали се налазе, поред Мартоноша, Кањижа, Адорјан, Сента, Ада, Мол, Бачко Петрово Село и Бечеј. На левој стране реке се налазе Нови Кнежевац, Санад, Падеј и Нови Бечеј. На слици бр. 1 дата је локација осматрачких профила Мартонош и Нови Бачеј, као и локације других станица које нису интересантне за овај задатак. 13

20 Хидрологија реке Тисе За анализу хидролошке ситуације реке Тисе коришћени су подаци са хидролошке станице Сента. Ова станица се налази између профила Мартонош и профила Нови Бечеј и може да буде меродавна за ова два профила јер нема притока које би измениле ситуацију између њих. Анализа хидрологије реке Тисе преузета је са интернет странице Републичког хидрометеоролошког завода Србије ( Подаци који су коришћени за хидролошку анализу су историјски подаци за укупан период мерења закључно са годином и до августа за годину. На слици бр. 2 приказани су хидрограми реке Тисе за период август године у профилу хидролошке станице Сента са одговарајућим анвелопама (максимум и минимум) и вишегодишњим просеком протока. Слика бр. 2. Упоредни хидрограм екстремних, средњих и годишњих протока за реку Тису у профилу Сента 14

21 Табела бр. 3. Екстремни и средњи протоци реке Тисе на профилу Сента Месец I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Минимум (m 3 /s) Средњи (m 3 /s) Максимум ( m 3 /s) Наведени подаци се односе на период од до године. Апсолутни минимум је износио 85 m 3 /s, а десио се године, док је максимум износио 3720 m 3 /s и био је године. На основу хидрограма приказаних на слици бр. 2 и табеле бр. 3 може се закључити да се просечне вредности протока крећу између 441 и 1480 m 3 /s, а ти протоци могу се узети као меродавни за прихватање отпадних вода. 15

22 5.2. Анализе квалитета воде Тисе Да би се испитао квалитет воде реке Тисе потребно је анализирати параметре на основу којих се може одредити њен квалитет у складу са Правилником о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода (Сл. гласник РС, бр. 74/2011) и према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Сл. гласник РС, бр. 50/2012). То су следећи параметри: 1. растворени кисеоник [O 2 mg/l] 2. ph вредност 3. aмонијум јон [NH 4 -N mg/l] 4. нитрати [NO 3 -N mg/l] 5. oртофосфати [PО 4 -P mg/l] 6. укупан фосфор [P mg/l] 7. хлориди [Cl mg/l] 8. БПК 5 [O 2 mg/l] 9. укупан органски угљеник [TOC mg/l]. У наставку ће се дати значење појединих параметара квалитета воде (Далмација, 2000). 1. ph вредност Вредност ph представља меру концентрације водоникових јона, а користи се као један од најважнијих параметара у испитивању квалитета како воде за пиће, тако и површинских вода. ph вредност је број без јединице, и за поређење користи се ph скала која обухвата вредности од 0 до 14, па је тако нека средина кисела ако јој је ph вредност мања од 7, базна ако јој ph вредност већа од 7 и неутрална ако је ph вредност једнака 7. Дестилована вода има ph вредност 7. Ова вредност се сматра неутралном, ни киселом, ни базном. Јако киселе и јако базне воде делују штетно на биоценозу биолошког дела постројења за пречишћавање и на тај начин смањује ефикасност рада постројења. Наведени утицаји су штетни и на организме у водопријемницима. 16

23 2. Растворени кисеоник Садржај раствореног кисеоника у води је један од најзначајнијих састојака у води. Кисеоник у воду доспева највећим делом преко воденог огледала на контакту воде са атмосферским ваздухом. У дубље слојеве воде кисеоник доспева услед мешања воде приликом течења. Количина кисеоника зависи од два истовремена и супротна процеса, а то су потрошња кисеоника за разградњу органских материја и реакција воде са кисеоником из атмосфере. Зелено растиње у води може у мањој мери да снабдева воду кисеоником. Садржај раствореног кисеоника један је од најважнијих индикатора чистоће воде. Уколико постоји дефицит кисеоника у води то указује на присутно загађење, пре свега органским супстанцама, које троши кисеоник. Садржај кисеоника у води варира у зависности од више чинилаца па у неким случајевима може доћи до критичног стања у води. У присуству органских материја концентрација раствореног кисеоника се смањује због његове потрошње на разградњу ових супстанци. Потрошња раствореног кисеоника нарочито је висока у случају присуства отпадних вода пореклом из насеља. Ове воде су веома погодне за развој микроорганизама који су највећи потрошачи кисеоника из воде. 3. БПК 5 Потрошња кисеоника у води сразмерна је загађењу воде органским материјама. Оптерећење органским материјама има велики значај за заштиту вода. Ова врста загађења узрочник је многим непожељним појавама као што су опадање садржаја кисеоника, бујање планктона, труљење и разлагање, непријатан мирис итд. У ову класу полутаната спадају растворене и нерастворене органске материје из отпадних вода или дотицаја са околних, најчешће пољопривредних површина, угинули биљни и животињски свет у самом водотоку тј. продукти распадања других органских материја, затим и детерџенти, пестициди, разни индустријски производи итд. Поред тога, органске материје могу бити веома отровне и тешко разградљиве. Дакле, веома су различите и по пореклу и према хемијском саставу те не представљају хомогену групу него су то, уопштено говорећи, различита једињења угљеника. Количина материја органског порекла може се одредити директно, преко одређивања укупног органског угљеника (TOC), или индиректно, путем биолошке и/или хемијске потрошње кисеоника (БПК и ХПК). 17

24 Биохемијска потрошња кисеоника показатељ је потрошње кисеоника услед биолошке активности. Више вредности БПК 5 најчешће су последица органског загађења проузрокованог испуштањем нетретираних отпадних вода, индустријских ефлуената и спирање са пољопривредних површина. Генерално, концентрација БПК 5 испод 2 mg O 2 /l индикативна је за релативно чисте површинске воде и изнад 5 mg O 2 /l за релативно загађене површинске воде. 4. Тотални органски угљеник Тотални органски угљеник (TOC) представља количину угљеника везану у органском једињењу и често се користи као неспецифичан показатељ квалитета воде. TOC је мера контаминације узорка органских материја и степена биодеградације органских материја присутних на површини воде а одређује се мерењем количине CO 2 насталог оксидацијом органског угљеника. 5. Амонијум јон Амонијум јон у води се у већини случајева јавља као резултат присуства амонијака у води, који је продукт биолошке разградње азотних органских једињења. Убрзо по настанку амонијум јон се оксидише до нитрита а затим до нитрата. Присуство амонијум јона указује да је загађење настало од комуналних отпадних вода или води порекло са пољопривредних површина. 6. Нитрати Нитрати у воду доспевају из више извора: из атмосфере, из легуминозних биљака, биљног отпада, животињског екскремента, канализације, азотних ђубрива и из индустријских отпадних вода. Највећим делом настају распадањем органског материјала, а затим од индустријских и пољопривредних хемикалија. Висок садржај нитрата је веома опасан по здравље, пре свега деце, а затим и код младих животиња где се јавља и висок морталитет. У површинским водама садржај нитрата је уобичајено низак и креће се у границама од 0 до 18 mg/l, али може достићи и високе вредности због примене у пољопривреди или загађења са отпацима. 18

25 7. Oртофосфати Ортофосфати су неоргански фосфати, растворљиви у води, који се користе као вештачко ђубриво на пољопривредним и култивисаним површинама, а у површинске воде доспевају услед отицања падавина. 8. Укупан фосфор Фосфор је у природи присутан само у облику својих једињења која се јављају у животињским и биљним организмима, као и у облику минерала. Проблем фосфата у води се јавља када они доспеју у воду и због тога вода постаје неподобна за живот водених организама, осим алги. 9. Хлориди Хлорид у облику Cl - јона је један од главних неорганских јона у води и у отпадној води који потиче од природних минерала и индустријских загађења. Отпадне воде обично имају висок садржај хлорида због натријум хлорида из домаћинстава или због загађења из индустријских процеса. Биљке су осетљиве на висок садржај хлорида. 19

26 Анализа квалитета воде на профилу Мартонош Профил Мартонош је гранични профил реке Тисе и налази се на граници Мађарске и Србије. Хемијске анализе воде на том профилу представљају квалитет воде који вода има после уливања разних загађивача превасходно у Мађарској а и пре Мађарске. Ради сагледавања квалитета воде анализирани су параметри који су потребни да би се одредиле класе еколошког статуса реке Тисе. То се следећи параметри: ph вредност, растворени кисеоник, БПК 5, укупни органски угљеник (TOC), амонијум јон, нитрати, ортофосфати, укупан фосфор и хлориди. Анализиран је низ од 20 године од године до године. За неке параметре који нису ни осматрани у читавом периоду узети су само они који су били на располагању. 1. ph вредност. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 7,4 до максималних 8,4. Просечна вредност за осматрани период износи 7,9. На основу дијаграма на слици бр. 3 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека. Слика бр. 3. ph вредност на профилу Мартонош Најмање годишње колебање износи 0,3 (од 7,7 до 8) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,9 (од 7,4 до 8,3) и десило се два пута и године. 20

27 Минимални годишњи просек има вредност 7,7 и забележен је године, док је максимални просек износио 8,1 и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 8,0 и јавила се три пута (1993, и године), док је највећа годишња вредност износила 8,4 и забележена је четири пута (2000, 2007, и године). Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 7,4 и јавила се три пута (2002, и године), док је највећа годишња вредност износила 7,9 и забележена је једном (2011. године). На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу ph вредности еколошки статус воде реке Тисе у границама I до III класе према Правилнику (Сл. Гласник РС, бр. 74/2011). 2. Растворени кисеоник. На основу дијаграма на слици бр. 4 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека и да се вредности периодично (сезонски) понављају. Слика бр. 4. Растворени кисеоник на профилу Мартонош Анализирани садржај раствореног кисеоника показује да се месечне вредности налазе у распону од минималних 3,5 mg/l (забалежена је у августу године) до максималних 13,0 mg/l (фебруар година). Минималне вредности у току године најчешће се јављају у периоду од јула до септембра, а максималне у јануару, фебруару или децембру. Просечна вредност за осматрани период износи 9,3 mg/l. 21

28 Најмање годишње колебање износи 4,7 mg/l (од 7,1 mg/l до 11,8 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 8,4 mg/l (од 3,9 mg/l до 12,3 mg/l и од 3,5 mg/l до 11,9 mg/l) и десило се два пута и године. Минимални годишњи просек има вредност 8,4 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 10,0 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 11,5 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 13,0 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 3,5 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 7,7 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу раствореног кисеоника еколошки статус воде реке Тисе у границама I класе у највећем проценту, чак 59,9%, у другој класи је 27,9%, трећој 10%, четвртој 1,3 и 0,9% у петој класи. 3. БПК 5. Колебања овог параметра у вишегодишњим осматрањима нису велика, како се то може уочити и са слике бр. 5. Није уочљиво периодично понављање вредности параметара по годинама. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 0,7 mg/l до максималних 6,8 mg/l. Просечна вредност за осматрани период износи 2,5 mg/l. Најмање годишње колебање износи 1,1 mg/l (од 1,1 mg/l до 2,2 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 4,9 mg/l (од 1,1 mg/l до 6 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 1,6 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 4 mg/l и био је године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 2,2 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 6,8 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,7 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 2,7 mg/l и забележена је једном, године. 22

29 Слика бр. 5. БПК 5 на профилу Мартонош На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу БПК 5 вредности еколошки статус воде реке Тисе у границама I до III класе према Правилнику. У првој класи се налази 42,3% од свих узорака, у другој 53,2%, а у трећој је 4,5% узорака. 4. Укупан органски угљеник (TOC). На основу дијаграма на слици бр. 6 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека и да се вредности не понављају периодично (сезонски). Треба напоменути да је мерење укупног органског угљеника почело године и да мерење није било редовно. Анализирани садржај укупног органског угљеника показује да се месечне вредности налазе у распону од минималних 1,2 mg/l (забeлежена два пута, у октобру и у јануару године) до максималних 9,7 mg/l (мај године). Просечна вредност за осматрани период износи 4,2 mg/l. Најмање годишње колебање износи 1,4 mg/l (од 1,9 mg/l до 3,3 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 7,6 mg/l (од 2,1 mg/l до 9,7 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 2,0 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 6,2 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 3,3 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 9,7 mg/l и забележена је године. 23

30 Слика бр. 6. Укупан органски угљеник (TOC) на профилу Мартонош Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 1,2 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 4,3 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја укупног органског угљеника еколошки статус воде реке Тисе у границама II класе у највећем проценту, чак 61,6%, у првој класи је 13,7%, трећој 17,8% и четвртој 6,9%. 5. Амонијум јон (NH 4 -N). На основу дијаграма на слици бр. 7 може се уочити да се повремено јављају повишене вредности овог параметра, а да су се максималне вредности јавиле у почетку периода осматрања године. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималног 0, када није забележено присуство амонијум јона до максималног 2,0 mg/l. Просечна вредност за осматрани период износи 0,2 mg/l. Најмање годишње колебање износи 0,16 mg/l (од 0,02 mg/l до 0,18 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,85 mg/l (од 0,09 mg/l до 0,94 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 0,06 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 0,7 mg/l и десио се године. 24

31 Слика бр. 7. Амонијум јон на профилу Мартонош Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 0,18 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 2,0 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0 mg/l и то се јавило два пута и године, док је највећа годишња вредност износила 0,3 mg/l и забележена је једном, године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја амонијум јона еколошки статус воде реке Тисе у границама I до IV класе према Правилнику. У 40% случајева вода спада у I класу, 38,3% у II класу, 19,5% у трећу и у четвртој се налази 2,2% узорака воде. 6. Нитрати (NО 3 -N). На основу дијаграма на слици бр. 8 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека и да се вредности периодично (сезонски) понављају Анализирани садржај нитрата показује да се месечне вредности налазе у распону од минималних 0,05 mg/l (забалежена је у јуну године) до максималних 2,71 mg/l (април године). Минималне вредности у току године најчешће се јављају у периоду од јула до септембра, а максималне у јануару, фебруару или у децембру. Просечна вредност за осматрани период износи 1,18 mg/l. 25

32 Најмање годишње колебање износи 1,0 mg/l (од 0,97 mg/l до 1,97 mg/l), било је године, док је максимално годишње колебање износило 2,18 (од 0,41 mg/l до 2,59 mg/l) и десило се године. Слика бр. 8. Нитрати на профилу Мартонош Минимални годишњи просек има вредност 0,88 mg/l и забележен је два пута (2007. и године), док је максимални просек износио 1,57 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 1,47 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 2,71 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,05 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност забележена године и износила је 0,99 mg/l. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја нитрата еколошки статус воде реке Тисе у границама I и II класе. У првој класи се налази 31,7% узорака док се у II класи налази 68,3%. 7. Ортофосфати (PО 4 -P). Колебања овог параметра у вишегодишњим осматрањима нису велика, како се то може уочити и са слике бр. 9. Није уочљиво периодично понављање вредности параметара по годинама. 26

33 Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од 0 (три пута се у години десило да нема садржаја ортофосфата у води реке Тисе) до максималних 0,12 mg/l (1997. године). Просечна вредност за осматрани период износи 0,052 mg/l. Најмање годишње колебање износи 0,038 mg/l (од 0,012 mg/l до 0,050 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,120 mg/l (од 0 до 0,12 mg/l) и десило се године. Слика бр. 9. Ортофосфати на профилу Мартонош Минимални годишњи просек има вредност 0,032 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 0,074 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 0,05 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 0,12 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0 и јавила се године, док је највећа годишња вредност минимума износила 0,047 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја ортофосфата еколошки статус воде реке Тисе у границама I до III класе према Правилнику. У првој класи се налази 13,9% од свих узорака, у другој 83,1%, а у трећој је 3,0% узорака. 8. Укупан фосфор (P). На основу дијаграма на слици бр. 10 може се уочити да се повремено јављају повишене вредности овог параметра, без периодичног понављања. 27

34 Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 0,03 mg/l до максималних 0,434 mg/l. Просечна вредност за осматрани период износи 0,157 mg/l. Слика бр. 10. Укупан фосфор на профилу Мартонош Најмање годишње колебање износи 0,068 mg/l (од 0,084 mg/l до 0,152 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,390 mg/l (од 0,030 mg/l до 0,420 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 0,106 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 0,205 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 0,152 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 0,434 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,03 mg/l и то се јавило године, док је највећа годишња вредност износила 0,118 mg/l и забележена је једном, године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја амонијум јона еколошки статус воде реке Тисе у границама I до IV класе према Правилнику. У 0,4% случајева вода спада I класу, у 79,6% у II класу, 19,1% у трећу и у четвртој се налази 0,9% узорака воде. 28

35 9. Хлорид. Колебања овог параметра у вишегодишњим осматрањима су велика, како се то може уочити и са слике бр. 11. Није уочљиво периодично понављање вредности параметара по годинама. Слика бр. 11. Хлориди на профилу Мартонош Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 13 mg/l (1998. и године) до максималних 84 mg/l (2003. и године). Просечна вредност за осматрани период износи 40,7 mg/l. Најмање годишње колебање износи 28,1 mg/l (од 16,7 mg/l до 44,8 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 62 mg/l (од 22 mg/l до 84 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 29,9 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 52,2 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 44,8 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 84 mg/l и забележена је и године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 13 mg/l и јавила се и године, док је највећа годишња вредност минимум износила 28 mg/l и забележена је године. 29

36 На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја хлорида еколошки статус воде реке Тисе у границама I и II класе према Правилнику. У првој класи се налази 70,9% а у другој 29,1%, узорака. 30

37 Анализа квалитета воде на профилу Нови Бечеј Профил Нови Бечеј је профил реке Тисе код бране код Новог Бечеја. Хемијске анализе воде на том профилу представљају квалитет воде који вода има по доласку у Србију и после утицаја разних загађивача на територији Србије од Мартоноша до Новог Бечеја. Ради сагледавања квалитета воде анализирани су параметри, као и на профилу Мартонош, који су потребни да би се одредиле класе еколошког статуса реке Тисе. То су следећи параметри: ph вредност, растворени кисеоник, БПК 5, укупни органски угљеник (TOC), амонијум јон, нитрати, ортофосфати, укупан фосфор и хлориди. Анализиран је низ од 20 година, од године до године. За неке параметре који нису ни осматрани у читавом периоду узети су само они који су били на располагању. 1. ph вредност. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 7,2 до максималних 8,7. Просечна вредност за осматрани период износи 7,8. На основу дијаграма на слици бр.12 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека. Слика бр.12. ph вредност на профилу Нови Бечеј 31

38 Најмање годишње колебање износи 0,2 (од 7,7 до 7,9 и од 7,8 до 8) и било је и године, док је максимално годишње колебање износило 1,2 (од 7,5 до 8,7) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 7,6 и забележен је године, док је максимални просек износио 8,0 и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 7,8 и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 8,7 и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 7,2 и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 7,8 и забележена је три пута 2005, и године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу ph вредности еколошки статус воде реке Тисе у границама I до III класе у 99% и само 1% се налази у IV класи према Правилнику (Сл. Гласник РС, бр. 74/2011). 2. Растворени кисеоник. На основу дијаграма на слици бр.13 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека (осим године када се јавио апсолутни минимум у осматраном периоду) и да се вредности периодично (сезонски) понављају. Слика бр.13. Растворени кисеоник на профилу Нови Бечеј 32

39 Анализирани садржај раствореног кисеоника показује да се месечне вредности налазе у распону од минималних 5,5 mg/l (забележена је у септембру године) до максималних 13,1 mg/l (фебруар године). Минималне вредности у току године најчешће се јављају у периоду од јула до септембра, а максималне у јануару, фебруару или децембру. Просечна вредност за осматрани период износи 8,5 mg/l. Најмање годишње колебање износи 4,9 mg/l (од 7,1 mg/l до 12,0 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 12,0 mg/l (од 0,5 mg/l до 12,5 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 7,0 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 9,3 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 10,7 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 13,1 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,5 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 7,1 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу раствореног кисеоника еколошки статус воде реке Тисе у границама I класе у највећем проценту, чак 47,9%, у другој класи је 24,2%, у трећој 21,9%, у четвртој 3,2% и 2,8% у петој класи. 3. БПК 5. Колебања овог параметра у вишегодишњим осматрањима нису велика, како се то може уочити и са слике бр. 14. Није уочљиво периодично понављање вредности параметара по годинама. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 1,0 mg/l до максималних 6,7 mg/l. Просечна вредност за осматрани период износи 2,5 mg/l. Најмање годишње колебање износи 1,2 mg/l (од 2,1 mg/l до 3,3 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 5,0 mg/l (од 1,7 mg/l до 6,7 mg/l и од 1,1 mg/l до 6,1 mg/l) и десило се и године. Минимални годишњи просек има вредност 1,8 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 3,8 mg/l и десио се године. 33

40 Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 2,6 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 6,7 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 1,0 mg/l и јавила се 2004, 2007, и године, док је највећа годишња вредност износила 2,1 mg/l и забележена је једном, године. Слика бр.14. БПК 5 на профилу Нови Бечеј На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу БПК 5 вредности еколошки статус воде реке Тисе у границама I до III класе према Правилнику. У првој класи се налази 33,3% од свих узорака, у другој 63,8%, а у трећој је 2,9% узорака. 4. Укупан органски угљеник (TOC). На основу дијаграма на слици бр. 15 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека и да се вредности не понављају периодично. Треба напоменути да је мерење укупног органског угљеника почело године и да мерење није било редовно. Анализирани садржај укупног органског угљеника показује да се месечне вредности налазе у распону од минималних 1,0 mg/l (забалежена у јулу године) до максималних 8,4 mg/l (новембар година). Просечна вредност за осматрани период износи 3,9 mg/l. 34

41 Најмање годишње колебање износи 0,4 mg/l (од 3,1 mg/l до 3,5 mg/l) и било је године, са само три мерења у тој години, док је максимално годишње колебање износило 6,2 mg/l (од 2,2 mg/l до 8,4 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 2,4 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 4,6 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 3,5 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 8,4 mg/l и забележена је године. Слика бр. 15. Укупан органски угљеник (TOC) на профилу Нови Бечеј Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 1,0 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 3,1 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја укупног органског угљеника еколошки статус воде реке Тисе у границама II класе у највећем проценту, чак 52,3%, а у првој класи је 15,9% и у трећој је 31,8%. 35

42 5. Амонијум јон (NH 4 -N). На основу дијаграма на слици бр.16 може се уочити да се повремено јављају повишене вредности овог параметра, а да су се максималне вредности јавиле у почетку периода осматрања године. Слика бр. 16. Амонијум јон на профилу Нови Бечеј Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 0, када није забележено присуство амонијум јона до максималних 0,94 mg/l. Просечна вредност за осматрани период износи 0,26 mg/l. Најмање годишње колебање износи 0,19 mg/l (од 0,02 mg/l до 0,21 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,89 mg/l (од 0,05 mg/l до 0,94 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 0,08 mg/l и забележен је и године, док је максимални просек износио 0,5 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 0,21 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 0,94 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0 и то се јавило два пута (1993, и године), док је највећа годишња вредност износила 0,2 mg/l и забележена је једном, године. 36

43 На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја амонијум јона еколошки статус воде реке Тисе према Правилнику у границама од I до IV класе. У 23,8% случајева вода спада у I класу, у 37,9% у II класу, 36,4% у трећу и у четвртој се налази 1,9% узорака воде. 6. Нитрати (NO 3 -N). На основу дијаграма на слици бр. 17 уочава се да су колебања вредности уједначена и да нема великих одступања од просека, осим и године, и да се вредности периодично понављају. Слика бр. 17. Нитрати на профилу Нови Бечеј Анализирани садржај нитрата показује да се месечне вредности налазе у распону од минималних 0,058 mg/l (забалежена је у септембар године) до максималних 3,8 mg/l (март године). Минималне вредности у току године најчешће се јављају у периоду од јула до септембра, а максималне у јануару, фебруару или децембру. Просечна вредност за осматрани период износи 1,18 mg/l. Најмање годишње колебање износи 0,68 mg/l (од 0,51 mg/l до 1,19 mg/l) било је године, док је максимално годишње колебање износило 3,57 mg/l (од 0,231 mg/l до 3,80 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 0,88 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 1,64 mg/l и десио се године. 37

44 Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 1,19 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 3,8 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,058 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 0,93 mg/l, забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја нитрата еколошки статус воде реке Тисе у границама I, II и III класе. У првој класи се налази 37,2% узорака, у другој 61,4%, док се у III класи налази 1,4%. 7. Ортофосфати (PO 4 -P). Колебања овог параметра у вишегодишњим осматрањима нису велика, како се то може уочити и са слике бр. 18. Није уочљиво периодично понављање вредности параметара по годинама. Слика бр.18. Ортофосфати на профилу Нови Бечеј Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 0,006 mg/l у години до максималних 0,179 mg/l у години. Просечна вредност за осматрани период износи 0,061 mg/l. Најмање годишње колебање износи 0,038 mg/l (од 0,032 mg/l до 0,081 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,169 mg/l (од 0,010 mg/l до 0,179 mg/l) и десило се године. 38

45 Минимални годишњи просек има вредност 0,038 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 0,083 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 0,077 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 0,179 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,006 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност минимума износила 0,052 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја ортофосфата еколошки статус воде реке Тисе у границама од I до III класе према Правилнику. У првој класи се налази 6,1% од свих узорака, у другој 83,6%, а у трећој је 10,3% узорака. 8. Укупан фосфор (P). На основу дијаграма на слици бр. 19 може се уочити да се повремено јављају повишене вредности укупног фосфора, без периодичног понављања. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 0,02 mg/l до максималних 0,552 mg/l. Просечна вредност за осматрани период износи 0,150 mg/l. Слика бр. 19. Укупно растворени фосфор на профилу Нови Бечеј 39

46 Најмање годишње колебање износи 0,060 mg/l (од 0,079 mg/l до 0,139 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 0,510 mg/l (од 0,042 mg/l до 0,552 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 0,073 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 0,210 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 0,139 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 0,552 mg/l и забележена је године. Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 0,02 mg/l и то се јавило године, док је највећа годишња вредност износила 0,155 mg/l и забележена је године. На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја укупног фосфора еколошки статус воде реке Тисе у границама од I до IV класе према Правилнику. У 2,4% случајева вода спада у I класу, у II класи је 78,4%, у трећој је 17,8% и у четвртој се налази 1,4% узорака воде. 9. Хлорид. У вишегодишњим осматрањима колебања овог параметра су велика, што се може уочити и са слике бр. 20. Периодично понављање вредности параметара по годинама није уочљиво. Анализирани параметар се по својим вредностима налази у распону од минималних 13,3 mg/l (2012. године) до максималних 80 mg/l (2003. и године). Просечна вредност за осматрани период износи 40,9 mg/l. Најмање годишње колебање износи 31,1 mg/l (од 24,1 mg/l до 55,2 mg/l) и било је године, док је максимално годишње колебање износило 58 mg/l (од 22 mg/l до 80 mg/l) и десило се године. Минимални годишњи просек има вредност 32,8 mg/l и забележен је године, док је максимални просек износио 52 mg/l и десио се године. Најмања максимална годишња вредност овог параметра износи 52,2 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност износила 80 mg/l и забележена је и године. 40

47 Најмања минимална годишња вредност овог параметра износи 13,3 mg/l и јавила се године, док је највећа годишња вредност минимума износила 28 mg/l и забележена је године. Слика бр. 20. Хлориди на профилу Нови Бечеј На основу резултата мерења може се закључити да је у погледу садржаја хлорида еколошки статус воде реке Тисе према Правилнику у границама I и II класе. У првој класи се налази 71,2%, а у другој је 28,8% узорака. 41

48 Поређење квалитета воде на профилима Мартонош и Нови Бечеј Да би се добио утицај загађивача на промене квалитета реке Тисе између профила Мартонош и Нови Бечеј потребно је извршити анализу промене квалитета воде од узводног профила Мартонош до низводног код Новог Бечеја. Због великог броја података за период од 20 година, а да би се извршила анализа узете су просечне годишње вредности анализираних хемијских параметара које могу да дају генералну слику о променама квалитета воде реке Тисе, као и месечне вредности приказане на прилозима. Просечне годишње вредности су приказане на сликама од бр. 21 до слике бр. 29, а месечне у прилозима од 1 до 9. ph вредност. Поређењем просечних годишњих ph вредности на ова два профила уочава се да су вредности прилично уједначене током читавог анализираног периода. На дијаграмима на прилогу број 1 уочава се велика променљивост вредности параметра током времена на оба профила. Слика бр. 21. Просечне годишње ph вредности на профилима Мартонош и Нови Бечеј Растворени кисеоник. Посматрајући просечне годишње вредности раствореног кисеоника на профилима Мартонош и Нови Бечеј уочава се његова велика променљивост током времена. То се нарочито односи на профил Нови Бечеј где се садржај раствореног кисеоника нагло смањује или повећава у неким годинама. На профилу Мартонош садржај овог параметра је мање колебљив. Од 19 вредности које се могу упоредити на ова два 42

49 профила само у једном случају је просечна годишња вредност била већа на профилу Нови Бечеј и то године, а у свим осталим је била нижа. Ово показује да се квалитет воде реке Тисе на овој деоници погоршавао услед загађења која су настала од загађења које доспева у реку. На основу дијаграма месечних вредности може се рећи да су на оба профила сличног облика али су вредности на профилу Нови Бечеј углавном мање што наводи на закључак да се квалитет воде погоршава. Слика бр. 22. Просечне годишње вредности раствореног кисеоника на профилима Мартонош и Нови Бечеј Биохемијска потрошња кисеоника. Посматрајући дијаграме просечних годишњих вредности БПК 5 на профилима Мартонош и Нови Бечеј уочава се значајно колебање овог параметра током времена. Такође се уочава да просечне годишње вредности овог параметра опадају током посматраних 20 година, и да су најниже у години, која је последња година осматрања. Од двадесет година у два случаја веће вредности су биле на профилу Мартонош, а у 13 случајева на профилу Нови Бечеј. На основу овога може се рећи да је бољи квалитет на профилу Мартоноша него код Новог Бечеја где је веће оптерећење органским материјама и већа је потрошња кисеоника. Са друге стране, концентрација БПК 5 испод 2 mg/l индикативна је за релативно чисте површинске воде а јавила се на профилу Мартонош пет пута, а код Новог Бечеја три пута, те се може рећи да су то биле релативно чисте воде. 43

50 Концентрација БПК 5 изнад 5 mg/l карактерише површинске воде као релативно загађене површинске воде, а просечне вредности не прелазе вредност 4, па се може рећи да ове воде нису загађене. Слика бр. 23. Просечне годишње вредности БПК 5 на профилима Мартонош и Нови Бечеј На основу дијаграма месечних вредности уочавају се велика колебања параметра на оба профила. Понекад вредности су веће од 5 mg/l, што указује на повремене јаче утицаје загађивача. То се догодило на профилу Мартонош осам пута или у 3,6% случајева, док је на профилу Нови Бечеј било само шест случајева односно 2,7% случајева. Тотални органски угљеник (TOC). Овај параметар је осматран на профилима осам односно седам година и доношење закључака је мање сигурно него код осталих параметара са 20 година осматрања. Мерења у периоду праћења нису била редовна, тако да има периода без података што практично онемогућава поређења ова два профила. Но, ипак се на основу расположивог може закључити да су веће вредности на профилу Мартонош у пет случајева, а на профилу Нови Бечеј веће вредности су у два случаја. 44

51 Слика бр. 24. Просечне годишње вредности тоталног органског угљеника на профилима Мартонош и Нови Бечеј Амонијум јон. Садржај амонијум јона у води реке Тисе је у осматраном периоду веома променљив. Поред тога уочава се да се садржај амонијум јона током времена смањивао, да би се последњих 6 година усталио на приближно истој вредности на оба профила, али са ипак нешто већим вредностима на профилу Нови Бечеј. Слика бр. 25. Просечне годишње вредности амонијум јона на профилима Мартонош и Нови Бечеј 45

52 Само у два случаја је вредност била већа на профилу Мартонош, једном су вредности биле једнаке а у свим осталим вредност амонијум јона је већа на профилу Нови Бечеј. На дијаграмима месечних вредности нема периодичности али се може видети да се екстремне вредности јављају у зимским периодима, а вредности опадају у летњим периодима. И овде се види опадање вредности у последњих 6 година. Нитрати. Поређењем средњих годишњих вредности овог параметра на профилима види се њихова уједначеност. Само је године вредност на профилу Нови Бечеј била значајније већа, а у осталим случајевима разлика је мала. У десет случајева већа је вредност била на профилу Мартонош, у два случаја вредности су биле једнаке, а осам пута вредност је била већа на профилу Нови Бечеј. Такође се види да је последњих десетак година дошло до смањења вредности параметра. На прилогу бр. 6 приказани су дијаграми са месечним вредностима за оба профила. Види се да су на оба профила приближно исте вредности и са сличним колебањима, што значи да није било већег утицаја загађења на овој деоници. Такође се види да су по правилу веће вредности у зимском периоду и да постоје периодичне промене параметра. Слика бр. 26. Просечне годишње вредности нитрата на профилима Мартонош и Нови Бечеј 46

53 Ортофосфати. Поређењем средњих годишњих вредности овог параметра види се да су вредности променљиве током времена. Такође се види да су веће вредности на профилу Нови Бечеј, што се десило 15 пута, 5 пута су веће вредности на узводном профилу. Када су вредности на профилу Мартонош веће та разлика је мала, али када је обрнуто разлика понекад буде скоро двострука (2011. година). На дијаграмима месечних вредности такође се види велика колебљивост, а максималне вредности јављају се на профилу Нови Бечеј. Слика бр. 27. Просечне годишње вредности ортофосфата на профилима Мартонош и Нови Бечеј Укупан фосфор. Поређењем просечних годишњих вредности на овим профилима види се да су оне прилично уједначене, а у два случаја нешто већа вредност се јавља на профилу Мартонош (1999. и године). Само у два случаја се максималне вредности налазе изнад 0,2 mg/l, по једном на сваком профилу (1999. и 2005). Минимална вредност се само једном спустила испод 0,1 mg/l. То значи да су све остале врдености између 0,1 mg/l и 0,2 mg/l. На прилогу бр. 8 дати су дијаграми месечних вредности на оба профила где се уочавају појединачни случајеви максималних вредности које знатно искачу из просечних годишњих вредности. Апсолутни максимум се јавио године када је вредност укупног фосфора износила 0,552 mg/l на профилу Нову Бечеј. Било је још великих вредности које 47

54 су прелазиле вредности од 0,4 mg/l, три пута на профилу Мартонош (1993, и године) и на профилу Нови Бечеј (1996. године). Слика бр. 28. Просечне годишње вредности укупно раствореног фосфора на профилима Мартонош и Нови Бечеј Хлориди. Поређењем средњих годишњих вредности на оба профила може се констатовати да су вредности уједначене у целом периоду осматрања. У 10 случајева веће вредности су биле на профилу Мартонош, у 9 су веће на профилу Нови Бечеј, а једном су биле исте вредности. Ово указује да није било већег утицаја загађивача на промену овог параметра. Месечне вредности хлорида показују значајнија колебања параметра на оба профила, али се истовремено види да су њихове промене веома сличне, што такође указује да нема спољашњег утицаја на садржај овог параметра. 48

55 Слика бр. 29. Просечне годишње вредности хлорида на профилима Мартонош и Нови Бечеј 49

56 Класе еколошког статуса реке Тисе На основу просечних вредности хемијских и физичко-хемијских параметара на профилима Мартонош и Нови Бечеј може се одредити у којим класама еколошког статуса се налазе поједини параметри. Табела бр. 4. Екстремне и просечне вредности параметара оцене еколошког статуса на профилима Мартонош и Нови Бечеј Максимум Минимум Просек Параметар Марто- Н. Бечеј Мартонош Н. Бечеј Марто- Н. Бечеј нош нош 1 ph вредност 8,4 8,7 7,4 7,2 7,9 7,8 2 Раствор. кисеоник (mg/l) 13 13,1 3,5 0,5 9,3 8,5 3 БПК5 (mg/l) 6,8 6,7 0,7 1 2,5 2,5 4 Тотал. орг. uгљеник (mg/l) 9,7 8,4 1,2 1 4,2 3,9 5 Амонијум јон (mg/l) 2 0, ,2 0,3 6 Нитрати (mg/l) 2,71 3,8 0,05 0,06 1,18 1,18 7 Ортофосфати (mg/l) 0,12 0,18 0 0,01 0,05 0,06 8 Укупан фосфор (mg/l) 0,434 0,552 0,03 0,02 0,157 0,150 9 Хлориди (mg/l) У погледу еколошког статуса параметра ph вредност, који има просечне вредности 7,9 на профилу Мартонош и 7,8 на профилу Нови Бечеј може се рећи да се он налази у границама I до III класе. Параметар растворени кисеоник има вредност код Мартоноша 9,3 mg/l чиме се сврстава у I класу еколошког статуса, док се код Новог Бечеја са вредношћу 8,5 mg/l налази на граници I и II класе али спада у II класу. Параметар БПК 5 и код Мартоноша и код Новог Бечеја има вредност 2,5 mg/l те се сврстава у II класу еколошког статуса. Тотални органски угљеник има вредности код Мартоноша 4,2 mg/l, а код Новог Бечеја 3,9 mg/l и у оба случаја се параметри по вредности налазе у II класи еколошког статуса. Амонијум јон код Мартоноша има вредност 0,2 mg/l чиме се може сврстати у II класу еколошког статуса, док код Новог Бечеја има граничну вредност II и III класе еколошког статуса па се сврстава у III класу. Параметар нитрати има просечну вредност код Мартоноша исто као и код Новог Бечеја, 1,18 mg/l, те се у оба случаја налазе у II класи еколошког статуса. 50

57 Према садржају ортофосфата просечне вредности на оба профила су сличне, код Мартоноша је то 0,05 mg/l, а код Новог Бечеја је 0,06 mg/l тако се оба профила налазе у II класи еколошког статуса. Укупан фосфор има вредност код Мартоноша 0,157 mg/l, а код Новог Бечеја 0,150 mg/l чиме се у оба случаја вода може сврстати у II класу еколошког статуса. У погледу параметра хлорида у оба профила се просечне вредности налазе у границама I класе еколошког статуса. На профилу Мартонош параметри се налазе у I класи еколошког статуса у 3 случаја, док се у осталих 6 случајева налазе у II класи. Код Новог Бечеја ситуација је нешто лошија јер се у 2 случаја параметри налазе у I класи еколошког статуса, 5 пута у II класи и једном у III класи еколошког статуса. На основу напред наведеног може се закључити да се еколошки статус реке Тисе може класификовати као добар (II). 51

58 5.3. Карактеристике главних извора загађења на сливу Да би се утврдио колики је утицај загађивача на квалитет воде реке Тисе потребни су подаци о саставу отпадних вода које су упуштају у реку. Подаци о квалитету отпадних вода постоје у документацији Јавног водопривредног предузећа Воде Војводине из Новог Сада. На обе обале Тисе, од Мартоноша до Новог Бечеја, налазе се насељена места чије санитарно-техничке воде доспевају у Тису и загађују је. Поред овога, ту постоје и разна постројења, фарме и пољопривредна имања која својом делатношћу такође угрожавају квалитет воде у Тиси. С обзиром на то да је ово високо развијен пољопривредни крај употреба хемијских средстава (минералних хранива, пестицида) веома је заступљена, што такође потенцијално угрожава квалитет воде у реци. После падавина долази до испирања ових материја са површине, нарочито ако се користе неконтролисано, и до њиховог довођења до подземних вода и њихов највећи део доспе до каналске мреже система за одводњавање, за које је крајњи реципијент река Тиса. У приобаљу реке смештени су значајни производни и прерађивачки капацитети, пре свега прехрамбене индустрије, који у својој технологији рада користе значајне количине чисте воде која после употребе постаје отпадна вода. Нека од ових постројења имају своје системе за пречишћавање отпадних вода, али многи испуштају отпадне воде у канализацију, септичке јаме или канале одакле те воде на крају заврше у Тиси. 52

59 Главни извори загађења и квалитет отпадних вода На деоници реке Тисе од Мартоноша до Новог Бечеја евидентирана су 22 већа извора загађења. Ти су извори загађења највећим делом од индустријских отпадних вода, а затим од комуналних отпадних вода. Индустријске отпадне воде настају у фабрикама и погонима са разним процесима у производњи, као и од вода које служе за расхлађивање машина, за чишћење опреме и постројења и од санитарне воде. У свим тим водама могу се јавити разне материје које негативно делују на квалитет воде реципијента, у овом случају реке Тисе. Материје које загађују воде могу бити неорганске (соли, киселине и базе), органске, суспендоване, течне, токсичне, микроорганизми и друго. Садржај ових материја је варијабилан у времену, што зависи од низа фактора за сваку производњу посебно. Променљива је и количина отпадних материја, нарочито код организација које имају кампањски начин рада, а може некада бити и последица хаварија када је смањена контрола испуштања отпадних вода. Анализе отпадних вода главних извора загађења рађене су за потребе одређивања накнаде за упуштање отпадних вода у реципијент. Учесталост анализа и њихов садржај често не одговара потребама да би се могао одредити колики је и какав је њихов утицај на квалитет вода реципијента. И анализе отпадних вода које су биле доступне за овај задатак нису задовољавајуће јер нема анализа за све параметре који су потребни да би се одредио квалитет вода, као што постоји за реку Тису. Анализе су рађене од до године, а од потребних параметара релативно често анализирани су ph вредност, БПК 5 и укупан фосфор. Повремене анализе постоје за хлориде док су нитрати веома ретко одређивани (свега једанаест пута). Поред ових података на располагању су и подаци о количини отпадне воде која се испусти у Тису у једном дану. У наставку је дат списак главних извори загађења и квалитет отпадних вода. 1. Соколи-потисје доо, Ада (производња алата) Ово предузеће послује у области металске индустрије. Мерења су обављена 4 пута са средње дневним протоком од 76 m 3 /d и максималним од 151 m 3 /d. Средња вредност ph је 7,57 а максимална је 8,49, док је средња вредности БПК mg/l максимална је 1894 mg/l, а средња вредност укупно раствореног фосфора је 1,72 mg/l, а максимална 4,45 mg/l. 2. Потисје-прецизни лив ад, Ада (ливење прецизног лива) 53

60 И ово предузеће припада металском комплексу. Количина воде која се испушта у просеку за један дан износи 36 m 3, док је максимална количина нешто већа и износи 39 m 3 /d, што значи да је испуштање отпадних вода уједначено. Средње и максималне вредности ph су 7,4 и 7,8. Средња вредност БПК 5 је 98 mg/l, а максимална 250 mg/l. Средња вредност укупно раствореног фосфора је 2,49 mg/l, а максимална 3,25 mg/l. 3. Млинопродукт, Ада (прерада, складиштење и утовар житарица) Предузеће припада прехрамбеној индустрији. Коришћење вода није велико па је просечна количина отпадних вода око 9 m 3 /d, а максимална је 11,7 m 3 /d (има само два мерења). И средња и максимална ph вредност су мање од 8,5. БПК 5 има средњу вредност од 420 mg/l, а максималну 800 mg/l укупан фосфор. 4. Литострој потисје доо, Ада (ливница и производња одливака и произвођач алатних машина) Још једно предузеће из металне индустрије. Средњи дневни проток отпадне воде износи 16 m 3 /d, док је максимални 26 m 3 /d. Средње вредности ph је 7,9, а максимална вредност је 8,6. Средње и максималне вредности БПК 5 су 81 mg/l и 110 mg/l. Средња вредност укупно раствореног фосфора је 2,13 mg/l, а максимална 3,54 mg/l. Урађена су само два испитивања узорака воде. 5. Иба ад, Ада (специјализовани произвођач алата за брушење и сечење) Коришћење воде није велико па је и количина отпадних вода испуштених у Тису мала. Средњи дневни проток отпадне воде је 9,5 m 3 /d, а максимални 14 m 3 /d. Средња ph вредност од 8 и максимална са 8,1. Средња и максимална вредност БПК 5 је 18 mg/l и 26 mg/l, а укупно раствореног фосфора 5,3 mg/l (средња) и 9,9 mg/l (максимална) у само два узорка. 6. Зора, ад, Мол (прерада, конзервирање поврћа и воћа) Средња дневна количина отпадних вода које се испуштају у Тису износи 120 m 3 /d, док максимална иде до 400 m 3 /d. Средње и максималне вредности ph су 7,2 и 7,9. Вредности БПК 5 су веома променљиве и крећу се од 90 mg/l до 1826 mg/l, средња вредност је 642 mg/l, а максимална 1826 mg/l. Средње вредности укупног фосфора је 1,9 mg/l, а максимална вредност је 5 mg/l. 7. Акотекс, Aда (производња тканина и модна конфекција) 54

61 Ово предузеће је мали потрошач воде, а потрошња је веома уједначена, колебања су само 8 m 3 /d. Средњи дневни проток је 37 m 3 /d, а максимални 39,5 m 3 /d. Вредност ph је средња 7 и максимална 8,3. Средња вредност БПК 5 је око 300 mg/l, а максимална је 680 mg/l. Средња вредност укупно раствореног фосфора је 1,9 mg/l, а максимална 3,2 mg/l. Средња вредност хлорида је 34 mg/l, а максимална 47 mg/l. 8. Алева ад, Нови Кнежевац (производња прехрамбених производа) Потрошња воде код овог прерађивача воћа и поврћа креће се од средње дневног протока од око 250 m 3 /d до максималних 636 m 3 /d. Вредности ph су средња 7,0 а максимална 7,7. Средња вредност БПК 5 износи 326 mg/l, а максимална 861 mg/l. Вредности укупно раствореног фосфора су: средња 3,8 mg/l и максимална 13,3 mg/l. За овај извор загађења одређиване су и вредности хлорида чије су средње вредности 25,3 mg/l, а максималне 81,5 mg/l. Извршено је и једно мерење нитрата које има вредност 0,79 mg/l. 9. Alltech Fermin ад, Сента (индустрија хране и пића, пољопривреда, фабрика квасца) Ово је већи потрошач воде са значајнијим количинама отпадних вода, које у дужем низу година немају велика колебања. Минималне количине отпадних вода су 1475 m 3 /d, док су средњи дневни протоци 1892 m 3 /d. Максималне количине су 2154 m 3 /d. Средња вредност ph је 7,5 а максималн вредност је 8,9. Средња вредност БПК 5 износи 3555 mg/l а максимална је 7300 mg/l. Разлог за високе вредности овог параметра су велико загађење отпадних вода органским материјама из производног процеса. Треба напоменути да су вредности БПК 5 значајно смањене у години на 93 mg/l и године на 34 mg/l, што је последица изградње пречистача отпадних вода. Укупан растворени фосфор има средњу вредност 99 mg/l и максималн вредност 396 mg/l, али се примећује смањење вредности након уградње пречистача. Анализе хлорида показују високе вредности, средња вредност је 1861 mg/l, а максимална чак 6878 mg/l. Нитрати имају средњу вредност 42 mg/l и максималну 80 mg/l. 10. Лепенка доо, Нови Кнежевац (фабрика папира и картонске амбалаже) Произвођач папира и картонске амбалаже троши уједначене количине воде средња вредност 2020 m 3 /d, осим године када је потрошња била максимална са 5118 m 3 /d. Средња ph вредност је 7,5, а максимална вредност је 8,7. Средња вредност БПК 5 је

62 mg/l, а максимална 639 mg/l. Средња вредност укупног фосфора је 1,4 mg/l, док је максимална 4,4 mg/l. 11. Хигло, хладњача, Хоргош (прерада и дубоко замрзавање поврћа) Средњи дневни проток има вредност 327 m 3 /d, а максималне количине отпадних воде су 673 m 3 /d, последње три године се усталио на 436 m 3 /d. У погледу ph вредности оне су средња 6,9 и максимална7,9. С обзиром на то да се прерађују органске материје вредности БПК 5 су велике. Средња вредност 731 mg/l, максимална веома велика, чак 5900 mg/l. Интересантно је да је последње године када је мерено измерено свега 7 mg/l. Средње и максималне вредности укупно раствореног фосфора су 3,1 mg/l и 13,9 mg/l, али има једно мерење да нема у води овог параметра. Средња вредност садржај хлорида је 15,4 mg/l, а максимална вредност је 20,5 mg/l. 12. Јавно комунално-стамбено предузеће, Сента (претежна делатност је скупљање, пречишћавање и дистрибуција воде) Отпадне воде које испушта ово предузеће у Тису садрже махом отпадне воде из домаћинства, али могу се ту јавити и воде разних индустрија. Отпадне воде садрже и органске и неорганске материје. Средње дневни проток је уједначен током година и износи 2151 m 3 /d, а максимална вредност је 2394 m 3 /d. Средња и максимална вредност ph су 7,9 и 8,4. Средња вредност БПК 5 је 17,7 mg/l, а максимална са 39 mg/l. Средња вредност укупно раствореног фосфора је 4,3 mg/l, а максимална вредност је 9,9. Средња вредност хлорида је 167 mg/l, а максимална 223 mg/l. 13. Керамика Кањижа, Кањижa (фабрика керамичких плочица) Ова фабрика не испушта у Тису велике количине воде и оне су уједначене, без великих колебања. Средњи дневни проток је 72 m 3 /d а максимални је 84 m 3 /d. Средња вредност ph је 8,44. Максимална вредност од 9,5. Средња вредност БПК 5 је 65,4 mg/l. Максимална вредност од 138 mg/l је. Укупан растворени фосфор има вредности за средњу 2,2 mg/l а за максималну 6 mg/l. 14. Стара ливница доо, Чока (производња сивог, нодуларног лива и обојених метала) Ова ливница користи релативно мало воде па је и количина отпадних вода мала. Средњи дневни проток је 39,4 m 3 /d, а максималан је 59 m 3 /d. Вредности БПК 5 су максимално 50 mg/l, што се десило једном, остала мерења имају знатно мање вредности па 56

63 је и средња вредност 14,8 mg/l. Максимална вредност укупно раствореног фосфора је 2,25 mg/l и десила се једном, док су остале вредности мање од 1 mg/l, те је средња вредност 0,66 mg/l. 15. Мента ад, Падеј (производња, прерада и пласман лековитог, зачинског и ароматичног биља) Средњи дневни проток је 49 m 3 /d и има само два једнака резулатата мерења. Средња вредност ph је 7,3 а максимална 7,9. Мерења БПК 5 показују велика колебања а средња и максимална вредност су 237 mg/l и 450 mg/l. Средња вредност укупно раствореног фосфор је 5,2 mg/l, а максимална 12 mg/l. 16. Пик-Бечеј - Пиварa, ад, Бечеј (производња пива) Пивара се налази у стечају и тренутно не ради, те нема отпадних вода. 17. ЈП Потиски водовод, Хоргош (водоснадбевање, пречишћавање, одвођење и пречишћавање фекалних и атмосферских вода) Отпадне воде овог предузећа имају релативно висок садржај неорганских и органских материја. Средњи дневни проток је 283,5 m 3 /d а максималан 425 m 3 /d. Средња и максимална вредност ph су 7,9 и 8,1. Садржај средњих и максималних вредности БПК 5 је 59 mg/l и 114 mg/l. Средња вредност укупно раствореног фосфора је 5,33 mg/l, а максимална је 8,57 mg/l. Једном је извршено мерење садржаја хлора који је износио 99,3 mg/l. 18. СД доо, Мартонош (прерада поврћа) За отпадне воде овог предузећа вршена је само једна анализа године која показује да је средњи дневни проток 125 m 3 /d, ph вредност је 6,6 mg/l, док је БПК mg/l и укупан растворени фосфор 1,8 mg/l. 19. АД фабрика шећера ТЕ-ТО, Сента (производња шећера) Ова фабрика шећера има кампањски рад и најинтензивнија делатност се одвија током септембра до децембра. Средњи дневни проток отпадних вода износи 3508 m 3 /d, а максимални је 5032 m 3 /d. Средња вредност ph је 8,1, а максимална вредност је 9,1. Средња вредност БПК 5 је 668 mg/l, а максимална 3650 mg/l. Види се да се вредност БПК 5 смањила последње 4 године мерења што је последица пречишћавања отпадних вода. Средња вредност укупног фосфора је 0,4 mg/l, а максимална је 2,35 mg/l. Средња вредност хлорида 57

64 је 56 mg/l а максимална је 82 mg/l. Средња вредност нитрата је 14,8 mg/l, а максимална 30 mg/l. 20. Витамин, Хоргош (сушење и прерада зачинске паприке и осталог зачинског и лековитог биља) Средњи дневни проток отпадних вода је 362 m 3 /d, а максималан је 780 m 3 /d. Средња и максимална вредности ph су 7,2 и 7,8. Како фабрика прерађује органске материје и БПК 5 је релативно велики, па је средња вредност 242 mg/l, а максимална 870 mg/l. Средња и максимална вредност укупно раствореног фосфора су 4,9 mg/l и 12,6 mg/l. Средња вредност хлорида са 44 mg/l, а максимална са 101 mg/l. 21. Витамин доо, погон Мартонош (воће и поврће - прерада и конзервирање) Количина отпадних вода овог прерађивача воћа и поврћа је без већег колебања. Средњи дневни проток је 217 m 3 /d, а максимални је 248 m 3 /d. Средња и максимална вредност ph су 7,3 и 8,2. Средња вредност БПК 5 је 252 mg/l и максимална 618 mg/l. Средње и максималне вредности укупно раствореног фосфора су 7,2 mg/l и 17,9 mg/l. Када су хлориди у питању средња вредност је 28,5 mg/l, а максимална вредност је 58,1 mg/l. 22. Житопромет-млин ад, Сента (производња млинских производа) Средњи дневни проток отпадних вода из млина је 84 m 3 /d а максимални 115 m 3 /d. Средња и максимална вредности ph су 7,5 и 8,1. Средњи БПК 5 је 83 mg/l, а максимални 274 mg/l. Средња вредност укупног фосфора је 2,24 mg/l, а максимална је 6,06 mg/l. Два мерења садржаја хлорида су слична 196 mg/l и 200 mg/l. 58

65 5.4. Утицај загађивача на квалитет воде реке На основу анализе просечних вредности хемијских и физичко-хемијских параметара, за цео период осматрања на профилима Мартонош и Нови Бечеј може се одредити разлика у квалитету воде реке Тисе на ова два осматрачка профила. У поглављу извршено је поређење хемијског статуса на профилу Мартонош и профилу Нови Бечеј. Поредећи статус реке код Мартоноша и код Новог Бечеја може се закључити да је статус реке промењен, нешто је лошији на низводном профилу, и да промена није велика. Да би се уочиле евентуалне промене квалитета урађена је упоредна анализа вредности параметара на оба профила за једну годину. Изабрана је година као последња у низу и као она која даје најсвежије податке (табела бр. 5). Да би се добила што тачнија анализа број параметара је проширен са оним који се дају у годишњацима. Додатни параметри су: Суспендоване материје (mg/l) Електропроводљивост Укупне растворљиве соли (mg/l) Нитрити (mg/l) Сулфати (mg/l) ХПК (mg/l). Анализа је извршена за екстремне и средње вредности свих параметара. ph вредност. Вредности овог параметра се не разликују много. Максимална вредност је мања на профилу Нови Бечеј за 0,15, а минимална за свега 0,1. Просечна вредност је такође мања за 0,2. Све вредности се налазе у I до IV класе еколошког статуса. Растворени кисеоник. Максимално раствореног кисеоника је било више на профилу Нови Бечеј. Минималне и средње количине су мање на профилу Нови Бечеј. Што се тиче еколошког статуса максималне и средње вредности се налазе у I класи, а минималне у III класи. БПК 5. Биохемијска потрошња кисеоника је идентична за минималне и средње вредности на оба локалитета док је већа максимална вредност на профилу Нови Бечеј. Минималне и средње вредности се налазе у I класи еколошког статуса, а максималне су у II класи. 59

66 Табела бр. 5. Екстремне и средње вредности параметара за годину Максимум Минимум Просек Параметар Марто- Н. Бечеј Мартонош Н. Бечеј Марто- Н. Бечеј нош нош 1 ph вредност 8,2 8,05 7,7 7,6 8,0 7,8 2 Раствор. кисеоник (mg/l) 12,3 13,1 6,6 5,2 9,6 9,0 3 БПК 5 (mg/l) 2,2 3,1 1,1 1,1 1,8 1,8 4 Тотал. орг. угљеник (mg/l) 9,7 8,4 2,1 2,2 4,8 4,6 5 Амонијум јон (mg/l) 0,18 0,43 0,02 0,02 0,09 0,12 6 Нитрати (mg/l) 1,78 2,11 0,05 0,32 0,88 1,01 7 Ортофосфати (mg/l) 0,05 0,081 0,012 0,032 0,032 0,053 8 Укупан фосфор (mg/l) 0,152 0,22 0,084 0,082 0,106 0,123 9 Хлориди (mg/l) 54,9 52,2 16,0 13,3 34,3 33,9 10 Суспендоване матер. (mg/l) , Електропроводљив. (µs/cm) ,3 441,6 12 Укупно раст. соли (mg/l) , Нитрити (mg/l) 0,029 0,32 0,005 0,012 0,016 0, Сулфати (mg/l) ,6 39,7 15 ХПК (mg/l) 6,3 5,5 2,7 3,1 3,9 4,0 Тотални органски угљеник. Максималне вредности овог параметра су нешто веће на профилу Мартонош и оба се налазе се у IV класи еколошког статуса. Слично је када су у питању просечне вредности само су оне у II класи. Код минималних вредности веће су код Новог Бечеја за 0,1 mg/l и обе су у II класи. Амонијум јон. Код амонијум јона исте су вредности за минимум, а у друга два случаја веће су вредности код Новог Бечеја. Максималне вредности за профил Мартонош се налазе у II, а за Нови Бечеј у III класи еколошког статуса. Минималне вредности се налазе у I класи, као и средња вредност код Мартоноша, док је средња вредност код Новог Бечеја у II класи. Нитрати. У сва три случаја су веће вредности на профилу Нови Бечеј. Максималне вредности се налазе у II класи еколошког статуса, као и средња вредност код Новог Бечеја. Остале вредности се налазе у I класи. Ортофосфати. И овде су у сва три случаја веће вредности на профилу Нови Бечеј. На оба профила максималне и средње вредности се налазе у II класи, минималне вредности код Мартоноша су у I класи, а код Новог Бечеја у II класи еколошког статуса. Укупан фосфор. Све вредности овог параметра на оба профила се налазе у II класи еколошког статуса, осим максималне вредности на профилу Нови Бечеј који је у III класи. 60

67 Хлориди. Максималне вредности садржаја хлорида за мало прелазе границу између I и II класе и налазе се у II класи. Осатале вредности се налазе у I класи еколошког статуса. Додатни параметри имају следећи однос екстремних и средњих вредности. Суспендоване матерije. У сва три случаја измерене су веће вредности на профилу Мартонош. Електропроводљивост. Овај параметар је на оба профила веома уједначених вредности. Укупно растворене соли. И овде се показало да су вредности уједначене на оба профила. Нитрити. У сва три случаја вредности параметра су веће на низводном профилу. Десет пута су веће максималне вредности, а средње око 3 пута. Сулфати. И вредности садржаја сулфата су сличне на оба профила. ХПК. Хемијска потрошња кисеоника је уједначена на оба профила. Узимајући у обзир првих 9 параметара који иначе служе за одређивање еколошког статуса, код ph вредности, раствореног кисеоника, БПК 5, тоталног органског угљеника, нитрата и хлорида све вредности се налазе у истим класама еколошког статуса. Код амонијум јона вода код Мартоноша је боља за једну класу код максималних и средњих вредности. Код ортофосфора разлика у једној класи постоји код минималних вредности. Код укупног фосфора максималне вредности се разликују за једну класу. На основу напред наведеног може се закључити да нема велике разлике у класама еколошког статуса између вода на ова два профила и да се утицај загађивача који упуштају отпадне воде у Тису не може потврдити на основу података за годину. 61

68 5.5. Мере за побољшање еколошког и хемијског статуса воде Тисе Загађење вода постаје све већи проблем јер онемогућава коришћење таквих вода за разне потребе. Садашњи тренд загађивања отпадним водама постаје све озбиљнији проблем. У последње време, након развоја индустрије што је утицало на повећање продукције отпадних вода, има доста случајева да се вода без пречишћавања испушта у водотокове. Заштита вода од загађивања може се решити на два начина, један је да се не дозволи упуштање отпадних вода у природне воде, а други је да се изврши пречишћавање отпадних вода. Квалитет воде реке Тисе веома је значајан са разних аспеката заштите животне средине, али о томе не треба да брине само држава, привреда и комунална предузећа, већ и сваки појединац. Један вид решења испуштања отпадних вода је потпуно затварање циклуса коришћења вода у индустрији. То значи да би своју коришћену и загађену воду индустрија пречистила и поново користила у свом производном процесу. Отпадне воде које се враћају у реципијент могу бити само онолико загађене колико се могу самопречистити и таквог квалитета да не утичу на биоценозу реципијента. С обзиром на садашње стање загађености вода може се предложити низ мера у циљу побољшања квалитета вода: упоредо са снабдевањем насеља водом потребно је решавати и проблем сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода, градови као највећи извори концентрисаног загађења морају имати уређаје за пречишћавање, ако је могуће треба oмогућити заједничкo пречишћавање градске и индустријске отпадне воде, јер је то ефикасније него одвојено, а отпадне воде које не могу да се пречишћавају заједно са градским потребно је решавати посебно, токсичне отпадне воде морају имати посебан третман пре упуштања у градску канализацију, смањење употребе хемијских средстава у пољопривреди у складу са потребама биљака, подизање ветрозаштитних појасева у циљу смањења ерозије ветром која односи загађујуће материје директно у водоток, 62

69 успостављање аутоматских станица за мониторинг квалитета речне воде и усаглашавање методологија за његово усклађивање са осматрачким станицама у другим земљама, решавање проблема заштите животне средине, па и квалитета вода није могуће без уважавања међународних конвенција и прилагођавања истим националних прописа и обрнуто. Неопходна су и уважавања препорука Европске уније. користити математичко моделирање квалитета речних токова јер оно пружа велике могућности при решавању све значајнијег проблема спречавања даљег загађења, односно побољшање квалитета воде у већ загађеним токовима (Марјановић, 1997). успоставити добар систем праћења и контрола рада постројења за пречишћавање како би се оценила његова ефикасност и ублажили или уклонили недостаци у функционисању (Поповић и Брковић-Поповић, 1997). Изградња мокрих поља као јефтинијег о класичних пречистача који не захтевају стално одржавање и нема сталних трошкова експлоатације, нема утрошка енергије и агенаса, нема потребе за сталним надгледањем стручњака, минимални радови на одржавању система (чишћење грубе решетке и таложног канала и изношење биомасе) (Белић и Јосимов-Дунђерски, 2007). 63

70 Милена Шкорић Мастер рад Закључак 6. Закључак На основу анализа стања квалитета вода реке Тисе на два профила, на уласку у Србију и на брани код Новог Бечеја, може се извести закључак о утицају загађивача на тој деоници на квалитет вода реке. Треба имати у виду да је Тиса међународна река и да до загађења њених вода долази на свим деловима дуж тока. Ово наводи на закључак да се проблем квалитета вода мора разматрати генерално, а да се решења морају тражити локално, у свакој земљи посебно, а онда и размотрити сваког загађивача и тражити решење да се Тиса заштити од загађења. Један од основних проблема да се одреди утицај различитих извора загађења на статус воде реципијента је недостатак прецизних података о квалитету и садржају отпадних вода. Приликом израде овог рада појавио се проблем недостатка података у погледу параметара потребних за оцену хемијског статуса реке Тисе. Неки параметри се уопште не одређују, док се за друге може рећи да се повремено одређује њихов садржај, што знатно отежава одређивање статуса анализираних водених токова. На основу просечних вредности параметара који служе за оцену еколошког статуса вод реке Тисе може се закључити да нема великог погоршања статуса од профила Мартонош до профила Нови Бечеј. На профилу Мартонош параметри се налазе у I класи еколошког статуса у 3 случаја, док се у осталих 6 случајева налазе у II класи. Код Новог Бечеја ситуација је нешто лошија јер се у 2 случаја параметри налазе у I класи еколошког статуса, 5 пута у II класи и једном у III класи еколошког статуса. На основу напред наведеног може се закључити да се еколошки статус реке Тисе може класификовати као добар (II). Анализе отпадних вода које се упуштају у Тису нису комплетне, али и на основу постојећих резултата могу се извести одређени закључци. Отпадне воде су знатно оптерећене органском материјом која потиче од већег броја постројења из прехрамбене индустрије, као и из комуналних отпадних вода. Текође, висок је и садржај суспендованих материја. Висок садржај фосфора и нитрата указује да се поред 64

71 Милена Шкорић Мастер рад Закључак отпадних вода из прехрамбене индустрије и комуналних вода загађење потиче и од спирања хемијских супстанци са пољопривредних површина. И поред лошег квалитета отадних вода оне нису довеле до драстичне промене статуса реке Тисе јер река спада у веће водотоке са просечним протоцима од 441 m 3 /s до 1480 m 3 /s што је много веће од количине воде која се упушта, а то је просечно 756 m 3 /dan, односно 0,009 m 3 /s. И поред тога треба треба заштитити квалитет воде реке Тисе због њеног значаја за становништво у приобаљу, због система Дунав Тиса Дунав, због рибљег фонда, рекреације и другог. Да би се заштитила река од загађења потребан је координиран рад свих потиских земаља на побољшању укупних еколошких услова у сливу. Даље, неопходно је радити на директној заштити водотока као једног од непроцењивих ресурса воде на овим просторима. Један од првих услова је усклађивање правне регулативе са прописима Европске уније чиме би се регулисало управљање и заштита квалитета Тисе. 65

72 Милена Шкорић Мастер рад Литература 7. Литература 1. Белић С., Белић А. и Вранешевић М.: Water quality as a limiting factor for irrigated agriculture, Understanding Freshwater Quality Problems in a Changing World, Proceedings of H04, IAHS- IAPSO-IASPEI Assembly, Gothenburg, Sweden, 2013, Бенак Ј. и Далмација Б.: Концентрисани загађивачи вода, Зборник радова саветовања Вода, земљиште и агрикултурна хемија, Нови Сад, Далмација Б.: Проблеми квалитета вода, Поглавље у монографији Квалитет воде за пиће - проблеми и решења, Природно-математички факултет - Институт за хемију, Нови Сад, стр. 1-28, Јахић М.: Пречишћавање загађених вода, Нови Сад, Јовичић М. и Јовановић Ђ.: Стање површинских вода у Србији, Зборник радова међународне конференције Квалитет вода Чачак, Јосимов-Дунђерски Ј. и Белић А.: Самопречишћавајућа моћ реципијената канала ДКМ система за одводњавање Житиште, Летопис научних радова, број 1, стр , Нови Сад, Марковић Ђ.: Квалитет површинских вода, Зборник радова саветовања Вода, Земљиште и агрикултурна хемија, Нови Сад, Станковић Ф., Шкорић М., Новковић Н., Nаgy I., Кицошев С. и Цревар В.: Друштвеноекономски развојни план Потисја, Покрајински секретаријат за приватизацију, предузетништво, мала и средња предузећа и Центар за стратешка економска истраживања Војводина ЦЕСС,Нови Сад, 2008а. 9. Станковић Ф., Шкорић М., Новковић Н., Nagy I., Кицошев С. и Цревар В.: Друштвеноекономски развојни план Потисја, Покрајински секретаријат за приватизацију, предузетништво, мала и средња предузећа и Центар за стратешка економска истраживања Војводина ЦЕСС, Нови Сад, 2008б. 10. Чонкић Љ., Радовановић-Јовин Х.: Војводина На путу усклађеног развоја, Поглавље: Стање квалитета површинских, подземних и пијаћих вода, Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, Нови Сад,

73 Милена Шкорић Мастер рад Литература 11. Јосимов-Дунђерски Ј. и Путарић В.: Загађивачи вода у Војводини, Еко конференција 1999, Заштита животне средине градова и приградских насеља, Нови Сад, Грбић Ј.: Процена утицаја различитих фактора на промене квалитета воде у каналској мрежи, докторска дисертација, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Јосимов-Дунђерски Ј.: Еко-хидролошки услови за примену мокрих поља у Војводини, докторска дисертација, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Мушкатировић Ј. и Мушкатировић Д.: Унутрашња пловидба и могући утицај на животну средину, 4. Међународна конференција хидротехничара Вода и заштита вода, Грађевински факултет, Суботица, Деспотовић и др.: Приказ пројекта аспекта квалитета вода у сектору вода у Републици Српској, 4. Међународна конференција хидротехничара Вода и заштита вода, Грађевински факултет, Суботица, Летић Љ., Савић Р. и Божиновић М.: Немирни песак, издавач ЈП Палић-Лудаш, Палић, Суботица, Марјановић З.: Математичко моделирање квалитета воде у речним токовима, Управљање водним ресурсима Србије Искуства, нови приступи и методе, монографија, Јарослав Черни, стр , Београд, Поповић М. и Брковић-Поповић И.: Контрола процеса пречишћавања значајан сегмент заштите вода од загађења, Управљање водним ресурсима Србије Искуства, нови приступи и методе, монографија, Јарослав Черни, стр , Београд, Правилник о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода (Сл. гласник РС, бр. 74/2011). 20. Уредба о граничним вредностима задађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Сл. гласник РС, бр. 50/2012) (Анализа хидролошке ситуације на главним сливовима на територији Републике Србије у периоду 2012 август године), Републички хидрометеоролошки завод, Београд, Белић А. и Јосимов-Дунђерски Ј.: Био-систем у пречишћавању отпадних вода, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Врховшек Д., Булц Т., Мохора Е. и Сантрач В.: Биљни уређаји за секундарно пречишћавање отпадних вода, Пречишћавање отпадних вода системом мокрих поља, Зборник радова, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, стр , Нови Сад, Хидролошки годишњак 3. Квалитет вода (подаци о квалитету површинских и подземних вода) од до године, Републички хидрометеоролошки завод Србије, Београд,

74 Милена Шкорић Мастер рад Литература 25. Лелеш Б.: Промене квалитета каналске воде под утицајем расутог загађења из пољопривреде, магистарска теза, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Далмација Б. и др.: Контрола квалитета вода у оквиру управљања квалитетом, Природноматематички факултет, Институт за хемију, Нови Сад,

75 Прилози Прилог број 1. Графички приказ ph вредности за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 2. Графички приказ вредности раствореног кисеоника за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 3. Графички приказ вредности БПК 5 за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 4. Графички приказ вредности укупно органског угљеника (TOC) за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 5. Графички приказ вредности амонијум јона за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 6. Графички приказ вредности нитрата за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 7. Графички приказ вредности ортофосфата за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 8. Графички приказ вредности укупно раствореног фосфора за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 9. Графички приказ вредности хлорида за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 10. Табеларни преглед емисије загађења по загађивачима реке Тисе Прилог брoj 11. Параметри квалитета воде реке Тисе у години

76 Прилог број 1. Графички приказ ph вредности за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 2. Графички приказ вредности раствореног кисеоника за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси

77 Прилог број 3. Графички приказ вредности БПК 5 за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 4. Графички приказ вредности укупно органског угљеника (TOC) за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси

78 Прилог број 5. Графички приказ вредности амонијум јона за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 6. Графички приказ вредности нитрата за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси

79 Прилог број 7. Графички приказ вредности ортофосфата за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси Прилог број 8. Графички приказ вредности укупно раствореног фосфора за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси

80 Прилог број 9. Графички приказ вредности хлорида за период година на профилима Мартонош и Нови Бечеј на реци Тиси