SPECIJALAN BROJ SIMILLIMUM TIMESA (E-IZDANJE)

Transcription

1 SPECIJALAN BROJ SIMILLIMUM TIMESA (E-IZDANJE) NE ZABORAVI BITI SRETAN LETNJE IZDANJE Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi. Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoć. Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne mijenja rutinu, onaj koji se ne usuđuje odjenuti u novu boju, i ne priča s onima koje ne poznaje. Lagano umire onaj koji beži od strasti i njenog vrela emocija, onih koje daju sjaj očima i napuštenim srcima. Lagano umire onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima; onaj koji sebi neće dozvoliti, niti jednom u životu, da pobegne od smislenih saveta... Živi danas! Reskiraj danas! Učini danas! Ne dozvoli lagano umiranje! Ne zaboravi biti srećan! Ovaj specijalan broj je nastao kao zbir lekcija o homeopatiji koje su objavljivane svaki dan na Facebook stranici Udruženja za širenje i unapređenje klasične homeopatije «Simillimum». Period objavljivanja je bio od 4. jula do 11. avgusta Lekcije su nastale kao posledica iskustva Stručnog saveta «Simillimuma» koji je razvio kurikukulume i izradio nastavna učila za transfer znanja o homeopatiji. Posećenost je bila izvanredna jer se ipak radilo o letnjem periodu kada većina ljudi je na odmoru. HVALA ONIMA KOJI SU NAS PRATILI! AVGUST 2016

2 SADRŽAJ 1. LEKCIJA 1: Šta je homeopatija? LEKCIJA 2: Letnja škola Simillimuma LEKCIJA 3: Vitalna sila i Vitalna energija LEKCIJA 4: Hanemanovi doprinosi homeopatiji LEKCIJA 5: Neobično, svojstveno, retko i čudnovato LEKCIJA 6: Zdravlje LEKCIJA 7: Interne obuke u «Simillimumu» LEKCIJA 8: Totalitet simptoma LEKCIJA 9: Edukacija homeopata u Udruženju Simillimum LEKCIJA 10: Moderni pristupi idejama homeopatije u primeni u genetici LEKCIJA 11: Deluzije LEKCIJA 12: Primer opisa jednog homeopatskog sredstva u Materia Medica knjizi LEKCIJA 13: Transfer i kontratransfer; Stid LEKCIJA 14: Modaliteti u homeopatiji LEKCIJA 15: Stručni-naučni časopis "Simillimum times"; ISSN , NBS LEKCIJA 16: Edukacija homeopata LEKCIJA 17: Pozologija (izbor potencije homeopatskog sredstva) LEKCIJA 18: Supervizija (i unutrašnji saboter) LEKCIJA 19: Dokazivanje homeopatskih lekova (specijalističke studije) LEKCIJA 20: Mali homeopatski lekovi : Sol britannic LEKCIJA 21: Snovi u homeopatiji LEKCIJA 22: Primer jednog homeopatskog slučaja LEKCIJA 23: Deset principa homeopatije 24. LEKCIJA 24: Uticaj stanja uma roditelja na zdravlje deteta (napredna homeopatska tema, II godina učenja homeopatije pri Udruženju "Simillimum") LEKCIJA 25: Edukacija homeopata LEKCIJA 26: Studiranje rubrika repertorijuma kroz slučajeve LEKCIJA 27: Saradnja sa časopisom «Simillimum times» i učešće u tribinama LEKCIJA 28: Učenje homeopatije - kao maraton? LEKCIJA 29: Istorijski razvoj homeopatije i biografija osnivača dr Samuela Hanemana LEKCIJA 30: Poziv na «Dan otvorenih vrata u Simillimumu»

3 LEKCIJA ZA DANAS (1) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Šta je homeopatija? Homeopatija je kompletan medicinski sistem, koji je razvijen u Nemačkoj u XIX veku. Njen osnivač je Nemac Hahneman Samuel Christian Friedrich ( ), lekar, hemičar, poliglota i filozof prirode i njenih zakona. On primenjuje princip da se slično sličnim leči, uvodi minimalne doze lečenja, daje bolesniku pojedinačne doze, priprema homeopatske lekove razblažujući ih u vodenom i alkoholnom rastvoru do nivoa da se u njemu ne nalazi ni jedna molekula iste, pritom između svakog sledećeg razblaženja udara o podlogu da aktivira molekule vode da one upadnu u rezonacu (potenciranje). Ovako dobijeni lekovi isceljuju, podstiću odbrambene sposobnosti organizma, nemaju štetne sporedne efekte. Pri određivanju pravog homeopatskog leka vodi da se računa o posebnosti svakog bolesnika i njegovog nasleđa, genetskog koda i svih osobina (zdravih i bolesnih) lečene osobe (holistički pristup). U toku od od 220 godina homeopatski lekovi ne gube svoju efikasnost. Na osnovu Hanemanovog kapitalnog dela ORGANON - UMETNOSTI LEČENJA, koju je u toku svog života Haneman šest puta dopunjavao i usavršavao, plejada njegovih naslednika počev od Kenta i Heringa pa do nekih naših savremenika, Šankarana (uvodi sistemski pristup i biljno carstvo), Šoltena (uvodi familije lekova, mineralno i biljno carstvo ) i Vijayakara (prediktivna homeopatija - klasična homeopatija objašnjena dostignućima savremene nauke), nastavljaju i uvode novine u savremenu homeopatiju. SUŠTINA: HOMEPATIJA IMA SVOJ PROZOR POSMATRANJA BOLESNOG ČOVEKA (isceljuje se čovek a ne bolest) 2

4 3

5 LEKCIJA ZA DANAS (2) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Letnja škola «Simillimuma» Svako učenje se završava na neki način. U "Simillimumu" se osnovne studije (traju 3 godine) i specijalističke studije (traju 2 godine) završavaju otvorenom Letnjom školom gde studenti homeopatije prikazuju svoje projekte i na taj način dele iskustvo sa svojim koleginicama i kolegama. Time se postiže sinergetski efekat koji je za nas u "Simillimumu" veoma važan. Pogledajmo fotografije sa kojima smo zabeležili završetak Letnje škole održane 2. i u prostoru "Simillimuma". SLEDEĆA LETNJA ŠKOLA BIĆE U PRIRODI! 4

6 5

7 LEKCIJA ZA DANAS (3) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM Tema: Vitalna sila i Vitalna energija Osnovni pojam homeopatije je VITALNA SILA i VITALNA ENERGIJA. To je ono nešto što daje život telu. Tokom života, poremećaj vitalne energije može iz raznoraznih razloga da dovede do bolesti. Modernim jezikom «vitalna sila / vitalna energija» se prepoznaje kao psiho-endokrino-imunološki sistem čoveka podržanog sa regulatornim principima homeostaze. Homeopata ima zadatak da prikupi činenjice o pacijentu (a ne o bolesti) i da na osnovu toga dođe do totaliteta simptoma poremećene vitalne energije. Svaki detalj je važan i ne sme se zanemariti jer pogrešna preskripcija može da dovede da nešto što je zanemareno eskalira u budućnosti tokom terapije. Haneman je o svemu vodio računa i sistematizovao je zadatke homeopate (aforizam 1, 2 i 3) i sistematizovao je šta homeopata kao posmatrač bez predrasuda treba da vidi u poremećenoj vitalnoj energiji (aforizam 5 i 6). Na osnovu prikupljenih činjenica, homeopata bira sredstvo (homeopatsku remediju) kojim on poštuje osnovni princip homeopatije «SIMILIA SIMILIBUS CURENTUR» («Slično se sličnim leči» ili na našem jeziku «Klin se klinom izbija»). Dakle, homeopatija je medicinska nauka koja se uči. Mi imamo postavljen nastavni plan (kurikulum). Naši edukatori mogu da vas nauče da se bavite ovom dragocenom naukom zvana «Homeopatija nežna medicina». Zašto «nežna medicina»? Zato što leči emocije (tuga, razočaranje, strah, bes, tupost uma, anksioznost zbog iščekivanja, itd.). I na kraju ove lekcije, treba da vas informišemo da je homeopatija ušla u jednu od terapetuskih veština alternativne -komplementarne - integrativne medicine po Zakonu o zdravlju Republike Srbije još decembra godine. 6

8 7

9 8

10 LEKCIJA ZA DANAS (4) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Hanemanovi doprinosi homeopatiji Samuel Haneman je svoje višedecenijsko iskustvo klasifikovao u knjigama koje danas predstavljaju osnovne alate svakog homeopate u svakodnevnoj terapeutskoj praksi. To je istovremeno i literatura koja se koristi tokom školovanja homeopata. Iz celokupne Hanemanove zaostavštine vidi se da je homeoaptija zasnovana na DESET osnovnih principa kojih se drži svaki homeopata koji praktikuje klasičnu (Hanemanovu) homeopatiju. Homeopatske remedije (sredstva) prave se homeoptskim farmaceutskim postupkom od materijala iz prirode. U tu svrhu koriste se homeopatske farmakopeje. U osnovi pripeme je razblaženje supstance te njeno potenciranje. Sva homeopatska sredstva se u skladu sa ECCH (Eurupean Councile for Classical Homeopahy) preporukama propisno obeležavaju pri predaji pacijentu. Opis homeopatskih remedija nalaze se u Materia Medica literaturi. Često se dodeljuju grupne karakteristike carstvima homeopatskih remedija. Dajemo primere suštinu nekih homeopatskih remedija. 9

11 10

12 11

13 12

14 LEKCIJA ZA DANAS (5) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Neobično, svojstveno, retko i čudnovato Evo, stigli smo do lekcije 5. Možda je sve teže za razumevanje, ali zato imamo školu gde učimo o homeopatiji, o njenim dometima i dražima, efektima isceljenja naših pacijenata - oni to nama kažu "Konačno sam se vratio/vratila životu, radu, poslu. sreći". Treba ponovo da se vratimo Hanemanu. U ključnoj knjizi "Organon - umetnost isceljenja" piše u paragrafu (aforizmu, stanci) 153, između ostaloga i sledeće: "U pronalaženju pravog specifičnog homeopatskog leka treba obratiti pažnju na upadljive, posebne i karakteristične neuobičajene simptome i znake. Jer upravo oni moraju po svojoj sličnosti odgovarati traženom leku. Kao opšte i neodređene simptome smatram : glavobolju, gubitak apetita, malaksalost, nemiran san itd. Ovim simptomima ne treba obraćati previše pažnje jer ih srećemo skoro kod svakog oboljenja.", Dakle, čudni, retki i specifični simptomi su najvažniji u potrazi za homeopatskim lekom. Nije to uvek moguće. To je zadatak homeopate da u intervjuu koji traje do 2 sata pronađe to šta je "čudno, neobično i retko", ako ima a skoro uvek ima. Imamo primere iz prakse. Pogledajmo niz slajdova o tome... Pacijentu je bilo bolje posle nekoliko sati. Materia Medica nam daje opis leka a iz intervjua, iz konteksta, dobijamo nešto što se zove "potvrđujući simptom" i mi, kao homepate, to obilato koristimo. 13

15 14

16 LEKCIJA ZA DANAS (6) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Zdravlje Svakodnevno pitanje jeste "Zdravlje ili bolest?", "Daj Bože zdravlja i biće sve dobro...", itd. Zdravlje je sredstvo realizacije životnih ciljeva, radosti, postizanje ciljeva. Da li je uvek tako? Iako je homeopatija nastala pre oko 220 godina, osnivač sistema dr Samuel Haneman je u svojim paragrafima 9, 10 i 11 dao razumevanje zdravlja i bolesti kroz disbalans vitalne sile / vitalne energije. Svetska zdravstvena organizacija pojam zdravlja je postavila još i delimično modifikovala 70-tih godina XX veka na kongresu u Alma Ati (tadašnji SSSR). Dva velikana svetske i moderne homeopatije imaju svoje poglede na pojam zdravlja. Pogledajte slajdove! Ipak, homeopata se bavi isceljenjem čoveka a ne bolesti. Zato treba da adekvatnim školovanjem, homeoapta ovlada alatima (Organon, Materia Medica, uzimanje i analiza slučaja, repertorizacija, preskripcija) kroz sopstvenu praksu. Hvala što nas pratite! 15

17 16

18 17

19 18

20 LEKCIJA ZA DANAS (7) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Interne obuke u «Simillimumu» Deo edukacije je i "kontinuirana edukacija homeopata" u skladu sa ECCH preporukama. Ova vrsta edukacije se sprovodi u formi učešća na seminarima stranih predavača ("Simillimum" organizuje dva seminara godišnje kao deo školskog programa), pisanjem stručnih i naučnih radova, itd. Važan deo interne edukacije je realizovan kroz stručno osposobljavanje članova Stručnog saveta "Simillimuma", koji su u periodu od februara do jula 2016., okončali obuku u oblasti "menadžment obrazovanja u homeopatiji". Obrađena su poglavlja iz pedagogije, metodike nastave, poglavlja iz upravljanja znanjem, rad sa didaktičkim sredstvima, dokimologija, teme iz kompetencija edukatora, mentora i sueprvizora, tehnike učenja kroz razumevanje krive zaborava i krive učenja kao deo kognitivne psihologije, celoživotno - neformalno obrazovanje, upravljanje konfliktima kroz asertivnost i korišćenje tzv. energajzer tehnika, teme iz koučinga, mentorstva i supervizije u homeopatiji, tehnike aktivnog slušanja što je važno za rad "posmatrača bez predrasuda", menadžment obrazovanja, kvalitet i monitoring obrazovanja te oblasti koje su specifične za edukaciju homeopata. Finale je bilo u Nautičkom selu "Biser" (Boljevci kod Surčina) na obali Save gde su polaznicima obuke - članovima Stručnog saveta podeljeni sertifikati. Obuku je organizovao i izveo prof. dr Vladimir Holodkov. Atmosferu možete videti u foto izveštaju. Verni pratioci su nam bili patke Belka i Gara. Stručni savet «Simillimuma» Boljevci, jul 2016 Interna edukacija za nastavu 19

21 20

22 LEKCIJA ZA DANAS (8) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Totalitet simptoma Početnici često u razumevanju "totaliteta simptoma" prave greške jer pri prikupljanju činjenica - simptoma o poremećenoj vitalnoj sili urade DEKOMPOZICIJU (potrebna zbog organizacije repertorijuma) a ne OPSERVACIJU (videti odgovarajući slajd da bi razumeli o čemu govorimo) - primer točka sa gumom jeste da kod dekompozicije pitanje je da li "točak sa gumom" pripada automobilu koji vidimo (levo automobil) a kod opservacije smo sigurni da "točak sa gumom" pripada GM automobilu (desni automobil). Važnost "totaliteta simptoma" može se sagledati i iz sledećeg citata iz knjige američkog psihijatra analitičke Jungove psihologije Edvarda Vitmonta "Psiha i supstanca", koji je po osnovnom obrazovanju bio psihijatar, ali je u suštini razumeo i koristio homeopatski pristup tretmanu svojih pacijenata.... Homeopata sistematizuje, proverava, prikuplja sliku. Mi razmišljamo i govorimo u kategorijama slika lekova. Ispitujemo izraz energetskog polja bolesti, nepoznatog samog po sebi, ali manifestovanog u načinu na koji su simptomi organizovani, ili bolje reći, u izražavanju poremećene fiziološke funkcije, poredimo ovaj uticaj polja, ovu veliku totalnu sliku, sa sličnim uticajem polja koji je opažen posle izlaganja organizma energetskom polju leka. U formi slike leka, mi utvrđujemo tačnu akciju i energiju leka. Zbog toga se terapeutsko razmišljanje u odnosu na takvo fenomenološki deskriptivno polje, ne bavi lancem uzroka i posledica, nego velikim konstitucionalnim totalitetom izraženim u fenomenu polja, što omogućuje ono što mi zovemo konstitucionalno prepisivanje. To praktično znači da se homeopatija nikada ne bavi očiglednom manifestacijom bolesti, jednom infekcijom, na primer, nego poremećajem koji je toj infekciji omogućio da prevlada, u okviru koja je infekcija samo njen deo. Ne bavi se posledicama promenjene hemije nego energijom, upravljačkim mehanizmom koji omogućava ovoj hemijskoj promeni da se desi. Možda vam je sada jasno da ova razlika u pristupu ima dva praktična aspekta, jedan -- u odnosu na način kako se time bavimo i drugi - šta time izazivamo. Metod konstitucionalnog totaliteta se razlikuje od uobičajenog medicinog pristupa u načinu na koji bira lek i koje posledice očekuje od leka. Da upotrebimo jednu analogiju, razlikuje se na isti način kao što se u davna vremena postupak sprečavanja malih boginja paljenjem tamjana ili upotrebom krpa natopljenih dezinfekcionim sredstvom, razlikuje od današnje imunizacije vakcinama. Analogiju upotrebljavam samo da bih opisao metod koji mobiliše odbrambene snage, snage imunizacije samog organizma, umesto da pokušava da napad direktno zaustavi. Odbrambena sposobnost imunizacije je izgleda opšti fenomen, koji daleko premašuje ono što znamo iz ograničene oblasti imunologije, koja predstavlja samo mali deo u primeni homeopatskih ili izopatskih principa. Ovo ipak ne znači da homeopatija tretira simptome, jer koristi simptome poremećenog stanja na ovakav deskriptivan način da bi došla do leka. To bi bilo isto tako netačno kao da kažemo da Gajgerov brojač otkriva zvuke. Gajgerov brojač samo koristi fenomen zvuka da bi otkrio prisustvo radijacije koja se ne može direktno opaziti. Sa navedenim primerom radijacije možemo porediti način na koji koristimo simptome da bi pomoću njih otkrili inače nevidljivi poremećaj energije. Koje simptome homeopatija koristi? Koristi one simptome koji ukazuju na poremećeno polje energije, zapravo, na individualne fiziološke reakcije ili izraze reakcija. Drugim rečima, bira one simptome, upravlja se prema simptomima koji jedno individualno stanje čine jedinstvenim i najizražajnijim u odnosu na celokupnost posmatrane individue. Ovi simptomi su ono što zovemo opštim simptomima - simptomima koji utiču na individuu u celini, ne samo na delove tela; mentalnim simptomima - što podrazumeva simptome koji izražavaju način na koji osoba reaguje; čudnim, retkim i posebnim simptomima koji ukazuju na specifičnu individualnu reakciju, kao i onim posebnim, retkim i neobičnim simptomima koji se logički ne uklapaju u očekivanu kliničku sliku, na primer, kada je neko sa akutnom temperaturom gladan, a nije 21

23 žedan. To je neobičan simptom, jer u slučaju temperature uglavnom postoji žeđ bez apetita i nije uobičajena glad bez žeđi. Ovo je karakteristično za individualno polje energije. Ukratko, ovo predstavlja suštinu onoga što je homeopatija. To jeste homeopatija. Homeopatija nije prepisivanje u malim dozama. Pitanje doziranja je stvar slučaja, u potpunosti stvar prakse. To nema nikakve veze sa osnovnim ciljem homeopatije, da ne govorimo o činjenici da homeopatija zapravo ne prepisuje male doze nego potencirane lekove - supstance koje su promenjene u odnosu na njihovo kvalitativno, a ne kvantitativno stanje. Da bi ovo učinili što konkretnijim, daću vam jedan primer homeopatskog prepisivanja. Pogledaćemo anamnezu pacijenta koji je kod nas došao zbog onoga što je poznato kao paroksizmalna tahikardija. Ovaj poremećaj karakterišu napadi izuzetno ubrzanog rada srca i pulsa 150 i više udaraca u minuti. Šira klinička slika je pokazala da je takođe patio od valvularne insuficijencije, verovatno reumatskog porekla. Ipak, napadi datiraju odskora i ne izgleda da su povezani sa prethodnom valvularnom bolešću. Dugo vremena uzima Kinidin koji mu donosi relativno olakšanje, ali želi da zna da li je moguće da ga se zauvek oslobodi. Osim ovog glavnog problema, pati od spasticiteta crevnog trakta, zvonjave u ušima i problema u desnom delu krsta. Laboratorijski nalazi nisu ukazivali ni na šta posebno, osim elektrokardiograma koji je više manje potvrdio dijagnozu srčanog oboljenja. To je bila kompletna klinička slika za koju su bili indikovani Digitalis ili Kinidin. Te lekove je koristio. Šta homeopata radi u ovakvoj situaciji? Homeopata bi odgovorio Ništa, zato što još nemam slučaj. Ne znam ništa o pacijentu sa takvom kliničkom istorijom. Praktično, ja sam u potpuno besmislenoj situaciji i nemam ni najmanju ideju koji mu je lek potreban, jer još uvek nemam najvažnije informacije. Koje informacije mi nedostaju? Pogledaćemo u moje beleške. Prvo sam ga pitao Kažite mi šta vas muči - bilo šta, čak i najmanja i najnevažnija smetnja, bez obzira da li je povezana sa vašim glavnim problemom. Na to mi je rekao da mu se vid ponekad zamućuje. Zatim je spomenuo da mu krče creva i da ima nevoljne stolice; rekao je da mu zvoni u ušima; oseća se umornim; oseća tištenje u donjem, desnom delu leđa. Takođe ima osećaj slabosti u stomaku, rentgenski snimak od pre petnaest godina je pokazao mlitava creva. Takođe je dodao da problemi počinju kada je napet ili neaktivan. Zato sam mu kazao: To je malo bolje, ali ja i dalje ne znam ništa o vama. Nastavio sam da ga ispitujem i saznao sam sledeće. Nekada je jako voleo slatkiše jeo je sve moguće slatkiše na koje bi naišao. Smešno, zar ne? I kako očigledno glupo i nevažno. Bolje mu je kad se kreće, postaje letargičan posle sedenja, lakše mu je kada se žustro kreće okolo. Zujanje u ušima je gore na desnoj strani; proverio sam da li je na desnoj strani i njegov problem sa leđima? Jeste. Pa sam ga pitao: -Da li je većina problema na desnoj strani? Pa ne, misli da nije. A šta je sa vašim stomačnim problemima? - pitao sam. O, da, oni su takođe na desnoj strani! Napisao sam desnostrani. Zatim se tokom intervjua prisetio da su njegovi napadi najčešći kasno popodne. To mi nije bilo dovoljno. Šta je to kasno popodne - tri, četiri, pet, šest, sedam sati?. Pa, od četiri pa nadalje. Zatim, mnogo se bolje oseća kada je toplo, lako se prehladi, ali mu je ipak bolje na otvorenom. Ne voli pritisak u predelu stomaka. Kada sam ga prvi put pitao u vezi sa tim, rekao je da mu ne smeta. Tada sam pogledao njegove pantalone, nosio ih je nisko spuštene. Pitao sam ga zašto, na šta je odgovorio da voli da nosi kaiš preko kukova. Ali zašto tako voli? Odgovor je bio da ne voli pritisak. Nikad ga nisam video sa šeširom. Zašto? Nije ni imao šešir. Zašto nije? Pa, ne voli šešire - ne voli pritisak oko glave. Posle toga sam bio zadovoljan. Dobio sam svoj lek. Kako? Dozvolite da vam dam jedan primer slike leka (sećate se da sam govorio o slici), koju dobijamo na osnovu posmatranja i proveravanja na zdravim osobama. Na predavanju, održanom na postdiplomskim studijama Škole homeopatije, opisao sam ga ovako: ljudi kojima će ovaj lek najverovatnije biti potreban bave se mentalnim radom. To su intelektualci slabe fizičke konstitucije. To su ljudi koji mogu biti nesigurni u sebe, koji su introvertni, 22

24 skloni turobnim mislima, puni strahova, strepnje, koji izgledaju prerano ostareli, izboranog lica; oni se istovremeno plaše da budu sami i imaju averziju prema društvu. Zapravo, najsrećniji su kada znaju da je neko u drugoj sobi. Razdražljivi su, veoma nervozni i često padaju u turobno raspoloženje. Njihov život se odvija potpuno u glavi. Imaju nizak prag osetljivosti na infekcije, najčešće su tamne puti, rano osede i ne žele da budu ograničavani ni fizički ni mentalno na ovo poslednje ukazuje njihova reakcija na pritisak odeće, na bilo šta tesno na sebi. Obično su njihove smetnje na desnoj strani tela, uključujuci i sklonost ka poremećajima jetre. Lako se prehlade, ali i pored toga ne mogu da podnesu toplotu, bolje im je na otvorenom i bolje od kretanja. Obično se njihovi problemi pogoršavaju u rano popodne, između četiri i osam. Takođe znamo da generalno žele da dominiraju, da su ćutljivi, da imaju averziju da pričaju, da su pohlepni, škrti, emocionalno osetljivi; vrlo konzervativni, skloni da pate od povređenog ponosa, hipohondri, vole da se prepiru, preosetljivi na buku, žude za slatkišima, skloni nadimanju, gore im je od hladnih pića. Možda nije potrebno da dalje nastavim sa ovim opisom. Možemo samo da dodamo da su to osobe vrlo podložne hroničnim bolestima. Obratite pažnju da se radi o ukupnoj slici, najznačajnijem delu procesa izbora homeopatskog sredstva (leka), jer da li će se kod pacijenta razviti ovo ili ono stanje, recimo nos koji curi, bolno grlo, hepatitis ili zapaljenje pluća, manje je važno. Kod ovog pacijenta, uvek kada je ova remedija potrebna, nalazimo na desnostranost desna strana krajnika, bolovi sa desne strane, problemi sa jetrom, itd. On je indikovan u slučajevima zapaljenja pluća i kod svih vrsta probavnih problema. Međutim, dijagnoza je od sekundarne važnosti, jer kad god bude postojao ovaj veliki totalitet karakterističnih simptoma, kao što je prethodno opisano, koji god bio poremećaj ili medicinski naziv bolesti, ovde indikovana remedija, Lycopodium, će ga izlečiti, ukoliko nije došlo do nepovratne patologije. Činjenica da je reč o slučaju paroksizmalne tahikardije, mi zato pomaže isto tako malo, kao da znam da pacijent ima zapaljenje krajnika ili pluća. Ono što mi je bilo potrebno je da znam kakve su njegove reakcije u vezi s tim očigledno smešnim, nevažnim pojedinostima koje homeopatija naziva konstitucionalnim simptomima. Tada ću dati remediju, bez obzira da li je u pitanju zapaljenje krajnika ili čir na zadnjoj strani vrata. Ovo naravno ne znači da mene ne interesuje da li on ima ili ne zapaljenje pluća, nego činjenica da li je određena klinička slika prisutna postaje važna samo ako određeni lek, više nego neki drugi, ima veću sklonost ka određenim organima ili grupama organa. Tačna priroda stanja može biti od diferencijalne dijagnostičke važnosti za izbor remedije. Možda bi trebalo da vas podsetim da je u običnoj farmakopeji Lycopodium klasifikovan kao inertna supstanca, terapeutski neaktivna. To je potpuno bezazleni, inertni agens koji su stari farmaceuti koristili kao prah za oblaganje pilula. I zaista je inertan. Ako uzmete malu dozu biće inertan, ako uzmete manje Lycopodiuma i dalje će biti inertan, još manju dozu biće inertniji, još mnogo manju biće još neaktivniji. Ako odlučite da sipate jednu kap u reku Hadson, kako je neko ironično predložio, ništa se neće desiti. To je zato što to nema nikakve veze sa homeopatijom. Homeopatija radi nešto sasvim drugo. Umesto da ga čini manjim, ona nekako, specifičnim procesom površinske disperzije, povećava njegov energetski naboj. Ovde imamo posla sa fenomenom koji nije dovoljno shvaćen, koji teoretski pripada nekoj vrsti električnog polja, verovatno srodnog površinskim silama. Bitno je da, što se tiče kvantiteta, to nije manje nečega, nije manje Lycopodiuma, to je energetski više površinski uticaj, ili možda jonizujući uticaj. Jedino mogu da kažem da je sličan ovoj grupi fenomena koji su nam poznati. Ne znam da li je potrebno još primera. Možda će drugi primer akutnog slučaja biti jednostavniji. Radi se o pacijentkinji koja je smeštena u bolnicu zbog zapaljenja pluća i plućne maramice, takođe na desnoj strani. Ovde je slika bila delimično nejasna. Ne sećam se kakav je bio početak bolesti, ali kada sam je prvi put video, već dve nedelje je uzimala Achromycin i još uvek je imala temperaturu. Očigledno se radilo o zapaljenju pluća rezistentnom na antibiotik, s obzirom da je ranije uzimala više vrsta antibiotika. Karakteristični simptomi su bili da je želela da leži apsolutno mirno, bolovi su bili probadajući, bila je vrlo žedna i bilo joj je bolje od ležanja na bolnoj strani. Tri simptoma, ove tri karakteristike, nas upućuju na određeni lek Bryoniu. Dat joj je lek ali nije bilo reakcije. Ovo ilustruje na kakve probleme možemo naići, kakvi aspekti situacije mogu postojati. Ovo je slučaj kada očigledna, jasno indikovana remedija ne deluje. Ipak, to ne znači da smo sa tim završili. Lek je u potpunosti 23

25 odabran na bazi simptoma koji pripadaju trenutnoj bolesti. To znači da su simptomi koje sam opisao bol na desnoj strani, poboljšanje od pritiska itd., bili simptomi akutne reakcije na zapaljenje pluća. To zapravo nisu opšti simptomi u širem konstitucionalnom smislu. Ti simptomi su pripadali akutnoj bolesti, a ne osobi i iako je to ponekad dovoljno, često nije. Praktično govoreći, šta predstavlja osobu? Osoba o kojoj se radilo bila je bleda, voštanog, anemičnog izgleda, izrazito nervozna i preosetljiva. Trzala bi se na svaki zvuk, u slučaju da je neko gleda, ili je pogleda neljubazno, ili čak samo okrzne pogledom. Tokom poslednje dve nedelje simptomi su bili prilično promenljivi. Odbijala je meso i sve vreme je imala žudnju za hladnim mlekom. Opšti simptom je bio želja za otvorenim vazduhom, iako joj je bilo hladno kada se otkrije, i postojala je stalna tendencija da se znoji noću, u poslednje vreme intenzivno. Ova nova slika, kao što se može videti, ostavlja zapaljenje pluća daleko iza sebe. Daje nam nešto potpuno drugačije. Razjašnjava sliku konstitucionalne osobenosti koja se može naći u dokazivanju Tuberculinuma, jedna doza ove remedije je u roku od 48 sati učinila ono što dve nedelje antibiotika i homeopatije nisu. Važno je podvući da se u listi indikacija za Tuberculinum, u simptomima Tuberculinuma, nalazi simptom nema reakcije na dobro izabrani lek. Zbog toga je kod nje nedostatak reakcije na ono što bismo nazvali akutnom remedijom, bila zapravo konstitucionalna odrednica koja je upućivala na drugi konkretan lek. Umesto zaključka ponudiću vam drugi primer. To je slučaj manično-depresivne psihoze. Da ne bi bilo nikakve sumnje oko toga, datum kada sam imao prvi intervju je 2. maj godine, što znači da je slučaj praćen i posmatran više od trinaest godina. U vreme kada sam prvi put video pacijentkinju, tek je bila puštena iz bolnice u kojoj je već bila tri do četiri puta. Manični napadi su se dešavali u intervalima od otprilike osam do deset meseci. Kao što znate, to je stanje u kome pacijent ide iz duboke depresije u stanje intenzivnog uzbuđenja, čak nasilnosti. Morala je da bude smeštena u bolnicu jer je postajala vrlo opasna za porodicu i to se već tri, četiri godine redovno ponavljalo. Primili bi je u bolnicu, zatim bi je pustili jer bi došlo do remisije simptoma, da bi se ubrzo opet pojavila potreba za hospitalizacijom. Ovog puta je već bilo neizvesno da li će se ovaj začarani krug ikada prekinuti. Uzeo sam slučaj na sledeći način. Prvo sam tražio od nje da mi kaže šta je sve muči. Rekla je da sve vreme ima tegobe i bolove u celom telu. Ima pulsirajuće glavobolje u donjem delu glave. Vrti joj se kada stoji, ima išijas, ponekad smetnje sa vidom zamagljen vid. Uvek kada je imala mentalne smetnje, imala je i prijatne misli o svetskom miru. U tom stanju takođe nije mogla da spava, neprestano je hodala i govorila. Video sam je u takvom stanju. Zaista je neprekidno hodala i govorila. Još je dodala da joj tada zglobovi postaju kruti, oseća pucketanje u leđima. Vrat je boli na pokret i oseća utrnulost u prstima. Očne duplje joj postaju preosetljive. Podriguje, ima kiselinu i kiseo ukus u ustima, sklonost ka konstipaciji i vrlo slab apetit sa averzijom na kafu. Ima averziju prema seksualnim odnosima, smeta joj jako svetlo, bolje joj je na otvorenom i vrlo je nestrpljiva. Menstruacije su joj slabe i kratko traju. Oseća se gore pre menstruacije i vrlo je depresivna pre i za vreme menstruacije. Osetljiva je na dodir ne podnosi da je neko dodiruje. Ima osećaj gušenja u grlu, ne podnosi ništa tesno oko struka, plaši se i ima averziju na kupanje. Ima dubok san, lako se zaplače, naročito je osetljiva na lepe stvari. Ima averziju na društvo, nebrojeno mnogo strahova i zabrinutost da će se nešto loše dogoditi, slabo pamćenje i osećaj potpune isfrustriranosti. Vrlo je zimogrožljiva, nekad ima osećaj da joj hladnoća ide gore- dole po kičmi i veoma često se prehladi. Hladna i vlažna mesta joj pogoršavaju stanje. Ne podnosi mleko, ali voli slatkiše i žudi za slanom hranom. Hajde sada da vidimo kako sam rešio slučaj. Upotrebio sam simptome kao što su Averzija prema kafi; Depresija, tuga pre menstruacije; Menstruacija oskudna; Pogoršanje od dodira; Nedostatak telesne toplote; Dubok san; Želja za slatkišima; Želja za slanim. Koristio sam ono sto zovem repertorizacijom. Mi imamo jednu knjigu, našu bibliju, koja za sve simptome zabeležene tokom dokazivanja, nabraja sve lekove kod kojih se ovi simptomi pojavljuju.to znači da kada nas neki slučaj zbunjuje, možemo da međusobno ukrstimo simptome i vidimo kod kojih lekova se nalaze svi simptomi. Mada se prvi simptom, averzija na kafu, našao kod pedeset ili šezdeset različitih lekova, pošto sam proverio sve simptome, ostala su samo dva leka. Jedan je kreč, karbonat kreča, a drugi natrijum hlorid kuhinjska 24

26 so. Kao i Lycopodium, kuhinjska so je klasifikovana kao inertna supstanca. Osim, ako nije, kao i Lycopodium, podvrgnuta istom specijalnom postupku, ponavljanom ritmičnom procesu disperzije koji tako pojačava njenu površinsku energiju. I sada imamo dilemu koji od ova dva leka? Zbog toga sam pažljivo pogledao pacijenta. Bila je prilično niske građe, okruglasta, punačka, suve, svetle kože. Ova osoba izgleda onako kako bih ja opisao Calcareu carbonicu. Tip Natrium muriaticum je prilično mršav, suvonjav, vrlo aktivan i napet - uopšte ne liči na prilično flegmatičnu Calcareu Carbonicu. Ovde je lek bio Calcarea Carbonica i ona ga je uzimala u različitim intervalima. Prošlo je trinaest godina od kada ga je prvi put uzela i od tada nijednom nije bila hospitalizovana. Pacijentkinja je nastavnik muzike i radi na Zapadu. Povremeno mi piše i obaveštava me, videli smo se prošle godine kada je bila u Njujorku. Ona je dobro u svakom pogledu, nije ni manijakalna ni depresivna, mada ne bih mogao da kažem da priča malo! Upotrebljavao sam potencije od 200C i više, i u međuvremenu nije bilo nijednog pogoršanja, mada je šest meseci od početka tretmana imala jedan lakši napad zbog koga gotovo da je završila u bolnici. Naravno da ovo može biti čista slučajnost. Ali trinaest godina je ipak dobar period za posmatranje..." 25

27 LEKCIJA ZA DANAS (9) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Edukacija homeopata u Udruženju Simillimum 26

28 27

29 LEKCIJA ZA DANAS (10) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Moderni pristupi idejama homeopatije u primeni u genetici Nastavljamo sa lekcijama. Ova lekcija je namenjena onima koji žele potvrdu efikasnosti ideja homeopatije. Homeopatija je zadržala svoju modernost. To je otvoren sistem te postoje mogućnosti za njenu nadgradnju. Jedan od primera je rad dr Petera Keya koji je dao dozvolu da se njegov članak - rad prevede i objavi u knjizi "Homeopatija - nežna medicina" od autora dr Vladimir Holodkov. Izvor originala: Dr Peter Kay: Molecular Genetic Discoveries: Towards a Better Understanding of Homeopathy; Časopis: Positive.Health.On.Line - Integrativna medicina za 21. vek; Izdanje 168, mart godine (preuzeto sa Interneta jula 2010.) Sledi prevod iz knjige. Članak je objavio naučnik koji nije školovan i aktivan homeopata, već je po osnovnoj struci hematolog (specijalista koji se bavi izučavanjem krvi). Evidentno je da je na osnovu dobre sposobnosti integracije multidisciplinarnih studija došao do nečega što je on nazvao kao: OTKRIĆA MOLEKULARNE GENETIKE: PREMA BOLJEM RAZUMEVANJU HOMEOPATIJE Dr Piter Ki rodio se u Velikoj Britaniji godine. Na samom početku naučne karijere specijalizovao se u oblasti hematologije, a pre svega u serologiji krvnih grupa (istraživanje osobina i reakcija krvnih seruma) seli se u Australiju i učestvuje u istraživanjima o autoimunitetu i serologiji transplatacije tkiva. Kasnije, postaje član Odeljenja za patologiju Univerziteta Zapadna Australija. Kasnih 80-tih brani uspešno svoj doktorat iz oblasti imuno-genetike godine osniva prvu laboratoriju molekularne patologije u Zapadnoj Australiji na Fakultetu za stomatologiju i medicinu pri Univerzitetu Zapadne Australije, i ostaje na njenom čelu sve do penzionisanja godine. Tokom tog vremena vodio je svetske ekipe u oblasti istraživanja i bio mentor mnogim danas poznatim postdiplomcima. Objavio je preko 80 naučno recenziranih radova u prestižnim međunarodnim naučnim žurnalima. Već otkriva kako radi hibridno jezgro. Njegova otkrića su dovela do značajnog poboljšanja poljoprivredne prakse širom sveta. Učestvovao je u izradi dva patenta deponovana pod zaštitnim brojevima WO 2005/ i WO 2007/ Rezime Više od dvesta godina, praktičari homeopatije koriste visoko razređene supstance da bi pomogli milionima bolesnih da se oporave. Kako homeopatske remedije uključuju izradu od aktivnih, u prirodi prisutnih supstanci, koje su suviše razređene da imaju farmakološki efekat, stoga je validnost homeopatske prakse često pod sumnjom. Homeopatija je takođe odbačena od mnogih koji je posmatraju kroz osnove mehanicističkih istraživanja homeopatskih remedija (zasnivanih pre svega na identifikaciji prisutnosti molekula supstance merene Avogadrovim brojem, važećim još od kraja XVIII veka), te ovo sve ograničava i umanjuje naučni kredibilitet. Rezultati poslednjih genetskih studija sada nam donose zrak svetla za buduće pristupe razumevanju kako visoko razređene supstance mogu da promovišu svoje blagotvorne efekte. 28

30 Uvod Tokom godina ističu se razni mehanizmi, uključujući i ideju da voda ima kapacitet memorisanja molekularnih energetskih signatura (bila je isticana u pojašnjenju kako homeopatija radi) [1]. Svako od tih istraživanja može biti relevantno i ne sme biti uzajamno isključivo. Dakako, postoji međutim vrlo mali broj prateće evidencije za svaki od ovih različitih preporučenih mehanizama. U ranijem članku u ovom časopisu (u izdanju pod brojem 164 ), promovisao sam pogled da homeopatska sanacija mora biti sposobna da oporavi onoga ko pati, selektivnim ciljanjem na regione genoma koji će imati pogodnost od toga, ili genetičkim šematskim planom. Zašto, pa zato što se fiziološke i psihološke promene (ukoliko nije indikovana neka trauma) usmeravaju aktivacijom ili deaktivacijom specifičnih gena (delovima DNK, po genetskom šematskom planu) čime se pokreće sinteza proteina i hormona koji su potrebni da se te promene dogode. Nasuprot nekim iznetim gore predloženim mehanizmima [1], postojeća evidencija je sada ukazala na podršku ideji da homeopatska sanacija zaista radi i ona ima svoj kapacitet da interaktivno deluje na podesan način sa tim genetskim šematskim planom. Šta više, rezultati poslednjih naučnih eksperimenata sugerišu da različite remedije mogu interagovati sa genetskim kodom na prilično različite načine i da lični odgovori mogu varirati u skladu sa subjektovim jedinstvenim (unikatnim) genetskim profilom (obrascem). Homeopatsko izražavanje gena Korišćenjem visoko sofisticiranih molekularno bioloških tehnika, dr Sunili i kolege [2] u laboratoriji su dokazali da visoko razređene i dinamizirane (potencirane) supstance mogu, u stvari, aktivirati pogodne gene (one od kojih imamo koristi), takve kao one obeležene sa p53. Gen p53 ima kritičnu ulogu u odbrani protiv kancera (za poslednji izveštaj videti referencu [3]). On kontroliše rast kancer ćelija i inicira samo-destruktivni program u kancerogenim ćelijama. To je razlog zbog koga su subjekti sa defektnim genom p53 češće prijemčivi na razvoj kancera. Dr Sunili i saradnici istraživali su da li visoko razređeni delovi biljke i ekstrakti izvađeni iz tumora mogu da interaguju sa genetskom šemom da bi se direktno aktivirao gen p53. Rezultati njihovog rada pokazali su da su visoko razređeni biljni ekstrakti zaista sposobni da indukuju kancer izveden iz ćelija što vodi ka samodestrukciji i čini ih da rastu znantno sporije. Mnogo važnije jeste da su oni potvrdili da je homeopatska remedija izvedena iz tumora i označena kao Carsinosinum, kada se visoko razredi, sposobna da indukuje pojačavanje antikancerogenog gena p53, što je za posledicu imalo samodestrukciju razlitičitih ćelija dobijenih iz tumora. Isti naučnici takođe su otkrili da različite biljke čiji delovi se koriste u homeopatiji imaju optimum osobina anti-kancerogenih ćelija u različitim razređenjima. Neke od njih pojačavaju svoje antikancer ćelijske osobine mnogo efikasnije što su više razređene. Na primer, ekstrakt biljke Conium maculatum utiče da serazličiti tipovi kancera, izvedeni iz raznih ćelija, usmeravaju se prema samodestrukciji, i to onda kada je bila visoko razređena. S druge strane, ekstrakt biljke Lycopodium clavatum deluje samo na kancerogne ćelije usmeravajući ih prema samodestrukciji na mnogo nižim razređenjima. Potonji nalaz nije održao opšti pogled da potencije homeopatskih remedija pojačavaju dejstvo što su razređenije. Dr Sunili i kolege takođe su prikazali da ekstrakti homeopatskih biljaka reaguju različito na razlilite tipove kancerogenih ćelija. Na primer, ekstrakt od Conium maculatuma bio je sposoban da indukuje smrt ćelija koje su izvorne samo za tri različita tipa kancera. Na drugoj strani, homeopatski ekstrakti biljaka Ruta graveolens i Chelidonium majus bili su sposobni da indukuju samodestrukciju ćelija koje su nastale samo od jedne od tri različite vrste testiranih kancerogenih ćelija. Ova zapažanja navode na to da postoji mogućnost da se pronađe način na koji homeopatske remedije interaguju sa genetskom šemom i da ta interakcija možda zavisi od jedinstvenosti genetskog koda primaoca, upravo kako i mnogi moderni lekovi to čine. Kako biljni ekstrakti koji se koriste u homeopatskoj praksi sadrže širok spektar rastvroljivih materija, bilo bi korisno odrediti koji su od ekstrakta mnogih molekularnih sastojaka aktivno uključeni u proces 29

31 ciljanja genoma i na kojim koncentracijama su one najefikasnije. Rezultati takvih istraživanja mogu pomoći praktičaru u odabiru najodgovarajuće remedije koja najbolje odgovara specifičnosti homeopatskog slučaja, takođe vodeći računa o primaočevom jedinstvenom genetskom profilu. Dr Sunili i kolege [2] takođe su prikazali da je sposobnost vrlo razređenih biljnih ekstrakta za interakciju sa genom zavisna o njima kada budu podvrgnute potenciranju i dinamizaciji. Ideja potenciranja koje uključuje proces trešenja (sukusija) za koji se mislilo da menja strukturu i raspored povezanih molekula je kao takva otpala. Još nije poznato kako se dešava da svaki od različitih konstitutivnih molekula u potenciranom biljnom ekstraktu i drugim homeopatskim remedijama ciljaju određene regije korisne genomu. Kao što je naznačeno gore, moguće je da postoje višestruki mehanizmi na kojima se temelji homeopatska sanacija, i da ona možda zavisi od strukture jako razređenih molekula koji su uključeni u različite homeopatske lekove. Poslednjih nekoliko značajnih otkrića osvetlili su neke mehanizme na kojima se temelji postojanje nove forme homeopatske sanacije, tako da imamo potencijal ciljanja bilo kog od hiljada ljudskih gena koji su sada pronađeni. Koliko gena postoji? Genetički nacrt (obrazac) obuhvata nešto više od tri milijarde nukleotida ili gradivnih blokova, kao konzistuenti molekula DNK. Postoje u osnovi četiri vrste nukleotida koji se nazivaju G (gvanin), C (citozin), T (tanin) i A (adenin). Svaki od četiri nukleotida mogu se shvatiti kao predstavnici četiri slova abecede. Sled ta četiri nukleotida u obliku 'slova' određuje svojstva genetskih nacrta, a posebno, precizno opisuju svojstva svakog gena. Svaka ćelija u telu (osim crvenih krvnih ćelija) sadrži dva kompletna seta genetskih nacrta (hromozoma), jedan od svakog roditelja. Danas se smatra da postoji nešto preko tri milijarde nukleotida tako da sadrže oko gena. Svaki gen ima svoj vlastiti jedinstveni redosled nukleotida. Većina gena proizvodi jednu ili više proteinskih molekula koji upravljaju našim razvojem od začeća do smrti. Čak iako još nije poznato kako sve to rade, neki od njih, koji igraju ključnu ulogu u otpornosti i zaštiti od infekcija, dobro su okarakterisani. Drugi geni koji igraju važnu ulogu u održavanju dobrog um/telo zdravlja, usporavaju proces starenja i štite protiv bolesti kao što su rak, u posljednje su vreme identifikovani. Pa kako mogu ti korisni geni biti usmereni prema svrsi lečenja, a kao ciljevi homeopatske sanacije? Nova homeopatija Ciljanjem opšte korisnih gena pomoću visoko razređenih DNK molekula sa specifičnim nukleotidnim sekvencama uspostavljena je homeopatska praksa pre nekoliko godina od strane dr Bernarda Maričela [4]. Dr Maričel označava korišćenje svog jako razređenog DNK molekula određenih sekvenci (nazvano SNK, specifične nukleinske kiseline) kao Nova homeopatija. On je koristio jako razređene DNK molekule ciljajući imunološki odgovor gena u sprečavanju i borbi protiv infekcije i to sa velikim uspehom. Dakle, kako bi mogli jako razređenim DNK molekulima povoljno ciljati stimulaciju i promovisanje zdravlja kroz njihove sekvence? Nedavno su otkrivena i dva nova izvanredna svojstva DNK. Oni ukazuju na mehanizme koji mogu podupreti Novu homeopatiju dr Maričela. Neobična osobina DNK-a: Telepatska DNK Pre svega, pre nekoliko godina prof. Kornišev i njegove kolege otkrile su da su specifične nukleinske kiseline ili DNK molekuli sposobne da komunicaraju sa drugim preko identifikacije sekvenci [5]. Izgleda da DNK molekuli imaju neki način za emitovanje signala koji se može prepoznati od drugih molekula DNK sa istim redosledom. Prepoznavanje signala okida mobilizaciju i interakciju između komunikativnih DNK molekula. Ovaj nedavno otkriven sistem prepoznavanja signala niza specifičnih DNK molekula može se shvatiti na isti način na koji nizovi brojeva mogu da se koriste za komunikaciju 30

32 pojedinca putem telefonskog sistema. Da li je išta poznato o mogućem interaktivnom molekularnom signalizacioniom sistemu DNK-a? Da, postoje saznanja. Profesor Montanj i kolege su skoro otkrili drugačiju značajnu neobičnu osobinu DNK [6] koja može pojasniti kako specifične kiseline ili drugi visoko razređeni DNK molekuli po dr Maričelu ciljaju i interaguju sa korisnim genima. DNK elektromagnetna radijacija Profesor Montanj i njegove kolege - naučnici su dokazali po prvi put da DNK molekul ima sposobnost da emituje elektromagnetske signale. Njihovi eksperimenti sugerišu da kvalitet emisije elektromagnetskih signala zavisi od jedinstvenosti sekvence DNK. Ovaj nalaz mogao bi vrlo dobro objasniti kako Novi homeopatski lekovi dr Maričela ciljaju gene koji su posebno uključeni u otpornost, naročito s obzirom na činjenicu da elektromagnetni signali koje emituje DNK su sposobni da putuju na velike udaljenosti. Još važnije, emisije elektromagnetskih signala mogu biti inducirane kad je DNK molekul mehanički stimulisan ili izlaganjem prirodnoj elektromagnetskoj pozadini, ili DNK molekulima koji su već emitovali elektromagnetske signale. Ovi nalazi mogu objasniti zašto je potenticiranje nužan deo priprema homeopatskih lekova, posebno onih koji koriste nukleinske kiseline ili DNK kao aktivni sastojak. Kao što je već rečeno, mnogi su osporavali valjanost homeopatske sanacije, jer aktivni sastojci korišćeni u njima toliko su razređeni da oni ne bi mogli imati bilo kakve uticaje kao farmakološki lekovi. To je istina. Međutim, uzbudljivo delo profesora Montanja pokazalo je da je optimum DNK elektromagnentne stimulacije i emisije signala ograničen na prilično uzan raspon razređenja koji je ekvivalent homeopatskom razređenju obeleženih sa 5C ili 6C. Uzimajući sve zajedno, rezultate rada dr Sunila, profesora Montanja i njihovih kolega, čini se da homeopatski preparati mogu komunicirati sa genom na sasvim različite načine, jer mnogi od njih, kao što su biljni ekstrakti, ispitani u referenci [2] rade optimalno u razređenjima iznad onih na kojima je DNK u stanju emitovati i primati elektromagnetne signale. Dakle, kako visoko razređena DNK emituje elektromagnetske signale? DNK nanostrukture Dokazi koji sada sugerišu jesu da elektromagnetni signali mogu biti primljeni i preneti sa nanostrukturama [6] koje još nisu u potpunosti shvaćene. No, mislilo se da oni mogu odražavati topljive komplekse koji su nastali između duplo nasukanih DNK molekula i molekula vode na prilično preciznim molekularnim razmerama. Zbog jedinstvene strukture DNK molekula, malo je verovatno da supstance drugačije od DNK mogu formirati slične nanostrukture i emitovati isti tip DNK ciljanih elektromagnetnih signala, ali još jednom se podržava stav da druge homeopatske supstance, poput onih koje istražuje dr Sunili i kolege [2], ciljaju genom nekim drugim mehanizmom koji tek treba da se otkrije. Homeovitalnost Kao što je navedeno gore, poslednja naučna otkrića daju moguće objašnjenje za uspeh dr Maričelovih Novih homeopatskih lekova u kojima on koristi jako razređene molekule DNK sa definisanom sekvencom u cilju uticaja na blagotvorne regione genoma. Sada kada je jako razređen molekul DNK pokazao da ciljano deluje na blagotvorne regione genoma, ovaj autor je u Australiji, koristio isti pristup da cilja određene regione genoma koji su pronađeni za promociju i održavanje raznih oblika superzdravlja (prirodni hibrid vitalne sile; lat. vigor). Time je želeo da priušti otpornost na bolesti, kako bi svako imao priliku da živi duže, zdraviji srećniji život. To se naziva Sistemom homeovitalnosti, jer je projektovan za promociju optimalnog zdravlja, a ne da razreši bolest. Jedan od primera homeovitalnosti, u čiji opseg spada, jeste i HoV-KLO. HoV-KLO sadrži vrlo razređene DNK molekule koji su formulisani da gađaju KL gen [7]. 31

33 KL je jedan od najvažnijih gena ikad otkriven, koji potpomaže promociji. Otkrića o ovom genu pokazuju kako bi se moglo omogućiti ljudima da žive duže i zdravije kroz oblik revitalizacije vigora (vitalne sile) putem prirode [8]. Ovaj gen takođe pomaže smanjenju krvnog pritiska i štiti od bolesti srca [8]. Takođe, spominju se i kao gen protiv starenja, jer su smanjeni nivoi KL gena povezani sa ubrzanim starenjem [9, 10]. KL takođe pomaže u održavanju zdravlja bubrega i štiti od razvoja reumatoidnog artritisa [11]. Početna istraživanja pokazuju da bi KL čak mogao usporiti napredovanje raka dojke [12]. Naučnici su otkrili da postoji postepeni pad u KL aktivnosti kako postajemo stariji. Pokazalo se da kod ubrzanja procesa starenja, pad KL aktivnosti dovodi do oslabljenog imuniteta [11]. Kao posledicu toga, svako zdravlje će imati koristi od toga da se učini bilo šta što je moguće kod neizbežnog starenja, a sada znamo da je povezano sa padom KL aktivnosti. Hov-KLO je upravo razvijen za tu namenu. Za informacije o drugim proizvodima Homeovitalnosti videti Budućnost homeopatskih mogućnosti Konačno, u pogledu nekih od izvanrednih novih otkrića gore istaknutih, posebna su ona s obzirom na neka od novootkrivenih svojstava jako razređenog DNK-a, te mnogo novih i uzbudljivih mogućnosti stoji pred praksom Homeopatije, Nove homeopatije i Homeovitalnosti. Budući rad može se fokusirati tako da se dođe do raspleta različitih načina kako visoko razređeni materijali mogu komunicirati sa genomom tako da se može razviti delotvorniji i specifičniji homeopatski tretman. Takođe, biće od velikog interesa da se determiniše da li bilo koji od alternativnih mehanizama koji podupiru prednost od tehnologije visokih razređenja zahtevaju saradnju sa sistemom izražavanja psihobiologije gena [13]. Neki od tih nedavnih otkrića takođe povećavaju mogućnost da blagotvorna svojstva homeopatskih supstanci mogu da se učine takvim da budu u mogućnosti da se unapred učine delotvornijima u laboratoriji. Reference Sunila ES et al. Dynamized preparations in cell culture. Evidence-Based Comp. Alt. Med. 6: Zuckerman Vet al. Tumour suppression by p53: the importance of apoptosis and cellular senescence. J. Pathol. 219: Baldwin G S et al., DNA double helices recognize mutual sequence homology in a protein free environment. J. Phys.Chem. B. 112: Montagnier L et al. Electromagnetic signals are produced by aqueous nanostructures derived from bacterial DNA sequences. Interdiscip. Sci. Comput. Life Sci. DOI: /s Matsumura Y et al. Identification of the human klotho gene and its two transcripts encoding membrane and secreted klotho protein. Biochem. Biophys. Res. Commun. 242: Arking DE et al. Association between a functional variant of the KLOTHO gene and high-density lipoprotein cholesterol, blood pressure, stroke, and longevity. Circ. Res. 96: Kuro-o M et al., Mutation of the mouse klotho gene leads to a syndrome resembling ageing. Nature 390: Rosenblatt KP and Kuro-O M. Klotho, an aging suppressor gene. Horm. Res. 67: Witkowski JM et al. Klotho- a common link in physiological and rheumatoid arthritis-related aging of human CD4+ lymphocytes. J. Immunol. 178: Wolf I et al. Klotho: a tumour suppressor and a modulator of the IGF-1 and FGF pathways in 32

34 human breast cancer. Oncogene. 27: Rossi E. The psychobiology of gene expression. WW Norton & Company, New York. ISBN DAJEMO LINK NA ČASOPIS SA NAJNOVIJIM RADOM AUTORA DR PETERA KEYA I ANKSURA KHUDA-BUKHSHA wkxihi9htrbek_8vf8rqsrf2rf_5ea&enc=azoxkbcthblywqczf4gpz-6v-s2jcosgrngdk-emsbxzctklhkj1bdp6ddqjv7jgbvgl- 8tKuMG5gZLgsiicyocBEh3FhbwatTuOzFAX081O67uWJPD5KAsvkRkRagLXzzooXMPAzfEspL2DWWlkJx6lUbVxlPmkSKtwCZfIOa05j7J0dVd A3w9PzJGDZKNGOd09CBRC7LmVNdKcbXG8f9LB&s=1 33

35 LEKCIJA ZA DANAS (11) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEM: Deluzije Haneman je za života uneo u prostor nauke homeopatije mnoge opservacije koje su bile ispred njegovog vremena a odnosile su se na psihu čoveka. Jedna od oblasti osmatranja pacijenata od strane homeopata jeste da li pacijent ima DELUZIJE ili ne? Šta je to? Deluzija je netačno, ali ukorenjeno verovanje koje se održava uprkos objektivnim dokazima u suprotno i uprkos kulturnim normama koje ne podržavaju ovo verovanje. Često je deo psihoza i paranoidnih ideacija a osnovne vrste su deluzija veličine i proganjanja. Kasnije se javljaju Frojd, Jung, Sondi, From i drugi velikani psihologije koji to objašnjavaju. Hanemanovi sledbenici Beninghauzen i Kent su produbili posebno poglavlje o deluzijama unutar rubrike repertorijuma UM. One nam otkrivaju sliku tegoba i daju nam da poštujemo princio homeopatije "slično se leči sličnim": naći vibraciju supstance koja takvo ponašanje ima i dati je čoveku da mu se vitalna sila dovede u stanje harmonije. Deluzije prepoznajemo najčešće kada nam pacijenti kažu "KAO DA me neko gleda", "Glava KAO DA je veliki balon", "KAO DA mi je malo telo a ja se gledam sa strane", "Ja sam sedam puta leteo oko planete i razgovarao o tome sa Mitrovićem, vlasnikom PINKA", itd. Slede samogovoreći slajdovi o boljem razumevanju pojma DELUZIJE. Rešenja su u homeopatskim sredstvima koja se prave od prirodnih supstanci. Divya Chabbra: 34

36 35

37 36

38 37

39 LEKCIJA ZA DANAS (12) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Primer opisa jednog homeopatskog sredstva u Materia Medica knjizi Pogledajmo opis jednog homeopatskog sredstva, iz knjige Georgosa Vitulkasa "MATERIA MEDICA - SUŠTINA" u prevodu i izdanju Udruženja "Simillimu", objavljeno godine. Ovo je homeopatsko sredstvo koje se pravi po proceduri homeopatske farmakopeje od mastila sipe. Haneman je pojasnio da se Materia medica kreira na osnovu postupka dokazivanja homeopatskih lekova. Pogledajmo... SEPIA SUCCUS (sep.) Staza (mirovanje, lat.) se javlja kao stanje u umu kad proučavamo Sepiu. Statika se takođe javlja zbog akcije na dinamičkom planu. Kad se dva pola energije susretnu u telu oni uzrokuju stanje beznađa. (Prirodno, postoji bipolarno stanje kod ljudi koji su hormonski predodređeni za neke od polova). Ono šta se dešava, kada u organizmu postoji balans hormona, je ono što Sepia radi. Istovetni balans dve suprotne sile. (Želja za seksualnim odnosom je želja da se oslobodi jedan od ova dva hormona kako bi se uspostavila ravnoteža). Kod Sepie ne postoji ovakva potreba za oslobađanjem hormona. Hormonalna ravnoteža je postignuta stoga i indiferentnost na seks. Ideja je neutralnost. Ona ne shvata da postoji averzija prema seksu sve dok to partner ne zahteva to od nje. Tek tada ona otkriva svoju averziju. Ideja staze. Ona nema prirodne obline žene. Bez oblina, ona je mršava, ravnih grudi. (prednji režanj hipofize ne radi pravilno). Ako je žena ovakve građe, onda je problem kongenitalan. Vi ćete otkriti da je teško korgivoati ovaj balans. Sterilitet, spontani pobačaji. Pobačaji se javljaju od trećeg do petog meseca trudnoće. Frigidnost, izražena osetljivost u hormonalnom balansu. Ne može da toleriše stres. Može biti sputana, van ravnoteže, ukoliko često ima seksualne odnose. Ideja staze na fizičkom nivou. Autonomni sistem ima dve suprotstavljene sile koje se sudaraju i time se neutrališu. Staza uterusa, prolaps uterusa. Slabost u mišićima javlja se usled gubitka kontrole samog autonomnog nervnog sistema. Osećaj punoće rektuma. Opstipacije bez nagona. Osećaj praznine u želucu, kao izjedajuća glad. Averzija prema hrani čak i prema mirisu. Konstantna muka, koja je najgora ujutru (kao jutarnje muke kod trudnica). Posebno ako postoji izražena averzija prema seksu od trenutka kad je ostala u drugom stanju. Averzija prema mužu. Ona neprestano jede i jede ali nikada nije sita. Krvni sudovi joj se ne kontrahuju i ne dilatiraju. Podseća na Reynaud-ovu bolest. Sepia ima nizak krvni pritisak. Paraliza krvnih sudova, oni ne funkcionišu kako treba. Belo ka crvenom pa do plavog, sa stazom, potrebna je jaka aktivnost da bi se suprotstavila. Bolje se osećaju sa napornom aktivnošću. Dugo i brzo hodaju. Emocionalno stanje je takođe pod stazom. Ukočenost emocija. Osećaj bez emocija. Ne mogu biti podstaknute na radost ili emociju bilo kakvim stimulansom. Emocije ne odgovaraju samom događaju. Sam osećaj života i radosti može biti toliko blokiran da ga se ona ni ne seća. Ukoliko joj se stanje popravi, život ponovo počinje da teče kroz nju. Bes, iritabilnost su često viđeni kod Sepie. Može udarati decu u tom besu i tad ne oseća kao da je ona majka toj deci. Takođe može da ne oseća prirodnu naklonost ili ljubav ka svom mužu. Logično, ona priča sve najbolje o njemu, dok god se on drži podalje u postelji. Čim on pokrene inicijativu ili počne da zahteva odnose, ona ga mrzi. Lumbago je bolji sa jačim pritiskom. Palpitacije ako leži na levoj strani. Ne podnosi pritisak oko vrata (isot kao i Lachesis). Umorna je, želi da ostane sama, ima averziju prema društvu. Smeta joj masna hrana. Ova ista slika sa averzijom prema seksu čini je Sepiom a ne Lachesisom. Postoji strah da se nešto neće moći obaviti. Obično Sepia pacijenti plaču na konsultacijama. Jecaju. Ona sve svoje brige dovodi u stanje uma. Nekada, može doživeti ogromnu napetost, osećaj da će se nešto ružno desiti. Kod Sepia pacijenata ova napetost je najgora. Plakaće dano-noćno a neće znati ni zašto. Napetost, element nepoznatog, nekada se javlja. Ovo se nastavlja u stadijumu jecaja koja je kod Sepie karakteristična ukoliko patologija postoji duže vremena. (Phosphoric acid će dati sličnu sliku s gubitkom osećanja). U ovom emocionalnom stanju, najbolja stvar za ovo je samoizolacija. Napetost, nervoza kod mladih devojaka sa kožom. Smeh na žurki, ona će se smejati, ples. Napetost, nervoza kod 38

40 dece devojčica će imati utisak da neće lako pući. Zategnuti, uzbudljivi, preplavljeni. Ovi pacijenti teško reaguju na svakodnevne dnevne stimulanse. Isti ovaj osećaj preovladava i u umu. Maglovitost, tupost, praznog uma. Javlja se indolencija jer ona oseća da je moždano, umno slaba. Staza uma, bez razmišljanja, bez misli. Bolje joj je kad sedi, prekrštenih nogu. Prolaps visceralnih organa. Stanje privrženosti. Stanje uma, gde preovladava tupost i gde ta tupost je realna i objektivna. Sepia nema emocija - ukočenost mozga. Ona poznaje sve slabosti ljudi koji je okružuju. Stanje uma je slično kao kod tragača istine, ideja rastrojenosti, verovatno zbog unutrašnjih sila, intelektualna supresija pre nego pokoravanje. Tragači za istinom osećaju kao da su odsečene od emocija, forsirano odvajanje. Sila, sama za sebe, je stanje Sepie. Može imati gurua u stanju Sepie. Stanje gde je sve toliko suprimirano da oni ne mogu da se vrate u normalan život. Ako imate slučaj gde su pomešani mnogi lekovi, Sepia je ona remedija koja će dovesti nazad slučaj. Možete je suprimirati lekovima ili pak suprimirano energijom volje. Kod muškaraca, Sepia pacijenat je jedan na deset ženskih. Mirnoća dolazi sa intelektualnim procesom unutar uma. Mladi muškarac je osetljiv i lako plane. Kad jednom bude povređen, pokušava da nađe izlaz za bekstvo. Kako bi ovo izbegao, on jača svoje emocije, i koliko god je to moguće kontroliše seksualnu želju. Tada ulazi u nesposobnost razmišljanja, tupost. Pokušava da aktivira cirkulaciju tela i kad ovo čini, oseća se bolje. Sepia ima veću averziju prema soli Hladni, bolje im od intenzivnog kretanja (ne baš nesmirujući). Visoka, mršava, tanka (kao modeli), naglašenih crta, dugih prstiju. Tvrda, jedka, hrapava, možda takmičarskog duha, silom vođena. Žena Nux-vom.. Druga Sepia je mlitava, malo podgojena, privržena, nalik na žene pralje, puna inercije, jednostavno ne može više. Oticanje članaka, varikoziteti vena, prolaps materice, labavi mišići, kolapsi u obilju. Stanje staze, mirnoća, stagnacija, ne reaguje na promene. Inercija. Labava inercija. Opuštena je, nije stisnuta. Inercija nalik na kesu. Potreban je jak stimulans kako bi produkovao pokret. Stanje balansa između muškosti i ženstvenosti. Žene se dojme muževnije, a muškarci ženstvenije. Nisu reaktivne. Nema tenzije da se stvori pokret. Apatične. Nezainteresovane za suprotni pol. Simpatični i parasimpatični nervni sistem nije više dinamičan, u balansiranom stanju. Nema odgovora. Prolapsi materice, u stojećem stavu i onda se polako vraćaju. Ovo nije obično brz odgovor jer postoji razlika u gravitacionoj sili dok se položaj menja. Treba veliki stimulans kako bi se sve povratilo. Ravnoteža je skoro idealna. Treba stimulacija za funkciju. Statička, bez stimulacije. Potreban je spoljašnji uticaj kako bi se iz ove ravnoteže izašlo. Deca su veoma uzbuđena (Phos.). Senzacionalizam. Čini se da će nešto preduzeti. Potrebno je mnogo stimulacije za seksualnu funkcionalnost. Odgovor na seksualno napredovanje zahteva suviše mnogo napora. Averzija prema seksu kad partner prilazi. Odgovara odbijanjem, iritabilnošću, jetko. Postoje česti abortusi, ne može da zadrži fetus. Mišići mlitavi. Esencija Ignatie je visoko nabijen gubitak emocija. Ignatia je u stvari dva uma koji su u ravnoteži, ali postoji osnovni konflikt koji rezultira tenzijom kao hladan čelik tvrdoćom. Sepia je tvrda i odsečna, sarkastična i prodorna. Ne poznaje granice do kojih granica može da ide. Nije je briga ako na tom putu nekog povredi. Može biti veoma inteligentna, prodornog uma. Ljude shvata, doživljava ih, može da ih čita kao knjigu, ali ostaje po strani, ne vezuje se (patološki se otkači od njih). Nije namerno maliciozna. Oseća kao da se ništa unutar nje ne dešava. Za neku tajnu želju, duboko zakopanu, one ne mari. Ovo je plaši i tera je na plakanje bez razloga. Oseća da ne postoji lek za nju. Ima strah da unutra nije živa. Calc. ima sličan strah da ne postoji nada, pokušava da to sakrije. Obe remedije plaču iz istih razloga. Sepia ne može da objasni zašto plače. Calc to čini jer misli da će da poludi. Um je umrtvljen do samog gubitka misli (obično u srednjim godinama). Mora nečim stimulisati um kako bi ga pokrenuo, žustro vežba, snažni stimulansi, trlja čelo (Alimuna se olakšava senzacije kao da je u paučini, maska preko uma). Natrum mur. ima mekoću u očima, što je fizički slično tankoj ranoj fazi Sepie, romantičnoj, ali koja može izgubiti svoju seksualnost zbog straha od odbacivanja. Puno joj je 39

41 potrebno kako bi osetila svoj želudac. Nema odgovora, ona nikada nije puna. Može da šiba ako joj se u blizini nađu deca. 40

42 LEKCIJA ZA DANAS (13) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: TRANSFER I KONTRATRANSFER; STID Napredne studije homeopatije u «Simillimumu» uključuju posebnu temu a to je razvoj otvorenog uma homeopate kroz lični razvoj. Deo filozofije i učenja Hanemanove doktrine da je homeopata posmatrač bez predrasuda jeste da se prepoznaju faktori transfera i kontratransfera (elementi psihiterapijskog odnosa u geštalt psihoterapiji) i prepoznavanje osećaja stida (ili krivice) kod pacijenata. Proces ličnog razvoja homeopate je složen i traži njegovo lično angažovanje na putu otvaranja sopstvenog uma. Na V godini pri Simillimumu u skladu sa preporukama Radne grupe za akreditaciju homeopatskih koledža u Srbiji, obavezna tema je Lični razvoj homeopate. Mi smo ovu važnu temu podelili u dva dela: teoretski aspekt kroz put otvaranja uma homeopate i radionica u cilju razvoja ličnog stava «Ja sam homeopata». Homeopatski intervju može ponekada da bude doživljen i kao ispoved pacijenta. Primer je jedna pacijentkinja stara oko 70 godina, čija ćerka je tada bila stara oko 40 godina (sa Daunovim sindromom). Osnovna tegoba pacijentkinje je bio fizički bol u kukovima (klasična artroza kukova) (za ovo je tražila homeopatski tretman). Pacijentkinja je bila udovica a tokom razgovora provejavala je i tema brige o ćerki ko će je zbrinjavati posle njene smrti. Nakon nekoliko dana posle započete homeopatske terapije, pacijentkinja je umrla a pre toga je javila homeopati da je jako zadovoljna i da ne brine za nju! Naknadna supervizija homeopate dovela je do zaključka da se pacijentkinja «oslobodila tereta» a inače je naglasila tokom intervjua da nije bila religiozna i da zna kako neke njene prijateljice imaju svog ispovednika. Iskustva transfera i kontratransfera u praksi su neograničena. Simillimum times je u štampanom izdanju (vol. IV, broj 2, mart 2013) objavio jedan članak na tu temu (časopis možete preuzeti u biblioteci «Simillimuma»). Neki teoretski aspekti transfera i kontratransfera slede u nastavku ove kratke lekcije... TRANSFER je doživljavanje osećanja, fantazija, stavova, nagona i odbrana prema osobi u sadašnjosti koje nije adekvatno u odnosu na tu osobu već predstavlja ponavljanje reakcija prema značajnim osobama u ranom detinjstvu, preneto na osobe u sadašnjosti. Transfer stoga podrazumeva odnos između tri osobe: subjekta, osobe iz prošlosti i osobe iz sadašnjosti na koju se prenose karakteristike osobe iz prošlosti. Transfer je, dakle, kako je to Frojd izvorno i postavio, jedna vrsta projekcije. U terapijskoj situaciji osoba na koju se vrši prenos (transfer) je terapeut. Pacijent subjekt traži da projekciju kompenzuje, sublimira ili razreši a to ne uspeva pa se zato javlja terapeutu. KONTRATRANSFER predstavlja skup nesvesnih doživljaja psihoanalitičara ili psihoterapeuta u odnosu na transfer klijenta. Termin je prvi definisao Frojd, mada je dve godine pre Frojdovog definisanja kontratransfera, Ferenci u jednom pismu Frojdu pisao da ima reakcije na svoje klijente. Tada je u psihoanalizi važilo pravilo neutralnosti i težilo se tome da terapeut bude što nepristrasniji. Međutim, Ferenci u pomenutom pismu piše Ja pokazujem preteranu tendenciju da na probleme bolesnika gledam kao na svoje sopstvene. Pacijenti često svesno a više nesvesno iskazuju stid koji homeopata istražuje sopstvenim alatima. Repertorijum, koji predstavlj azbirku simptoma tegoba (oko je obrađeno do sada) ima rubrike koje se odnose na STID: 41

43 STID (Yontef, 1991) - Reakcije stida su negativne emocionalne i evaluativne reakcije koje se tiču sebe samog, onoga što osoba jeste, kakva je i šta radi. Najčešće se ova osećanja doživljavaju na nejasan, nepotpun, misteriozan, maglovit način. Često se stid uspešno krije od svesti automatskim manevrima koji za funkciju imaju izbegavanje doživljaja izloženosti sebi i drugima. Kod osoba opterećenih stidom izloženost, naročito neadekvatna ili loša, pokreće intenzivnu afektivnu energiju koja se gotovo ne može podneti. Prisutnost pacijentove reakcije stida tipično prvo prepozna terapeut, a ne sam pacijent, terapeut infornaciju dobija na osnovu zaključivanja ili intuicije zasnovane na znacima koje pacijent previđa a ne iz direktnog pacijentovog izveštaja. Često mehanizmi izbegavanja budu toliko jaki da pacijenti prepoznaju svoj stid indirektnim putem umesto da ga direktno i svesno dožive. Tek postepeno pacijenti počinju da stiču dovoljno podrške da bi mogli da osveste svoja osećanja stida. Uvek postepeno intenzivan stid može da bude moderisan i pacijentov osećaj samopoštovanja raste. U početku je pacijent/pacijentkinja svesna da sebe smatra neadekvetnom, bezvrednom, osobom bez radosti, ili naprosto ne smatra da je OK. Ali ponekad čak ni to nije u fokusu svesnosti. Ljudi skloni stidu često skupljaju gomilu ličnih uvreda i pogrdnih tvrdni o sebi. Reči koje se često odnose na ovaj proces stida su: slab, ponišen, nemam pravo, nekompetentna, neadekvatan, glup, smešan, čudan, golišav, nedovoljno dobar itd. Ali ove pogrde su samooptužbe koje se tretiraju kao činjenice, a ne predstavljaju direktan uvid i ekspresiju doživljaja stida. Na početku terapije pacijenti mogu da budu svesni nekog aspekta stida, ali ni njihova svest o centralnom procesu koji leži u osnovi negativnih stavova, ni rečnik koji poseduju nije dovoljan da to izrazi. Rečnik je težak problem u radu sa stidom. lako mi koristimo mnogo engleskih reči da bi opisali aspekte procesa stida, ključna reč "stid" se često ne koristi, a aspekti koji su poznati se ne povezuju uz svestan uvid sa centralnim ja-procesom. Stid često funkcioniše kao proces u pozadini koji deluje toliko prirodno da ne dolaze u prvi plan bez specifičnog terapijskog rada. Doživljaj stida kod osobe koja je orijentisana na stid obično potiče iz perioda pre nego što se formirala jasna memorija. Bazira se na najranijim pokušajima i interpersonalnim iskustvima deteta. Pošto proces stida počinje pre nego što svest postane verbalna, osećanja stida često ili nisu deo verbalne svesnosti ili su to na difuzan način. Geštalti bazirani na stidu prvenstveno se doživljavaju u fazi predkontakta, dok se kasnije faze ciklusa figura-pozadina ometaju. 42

44 LEKCIJA ZA DANAS (14) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: MODALITETI U HOMEOPATIJI Homeopata u određivanju totaliteta simptoma koje dobija u intervjuu sa pacijentom, vodi između ostaloga, brigu o sledećem: - gde se javlja simptom (lokacija) - kako se oseća od toga (senzacija) - kada se to dogodilo (vreme dana odnosno noći, klimatske okolnosti, godišnje doba,...) - šta je okinulo da se simptom javi (uzroci) - i od čega je bolje ili gore kod opisanog simptoma (MODALITETI) Polarnost u modalitetima daje precizniju preskripciju homeopatskog sredstva (remedije). Homepatski lek nazivamo SIMILIMUM - slično tegobama pacijenta. Haneman je u ispitivanju sakupljao sve simptome, psihičke i fizičke, subjektivne i objektivne. On je, u toku, eksperimenta, pažljivo vodio upitnik o modalitetima. Postavljao bi ispitaniku pitanja da li se poboljšanje ili pogoršanje svakog od simptoma koje je pratio dešava u pokretu, u sobi ili na otvorenom prostoru, dok stoji, sedi ili spava, dok jede, pije, dok priča, dok kašlje, u bilo kojoj drugoj situaciji ili pri bilo kojoj drugoj aktivnosti. Takođe je vodio računa o vremenskim modalitetima, tj. prateći simptom svakog sata u toku dana i noći. Insistirao je na tome da lekar ne sme nipošto da u ispitivanju koristi bilo koji vid sugestije i da simptome beleži onim redom i na način kako ih je izneo ispitanik u eksperimentu. Notirao je samo one koji su se javljali konstantno kod osobe u toku eksperimenta, ali i kod drugih učesnika. Tek posle takvih opsežnih opservacija, Haneman je utvrdjivao tabelu simptoma, po hijerarhiji i to je zvao "patogenezom (homeopatskog) leka". Koliko su bila opsežna Hanemanova ispitivanja, govori podatak da su 40-tih godina XX veka, američke homeopate organizovali program «preispitivanja» lekova, od koga su ubrzo odustali, jer se do tančina poklapao sa podacima koje su uočili Haneman i saradnici. Primeri modaliteta nekih homeopatskih sredstava: Napomena: > oznaka za "bolje od" / < oznaka za "gore od" Poboljšanja > od suvog vremena > od ležanja na bolnoj strani ili ledjima > od kijanja ili trljanja > posle doručka > od pokreta > posle ponoći > od to tople hrane i pića > kad se otkrije, hladne obloge Pogoršanja < od rada sa vodom ili kupanja < od rashladjivanja ili pogorašanja vremena < od šetnje po hladnom i važnom vremenu < od naprezanja, fizičkog i mentalnog < penjanja, stajanja < u vreme nicanja zuba, puberteta, menopauze < za vreme punog i mladog meseca < ujutru i kad se probudi < od pritiska odeće 43

45 < od aspirina < izmešu sati < od pritiska odeće < od jela, čak i malih količina < od vlažnog, olujnog vremena < pre ciklusa ili od izostanka menstruacije < od mleka, povrća, kupusa, graška, hleba, testa < toplog, zatvorenog prostora, toplog krveta, obloga < ujutru izrazito nenaspavan Sajrus Boger, jedan od klasičara homeopatije, sistematizovao je ambijent u kojem se javljaju modaliteti i pripadajuće homeopatske remedije. Pogledajte sledeći link 44

46 LEKCIJA ZA DANAS (15) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: STRUČNI-NAUČNI ČASOPIS "SIMILLIMUM TIMES" (ISSN , Narodna biblioteka Srbije) Edukacija homeopata za članove Udruženja "Simillimum" organizovana je dvostepeno: osnovne studije i specijalističke studije. Specijalističke studije omogućavaju dublje razumevanje nauke homeopatije. Kao pomoć u učenju, izdajemo sada u elektronskom obliku časopis "Simillimum times". Dajemo izvod iz štampane verzije časopisa izdatog godine, o pojmu HOMEOPATSKA SUPRESIJA. Tema je veoma važna u smislu istinskog razumevanja onoga šta je ostavio u temeljima osnivač dr Samuel Haneman.O tome podučavamo članove u okviru specijalizacije. Pogledajmo niz stranica iz broja Vol. I, broj 6 našeg časopisa "Simillimum times" o toj temi. 45

47 46

48 47

49 48

50 49

51 50

52 INTERVJU Original: 09/07/2012 Pokretač vitalne sile Nikad ne smemo da pomislimo da nešto znamo, jer to zaustavlja naš razvoj, kaže Vladimir Holodokov, osnivač prvog domaćeg Udruženja za širenje i unapređivanje klasične homeopatije. Samo jedan svoj iskaz Fridrih Niče nikada nije dovodio u pitanje: "Postani ono što jesi"! Da li je Vladimir Holodkov postao ono što jeste ako je između ostalog: osnivač (2005) i direktor Similimuma, prvog domaćeg Udruženja za širenje i unapređivanje klasične homeopatije, docent na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu gde predaje menadžment i informaciono-komunikacione tehnologije, Aikidoka, autor brojnih naučnih i stručnih radova, udžbenika Primenjena informatika i knjige Homeopatija - nežna medicina, i još toliko toga. Da li je postao ono što jeste? "Niče je moj omiljeni mislilac i filozof poznat između ostalog po svojoj tvrdnji da je čovekova volja za moć najsnažnija sila, misleći na potrebu za razvojem ljudskih potencijala - sposobnosti, svesti, znanja, veština", kaže Vladimir. Otkad znam za sebe bio sam radoznao; pitao sam se zašto čovek toliko brine o svom zdravlju kad ono nije svrha, nego alat za realizaciju života. Verujem da sam na dobrom putu da pomirim svoje duhovne, etičke i materijalne aspekte života, a da pritom nikog ne ugrozim i da niko ne ugrozi mene. Da li sam uspeo da postanem ono što jesam? Nikad ne smemo da pomislimo da nešto znamo, jer to zaustavlja naš razvoj, pa zato ne bih na to pitanje stavio tačku nego zapetu, jer nastavljam da tragam. Iako sam sada u zrelim godinama, moja radoznalost me vodi u nove predele učenja: od jeseni ću recimo kod jedne svoje pacijentkinje koja se bavi keramikom početi da učim kako da oblikujem kaolin i pravim terakotu. Vladimir je rođen u Beogradu gde su ga deda po ocu, koji je bio operski pevač i baka koja je bila pijanistkinja u Narodnom pozorištu natopili muzikom, a on je tu ljubav preneo na svog sina Ilju koji je danas profesionalni trombonista i trubač. U Novi Sad se vratio s majkom koja je rodom iz tog grada kada su mu se roditelji razveli, ali je u prestonicu ponovo došao na studije gde je upisao i završio Elektrotehnički fakultet. Sagledavajući vreme kao vredan i nenadoknadiv resurs posle studija vratio se u Novi Sad jer je želeo da živi u gradu u kome se svuda može stići biciklom ili peške. U Beograd ga ipak često dovode Similimum i kulturni sadržaji. Urođena radoznalost stalno ga je mamuzala da otkriva i istražuje nova polja: bavio se gimnastikom, jogom, karateom, aikidom, transcendentalnom meditacijom, autogenim treningom, ali je (na sreću) tehnička fizika bila snažan lenger koji mu je davao uzemljenje. "Odrastao sam uz majku Mariju koja je bila krojačica i očuha, izuzetnog čoveka, od koga sam mnogo naučio. Kod oca, koji je bio novinar, živeo sam za vreme studija i provodio raspuste. On me učio iskrenosti, poštenju i toleranciji, pa su mi zato toliko važni čisti komunikacioni kanali među ljudima. Ne podnosim poluistine kakvih je (recimo) puna naša politička scena... tu bi možda homeopatija mogla da pomogne", kaže Vladimir osmehujući se, kao neko ko zna tajnu. "Rad i disciplina su bile stalne poruke koje sam dobijao u porodici, ali su one izvirale i iz svih diciplina kojima sam se bavio. Učen sam da volim ljude, prirodu, biljke, životinje, da osnova mog života budu ljubav, samilost i solidarnost". 51

53 Verujete li da samo ranjeni iscelitelj može zaista da leči? "Kao beba od osam meseci oboleo sam od infektivnog meningitisa. Imao sam klasične simptome gripa, ali me majka iz opreza odvela na Infektivnu kliniku u Beograd. Imao sam sreću da me primi čuveno ime srpske medicine, profesor dr Kosta Todorović, koji me je lečio streptomicinom, jednim od prvih antibiotika, u to vreme jedva poznatim područjem u smislu doziranja i ishoda. Mnogo godina kasnije, u jednoj enciklopediji sam pročitao da je te, godine, smrtnost od te bolesti u Srbiji bila 87 odsto. Spadam dakle u onih 13 odsto preživelih, od kojih samo dva, tri procenta prolaze bez ikakvih posledica. Ja se nisam provukao jer kao posledicu tog lečenja imam oštećenje sluha i centra za orijentaciju, moj govorni aparat se sporije razvijao, pa me majka godinama vodila kod logopeda. I danas postoje dva glasa koja ne uspevam kvalitetno da izgovorim, ali odbijam da dalje na tome radim, jer je rad s logopedom velika tortura". Homeopatija je filozofski stav Kako vas je homeopatija pronašla? "To je divna posledica mog duhovnog traganja. Homeopatija je čitav koncept, filozofski stav, logičan sistem koji se ne ogleda samo u tome da li ćemo dati odgovarajući lek za neku tegobu, nego i u odgovoru na pitanje šta je bolest, kako stižemo u stanje zdravlja, kakvi su mehanizmi postizanja opšte ravnoteže organizma. To je veština (umetnost lečenja kako je govorio Haneman, njen osnivač) koja se uči tokom školovanja, a razvija kroz praksu i tek kad prepoznamo individualnost kod pacijenta bićemo uspešne homeopate. Centar medicine više nije bolest koju vam "prilepe" kao etiketu i leče je identično kod svih (različitih) ljudi, sledeći "principe dobre prakse". Da bi se homeopata na pravi način posvetio pacijentu, on može da primi samo nekoliko osoba dnevno, zato što do sagledavanja celokupnog stanja stižemo tako što više puta promišljamo o njegovoj životnoj priči. Bar je tako u mojoj praksi. Kroz homeopatski lek damo "sliku" bolesti oko koje se angažovala vitalna sila koja je umrtvljena, ili je "izgubila kompas". Pokreću se odbrambene snage organizma, bilo da su vezane za imunitet ili za želju za životom. Homeopatija suštinski menja pacijenta. Posao homeopate je da pogura čoveka da se sam bori za svoje zdravlje." Reč homeopatija dospela je iz sna meni bliske osobe - nekoliko puta je sanjala isti san u kome je na nekoj tabli pisala i meni i njoj tada potpuno nepoznata reč: homeopatija. Pronašli smo kratku odrednicu u jednoj enciklopediji - da je nemački lekar Samjuel Haneman osmislio sistem lečenja koji je definisao rečima "Slično se leči sličnim". Kada sam, nekoliko godina kasnije u nevezanom razgovoru čuo od prijateljice da je formirano udruženje homeopata u Novom Sadu, znao sam da je to ono što meni treba. Upisao sam se, da otkrijem da li postoji sistem u kome čovekovo zdravlje kao posledica lečenja neće biti oštećeno. Antibiotik nisam popio već 21 godinu, a na sreću imam veoma malo potreba i za homeopatskim lekovima." Homeopata mora dobro da poznaje i konvencionalnu medicinu - vi ste po obrazovanju elektroinženjer - kako mirite te dve činjenice? "U Velikoj Britaniji postoji oko 17 hiljada homeopata od kojih samo dvadesetak odsto ima zvanično medicinsko obrazovanje, ali se nigde u svetu homeopatijom ne može baviti niko ko nema elementarno znanje iz medicine. Naravno, to važi za Britance. U Srbiji je oko trista osoba okončalo studije homeopatije, a oko 120 se njome aktivno bave (mislim na registrovane homeopate, od kojih su neki i licencirani po određenoj proceduri) i ako je potrebno, od pacijenta traže i kompletnu medicinsku dokumentaciju. Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti kaže da se svim odobrenim (2005. godine) komplementarnim - alternativnim zdravstvenim metodama mogu baviti samo zdravstveni radnici. Ja sam završio četvorogodišnji fakultet homeopatije pri Londonskom koledžu (LICH), zatim Srednju medicinsku školu, nedavno i stažiranje u jednoj amublanti, a potom i na jednoj klinici u Novom Sadu da bih mogao da polažem državni ispit iz oblasti zdravstvene zaštite. U homeopatiji se podjednako bavim menadžmentom i samom praksom zato što bez prakse ne bih mogao biti homeopata. S druge strane, doktorirao sam iz oblasti menadžmenta. Sva ta znanja koja imam ugradio sam u homeopatski centar, pa sam tako i iscelitelj, predavač, ali se bavim i organizovanjem, kordinacijom i kontrolom nastave." Homeopatski intervjui traju sat i po, pa i duže; verujem da ta saznanja o ljudima mogu biti obogaćujuća, ali i toksična jer kroz vas prolaze nevolje, pa i tragika svake osobe koja je došla po pomoć...? 52

54 "Ne spadam u produktivne homeopata jer se bavim sa toliko drugih stvari, ali sam do sada ipak sabrao oko pet hiljada pacijenata. To su priče za pet hiljada romana. Zato homeopata može da primi samo nekoliko pacijenata dnevno. Pre nekoliko godina sam u jednom danu saslušao 11 pacijenata, a nakon toga sam bio toliko iscrpljen da sam spavao tri dana. Istina je da se susrećemo sa neverovatnim iskazima, a ponekad su to i veoma surove priče, ali homeopata uči da zadrži distancu, kontrolisanu opservaciju, da ne bude preplavljen emocijama koje bi ga onemogućile da sabrano misli. Mora biti posmatrač bez predrasuda, ne sme da se bavi procenama da li je neko, naprimer rđav čovek. Neko je došao po pomoć, mi ćemo sumirati njegove mentalne procese i emocije, totalitet ličnosti koji je doveo do poremećaja na fizičkom planu i odrediti lek." Stvaranje srećnog okruženja Moderan čovek ima specifične probleme koje bismo mogli nazvati posledicama velikog ubrzanja - pada pod teretom posla, rokova, porodice, društvenih obaveza... Moderan homeopata mora razumeti zašto se on razboljeva - šta je to što ga remeti kao energetsko biće...? "U pravu ste, ona je terapeutska disciplina koja traga za uzrocima tegoba, a ne ortodoksna koja se bavi posledicama. Opstala je 220 godina i zato što nije zamrznuta, jer prati razvoj i promene i društva i čoveka u njemu, a neki od tih modernih problema su: hroničan umor, promena vremenskih zona, hiperaktivnosti ili pak deficit pažnje kod dece, autoimune bolesti... Njena aktuelnost ogleda se između ostalog i kod lečenja autizma, a ima čak i izlečenih slučajeva AIDS-a." Alternativne pristupe lečenju u razvijenim zemljama prihvatili su najpre dobro situirani, visoko obrazovani ljudi srednjih godina - kako je kod nas? "U Indiji, gde je ova disciplina institucionalizovana i deo integrativne zaštite stanovništva - više od polovine stanovništva se leči homeopatski, među njima su i izuzetno bogate porodice, ali i sirotinja. Mi smo mala zemlja sa slabom tradicijom u homeopatiji, dakle mali smo uzorak, ali bih iz prakse rekao da nam se najčešće javljaju obrazovani ljudi srednje klase, jer je neobrazovani sloj u Srbiji skeptičan prema svemu što nije institucija i beli mantil." Šta vam je donelo višedecenijsko bavljenje aikidom? "To je veština koja je definitivno sistematizovala moja dotadašnja lutanja, u njemu sam našao mnoge odgovore koje sam sebi postavio još u detinjstvu, ali ne sve. Naprimer - koja je to socijalna zajednica koja obećava blagostanje i sreću, ali nije promovisana zakonima, nego takvom vrstom organizacije u kojoj se svaki čovek oseća bezbedno. Aikido ustvari znači put ka (nikada dostignutom) savršenstvu, a izvire iz sklada fizičkih i mentalnih vežbi. Transformacija neželjenih u željena stanja. Ta veština me uravnotežila pa sam u stanju da ostanem u nekoj vrsti stalne koncentracije i - kad je to potrebno mogu da radim i po 18 sati dnevno. Čovekova svest je sposobna za toliko toga..." Šta su za vas prave vrednosti života? "Ljubav, iskrenost, pravdoljubivost. U drugoj liniji su postizanje radosti (koja dolazi iznutra) i sreće (koja dolazi spolja). Ako svojom radošću stvorim okolinu koja je srećna, i ja ću biti srećan." I na kraju vam predlažem bizaran misaoni eksperiment: živite li tako da biste upravo takav život želeli da stalno ponavljate u večnosti? "To bi bilo u kontradikciji sa mojim bićem. Rekao sam vam da sam radoznao i znatiželjan čovek. Aikido je obeležio moj život i formirao me u velikoj meri kao ličnost, a njegova filozofija je da mi putujemo ka savršenstvu, od 53

55 maksimalnog nesklada do nikada dostignutog sklada. Svoj život želim da okončam kvalitetno, ne da bih bio zapamćen, nego - da ono što sam uradio zapamtim, da oprostim svima koji su mi loše uradili, da odem u naredni život u kome ću započeti nova traganja iz novih područja jer je čovekovo biće multidimenzionalno.... Vladimir Holodkov je radio u velikim poslovnim sistemima kao što su javna (gradska) uprava, osiguravajuća kompanija i banka, na raznim poslovima od operative do rukovođenja. Specijalizovao se za ekspertize u oblasti intelektualnog kapitala (znanje) i zloupotrebe informaciono komunikacionih tehnologija. Odbranio je magistarski rad iz oblasti učenja na daljinu, a doktorsku tezu iz oblasti ekspertnih sistema. Docent je na Fakultetu za sport i turizam, predaje razna poglavlja iz oblasti menadžmenta i informaciono-komunikacione tehnologije. Koautor je dva udžbenika i ima objavljene naučne radove. Sudski je veštak u Vojvodini i Beogradu, iz oblasti: zloupotrebe informacionokomunikacionih tehnologija, procena, merenje i praćenje efikasnosti intelektualnog kapitala ("goodwill", nematerijalna vrednost); visokotehnološki kriminal - zloupotreba platnih kartica i pranje novca; veštačenja u oblasti IKT, know-how, intelektualne svojine (autorska prava), brendinga. Oženjen je, ima sina Ilju. Homeopatija spada u energetsku, vibrantnu medicinu i može značajno da doprinese našoj vitalnosti u periodima kada nema dovoljno prirodnih resursa za njenu obnovu. Postoje homeopatski preparati u obliku tkivnih soli kojima na početku proleća možemo da revitalizujemo vitalnu silu uspavanu zimskom neaktivnošću. I Bahove cvetne esencije, takođe vibrantni preparati (bazirani na principima homeopatije), mogu da pomognu našem organizmu da živne i adaptira se na dolazeće proleće, posebno u nadoknađivanju vitamina D - jednog od ključnih za održavanje imunološkog sistema, čiji je izvor sunce zimi deficitaran. Razgovarala: Radmila Jovović 54

56 LEKCIJA ZA DANAS (16) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Edukacija homeopata Stigli smo do druge polovine ciklusa od 30 lekcija. Danas govorimo o edukaciji homeopata. To je vrlo složen proces gde svim članovima "Simillimuma" na organizovani način prezentujemo znanje iz filozofije homeopatije (istorijski pregled i nastanak homeopatija, alati, mijazmi, teme iz "Organona", Kentove lekcije, akutna preskripcija, itd.), prikaz Materia Medice probranih homeopatskih sredstava (u prve tri godine obuhvaćeno je oko 120 homeopatskih sredstava), šta je Repertorijum koji se koristi za određivanje preskripcije, klinički rad od prvog dana, mentorsko pomaganje članovima da savladaju prepreke u učenju homeopatije i supervizija radi pronalaženje sopstvenih alata razrešenja zaglavljenosti u radu kao homeopate. Za sva predavanja imamo nastavna učila (knjige, udžbenike - skripte i transkripte stranih predavača, Schroyenskov "Synthesis", Materia Medica knjige). Pored toga, u biblioteci članovi mogu pronaći dopunsku literaturi prema svojim afinitetima. Nastava je prilagođena tako da jednom mesečno, prema rasporedu tokom jednog vikenda (subota i nedelja) se održava nastava iz teorije a u toku meseca su kliničke vežbe i mentorski rad najčešće u grupama i to dva puta po 6 sati u popodnevnim satima da bi i zaposleni mogli aktivno pratiti nastavu i vežbe. Obavezne supervizije su prema rasporedu i one se organiziju kao deo predavanja vikendom. Sve ostale detalje možete dobiti telefonom 064/ ili putem elektronske pošte simillimumbgd@gmail.com. Možete nas pratiti i preko Web sajta Tradicionalni "Dan otvorenih vrata" posvećen upisu članova smo predvideli za kraj avgusta Za sve ove aktivnosti zadužen je Stručni savet "Simillimuma" koji broji 8 članova. Pored njih, u nastavi smo za specifične teme angažovali homeopate iz Srbije kao spoljne saradnike koji su afirmisane homeopate. Dva puta godišnje imamo predavanja iz homeopatije koja drže poznate homeopate iz sveta. U maju po treći put dolazi Andreas Bjorndal (Norveška) a u junu Džonatan Hardi (Velika Britanija). HVALA ŠTO NAS PRATITE! Slede tri slajda flajera 55

57 LEKCIJA ZA DANAS (17) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: POZOLOGIJA (IZBOR POTENCIJE HOMEOPATSKOG SREDSTVA) POZOLOGIJA nauka koja proučava terapijske doze lekova tj. u okviru pravog homeopatskog sredstva (similimuma) pronaći koja je potencija, koja je frekvencija uzimanja i koja je količina homeopatske remedije potrebna za konkretnog pacijenta. Haneman je započeo niz eksperimenata na polju pozologije i svoje nalaze je dokumentovao u knjizi «Organon umetnost isceljenja» koji je izašao u 6 izdanja. Poslednje 6. izdanje objavljeno je posle Hanemanove smrti, na njegov zahtev. Razlog je bio taj što je uveo tzv. LM (Q) potencije homeopatskih remedija. Izdavačka kuća «Advaita» iz Sarajeva, prevela je «Organon umetnost iscelenja» i to je značajan doprinos afirmaciji homeopatije na južnoslovenskom govornom području. Pozologija leka u homeopatiji je različita od one koje koristi konvencionalna (alopatska) medicina. Jedan od deset osnovnih principa homeopatije je individualizovana terapija, tj. lečenje koje se bazira na slici simptoma svakog pacijenta ponaosob. Upravo individualnost pacijenta određuje doziranje i način davanja leka jer karakteristike pacijenta to određuju (stanje organizma, u kojoj meri je bolešću iscrpljen, na kom nivou zdravlja se pacijent nalazio pre početka bolesti i u trenutku započinjanja tretmana), ali i od karakteristika bolesti (dužine trajanja, inteziteta, stadijuma). To Haneman detaljno opisuje u tzv. aforizmima (paragraf, stanca) spomenutog "Organona". Ova publikacija je u žargonu "ustav homeopatije". Poznati indijski homeopata Farok Master zajedno sa koleginicom Natašom Fernandez, objavio je publikaciju «Understanding posology in classical homeopathy» u kojoj pojašnjavaju istorijski razvoj pozologije i praktičnu primenu toga u homeopatskoj praksi. Potencije homeopatskih remedija se prave u decimalnim, centizemalnim i LM razređenjima pa otuda i odgovarajuće obeležavanje npr. D30 (označava decimalnu potenciju hom. sredstva 30), C200 (centizemalnu potenciju 200), 1M (milionitu potenciju 1) i LM1 (razblaženje homeopastske supstance 1:50.000). Sledi pitanje Šta su homeopatske supstance izvori homeopatskih sredstava (lekova)? To su prirodne supstance koje nas okružuju: biljke, životinje i minerali. Ništa drugo! Samo ono što je u prirodi. Naravno, sledi pitanje da li je sve upotrebljivo kada znamo da ima puno toksičnih materijala u prirodi? Odgovor je vrlo jednostavan: homeopatske supstance koje su u prirodnim izvorima pripremaju se na specifičan način prema procedurama homeopatske farmacije. Homeopatska farmacija se naslanja na homeopatsku farmakopeju. Za sada su prihvaćene: nemačka, britanska i severnoamerička farmakopeja. To je i redosled njihovog nastajanja. Svakako da svoju vrednost poseduje i francuska farmakopeja novijeg datuma. U farmakopejama je opisano koji delovi biljaka se koriste za pripremu homeopatskog leka, u koje doba dana se bere biljka, koliko dana stoji biljka u rastvoru vode ili alkohola, itd. Ili, primer, kako od plavog kamena (koji se koristi za zaštitu vinove loze) napraviti homepatski lek? I dalje... Specifičnost pripreme se ogleda u razređivanju farmakopejski pripemljene supstance i mehaničkim vibracijama rastvora. Razblaženja su tipizirana npr. 1:10 (označavaju se kao potencija X odnosno D ) ili 1:100 (označava se kao potencija C ) ili 1:1000 (označava se kao potencija 1M ) ili 1: (označava se kao potencija 10M ) koja se na određeni način opet razređuju u skladu sa homeopatskom farmacijom. Haneman je pred kraj života uveo i specifična razređenja 1: (obeležavaju se kao potencija LM ili Q ) za još nežnije efekte delovanja na vitalnu silu. Poznato je da je V izdanje «Organona» pretrpelo najradikalnije promene, tako da u VI izdanju «Organona» Haneman je posthumno objavio proverena zapažanja iz petog, ali je uneo i neke nove zaključke, od kojih su najinteresantnija ona koja se odnose na LM potencije. Haneman je svoju suprugu Melani zamolio za posthumno izdavanje VI izdanja «Organona» upravo zbog ove potencije. Jedan od osnovnih razloga zbog čega je Haneman u V izdanju počeo da koristi vodene rastvore jeste što je želeo da izbegne pojavu fenomena homeopatskog pogoršanja kod posebno osetljivih pacijenata i kod onih sa razvijenom patologijom. Već smo u ranijim lekcijama govorili o modalitetima (pogoršanje / poboljšanje 56

58 od...). Usled toga nije opravdan stav onih homeopata koji tvrde da je pojava homeopatskog pogoršanja neophodna za izlečenje ili obavezna potvrda ispravno odabranog homeopatskog leka. Hanemanove izmene u «Organonu» daju jednu naučnu doslednost zasnovanu na empiriji. Doslednost Hanemana se ogleda u traganju za načinom da izbegne proces koji usporava lečenje i opterećuje pacijenta. U aforizmu 161 VI izdanja "Organona", Haneman je odbacio ideju da je pogoršanje obavezno, zbog čega uvodi LM (Q) potencije kod kojih, ukoliko dođe do pogoršanja to biva pri kraju procesa izlečenja kada je vitalna sila snažnija, jer je oslobođena uticaja bolesti. Haneman postupno objašnjava pozologiju korišćenja potencija D, C, M i LM. Odluka o potenciji je od sekundarnog značaja. Ako se odabere ispravan lek, on će delovati kurativno u svakoj potenciji, iako će ispravna potencija delovati nežnije i ugodnije za pacijenta. Kod slabaih konstitucija, starijih ili veoma hipersenzitivnih ljudi grubo rečeno ide sa potencijama 12C maksimalno 200C. Što je stanje na fizičkom nivou patologije gore, u početku treba primenjivati nižu potenciju npr. 6D. U Velikoj Britaniji preporuke su: - Niske potencije su: sve potencije iskazane u decimalnoj skali (D) i potenciranja 6C i 12C. - Srednje potencije: 30C i 200C - Visoke potencije: 1M - Vrlo visoke: 10M, 50M, CM, (100M) LM potencije imaju svoj značaj u homeopatiji. U Indiji se veoma često koriste ove potencije. U skladu sa Hanemanovim postulatima iz VI izdanja, LM potencije možemo koristiti na osnovu sledećih preporuka: - Odabir LM potencije zavisi od stadijuma bolesti, a ne od vrste bolesti; - LM potencije spadaju u tzv. nežne potencije jer ne izazivaju pogoršanje vitalne sile. Daje se osobama koje su iscrpljene, starim ljudima sa puno alopatskih tretmana i projektuje se na davanje od 3 sedmice; - LM potencije se mogu davati u vodenim rastvorima isto kao i C potencije; - Kad je potrebno preći sa C na LM skalu potrebno je znati u kakvoj su one vezi (ovo se razume kroz iskustvo homeopate). - Poštujući propisivače LM potencija kao i mišljenje Benighauzena koji je smatrao LM potencije najsnažnijim potencijama, smatra se da LM1 potencija može biti administrirana pacijentu koji je već uzimao C30. Slično se može dati, LM2 posle C200, a LM3 posle upotrebe 1M; - Haneman smatra da se ne sme ponavljati doza identične jačine prethodnoj pa se stoga i LM potencije mogu sukucirati tzv. plasing postupkom; - Samo u hitnim slučajevima treba davati suve doze LM potencija. S druge strane, preporuka je da visoke LM potencije obavezno treba davati u vodenim rastvorima. Nastavljamo... 57

59 58

60 59

61 60

62 61

63 LEKCIJA ZA DANAS (18) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: SUPERVIZIJA (I UNUTRAŠNJI SABOTER) Supervizija pomaže studentima homeopatije i praktičarima da se osete autonomni u radu sa osobama koji se obraćaju za homeopatsku pomoć a ta autonomnost bi trebala da bude u duhu Hanemanovog nepristrasnog posmatrača. Autonomnost rada znači visok nivo samopouzdanja, samopoštovanja, poznavanje struke i otvorenost uma za probleme osobe sa tegobama. Autonomnost rada omogućava maksimalno iskorišćenje sopstvenih psiholoških resursa i znanja kako homeopate tako i studenta klasične homeopatije. Dati objektivnu povratnu informaciju studentu o njegovom napredovanju tokom školovanja, uključujući i domaće zadatke i razjasniti principe o kojima se diskutuje tokom lekcija. Podržati i pomoći studentu u njegovom shvatanju uzimanja slučaja i njegovoj pisanoj prezentaciji slučajeva uzetih na kliničkim vežbama i privatno. Pružiti pomoć i dati povratnu informaciju studentu o osposobljenosti za uzimanje slučaja i problemima koji mogu nastati u uzimaju slučaja: - Opažanje - Slušanje - Komunikacija - Analiza - Pronalaženje rubrika - Diferencijalna dijagnoza "Materia Medice" - Imaginativnost - Otvorena pitanja - Intuitivnost - Govor tela - Intelektualna i spiritualna fleksibilnost Elementarne relacije, klase supervizije, mogu biti: 1. Jedan-naspram-jedan (1:1) (individualne supervizije) 2. Jedan-naspram-više (1:M) (supervizije u grupi) 3. Više-naspram-više (M:M) (seprvizor sa strane posmatra rad jedne grupe koja supervizira drugu i obrnuto. Veličina jedne grupe je limitirana na 5-7 osoba iste profesije) 4. Samom-sebi-ravni supervizori (peer-to-peer) (ovo se sprovodi kao specijalističke radionice) 5. Supervizija samog slučaja (u živo sa modalitetima: supervizor uzima slučaj osobe sa tegobama ili supervizor nadzire rad praktičara koji uzima slučaj na klinici). NE ZABORAVITE MENTALITET POČETNIKA Kao i u bilo kojoj drugoj disciplini tako i u homeopatiji, većina početnika prestaje vrlo brzo sa učenjem. Manje od 10% početnika nastavi sa radom do stepena crnog pojasa (do majstora). Ožalošćen takvom situacijom uzimamo sebi za pravo da svim početnicima citiramo čuvenu frazu Motikito Seamija "Ne zaboravite mentalitet početnika!" Seami je tu frazu interpretirao na tri načina: prvi Mentalno stanje sa kojim se započinje neko učenje ne bi smelo da se zaboravi ni u višim stadijumima učenja. 62

64 drugi U očekivanju istine moramo se osećati početnikom celog života. Ko se prihvati jednog takvog puta iskrenog traganja bez obzira na napredak svoje tehnike, smatra se početnikom svakog dana i ne prestaje sa vežbanjem nikada. treći - Samo neprekidni napori su neophodni da bi se ostvarile namere koje smo imali na samom početku. Ići napred bez prekidanja i brzopletosti. Neprekidnost je neophodna. Nikada prestati sa vežabnjem ni u vreme krize, samo nastaviti. Jednom je neko rekao "Postao sam umoran od mog ja od juče". Za one koji se suoče sa krizom, ove reči imaju posebno značenje. Ko nastavlja sa svakodnevnim vežbanjem smatra se malim i nevažnim. Nasuprot tome onaj ko je prestao da napreduje smatra se izvrsnim majstorom. Uobraženost onih koji su prestali sa napredovanjem otkrivaće se i u svakodnevnom životu. Za bilo kakav progres koji se želi učiniti, a nezadovljan svojim starim ja, nema nade da se prava veličina dostigne na bilo kom polju učenja. Veliki majstor Mijamoto Musaši kaže istu stvar u svojoj knjizi "Danas sam potukao svoje ja od juče. Sutra ću da potučem moje greške a posle, dan po dan potući ću moju veštinu". Moramo sačuvati mentalitet početnika, biti stalno nezadovoljni našim pređašnjim stanjem i pobediti svakog dana svoje ja od juče. Šta se priprema kao dokumentacija za superviziju, ukoliko se to želi: Okvir rada homeopate Način nastupanja prema osobi sa tegobama Informator Cena Etički kodeks Radno vreme Kontakti Refleksije homeopate u odnosu na pacijenta Esnafska pravila Uzimanje slučaja Anamneza Analiza slučaja Esencija slučaja Rubrike (repertorizacioni list) Diferencijalna dijagnoza Istorija preskripcije Potencije Doze Kratak spisak tema za superviziju van homeopatije (lični problemi, nedoumice,...) U Udruženju Simillimum kurikulumom su predviđene sledeće obavezne supervizije članova: OSNOVNE STUDIJE I godina učenja: jedna supervizija II godina učenja: dve supervizije III godina učenja: tri supervizije SPECIJALISTIČKE STUDIJE IV i V godina: po dve supervizije 63

65 Svaka supervizija u oblasti homeopatije je pre svega zasnovana na odgovarajućem etičkom kodeksu. Generalno, ne postoji posebno formalno školovanje homeopate da radi kao supervizor, ali relevantni treninzi tipa seminara ili radionica (workshop) se mogu organizovati. Vođenje takvih treninga je u kompetenciji sertifikovanog supervizora (primer je svakako Ian Townsend, Sheila Ryan ili Zofia Dimytr, svi iz Velike Britanije). Pored toga, iskustvo samog homeopate koji želi da radi i kao supervizor je drugi bitni faktor u realizaciji supervizije. U teoriji menadžmenta jedna od oblasti izučavanja je i nadziranje (supervizija). Teoretska postavka mesta i uloga supervizije u obrazovanju homeopate i kasnijem njegovom praktičnom radu, poima se preko trougla - podučavanje (engl. coaching) - mentoristvo (tutorski rad) (engl. mentoring) i - nadziranje (engl. supervision). Supervizija se u velikoj meri može prepoznati kao potreba homeopata a i drugih osoba koje se bave profesijom brige o zdravlju koja je izražena tokom njihovih profesionalnih života, od učešća u supervizijama na klinikama studenata do supervizije privatne prakse čak i iskusnih praktičara. Edukativni procesi u koledžima klasične homeopatije bi trebali da sadrže takvu obuku koja ohrabruje praktično uvlačenje studenata upravo od samog početka njihovog kliničkog rada, kroz studijske grupe ili superviziju slučajeva iz sopostvene prakse licem-u-lice sa supervizorom. Cilj je da se razvije poverenje i praktična osposobljenost kako u uzimanju slučaja i upravljanju slučajem tako i u ličnom usavršavanju kroz empatiju, otuđivanje i samorefleksiju. Supervizija igra značajnu ulogu u svemu ovome, a pre svega to je način učenja onoga što druge kolege često zovu razvoj prakse, a kasnije kako raste broj studentskih slučajeva to postaje način očuvanja sopstvenog integriteta (zaštite) dobre prakse, čime se obezbedjuje kontinuiran razvoj i podrška samom sebi i drugima. Studenti iskazuju očekivanu brigu o povećanom broju slučajeva koji stižu do studenata, a učenje je uglavnom strukturirano oko rada na slučaju i ličnom samoobučavanju (samoučenju) te uključivanju unutrašnjeg analiziranja. Takvo ponašanje postaje veoma značajno. Prema tome, supervizija dobija centralnu ulogu u višem stadiju učenja kroz predavanja. Kao deo čina da se održi kontinuitet profesionalnog razvoja homeopata i studenata homeopatije, supevizija može biti: grupna, pojedinačna ili izjednačena (bilateralna) na nivou sebi ravnima (peer-to-peer). Supervizija ima tri glavne funkcije: 1. Pomoći studentima homeoaptije i homeopatama da integrišu teoriju i praksu i da razviju svoju kompetentnost (tj. da izgrade funkciju budućeg treninga drugih u budućnosti) 2. Da održi studentovo odn. homeopatovo lično i profesionalno biće sa razumevanjem bića njihovog rada sa pacijentom (tzv. funkcija podrške) 3. Priuštiti stepen štićenja studenata odn. homeopata od uticaja njihovih pacijenata (tzv. sigurnost). Supervizija se pruža na više nivoa: 1. Praktični: dijagnoza, rad na slučaju, uzimanje slučaja, analiza slučaja, upravljanje (menadžment) slučajem, smetnje pri izlečenju, mijazmi, homeopatski preparati, potencije, itd. 2. Veštine: slušanje,beleženja,opažanja, intuicije, govor tela, itd. 3. Psihodinamička: upotreba učenja i pomaganje u razvoju svesnosti koncepata kao projekcija, transferi, counter transference, etc. 4. Razvojni: npr. razvoj deteta, životni ciklusi, zahtevi vezivanja (npr. majka, otac, deca), smrt, umiranje 5. Humanistički: empatija, odvajanje, respektovanje, granice (npr. privatnost), posmatrač bez 64

66 predrasuda, 6. Etički: etički kodeks homeopatske prakse, obaveze, odnosi, poverenje, poverljivost, itd. 7. Lični: pomaganje praktičaru da razvije sopstveni identitet kao homeopata, preispitivanje zaključaka, nuđenje podrške kod ličnih nedoumica, koje iznenada iskrsnu u radu sa pacijentima, otkrivanej slepih tačaka, itd. 8. Upravljanje klinikom Grupna supervizija se nudi na klinikama gde homeopate gostuju i prikazuju praktično svoje veštine a potom rade superviziju pojedinih studenata tokom njihovo rada npr. u živo. Ovo svakako uključuje i određeni stepen naknade. Studenti kolege se ohrabruju da nude svoja zapažanja odn. da doprinesu procesu supervizije čime se razvija i njihova veštgina opažanja. Na taj način supervizija grupe postaje značajno sredstvo učenja i napredovanja uz odgovarajuće odobravanje gostujućeg homeopate koji sprovodi superviziju. Proučavanje grupe može obezbediti postupak supervizije metodom suočavanja (peer). Studenti moraju pripremiti razne prikaze svojih studija slučaja, i tim postupkom primaju svako za sebe povratnu informaciju o izvedenoj superviziji. UNUTRAŠNJI SABOTERI... Da li ste sami sebi najveća prepreka? Ne dopustite da vas sopstveni um nasamari prepoznajte trikove koji vas koče u napretku i uspehu... Ponekad sami sebi stojimo na putu, a da toga nismo ni svesni. Radimo tako da izbegnemo rešenja ili čak uništimo sopstvene izglede na uspeh i sreću. Sami sebi smo neretko najveći kritičari i veći neprijatelji od bilo koga. Sputavamo sebe, sumnjamo u svoje izbore, u prošlost, budućnost, u mogućnosti i prilike koje se ukazuju, poredimo se sa drugima, vrtimo filmove svojih neuspeha koji nas blokiraju i unazađuju, mučimo sebe na sve moguće načine i time sprečavamo sopstveni razvoj. Primenjujemo iste obrasce ponašanja, dobijamo iste rezultate koji nas čine nesrećnima i nikako ne uspevamo da shvatimo zašto. Uveravamo se da tako treba, a ne vidimo da time štetimo sebi samima. Primera je bezbroj... Ono što radimo sebi, šta mislimo o sebi, šta radimo drugima, kako se ponašamo i o čemu razmišljamo. Naša unutrašnja komunikacija je sve, samo nije dobronamerna. Kompleksi koji nas zaustavljaju da probamo nešto novo u životu, strah od neuspeha, potcenjivanje samog sebe. Podbacujemo, jer sebe sputavamo. Propuštamo ili gubimo brojne prilike za sreću, jer sebe saplićemo. SABOTERI SREĆE Samosabotaža ponašanja počinje s naglaskom na ono što nam ne uspeva ili nedostaje u našem životu. Glas sabotera obično se javlja kada se odvažimo da nešto promenimo, unapredimo, uradimo za sebe i kada je potreban dodatni angažman energije i rizika. U našim uverenjima i obrascima ponašanja često se krije strah od neuspeha, ali i strah od uspeha. Obratite pažnju na to koliko često govorite i razmišljate o tome šta je pogrešno, u čemu ne uspevate i šta nedostaje, upozoravaju stručnjaci, i naglašavaju da se razlozi sabotiranja samoga sebe neretko nalaze u sumnjama -zaslužujemo li ono što želimo, i strahu da nećemo uspeti adekvatno da odgovorimo na povećana očekivanja i odgovornosti. Prvi znak da smo na putu da nalazimo opravdanja za neaktivnost i lične neuspehe, jeste naše držanje po strani, pravljenje lista izgovora ili preterano fokusiranje na potencijalne prepreke. Najčešće saboterske tehnike koje primenjujemo bežeći i od neuspeha i uspeha su stalno odlaganje, nezavršavanje, neodlučnost u donošenju odluka, unutrašnji kritičar i samopotcenjivanje, katastrofična očekivanja, samosažaljenje i okrivljavanje drugih, vraćanje u prošlost i zavist. Najčešće je to kombinacija navedenih stanja i osećanja s nizom iskustava. 65

67 Oklevanje, okolišanje i kašnjenje, klasične su saboterske tehnike. Obično služe za izbegavanje suočavanja sa mogućim neuspehom. Odugovlačenje itekako sabotira. Sutra nam se uvek čini kao najbolje vreme za obavljanje obaveza. Odugovlačite li s radnim obavezama, zapravo ste se zaglavili između namere i delovanja, a samosabotaža je upravo nezatvaranje te praznine. Da li stalno sebe upoređujete s drugima, a zatim se osećate loše? Poređenje s drugima obično ne motiviše, nego naprotiv, čini da se osećate ogorčeno. To je znak samosabotaže. Sledeći unutrašnji neprijatelj sa kojim se suočavamo je neodlučnost - kradljivcem svake mogućnosti za napredak i svakog pokušaja preduzimanja akcije. Neodlučnost će vam oteti svaku priliku za bolje sutra, zbog čega je potrebno saseći je u korenu istog trenutka kada se prepozna. Unutrašnji kritičar (snažna unutrašnja samokritika) takođe je saboterski glas u našoj glavi - on nas obeshrabruje, sugeriše i prognozira neuspeh, podstiče da odustanemo i onemogućavamo nam da se pokrenemo. Ovaj tihi saboter može nas blokirati na intervjuu za posao, na ispitu ili na prvom (ljubavnom) sastanku. To je onaj koji nam šapuće: Ti to ne možeš, Svi će ti se smejati, Propašćeš u tom poduhvatu... Katastrofična očekivanja i mučenje crnim mislima je još jedna tipična tehnika sabotera samih sebe. Naše misli su veliki pokretači i opet isto, mogu biti i jaki saboteri. Projektujemo li najgori mogući ishod razvoja neke situacije, ovakav obrazac razmišljanja može voditi stresu i opštem nezadovoljstvu. Na taj način postajemo uplašeni, nesrećni, slabi i skloni da izbegavamo prilike za uspeh. Iako tvrde da žele da se promene, samosaboteri uglavnom imaju negativan stav prema životu. Govore kako im ništa ne ide od ruke i ubeđeni su da sreća dolazi samo nekima, i tako mogu da upropaste svoje izglede (šanse) u poslu, ljubavi, prijateljstvu... Samosažaljenje je način sabotiranja kojim sebi oduzimamo snagu i energiju, pa tako i odgovornost da obavimo neki posao, zato što mislimo da smo jadni, nesposobni, nedovoljno stručni... Okrivljivanjem drugih, prebacujemo svoje neuspehe na partnera, prijatelja, državu... ali to ne vodi nigde. Treba preuzeti odgovornost. Sad i odmah princip nas takođe samoograničava - odustajemo od željene i isplanirane ideje, cilja. SUMNJIČAVOST... je otrov i toga treba biti svestan i sa punim ubeđenjem savladati prepreku. MENJAJTE SEBE, A NE DRUGE Ako ste i vi sebi najgori neprijatelj, važno je da naučite da postanete svoj najbolji prijatelj. Da biste to ostvarili, potrebna vam je samosvest i samopoštovanje. Sklonost ka sabotiranju sopstvenih planova i želja može da bude odraz nesigurnosti u sebe. Zbog niskog nivoa samopouzdanja, ljudi najčešće sabotiraju dobre stvari u životu. Samosabotaža zna da se zadrži uporno i dugo u životu - kada je niska percepcija lične vrednosti i kada se nema vere u sebe. Kada se postigne uspeh, minimizira se trud, ili se pripisuje okolnostima (faktoru sreće), ne prihvataju se komplimenti, ili se to čini sa neprijatnošću i osećanjem krivice. Čak i kad im se sreća smeši, samosaboteri ne znaju da je prihvate. Proglasili su sebe krivim, jednom zauvek ubeđeni da su bezvredni i žrtva sudbine, da svi uspevaju u onome što rade, osim njih samih.negativna slika o sebi onemogućava napredovanje i ozbiljno može da ugrozi naš posao, umanji kvalitet odnosa s drugima, uzrokuje probleme u ljubavnim vezama, stvori osećaj usamljenosti, da povećava anksioznost i podstakne različite vrste zavisnosti. I preterana skromnost sabotira, koči i ograničava, ističu psiholozi. Iako se u nekim situacijama skromnost ceni, ona može biti poražavajuća jer upućuje na nisko samopouzdanje. Takav stav deluje samosaboterski u situacijama kada je potrebno da osoba pokaže svoje kvalitete i talente. Glavna stvar u životu je da smo sami sebi prijatelj. Ako nismo, onda nam niko ne može pomoći. Onda se po pravilu zaglavljujemo u nekoj vezi ili životnoj situaciji koja nam više šteti nego koristi. Ako ne cenite i ne pazite sebe - i ljudi oko vas će se ponašati isto. Budite blaži prema sebi - kad biste imali prijatelja koji vam se obraća na isti način na koji se obraćate sebi, koliko dugo biste bili prijatelji? 66

68 KRENITE U AKCIJU Nije dovoljno samo želeti da se promenimo. Potrebna je jasna odluka i spremnost da se neko vreme na tome naporno radi. Da bi ova samoograničenja izgubila na snazi, potrebno je najpre da budu prepoznata i uvažena. Jednom kad ste odlučno prekinuli sa samoograničavajućim verovanjima i samoporažavajućim navikama, imate prostora za napredak i šansu da sami oblikujete svoj život. Samosabotažu je moguće izbeći uz sledećih nekoliko pravila: prestanite da udovoljavate svima; nemojte dozvoliti da vas drugi iskorišćavaju; budite prilagodljivi ali nikada na svoju štetu; živite po sopstvenim pravilima kojima niko osim vas ne određuje granice; nemojte strahovati da iznesete sopstveno mišljenje; verujte u svoje odluke; počnite da primećujete u čemu ste najbolji, koje su vaše jače strane i budite ponosni na to. Tada ćete biti u stanju da negativne izjave o samom sebi pretvorite u neutralne ili pozitivne. Definišite svoje ciljeve, ne izgovore. Napravite pet konkretnih stvari kojima sabotirate sebe. Kako budete počinjali da razumete ove mehanizme i uzroke, počećete da se oslobađate toga, da dozvoljavate da se menjate a to će okolina prepoznati. 67

69 LEKCIJA ZA DANAS (19) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: DOKAZIVANJE HOMEOPATSKIH LEKOVA (SPECIJALISTIČKE STUDIJE) ŠTA JE MATERIA MEDICA, NJENI IZVORI? 143 (ORGANON) Ukoliko smo na taj način na zdravim ljudim isporbali znatan broj prostih (jednostavnih) lijekova i brižljivo i vhjerno zabilježili sve simptome i elemente oboljenja koje su ti lijekovi u stanju izazvati u vidu vještačkih oboljenja, tada imamo istinsku Materia medicu zbirku istinskih, čistih i sigurnih načina djelovanj prostih ljekovitih supstanci. To je kodeks prirode u kojem: - je za svaki tako istraženi lijek zabilježen značajan niz specifičnih promjena stanja i simptoma pribilježenih onako kako su se predstavili pažnji posmatrača - su dati elementi niza prirodnih oboljenja koja bi se tim lijekovima jednog dana mogla liječiti, a koja su slična tim vještačkim stanjima, te su zato jedini istinski lijekovi. U novije vrijeme dokazivanje lijekova kao i bilježenje iskustava prepušteno je nepoznatim i udaljenim osobama koja su za to plaćene. Ali, čini se da se na taj način gubi ono najvažnije, ono na čemu se jedino temelji istinsko umiježe liječenja - vrhunska moralna izvjesnost i pouzdanost rezultata koji na žalost postaju dvosmisleni i nesigurni i gube svaku vrijednost. Takvi pogrešni podaci, kada ih homeopatski liječnik jednom prihvati, prilikom primjene na oboljelom moraju izazvati velike štete. IZVOR: Organon umjeća iscjeljivanja dr Samuela Hanemana u izdanju AdvaitA, Sarajevo, izdato godine Ako razumemo kako se uči Materia medica, prvi korak za uspešni kliničku praksu je učinjen. Sada na nivou završetka osnovnih studija homeopatije pri Simillimumu, znamo metodologiju rada homeopate, ali hajde da prođemo još jednom kroz sinopsis rada homeopate da bi razumeli zašto se stalno vraćamo na učenje Materia medice. Dolaskom prvih osoba sa tegobama (pacijenti), MORAMO pažljivo uzeti slučaj i prikupiti SVE relevantne informacije da bi se u analizi približili similimumu uz samoevaluaciju da li smo to uradili kao NEPRISTRASNI posmatrači (mi smo svedoci slučaju koji uzimamo u formi intervjua, ponekada imamo utisak slušajući osobu sa tegobama da smo duhovnik koji sluša ispoved ). Potom, kada slučaj analiziramo i pažljivo ga proučimo, treba da konstruišemo totalitet i da filterisanjem odaberemo nekoliko homeopatskih sredstava (diferencijacija). E sada nastaje važna tačka na putu ka preskripciji: BUDNO, PAŽLJIVO, OPREZNO treba putovati kroz Materia mediku i to kroz one remedije koje smo odabrali, porediti ih, izdiferencirati ih pa čak i onda ako nam za to treba ceo dan. Da, to se dešava u praksi homeopata i sa dugim kliničkim iskustvom. Da li ste spremni za takve izazove u homeopatiji? Da li ste spremni da uradite vašu misiju? Gde se ona nalazi? Na primer, "Enciklopedia čiste Materia Medice" je autorizovana od strane dr Timoti F. Alena. Knjiga je izdata u dvanaest tomova i predstavlja jednu od najvećih i najisrpnijih radova iz oblasti Materia medike. Poslednja dva toma sadrže repertorijum za prvih 10 tomova. Prilično je interesantno čitati ovu knjigu. Bez obzira o kojoj remediji se radi, možete dobiti popriliču količinu znanja i čitanjem sekcija izvor i autora opisa remedija. Ono što se još ovde može naći to su informacije o dokazivanjima i otrovima u supstancama. Toksikološki (t) simptomi su odvojeni od kliničkih simptoma. 68

70 Danas u osnovi postoji nekoliko pristupa dokazivanju homeopatskih remedija (postojećih i novih: * Hanemanov pristup uči se i primenjuje u Simillimumu * C4 protokol (Aliz Timerman, Džonatan Šor) uči se i primenjuje u Simillimumu * Meditativno dokazivanje (Jan Šolten, Medlen Evans, Džeremi Šer,...) uči se i primenjuje u Simillimumu * Dokazivanje kroz snove. Cilj dokazivanja bilo kog homeopatskog leka je da se sistematskim i metodološki ispravnim postupkom zabeleži sveukupnost i kauzalnost patoloških simptoma koja "nepoznata" supstanca izaziva kod zdravih osoba. Na osnovu tako prikupljenih simptoma pravi se slika budućeg homeopatskog leka u skladu sa Hanemanovim principima Repertorijuma i Materia Medica. Totalitet (sveukupnost) patoloških simptoma beleži sam dokazivač na osnovu homeopatskog pristupa: beleže se i opisuju lično doživljene tegobe, promene i sva odstupanja na mentalnom, emocionalnom i fizičkom nivou funkcionisanja u odnosu na lični standard individue (optimalno funkcionisanje na osnovu subjektivne realnosti). Polazeći od pretpostavke da se dokazivanje obavlja sa zdravim osobama (prema kriterijumima ortodoksne medicine pa i prema kriteirjumu da nisu u zadnjih tri meseca pod hoemopatskim tretmanom s tim da ovde postoji izuzetak da mogu učestvovati i osobe kod kojih kosntitucionalni lek nije delovao), tada ako u dovoljno velikoj količini damo supstancu koja se dokazuje, ona će poremetiti homeostazu organizma u dovoljnoj meri da se na taj način pokrenu svi perceptivni, upravni, kontrolni i korektivni mehanizmi svesti individue tj. sistemom povratne sprege mobiliše se homeostatski sistem individue koji će generisati grupu simptoma u potpunosti specifični za testiranu supstancu. Da bi zdravstveni mehanizmi individue mogli uopšte da reaguju, prag homeostaze mora biti incitiran ("nadražen") a to se može uraditi na dva načina: - pojačanim doziranjem supstance ili - inteligentno biće mora imati visok stepen senzibilnosti (perceptivnosti) testirane supstance. Dokazivanje homeopatskog leka se sprovodi na izabranom uzorku zdravih individua organizovanih u grupu u Udruženju "Simillimum" (na V godini studija). Smatra se da je homeopatski lek dokazan: - prikupljeni su svi podaci dokazivanja na zdravim osobama koristeći doze niske i visoke potencije podeljeni po random metodi - zabeleženi simptomi moraju biti senzirani na sva tri zahtevana nivoa: mentalni, emocionalni i fizički - moraju biti uključeni simptomi koji su bili IZLEČENI tokom tretiranja bolesnih osoba tom supstancom a odnose se na celi organizam jer to je deo prakse, - sav materijal dokazivača metodološki sistematizovan i uredjen na način Repertorijuma odnosno Materia Medica. Da bi neka indivudua učestvovala u dokazivanju, potrebno je poštovati sledeće faktore: - osoba mora biti upoznata sa homeopatijom odnosno mora imati dovoljno informacija o simptomatologiji koja se nalazi opisana u Materia Medica. Ovo je neophodno da bi osoba u potpunosti mogla oceniti devijacije svog funkcionisanja koje nastaju tokom eksperimenta - potencijalni kandidati za dokazivače moraju biti "čisti" od homeopatskih tretmana najmanje 3 meseca radi sprečavanja interferencije simptomatologije. Izuzetak su one osobe koje su bile zadnjih mesec dana pod tretmanom sa kosntitucionalnim lekom a takav lek nije delovao! - preporučuje se da osobe budu između 18 i 45 godina starosti tako da uticaji prirodnih degeneracija zbog godina starosti budu svedeni na minimum. Osoba treba da je prihvatljivog zdravlja u odnosu na standarde ortodoksne medicine - osoba ne treba da bude anksiozna niti histerična. Treba da bude iskrena, hrabra, dosledna i da bude 69

71 posmatrač bez predrasuda. To znači da osoba treba da bude u stanju da ceni ozbiljnost eksperimenta dokazivanja novog leka sa formulacijom "Ja hoću, ja mogu i ja činim" uvek iz pozicije "Ja, sada i ovde" (dakle funkcioniše u trenutku bez obzira na prošlost i budućnost). Dokazivač treba da učestvuje sa punom svešću o značaju eksperimenta jer svaka zabeleška i o najmanjoj devijaciji funkcionisanja u odnosu na lični standard individue pomaže kasnije analizi eksperimenta. Moguće su pored tekstualnih zabeleški, i druge vrste zabeleški: pesme, crteži, skice, kompozicije, opis intenziteta, trajanja, pogoršanja i poboljšanja, itd., dakle, po homeopatskoj metodologiji posmatranja funckionisanja svog "JA" - osoba treba pedantno da vodi beleške po određenom sistemu koji će biti, kao mogući model, opisan u formi "IDENTIFIKACIONA KARTICA DOKAZIVAČA". Pre početka eksperimenta koji odredi sama individua, osoba se priprema za eksperiment (npr. oko mesec dana). Tokom pripremnog vremena dokazivači veoma pažljivo beleže bilo kakve simptome, neobične, retke ili povremene i bilo kakve druge na mentalnom, emocionalnom i fizičkom planu. Beleške se vode najmanje tri puta dnevno da se ne bi zaboravile pojave simptoma, ako je i češće tim bolje. - osoba tokom eksperimenta vodi normalan život. To znači da ne koriste začinjenu hranu, alkoholna pića odnosno da odvaja vreme za šetnje i spavanje. ECCH (EVROPSKI KOMITET ZA KLASIČNU HOMEOPATIJU) ima svoje preporuke postupaka za dobro dokazivanje homeopatskih remedija. Treba da kažemo da postupak dokazivanja po Hanemanu je potpuno drugačiji nego što to sprovodi farmaceutska industrija (tzv. kliničko duplo slepo dokazivanje). To dovodi do nerazumavenja homeopatije i stvaranja skepticizma koje nema utemljenje iz ugla nauke (proučiti Kunov pojam «paradigme» u nauci). Na kraju, kada se završi dokazivanje, analizom se stvaraju rubrike koje ulaze u Repertorijum i dodeljuju se, po Benighauzenu, bodovi 1, 2, 3 i 4 pri čemu bod 4 se odnosni na klinički, na velikom uzorku, dokazan u praksi konkretan simptom a bod 1 na simptom koji nije proveren na velikom broju uzoraka u kliničkoj praksi. 70

72 71

73 LEKCIJA ZA DANAS (20) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: MALI HOMEOPATSKI LEKOVI : SOL BRITANNIC Autor: Vladimir Holodkov U prethodnoj lekciji opisali smo da Materia Medica opisi homeopatskih remedija posledica su dokazivanja homeopatskih supstanci i klinički proverene reakcije u praksi. Na II godini izučavanja homeopatije pri "Simillimum" Udruženju, proučava se jedna homeopatska remedija koja se klasifikuje u tzv. male homeopatske remedije. Hajde da vidimo o čemu se radi. Godine u periodu jul.avgust bio sam u Blekpulu, Velika Britanija. Blekpul je pored Brajtona, najčuvenije britansko letovalište na zapadu ovog velikog ostrva. Mesec je kraj jula. Oblačno je (što nije neuobičajeno za to doba godine u tim krajevima) a Atlantski okean nema ni blizu modru boju. Više je to siva-braon boja vode. Vrlo tmurno sa vetrom koji suši kožu. Okolne kućice su u svetlim, lepršavim bojama da se razbije monotonija okoline. Na obali gradskog kupališta narod sedi u ležaljkama - OBUČENI, svi su okrenuti prema poziciji u tom trenutku nevidljivog Sunca, sakriven od oblaka u nedogled. Ljudi su tek toliko razgolićeni da im koža na grudima bude dotaknuta nepostojećim sunčevim zracima, mažu se raznim kremama da se zaštite, da ne pocrvene. Svi do jednoga sede u ležaljkama ili na prostirkama u pravcu mogućeg dolaska sunčevih zraka. To traje, kao ritual, satima! To je britansko sunce. Nepojmljivo za naš doživljaj žarkih leta. Baštovan u motelu gde smo boravili je čuo na televiziji da se u našim krajevima temperatura kretala između 33-36oC i začudio se kako mi to izdržavamo. Ja nisam mogao da odolim a da mu sarkastično zbog njihovog britanskog leta (čak sam kupio zimski od šetland vune džemper u Edinburgu usred kalendarskog leta bilo je u podne 7oC) da im trava ne bi bila zelena da imaju takva leta. Ipak, Britanci su zapamtili i takva leta sparna, vrela i sušna. Ja sam primenio ovu remediju u jednom slučaju: osoba se kad god da legne uvek budila u 1 sat noću i do 3 sata nije mogla da zaspi. Samo to i ništa drugo. Zbog ovog simptoma i nekih drugih koji su se odnosili na strahove, preskripcija je bila Arsenicum album koji je slabo delovao. Došlo je posle nekoliko godina i do pojave sitnih ospica na koži samo na podlakticama obe ruke. Bila je željna dočeka Sunca kada god je nestajalo, samo je more obožavala i sunčanje bez preterivanja a samo tada nije imala glavobolju od nesanice i samo tada nije imala nesanice (na moru).probali smo razne remedije ali ovaj je definitivno nju pomakao. Standardna singl doza 200C. Sve je sada dobro. Pogledajmo malo u knjižicu (gore prikazana naslovna strana) gde je dat prikaz ove remedije. Izdao je Helios. Ne znam da li treba da govorimo o klasifikaciji homeopatskih lekova prema izvoru materijala ali da ponovimo: - Minerali - Životinje - Biljke - Nozode - Sarkode - Imponderabilije - Radionički napravljeni Hajde da vidimo šta se nalazi u knjižici koju je objavio Helios o ovom leku, imponderabiliji: Proving of Sol Britannic (Dokazivanje Sol Britannic-a * Sadržaj * Uvod (Introduction) * Nauka o Suncu (Science of the Sun) * Mitologija i religija (Mythology and Religion) * Klasičan Tarot (Classical Tarot) 72

74 * Sunce i zodijak (The Sun and the Zodiac) * Pravljenje remedije (Making the Remedy) * Dokazivanje (The Proving) * Simptomi sopstvene reči dokazivača [Symptoms (In Provers1 Own Words)] * Slika remedije Sol Britannic (Remedy Picture of Sol Britannic) * Poređenje (Comparison) * Prva preskripcija Sol Britannica (First Prescription of Sol Britannic) * Zaključak (In Conclusion) * Literatura (Bibliography) I sada da vidimo prvu stranicu ove publikacije iz dokazivanja Sol Britannica homeopastske remedije: SUNSHINE IT I COULD HOLD SUNSHINE I COULD LIGHT THE DARK WARM UP A COLD SEA OR BRIGHTEN THE PARK I'D SCARE AWAY DRAGONS MELT PATHWAYS THROUGH SNOW AND WHEN IT WAS RAINING I'D MAKE A RAINBOW IF I COULD HOLD SUNSHINE WHAT WOULD I DO? I'D GROW A BIG SUNTLOWER AND GIVE IT TO YOU Rose Flint SUNČEVA SVETLOST Kad bih mogao da zadržim sunčevu svetlost Mogao bih da osvetlim mrak Da ugrejem hladno more Ili osvetlim park Uplašio bih zmajeve Istopio bih snegove I kada je padala kiša Napravio bih dugu Kada bih mogao da držim sunčevu svetlost Šta bih još mogao da učinim? Dao bih da naraste veliki suncokret i Dao bih ga Tebi. Rose Flint Autorke doakzivanja Sol Britannica remedije u uvodu daju informaciju da su tokom treće godine studija, kao studentkinje Koledža za homeopatiju (Regent s Park) u Londonu odlučile da naprave i dokažu lek kao deo projekta za četvrtu godinu studija je godina kada se puno govorilo o oznskim rupama koje su ugrožavale palnetu i stanovništvo a posebno opasnost od povišenog broja melanoma. One su uočile da su polikresti poput Calcarea Carbonice, Natrium Muriaticuma, Phosphorus i Silicea deo života na planeti, ali da generalno ništa na planeti ne može da živi i opstane bez Sunca! Potom u drugom poglavlju govore o nauci Sunca. Navode u post-festum izveštaju da je esencija Sunca da ima svoj samoregulativni termostatkoji funkcioniše stotinama miliona godina a to i jeste esencija Sol Britannic: u kontroli. Nešto kasnije navode o rotaciji Sunca od 28 dana i da se to poklopilo sa jednom 73

75 ženom dokazivačem da je dobijala mesntruaciju na tačno 28 dana pod uticajem Sol Britannica. Varijacije temperature pod uticajem Sunca i vremena odnosno klime bi mogle da se interpretiraju kao izvan kontrole. Neki dokazivači su iskusili ekstremne promene na telesnoj temperaturi. U trećem poglavlju Mitologija i religija značajnu pažnju posvećuju raznim božanstvima starih naroda a potom daju pojašnjenje pojma SUNCE u klasičnom Tarotu jer je to glavna karta Arkane čiji opis se podudara sa Sol Britannica. Sunce se uvek prikazuje šrioko nasmešeno žuto obojeno lice sa zracima okolo sebe. Ukazuje na zadovoljstvo i ljubav i šalje takvu poruku između dva ljudska bića. Hajde da vidimo tu kartu Arkane: XIX SUNCE. (videti fotografiju u prilogu). Optimizam -- Ekspanzija Biti radijantan (zračiti) Dobro se osećati / Sjaj Vitalnost Nevinost Bez kriticizma / Sigurnost Energija Personalna moć Sreća / Rasipnik -- Briljantnost -- Uživanje Entuzijazam- Ali ima i suprotnih značenja: Nesreća, usamljensot, Opozvati planove. Kasniti u trijumfu, mada nije sve izgubljeno. Naoblačena budućnost, Gubitak prijateljstva. Ovo ukazuje na jako iskazane mentalne simptome Sol Britannice: odlučan, asertativan, kontroliše se, nezadovoljan da pravi odluke i upadne da bude van kontrole ili suprotno: ipak ne može da funkcioše bez svojih kola koja ga nose, treba im balans da oitklone probleme i da reorganizuju svoj život u skaldu sa samim sobom. U naraednom poglavlju Sunce i zodijak, autorke pojašnjavaju astronomsku vezu okretanja Sunca i Zemlje, izlazak i zalazak Sunca te ukazuju na jak uticaj kontrolišućeg faktora u Sol Britannica remediji. Vlasnik Heliosa Džon Morgan je ponudio asistenciju i svoje savete u postupku pripreme leka za dokazivanje. Obezbedio je 8g Sac-Laca i dve sterilne bočice zajedno sa sterilnom špatulom. Odlučio je da podeli na dva ovaj slučaj da bi imao dva pokušaja pravljenja leka. Jednu polovinu je stavio na stakelno ogledalo koje je bilo okruženo zaklonom od uticaja vetra. To je smešteno po sunčanom danu u baštu. Ali autorke i same kažu i naglašavaju a kakav je to sunčan dan u Britaniji?. Sledeći dan je ponovljena procedura kada je dan bio malo sunčaniji pa su ponovo odlučili da se Sac-Lac eksponira i treći dan kada je bilo vruće i vrlo sunčano. Preporuka je bila da se izlaganje obavi oko 6 sati dnevno bez obzira na sve opasnsoti kontaminacije Sac-Lac kuglica. Potom je Džon Morgan preuzeo da obavi potenciranje. Odnošenje kuglica iz bašte do lokacije Heliosa je bilo dramatično jer se zalutalo na autoputu. E to je simptom dezorijentacija prilično deluje izgubljeno. Bilo je haosa sa sumnjom da su kesice izgubljene, dugo se putovalo a normalno je oko 45 minuta itd. Konačno, napravljene su potencije od 30C i autorke proejkta su tražili i 200C. Svi dokazivači su dobili 10 kuglica potenciej 30C ili placeb (samo u jednoj fioli). Usput, da se pohvalim. Moja koleginica Marija Mihajlov je jedno vreme radila u Heliosu pa smo imali donaciju Heliosa (godine 2000.) da napravimo remediju od crvene ribizle koji smo dokazivali (Ribes Rubrum). Projekat još nije okončan a znate zašto: glavni simptomi su - SKLON KAŠNJENJU - SKLON ODUGOVLAČENJU - SKLON DA SE NERVIRA ZBOG SITNICA I ZBOG TOGA SVE ODLAŽE No, hajde da se vratimo na Sol Britannica putovanje. Autorke su se podelile u supervizorke doakzivanja i to tako da je jedana (Dafin) imala šest dokazivača a Džin pet i jednog slepog dokazivača koji nije iskusio ništa. Sledi detaljna priča o dokazivanju u poglavlju Dokazivanje. U tom poglavlju idu detalji o sopstvenim rečima dokazivača koji su poslužili da se obavi sistematizacija Materia Medica i Repertory-ja: Opšti simptomi - Jaki simptomi: - Zimogrižljivost, značajno mu bolje od vrele kupke - Sanja porodicu, kuću, putovanja, hranu - Znojenje i bez uzbuđenosti - Gricka nokte 74

76 - Spazamtični naleti vrućine - Nesanica koja se poboljšava od kratkih spavanja - Iritabilnost - itd. Modaliteti: - Loše: HLADNOĆA, nesanica, < 3 po podne, stojanje. Oči, < vetar - Bolje: VRELA KUPKA koje zagreju kosti. KRATKO SPAVANJE. Sedenje. Glavobolja > pritiska, hadne apoliakcije, koka kole, oranž soka. Grlo > hladnog slatkog pića Mentalni simptomi: - NEMIR - ODLUČNOST - Depresija sa plakanjem - Traži argumentciju inače bes, želja da udara glavu i da vrišti - Traži da bdue zdrava i da jede voće Itd. Itd. Nije fer da prevodim knjižicu koja je pod autorskim pravima. Poglavlje Poređenje ima nekoliko opažanja: MOĆ. Voli Ukazuju na Lycopodium koji ako moć nije ispoljena izazivaju bes. HRABAR Opium (neosetljiv i indifirentan na sve šta se događa), Ignatia (simptomi su poseldica tuge, depresivnih emocija, a onda se kao kontradikcija pojavljuje histerično smejanje kada je tužna te joj prija svetlost), Pulsatilla. POZITIVITET Causticum, Lchesis, Mercurius, Hydrogen NEODLUČNOST Baryta Carbonica, Helleborus Niger DELUZIJA KAO DA JE PROGONJEN Anacardium, Kali-Bromatum, Hyoscyamus SNOVI PUTOVANJA Kali-Nitricum, Lachesis, Tuberculinum, Calcsarea, Phosphorica SNOVI IZGUBLJEN-ZALUTAO Natrium Carbonicum, Magnesium Carbonica, Magnesium Muriaticum SNOVI HRANA Ptelea (drvo brest), SNOVI JEDENJE Iodum Autorke u ovom poglavlju navode da je dr J. H. Clarke u svom rečniku opisao ranije dokazivan lek Sol i ta remedija ima potpuno drugačije simptome koji su manje izraženi nego kod njihovog Sol Britannica. 75

77 U skladu sa preporukama Beninghauzena (nije implicitno naveden ali to je običaj kod javnog objavljivanja novih dokazivanja), autorke daju prikaz prve preskripcije ovog leka. Ja sam u uvodu ove teme dao grube okvire mog slučaja Sol Britannica (osoba je lečena pre 12 godina i od tada nikada više nije imala opisane simptome - nesanicu i sitne bubuljice crne boje po koži, strahove za ćerku, itd.) i ne bi bilo uputno po etičkom kodeksu da dajem više informacija. 76

78 77

79 LEKCIJA ZA DANAS (21) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: SNOVI U HOMEOPATIJI Jedan od fenomena kojima se bavi homeopatija su i SNOVI. Haneman je živeo i delao daleko pre pojave Frojda i ostalih velikana psihologije. Arhetip je Jungov hipotetički konstrukt koji označava sveopšti, nasleđeni okvir celokupnog iskustva. To su urođeni obrasci mišljenja, osećanja i delanja nastalih kao rezultat vekovima taloženog iskustva brojnih generacija predaka. U širem smislu, prvobitni model, prototip, prauzor ili pratip. Arhetip je osnovna strukturalna i dinamička jedinica kolektivnog nesvesnog. Može se proučavati preko svojih manifestacija na kolektivnom planu (u mitskim slikama i simbolima, religijskim dogmama, pesničkim slikama, ritualima itd.) i na individualnom (u snovima, vizijama, simptomima i parapsihološkim doživljajima). Najpoznatije arhetipske predstave su: Persona, Senka, Anima, Animus, Mana ličnost i sopstvo. Funkcija arhetipa je da pojedincu olakša snalaženje u životno važnim, kriznim situacijama. Npr. sanjati paukove u homeopatiji je slika homeopatskog leka Natrium muriaticum (polikrest). Često osobe u intervju kažu da nisu imali susrete sa paucima. Zanimljivo, zar ne? Poznata američka homeopatkinja Džejn Čiketi u svojoj publikaciji Snovi, simboli i homeopatija navodi da su 1) Snovi su uobičajeni homepatski simptomi. Snove mogu biti ugrađeni u dijagnositku jednostavno kao uobičajeni homeopatski simptomi, zajedno sa drugim, zbog toga što fizički i psihološki simptomi se nalaze u Materia Medicama (klinika slika) za svaki lek a imate i posebne rubrike kao što su: Dreams - children Dreams - dogs Dreams - dancing Dreams war Ili kvalitet snova kao što su: Dreams - obscene Dreams - pleasant Dreams - vivid Povezujući se sa svakom takvom kategorijom, lekovi u jesu prikazani u repertoriju (indeks simptoma; kazalo; direktorijum). Kod pacijenta sa jasnom istorijom snova, homeopata dakle može suziti polje mogužnosti i koncentrisati se svojim umom na manji skup potencijanih lekova (preparata). Korišćenje snova kao prijavljenih fenomena kao i drugih mentalnih i subjektivnih simptoma je univerzalno prihvaćeno kod mnogih klasičnih homeopata. 2) Snovi ukazuju na istinsko stanje pacijenta Druga upotreba snova uključuje izvlačenje,mentalnih astributa iz grubih izveštaja o snovima. To se čini sa dve pretpostavke: prvo, da su snovi značajno povezano sa stanje osobe i drugo, da su oni bar dobra prezentacija ovog stanja kao što su i izveštaji o ne-snovima. Kako su ljudi često nesvesni odnosno nesigurni u aspektima svoje psihe, strahovi ili deluzije (percepcija u mentalno zdravim ljudima koja ne reflektuje realnost) često se otkrivaju kroz snove. Na primer, pacijent koji je zastrašen pri susretu sa zmijama u svojim snovima možda zaslužuje odabir i korespondenciju sa 78

80 rubrikom Fear of snakes, dok pacijent koji stvarno sanja da će biti uvućen u rat možda mu treba pridružiti rubriku Delusion - he is a soldier. Prevod snova u rubriku(-e) mora biti urađen vešto i oprezno bez ikakvih špekulacija. Nije iznenađujuće da homeopate razlikuju svoje mišljenje o legitimnosti upotrebe snova na ovakav indirektan način. Oni, kao i ja, koji razmatraju da je legitimno da se upustimo u svet snova jer u snovima pronalazimo vrlo pouzdana vrata za ulazak u psihu: kada korektno ih obradimo, snovi nude precizan pogled na skrivenu dinamiku čime je motivisan pacijentov život, a to često dovodi do odgovarajuće precizne dijagnoze i preskripcije. Ključ da ne zloupotrebljavamo ovakav pristup leži u integraciji zaključaka od samog pacijentovg sna sa ostatkom pacijentovog opisa pri čemu verifikujemo svaki elemenat sna ako da je potvrđujući bilo gde u kliničkoj slici tj. u konačnoj preksripciji Kasnije, posle Hanemana u svom velikom delu Psihodinamika nesvesno Karl Gustav Jung, između ostaloga navodi o snovima da se može reći da je od kamena koga su odbacili graditelji postao kamen temeljac. San, taj nestalni i neugledni produkt naše psihe tek je u moderno vreme doživeo tako temeljno nipodaštavanje. Nekad je cenjen kao najavljivač sudbine, opominjač i tešitelj, kao glasnik bogova. Sada ga koristimo kao izveštača nesvesnog, on mora da nam oda tajne koje su skrivene od svesti, a to san i čini sa zaprepašćujućom potpunošću. Svaki san je informacioni i kontrolni organ i stoga je najdelotvornije pomoćno sredstvo pri izgrađivanju ličnosti. (Jung) U prilogu ove lekcije na nekoliko fotografija vide se vrste snova koje opisu u pacijenti tokom intervjua. Snovi su sistematizovani u poglavlju MIND (um), rubrika DREAMS (snovi) sa podrubrikama. Često pacijenti pričaju o košmarnim snovima: scene ubijanja, zlostavljanje ali i projekcije nerazrešenih delova dnevnih događaja. Dakle, vrlo je veliko područje. U osnovi, nepotrebno je poznavanje psihologije jer homeopata u intervju je nepristrasan posmatrač i skuplja činjenice simptome tegoba. 79

81 80

82 LEKCIJA ZA DANAS (22) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Primer jednog homeopatskog slučaja IZVOR: «HOMEOPATIJA NEŽNA MEDICINA», VLADIMIR HOLODKOV (IZDAVAČ: VELARTA, 2010) (slika 0: Naslovna strana knjige) --> UZIMANJE I ANALIZA SLUČAJA - DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA I PRESKRIPCIJA - KONTROLE Dajemo prikaz jednog uspešnog slučaja prezentovanog tokom specijalističkih studija homeopatije autora publikacije pri LICH-u (London International College for Homeopathy). Slučaj je uzet pred studentima Simillimuma, a autor ga je u funkciji mentora, tadašnje grupe studenata, uzeo i obradio. Pogledajmo dosije koji je bio dat LICH komisiji na uvid i vodio se kao Case 09. Slika 1: zdravstveni karton: Slika 2: zdravstveni karton detalji o posetama: Opažanja kod uzimanja slučaja (refleksija homeopate) (prvi susret): - Radnički obučen - Deluje izmoreno, namršteno - Snažno se rukuje, krupne mišićne muskulature - Malo ugojen, okrugla bucmasta glava - Kosa proređena, kratko ošišane tamne kose - Plave oči 81

83 - Ne voli direktan očni kontakt - Došao sa suprugom - Ne smeta mu što iznosi problem pred grupom od 10 studenata jer želi da mu se pomogne i nada se uspehu. Niko mu još nije rešio problem :15-14:30 Šta je vaša glavna tegoba? Zujanje u glavi što već traje neke tri godine. To vam je kao šum u TV aparatu. Kada je to počelo: počelo je sa šumovima u ušima, ali sada to ide i širi se kroz glavu. Preispitujem se stalno i počinjem već i da sanjam Šta sam radio to juče? Šta sam to jeo juče? Šta.. Da li postoji neki medicinski izraz za to, odnosno da li imate neku dijagnozu? Lekari su me pregledali i rekli da je sve u redu. Bio sam i na magnetnoj rezonanci, kontrolisali su EKG, krv i urin. Definitivna dijagnoza je Tinitus (zujanje u ušima). Stalno imam unutrašnji osećaj da mi je pritisnut vrat, kao da se neko obesio, a to je sve od zujanja. Kada se probudim uopšte nema zujanja. Čim otvorim oči, odmah počinje i javlja se zujanje. Preko dana mi slabije zuji, a verovatno i zato što sam koncentrisan na posao. Uveče se redovno pojačava. Ah, kada sam jako okupiran poslom, onda to nestane. Rekreativno sam igrao futbal i toga dana, kada mi se pojavio problem, spoljna temperatura je bila između -17oC i -18oC. Iz fiskulturne sale smo naglo izašli napolje na teren. Onda smo se vratili ponovo u salu. Posle igranja, stigao sam kući, legao da gledam TV i onda sam se namazao Hepatrombinom. To ja povremeno radim, ako je futbalska igra bila napornija. Tada je i počelo. Kakav vam je vid? Dobar, ne koristim dioptrijske naočare. Kako sam rekreativno, odnosno fizički aktivan, često popijem i po dve litre vode. Na desno uvo slabije čujem (zvuke violine) i to je još od detinjstva. To je vreme kada sam živeo u Krnjači (obližnje mesto kod Borče). Tu je bilo puno kanala, otpada od industrije iz Pančeva, korova, Živeo sam u Krnjači do 12-te godine života. Molio bih da se vratimo na zujanje Nema tu nekog intenziteta, najčešće mi pogađa levu stranu i zadnji deo glave. > (simbol homeopata: bolje od) Spavanje, koncentracija tokom razgovora < (simbol homeopata: gore od) Briga, nervoza, da skupi novac Reakcija: zgrči mu se vilica, pojača se znojanje, OSETI VRELINU, VRUĆINU U GLAVI Pio Flumil ali mu je pozlilo, pa je odbio da koristi ovaj lek Da li možete da identifikujete šta bi moglo da bude uzrok svemu ovome? Pre dvadesetak godina pojavili su se problemi sa kičmom. Nosio sam teške terete (takav je bio posao). Koristio sam rehabilitacionu-fizikalnu terapiju. Pušim oko dve kutije dnevno, ali tada mi se jako pogoršava zujanje u glavi. To je sigurno tako jer kada pušim jednu kutiju tada zujanje nije takvog intenziteta. Ne konzumiram nikakav alkohol. Kao da sam upao u depresiju. Nemam volje. Žalim što nemam toliko volje kao pre. [Dugo razmišlja.] Nekako kao da sam nesiguran, nemam snažnog pouzdanja u sebe. Opišite vaše reakcije kada ste besni Uh, psujem, vrištim, derem se, reagujem kada mi tokom vožnje neko uleti u makaze, ljuti me sin kada moram sto puta da mu ponovim šta da radi. Sada zbog zujanja u glavi, obraćam na sve pažnju. Kada sam se vratio sa futbala (ono što sam malopre opisao sa velikim hladnoćama), celu tu noć nisam zaspao. Sedam dana nisam jeo. Deluje malo čudno ali mislim da sam se ugojio. Razmišljam i čudno je što sam imao, a imao sam tri puta napad kamena u bubregu (to se javlja u razmacima na svake dve godine). Konkretno, prvi put sam imao napad potom i prošle godine. Kolike su bile dva puta na levom bubregu, a jednom na desnom. Pio sam neke čajeve nabavljene u Leskovcu, i od tada nema tih problema. Anamneza roditelja pacijenta: Majka: 66 godina, imala infarkt i umrla Majčin otac -- nema podataka Majčina majka -- umrla u 75-oj godini bez posebnih zdravstvenih tegoba 82

84 Otac: rođen 1933., umro u 67. godini od šloga, bolovao oko 4 godine. Bio je jako nervozan Očev otac -- ne zna kada je umro, ali je hramao na levu nogu Očeva majka -- nema podataka Supruga moli pacijenta da malo opiše šta se sve njemu događalo oko majke A da... Malopre sam rekao da sam jedne zime, kratko vreme pre njene smrti, igrao rekreativno futbal, bila je velika hladnoća i bio sam oznojen. U to vreme iznenada sam doznao da majka ima infarkt i ođurio sam u bolnicu. Nisam stigao ni da se presvučem i tako u Stojadinu ođurio sam do nje u bolnicu. Pregledali su je. Bila je na aparatima. Dve nedelje posle toga pojavilo mi se zujanje u glavi, a onda se posle njenog kratkotrajnog oporavka desilo da sam je ponovo smestio u bolnicu i ODMAH sam imao palpitacije od velike brige. Ja imam sestru stariju dve godine i ona živi u Borči, ali ja sam vodio brigu o majci posle očeve smrti. Poštovao sam je i voleo. Puno mi je pomagala u životu. Ja sam druželjubiv i to svi znaju. S druge strane, mislim da sam emotivan, volim jaku pažnju, da vode brigu o meni ali to nije zahtevno. Ne postoji nešto posebno u vezi jakih želja prema hrani niti averzije. Ipak ima nekih drugih stvari koje mi smetaju, na primer BUKA, dečja graja, igranje futbala u okolini kuće, naročito leti kada su otvoreni prozori. Sin se bavi fudbalom i to mi je drago, ali sva ta buka u blizini moje kuće mi baš smeta. U vezi strahova?... Pre pojave ovog zujanja nisam bio strašiv. Ali sada: spavam sa čepovima u ušima. Previše brinem za ženu, decu, majku i šta mi se sve ovo desilo. Strah od bolesti. Često imam pritisak u grudima kao da imam infarkt. Kod prve pojave zujanja, osmi dan posle nesanice, počelo je da mi lupa srce, posle četiri dana opet, a ono EKG nalaz bejaše b.o., posle dve nedelje opet. Pojavio se problem i sa gubitkom koncentracije: ne mogu da gledam TV, na primer prenos utakmice, a to sam voleo. Majka je bila u bolnici, odnosno ja sam je odvezao, imao sam u to vreme puno svoga posla, pa onda oko nje, ispunjen dan je bio i... ođednom to zujanje. SVE SE SRUŠILO. Snašlo me da ne mogu da ustanem, da udahnem. Na kraju se javilo razočarenje od majčinog infarkta. Ja jesam bio ceo život vezan za majku, za porodicu. Ne bih mogao da živim bez majke [supruga potvrđuje]. Promenio mi se naskroz život otkako imam zujanje. U ovom trenutku sam sada psihički bolje. Imam volju da nešto uradim, učinim, a to pripisujem tome da sam možda i naviknut na zujanje. Ne znam... Ponekad i sada odigram fudbal. Mučnine: nema Vrtoglavica: nema Nesvestica: nema Spavanje: nemirno Snovi: nemirni, haotični. Dobio sam Rivotril, u početku pomogao, a onda opet sve ispočetka. Dva do tri meseca bilo dobro od upotrebe, a onda sve ispočetka. Posle svih tih nemira, nervoze, pojavilo se i gušenje u grudima, zujanje, pa popijem 2-3 tablete Rivotrila na dan. Sada povremeno i jako retko koristim Rivotril. Hemoroidi: pojavili su se pre 6 meseci, sa krvarenjem, pa me uhvati panika. Zapažam da me već hvata i panika od bolesti. Nisam ja tako star. Sve te promene u razmišljanjima pripisujem zujanju u glavi. Slika 3: Mapa uma slučaja 83

85 RUBRIKE: GLAVNE RUBRIKE (iz repertorijuma) (letimično) Mind Anxiety Fear; with (Nat-Mur) Mind Anxiety Halth, own about (Nat-Mur) Mind Confidence Want to self-cinfidence (Nat-Mur) Ear Noises Buzzing Morning Waking on (Nat-Mur) Head Noises Buzzing (Caust.) Slika 4: Repertorizacioni list, MacRepertory softver: Difrencijalna dijagnoza: Moguće remedije su: Nat-mur, Pulsatilla, Coffeea. Ostale remedije ne dolaze u obzir jer Phosphorus slike nema u komunikaciji, a pacijent se često oslanja na podršku supruge. Uredan je i čist. Hemoroidi bi mogli biti u korist Sulphura, ali kaže da se to javilo pre 6 meseci, a problem sa zujanjem traje već 3 godine. Coffeea slika nije prisutna jer ima normalno spavanje sa nemirnim snovima. Ne pokazuje sliku potrebe za tešenjem koja je tipična za Pulsatillu. Izdvajamo za preskripciju: Nat-Mur ima tihu tugu koja je praćena sa vrelinom i znojenjem u glavi. To nam treba: neobično, specifično i retko, u duhu Hanemanovih preporuka. Naravno, ova preskripcija je potvrđena i proučavanjem Materia Medice, slučajeva, logičkog rasuđivanja iz ugla homeopatije. 84

86 PRVA PRESKRIPCIJA Poslato poštom -- Nat-Mur 200C, 3 puta dnevno po jedna kuglica na 8 sati KONTROLE FU-I Javio se telefonom, imao periode, dve nedelje, sa sve ređim zujanjem ali sada mu se opet povratilo, hteo bi da nastavi ako može sa istim tretmanom Ponovljena preksripcija: I dan Nat-Mur 200C 1x II/III/IV dan Sac-Lac 3x1 V dan Nat-Mur 200C 1x VI/VII/VIII dan Sac-Lac 3x1 IX dan Nat-Mur 200C 1x X/XI/XII dan Sac-Lac 3x1 FU-II Poslao poruku drugoj pacijentkinji koja ga je dovela studentima da mi javi šta se događa jer ne mogu da mu uđem u trag. Javila je da mu je dobro i da pacijent nije znao da treba da se javi. Usput, sticajem okolnosti ta pacijentkinja koja je posredovala u ovom slučaju lečena je od migrena koje su trajale oko 30 godina, a pre izvesnog vremena, sredinom jula molila je da joj se pomogne zbog relapsa. Bila je mirna 5 godina. FU-III Pacijent je kontaktiran telefonom. Nalazi se u banji Vrujci sa suprugom. Sin je otišao u kampus zbog futbala. Oseća se dobro i više nema zujanja. Vrlo retko je ranije (posle ) bilo zujanja, a onda se vratio pozitivnim mislima i sve je bivalo bolje. Sada je mnogo zadovoljniji, odmorniji, zahvaljuje se na pomoći. FU-IV Zbog potrebe štampanja knjige koju čitate naš (bivši) pacijent je nazvan da se proveri kakvo je stanje. Rekao je Problem je davno prevaziđen. Evo sada sam na banderi, nema straha od ovog mog posla. Malo je nezgodno da sada pričamo. Na pitanje koje je u domenu etičkog kodeksa, da li dozvoljava da se ovaj slučaj o njemu objavi u knjizi o homeopatiji za neupućene, složio se i zahvalio sam mu. 85

87 LEKCIJA ZA DANAS (23) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: DESET PRINCIPA HOMEOPATIJE... Aforizam 2 (Haneman: Organon umetnost isceljenja): "Najviši ideal u lečenju je brz, nežan i dugotrajan povratak zdravlju, ili potpuno uklanjanje i poništavanje tegoba sa svim njenim sastavnim delovima. Ukratko, primena najpouzdanije i najbezbednije metode zasnovane na lako razumljivim principima." Klasična homeopatija se zasniva na 10 osnovnih principa: 1. Dinamizam i vitalna sila 2. Doktrina o sličnosti (Similia similibus curentur ili slično se sličnim leči) 3. Dokazivanje lekova 4. Samo jedan lek 5. Minimalna doza 6. Potenciranje lekova 7. Individualizovano lečenje 8. Doktrina o hroničnim mijazmima 9. Sindrom potiskivanja 10. Zakon prirodnog smera lečenja (pravac izlečenja (Heringov zakon) Po homeopatiji simptomi su spoljašnje manifestacije osnovnih unutrašnjih poremećaja, tj. oni su odgovor vitalne sile na bolest, odnosno njeno suprotstavljanje bolesti a ne sama bolest. Ako se pacijent leči tako da se uklanjaju spoljašnji simptomi pri čemu se ne obraća pažnja na osnovne unutrašnje poremećaje rezultat je (homeopatska) supresija. Na taj način se bolest intenzivira jer se blokiraju prirodni ventili bolesti koji smanjuju intenzitet bolesti, prebacujući je na manje vitalne, perifernije delove. Instrument za detekciju uspešnosti isceljenja jeste Heringov princip (nazvan po Konstantinu Heringu): Zakon prirodnog smera lečenja ili Heringov zakon. U prethodnim principima smo pokušali da osvetlimo ideju pogrešnog lečenja,odnosno suprimiranja bolesti. Ono što se logično nameće posle tog izlaganja je pitanje koji su to putokazi na osnovu kojih terapeut zna da je na dobrom putu. To je u doktrini vrlo precizno definisano zakonom koji je formulisao Konstantin Hering, a zasnovao ga je na dugotrajnom posmatranju toka bolesti,odnosno praćenju restauracije unutarnje ravnoteže. On je najpre uočio da se u toku lečenja simptomi kreću uvek od više važnog ka manje važnom funkcionalnom centru ili organu unutar celog organizma. Drugim rečima, sa vitalnog organa na kožu, i u širem kontekstu individue, sa mentalnog na emocionalni i najzad fizički plan..zatim je zapazio da se odmah po otpočinjanju procesa isceljenja pojavljuju stari simptomi kao rezidue,ostaci suprimiranih,neizlečenih prethodnih bolesti, takodje tražeći put ka periferiji, da bi na kraju bili eliminisani homeopatski ojačanim odbrambenim sistemom. Kada damo pravi similimum (najsličnija remedija tegobama čoveka), simptomi će biti lečeni u skladu sa Heringovim zakonom koji ima četiri smera: odozgo na dole,iznutra ka spoljai obrnutim redom od vremena nastanka. Samo na osnovu ovog zakona mi sa sigurnošću možemo da procenimo dejstvo leka. Ako su prethodnim,nehomeopatskim lečenjem simptomi bili potiskivani, oni će se uveka,na kratko, pojavljivati u procesu lečenja,ali obrnutim redom od hronološkog toka razboljevanja. Tako se, obično, u toku lečenja srčane bolesti pojavljuju reumatske tegobe oko zglobova, a na kraju i kožne promene. Tu su sadržani svi pravci ovog zakona, tok je odozdo na dole (srce-koleno), iznutra ka spolja (srce preko zglobova do kože), od vitalnog organa ka manje važnom i obrnuti redosled pojave simtoma (suprimirani kožni raš je doveo do premeštanja bolesti na zglobove,neadekvatno lečenje zglobova je dovelo do srčane bolesti). Ako se simptomi ne pomeraju ovim redom, lek nije korektno odabran,već je supresivan. 86

88 Nažalost, kada je pacijent prošao kroz dugotrajnu alopatsku terapiju, Heringov zakon se teško može pratiti. Proces izlečenja može da uključi i početnu agravaciju simptoma jer se odbrambeni sistem budi i bori protiv razboljevajućih činilaca i izgleda kao da se postojeća bolest pogoršala. Medjutim, u uspešnom homeopatskom tretmanu, ova inicijalna eliminativna faza vrlo brzo biva zamenjena fazom opšteg poboljšanja. Proces se smatra završenim kada se potpuno uspostavi normalna životna funkcija, kako na mentalnom, tako i na emotivnom i fizičkom planu. Da zaključimo: Četiri su osnovna pravila Heringovog zakona: 1. odozgo na dole 2. iznutra ka spolja 3. obrnutim redosledom od pojave simptoma i 4. od važnijeg ka manje važnom organu. 1. Odozgo na dole: simptomi se uvek kreću nadole, niz telo, od glave do stopala. Na primer, ako se osip pomeri sa lica ka grudima, a zatim ka abdomenu i najzad ka butinama, terapeut nikako ne sme da menja taj tok, jer on sigurno ukazuje da će bolest biti izlečena. U homeopatiji, koja je umetnost lečenja, ništa,međutim, nije mehaničko. Ako lečimo pacijenta sa bolom u grlu i posle leka se pojavi gnojanica na nosu, bez obzira što se simptom koji se javio nalazi iznad prethodnog, njegova važnost je manja od simptoma bola u grlu i to ćemo smatrati dobrim znakom. 2. Iznutra ka spolja: ako sledimo prirodni proces, simptomi će uvek težiti da se pomeraju iznutra ka spoljašnjosti organizma.primetićemo u praksi da kako lečimo duboke mentalne,emocionalne ili fizičke poremećaje, počnu da se pojavljuju razni osipi, ili erupcije na mukoznim membranama nosa,usta,vagine,kao i manifestacije kijavice,dijareja.telo nastoji da bolest uputi ka periferiji.nikako tada ne treba dozvoliti bilo kakvu supresivnu terapiju koja bi zaustavila proces lečenja. 3. Obrnutim redosledom: već smo naveli primer,ima ih bezbroji uvek treba voditi računa, prilikom uzimanja slučaja o hronologiji nastanka bolesti i pojavljivanja simptoma.to znači da se simptomi gube u obrnutom redosledu u odnosu na redosled pojavljivanja. Drugim rečima,poslednji simptomi se prvi gube.ovo je važan princip, i dobro je da se pacijent na njega upozori kada dobije homeopatski lek. Naime, kad se u toku lečenja jave simptomi na koje su pacijenti gotovo zaboravili, to kod njih može da izazove brigu da se vraćaju nazad u ranije tegobe. Naše ohrabrenje, utemeljeno na znanju, da će bolest nakon toga biti izlečena, povratiće njihovu veru u oporavak. 4. Od važnijeg ka manje važnom organu: uvek treba pažljivo posmatrati pomeranje simptoma u ovom pravcu. Kada lečimo mentalnu depresiju,pacijent će razviti palpitacije,kako one nestaju, pojaviće se digestivni problemi ili kožni raš. Mozak i emocionalne funkcije su od veće važnosti od palpitacija,koje su,opet mnogo značajnije od varenja hrane. I kad primenjujemo Heringov zakon, ne smemo da zaboravimo na hijerarhiju simptoma, koja je u njega, uostalom uključena. Nije svejedno u kojoj će sferi pacijent najpre osetiti poboljšanje, da li je to na mentalnom ili fizičkom planu. Ono za čime mi tragamo je bolje funkcionisanje pacijenta u svetu. Ako pacijent počne da se oseća bolje,uprkos svojim simptomima, to je dobar znak. Ako se fizički simptomi povlače, aq pacijent se u sebi loše oseća, nismo na pravom putu. To znači da moramo da ostanemo budni u svakom trenutku rada sa pacijentom da bismo pravilno ocenili njegovo stanje i učinke našeg terapeutskog delovanja. Kentova Lekcija IV: 87

89 Nepromenjivi principi. Zakon i upravljanje iz centra ( 4) Homeopatija je zasnovan ana iskustvu i osmatranju odnosno empiriji. To nije neuobičajeno u nauci i tim pre čudi da se rezultati homeopatije kod pojedinih krugova osporavaju i proglašavaju da je to paranauka, psedunauka itd. Iskustvo služi za potvrđivanje nečega što u populaciji statistički ima visoku verovatnoću. Sve što saznajemo putem homeopatskih principa, čega se pridržavamo pošto smo naučili prinicpe i doktrine u vezi njih sve naše potonje iskustvo potvrđuje to. Kent u ovoj lekciji se bavi filozofijom na onsovu saznanja iz njegovog vremena. Generalno, zaključak njegovg pogleda na biće bi mogao da se shematski prikaže na sledeći način (jedan od mogućih modela koji pomažu u razumevanju prirodnih zakona i njihovih veza sa čovekom) ljudsko biće ima različite nivoe: DUH, UM, EMOCIJE i FIZIČKO TELO (vitalno i hemijsko telo) Čak i sam Haneman kasnije u paragrafu 10, a to nije tema u ovoj lekciji, nagoveštava postojanje vitalne sile. Kent u raspravi u ovoj lekciji hoće da naglasi da se svime vlada iz CENTRA. Svi principi idu od centra, teče sve u skladu sa poretkom i može se sve to potvrditi iskustvom. Podsetimo se da u 5 Haneman govori...ono što koristi lekaru i pamaže mu u lečenju su detalji najverovatnijeg pokretačkog uzroka akutne bolesti.... I da privedemo kraju razmišljanje o ovoj lekciji, što se tiče ishoda boelsti, šta će bolest uraditi, nema velike važnosti jer pomoću simptoma mi smo došli do suštine prirode bolesti i bezbedno možemo da se oslonimo na similimum, remediju koju dajemo. Ukoliko se ne primeni ni jedna remedija, tada se bolest lokalizuje na vitalnim organima: srce, pluća, bubrezi, itd ali priroda bolesti je i dalje u datom obliku i ona vlada iz CENTRA a to se prezentira znacima i simptomima. 88

90 89

91 LEKCIJA ZA DANAS (24) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Uticaj stanja uma roditelja na zdravlje deteta (napredna homeopatska tema, II godina učenja homeopatije pri Udruženju "Simillimum") UTICAJ STANJA UMA MAJKE NA FETUS IZ UGLA HOMEOPATIJE (Autor: Vladimir Holodkov) (Prezentovano u okviru javne tribine): DOM ZDRAVLJA VRAČAR, Beograd, Tradicionalna medicina u trudnoći i porođaju SKUP Transformacija porođaja na sreću u porođaj sreće Homeopatija je kompletan medicinski naučni sistem, koji je razvijen u Nemačkoj u XIX veku. Njen osnivač je Nemac Hahneman Samuel Christian Friedrich ( ), lekar, hemičar, poliglota i filozof prirode i njenih zakona. On primenjuje princip da se slično sličnim leči", uvodi minimalne doze lečenja, daje bolesniku pojedinačne doze, priprema homeopatske lekove razblažujući ih u vodenom i alkoholnom rastvoru do nivoa da se u njemu ne nalazi ni jedna molekula iste, pritom između svakog sledećeg razblaženja udara o podlogu da aktivira molekule vode da one upadnu u rezonacu (potenciranje). Ovako dobijeni lekovi isceljuju, podstiću odbrambene sposobnosti organizma, nemaju štetne sporedne efekte. Fokus homeopatije je iscelenje vitalne sile odnosno životne energije (dinamis). Jedan od principa je prepoznavanje individualnosti životne sile. Primer bi bio da ako planeta Zemlja ima 6 milijardi stanovnika i svako ima po neku tegobu, tada bi teoretski trebalo da primenimo 6 milijardi pristupa u postupku iscelenja vitalne sile. Homeopatija se danas može razumeti preko interdisciplinarnih studija: Homeopatija deluje na proces homeostaze u živom biću (teorija biosistema, Bertalanfi) Homeopatija bi mogla da bude nešto slično nauci psihoneuroendokrinologiji Homeopatska sredstva (similimum) mogu da utiču na kvalitet životne sile Ken Vilber je još 80-tih godina XX veka smatrao da je čovekovo biće skup vibrantnih probabiliteta. Homeopatska sredstva su napravljena specifičnim postupkom koja ukazuju na dinamička energetska vibrantna sredstva U razmatranju tegoba ljudi iz ugla homeopatije potrebnio je iskoristiti istraživanja Frojda (individualno nesvesno), Sondija (familijarno nesvesno) i Junga (kolektivno nesvesno). U razumevanju efekata homeopatskih sredstava potrebno je da se uključe spoznaje kvantne fizike, pre svega teorija i praksa Dejvida Boma (hologrami) i Džona Bela (nelokalna realnost) zasnovana na zakrivljenosti vremena i prostora u kojem egzistira vitalna sila Efetki homeopatskih sredstva mogu se razumeti preko hormezis efekata (Arnt-Šulcov princip) Efekti homeoaptskih sredstava surazumljivi preko poznavanja morfogenskih polja (Rupert Šeldrejk, Ervin Šredinger, Edvard Vitmont, Lin Mektagart,...) Profesor Peter Kay je objavio rezultate višedecenijskog naučnog istraživanja o novim otkrićina u oblasti molekularne genetike u svrhu boljeg razumevanja homeopatije Primenom sistemskog pristupa (kibernetika Norberta Vinera, otvaranje fijoka uzroka tegoba a ne simptomatskim pristupom. Homeopate kroz specifični dijagnostički alat prepoznaju neljudski glas vitalne sile koja je promenila ličnu unikatnu individualnu vibraciju živog bića na vibraciju neke supstance. Supstance su biljke, životinje, minerali i imponderabilije koje predstavljaju izvore homeopatskih sredstava obrađene na način homeopatske farmakopeje. 90

92 Homeopate tragaju za odgovorom šta, kako, gde, zašto, ko, čime je uzrokovana tegoba (disbalans) vitalne sile (Beninghauzen). Šankaran preporučje duboko ulaženje u problem, sve dublje i dublje, i dublje, doći do informacija prema sledećem obrascu: 1. Nivo imena osobe 2. Nivo činjenica (anamneza bolesti) 3. Nivo emocija 4. Nivo deluzija 5. Nivo senzacija 6. Nivo energija 7. Nivo transformacije (život smrt život; evolucija) Homeopate, metaforično posmatrano, imaju detektivsku ulogu: da otkriju glavnog šefa tegobama, lenger oko kojeg su povezani razni simptomi koji ukazuju na disbalans vitalne energije. Cilj je delovati na biohemijske procese koji regulišu homeostazu a to vodi ka iscelenju. Na slici (slika 1) je prikazano ukratko suština dinamike homeopatske supstance na globalnom nivou. Interesantno je da se često u razumevanju vitalne energije zaboravlja da pored živo biće osim some i psihe ima i svoje treće teme a to je komunikacioni kanal sa okolinom koji možemo razumeti kao energetsko inforamcioni interfejs (aura, čakre, nadii, auroni). Slika 1: Šematski prikaz razumevanja delovanja homeopatski primenjene supstance Prve ideje o uticaju stanja predaka na fetus mogu se naći u stručnoj publikaciji Duh homeopatije autora Rađana Šankarana, poznatog indijskog homeopate. U svojoj višedecenijskoj praksi je zapazio (a opservacija je jedna od naučnih metoda koju koristi homeopatija) se neprikladna stanja vitalne energije mogu preneti i na fetus. Slične opservacije ima niz drugih homeopata koji su to publikovali (Farok Master, Tinus Smits, Kejt Birč, Pol Herskju, Roberto Petruči, Miranda Kastro, Hari van der Zi i drugi). Postoje zabeležena serija homeopatskih slučajeva gde i preci utiču na stanej vitalne energije a autor homeopatije Samule Haneman je to sistematizovao grupnom imenicom: mijazam. Homeopatka podrška u oblasti trudnoće i porođaja a i šire može se posmatrati kroz preventivu i kurativu na putu ka iscelenju: 91

93 - kod trudnica, porođaja i potencijalnih nerotkinja... - priprema za trudnoću (blagi sterilitet kod muškaraca i/ili žene) (Folliculinum, Salmon,...) - Podrška u preventivi, kurativi i sanaciji tegoba kod žena u delu sistema za reprodukciju (Sepia, Cal-carb,...) - Trudnoća (Caulophyllum, Aconitum, Chamomilla,...) - Pred porođaj, za vreme porođaja i posle porođaja (Aconitum, Arnica, Hypericum, Ledum,...) - Revitalizacija životne sile/energije deteta zbog uticaja roditelja (i predaka) preko nesvesnog (transfer i kontratransfer, traume - provokacije svih nivoa i vrsta koje slabe vitalnu silu deteta) - Jačanje imuniteta deteta (dok se ne završi funkcija grudne žlezde: timus) (Tkivne Schuesslerove soli) - Podrška imunitetu deteta neposredno pred davanje vakcina i a posebno u slučaju pojave neželjenih posledica (potenciranje vakcine Tinus Smits, Kate Birch) - Akutna stanja (u određenim sutuacijama to je zamena za antibiotike). Primer slučaja uticaja stanja uma roditelja na potomke (Stramonium) Mušakarac, u trenutku obrade homeopatskog slučaja, star je 21 godinu, ostao bez oca, tuga, ne želi više da komunicira sa okolinom, zatvara se u mrak, ne vodi više brigu o ishrani, ne želi da upozna homeopatu ali dozvoljava da majka bude posrednik u komunikaciji. Do smrti oca, bio je omiljen u društvu, dobar student, bavio se košarkom, podrška porodici. Tokom dve godine davana su razna homeopatska Ignatia, Natrium muriaticum i Bryonia, ali bez uspeha). Homeopata opaža neuspeh i postavlja njegovoj majci pitanje: Šta se desilo vašem suprugu?. Odgovor je bio: Dugo smo se zabavljali, još od gimnazije. Posle završetka studija venčali smo se i želeli da imamo puno dece. Posle mesec dana braka saopštio mi - Ja sam tako mračan, ne znam ko su mi roditelji. Ja sam usvojeno dete. Osećam se kao da sam u divljini, ja sam napušten, imam strah da neću biti voljen zbog toga, moram stalno ovo da krijem,.... Uzrok tegobama sina: arhetip pokojnog oca prenet morfogenski na sina. Promena homeopatskog sredstva, dat je Stramonium 200C jedna doza. Reakcija je dovela do momentalnog oporavka. Ovo stanje traje već dve godine (jesen 2011-jesen 2013). Slika Stramoniuma (uzeta iz standardne Materia Medice, knjiga sa opisom svojstava homeopatskih sredstava) jeste: DELUZIJA, JA SAM SAM U DIVLJINI; STRAH, BIĆU SAM; KRIJE DA KRIJE; DELUZIJA DA ĆE BITI PROKLET. Postoje i drugi slučajevi na temu ali obim ovog članka ne omogućava da se prikažu. Slika 2: Naslovna strana časpisa «Bahove kapi» 92

94 LEKCIJA ZA DANAS (25) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Edukacija homeopata Dragi prijatelji, ljubitelji homeopatije, homeopate i učenici homeopatije. Bliži se "DAN OTVORENIH VRATA" ( u 11 sati, Beograd, Džordža Vašingtona 28 / II sprat) Posetite nas. Biće i poklon-iznenađenja. Dobrodošli! 93

95 LEKCIJA ZA DANAS (26) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Studiranje rubrika repertorijuma kroz slučajeve Na V godini (specijalističke studije) pri Udruženju «Simillimum» osmišljena je serija predavanja o rubrikama kroz homeopatske slučajeve. Repertorijum predstavlja popis simptoma koje opisuju pacijenti. Zadatak homeopate je da nađe suštinu problema i da sa probranih desetak simptoma koji opisuju sliku pacijentovih tegoba koje ga dovode do bolesti, a koje se nalaze u rubrikama repertorijuma, dođe do similimuma (glavnog homeopatskog leka). Repertorijumi sadrže oko rubrika razvrstanih u poglavljima. Kombinacije su takoreći neograničene a procenjuje se da je u literaturi Materia Medica manje više zahvaćeno i obrađeno čak oko homeopatskih remedija (iako ima i više). Ipak, ako zamislimo da imamo oko 7 milijardi ljudi na planeti Zemlja, i ako bi svi bili sa tegobama (bolesni), trebalo bi oko 7 milijardi vrsti lekova jer je osnovni princip homeopatije individualnost pacijenta. Stoga smo «prisiljeni» da filterisano i selektivno odredimo similimum ono što je najsličnije odabranom skupu tegoba pacijenta koji je ušao u bolest. Zato nam treba da jednu rubriku sagledamo iz raznih uglova da bi još finije, preciznije razumeli šta znače tegobe. Ovakav rafinisan pristup smo razvili i naša koleginica mr Irena Stojković je to dokumentovala u skripti za internu upotrebu u Udruženju «Simillimum» za potrebe članova studenata na V godini. Pročitajmo uvodni deo ove publikacije PREPOZNAVANJE SUŠTINE UMA NAČIN NA KOJI PACIJENT ISKAZUJE PROBLEM Ono oko čega se slažu gotovo svi homeopati danas je hijerarhizacija simptoma. Koji se nalaze na vrhu? Još od Kentovih lekcija, to su simptomi uma. Gde nastaje konfuzija? Kada treba da odlučimo šta sve treba da čini korpus simptoma uma. To nisu, kako se često pogrešno tumači, svi simptomi, sve osobine koje pacijent ima. Zašto bi neurednost Sulphura nužno bila patološka? Ukoliko pacijent u životu promeni svoj doživljaj sveta, koje osobine treba uzeti, pređašnje ili sadašnje? To otvara beskrajne rasprave ne samo na relaciji student-učitelj,nego i među iskusnim terapeutima. Dobro znamo naše muke tokom proučavanja lekova kroz različite Materiae Medicae. Od svakog leka tamo opisanog, možemo da pronađemo mnogo simptoma koje bismo pripisali našem pacijentu. Lenj je kao Sulphur, ali je zimogrožljiv, pokriva noge. Umoran je od posla, ali nije iritabilan poput Nux vomicae. Šta uzeti kao vodeću liniju? Moje osnovno osećanje danas je da je ono što tražimo, u stvari, u suštini, situacija. Čime je ona najbolje ilustrovana. Poslednjom idejom koju pacijent ima u svom umu. Pokušaćemo da dokučimo kako se najbolje i najjasnije stiže do te ideje, do tog cilja. Svaka osoba poseduje određeni temperament, navike, osećanja, neke posebnosti karaktera već od samog rođenja.neke od njih se, u toku života menjaju, veselo dete postaje zatvoreni tinejdžer, a neke opstaju u nepromenjenom obliku i čine deo sadašnje prirode našeg pacijenta. To treba pažljivo i bez i jedne predrasude da uočimo. Zašto je to važno? Pacijent dolazi kod nas kad tek kad oseti fizičke tegobe, telesnu disfunkcionalnost i u želji da, uz našu pomoć, izađe iz toga. To je ono što je formirano u njegovom umu i na terapeutu je da pokupi upravo taj deo simptoma i oni su ti koji su povezani sa sadašnjim stanjem.ta sadašnja mentalna slika može, ali i ne mora da sadrži sve karakteristike pacijenta od njegovog rođenja. Znači, to sada prisutno (present) treba da se definiše, bez obzira da li je novo ili staro.to je smer voza koji hvatamo, krećemo se od te tačke, od sadašnjeg 94

96 trenutka unazad. Naravno da nema nijednog rezultata bez velikog napora, na homeopati je, uvodimo to kao novi trening, ne samo da produbljuje i proširuje svoje znanje, nego i jednako važno, da izoštrava svoju percepciju. Šta je naš najveći izvor? Pacijent sam. Treba, znači, da precizno, bez interpretacija, sledimo one signale, one znake koji najbolje izražavaju um. Prva praktična tačka koja nas vodi bliže našem pacijentu je pitanje kada se on obratio za pomoć. Već smo rekli da on dođe kad ideja fizičkog bola,telesne disfunkcije formira ideju u umu. To pitanje kada se obratio za pomoć je ključno u pronalaženju leka. Može da bude nešto što pokazuje da se osobine našeg pacijenta nisu promenile od njegovog rođenja, u smislu kad osetim i najmanji bol, ja se obratim lekaru da bih video o čemu se radi i da to mogu da rešim, LIGHT, desire for. S druge strane, može da pripada novonastalim, sadašnjim simptomima, ukoliko vam pacijent kaže uvek sam bio nemaran, zaista nisam pridavao značaj tome kako se osećam, ali od kad je počela ova priča o svinjskom gripu, odjednom sam se uplašio, od tolike kampanje na televiziji, da i sam mogu da obolim, FEAR, superstitious. Uža, još suštinskija odrednica je pitanje kada se pacijent obrati homeopati. Da li je to nakon što je isprobao odgovarajuće tretmane u medicini i video da tu ništa nije bilo od pomoći, AMBITION lost, disapointement after. Da li je to zbog toga što želi da se leči isključivo alternativnim načinom, jer sve medicinske metode smatra grubim, invazivnim, CARRIED,desire to be slowly. Ili zbog toga što ne želi da se suoči sa stvarnim rezultatima analiza i dolazi kod nas znajući da ništa nećemo meriti, LIGHT, shuns. Pitanje kada govori mnogo o prioritetima u pacijentovom životu, jer to može biti trenutak kad je njegov posao ugrožen, kad je njegova karijera ugrožena, kada njegova bolest počinje da opterećuje njegovu decu.to, svakako, ukazuje na trenutno stanje, ali ćete ponekad otkriti da je takva osobina, u stvari, prisutna čitavog pacijentovog života. On, recimo, nikad nije izostao s posla. Možda smo na ovim prostorima, donekle, ograničeni u mogućnostima korišćenja ovog važnog načina izražavanja pacijentovog uma, mislim na tren kad je pacijent odlučio da se obrati baš homeopatiji kao načinu lečenja, zbog specifičnog položaja homeopatije ovde. Ona, u klasičnom vidu, postoji u praksi desetak godina, mnogi za nju nisu ni čuli, ali sada već, ovo pitanje postaje univerzalno, znači blisko bilo kom pacijentu na bilo kojem kraju sveta. Kako se pacijentova osećanja i njegovo mentalno stanje još izražava? Ono što je važno u observaciji onoga što pacijent govori nije samo predmet, tema (šta govori), već i način na koji pacijent izražava svoje tegobe. To su one nijanse koje često izmiču i ne dobijaju na važnosti u prezentaciji homeopatskih slučajeva. Nije nevažno da li je način na koji nam se pacijent obraća zapovedni, moleći, ravan... To nisu samo izgovorene reči, to je i ton i stil ponašanja. Pacijentov senzibilitet je odslikan tonom njegovog govora. To je visina, snaga i brzina koje su glavne odrednice. Kakav može da bude ton kojim pacijent govori? U repertorijumu ćemo naći sledeće odrednice: Heavy (+++) to je glasno, bučno obraćanje, nekad i vika Low (++) to je grub, neprijatan ton Fine (+) to je blag i vrlo prijatan ton Mi te rubrike imamo u repertorijumu, ali ih retko koristimo. Kao i rubrike koje su vezane za stil, manir, način ispoljavanja osećanja. Tako će, često, glasan, bučan glas (heavy) biti praćen odgovarajućim načinom ponašanja, na primer, neučtivošću, grubošću,l jutnjom. To nas vodi do rubrika Anger, Rage, Rudeness, Threatening, Violent, Brutality...To nije, ili bar, ne mora da bude, pacijentova odlika iz celokupnog života, to može da bude baš odnos prema terapeutu. Imala sam pacijentkinju koja je, bojeći se da je muž ne ostavi, pristala da se nikad ne suprotstavi njegovim 95

97 željama, ali je na svako moje pitanje koje joj se činilo dvosmislenim ili nedobronamernim odgovarala, vičući: Kako to mislite da li se osećam dobro? Zbog čega me to pitate?. Osećala sam se kao da će me svakog časa izvređati ili da će otići uvređena. To je često osećaj koji vam ostavi Ignatia, stalno se pitate što li me ovaj pacijent napada, šta sam pogrešila, imate potrebu da se opravdate.to je primer grubog, neprijatnog tona (low), koji je po maniru optužujući, svađalački. Naći ćemo ga u rubrikama Abrupt, Shrieking, Mood repulsive, Quarrelsome, Irritability... Nizak ton može, međutim, da bude i drhtav, ravan, nesiguran, to su rubrike Sadness, Crying, Lamenting, Moaning. Najzad, neki pacijenti dolaze sa predusretljivim izrazom u glasu, blagim tonom (fine). Ponašanje koje je izraz toga je ljubaznost, poštovanje, uvažavanje, osmehivenje, veselost. Rubrike su: Contented, Smiling, Affectionate, Laughing, Cheerful, Frivolous, Playful, Yielding, Timidity... Belladonna se smeje od trenutka kad sedne ispred vas, LAUGHING,silly, to je njen način da prikrije strah, hiding, jer se oseća kao na ispitivanju, delusions,physitian is a policeman. Zašto je Staphysagria uvek blaga, nikad se ne žali? Iz potrebe da deluje besprekorno, da se postavi ispod terapeuta, što je samo drugo lice rubrike Egotisme, talking always about himself. Šta govori Kad to kažemo, mislimo na to šta nam pacijent saopštava, šta je suština njegovog dolaska. Da li govori o tegobama, o lečenju, o istraživanju u vezi sa bolešću, o oporavku itd. Ako nam pacijent kaže Ovu glavobolju više ne mogu da podnosim, on govori o svojoj tegobi. Kako to može da bude izneseno? Ton: glasan Stil: optužujući Rubrike: Impatient; Anger, pain about; Rage, pain from; Abusive, pain during Ton: grub,neprijatan Stil: nezadovoljan, žali se Rubrike: Irritability, pain during; Embarrassment ailment, from; Moaning Ton: blag Stil: ljubazan, predusretljiv Rubrike: Revernce, for those around him; Mildness; Contented; Recognize, the reality and accepts it; Timidity; Laughing, speaking, when; Smiling. Ako pacijent kaže Brzo me izlečite, učinite nešto brzo, već sam izgubio ovde dosta vremena ili, jednostavno, kaže, Učinite nešto za mene, on saopštava da želi da se oslobodi tegobe, da se izleči, da dođe u normalno stanje što je pre moguće. Ton: glasan Stil: hitnost Rubrike: Impatient,pain from Ton: grub,neprijatan Stil: zahtevan Rubrike: Shrieking, aid for;delirium, crying, help, for Ton: prijatan,blag Stil: zahteva,traži Rubrike: Praying; Begging; Delusions, help, calling for. 96

98 Kada pacijent saopšti Mislim da niste u stanju da rešite moj problem i, kako stvari ne bi izmakle kontroli, potražiću pomoć od lekara Ton: glasan Stil: optužujući, sumnjičav Rubrika:Rudneness Međutim, ukoliko dobijemo izjavu pacijenta Ja moram da znam u čemu je moj problem, zašto, odakle potiče moja bolest, on govori o istraživanju, analizama koje želi da uradi da bi saznao o čemu se radi. Ton: grub,neprijatan Stil: uplašen Rubrike: Shrieking, delusions with Ton: blag,prijatan Stil: uplašen Rubrike: Curious Ako čujemo rečenicu Ukoliko za mesec dana ne vidim rezultate, prekidam sa uzimanjem terapije ili Koliko dugo treba uzimati lekove? ili Došao sam kod vas ne zbog uklanjanja simptoma, nego potpunog izlečenja, u svim ovim verzijama pacijent priča o oporavku, izlečenju, oslobađanju od tegoba. Ton: glasan Stil: frustracija Rubrike:Anger seizes the hands of those about him; Anguish, lamenting, moaning; Threatening Ton: grub,neprijatan Stil: razočarenje Rubrike: Censorius,critical; Brak things desire to; Discontented; Disgust Ton: blag, prijatan Stil: nezadovoljstvo Rubrike: Complaining; Objective,reasonable; Change,desire for; Content. Naravno, u okviru svake rubrike treba izvršiti diferencijaciju lekova, to je ono poznavanje esencije leka iz Materiae medicae i iz tzv. king pin rubrika, ključnih rubrika za određeni lek. Neće biti da su homeopatski sistemi udaljeni, mora da se dođe na istu tačku, to je ono što Šankaran zove duša lekova. Prethodni primeri su pokazali da pacijent, pričajući o svojoj tegobi, može akcent da stavi na prirodu tegobe (bol), na priču o oporavku, može da priča o tretmanima kroz koje je prošao ili još namerava da prođe. Treba imati sluha i videti šta je njemu najvažnije, on sam bira o čemu će da priča, mi samo vodimo već izabranu temu. Zašto nešto kaže? Ako je naš pacijent izjavio u prethodnom primeru Ovo pečenje je previše za mene,ja to ne mogu da izdržim više uopšte, postavlja se pitanje zašto je to izjavio, šta on hoće tom izjavom da saopšti i postigne, koji su razlozi da se ta ideja formira u njegovom umu. 97

99 Jedna mogućnost je da on oseća da su tegobe, bolovi prešli neku meru, neku granicu do koje je on spreman da izdrži bol, ovo prevazilazi njegov prag tolerancije bola. Ukoliko se intenzitet bude povećavao, on se boji da to neće moći da izdrži. To nas vodi do centralne rubrike Opiuma, FEAR, extravagance, of. Šta on traži od nas? Da učinimo nešto da ne dođe u tu situaciju. To može biti rubrika ALERT ili, ukoliko pacijent kaže Molim vas, brzo mi pomozite, nema načina da to više podnosim rubrika je IMPATIENCE. Zbog čega on sve ovo govori? Razlog iza toga može da bude da on oseća da mu je dosta da bude u stanju bolesti. Želi da izađe iz te situacije i da uživa život normalne osobe, LIGHT, desires, for. Ili se, možda, boji kako će voditi svoj život ako tegobe opstanu, recimo FEAR, invalidity of. Zatim, desiće vam se često da pacijent kaže Molim vas, recite mi šta se dešava sa mnom? Kakvo je vaše mišljenje o mojoj bolesti? Želeo bih da znam o čemu se ovde radi? Dok nisam radila po RH metodi, objašnjavala sam pacijentima da homeopatija nije dijagnostička metoda, da nije naš posao da dajemo dijagnozu itd. U jednom trenu sam zapitala samu sebe zbog čega prenebregavam tu pacijentovu potrebu, zbog čega bi to pitanje, to očekivanje bilo manje važno i manje karakteristično za pacijenta od vrste bolesti. To ćete uvek i ne retko, sresti kod pacijenata iz rubrike LIGHT, desires, for. Oni žele da znaju, kad imaju jasno mišljenje, čini im se da će lakše izaći iz problema. Neki će to pitanje postaviti zbog toga što pokušavaju da nađu bolji tretman za svoju bolest, FEAR, betrayed of being, neki zato što osećaju da, ako na vreme saznaju o čemu se radi, mogu da učine da u budućim godinama izbegnu velike poteškoće, FEAR, dark,of. Kada kaže? To može da bude u trenu kad se u umu formira misao da bolest napreduje, neće se zaustaviti na ovom stepenu i to je rubrika FEAR, extravagance,of. Ili on počinje da oseća da bolest počinje da ometa njegovo svakodnevno funkcionisanje i želi iz toga da izađe, DISTURBED, averse to be. Ili oseća se vrlo neprijatno zbog toga što bolest već dugo traje i ne vidi se poboljšanje, FEAR, dark, of. Ili pak, oseća potrebu da se pozabavi svojim problemom, da preduzme najbolje moguće korake, FEAR, betrayed of being. Imala sam pacijentkinju koja je imala bolove u desnoj šaci koji su trajali više od godinu dana (metakarpalni zglob). Kad sam je pitala zbog čega je baš sad odlučila da mi se obrati, rekla je da je rešila da pozove u pomoć, SHRIEKING, aid for, kad je shvatila da ne može da otvori teglu s kiselim krastavcima, FEAR invalidity, of i kad je zbog toga morala da potraži pomoć od svog supruga. CONSOLATION, agg. Gore navedeni primeri trebalo bi da nas približe ideji koji su to simptomi uma koji su relevantni za izbor leka. To nije priča koju često čujem i moram na nju da odgovaram, da mi koristimo samo mentalne simptome, a prenebregavamo fizičke. Ne,t o je ono poslednje u umu pacijenta što nas je dovelo do nas, to je njegovo suštinsko osećanje u vezi sa tegobom, često će se ispostaviti i njegov suštinski odnos prema svim situacijama u životu. Druga primedba koju dobijam često je da proizvoljno tumačimo rubrike uma. Jedini celovit odgovor bi bio pacijentovo stanje posle primene leka, pre svega mislim na fizičke tegobe bol, zapušenost nosa, vrtoglavica..., koje se poboljšaju odmah nakon primene leka. Mislim da je uvek dobro da pogledamo šta smo to, u stvari uradili, gde smo takli lekom pa je pacijentu bilo bolje. Moje uverenje, u njegovo suštinsko osećanje tegobe. Kratko, za sada, razmatranje suštine će slediti kroz godine učenja i promišljanja. Poslednjih godina primenjujem jednu istu mentalnu veštinu u slučajevima u kojima dođem u zaglavljenu poziciju. Damo jedan lek, onda drugi, pa treći i slika je kompletno pomućena. Ranije sam, u tim situacijama, ponovo uzimala slučaj, ako je nešto takvo uopšte moguće. Sada radim drukčije i uvek uspeva. Koncentrišem se na prve pacijentove rečenice, na sadržaj i ton njegovog 98

100 obraćanja meni u prvim trenucima posete. Ne skrećem sa tih rečenica dok ne dobijem rubriku. Ta je prava, mogu samo da proverim i potvrdim kroz ostatak intervjua da je u pitanje jedan lek, skriven bio u mojoj nedovoljnoj koncentraciji na pacijenta samog i njegove potrebe. Daću nekoliko ovlašnih primera koji su dovoljni da razumemo suštinu slučaja. To jest, da prepoznamo mentalne simptome kroz pacijentove uobičajene izraze. Često imam pacijente kojima je dolazak na pregled kod mene prvo što su uopšte preduzeli u rešavanju svoje tegobe. Pre toga nisu se obratili ni doktoru, niti bilo kom terapeutu. Šta može da bude razlog da se ono zbog određenih tegoba nikom ranije nisu obraćali? Neko će reći zato što pre ovog problema nisam nikada imao tegobe zbog kojih bih se osećao loše, bio sam dobrog zdravlja. Rubrika je WELL, feels, verry, ill, before a falling (Bry, Helon, Nux vom, Phos, Psor, Sep). Samo ponekad, što mislim da je normalno, imao bih glavobolju od umora, nekad prehladu, ali sve to nisam shvatao kao problem i nije bilo potrebe nikom da se obraćam za pomoć.nisam imao potrebu da uzmem bilo kakav lek zbog toga, DELUSIONS, well, he is. Šta nam govori ovaj pacijent? Da su glavobolja, temperatura, prehlada, kašalj,... deo normalne rutine i takve probleme on nije nikada tretirao. Druga situacija je kada pacijent kaže da je od ove iste tegobe patio već duže vreme. Međutim, pre nego što se odlučio da dođe po pomoć kod mene,t a tegoba bi, spontano, prolazila za dva do tri dana, INDIFFERENCE, complain, does not. Ovog puta, međutim, sve je drukčije. Tegoba ne prolazi, stanje je isto već šest dana i to me tera da nešto preduzmem, ALERT. Osećam da neće proći, naprotiv kao da je sve gore, FEAR, extravagance,of. Često ćete čuti od pacijenta da je nameravao već duže vreme da zatraži pomoć od homeopate,ali da nije pronalazio vreme za sebe zbog brige o bolesnom roditelju, deci, porodici. Rubrike su tada CARES, others, about i REVERANCE for those around him. Imala sam pacijentkinju, devojku od dvadeset godina, koja je povremeno imala tahikardije. Pitala sam je šta je činila povodom toga. Rekla je da se žalila roditeljima na tegobu i da su je oni odveli kod lekara da se uradi EKG. Kako je nalaz bio uredan, a ona se i dalje nije osećala dobro, roditelji su joj rekli da je to psihološki problem i da treba da prestane da misli o tome. Nije prestala da misli, ali je prestala da to pominje, jer je imala utisak da je ne uzimaju za ozbiljno. Rubrike su bile MILDNESS i YIELDING disposition. Lek je, naravno, Staphysagria. Navešću još jedan karakterističan primer. Pacijentkinja tridesetih godina je došla kod mene zbog glavobolje. Kad sam je pitala šta je preduzimala u vezi sa tim, rekla mi je da, inače, ne voli da ide kod lekara i da uzima lekove. Kad je uhvati prehlada koristi masti koje sadrže eukaliptus i pije čajeve. Povremeno pati od nadutosti u stomaku, tada napravi mešavinu čajeva i to uvek pomogne. Jedino je glavobolja situacija u kojoj nije uspevala da problem reši na taj način i zbog toga je odlučila da dođe i potraži pomoć od mene. Rubrike DELUSIONS, help, calling for i SHRIEKING, aid, for. Lek Platina. 99

101 Na početku svoje homeopatske karijere, nisam imala mnogo mašte u rešavanju mioma uterusa. Pacijentkinje su bile, uglavnom, zdrave osobe, miom nije činio velike probleme, krvarenje, anemija niti bilo šta ozbiljno. Kad god vam situacija nije sasvim jasna, potražite odgovor kod pacijenta. Kad sam, tako, upitala pacijentkinju, zbog čega je odlučila da dođe kod mene, rekla mi je Na ultrazvuku su mi otkrili taj miom i rekli da treba da ga operišem. Pitala sam da li postoji neka terapija da se taj miom smanji, lekari su bili odlučni da je jedino rešenje operacija. Htela bih, na svaki način, da izbegnem operaciju. Inače, do ovog problema, nikad se nisam plašila kad se razbolim, uošte i nisam plašljiva, ne brinem mnogo ni o poslu, ni o novcu niti o nekim prolaznim situacijama. Ali kad su rekli operacija, osetila sam da to ne želim. Uzela sam rubrike INDIFFERENCE, complain, does not i AFFECTATION. Imaćete često pacijente koji ne pitaju za cenu tretmana, kojima je svejedno da li će tretman trajati dva meseca ili dve godine, kojima je svejedno da li je to homeopatija, čajevi, alopatski lek, njihova jedina želja je da ih izvučete iz stanja u kome se nalaze i koje je za njih nepodnošljivo.to je rubrika PRAYING; DELIRIUM, crying help for. Jedna priča sa polenskom kijavicom. Žena je od toga patila već nekoliko sezona. Kijala je, nos je curio, ona je nosila maramice i nekako preživljavala taj period. Pitala sam je zbog čega je odlučila da dođe kod mene. Rekla je da izlečim ovu alergiju. Na to sam je upitala zašto baš sada, zašto ne ranije, na šta mi je ona odgovorila Moram da vam kažem iskreno. Nije mi to nešto posebno smetalo. A onda sam nedavno na televiziji videla emisiju u kojoj neka lekarka kaže da se, kod ljudi koji na vreme ne leče polensku kijavicu, vremenom razvija astma. E tu sam se zabrinula. Uzela sam rubrike TRUTH, tell the plain; INDIFFERENCE, complain does not; FEAR, betrayed, of being i CAUTIOUS. Imala sam dragog i duhovitog pacijenta, profesora univerziteta iz unutrašnjosti. Pre nego što sam mu i postavila ikakvo pitanje, on mi je rekao Ja sam se, pravo da vam kažem, zapetljao kao u pile u kučine, zbog toga sam došao kod vas. Rubrika koja najviše odgovara tom izrazu je GROPING, as if in the dark. Taman sam počela da mislim o Opiumu, kad je čovek počeo da priča kako je tegoba (otežano disanje i lupanje srca) počela jednog leta na moru kad je pregrejan ušao u hladnu vodu (ličilo bi na Sulphur). Lekar, kardiolog koga je posetio, savetovao mu je da, ubuduće vodi računa da ne ulazi naglo i nepripremljeno u vodu. On mi je, sećajući se tog saveta, rekao Ma kakvo more, ni u kadu više ne ulazim. To je, naravno, FEAR, previous fight, of. Možete lepo da predvidite lek posle dobro uočene izjave pacijenta. Sasvim je različit pacijentov iskaz da se dugo dvoumio oko toga da li da ide kod klasičnog lekara ili kod homeopate, da mu je svejedno koju će vrstu lekova dobiti, da ga jedino interesuje da ozdravi. To je THOUGHTS, two trains of thoughts i CONFUSION. Nebrojene su kombinacije rubrika. Prema mom iskustvu i osećanju, najbolje je da uzmete tri rubrike, to je dovoljan broj ključnih rubrika za potvrđivanje leka. Zatim, kad ste odredili lek, prođite kroz ceo slučaj ponovo. Trebalo bi da svaka izjava pacijenta odgovara rubrici tog leka. Bez izuzetka Pogledajte intervju naše saradnice (edukator i mentor) u listu «Sensa» od 17. juna

102 INTERVJU: Original: / 17/06/2011 Impuls vitalnoj sili života - Homeopatija nije metod koji ukida simptom, ona želi da promeni sve pogrešno što nas je dovodilo u bolest - kaže Irena Stojković, jedan je od pionira homeopatije u Srbiji. I kada ne radi svoj posao, Irena Stojković vas posmatra živo, zainteresovano i analitično. Ta ljupka i ozbiljna žena jedan je od pionira homeopatije u Srbiji, predavač i tutor u Homeopatskom udruženju Simillimum. Razgovaramo u njenoj ordinaciji Jevremovac kod Botaničke bašte u Beogradu, svedenom prostoru koji ima samo nekoliko osnovnih komada nameštaja i poneku sliku biljke toliko različitom od bleštavih ordinacija osmišljenih da zasene luksuzom. - Ordinacija oslikava njenog vlasnika, kaže Irena. - Ni moja asistentkinja, homeopata Marina Pepić ni ja nismo osobe sklone spoljašnjim ukrasima, a ovo čime se bavimo traži da prostor bude bez velikih pretenzija, neagresivan, miran, da ne asocira unapred ni na šta. 101

103 Irena je imala klasičan životni put onih koje smo u bivšoj Jugoslaviji nazivali srednjom klasom. I ona i njeni prijatelji iz tog vremena bili su dobra deca i dobri đaci, iz normalnih, prosečnih beogradskih porodica. Završila je Farmaceutski fakultet, radila deset godina na VMA, gde je specijalizirala kliničku biohemiju verujući da će se celog života baviti istraživačkim radom. Neko vreme bila je upravnik laboratorije u Zavodu za ortopedsku protetiku, i za to vreme strasno proučavala lekovito bilje. Krajem osamdesetih pretplatila se na italijanski časopis Farmacia naturale u kome je nalazila predivne tekstove o biljkama i preparatima koji se od njih spravljaju. U jednom broju pronašla je tekst o calcium carbonikumu i lekovima koji se izrađuju od njega. - Prva misao mi je bila: otkud calcium carbonikum u časopisu o lečenju biljkama, a onda sam videla u nadnaslovu reč - homeopatija. Ništa nisam razumela, ali sam bila veoma zainterseovana. Potražila sam literaturu u Francuskoj i došla do knjige Homeopatska galenska farmacija (galenska - način izrade farmaceutskih preparata u apotekama). Iz nje sam počela da razumevam, meni do tada potpuno nepoznato polje homeopatskih lekova. U istom perodu u Politici pojavili su se tekstovi profesora Miloša Popovića koji je homeopatiju doneo u Srbiju, koji su mi pokazali da je homeopatija čitav koncept, filozofski stav, logičan sistem koji se ne ogleda samo u tome da li ćemo dati odgovarajući lek za odgovarajuću tegobu, nego o tome šta je bolest, kako stižemo u stanje zdravlja, kakvi su mehanizmi postizanja opšte ravnoteže organizma i da samo u okviru toga možemo da prepišemo homeopatski lek. Bila sam u prvoj grupi koja je pohađala časove homeopatije koje je držao profesor Popović, osnovavši pre toga i prvo Homeopatsko društvo u Srbiji. Nekoliko godina kasnije otvorila sam najpre apoteku, a zatim laboratoriju i počela da obavljam homeopatsku praksu koja u to vreme nije bila priznata - ali ni zabranjena. Godine upisala sam trogodišnji londonski koledž za homeopatiju (LICH), odeljenje u Novom Sadu, koje je za predavače dovodilo vrhunske profesore. U međuvremenu završila sam i Nemačku školu homeopatije koja postoji u Beogradu pri Srpskom lekarskom društvu da bih upoznala drugi pogled na tu oblast. Boravila sam i u Mumbaju želeći da upoznam homaopatsku praksu u zemlji u kojoj je ova disciplina najrazvijenija i najviše primenjena. U poslednjih nekoliko godina homeopatija i mnoge druge alternativne metode ušle su i kod nas u legalne tokove. Za sve ove godine bavljenja homeopatijom moje kolege homeopate i ja nismo napravili nijednu stručnu suštinsku grešku zato što smo se trudili da naučimo sve što je važno u toj oblasti i zato što su ljudi koji se bave homeopatijom neverovatno pošteni. Znaju kolike su im granice. Ne predstavljaju taj posao onako kako on to ne zaslužuje, ne guraju se tamo gde im nije mesto, ne dovode u zabludu ljude da leče ono što ne mogu. Nevidljivi razlozi bolesti Poznato je da cilj homeopatije nije otklanjanje simtoma bolesti, nego otkrivanje uzroka i njegovo ukidanje - koje dovodi do izlečenja. Kako uspevate da otkrijete ukupno stanje duha i tela, odnosno uzroka bolesti? 102

104 - Uklanjanje simptoma za pacijenta često predstavlja olakšanje. Ako neko dobije analgetik protiv nekog bola, to za njega znači komfornije trenutke. Ali, to nije i izlečenje. Sve ono što ga je dovelo u bolest time nije otklonjeno. Možda je opasnije što time suštinu problema, razlog razboljevanja ostavljamo potpuno netaknutim, jer nam organizam kroz simptom javlja da nešto nije u redu. Simptomi su uglavnom naši prijatelji, a u klasičnoj medicini ih doživljavamo kao neprijatelje, kao nešto što je došlo izvan nas. Zato mi u homeopatiji nastojimo da pronađemo one, naizgled nevidljive razloge koji su doveli do pojave bolesti. To činimo putem iscrpnog intevjua u toku koga nam pacijent opiše sve simptome, opservacijom njegove ličnosti i takozvanim vođenim upitnikom na osnovu koga saznajemo njegove navike, želje, brige... Tako dolazimo do totaliteta simptoma, a on treba da se poklopi sa slikom leka iz Materie Medice koju homeopata već poznaje i koji mora da pokrene suštinu izlečenja. Homeopatija je mnogim ljudima promenila život. Najradije citiram Dizzy Gillespiea koji je rekao: Postoje dve ključne stvari koje su uticale na moj život prva je bi-bap, a druga je homeopatija. Zato što to nije puko otklanjanje simptoma, nego menjanje svega pogrešnog, što nas je dovodilo u bolest. Čovek to oseti kao nikad do tada viđenu promenu, da je sam stigao do ozdravljenja. To je u suštini tačno, jer mi samo podstičemo ono živo, aktivno u čoveku. Kroz homeopatski lek damo malu, bezazlenu bolest oko koje se angažuje vitalna sila koja je umrtvljena, ili je izgubila kompas. Pokreću se odbrambene snage organizma, bilo da su u vezi sa imunitetom ili sa željom za životom. Homeopatija suštinski menja pacijenta. Sve može da bude lek: i ishrana i operacija, i antibiotik, i homeopatija, i sport i kineska medicina, i ljubav i plata. Posao homeopate je da pogura čoveka da se sam bori za svoje zdravlje. Ko proizvodi te lekove? - Dva su osnovna postupka u njihovoj proizvodnji: višestruko razblaživanje, a između svakog tog postupka vrši se potenciranje leka. Epruveta sa razblaženim lekom protresa se slobodnim udarcem o kožnu knjigu mekog poveza 20 do sto puta. Tako lek koji je razblažen dobija energiju, a ona pokreće vitalnu silu izlečenja. On može da se pravi u apoteci, i za to nisu potrebni neki specijalni uslovi, ili pak u nekoj od velikih svetskih homeopatskih kuća koje ih proizvode od supstanci biljnog, mineralnog, životinjskog... porekla. U našoj državnoj farmakopeji (zakonski akt koji se odnosi na lekove) homeopatski lekovi pominju se na dve strane, a lekova ima preko dve hiljade i oni još nisu registovani. Naše homeopate nabavljaju ih u inostranstvu, čuvaju u rezervi i razblažuju po potrebi. Kritičari homeopatije, smatraju da ako nema određene koncentracije supstance, lek ne može da deluje, da se u stvari radi o placebo efektu...? - Veterinarska medicina i pedijatrija demantuju taj stav. U Engleskoj i Francuskoj homeopatski se leče i životinje. Jedan francuski kolega je stadu krava koje su davale malo mleka prepisao lek urticu urens (baza koprive) i dobio neverovatno dobre rezultate. Krave sigurno ništa o sebi nisu rekle. Fizičkohemijska istraživanja i razvoj mikroskopije - dakle onoga izvan same metode pomogle su da bude dokazano dejstvo homeopatskih lekova. Gledajući izlečenja kod pacijenata znamo da naši lekovi deluju. S obzirom na činjenicu da je razgovor, osnovno polazište kojim se stiže do uzroka bolesti, znači li to da homeopatija traži inteligentnog pacijenta? - Traži inteligentnog homeopatu. Pacijent može da bude nem, ili dete od dve godine. Rekla sam da se intervju sastoji od onoga što pacijent kaže, ali i od opažanja homeopate. Daću vam primer: ako imate dvoje dece koja imaju visoku temperaturu jedno je nervozno, baca stvari, drugo je mirno i poslušno. Za jedno će lek biti Chamomilla, za drugo - Cocculus. A nijedno o sebi ništa nije izgovorilo. Homeopata mora pronicljivim okom posmatrača da prepozna šta je kome od njih potrebno. Šta sve spada u maksimalnu sveukupnost koja čini veći deo slike o pacijentu? - To su svi simptomi koje neko oseća kao smetnje, ali ne samo ime i prezime simptoma (na primer: bol u slepočnicama) nego i modalitet, način, vreme poboljšanja i pogoršanja (noću ili ujutru, da li pomaže hladna ili topla obloga...). Opservacija svim našim čulima je deo totaliteta. Homeopatski pregled počinje onog trenutka kada pacijent uđe u ordinaciju: da li je seo ili hoda, da li cupka nogom, da li pogleduje na sat, da li seda na najmanju stolicu (jer smatra da ne zaslužuje mesto na udobnoj fotelji), da li je pun, isuviše mršav, da li uredan, da li govori glasno ili se jedva čuje, kakvog je tena... Da li je neko u sivoj bluzi, ili cvetnoj haljini, uvijen od glave do pete na 30 stepeni jer se boji promaje, ako je dete, da li je slobodno ili se krije iza majke. Homeopatija postoji dvesta godina, a poslednjih 50 uzimaju se u obzir laboratorijski i svi drugi nalazi koje pacijent donese. Njih tretiramo kao grupu pojedinačnih simptoma. 103

105 Revolutivna Segal metoda U poslednjih nekoliko godina u Jevremovcu razvijate i revolutivnu Segal metodu po čemu se ona razlikuje od klasične homeopatije? - Svaki napredak koji homeopata napravi u svom usavršavanju usmeren je ka istom cilju: da se nađe što bolji similimum (lek koji je najsličniji pacijentovim simptomima, koji će najbrže dovesti do izlečenja). Zato sam se ja odlučila za revolutivnu metodu indijskog homeopate dr Segala i njegovih sinova sa kojima sarađujemo. Polazišta ove metode su kao kod klasične homeopatije (jedan lek u minimalnoj dozi koji će pokrenuti organizam na samoisceljenje). Razlika je u tome što revolutivna metoda koristi samo mentalne simptome pacijenta. To znači da, ako neko dođe zbog bola u kolenu, treba da mu pomognemo da on prođe, ali ćemo iskoristi jedino njegovu mentalnu sliku u bolesti. Svi imamo određeno ponašanje u bolesti koje se razlikuje od onog kada smo zdravi. Ako nekoga boli koleno, pitaćemo ga zašto mu smeta taj bol i on će nam (recimo) reći zato što ne može da radi, a jedini je u porodici koji ima posao. Pomerili smo čitavu priču sa simptoma bola, na priču o strahu od siromaštva. Lek za strah od siromaštva se zove Bryonia i on će dovesti do izlečenja. Da bi se homeopata na pravi način posvetio pacijentu, on može da primi samo nekoliko osoba dnevno, zato što do sagledavanja celokupnog stanja stižemo tako što više puta promišljamo o njegovoj životnoj priči. Traganje za revolutivnom tehnikom homeopatije bilo je traganje za načinom da se taj intervju skrati, a da se što efikasnije razume suština pacijenta. Na početku moje karijere, pacijenti su me jedva preživljavali jer sam postavljala mnogo nepotrebnih pitanja, intervjui su trajali po tri sata. Danas ponekad mogu nakon pet minuta da sagledam kako će njegova priča dalje teći, zato što znam šta ga muči, ali i suštinu lekova na - drugi način u odnosu na ranije. To je iskustvo. To sam, u velikoj meri naučila boraveći u Mumbaju, na klinici koja primi sto pacijenata dnevno. Treba pregledati sve one ljude u Indiji, a to nisu engleski pacijenti sa kojima pijete čaj i razgovarate o teškoćama života, nego ljudi sa (na primer) teškim ekcemima koje treba rešiti za 15 minuta. Oni su me naučili da brzo mislim i brzo donosim odluke. Kada je homeopatija nemoćna? - Može da bude nemoćna i u lečenju obične kijavice, zato što ne lečimo dijagnozu nego pacijenta. Uvek pravimo individualizaciju, samo prema određenom pacijentu. Vaša i moja kijavica traže dva određena leka. Ako ne uspemo da shvatimo razlog zašto neko stalno iznova ima kijavicu bićemo nemoćni. Homeopatija je nemoćna i kada su promene ireverzibilne, tkiva uništena, kada se njihova funkcionalnost ne može povratiti. Šta vas osim profesije još zanima, kako se odmarate, punite, rekuperirate? - Ispunjava me moja porodica, muž i ćerka koja je sada maturant gimnazije. Oni su podneli najveći teret mog učenja i bavljenja homeopatijom jer je to svakodnevna, mnogosatna aktivnost. Imam prijatelje izvan ovog posla, i vreme provedeno sa njima vraća mi energiju. Oni me osvežavaju, donose neka druga raspoloženja. Mnogo čitam, posebno poeziju, spadam u one koji imaju potrebu da mnogo puta pročitaju pesmu da bi iznova uživali u nekom stihu. Slušam klasičnu muziku, i kod kuće i ovde u ordinaciji. Spadam u homeopate koji smatraju da što više saznaju postaju 104

106 efikasniji i u lečenju. Nisu mi potrebne nikakve meditativne tehnike da bih se odvojila od nečijeg teškog stanja ili sudbine. Da se distanciram, najviše mi pomaže uverenje da sam u svakog pacijenta uložila svoje najbolje znanje i volju. Izlazim iz ordinacije laka, znajući da sam dala svoj maksimum. Imate li vi svog homeopatu, ili se lečite sami? - Boljka svakog homeopate na početku je da se prepozna u svakom novonaučenom leku. Upoznala sam sve najpoznatije homeopate na svetu i za svoje tegobe ranije sam od njih tražila lekove, a već neko vreme mislim da sama sebi mogu da prepišem lek. Ali hvala bogu, nemam nekih velikih problema. Razgovarala: Radmila Jovović 105

107 LEKCIJA ZA DANAS (27) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Saradnja sa časopisom «Simillimum times» i učešće u tribinama Naš časopis "Simillimum times" je nastao kao posledica projekta studenata homeopatije još 2005 godine. Ranije u periodu od do izlazio je četiri puta godišnje u toku jedne školske godine sa jednom redakcijom. Redakcija se menjala svake školske godine. U jednom trenutku smo odlučili da ga štampamo na predlog jedne od redakcija. Prihvatili smo. Teme su profesionalne i kao izraz tog pionirskog poduhvata u Srbiji, "Simillimum times" ima svoj ISSN broj kod Narodne biblioteke Srbije (SSN odnosno katalogizaciona identifikacija COBISS.SR-ID ). Želja je da ovaj časopis preraste u naučno-istraživački-stručni časopis. Časopis je do aprila 2014 izlazio u štampanoj formi u ograničenom tiražu od 100 do 150 primeraka. Od aprila časopis iz ekonomskih razloga izlaz u elektronskoj formi. Od školske 2012/2013, časopis izlazi tako da na drugoj godini studija se formira redakcija koja nastavlja i u trećoj sa radom i zadužena je za dva broija godišnje, ali već naredna generacija se aktivira tako da je očuvan kontinuitet izlaženja od četiri broja godišnje. To znači da na nivou jedne školske godine imamo dve redakcije od po 4 studenta čime dobijamo jedan novi duh razvoja "Simillimum timesa". Osim studenata koji biraju tekstove i usaglašavaju ih sa glavnim i odgovornim urednikom, svi mogu da učestvuju u objavljivanju članaka (koji je prethodno recenziran i dobio dozvolu za objavu). Nova programska orijentacija od 2012/2013 je stvaranje takvog stila pisanja da se objavljuju uspešni homeopatski slučajevi čime postižemo cilj: "Simillimum times" treba da bude naučnoistraživački-stručni časopis. Za sada se objavljuju tekstovi na srpskom i srodnim jezicima sa nadom da će prerasti u časopis sa tekstovima na engleskom jeziku da bi bio vidljiviji za širu homeopatsku javnost. DOBRODOŠLI NAM KAO SARADNICI ZA OVAJ ČASOPIS! Pišite o svemu što ste uradili u vašoj homeopatskoj praksi a želite da podelite sa kolegama iz kruga homeopatije. Čini nam se da će tako biti dostupniji i široj javnosti. Časopis ima glavnog i odgovornog urednika koga bira Stručni savet Udruženja na period od jedne godine. Zadatak glavnog i odgovornog urednika je da pripremi i objavi plan rada, prikuplja i sistematizuje radove te da šalje lasopis na tehničku obradu tehničkom uredniku. Rad glavnog i odgovornog urednika se kontroliše od strane tehničkog urednika. Časopis ima tehničkog urednika koga bira Stručni savet Udruženja na period od jedne godine. Zadatak tehničkog urednika je da pripremi časopis za štampu u dogovoru sa standardima štamparije. Rad tehničkog urednika se kontroliše od strane Stručnog saveta. Časopis ima uređivački odbor koga bira Stručni savet Udruženja na period od jedne godine. Zadatak uređivačkog odbora je da kontroliše kvalitet radova i da motiviše druge van Udruženja da učestvuju u njegovom radu. 106

108 Pored članova redakcije, i druga lica mogu objavljivati radove u časopisu, na bazi uslova za objavljivanje radova. Radovi se recenziraju od strane glavnog i odgovornog urednika i tehničkog urednika. Radovi se ne honorišu i ne vraćaju. Autorska prava su zaštićena. Obim rada je obima do 5 stranica A4 formata, rad je pisan u Word softveru za obradu teksta, sa jednim redom proreda, Times New Roman, 12 pointsa. Glavni i odgovorni urednik može odobriti i veći broj strana ako proceni da je rad od posebnog značaja za časopis. Radovi se šalju najkasnije 30 dana pre štampe novog broja časopisa. Autorima pripada jedan besplatan primerak časopisa u štampanoj formi Radovi se mogu pisati i slati na jednom od jezika: srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski, makedonski, slovenački i engleski (u ovom slučaju se ne prevodi tekst). Radovi koji predstavljaju prevode moraju imati jasno obeležen izvornik originala, ime i prezime autora i ko je preveo rad. 107

109 LEKCIJA ZA DANAS (28) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Učenje homeopatije - kao maraton? Mada se maraton ponekad koristi kao termin za bilo koju atletsku disciplinu koja zahteva veliku izdržljivost, preciznije se ovaj izraz upotrebljava za trku na 42,195 m. Ime "maraton" dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao. Zašto ovo navodimo? Da, učenje homeopatije deluje kao maraton, ponekada u fazi učenja prolazimo kroz osećaj da radimo Sizifov posao. Učenje homeopatije je uglavnom organizovano u formi neformalnog obrazovanja (koje spada u celoživotno obrazovanje Long Life Learning) jer je prepoznato da tokom radnog veka od oko 40 godina, prosečan stanovnik, radno sposoban će morati da promeni 5-7 zanimanja. Nažalost, često se dešava da se učenje svodi na seminare a ne na organozovan način. Mi se bavi osposobljavanjem za profesionalno bavljenje homeopatijom. Ali, ipak Evropska komisija za klasičnu homeopatiju (ECCH European Councile for Classical Homeopathy) je postavio preporuke za edukaciju homeopata (vremensko trajanje, literatura, oblasti koje se proučavaju, poglavlja iz medicine anatomije, fiziologije, patologije). Pored toga, Indija ima razvijen sistem edukacije u formi posebnih koledža koji traju od 4 do 6 godina. Svakako treba računati i na školski sistem Velike Britanije i drugih zemalja Evropske unije. Južna Amerika takođe ima dobro postavljen sistem edukacije. "SIMILLIMUM" se opredelio za profesionalnu edukaciju homeopata zasnovanu na svim preporukama Evropske komisije za klasičnu homeopatiju (ECCH) i tzv. najboljoj praksi u oblasti edukacije za klasičnu homeopatiju. Studije klasične homeopatije su dostupne za sve punoletne građane, bez obzira na struku. Edukovali smo homeopate sa prostora Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Time realizujemo primarnu funkciju Udruženja. SIMILLIMUM je osnovan godine kao rezultat saradnje sa LICH (London International College for Homeopathy). Edukacija je podeljena u dva stepena: Osnovne studije u trajanju od tri godine i napredne studije u trajanju od dve godine. Edukacija se sprovodi savremenim pedagoškim, metodskim i didaktičkim sredstvima. Polaznici tokom školovanja dobijaju kompletan materijal sa svih predavanja u elektronskom obliku. Nastavu izvode domaći i strani predavači iz celog sveta. Pored predavača, nastavu u kliničkom i mentorskom radu pomaže posebna grupa mentora. Edukatori su registrovane ili licencirane homepate koje garantuju kvalitet učenja. SIMILLIMUM ima formiran Stručni savet koji se bavi unapređenjem nastave, transferom znanja kroz nastavnički rad, mentorstvo i superviziju, evaluaciju nastave, organizovanjem Letnje škole, završnih ispita, pregledom radova (slučajeva) i projekata. Bavi se i organizovanjem seminara gde dolaze vodeće homeopate sveta. Simillimum je sarađivao i sarađuje sa poznatim svetskim homeopatskim edukatorima i homeopatama kao što su: Divja Čabra, Jan Šolten, A. U. Ramakrišnan, braća Segal, Medlin Evans, Mišel Šajn, Piter Frejzer, Jan Votson, Roberto Petrući, Farok Master, Kejt Birč, Džonatan Šor, Anita Salunke, Majk Bridžer, Andreas Bjorndal, Filip Bejli i Džonatan Hardi. Dakle, smatramo da naša vizija, ciljevi i misija jeste da obezbedimo kvalitet učenja homeopatije. Sekundarno, da organizujemo saradnju sa svima koji su zainteresovani u formi tribina, saradnja sa ustanovama za zdravlje a tercijalna delatnost je izdavanje naučno-stručnog časopisa «Simillimum times». 108

110 Obezbedićemo da prođete maraton u učenju homeopatije i neka nam bude dozvoljeno da kažemo da nećete završiti kao Filipides nego ćete steći kompetenciju da se bavite profesijom «HOMEOPATA» jer je homeopatija priznata Zakonom o zdravlju, decembra godine Prema rečima Samuela Hanemana: Najviši ideal lečenja je brzo, nežno i trajno obnavljanje zdravlja, ili drugim rečima eliminisanje simptoma bolesti u svim njenim aspektima na najbrži, najpouzdaniji i najneškodljiviji način, prateći razumljive principe. Kako to postižemo? Kroz timski rad, kroz razvijanje osećaja zajedništa na putu izgradnje sopstvene ličnosti kao homeopate. Pogledajte link da vidite ko smi mi: Z A K LJ U Č A K Homeopatija je konzistentan,sveobuhvatan,precizno definisan i neškodljiv terapeutski sistem. U njenom središtu je PACIJENT, a ne bolest.ona je zato uvek individualna,uvek originalna.od terapeuta zahteva veliko znanje,široko obrazovanje,posvećenost i intuiciju. Kao što smo hteli da prikažemo u ovom uvodnom predavanju, njen osnivač, Dr Hahnemann nijedan metod nije uveo, a da ga prethodno nije dokazao kroz brojne eksperimente, ostavljajući nam tako zahtev da nikad ne izvodimo spekulacije, nego da se oslanjamo na ono što jasno i bez predrasuda zapažamo. To je put koji nam omogućava da mnogim ljudima vratimo zdravlje koje mi razumemo kao osećanje potpunog telesnog,duševnog i socijalnog blagostanja.reči su nedovoljne da se opiše sreća koju oseti svaki terapeut kada ostvari ovaj cilj. Zbog toga se ovo putovanje u nepoznato i novo isplati. Uživajte u učenju a kako to izgleda mogli ste da opazite putovanjem kroz ovih 30 lekcija «Letnje škole na Facebooku 2016»! 109

111 110

112 LEKCIJA ZA DANAS (29) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Istorijski razvoj homeopatije i biografija osnivača dr Samuela Hanemana Iako korene homeopatije možemo da pronađemo u antičkoj Grčkoj i u drugim drevnim kulturama, čovečanstvo njen nastanak duguje nemačkom lekaru Samuelu Hanemanu. Priča o njegovom životu je neodvojiva od priče o nastanku homeopatije i njenom razvoju, jer je on za nju i živeo. Datumi njegovog života su, istovremeno datumi epohalnih otkrića u homeopatiji. Hristijan Gotfrid Haneman (Christian Gottfried Hahnemann), otac slavnog lekara, venčao se sa Johanom Hristinom Špis (Johanna Christina Spiess) godine i smestio se u Majsen (Meissen) u Saksoniji (mesto čuvenom po proizvodnji kvalitetnog porcelanskog posuđa). Tu je radio kao majstor slikar na porcelanu u manufakturi porcelana princa od Saksonije. Posle ćerke Šarlote i jednog sina koji je umro u trećoj godini života, 10. aprila godine oko ponoći rodio se njihov sin, Hristijan Frederik Samuel Haneman (Christian Frederic Samuel Hahnemann). Već u najranijoj dobi, Samuel je pokazao nezavisnu narav, ljubav prema prirodi, dugim usamljeničkim šetnjama i sposobnost i potrebu za promišljanjem o različitim temama. Zanimljivo je etnografsko poreklo imena Samuel: daje se muškoj deci a hebrejskom značenje imena je njegovo ime je Bog. Na njega su se preneli očevi pogledi na život, pre svega, da život treba da se odvija nepretenciozno i bez spoljašnjeg sjaja i da je njegova osnovna svrha da se čini dobro drugima. Luteranski puritanski moral obeležiće detetov život koji se odvijao između očevog autoriteta i blagosti majke. On će, zauvek, usvojiti načela jednostavnosti, skromnosti, osećanja reda i štedljivosti i, najzad, naviku da radi i da ga taj rad ispunjava. Vrlo rano pokazuje veliki dar za jezike, što odlično ilustruje podatak da već od osme godine podučava druge u maternjem, nemačkom jeziku. On u Majsenu pohađa osnovnu školu, ali vrlo brzo iskazuje svoje neverovatne sposobnosti i intelektualnu superiornost. U dvanaestoj godini, prevodi sa grčkog i latinskog, tečno i bez rečnika. Nekoliko godina kasnije usavršava francuski, engleski, italijanski. Duboko nadahnut, on u radu nalazi izvor sreće i malo je oblasti koje njega ostavljaju ravnodušnim. Te osobine će mu obezbediti naklonost i podršku njegovog učitelja Mulera (Augustine Muller) koji će, postavši direktor škole, pomoći malom Samuelu da se u nju upiše, uprkos lošem materijalnom stanju. Bio je ne samo njegov poseban đak, već je bio pod zaštitom Vojvode od Saksonije. Znajući da je isuviše osoben da bi podnosio pravila, Muller mu omogućava da se razvija u skladu sa željama i snabdeva ga knjigama, dajući mu samo okvirna uputstva i savete. Kako bi unapredio svoje učenje, Haneman unosi pravila kojih će se držati celog života. Stekao sam naviku, pisao je on, da što bolje razumem ono što čitam, a ne da čitam mnogo i nepotrebno, da čitam malo i korektno i da u svom duhu dovedem u red stvari koje sam pročitao i usvojio, pre nego što bih nastavio dalje da čitam. Zatim, piše ne zaboravljam nijednog jutra da obezbedim mom telu šetnju i vežbe na otvorenom, znajući da samo ta energija može da učini srećnim telo suočeno sa umorom koji nosi intelektualni rad. Disciplina kakvu je Samuel nametnuo svom telu je razumljiva budući da je bio sitan i vrlo mršav. Dakle, u dvadesetoj godini života, Godine, polazi za Lajpcig, sa 20 talira predviđenih za sve troškove. Da bi se izdržavao daje časove jezika, prevodi knjige i obilazi fakultete tražeći svoj put. Gotovo je bilo očekivano da ovaj osetljivi mladić, naučen da čini dobro, izabere medicinu. Pošto je završio dve godine teorijskih studija, a kako Lajpcig nije imao uslove za kliničku praksu, on odlazi u Bah. 111

113 Trud koji je pokazao radeći u bolnici uočio je dr fon Kvarin (dr von Quarin), privatni lekar carice Marije Terezije i rektor univerziteta, koji će mu iskazati poštovanje i počast: bio je jedini u tom trenutku kome je bilo dozvoljeno da prati rektora u njegovim posetama pacijentima. Izdvojio ga je kao svog prvog đaka i učio ga je umeću lečenja sa velikom otvorenošću. Posle devet meseci ozbiljnih studija, Haneman ostaje praktično bez izvora prihoda, ali tada dobija neočekivanu šansu. Fon Kvarin ga predstavlja baronu od Brukentala (Bruckenthala), tadašnjem guverneru Transilvanije, koji ga zapošljava kao bibliotekara i privatnog lekara. Hanamen tako odlazi u Hermanštatu (Hermannstadt, današnje mesto u Rumuniji, poznato kao Sibiu). Zahvaljujući baronu gotovo preko noći, on ulazi u svet balova i u poznate salone, ali istovremeno brine o bolesnicima i nastavlja studije, uči druge jezike: arapski, hebrejski, studira botaniku, astronomiju, mehaniku, metalurgiju, hemiju, što će mu omogućiti da nešto kasnije postane jedan od hemičara sa najvećom reputacijom svog vremena. Posle devet meseci, on će se smestiti na univerzitetu u Erlangenu da bi tu odbranio tezu 10. avgusta godine. Nakon toga odlazi u Hetštet (Hettstedt), siromašan kraj Saksonije u kojoj je rođen i koju voli i u kojoj stanovnici uglavnom rade u rudnicima bakra. Haneman istražuje probleme njihovog života i piše članak o kanceru i o epidemiji groznice u kojima opisuje teške uslove života stanovništva. To je njegov prvi rad iz oblasti higijene. U proleće 1781., on stiže u Desau (Desseau) i tu upoznaje apotekara Haslera (Hasseler) koji je osetio velike simpatije prema ovom mladom lekaru i otvorio mu vrata svoje laboratorije, omogućivši mu da tu usavršava svoje hemijske oglede. Hasler je oženjen gospođom Kuhler, prethodno udovicom i majkom Henriete, kojom će se Haneman oženiti 17. novembra Samuel ima 26, a Henriette 17 godina. Samuel, međutim, nije voleo Desau gde je već bilo mnogo lekara. Nadasve, nije mogao da se složi sa tretmanima u kojima su pacijentima davane ogromne količine živinog oksida, arsenika, u kojima im je u svakoj patološkoj situaciji primenjivan postupak ispuštanja krvi, kao ni sa činjenicom da lekari nisu obavljali svoj posao odbijajući da posete bolesnika u njegovom krevetu. Seli se u Gomern, na 40 km od Desaua, u kome će biti jedini lekar i gde će živeti u čistoj prirodi, okružen seljacima. Bez kola, bez konja, odlazio je peške da poseti svakog svog pacijenta, ali nikako nije bio zadovoljan rezultatima terapije koju je preduzimao. Stalno je iščitavao patološke studije, proučavao mere higijene koje su se odnosile na vodu, vazduh, vežbe, poboljšavao znanje iz hemije pokušavajući da napravi svoje preskripcije lekova, ali je rezultat bio siromašan. Sa velikim žarom se bacio na utvrđivanje higijenskih mera, jer je to bilo jedino u tom trenutku što je donosilo poboljšanje u zdravstvenom stanju pacijenta i tada je napisao detaljan priručnik pod nazivom Prijatelj zdravlja. U Gomernu Haneman je počeo prevođenje Hemijskog priručnika Francuza Demašjea (Demachya) u koji je na marginama dodavao svoja zapažanja u smislu pojednostavljenja predloženih postupaka. To je bio začetak budućeg vodećeg priručnika iz hemije tog doba. Na osnovu tih njegovih publikacija on postaje sve poznatiji u medicinskom svetu koji je toliko napadao i kritikovao. Haneman i njegova supruga dobijaju prvu ćerku Henrietu. Dve godine kasnije, Nastaniće se u Drezdenu, velikom gradu u kome se nadao da će usavršiti svoje znanje. Prijateljski ga dočekuje dr Vagner, lekar bolnice. Tu upoznaje Lavoazieja (poznatog francuskog hemičara) (Antoine Lavoisier) koji će biti giljotiran četiri godine kasnije. I pored dobrog dočeka, on se baca na istraživanje hemije i piše, između ostalog i članak Načini da se prepozna kvalitetan i falsifikovan lek, Grejanje na ulje, Analiza vina. Piše studiju o trovanju arsenikom koja će biti inspiracija svim pravnicima do današnjeg dana. Između i 1789., Haneman će objaviti više od 2000 stranica teksta, prevoda i drugih radova, sve vreme ne napuštajući medicinsku 112

114 praksu prevodi sa engleskog Elois i Abelar. To je bio najbolji prevod na nemački jezik tog dela. Ćerka Henrieta dobija brata i sestru, Frederika i Vilhelminu. Kako su deca bila nežnog zdravlja, Haneman se nastanjuje u predgrađu Lajpciga, gde je vazduh mnogo čistiji nego u Drezdenu. Siromaštvo porodice postaje, međutim, sve veće i veće, jer on odbija da se bavi praksom na način koji je uobičajen u to vreme. Njegova visoka moralna načela mu ne dozvoljavaju da uzme novac od bolesnih ljudi ne nudeći im zadovoljavajući tretman. Da bi osigurao život porodici, baca se na prevođenje. Između i objavljuje malo ličnih radova, ali mnogo prevoda sa engleskog, francuskog i italijanskog. To je preko 5000 strana koje se odnose na hemiju, medicinu, poljoprivredu, što mu omogućava da ima dobar uvid u medicinska i druga dešavanja tog doba. Postaje član Društva ekonomista Lajpciga. Uprkos velikom ugledu koji je imao i koji je mogao da mu obezbedi bogatu klijentelu, Haneman odbija da obavlja praksu po važećim metodama i na taj način dovodi u pitanje život porodice koju čine četiri kćeri i jedan sin. Tada piše Da li je moguće da je proviđenje napustilo čoveka i njegove molitve i napore? Dobri Bog koji je jedan, mora da ima rešenje za ovakve teške dileme - to će, uostalom, i postati njegov cilj, da pronađe taj prirodni zakon i svrhu svog rada. U smo godini. Proviđenje će se izgleda obistiniti. Te godine dobija da uradi prevod Materija medike Kalina (Cullen) koja sadrži poglavlje o kori kininovca, popularnom leku u to doba, čiji je način delovanja bio nedovoljno objašnjen. Ovaj lek nije mnogo interesovao Hanemana koji ga je smatrao otrovom, ali ga je zainteresovalo Kalinovo objašnjenje da lek na intermitentnu temperaturu deluje tako što jača stomak i što je gorkog ukusa. Haneman je, inače boraveći u Hermanštatu, i sam bolovao od iste groznice i lečen je kininovcem. Nezadovoljan, odlučio je da napravi na sebi određeni eksperiment i dobijene rezultate je zabeležio u aneksu prevoda. Napisao je Uzimao sam u toku nekoliko dana, dva puta dnevno, po četiri drahme 1 kininovca. Na početku su se moja stopala i vrhovi prstiju hladili. Postajao sam pospan. Zatim je srce počinjalo da lupa, puls je postajao tvrd i ubrzan; osećao sam neku nepodnošljivu uznemirenost i drhtanje, ali bez temperature, zatim pulsiranje u glavi, crvenilo obraza i žeđ. Sve u svemu, sve simptome koji obično prate intermitentnu groznicu, ali bez pojave temperature. Kriza je trajala uvek dva ili tri časa i javljala se svaki put kad bih ponovo uzeo dozu. Kad sam prekinuo sa uzimanjem leka, vratio sam se u dobro zdravlje. Malo dalje će zapisati Kora kininovca, koja se upotrebljava kao lek za intermitentnu groznicu, deluje i leči ovu bolest zbog toga što je u stanju da kod zdrave osobe izazove simptome slične onima u intermitentnoj groznici, što znači da je kora u stanju da veštački izazove simptome. Haneman je ponavljao ovaj eksperiment na svojim prijateljima uvek sa istim rezultatom. Bilo je to kao šok, otkriće. To je značilo da ispitivanja efekata neke supstance na organizme u dobrom, zdravom stanju, omogućavaju da se otkriju lekovite supstance. Upravo je rođen princip sličnosti! Princip homeopatije. Haneman je bio zapanjen. Taj zakon sličnosti bio je božanski zakon reda. To je bio zakon univerzalne harmonije, veliki zakon ravnoteže i vrhunske logike. Zar nije već Hipokrat napisao Slično se leči sličnim, bolest koja postoji bolešću koja je iste prirode? Paracelzus je otkrio sličnost čestica mikrokosmosa sa univerzalnim makrokosmosom. Tada, na kraju XVIII veka, sve je dovedeno u pitanje. Ideje francuske revolucije su preplavile Evropu. Misao, filozofija, politika, sve je bilo u previranju. 1 Specijalna apotekarska jedinica mere iz doba stare Atine (1 drahma = 4,32 grama) 113

115 Publikacija koja se pojavila predstavljajući Hanemanove eksperimente na njemu samom i na najbližima, izazvala je mnogo zavisti i ljubomore u medicinskim krugovima. Radilo se o revoluciji u umetnosti lečenja i naravno da nije bila prihvatljiva za tadašnje autoritete, duboko zavaljene u svoje fotelje i pozicije neprikosnovenih. Smrt austrijskog cara Leopolda II, 1792., koga je do smrti lečio njegov lekar dr Lagusius prema tada važećim standardima, uvela je Hanemana u rat sa zvaničnim terapijama. Deset narednih godina će biti veoma teške za njega i njegovu porodicu. Biće u potrazi za mirnim mestom za posao i rad koje neće nalaziti, u iščekivanju posla koji bi mu mogao obezbediti bolje materijalne uslove. Smenjivali su se redom mala mesta poput Gota (Gotha), Georgental (Georgenthal), Molšleben (Molschleben), Valdek-Pirmont (Waldeck-Pyrmont), Braunšvajc (Braunschweitz), Volfenbutel (Wolfenbuttel), Kenigsluter (Koenigslutter), Altona u predgrađu Hamburga, Moln (Molln), Mahern (Machern pored Lajpciga), Ajlenburg (Eilenburg), Vitenberg (Witenberg), Desau (Dessau) i najzad Torgau gde dolazi godine. Nastavljao je, u svemu tome, svoj naučni rad i literarnu aktivnost da bi preživeo. Rizikujući da naruši sopstveno zdravlje, on nastavlja da ispituje supstance kao što su Ipecacuahna (južnoamerička bijka sa halucinogenim supstancama), Belladonna ( vučja malina ili balan ), Mercurius (živa) i druge, oko pedesetak njih, pažljivo beležeći svaku jasnu promenu i simptom. Rezultat je nepogrešivo potvrđivao prvobitni ogled. Na taj način otkrio je vezu koja spaja na način nerazdvojivosti lek i obolelog, otvarajući po prvi put u istoriji medicine polje eksperimentalnog delovanja, mnogo pre Kloda Bernara (Claude Bernarda, francuski fiziolog koji uvodi eksperimentalnu medicinu sa slepim probama novih lekova). Haneman objavljuje Ogled o novom principu lekovitih moći medicinskih supstanci. Ovaj esej je od kapitalne važnosti. U njemu dovodi u pitanje dotadašnju praksu ispitivanja lekova na osnovu njihovih fizičkih i hemijskih osobina, na osnovu ispitivanja in vitro u krvi, na osnovu ispitivanja in vivo na životinjama. Naročito je ovo poslednje obesmišljavao tvrdnjom da se takvi rezultati ne mogu direktno odnositi na ljudska bića. Zna se, svinja može dobro da podnese za čoveka otrovnu Nux vomicu, Aconitum je bez dejstva na psa i konja. Takođe je kritikovao doktrinu signature koja je dugo vremena činila osnovu prepisivanja lekova. Jedini način da se upozna dejstvo lekova je, smatrao je Haneman, da se oni ispituju na ljudskom organizmu gde i treba da ispolje svoje dejstvo. Tri su načina da se borimo protiv bolesti, govorio je on. Prvi je da se jasno utvrdi razlog bolesti, koji nam, nažalost, često ostaje nepoznat. Drugi je da se borimo protiv simptoma i da ih suzbijamo: contraria contrariis (ovo je doktrina alopatske medicine konvencionalne, Zapadne, medicine današnjice). Ovaj metod može da bude samo palijativan 2 i treba ga isključiti u lečenju hroničnih bolesti. Treći je da se ispituju prave supstance da bi se delovalo na same korene bolesti, to je terapija specifičnim lekovima. Ovo, međutim, traži poznavanje medicinskog umeća i samo ispitivanje na ljudskom organizmu nam dozvoljava da ih stavimo u upotrebu. Svaki efikasan lek će izazvati kod čoveka određenu vrstu bolesti koja je tim više specifična, karakteristična i intenzivna, što je lek koji je primenjen efikasniji. Smatra se da je godina, godina rođenja homeopatije (objavljivanjem rada Versuch über ein neues Prinzip zur Auffindung der Heilkräfte der Arzneisubstanzen, nebst einigen Blicken auf die bisherigen ; Erster Teil des Artikels in Hufelands Journal 1796, II. Band, Drittes Stück, S ; Zweiter Teil des Artikels in Hufelands Journal 1796, II. Band, Viertes Stück, S ) (ili prevedeno Esej o Novom principu za utvrđivanje isceljiteljske snage lekovite supstance, sa osvrtom na prošlost ). Smatramo da nikad nije suvišno podvuči da je Hanemanova kritika upućena medicinskim doktrinama tog doba ostala važeća i danas. On je pisao Najveći broj lekova proizvodi dvostruki efekat; jedan je direktan, a drugi je sekundaran i u suprotnosti je sa prvim. On insistira da je prvi efekat uvek palijativan i toleriše njegovo korišćenje u akutnim bolestima, ali je nepoželjan i opasan 2 Palijativan (lat. palliativus) - koji leči samo privremeno 114

116 u hroničnim bolestima. One se neće poboljšati, a ispoljiće se sekundarni efekat koji je trajan i neuklonjiv. Da bi ublažio primarni efekat leka, Haneman ga razbalažuje sve više i više, svodeći ga na ona razblaženja koja razum ne može jednostavno da prihvati. On smatra da bi se otkrila prava lekovita svojstva neke supstance na hroničnu bolest, treba obratiti pažnju na veštačku bolest koju ova supstanca izaziva u organizmu, jer ta slika je analogija bolesti koju lečimo. Hajdučica, Milefolium, je u razblaženom obliku vrlo korisna u lečenju hroničnih hemoragija, dok ih u mnogo većim dozama izaziva. Kafa, izvor nesanice, donosi dobar san ako se upotrebi u nežnoj dozi. Smatrao je da što su naši recepti komplikovaniji, slika bolesti postaje opskurnija. Uvek treba prepisati i tragati za lekom koji jasno odgovara stanju, a ne pomagati se sumnjivim mešavinama. U tom burnom vremenu, Haneman je objavio mnoge članke koji su potvđivali njegove zaključke i koji su predstavljali njegovo sve veće suprotstavljanje vladajućem medicinskom modelu. Naselio se u Torgau i tu ostao šest godina. Predan i beskompromisan rad mu je obezbedio slavu. Prevodilac iz nužnosti, vratio se medicinskoj praksi i počeo da primenjuje na delu svoje terapeutske metode, tada 50 godina, sedam kćeri i jednog sina i energičnu suprugu koja mu je odana. To je jedan od najsrećnijih perioda njegovog života. Prva homeopatska Materia medica pojavljuje se 1805., na latinskom pod nazivom Fragmenta de viribus medicamentorum positivis sive in sano corpore observatis, u dva toma. Prvi tom povezuje simptome dvadeset i sedam lekova ispitanih na zdravim ljudima sa njihovim terapeutskim dejstvom, druga je repertorijum (pregled, spisak) simptoma poređanih alfabetski: prvi homeopatski repertorijum. Haneman godine objavljuje Iskustvenu medicinu u kojoj daje uputstva o načinu ispitivanja pacijenta, interpretaciji dejstva leka, principima ispitivanja lekova na zdravom organizmu, neophodnoj sličnosti između leka i simptoma, uptstva o razblaživanju lekova, palijaciji. Tu je esencija doktrine! I opet u Torgauu, Haneman će napisati Organon umetnost lečenja ( Organon der Heilkunst ), bibliju homeopatije koja će se pojaviti u Drezdenu To je u pravom smislu kodeks homeopatske umetnosti lečenja. To delo sadrži osnovne principe metode, tu on definiše pojam zdravlja, vitalnu silu koja pokreće organizam kao celinu, bolest kao neravnotežu koja destabiliše individuu u celosti, simptome, alarmantne signale koji predstavljaju napore organizma da uspostavi narušenu ravnotežu, lekara, onog koji služi prirodnim zakonima i koji treba da pomogne prirodnom procesu, interpretirajući sve reakcije ljudske prirode, imajući pogled istovremeno na dijagnostiku i na terapiju. Takav lekar gleda, sluša, zapaža, ispituje, beleži. On ispituje bolesnika, njegovu okolinu, informiše se o svim prethodnim bolestima, kao i bolestima koje postoje u porodici, proučava njegove uslove života, navike, uticaje godišnjih doba, klimatskih promena, vremena itd. On istražuje opšte simptome, ali i uočava individualne znake zapanjujuće, čudne, jedinstvene, karakteristične za tu osobu, beleži sve poremećaje u psihičkoj sferi i na kraju organske simptome, koji su na najnižem nivou. Kao i Hipokrat, Haneman se buni protiv organicističkih teorija. Kliničko ispitivanje u hanemanovskom smislu predstavlja univerzalnost, sveukupnost simptoma i njihovu individualizaciju za svakog pacijenta ponaosob. Nemoguće je rezimirati Organon u nekoliko redova. Svaki posvećeni homeopata će ga izučavati kroz godine studiranja i prakse sa najvećom pažnjom. To su u poslednjih dve stotine godina činili nebrojeni praktičari na planeti kojom se ovo delo širilo neverovatnom brzinom kroz više od stotinu izdanja u dvadeset zemalja Evrope, Azije i Amerike, na sedamnaest različitih jezika. Mile Malešević iz Sarajeva, moj poznanik iz davnih studentskih dana učenja kvantne fizike, objavljuje prevod Organona na srpsko-hrvatski-bošnjaški u povodu dve stotine godina izlaženja prvog 115

117 izdanja 3. Ovo je za homeopate centralna publikacija, živi spomenik ljudskoj misli. Nijedna medicinska doktrina nije uspela da se održi toliko dugo, uprkos napadima velike žestine kojima je bila izložena do današnjeg dana. Osnova homeopatije je do danas ostala nepromenjena i Hanemanov rad je u potpunosti sačuvao vrednost i aktuelnost. Važno je napomenuti da Haneman nije otkrio zakon sličnosti. On ga je samo ponovo izneo na svetlo dana, afirmišući drevne spise, pre svega Hipokrata, Paracelzusa, Van Helmonta, sve to podižući na jedan viši filozofski i naučni nivo. Napoleonovi ratovi odvode Hanemana iz Torgaua u Lajpcig gde postaje lektor na univerzitetu Tu on komentariše Organon i izaziva na jednoj strani entuzijazam u određenim krugovima, ali i sarkazam zvaničnih krugova. Obdaren iskrenošću, oštrim jezikom, sa izraženim nedostatkom za diplomatiju, ostaje okružen tek nekolicinom prosvetljenih umova, među kojima su: Gros (Gross), Franc Hartman (Franz Hartmann), Hornburg, Langhammer, dvojica braće Rukert i Štapf (Ruckert i Stapf) koji će postati njegov najodaniji saradnik. Doktor Klarus (dr Clarus), najznačajnija medicinska figura u Saksoniji, naročito se okomio na tu grupu lekara, ne ustručavajući se da sprovodi i represivne mere na ispitima. Uprkos tome, Haneman i njegovi učenici nastavljaju ispitivanje lekova na sebi i uspevaju da izdaju Materia Medica pura u šest tomova, između i Ali prusko-francuski rat uzima danak. Epidemija tifusa je poharala francusku armiju. Saksonske vlasti i zvanični medicinski krugovi su nemoćni, jedan za drugim oboleli umiru. Sa svoje strane, Haneman analizira bolest: njene načine pojavljivanja, njene simptome, njene različite faze, njenu evoluciju. Zatim objavljuje članak u kome precizno iznosi profilaktičke mere i u kome preporučuje različite lekove koji mogu da se koriste u toku bolesti. Gubi samo nekoliko obolelih! Uprkos takvom očiglednom i nezabeleženom uspehu, mračne sile sa fakulteta koriste sve moguće načine da opstruiraju njegov rad. Ipak, doktor Pulč (Pulchet) iz Berlina piše Želimo od sveg srca da homeopatija, jednog dana kad se približi naučnoj medicini, donese još više uspeha u korišćenju njenih jednostavnih lekova. Gete (Goethe) je iskazivao najveće divljenje Hanemanu, govoreći o njemu kao o novom Paracelzusu godine lekari i apotekari se udružuju u osudi homeopatije i šalju peticiju vladi Saksonije od koje zahtevaju da potpuno iskoreni homeopatiju. Neki lekari idu tako daleko da traže da se Haneman na silu izbaci iz grada. Vojvoda pokrajine Anhalt-Keten (Anhalt-Koethen), koji je u potpunosti prihvatao ideje homeopatije, ponudio je utočište i zaštitu Hanemanu i porodici i prijateljima i on se seli u Anhalt dobijajući titulu privatnog lekara sa svim ovlašćenjima. Napadi ne jenjavaju ni pod tim okolnostima, ali u Ketenu Haneman uspeva da završi Hronične bolesti, godine. U tom delu on pravi sintezu patologije objašnjavajući hronične bolesti i pokazujući njihovu zavisnost od tri važna morbidna faktora: psora, sikoza i sifilis se prvi put objašnjavaju u pojmovima mijazama. Dok su prethodna dela Velikog majstora koliko toliko izgledala oslonjena na eksperimente, ideja o koncepciji hroničnih bolesti zvučala je kao čista hipoteza. Ta ideja ga je još više udaljila od oficijelne škole, a ne mali broj homeopata se, zbunjen, udaljio od učitelja. Danas znamo da je ovo delo, zajedno sa Organonom i Materia medica, ono što se potvrdilo kroz razvoj bolesti u modernom dobu i što iz dana u dan dobija na aktuelnosti, nažalost umnožavajući broj mogućih morbidnih dijateza. S druge strane, ono govori da, uprkos nastojanjima oponenata, homeopatija doživljava stalni progres. 3 dr Samuel Haneman: Organon umjeća iscjeljivanja, Advaita, Sarajevo, (priredo Mile Malešević, preveo prof. Amir Hadžibeganović) 116

118 Prva edicija Materia medica pura, završena je a pet izdanja Organona se pojavilo se između i Štapf izdaje prvi homeopatski časopis. To je apoteoza. Dana 10. avgusta slavi se pedeseti rođendan Hanemanovog doktorata. Praznik je u celom gradu Ketenu. Iz Evrope i Amerike stižu izrazi velikih simpatija i pridružuju se tako počasnoj diplomi fakulteta u Erlangenu, bisti u Lajpcigu i mnogim drugim odlikovanjima. Tom prilikom osnovano je i prvo društvo lekara homeopata. Duboko u srcu, međutim, Haneman pati. Njegov sin Frederik, po obrazovanju lekar, tada star 24 godina radi kao homeopata, počinje sramotiti i kritikovati svog oca. Originalan i ekscentričan, čak se ne zna ni godina smrti, nestabilnog karaktera, Frederik napušta ženu, odlazi u Holandiju, zatim u Englesku i nestaje u Americi, gde je poslednji put viđen godine. Vilhelmina umire 1818., Karolina nešto malo pre njegove žene Henrijete, Haneman više ne objavljuje. Zadovoljava se da rediguje do kraja svog života Časopis pacijenata koji se sastoji od zapažanja njegovih klijenata. Njegova jedina želja, tada neostvarljiva, ostaje da oformi homeopatsku bolnicu u kojoj bi mogao da leči i podučava svoje učenike. Tražeći pomoć i podršku vernih saradnika, ipak uspeva da formira kliniku u Lajpcigu, na čelu sa dr Mulerom kao prvim direktorom. No ono što se uvek dešava kad se jedna ideja institucionalizuje i razvije, pojavljuju se različita tumačenja homeopatskog modela i Haneman, razočaran piše članak pod naslovom Reč poluhomeopatama u Lajpcigu, stavljajući do znanja da ne slede principe doktrine, već homeopatiju koriste na način koji je kompromituje. Bolnica se na kraju zatvara Haneman ima 79 godina, njegovo delo je prihvaćeno, on je slavan i poštovan. Izgledalo je da će se njegov život završiti u Ketenu, ali sudbina je želela od njega još! Tajno, 7. oktobra u Anhalt-Ketenu, stiže jedan mladić na kočijama i izaziva veliku znatiželju stanovnika ovog gradića. Odseda u hotelu, da bi se sledećeg jutra pojavio kao prelepa markiza Meri-Melani d'arvil (Marie-Melanie d'hervilly) iz Pariza. Stara 35 godina, inteligentna, otmena, feministkinja, umetnica, pesnikinja i članica jedne od najstarijih plemićkih porodica Francuske. Takva, impresionirala je Hanemana, pogotovu što je ona Organon pročitala u celosti i zapanjena i oduševljena idejama iznesenim u njemu došla da upozna Majstora. Osim toga, njen put iz Pariza organizovan je i zbog toga što je imala zdravstvene probleme, zbog kojih joj je bila potrebna njegova pomoć. Ljubav je rođena! Ona je predložila Samuelu da je oženi i o njihovom venčanju se pričalo u svim društvenim krugovima. Markiza je bila liberalna, veoma obrazovana, prava predstavnica avangarde. S jedne strane, nikad se nije udavala, nosila je pantalone, jahala konje kao muškarac, a sa druge strane se oblačila po poslednjoj modi, umela da slika, svira. Takođe, bila je veoma zainteresovana za nauku i proučavala je veštine lečenja pre nego što je srela svog veoma cenjenog muža. Pod pritiskom svoje mlade žene, kojoj je mali gradić u Nemačkoj bio isuviše ograničavajući, bračni par napušta Keten noću 7. juna godine. U Pariz stižu 21. juna te iste godine. Homeopatija, koja je u Francuskoj priznata 1830., zaslugom konta Gvidija (Guidi), počela je snažno da se širi, zahvaljujući i toploj dobrodošlici na koju je Haneman naišao. Medicinska akademija, nezadovoljna takvim prijemom, tražila je od ministra Gizoa (Guizot) da se nemačkom lekaru zabrani primena njegove metode. Ovaj im je, međutim, odgovorio da je reč o pravom naučniku i da nauka treba da ostane slobodna za sve ideje. Uprkos zlim nastojanjima, uspeh Hanemana u Parizu je potpun. On i njegova mlada žena će se zajedno baviti homeopatijom osam godina. Haneman je tada započeo novi niz eksperimenata na 117

119 polju pozologije 4, sa visokim potencijama kao što su 200 CH u oralnom lekovitom rastvoru. U tom periodu, objavio je treće (1835.), četvrto (1837.) i peto (1839.) izdanje hroničnih bolesti. U te rukopise uneo je najsavremenije podatke o lekovitim rastvorima i utro put korišćenju LM potencije, do tada nepoznate potencije. U aprilu 1843, dobio je katar. Snaga mu polako opada i on umire 2. jula u 5 sati izjutra. Umro je i ušao u istoriju. Sahranjen je na groblju Père Lachaise (videti na slici 1. memorijalni spomenik). Iz ovog biografskog prikaza možemo dobiti nekoliko novih ključnih reči: - Organon - Repertorijum - Materia Medica - Hronične bolesti - Mijazam - Potencija - Sukucija, maceracija, trituracija. 4 Pozologija nauka koja proučava terapijske doze lekova 118

120 119

121 120

122 LEKCIJA ZA DANAS (30) UČIMO HOMEOPATIJU PRI UDRUŽENJU SIMILLIMUM TEMA: Edukacija homeopata Dragi prijatelji, ljubitelji homeopatije, homeopate i učenici homeopatije. STIGLI SMO DA KRAJA LETNJE SERIJE KOJU SMO NAZVALI "LEKCIJA ZA DANAS". Bliži se "DAN OTVORENIH VRATA" ( u 11 sati, Beograd, Džordža Vašingtona 28 / II sprat) Dođite da se upoznate sa nama, da vidite infrastrukturu Udruženja. Posetite nas. Biće i poklon-iznenađenja. Dobrodošli! 121

123 IMPRESSUM Glavni i odgovorni urednik: Tehnički urednik: Štampa: Redakcija: CIP Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд SIMILLIMUM TIMES» : Časopis homeopatskog centra i škole Simillimum Volume 7, VANREDNO IZDANJE LETNJI BROJ avgust 2016 Beograd (Džordža Vašingtona 28/II sprat) Udruženje za širenje i unapređenje klasične homeopatije «Simillimum» FORMAT: JIS B5 Uređivački odbor: Dr med. spec. Liljana Bibić-Bajić Dr med. spec. Jasmina Jović Dr med. Sanja Mirčić Cimeša Dr med. Verica Lazović Izdavač: Udruženje za širenje i unapređenje klasične homeopatije Simillimum, Beograd Izlazi četiri puta u školskoj godini. ISSN COBISS.SR-ID 1713 Web sajt: simillimumbgd@gmail.com Tiraž: ELEKTRONSKO IZDANJE 122