Operativno planiranje izvoďenja nastave računarstva i informatike za učenike osmog razreda osnovne škole u Pirotu

Transcription

1 Operativno planiranje izvoďenja nastave računarstva i informatike za učenike osmog razreda osnovne škole u Pirotu Sanja Ristić Fakultet tehniĉkih nauka, Ĉaĉak, Tehnika i informatika - Master za elektronsko uĉenje, 2014/2015.godina rissanja010@gmail.com Mentor rada: Dr Cariša Bešić Apstrakt U ovom radu je prikazano operativno planiranje nastave za predmet raĉunarstvo i informatika. Ukoliko se odrede zadaci i resursi, smanjuje se mogućnost odstupanja od operativnog plana rada nastavnika. Korišćen je program Microsoft Office Project 2003, kao jedan od zastupljenijih softvera za kontrolu izvršenja projekta. Rad se satstoji iz šest delova. U prvom delu predstavljeni su osnovni pojmovi vezani za predmet upravljanje projektima. U drugom poglavlju definisan je problem i cilj rada. U narednom delu akcenat je na opisu MS Project-a i njegovih mogućnosti. u ĉetvrtom delu opisan je razvoj modela upravljanja projektima. U petom delu prikazana je primena android aplikacija za upravljanje projektima.u okviru poslednjeg dela rada sumiran je postupak upravaljanja projektom. Ključne reči upravljanje projektima, planiranje nastave, MS Project, android 1 UVOD Osnovna namena ovog rada je upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u planiranju i upravljanju izvoċenja nastave iz raĉunarstva i informatike.. Ukoliko bi se nastavne jedinice planirale na ovaj naĉin, nastavnici bi bili u mogućnosti i da sa svojih mobilnih ureċaja prate realizaciju plana i programa. Upotrebom dokumenata u elektronskom obliku ubrzava se postupak razmene dokumenata. Део рада ће се и бавити савременим могућностима размене готовог пројекта, као и његове измене. Ovaj rad predstavlja jedan od naĉina na koji se informaciono-komunikacione tehnologije mogu iskoristiti pri upravljanju i deljenju projekta u cilju što efikasnije organizacije nastavnog kadra. U cilju što boljeg i preglednijeg upravljanja operativnim planovima poţeljno je koristiti savremene softverske programe, specijalozovane za podršku upravljanju projektima.program koji to omogućava je MS Project koji je namenjen, pre svega, za planiranje, praćenje i kontrolu realizacije razliĉitih vrsta projekata. 2 DEFINISANJE CILJA I PREDMETA PROJEKTA Cilj projekta ogleda se u upravljanju izvoċenja nastavnih jedinica, koje je potrebno realizovati u okviru školske godine., za predmet raĉunarstvo i informatika. Sa obzirom na to da projekat oslikava raspodelu zadataka i resursa namenjenim izvoċenju nastave za uĉenike 8.razreda osnovne škole, potrebno je naglasiti da je nedeljni fond ĉasova, dva. Veoma je bitno definisati koja će se nastavna sredstva (resursi) koristiti izvoċenju nastave. Zamisao autora projekta je da poĉetak svakog meseca predstavlja poĉetak nove faze, a da zbirne zadate predstavljaju nastavne jedinice koje mogu biti definisane kao zasebne celine. Nakon izrade projekta, profesori će imati jedinstveni plan za realizaciju aktivnosti, na koji će moći da se oslone i u budućnosti. Operativni plan predstavlja predmet projekta i specifikuje šta je potrebno postići u odreċenom vremenskom periodu, kako bi se napredovalo prema kljuĉnim pravcima koji su definisani strateškim planom. On detaljnije identifikuje šta se moţe uraditi u odreċenom vremenskom periodu obiĉno godinu dana ili manje. Operativni plan usmerava aktivnosti svih iz organizacije tako da svako moţe da vidi kako njegov rad i zalaganje vode uspešnom ostvarivanju plana. Planiranje nastavnika sluţi kao neka vrsta podsetnika (inventara) za izvoċenje aktivne i stvaralaĉke nastave. To ima znaĉajnog uticaja da nastavnici teţe da se tokom nastavnog procesa ne odvajaju od onoga što su sami planiranjem predvideli. 3 KONCEPCIJA I METODOLOGIJA RADA Projekat se definiše kao skup aktivnosti koje se realizuju da bi se postigli ciljevi u okviru predviċenog budţeta i planiranog vremena. Projekat sadrţi konaĉne ciljeve koje treba postići u ĉijoj realizaciji uĉestvuju ograniĉeni resursi.[1] Upravljanje projektima je proces planiranja, organizovanja i upravljanja zadacima i resursima usmereno ka ostvarenju zadatog cilja, uz ograniĉenja koja mogu biti vremenska, finansijske i resursna.[2] Životni ciklus projekta je vremenski period,u kome se, kroz odreċeni broj faza i veliki broj aktivnosti, projekat dovodi do završetka.[2]

2 To je kontinuirani proces realizacije projekta koga ĉine 4 osnovne faze: Identifikacija projekta Priprema projekta Procena projekta Nadzor realizacije projekta Pre nego što se krene sa izradom projekta, potrebno je izvršiti tehnološko-organizaciono struktuiranje projekta na manje logiĉkih celina. MeĊutim, proces planiranja se ne završava izradom planova, nakon toga sledi analiza vremena,tj. proraĉun vremenskih rokova i termina koje je moguće izraĉunati, a potrebni su ua upravljanje vremenom realizacije projekta. 4 RAZVOJ PROJEKTA Na samom poĉetku izrade projeka treba definisati datum poĉetka i završetka projekta Prema rasporedu ĉasova 8.razred ima ĉasove Raĉunarstva i informatike sredom, tako da je datum poĉetka projekta 5. septembar.postoje dva naĉina na koja se ovo podešavanje moţe izvršiti - korišćenjem ĉarobnjaka ili direktno u dijalog prozoru Project Information. TakoĊe, moţemo definisati i kalendar rada Tools/Options/Calendar. Opcije koje podešavamo su sledeće: Week starts on - za poĉetak radne nedelje postavićemo ponedeljak kao prvi radni dan u nedelji, Fiscal year starts in - za poĉetak fiskalne godine postavićemo januar (u pitanju je fiskalna godina, a ne školska godina), Default start time - za poĉetak radnog vremena postavljamo prvi ĉas(poĉinje u 8h), pošto ne znamo da li je ĉas zaista prvi pretpostavićemo da je tako, Default end time - završetak radnog vremena postavljamo na 9,35h, jer je u pitanju dvoĉas (dva ĉasa od po 45 min.), Hours per day - broj radnih sati po danu je 1h i 30 min (dva ĉasa od po 45 min), Hours per week - broj radnih sati po nedelji isto je vreme kao i broj radnih sati po danu zato što se ĉas izvodi jednom nedeljno, Days per month -pošto se ĉas izvodi jednom nedeljno broj radnih dana po mesecu bi bio 4. Kalendari projekta su primarna sredstva preko kojih se kontroliše planiranje rada na zadacima i sa resursima u okruţenju Ms Project. Definiše se opšte radno vreme i neradno vreme za zadatke. U delu prozora Task/Define General Working Times podešavanje kalendara se vrši u pet koraka: definisanje opšteg radnog vremena podešavanje radnog vremena definisanje specifiĉnih neradnih dana u projektu definisanje radnog vremena projekta snimanje podešavanja. U projekat se prvo unose aktivnosti. Aktivnost predstavlja deo projekta, koji je posebna i nedeljiva celina sa aspekta upravljanja. Mora biti definisana, kako bi mogao da joj se odredi poĉetak, trajanje i kraj, kao i ĉinioci njenog izvršenja. [9] Potrebno je, prvo postaviti pogled Grantt Chart (View/ Grantt Chart). Nakon unosa imena aktivnosti, u planu projekta se automatski pojavljuju odreċene informacije: podatak o trajanju aktivnosti, podaci o poĉetku i završetku aktivnosti, grafiĉki prikaz aktivnosti pomoću trake aktivnosti. Nakon unosa glavnih aktivnosti, moţe se preći na veći nivo detalja dodavanjem podaktivnosti. Trajanje aktivnosti se definiše na tri naĉina: unošenjem vrednosti u Duration kolonu, korišćenjem Task Information dijaloga za unos i pregled informacija, pomoću miša, pomeranjem trake aktivnosti na ţeljenu duţinu. Kada se unesu aktivnosti u projekat njegovo vreme je automatski podešeno na "1day?" Ukoliko bi podrazumevana vrednost bila nula, program bi tu aktivnost smatrao kljuĉnim dogaċajem. Aktivnosti koje imaju trajanje 0 nazivaju se i kritične tačke (milestones) i koriste se za oznaĉavanje kljuĉnih momenata u projektu. Aktivnost se proglašava kritiĉnom taĉkom ĉekiranjem opcije Mark task as milestone u dijalog prozoru Projcet/Task Information u kartici Advanced. Grupisanje aktivnosti vršimo pomoću ikonica Outdent i Indent na Formating toolbar-u, tako što prvo odredimo koje aktivnosti su kljuĉni dogaċaji, a koje njihove podaktivnosti. Zadaci koji su uneti u okviru projekta nisu povezani, a to znaĉi da ne obezbeċuju vremenski plan projekta. Ograniĉenje i datum završetka aktivnosti se mogu zadati u okviru dijalog prozora Project/Task Information u kartici

3 Advanced. Ograniĉenja se definišu izborom tipa ograniĉenja iz padajuće liste i unosom datuma iz kalendara u padajućoj listi. Za razliku od ograniĉenja koja povezuju aktivnosti sa poĉetkom ili krajem projekta, tj. nekim datumima, zavisnosti (dependences) povezuju aktivnosti sa vremenima vezanim za druge aktivnosti u projektu. Osnovni tipovi zavisnosti koji definišu veze izmeċu poĉetaka i završetaka aktivnosti su: start-to-finish (SF) - podrazumeva da sledeća aktivnost ne moţe da se završi dok prethodna aktivnost ne poĉne. finish-to-start (FS) - je najĉešće korišćeni tip zavisnosti. Veza ovog tipa podrazumeva da sledeća aktivnost ne moţe da poĉne dok se prethodna aktivnost ne završi. Ovo je jedini tip zavisnosti koji se moţe definisati pomoću miša ili Link Tasks komande. start-to-start (SS) - podrazumeva da sledeća aktivnost ne moţe otpoĉeti dok prethodna aktivnost ne poĉne. finish-to-finish (FF) - podrazumeva da se sledeća aktivnost ne moţe završiti dok se prethodna aktivnost ne završi.[7] Svakoj aktivnosti se moţe pridruţiti napomena koja treba da podseti korisnika na neke detalje ili parametre vezi sa tom aktivnošću. Unete napomene se mogu prikazivati na ekranu ili ukljuĉiti u štampane izveštaje. Napomena unosimo tako što selektujemo ţeljenu aktivnost i zatom idemo na Projcet/Task Information u kartici Notes. Resursi su razliĉito tretirani u razliĉitim verzijama MS Project-a.Prvo su se definisali samo radni resursi(work resources) koje su ĉinili ljudi i oprema koji troše vreme za rad na aktivnostima. Definisanje ovih resursa podrazumeva zadavanje vremena koje resursi moraju da provedu na aktivnosti (puno vreme je 100%). Kasnije su dodati materijalni resursi (material resources) koje ĉine materijali koji se troše tokom projekta.njima se zadaje koliĉina materijala koja će biti iskorišćena (u odgovarajućim jedinicama). Resursi se mogu uneti pojedinaĉno, kada su potrebni i kao lista svih resursa na projektu. Lista resursa se definiše u tabeli u okviru pogleda Resource Sheet koji se dobija aktiviranjem opcije View/Resource Sheet. Nakon unosa i podešavanja resursa, potrebno je izvršiti pridruţavanje resursa odgovarajućim aktivnostima. Postupak pridruţivanja ukljuĉuje nekoliko koraka: selektovati aktivnost kojoj treba pridruţiti resurs (u Gantt Chart dijagramu) otvoriti dijalog Assign Resources aktiviranjem opcije Tools/Assign Resources ili preko preĉice na Standard toolbar-u Kritiĉni put projekta je put koji je sastavljen od kritiĉnih dogaċaja. Kritiĉni dogaċaji su dogaċaji kod kojih su vremenske rezerve jednake nuli. To znaĉi da kašnjenje bilo koje aktivnosti rezultira kašnjenjem celog projekta. Slika 1.Prikaz kritiĉnog puta

4 U MS Project-u se podaci mogu prikazati na više razliĉitih naĉina i unositi ili menjati u svakom od prikaza. Pogled (View) predstavlja naĉin posmatranja projekta.[11]osnovna tri pogleda koja se najĉešće zajeno (u kombinaciji) koriste su: 1. Grafiĉki pogled - informacije se predstavljaju pomoću slika ili crteţa (Gantt Chart view), 2. Tabelarni pogled - informacije su prikazane u vrstama i kolonama (Task Sheet view i Resource Sheet view), 3. Forme - informacije su predstavljene na naĉin sliĉan papirnoj formi (Task Form view).[11] Kalendar sluţi za unos jednostavnih projekata i pregled obaveza za neki zadati dan.[11] Izuzetno je lak za korišćenje i vrlo pregledan. Kalendar pruţa poglede na nivou dana, nedelje ili meseca. Neradni dani su u projektu su osenĉeni. Slika 2. Calendar za projekat Nastavni plan. Autor Sanja Ristić, snimak ekrana Pogled Gantt Chart omogućava lako kreiranje projekta, povezivanje aktivnosti i dobijanje sekvencijalnih zavisnosti, povećanje napredovanje projekta u vremenu i grafiĉki prikaz aktivnosti.[11] Network Diagram predstavlja opšti pogled na tok projekta i veze koje postoje izmeċu projektnih aktivnosti.[11] Ovaj pogled olakšava proveru zavisnosti izmeċu aktivnosti. Network Diagram se sastoji od ĉvorova koji predstavljaju aktivnosti i linija izmeċu ĉvorova koje predstavljajuu zavisnosti izmeċu aktivnosti. Ĉvor sadrţi ime aktivnosti, njeno trajanje, identifikacioni broj, datum poĉetka i završetka i resurse. Oni imaju razliĉite okvire i boje i to u zavisnosti od tipa aktivnosti. Kritiĉne aktivnosti su predstavljene debljim okvirom i crvene su boje, a ostale aktivnosti su plave boje sa tanjim okvirom. Aktivnost koja poĉinje nakon završetka neke druge aktivnosti naziva se sledeća aktivnost i u dijagramu se nalazi desno od prethodne aktivnosti. Slika 3. Network Diagram za projekat Nastavni plan. Autor Sanja Ristić, snimak ekrana

5 Task Usage se bavi uticanjem resursa na aktivnosti tako što prikazuje pridruţivanja resursa aktivnostima. Resource Usage prikazuje za svaki resurs aktivnost kojima je pridruţen. Resource Usage se koristi kada treba proveriti preopterećenje resursa, videti broj ĉasova ili procenat kapaciteta resursa, pratiti napredovanje resursa. Resource Sheet daje informacije o resursima koji su pridruţeni projektu, npr. cena rada, cena prekovremenog rada, raspoloţivost za prekovremeni rad itd. Koristi se za prisruţivanje resursa sa niţom cenom rada većim aktivnostima i obrnuto. Pošto se u okriviru programa nalaze razliĉiti podaci, ponekad je potrebno izdvoijti neke, zbog lakšeg snalaţenja. Zato je potrebno koristititi opcije: sortiranja, filtriranja i grupisanja podataka. Sortiranje podataka vrši se opcijom za sortiranje podataka (Project /Sort). Moguće je odabrati sortiranje prema datumu poĉetka zadataka, datumu završetka zadataka, prioritetu, troškovivma ili identifikacionom broju. Sastavni deo praćenja realizacije projekta su izveštaji o projektu. MS Project je bogat izveštajima i pruţa uvid u sve faze realizacije projekta. Slika 4. Dijalog prozor izveštaja. Autor Sanja Ristić, snimak ekrana 5 PRIMENA АNDROID APLIKACIJA ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA Svedoci smo vremena u kojem su tehniĉko-tehnološka dostignuća postala imperativ, što nam otvara brojne nove mogućnosti kao što su uĉenje i istraţivanje putem Interneta. Postoji veliki broj aplikacija za Android operativni sistem, namenjenih upravljanju projektima. Neke od njih su: Ace Project Contus MPP GanttMan MPM - Mobile PM Network Project Schedule PRINCE2 & Project Mgt Project Manager s Toolkit Project Planning Teamwork PM Jedna od boljih aplikacija je Project Schedule aplikacija. Da bi se u Project Schedule uvezao dokument bilo kog od pomenutih tipova, potrebno je odabrati opciju menija pod nazivom Data.

6 Slika 5. Uvoz dokumenata različitih formata u aplikaciju Project Schedule. Autor Sanja Ristić, snimak ekrana Da bi se u aplikaciji Project Schedule otvorio dokument.mpp formata, potrebno je instalirati dodatak koji se zove Project Schedule Office. Sortiranje po raznim kriterijumima je moguće izvršiti i u okviru aplikacije Project Schedule. Zastupljena su dva nivoa sortiranja primarno i sekundarno. Iako su omogućeni otvaranje i izmena dokumenta u.mpp formatu, aplikacija dozvoljava ĉuvanje novonastalog dokumenta u MSDPI-XML formatu, kao Excel dokument, CSV, sliku u PNG formatu, dok je izvoz dokumenta u PDF formatu rezervisano samo za verziju aplikacije koja se naplaćuje. 6 ZAKLJUČAK U radu su prikazane mogućnosti korišćenja programskog paketa Microsoft Office Project 2003, u planiranju i organizovanju nastavnim jedinicama osmog razreda osnovne škole. Osnovne mogućnosti upravljanja projektima u MS Project-u su opisane u radu, ali postoji još mnogo opcija koje je moguće istraţiti u ovom programu. Kreiran je jedinstveni plan za realizaciju aktivnosti, na koji će profesori moći da se oslone i u budućnosti. Izvršen je prpraĉun kraja projekta i dodeljeni su resursi zadacima, tako da je odstupanje od plana svedeno da minimum. Današnja administracija oduzima dosta vremena, a sami tim je i nepregledna. Upotrebom MS Project-a u naĉin organizacije ovog tipa bio bi korak ka savremenijem i brţem upravljanjem nastave, a svi korisnici koji su imali mogućnost da rade u ovom programu i uvere se u njegove pozitivne strane, bi trebalo da se zalaţu za ovaj savremeni naĉin upravljanja projektima. LITERATURA [1] [2] [3] str.5 [4] [5] Dr Bešić C., Upravljanje projektima elektronskog uĉenja - skripta sa predavanja Fakultet tehniĉkih nauka u Ĉaĉaku, 2013 [6] Hurtado M. - MS Project Tutorial [7] Mr Marković D., MS Project 2010 [8] Dr Glišović S.,Uvod u Microsoft Project, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu [9] 10 Letić D., Jeftić UPRAVLJANJE PROJEKTIMA, Tehniĉki fakultet Mihailo Pupin, Zrenjanin, 2007., str. 4-9, str , str , str [11] UPRAVLJANJE%20PROJEKTIMA/PREDAVANJA/UP%20-%20X%20- %20Uvod%20u%20Microsoft%20Project%201.pdf [12] [13] PMI: A Guide to the Project Management Body of Knowledge, Third Edition (PMBOK Guide), Newtown Square, PE: Project Management Institute, 2004 [14] Dipl. inţ. maš. Ţarko Mišković - Upravljanje projektima primenom softverskog paketa MS Project, str Englesko-srpski reĉnik iz upravljanja projektima za Microsoft Project-u 2002, Zrenjanin BEŠIĆ C., ĐORĐEVIĆ D., Benčmarking, Tehniĉki fakultet Ĉaĉak, Ĉaĉak, ĐorĊević D., Bešić C., Odnosi sa javnošću, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005 [19] ĐorĊević D., Bešić C., Marketing komuniciranje, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, [20] ĐorĊević D., Ćoćkalo D., Upravljanje kvalitetom, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, [21] Sajfet Z., Adamović Ţ., Bešić C., Menadţment znanja, TF "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2005.