Sawa Zlatanovi} SVADBA PRI^A O IDENTITETU Vrawe i okolina

Transcription

1 Sawa Zlatanovi} SVADBA PRI^A O IDENTITETU Vrawe i okolina

2 SERBIAN ACADEMY OF SCIENTES AND ARTS ETHNOGRAPHICAL INSTITUTE SPECIAL EDITIONS Volume 47 SANJA ZLATANOVI] THE WEDDING A STORY OF IDENTITETY VRANJE AND ITS SURROUNDINGS Editor Dragana Radoji~i}, PhD BEOGRAD 2003

3 SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI ETNOGRAFSKI INSTITUT POSEBNA IZDAWA Kwiga 47 SAWA ZLATANOVI] SVADBA PRI^A O IDENTITETU VRAWE I OKOLINA Urednik Prof. dr Dragana Radoji~i} BEOGRAD 2003

4 Recenzenti prof. dr Nikola F. Pavkovi} dr Miqana Radovanovi} Primqeno na ÇÇÇ sednici Odeqewa dru{tvenih nauka SANU odr`anoj 26. marta godine, na osnovu referata akademika Dimitrija Stefanovi}a i dopisnog ~lana SANU Vojislava Stanov~i}a Kwiga je {tampana zahvaquju}i finansijskoj pomo}i Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije

5 Sadr`aj UVOD Svadba kao paradigmati~an doga aj kulture Srba.. 7 I. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA Osnovne teorijske postavke Metodologija istra`ivawa II. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST Istorija Vrawa i okoline do godine Izme u dva svetska rata Period socijalizma Tranzicija i tradicija III. TRADICIJSKA SVADBA Ugovor Ispit Pozivawe svatova Zasevka Svadba Bra~na posteqa i œblaga rakijaœ Posle svadbe Crta ispod izlo`enog IV. SAVREMENA SVADBA Veridba Pozivawe svatova Uo~i svadbe Svadba Posle svadbe Nacionalni identitet ili œtamo dalekoœ Kwi`evno delo Bore Stankovi}a i pri~a koju Vrawanci pri~aju o sebi samima Tranzicija statusa u periodu dru{tvene tranzicije. 151 Duh vremena V. ZAKQU^AK IZVORI I LITERATURA SUMMARY FOTOGRAFIJE TABLE Ç HÇH

6

7 UVOD Svadba kao paradigmati~an doga aj kulture Srba Svadba je najva`niji, najrazra eniji i sadr`inski naj bogatiji ritual `ivotnog ciklusa. Ona u zgusnutom vidu izra`ava dru {tvenu stvarnost ekonomske i srodni~ke odnose, po lo- `aj `e ne, od nos pre ma ono stra nom i mo `e se ozna ~i ti kao pa ra - digmati~an doga aj kulture Srba (u smislu u kome ovaj pojam obja {wava Kliford Gerc 1 ). S obzirom na takve odlike i zna ~aj svadbenog rituala, korenite promene, nastale na globalnom dru {tvenom planu od kraja osamdesetih godina, a u sklopu wih, povratak tradiciji i problematizovawe identiteta, neminovno su se odrazile na wegov lik, koji dobija nove konture. Po menute dru {tvene promene svadbeni ritual, kao posebno ose tqiv instrument, registruje i izra`ava. Impuls za povratak tradiciji, jednim svojim delom, krenuo je œodozgoœ, iniciran jasnom politi~kom namerom. 2 Is tra - `i va we je usme re no na to da se sa gle da va wem stva ri œodozdoœ, iz perspektive obi~nih qudi, ustanovi kako su se kretawa na globalnom planu odrazila na ritual koji je najzna ~ajniji u wihovom `ivotu. Na primeru vrawske svadbe mogu se sagledati dinami~ni dru {tveni procesi koji karakteri {u posledwu dece ni ju XX veka u Srbiji, iako podru~je Vrawa ima svoje istorijske, dru {tvene i kulturne specifi~nosti. Sredi {wa tema savremene svadbe, ono {to se obra uje u samom ritualu, kao i u iskazima ispitanika, jeste problem identiteta. Pojam identiteta je neodvojivo povezan s pojmom rituala, jer su rituali ugra eni u identitet zajednice i slu`e 1 Kli ford Gerc, Tu ma ~e nje kul tu ra (2), XX vek, Be o grad 1998, Slobodan Naumovi}, Upotreba tradicije politi~ka tranzicija i promena od no sa pre ma na ci o nal nim vred no sti ma u Sr bi ji ,u:Kulture u tranziciji, Pla to, Be o grad 1994, 105; Mir ja na Pro {i}-dvor ni}, Mo de li œretra dicio na - li zacijeœ: put u bu du} nost vra }a wem u pro {lost, Glasnik Etnografskog instituta SA NU XLIV, Be o grad 1995, 304, 306.

8 8 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU da aktualizuju wegove su {tinske karakteristike3, a s dru ge strane, i jedan i drugi pojam nerazlu ~ivo su povezani s pojmom tradicije, koji konotira pro {lost i preno {ewe vrednosti s generacije na generaciju. Savremena svadba je ta~ka preseka ova tri pojma, jer je ona svojom formom, sadr`ajem i zna ~ajem veoma pogodna da se posredstvom we problematizuju razli ~iti ob lici identiteta (nacionalni, lokalni, porodi~ni...). Na po ~etku rada*, tokom godine, dok sam koncipirala istra`iva~ku strategiju i vr {ila rekognoscirawe terena, stalno sam slu {ala iskaze informatora: œmi smo hteli da sve bude tradicionalnoœ, œhteli smo da ispo {tujemo sve stare srpske (vraw ske) obi~ajeœ, œsve je bi lo kao u sta ro Vra weœ. Ob ja - {wa va li su mi ka kav je œpraviœ obi ~aj i to da su œobi~aji opet u modiœ. ^esto sam pitala roditeqe mladog bra~nog para da li je, s obzirom na to da po {tuju tradiciju, i wihova svadba tako iz gleda la, i da li su, kon kret no, iz ve li ne ki obi ~aj ko ji su u raz go vo - ru sa mnom posebno ozna ~ili kao tradicionalan. Redovno sam do bi ja la od go vor da ni su, jer œbilo je dru go vremeœ. Na mo ju molbu da mi objasne {ta podrazumevaju pod tradicijom, odnosno, {ta ona za wih zna ~i, oni su je lo ci ra li na pe riod pre Dru gog svetskog rata, ukazuju }i mi na velike istorijske promene koje su na kon to ga na sta le. Iako in for ma to ri ni su bi li u sta wu da verbalno ta~no izraze {ta podrazumevaju pod tradicijom, sam iz raz œtradicijaœ nosi veliku afektivnu vrednost. Simboli tradicije pokre }u emotivne reakcije koje se uobli ~avaju u iskaze da je ona ne {to lepo, ne {to {to moramo da ~uvamo i po {tujemo. 3 Gail Klig man, The Wed ding of the Dead, University of California Press, Ber ke ley and Los An ge les 1988, 262, 264. * Kwiga predstavqa prera enu verziju magistarskog ra da od bra we nog godine na Odeqewu za etnologiju i antropologiju Filozofskog fa kulte ta u Be o gra du. Du bo ku za hval nost du gu jem men to ru, prof. Ni ko li Pav ko vi - }u, ko ji mi je svo jim is ku stvom u na u~ nom ra du pru`io neizmernu pomo}. Posebno se zahvaqujem dr Miqani Radovanovi}, recezentu ove kwige, ko ja je vi- {e pu ta strpqivo i{ ~itavala tekst i savetima i kriti~kim primedbama pomogla u uobli ~avawu zavr {ne verzije. Veliku zahvalnost izra`avam mr Mi rosla vi Ma le {e vi} i mr Slo bo da nu Na u mo vi }u na kon struk tiv nim raz go vo ri ma na po ~etku rada i pomo }i u literaturi. Iako na kra ju, ne i na po sled wem me stu, od sr ca se za hva qu jem svi ma koji su me primali u svoje ku }e, pozivali ili vodili na svadbe i bez ~ije pomo }i i saradwe ne bih mogla da obavim istra`ivawe.

9 UVOD 9 Potreba da se o`ivi veza s pro {lo {}u na razli ~itim svadbama manifestuje se na razli ~ite na ~ine. Mnoge svadbe su dugo planirane da bi bile izvedene u tradicionalnom kqu ~u, a za sve svadbe od kraja osamdesetih godina karakteristi~no je dodavawe makar nekih elemenata tradicionalnog. Oni ritualni postupci, ~iji je kontinuitet odr`an, nagla {avaju se ja ~om nijansom u izvo ewu. S ob zi rom na to da je va `na od li ka sa vre me ne svad be upravo te`wa da bude osmi {qena u tradicionalnom duhu, bi lo je neophodno utvrditi kako je zaista izgledala œstara vrawska svadbaœ na koju se informatori pozivaju i prema ~ijoj za mi- {qenoj slici oblikuju dana {wu svadbu. Sa tim ciqem, re konstruk tiv nom ana li zom je usta no vqe na tradicijska svadba,koja, okvirno, obuhvata period od do godine. Gorwa vremenska granica postavqena je na osnovu obrazlo`ewa is pitanika 4 da po sle Dru gog svet skog ra ta dolazi do korenitih dru- {tveno-istorijskih promena, pa samim tim i do promena u obi- ~aj noj prak si. Prem da su œpravuœ tra di ci ju oni sme {ta li duboko u neodre eno shva }enu pro {lost i ~esto u opisima po miwali kwi`evna dela Bore Stankovi }a (koji literarno tran sponuje prilike u Vrawu neposredno posle oslobo ewa od Turaka godine), prilikom odre ewa dowe granice prevashodno sam se dr `a la ~i we ni ce da po sle go di ne do la zi do pro di - rawa ustanove miraza5, {to dovodi do promena u svadbenoj proceduri, pa bi ula`ewe u dubqu pro {lost umawilo preciznost i pouzdanost rekonstrukcije. Savremena svad ba je koncipirana na osnovu stacioniranog, u~esni~kog posmatrawa, razgovora, kao i kori {}ewem svih raspolo`ivih izvora podataka i obuhvata period od do godine. Neki procesi nastavqeni su da se prate i kasni je, u pe ri o du od do go di ne, {to je u tek stu na zna - ~eno. Iako do pomenutih dru {tvenih promena dolazi krajem 4 Metodolo {ko na ~elo kojim sam se rukovodila tokom ra da bi lo je da stvari sagledam sa stanovi {ta u~esnika, jer samo oni mogu da daju tuma ~ewa pr vog re da. K. Gerc, navedeno delo, (1), Vidosava Nikoli}-Stojan ~evi}, Vrawsko Pomoravqe, Srp ski et no - grafski zbornik SA NU vot i obi ~a ji na rod ni, kw. 36, Be o grad 1974,

10 10 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU osamdesetih godina, tek se mo`e ozna ~iti kao linija razgrani ~ewa izme u dva perioda u kojima se poimawe tradicije i identiteta bitno razlikuje. I sami ispitanici su isticali da se od go di ne œpromenilo vremeœ. Opredeqewe da se posmatraju navedena dva vremenska preseka proiza {lo je iz ~iwenice da ih informatori nosioci kul tu re do vo de u ve zu i upli }u u istu zna ~ew sku ce li nu. Tradicijska svadba, rekonstruisana istra`ivawem, ve o- ma se razlikuje od toga kako je vide akteri savremenih svadbi. Odre eni ritualni postupci, obavezni na dana {wim svad bama, funkcioni {u kao ekspresija œpravogœ tradicionalnog, mada su se u pro {losti sasvim sporadi~no javqali ili ih uop {te nije ni bilo. Uporedo s tim, postoji i te`wa da se pojedine ritualne radwe izostave iako su op {tepoznate. Kriterijumi izbora elemenata na osnovu kojih se gradi savremeni ritual posebno su zanimqivi. Iako kao po jam tradicija konotira pro {lost, ona ne ostaje tamo kao zauvek okamewena i nepromenqiva kategorija, ve} se sa sta no vi {ta sa vre me nog tre nut ka, kon flikt nog i vi- {ezna~nog, tuma ~i na odre eni na ~in, o`ivqavaju se ili re dukuju neki weni aspekti, ona se modifikuje, prestrukturira, pa i izmi {qa. Iz pro {losti se uzimaju samo neki elementi koji se izvode na dana {wim svadbama, dobijaju }i visokovrednovan atri but œtradicionalnoœ, ma da su u pro {lo sti, zbog dru ga ~i - jeg konteksta, izvo eni na druga ~iji na ~in ili, {to je ~e {}i slu ~aj, na formalno isti na ~in, ali su imali sasvim druga ~ije zna ~ewe i smisao. Svadbeni ritual je slo`en i zamr {en lavirint znakova, bogato nijansirana slika dru {tvene stvarnosti. On zadire u te meq ne pro ble me kul tu re ko ja ga stva ra, pa se pre ko we go vog poqa mno {tvo heuristi~ki vrednih puteva mo`e probiti. Tra- `e }i odgovor na postavqeno pitawe, kr ~ila sam put kroz la virint kombinuju }i razli ~ita teorijsko-metodolo {ka oru a i ~itaju }i, u {umi znakova, samo one koje sam mo gla da pro ~i tam. Ostalo je mnogo nepro ~itanih znakova, koji bi me, mo`da, do veli do plodonosnijih re {ewa. Put koji ovde iznosim samo je jedan od mo gu }ih pu te va kroz la vi rint, sa mo je dan od mno go broj - nih mogu }ih odgovora na postavqeno pitawe.

11 Ç. TEORIJSKO-METODOLO [KI OKVIR Svadba kao najzna ~ajniji i sadr`inski najbogatiji ritual `ivotnog ciklusa predmet je mnogobrojnih etnolo {kih stu di ja. Na ro ~i to se od po lo vi ne XIX veka pojavquje veliki broj radova koji opisuju svadbu ili pojedine wene momente na ju`noslovenskom prostoru. Obiqe podataka o svadbi nalazi se u regionalnim monografijama, kao i u radovima koji se bave nekom drugom problematikom (religijom, porodicom), zahvataju- }i, pri to me, i svad bu. 6 Sve do {ez de se tih go di na XX ve ka radovi su mahom deskriptivnog karaktera, jer je na {a etnologija bila empirijski usmerena. 7 Tek {ezdesetih godina po ~iwe intenzivnije povezivawe empirije i teorije, pa se prou ~avawu svadbe pristupa sa razli ~itih teorijskih pozicija. Vraw ska svad ba, kao i kul tu ra vraw skog kra ja, uglav nom su ostajali izvan temeqnijih etnolo {kih ispitivawa. Prvo sistematsko i do dana {wih dana najpotpunije etnolo {ko prou ~avawe Vrawskog Pomoravqa izvr {ila je Vidosava Ni koli}-stojan ~evi}. Ona je obavqala terenska istra`ivawa u peri o du od do go di ne, ob u hva tiv {i pre deo od Kon- ~uqske do Grdeli~ke klisure, u kome postoje izrazite kulturne razlike. Vremenski, obuhvatila je period od (prema potre bi ula zi la je i u du bqu pro {lost) pa do tre nut ka is pi ti va - wa. Tako postavqene vremensko-prostorne koordinate is tra- `ivawa nose sa sobom znatan stepen uop {tavawa i nedovoqnu 6 Bibliografija svadbenih obi ~aja, ura ena jo{ 1961, izuzetno je obim na: Rad mi la Kaj ma ko vi}, Pe tar Ko sti}, Bibliografija `enidbenih obi- ~a ja, Gla snik Et no graf skog mu ze ja 24, Be o grad 1961, Osvrt na li te ra - tu ru o svad bi da je rad: Mi qa na Ra do va no vi}, Obi ~aji `ivotnog ciklusa u Srpskom etnografskom zborniku,u:@ivotni ciklus cikãl,etnografski institut s muzeè, Sofià 2000, Epistemolo {ki sagledan razvoj etnologije u Srbiji donosi rad: Niko la F. Pavkovi}, Du {an Bandi}, Ivan Kova ~evi}, Te`nje i pravci razvoja etnologije u SR Sr bi ji ( ), Zbor nik 1. kon gre sa ju go slo van skih et no lo gov in fol klo ri - stov 1, Lju blja na 1983,

12 12 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU preciznost. Bez obzira na navedena ograni ~ewa, monografija Vrawsko Pomoravqe predstavqa riznicu dragocenih podataka o srodni~kim i porodi~nim odnosima, o ulozi i shvatawu braka, o bra~nom `ivotu, a tako e i o svadbenim obi ~ajima, koje autorka naziva bra~nim obi ~ajima. 8 Osnov ne te o rij ske po stav ke Svadba nije monolitan ritual isklesan iz jednog komada, ve} je veoma razu ena svaka wena komponenta ima slojevitu zna ~ewsku strukturu. S obzirom na to, nije mogao da se pri meni monolitan pristup. Bila je neophodna kombinacija teorijsko-me to do lo {kih kqu ~e va da bi se wen sklop œodbravioœ. Razli ~iti teorijski pristupi osvetqavaju razli ~ite aspekte problema, a integrisani su u onim ta~kama u kojima me usobne dopune vode potpunijem razumevawu. Ciq rada je da interpretacije proizilaze iz same dru {tvene stvarnosti, iz konkretnog konteksta, a ne da to budu œkonstrukcije besprekornih opisa formalnog poretka u ~ije stvarno postojawe niko ne mo`e sasvim da verujeœ. 9 U svim fazama rada, u ulozi istra`iva ~a, bila sam ona koja posmatra, vr {i selekciju, sistematizaciju, konceptualizuje (o ~emu }e biti vi {e re ~i u odeqku o metodologiji) pa, shodno tome, rad predstavqa moju interpretaciju svadbe u Vrawu, dakle, samo jednu od mogu }ih interpretacija. Kli ford Gerc ana li zu kul tu re vi di kao in ter pre ta tiv nu nauku koja traga za zna ~ewima jer je œ~ovek `ivotiwa zapletena u mre`e zna ~ewa koje je sam ispleoœ i ko je, za pra vo, i ~i ne kulturu.10 Ciq interpretativnog pristupa je da se usta no vi zna ~ewe koje dru {tvene radwe imaju za svoje nosioce, {to pret po sta vqa mo gu} nost da se u e u wi hov poj mov ni svet, ka ko bi se, u pro {irenom smislu re ~i, sa wima moglo razgovarati. 11 Ono {to istra`iva~ naziva svojim podacima predstavqa, u stvari, wegovo sopstveno tuma ~ewe na ~ina na ko je dru gi qu di 8 V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, K. Gerc (1), navedeno delo, Isto, Isto, 38.

13 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 13 tuma ~e ono {to rade, odnosno, on obja {wava obja {wewa.12 Prema re ~ima Gerca, antropolo {ki zapisi sami po sebi su tuma ~ewa i to drugog ili tre }eg reda, a samo kaziva~ nosilac kul ture mo `e da da je tu ma ~e wa pr vog re da, ma da ~e sto i on da je tu ma - ~ewa drugog reda. 13 Na ovaj na ~in, interpretativna antropologija odbacuje mogu}nost postojawa univerzalno objektivnih mre`a zna ~ewa, pokazuju }i da su one probijene istra`iva ~evim kulturnim kategorijama i pretpostavkama.14 Gerc metafori~ki pro {iruje zna ~ewe pojma teksta izvan pisanog i verbalnog materijala, ukazuju }i na to da kultura predstavqa skup tekstova, tj. da dru {tvene radwe ostavqaju tra go ve ko ji se mo gu ~i ta ti kao tek sto vi. 15 Nije dovoqno, me utim, ogra ni ~i ti se sa mo na tekst. Da bi pro ces tu ma ~e wa za i sta zapo ~eo, potreban je podroban opis, jer tekst i kon tekst obra zu - ju jednu celinu. 16 Ka da ne ki ri tual tekst osta je neizmewen tokom vremena, wegovo se zna ~ewe mo`e radikalno mewati u zavisnosti od prirode izvo ewa (u~esnici mogu da se dosa uju, da budu ravnodu {ni ili, pak, strasno uvereni u va`nost ~ina kome prisustvuju) i prirode konteksta. 17 U ne kom u osno vi stati~nom periodu, ritual koji se ne mewa mo`e biti izraz stabilnosti. Ali u periodu promena ili kriza, on mo`e biti namerno neizmewen da bi ostavio utisak kontinuiteta, uprkos kontekstualnom dokazu suprotnog. 18 Stoga je svadba kulturna forma koja predstavqa tekst, sme {tena u odgovaraju }i dru {tveni kontekst, izlo`ena po drobnim opisom, koji u sebi sadr`i interpretaciju. 12 Isto, Isto, Mic hael M. J. Fischer, Interpretive anthropology, u:thomas Barfield (ed.), The Dictionary of Anthropology, Blac kwell Pu blis hers, Mal den & Ox ford, 1997, K. Gerc, navedeno delo, (2), David Cannadine, The Con text, Performance and Meaning of Ritual: The British Monarchy and the In ven tion of Tra di tion c ,u:Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cam brid ge 1995, Isto, Isto, 105.

14 14 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Osnovna teorijska podloga za razumevawe svadbe je koncept obreda prelaza. Prema svim svojim karakteristikama svadba predstavqa prelaz, most preko socijalne provalije koja na sta je od lu kom da ~lan za jed ni ce stu pi u bra~ nu ve zu, {to je prelomni momenat u `ivotnom ciklusu pojedinca, ali i {ire dru {tvene zajednice u kojoj, tim ~inom, dolazi do pregrupisavawa. Usled pregrupisavawa (jedna strana gubi ~lana, a druga ga dobija) naru {ava se ravnote`a u postoje }em poretku. Mlada najradikalnije mewa svoju socijalnu poziciju, pa su atributi svadbe kao obreda prelaza koncentrisani oko we, ali lan ~ano zahvataju i ostale u~esnike rituala u zavisnosti od wihovog polo`aja u strukturi zajednice. Na ovu osnovnu optiku dodata su no va teorijska so ~iva, da bi se razumevawe izo {trilo i produbilo. Na narednim strana ma bi }e poj mov no od re e ni ritual i tradicija. Po tom }e se razmotriti wihov me usobni odnos u ta~ki u kojoj dolazi do preklapawa skupova wihovih zna ~ewa a to je svadba, koja }e, kao tre }i kqu~ni pojam, posebno biti obra ena. * * * Ritual (lat. rituale, poimeni ~eni pri dev ritualis od lat. ritus œobredœ) katoli~ki je crkveni termin za obrednik19, li tur - gijsku kwigu koja sadr`i propisane tekstove i postupke za ob rede izvan mise (sakramente, sprovode, procesije) 20. Ter min obred 19 Pe tar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knji ga tre }a, JA ZU, Za greb 1973, Op }a enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda 7, Za greb 1981, 137. U engleskom govornom podru~ju, pojmovi rite i ritual vode poreklo od lat. ritus i imaju vi {e zna ~ewa, me u kojima su najva`nija: rite, n.1. a for mal or ce re mo - nial act or pro ce du re pre scri bed or cu sto mary in re li gi o us or ot her so lemn use;2. a par ti - cular form or system of religious or other ceremonial practice; ritual, n.1. an esta blis hed or prescribed procedure for a religious or other rite;2. a system or col lec tion of re li gi o us or ot her ri tes;3. ob ser van ce of set forms in pu blic wor ship;4. a bo ok of ri tes or ce re mo - nies; 5. a book containing the offices to be used by priests in administering the sac raments and for vi si ta tion of the sick, bu rial of the dead, etc;6. a prescribed or established rite, ceremony, proceeding, or ser vi ce. Webster s Encyclopedic Unabridged Dictionary of the En glish Lan gu a ge, Gra mercy Bo oks, New York 1994, 1661.

15 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 15 prvi put je u srpskom kwi`evnom jeziku zabele`io Vuk Karaxi} i to u cr kve nom smi slu. 21 Razmatraju }i slo`en filolo {ki aspekt pojma, kao i etnografske primere upotrebe, Radomir Raki} izdvaja, kao osnovno obele`je obreda, wegov sakralni ka rakter i ukazuje na to da bi se obred œmogao smatrati posebnom, koherentnom, stilizovanijom i formalizovanom radwom koja mo`e biti i zasnovana na religijskoj idejnoj osnovi (bilo da se radi o crkvenoj ili narodno-religijskoj) i religijske, ko lektivne i/ili individualne funkcije pro`ivqavawaœ. 22 Termini ri tual i obred se u savremenoj doma }oj etnologiji / antropologiji upotrebqavaju sa izvesnim zna ~ewskim razlikama. Ter min obred uglavnom se dovodi u vezu sa religijskom sferom, dok ritual ima {iri zna ~ewski sadr`aj, pa shodno tome i pri men qi vost. On mo `e ima ti, u ve }oj ili ma woj me ri izra `en, re li gij ski ka rak ter, ali i ne mo ra, kao na pri mer se ku - larni ritual. U savremenoj doma }oj literaturi, kada je re~ o svadbi kao celini, upotrebqava se sintagma svadbeni ritual, dok se o pojedinim wenim momentima govori kao o obredima. 23 Velika su teorijska razmimoila`ewa u odre ewu onog {to je differentia specifica rituala, jer on pojmovno obuhvata {iroki raspon pojava od shematizovanog pona {awa `ivotiwa i neuroti ~ara, magijsko-religijskih obreda primitivnih za jednica, ceremonija anti~kih civilizacija, crkvenih liturgija, politi~kih parada, inicijacija u tajna i javna dru {tva, pa do razli ~itih proslava {irom sveta. 24 Ed mund Li~ pi {e da œ~ak i me u specijalistima za ovu oblast postoji najve }e mogu }e neslagawe oko toga kako koristiti re~ ritual i kako razumeti samo izvo ewe ritualaœ. 25 Uporedo s ritualom, {to dodatno 21 Ra do mir D. Ra ki}, Ogled o ob re du, Gra di na 6 7, Ni{ 1981, Isto, Na pri mer, Zo ja Ka ra no vi}, Svad be ni ri tual kao po stu pak sank ci o - nisawa i pot ~iwavawa mo }i `ene, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLII, Be o grad 1993, 15 26; Mi ro sla va Ma le {e vi}, Odnos svekrve i snahe u svad be nom ri tu a lu, Etnokulturolo {ki zbor nik I, Svr qig 1995, Jelena \or evi}, Ritual,u:Enciklopedija politi~ke kulture, Savremena administracija, Be o grad 1993, Navedeno pre ma: Stiven Ljuks, Politi~ki ri tual i dru {tvena integracija, Kul tu ra 73/74/75, Be o grad 1986, 141.

16 16 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU komplikuje situaciju, koriste se pojmovi obred, ceremonija, svet ko vi na i dr. kao sinonimi ili se, pak, ukazuje na razlike u nijansama wihovih zna ~ewa, {to zavisi od predmeta prou ~avawa, kao i od te o rij skih po la zi {ta auto ra.26 Bez obzira na kompleksnost i neodre enost pojma, ritual je primarni predmet prou ~avawa antropologije u ~itavoj wenoj istoriji, jer on, svojim specifi~nim sadr`ajem i oblikom, pru`a obiqe informacija o dru {tvu i kulturi. Iako je sam pojam vi {ezna ~an, a takvi su, analogno tome, i pristupi prou ~avawu, kao wegove odre uju }e karakteristike, u antropolo {kom diskursu, izdvajaju se: simboli~ki karakter, standardizovanost, stilizovanost i repetitivnost. Svaku ritualnu ak tivnost ~i ni mno {tvo kom po nen ti, ko je se uli va ju jed na u dru gu obrazuju }i jedinstvenu poruku i do`ivqaj. 27 U najop {tijem, odre uju je prostorna, vremenska, vizuelna i verbalna di menzija, ali mogu biti relevantni i svi pokreti, dodiri, mi risi.28 Su {tinska odlika rituala je wegova multidimenzionalnost, a wegovih simbola multivokalnost. 29 Osnovno pitawe u teorijskim promi {qawima rituala je na koji na ~in on odra`ava dru {tvenu stvarnost. Jedan od osnovnih postulata strukturalnog, ali i {ireg antropolo- {kog pristupa kulturi je da se ~ovek / dru {tvena zajednica nalazi u stalnim oscilacijama reda i haosa. Ro ewe, sklapawe braka, smrt i sli~ni doga aji prelomnog karaktera dovode do velikih pomerawa u grupi, poreme }aja reda, provale haosa. ^lanovi zajednice su me usobno povezani i promena pozicije 26 Rad Ma je Povrzanovi}, Pojmovi obi ~aj, na vi ka, ob red/ritual, ceremonija, sla vlje, sve ~anost i praznik u jugoslavenskim i inozemnim rje~nicima, en ci klo pe di ja - ma i leksikonima, Narodna umjet nost 24, Za greb 1987, 39 81, donosi pregled odre ewa navedenih pojmova. Mno {tvo definicija stavqa akcenat na razli ~ite aspekte rituala, {to jasno ilustruje teorijsko-metodolo {ku nepreciznost pojma. Zanimqivo promi {qawe (ne)mogu}nosti pojmovnog odre ewa rituala nude radovi: Me ri Da glas, Udaqavawe od rituala, Gra di na 10, Ni{ 1986, ; Xek Gu di, Protiv œritualaœ: le`erno povezane misli o le`erno definisanoj temi, Gra di na 10, Ni{ 1986, Ed mund Li~, Kultura i komunikacija, Pro sve ta, Be o grad 1983, Isto, 64, Viktor Tar ner, Varijacije na temu liminalnosti, Gradina 10, Ni{ 1986, 44.

17 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 17 jed nog od wih œzaraznoœ za hva ta sve osta le, zbog ~e ga do la zi do naru {avawa ravnote`e. Provala haosa izaziva erupciju emo cija koje ~ovek / dru {tvena zajednica kreativnim procesom prevodi u ritual, ~ijim posredstvom postepeno prevladava krizu. Ritual je stvarala~ki ~in, de {avawe, predstava u kojoj ~lanovi kojih se promena ti ~e igraju u standardizovanim i stilizovanim ulogama, relacijama i postupcima, ali i sa izvesnom do zom improvizacije. Zahvaquju }i ritualu gradi se most izme u reda i haosa. Putem rituala qudi ponovo uspostavqaju red, kva litativno druga ~iji od onog ranijeg, oboga }eni iskustvom ste ~enim upravo u kolebawima reda i haosa. S obzirom na takve odlike rituala, on se mo`e odrediti kao œposebno dramati ~an poku {aj da se neki pojedina~ni deo `ivota ~vrsto i potpuno stavi pod kontrolu i uredi. On pripada strukturi {u }oj strani kulturno-istorijskih procesaœ. 30 Rituali koji omogu }uju prelaz, odnosno promenu dru- {tvenih kategorija mesta, stawa, socijalne pozicije i do ba starosti, predstavqaju posebnu grupu rituala, koje je, po ~etkom dvadesetog veka, teorijski formulisao Arnold van Genep, nazvav {i ih upravo ritualima prelaza (rites de passage). 31 Van Genep je pokazao da svi rituali prelaza imaju trodelnu strukturu koju ~ine separacija, liminalnost ili marginalna faza i (re)agregacija. Separacija podrazumeva odvajawe pojedinca ili grupe iz stare egzistencijalne pozicije. Liminalnost ili mar gi nal na fa za od no si se na sam pro ces pre la za, a ka rak te ri - {e je dru {tvena bezvremenost i nestrukturiranost. Tre }a faza, agregacija, predstavqa uvo ewe u novu poziciju i kompletira prelaz. Navedene faze ne moraju imati ovako utvr en suk cesivni tok, ve}, u zavisnosti od rituala, mogu biti ispremetane i u razli ~itom stepenu izra`ene. Atributi svojstveni jednoj fazi mogu se ispoqavati i u drugim fazama. Tako e, elementi svih faza mogu, u odre enoj formi, biti grupisani u jednoj. 32 Sredi {wa, liminalna faza ima potpuno druga ~ije karakteri- 30 Sa li F. Mur i Bar ba ra G. Ma jer hof, Sekularni ritual: forme i zna- ~e wa, Glasnik Etnografskog instituta SA NU XXXIII, Beograd 1984, Ar nold van Gen nep, The Ri tes of Pas sa ge, The Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go Isto,

18 18 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU stike u odnosu na po ~etno i zavr {no stawe. Karakteristike liminalnosti iskazuju se kao izokretawe (inverzija) u odnosu prema strukturiranom dru {tvenom sistemu. Van Genep je to ozna ~io kao œpreokretawe svetogœ, jer su ritualni subjekti obi~no izdvojeni, wima se pridaju posebna svojstva, itd. 33 Viktor Tarner je u svojim radovima posebnu pa`wu posvetio problemu liminalnosti, upotpuniv {i i produbiv {i, na taj na ~in, Van Genepov teorijski model.34 Ambivalentnost je osnovni atribut liminalnih entiteta, jer oni prolaze kroz mre`u klasifikacija kojom se odre uju stawa i pozicije u kulturnom prostoru. Oni su œni ovde, ni tamoœ, negde izme u pozicija ure enih zakonom, obi ~ajem ili konvencijom. 35 Tarner pro {iruje zna ~ewe liminalnosti izvan prvobitne upotrebe kao sredi {we faze rituala prelaza, uka zuju }i na mogu}nost wene autonomnosti, kao i na kategorije qudi koji trajno ostaju u stawu marginalnosti. 36 Rituali prelaza podrazumevaju odvajawe pojedinca ili gru pe od ra ni je fik si ra ne ta~ ke u dru {tve noj struk tu ri, proboj kroz liminalnost i ponovno zadobijawe utvr ene pozicije, s novim pravima i obavezama u strukturi. Na putovawu izme u definisanih pozicija oni prolaze kroz realnost liminalnosti koju karakteri {e egalitarnost, homogenost, neizdiferenciranost, bestatusnost, stvarala~ki naboj, {to je najpotpunije ob u hva }e no la tin skim iz ra zom communitas. Struktura pod razumeva diferencijaciju, hijerarhijski sistem politi~kih, pravnih i ekonomskih pozicija sa utvr enim du`nostima. U ritualima prelaza qudi se osloba aju strukture urawaju }i u communitas, sa mo da bi se opet vra ti li struk tu ri ople me we ni is ku stvom communitas-a. 37 Dru {tveni `ivot se, prema Tar neru, sastoji u stalnom, dijalekti~kom smewivawu ova dva opre~na principa. Ni period strukture, ni pe riod com mu ni - 33 Isto, Vic tor Tur ner, The Ritual Process, Routledge & Ke gan Paul, Lon don 1969; Vic tor Tur ner, Od ri tu a la do te a tra, August Ce sa rec, Za greb 1989; Viktor Tar ner, Va ri ja ci je na te mu li mi nal no sti..., Vic tor Tur ner, The Ri tual Pro cess, Isto, Isto,

19 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 19 tas-a ne mo`e biti trajan oni su u neprestanom oplo uju }em dijalogu, obrazuju }i zajedno struju `ivota.38 Edmund Li~ je u vi {e zna ~aj nih ta ~a ka do pu nio i raz ra dio Van Genepov teorijski koncept. On ukazuje na to da u kontinuumu prostora i vremena, koji je œprirodnoœ neprekidan, ~ovek stvara ve {ta~ke granice, dele }i ga na segmente, da bi svom is kustvenom poimawu dao dimenzije. Svaki segment ima svoje tra jawe, ali intervali izme u wih nemaju. Kada je, me utim, po trebno pojmovno vreme pretvoriti u dru {tveno, svaki bezvremeni ri tual i sam zauzima vreme. Tako, na primer, na konceptualnom planu promena statusa od neudata / neo`ewen u udata / o`ewen predstavqa prelaz iz jedne kategorije u drugu, ali na nivou radwe, to je pre laz pre ko dru {tve ne gra ni ce ko ji se de {a va u œni~ijem vremenuœ i iziskuje ritual. Zauzimawe bilo kog sta tusa podrazumeva dru {tveno odre eno vreme trajawa, ali prelaz iz statusa u status de {ava se u intervalu dru {tvene bezvremenosti. Li~ je razliku izme u jasno definisanog dru {tvenog prostora i vremena i granice koja ih odvaja izrazio nizom metafora: svakida {wi nesvakida {wi, vezan za vreme bezvremen, jasno razgrani ~ene kategorije dvosmislene kategorije, u sre di- {tu na rubu, svetovan svet. 39 Za period liminalnosti prelaza u u`em smislu, koji se nalazi izme u dru {tveno ome enih granica po ~etnog i zavr {nog stawa, karakteristi~no je izokretawe stvarnosti, koje mo`e biti izra`eno na razli ~ite na ~ine.40 Sve ono {to pada izme u kulturom jasno postavqenih grani ca sma tra se opa snim i ne ~i stim. 41 Koncept rituala prelaza je najpogodniji teorijski okvir (osnovni kqu~) za razumevawe svadbe, jer ona, svojom kom pleksno {}u, omogu }uje veliki broj razli ~itih prelaza za razli ~ite aktere. Svadba je ritual prelaza u najpotpunijem smislu re- ~i, ali i vi {e od toga. Ona emituje mno {tvo raznorodnih po ruka i ima {ira zna ~ewa i zna ~aj kojima nadilazi ritual prelaza. 38 Isto, E. Li~, navedeno delo, Isto, Me ri Da glas, ^i sto i opa sno, Pla to, Be o grad 1993, 134.

20 20 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Prou ~avawe rituala se veoma dugo u antropologiji s obzirom na wenu prevashodnu usmerenost na neizdiferencirane, male zajednice bez pisma, u kojima sve ima jaku vezu sa onostranim svodilo na razmatrawe magijskih i religijskih postupaka, odnosno, ono {to se nazivalo ritualom smatralo se podudarnim sa wegovim magijskim i religijskim ciqevima. 42 Su {tina rituala se, dakle, nalazila u religijskoj sferi, a religijsko se izjedna ~avalo sa svetim, {to je uspostavqalo niz: ritual = religija = sveto. Stroga distinkcija sveto / profano, koju je postavio Dirkem43, im pli ci ra da je sve sve to re li gij - sko, a sve profano nereligijsko. Tretirawe svetog i profanog kao dve radikalno odvojene realnosti pokazalo se kao ogra ni- ~avaju }e, jer i u nereligijskim zajednicama postoje stvari koje se smatraju svetim i ne dovode se u pitawe. Su {tinsko obele`je svetog je wegova neupitnost, pa shodno tome, ne {to mo `e biti sveto iako nije religijsko. Mur i Majerhof su ukazale na to da sveto i religijsko nisu sinonimni pojmovi, odvojile su wihova zna ~ewa i pokazale da sveto mo`e zahvatati i religijska i sekularna podru~ja. Autorke su predlo`ile skup od ~e tiri kategorije: sveto / ne-sveto, religijsko / ne-religijsko, ko ji pru`a okvir za razmatrawe nereligijske svetosti i upu }uje na to da se religijski simboli mogu koristiti i u potpuno ne religijskim kontekstima.44 Religijski i sekularni ritual nisu apsolutno odvojene kategorije, jer postoje zna ~ajne zone me usobnih pro`imawa i preklapawa. I jedan i drugi sadr`e neupitna na ~ela, odnosno kvalitet svetog. U najop {tijem, religijski ritual odnosi se na œonajœ svet i te `i da ga po kre ne da bi uti cao na ovaj. Se ku lar ni po kre }e ovaj i sa mo ovaj svet. Za jed ni~ ki ciq i jed nog i dru gog je, me u tim, da uti ~u na ovaj svet. 45 Mur i Majerhof predla`u pet na ~ina na koje se mogu posmatrati rezultati sekularnog rituala: 1. eksplicitna svrha; 2. eksplicitni simboli i poruke; 3. implicitni stavovi mawe svestan socijalni i psiholo- 42 S. F. Mur i B. G. Ma jer hof, na ve de no de lo, Emil Dir kem, Elementarni oblici religijskog `ivota, Pro sve ta, Beograd 1982, S. F. Mur i B. G. Ma jer hof, na ve de no de lo, 117, Isto, 127.

21 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 21 {ki materijal; 4. uticaj na dru {tvene odnose; 5. kultura na suprot ha o su ri tual afir mi {e red, ono {to je re gu li sa no, obja {we no i {to se po na vqa. 46 Svadba, tradicijska i savremena, sadr`i elemente i religijskog i sekularnog rituala. Tradicijska svadba ima ja ~u religijsku potku i prema svojim najva`nijim odlikama mo`e se posmatrati kao religijski ritual. Savremena svadba je bli- `a odre ewima sekularnog rituala, premda nije œo~i{}enaœ od religijskih sadr`aja. Ritual mo `e da od sli ka va dru {tve ne od no se, ali isto tako i da ih od re u je, da bu de obra zac. On mo `e bi ti œmodel ne- ~egaœ, ali i œmodel za ne{toœ. 47 * * * Tradicija (lat. traditio) je po jam sa broj nim i ~e sto ne po - dudarnim zna ~ewima. Ne samo u razli ~itim epohama ve} i u jednom istom vremenskom i kulturnom kontekstu, razli ~ite dru {tvene grupe je mogu tuma ~iti na druga ~ije na ~ine. 48 Ono {to je zajedni~ko razli ~itim odre ewima jeste da se tradicija dovodi u vezu s pro {lo {}u, tj. da ona ozna ~ava kulturne obrasce, vrednosti, predawa, verovawa, itd. koji su nasta li u pro {lo sti i pre no se se, pre sve ga, usme no, ali i pi sme - no, svesno i nesvesno, œs kolena na kolenoœ, {to implicira kontinuitet i trajawe. Pod tradicijom se podrazumeva i ono {to je najvrednije u kulturi neke zajednice, {to zahteva po sebnu pa`wu i starawe da bi se nastavilo u budu}nosti. 49 Svaka 46 Isto, K. Gerc, navedeno delo, (1), M. Pro {i}-dvor ni}, Modeli œretradicionalizacijeœ..., 302. Najcelovitije odre ewe tradicije, œpojma-problemaœ, da je: Slobodan Naumovi}, Od ideje obnove do prakse upo tre be: ogled o od no su po li ti ke i tra di ci je na pri me ru savremene Srbije, Od mita do folka 2, Liceum, Kragujevac 1996, Mi lan Vu ja kli ja, Leksikon stranih re ~i i izraza, Pro sve ta, Be o - grad 1991, 897; Edit Petrovi}, Neka razmatranja o poj mu œtradicija Œ, Et no an tro po - lo {ki pro ble mi 6, Be o grad 1989, 15 21, i drugi radovi u istom broju ovog ~a sopi sa; Ve se lin Ili}, Tradicija,u:Enciklopedija politi~ke kulture, Sa vre me na ad mi ni - stra ci ja, Be o grad 1993, ; Slo bo dan Na u mo vi}, Tradicija i procesi

22 22 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU od navedenih, odre uju }ih osobina tradicije i sama je, me utim, {iroka i nedovoqno precizna. Slobodan Naumovi} daje pregled naj ~e {}e upotrebqavanih zna ~ewa poj ma tradicija50, koje potom sistematizuje na osnovu matrice sa ~etiri nivoa zna ~ewa (sadr`inski, funk cionalni, simboli~ko-modelski i vrednosni) i dva tipa odre ewa sadr`aja (supstantivni i formalni). Sadr`inski nivo zna ~ewa pojma odnosi se na œtraditumeœ, elemente koji se prenose u okviru tradicije, a funkcionalni na razli ~ite procese pre no {e wa. Simboli~ko-modelski nivo zna ~ewa upu }uje na problem akcija koje postoje samo dok traje wihovo izvo ewe, pa se ne mogu neposredno preneti, ve} samo putem obrazaca wi hovog iz vo e wa. Vrednosni nivo ukazuje na shvatawe odnosa pre ma tradiciji, koji mo`e biti izrazito pozitivan, ali i negativan. Supstantivni tip odre ewa sadr`aja pojma pod œpravomœ tradicijom podrazumeva samo onu ~iji je istorijski kontinuitet stvaran i ~iji se sadr`aj, na nekom od ~etiri nivoa zna ~ewa, tuma ~i u folklornom kqu ~u. Pre ma formalnom ti pu od re e - wa, tradicija je bilo koja pojava koja, na nekom od ~etiri nivoa zna ~ewa, ima stvarni ili fiktivni kontinuitet. Ukr {tawem ~etiri nivoa zna ~ewa sa dva tipa odre ewa sadr`aja obuhvataju se brojna postoje }a odre ewa ovog pojma. 51 Kako sam po jam tra di ci ja ni je ja sno ome en, ta ko je i s pri de vi ma tra di ci o na lan i tradicijski. Wihova zna ~ewa nisu precizno razgrani ~ena 52 i oni se ~e sto ko ri ste kao si no ni - mi, ili se me u wima uspostavqaju izvesne razlike. 53 Tradicijski je od no sni ili pri svoj ni pri dev (œkoji se odnosi na tradiciju, koji pripada tradicijiœ). On kazuje pri- tran zi ci je, Glasnik Etnografskog instituta SA NU XLI II, Beograd 1994, , i osta li ra do vi u istom bro ju; Burt Feintuch, Tradition, u: T. Bar fi eld (ed.), navedeno delo, S. Naumovi}, Od ide je ob no ve do prak se upo tre be..., Isto, Raz li ku iz me u ovih pri de va evi den ti ra je di no Re~ nik srp sko hr - vatskoga kwi`evnog jezika, kwi ga {e sta, Ma ti ca srp ska, No vi Sad 1976, 253, ali je ne obja {wava dovoqno jasno. 53 Videti formulacije distinkcije tradicionalan / tradicijski u: Ivan ^olovi}, Divlja knji`evnost, No lit, Beograd 1985, 15; Bojan Jovanovi}, ^i ta we tradicije, Glasnik Etnografskog instituta SA NU XLIII, Beograd 1994, 138.

23 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 23 pa da we u naj {i rem smi slu. Tradicionalan je opi sni ili kvalifikativni pridev (œkoji se odlikuje tradicijom, koji je u du hu tradicijeœ). On ka zu je oso bi nu. 54 Izraz tradicionalizam podrazumeva isticawe autoriteta tradicije, davawe velikog zna ~aja wenom po {tovawu i o~uvawu. 55 Navedeno odre ewe tradicionalizma, prema Balandijeu, nije nau~no plodonosno, pa on predla`e da se ispitaju razli ~iti oblici wegovog ispoqavawa.56 Prvi oblik, najbli`i uobi ~ajenom shvatawu re ~i, Balandije naziva fundamentalni tradicionalizam. On se ispoqava u te`wi za o~uvawem vrednosti koje su u pro {losti najvi {e potvr ivane. Drugi oblik, formalni tradicionalizam, podrazumeva formalno odr`avawe institucija, ~iji se sadr`aj izmenio, a samim tim i uloge i ci qe vi. Rezistentni tradicionalizam u kolonijalnim okolnostima slu`i za prikrivawe neprihvatawa i raskidawe la naca zavisnosti. ^etvrti ob lik, pseudotradicionalizam, od no si se na manipulaciju tradicijom, koja se upotrebqava da bi se dalo zna ~ewe novim realitetima i udovoqilo ciqevima suprotnim tradiciji.57 Tradicija, kako je pomenuto, konotira pro {lost, kul turne vrednosti koje se prenose i kontinuitet, pa s obzirom na to igra zna ~ajnu ulogu u dru {tvenom `ivotu. Proglasiti ne {to tradicijom zna ~i izdvojiti ga i za {tititi, ozna ~iti kao vredno i neupitno, ohrabriti wegovo postojawe. 58 U skla du s tim, tradicija se mo`e odrediti i kao na ~in na koji sada {wost interpretira pro {lost s pogledom na budu}nost. 59 Ona je stvar interpretacije, na ~in selekcije i identifikacije. 60 Po sred - stvom interpretacije tradiciji se dodaju ili oduzimaju od re- 54 Na ve de nu di stink ci ju pri de va tradicijski i tradicionalan ustanovila je dr Stana Risti}, nau~ni savetnik Instituta za srpski jezik SANU. Ob ja {we we sam do bi la na kon sul ta ci ja ma. 55 Videti napomenu br. 49. Balandije, Politi~ka antropologija, XX vek, Be o grad 1997, 228. O Ba lan di je o vom raz li ko va wu is po qa va wa tra di ci o na li zma: S. Na u mo vi}, Tradi ci ja i pro ce si tran zi ci je..., Balandije, navedeno delo, B. Fe in tuch, Tradition, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, Isto, Isto, 471.

24 24 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU e na zna ~e wa. Ona je tekst, u Ger co vom smi slu61, ko ji se mo `e ~itati i tuma ~iti na razli ~ite na ~ine. Tradicija mo`e biti svesno spoznata vrednost podlo`na instrumentalizaciji. 62 Promi {qenim izborom iz inventara kulturnih obrazaca, znawa, verovawa, itd. ili izmi {qawem stvorena slika progla {ava se za ne {to najvrednije {to odre eno dru {tvo poseduje, da bi se pozivawem na wu opravdao ili legitimisao polo`aj neke dru {tvene grupe ili zadr`ao stari, odnosno uveo novi oblik pona {awa. 63 Sin tag ma izmi {qena tradicija ko ri sti se da ozna ~i svesno stvorene oblike pona {awa ritualne ili simboli~ke prirode, koji ponavqawem usa uju odre ene vrednosti i norme, te`e }i da uspostave kontinuitet sa odgovaraju }om isto rijskom pro {lo {}u. Kontinuitet s pro {lo {}u mo`e biti ve likim de lom iz mi {qen, kao {to i sa ma pro {lost mo `e bi ti izmi {qena.64 * * * Svadba je ri tual ko ji pra ti skla pa we bra ka. Brak se defini {e kao bio-socijalna zajednica dveju osoba razli ~itog pola, dru {tveno odobrena, sa vi {e funkcija reproduktivnom, ekonomskom, socijalnom i obredno-religijskom. 65 Re~ svadba pripada leksi~koj grupi ~iji je nosilac re~ svat, sveslovenski i praslovenski termin iz agnatske porodice. U starocrkvenoslovenskom svatã je zna ~ilo œaffinis, ro akœ. 66 Budu }i da pra ti skla pa we bra~ ne ve ze, svad ba pri pa da grupi rituala `ivotnog ciklusa. Sadr`inski, ona je skup ritualno razra enih segmenata koji se odvijaju sukcesivno. U naj- 61 K. Gerc, navedeno delo, (2), S. Na u mo vi}, Tradicija i procesi tranzicije..., Isto. 64 Eric Hob sbawm, Introduction: Inventing Traditions, u:eric Hob sbawm, Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cam brid ge 1995, Ni ko la F. Pav ko vi}, Brak, u: Leksikon srpskog sredweg veka, Knowledge, Beograd 1999, P. Skok, navedeno delo, 369.

25 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 25 op{tijem, tradicijsku svadbu Vrawa i okoline ~ine slede }i segmenti: ugo vor is pit za sev ka svad ba pr va bra~ na no} i œblaga rakijaœ prva poseta mlade roditeqima Mla denci. Savremena svadba je tako e segmentalno strukturirana: veridba svadba prva poseta mladinih roditeqa udatoj k}e ri Mladenci. Proslavom Mladenaca (22. mart), krug svad be nih obi ~aja se zatvara. Time je ozna ~eno da je mladi par sre en, sku- }en i potvr en u bra~nom statusu. Svi ovi segmenti obrazuju jedinstvenu ritualnu celinu u okviru koje svaki od wih ima svoj naziv i izvesnu samostalnost i zaokru`enost. Me utim, granice izme u wih mogu biti porozne tako da elementi jednog segmenta prodiru u drugi. ^esto postoji znatna me usobna is pre ple te - nost, pa i sa`imawe i stapawe razli ~itih segmenata. Nikola Panteli} pod svadbenim obi ~ajima podrazumeva œsve pripreme, radwe i obrede, koji prethode ~inu ven ~awa dvoje mladih qudi, zatim samom ven ~awu, svadbeno veseqe i sve {to se de {ava dok ono traje, kao i doga aje i obrede ne posred no po sle svad be. Na i me, sve ono {to se ~i ni za sre }an, uspe {an i plodan brak, zatim dru {tveno ustanovqewe i objavqivawe javnosti sklapawa nove bra~ne zajednice, regulisawe wenih pravno-imovinskih odnosa prema drugim i, najzad, uvo ewe mladenaca u krug punopravnih ~lanova seoske zajedniceœ.67 Svadba je veoma slo`en ritual, izme u ostalog i zbog to ga {to sa sobom nosi veliki broj razli ~itih tranzicija.68 Mlada mewa deo svog imena koji ozna ~ava pripadnost rodu, porodicu, teritoriju (ku}u, selo ili kraj) i ulazi u niz novih odnosa i uloga supruge, snahe, doma }ice, itd. Ona i mlado`ewa stu paju u kategoriju socijalno zrelih pripadnika zajednice. Atributi svadbe kao obreda prelaza najizrazitiji su na nevesti, ali lan ~ano zahvataju i ostale u~esnike rituala u zavisnosti od wihovog polo`aja u strukturi srodni~ke i {ire dru {tvene zajednice. Ritualni postupci usmereni su prevashodno na to da mladu prevedu iz jednog statusa u drugi, ali promenom wenog sta tu sa me wa se i sta tus onih ko ji su sa wom u od no snim ve za ma. 67 Ni ko la Pan te obi ~aji u okolini Bora, Gla snik Et no - grafskog muzeja 38, Beograd 1975, A. van Gen nep, navedeno delo, 116, 144.

26 26 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Cela zajednica prolazi kroz ritual prelaza, ali su wegove fa ze za razli ~ite aktere druga ~ije raspore ene i œdoziraneœ. Do lazi do sveukupne promene statusa i sa wima povezanih uloga. Uspostavqaju se novi odnosi, a stari dobijaju druga ~iji sadr`aj. Svadba poma`e da se pregrupisavawe, ina ~e emocionalno bolno, prebrodi na jednostavniji na ~in. Wena procesualna struktura omogu }ava postepeno prevladavawe haosa i prihvatawe nove, izmewene situacije. U kriti~nom trenutku zaokupqa se pa`wa prakti~nim stvarima, pesmama odgovaraju }eg sadr`aja kanali {u se emocije, a ritualni postupci usmereni su na to da pomognu akterima da se smeste u nove uloge i nove odnose. 69 Svadbeni ritual je, svojom formom i sadr`inom, veoma pogodan da se dovede u vezu sa tradicijom. On se dugo planira i priprema, ima javni karakter, veoma je razra en i razu en, pa mu se mogu, prema `eqi i potrebi, dodavati elementi tradicionalnog. Meto do lo gi ja is tra `i va wa Istra`ivawe sam zapo ~ela u maju 1996, a zavr {ila u septem bru go di ne. U pe ri o du od do go di ne u vi {e navrata sam boravila na terenu radi dopuwavawa i provere podataka. Istra`ivawe sam obavqala na teritoriji grada Vrawa, Vrawske Bawe i u selima u wihovoj neposrednoj okolini (Tibu`de, Dowe Trebe {iwe, Dowi Neradovac, Dubnica, Milivojce, Dowi Vrtogo{, ]ukovac, Kumarevo i Izumno). Me u pomenutim selima samo je Izumno brdsko, a ostala su ravni ~arska. Da bi prikupqeni podaci bili potpuniji i precizniji, opredelila sam se da ispitivawem obuhvatim mawu teritoriju. Prostorne granice se ne mogu precizno povu }i, s obzirom na izra`ena migraciona kretawa na ovom podru~ju, dose qa va wa sa se la u grad, na ~i we ni cu da je ~e sto je dan bra~ ni partner iz nekog kraja ju`ne Srbije koji nije obuhva }en is tra- `ivawem i sl. Izbori koje sam pravila (vremensko-prostorne dimenzije istra`ivawa, instrumentarijum, izvori, itd.) uvek su proizilazili iz konkretnog konteksta. 69 An drew S. Buc kser, Ritual,u:T. Barfield (ed.), navedeno delo, 411.

27 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 27 Da bi se razumela savremena svadba, koja je u fokusu istra`ivawa, bilo je neophodno utvrditi kako je zaista izgledala œstara vraw ska svadbaœ pre ma ~i joj se za mi {qe noj sli ci ona modeluje. Na osnovu raspolo`ivih izvora, rekonstruktivnom analizom ustanovqena je tradicijska svadba onako kako se izvodila izme u dva svetska rata. Savremena svad ba je posmatrana u periodu od do 1998, a pojedini problemi prate se i kasnije, do go di ne ({to je u tek stu is tak nu to). Vremenske granice jednog i drugog modela, obrazlo`ene u uvodu, postavqene su na osnovu odre ewa samih informatora. Da bi se nazna ~eni problem najpotpunije rasvetlio, tradicijska svadba je postavqena kao podloga i referentni okvir u odnosu na koji se posmatra savremena svadba. Imaju }i u vidu specifi~nosti vrawske svadbe, kao i elemente koji predstavqaju weno te`i {te, opredelila sam se da analizu fokusiram na pozicije glavnih ritualnih subjekata u strukturi rituala. Zbog razlika u prirodi konteksta, metodolo {ki je bilo neizvodqivo œi}iœ kroz ritual (tradicijski i savremeni) œta~ku po ta~kuœ i povla ~iti paralele istog / razli ~itog izme u wih. Analiza je usmerena na one mo men te tra di cij ske i sa vre me ne svad be oko ko jih se kao oko sto`era ({to svakako nije slu ~ajno) gomilala gra a. Kako bi se na najpotpuniji na ~in koncipirali modeli tradicijske i savremene svadbe, kori {}eni su i ukr {tani, u skladu sa stepenom wihove pouzdanosti, svi raspolo`ivi izvori podataka. Tradicijska svadba je rekonstruisana na osnovu ver balnih iskaza starijih kaziva ~a i sadr`i elemente pro`ivqenog, vi enog i slu {anog.70 Svadbe o kojima su pri ~ali prire ivane su u periodu od do godine, ali je rekonstrukcija dubqe pro {losti bila mogu }a s obzirom na to da proces promena nije bio tako intenzivan kao danas, i zahvaquju }i dodatnim izvorima informacija literaturi, kwi`evnim delima i fo tografijama Zorica Rajkovi}, Obilje`ja etnografske gra e i metode njezina terenskog is tra `i va nja, Etnolo {ki pre gled 12, Lju blja na 1974, U istra`ivawu je fotografija imala posebnu ulogu jer je vizuelno pribli`avala svadbu o kojoj su ispitanici pri ~ali. ^esto je to bila jedina

28 28 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Savremena svad ba je koncipirana na osnovu stacioniranog, neposrednog u~esni~kog posmatrawa, razgovora i ko ri- {}ewem dopunskih izvora. U~esni~ko posmatrawe podrazumeva da se posredstvom direktnog iskustva do e do podataka. Istra`iva~ je u mogu}nosti da vidi {ta se de {ava kada se qu di pripremaju za neki doga aj ili posle wega, kako to izgleda kada reaguju spontano i da dobije informacije iz œprve rukeœ.72 Tako is tra `i va~ ima ne ku vr stu dvo stru ke ulo ge da pa `qi vo posmatra situaciju koja se stalno mewa i da se promi {qeno kre }e izme u u~e {}a i posmatrawa. 73 Moja uloga istra`iva ~a u~esnika imala je svoje spe cifi~nosti. Ro ena sam u Vrawu, deo sam wegove socijalne mre- `e, a to mi je i olak {avalo i ote`avalo posao. Ote`avalo, jer te ma za di re u li~ ne i de li kat ne sfe re, pa su qu di po ne kad bili za tvo re ni, nu di li ide al nu ver zi ju i ~i ni mi se da bi lak {e i iskrenije strancu pri ~ali. Olak {avalo je to {to poznajem sredinu i qude mnogi od ispitanika su moji dugogodi {wi prijateqi ili ro aci; mogla sam da razgovaram na dijalektu i pitawa prilagodim iskustvu kaziva ~a; pitawe poverewa, primawa u ku }u, davawa video-kaseta i sl. nije se postavqalo. Pozivana sam na svadbe u kojima sam u~estvovala u ulozi ro ake ili prijateqice. Pripadnost ispitivanoj sredini omogu }ila mi je spoznaju iznutra. Istovremeno, kao neko izvan sredine, opremqen odre enim teorijskim znawima, stalno sam prevodila na re la ci ji emic etic, nastoje }i da ih objedinim. Trudila sam se da se empatijski odnosim prema pri ~ama ispitanika, ali i da zadr`im svoj odvojeni identitet istra`iva ~a, {to je pretpostavka u~esni~kog posmatrawa. Bez obzira na to, u prikupqawu i analizi materijala, posmatrala sam, odvajala, kon- fotografija koju imaju iz mladosti. Osim privatnih, pregledala sam i skromnu, ali dragocenu zbirku ven ~anih fotografija u Narodnom muzeju u Vrawu. Fotografija pru`a dva ni voa oba ve {te wa go vo ri o ono me {to je fi zi~ ki vidqivo, ali otkriva i vrednosni sistem kulture, naro ~ito ono {to se smatra lo re pre zen ta tiv nim i {to se `e le lo ove ko ve ~i ti. Mirjana Pro {i}-dvorni}, Mogu}nosti kori {}enja fotografije u prou ~avanju materijalne kulture, Etnolo {ke sveske IV, Be o grad 1982, 100, Jean Jac kson, Fieldwork, Participant -Observation, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, 188, Isto, 348.

29 Ç. TE O RIJ SKO-ME TO DO LO [KI OKVIR IS VA WA 29 ceptualizovala, sistematizovala, projektovala i stoga analiza predstavqa moj na ~in ~itawa teksta svadbenog rituala. Kori {}ewe dopunskih izvora u procesu istra`ivawa omogu }ilo je celovitiju, iznijansiraniju sliku. 74 Na osno vu statisti~kih podataka 75 do bi jen je uvid u struk tu ru sta nov ni - {ta (ekonomski polo`aj, veroispovest, broj zakqu ~enih bra kova, godine stupawa u brak mlado`ewe i neveste ). Podaci iz mati~nih i crkvenih kwiga ven ~anih, kao i ~lanci iz lokalne {tampe upotpuwuju i dokumentuju materijal prikupqen u neposrednom terenskom radu. Na savremenim svadbama u Vrawu i u okolnim selima obavezno je fotografisawe i snimawe kamerom. U zavisnosti od `eqa, snima se cela svadba ili weni najbitniji momenti. ^in stavqawa burmi, potpisivawe u kwigu ven ~anih i ~estitawa nakon toga neizostavno se fotografi {u. Fotografije i video-zapisi se posle svadbe veoma rado pokazuju, a za najva`nije svatove prave se duplikati. Vizuelna gra a (fotografije i video-zapisi koji su de lom zvu~ ni iz vor), iako na sta la ne za vi sno od procesa istra`ivawa, 76 predstavqa izvor velike saznajne vrednosti. Ograni ~ewe ovog izvora otvara problem dvostruke interpretacije, i to kako same svadbe, tako i snimateqeve interpretacije,77 {to mo`e biti kqu~ za sagledavawe po`eqnog reda stvari. Snimateq uti ~e na stvarnost koju bele`i, vr {e}i selekciju snimawem i montirawem onih segmenata i postupaka koji se smatraju reprezentativnim. 74 S obzirom na to da period istra`ivawa karakteri {e o`ivqavawe interesovawa za tradiciju, moglo se pretpostaviti da informatori smatraju da bi etnologu trebalo da ka`u da poznaju i po {tuju tradiciju, tj. da iskaze prilagode pretpostavqenim o~ekivawima i vrednostima istra`iva ~a. Is kazi informatora upore eni i dopuweni s drugim izvorima daju jasnu sliku ispitivanog problema. 75 Pitawe da li je statistika, prema stepenu pouzdanosti, primarni ili sekundarni izvor, ili oblik izme u, veoma je slo`eno i zavisi od kva liteta prikupqawa izvornih obave {tewa i wihove obrade, {to je te {ko utvr diti pri li kom is tra `i va wa: Vojin Mili}, Sociolo {ki metod, No lit, Be o grad 1978, 541. U ovom istra`ivawu statistika je tretirana kao primarni izvor. 76 Slo bo dan Na u mo vi}, Pitawe vizuelne gra e u etnologiji, Et no lo - {ke sve ske IX, Beograd Novi Pa zar 1988, Isto, 121.

30 30 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Istra`ivawe je obuhvatilo veliki broj ispitanika oba pola, razli ~ite starosti i stepena obrazovawa 78. Nastojala sam da podatke dobijem od qudi koji imaju razli ~ite pozicije u dru {tvenoj strukturi œjer dru {tveno-ekonomski polo`aj bitno uti ~e na kategoriju subjektivnogœ79. Svi ispitanici su se izja {wavali kao Srbi pravoslavne vere. Potencijalni informator je mogao da bude svako, jer je svako imao iskustvo svadbe bi lo da je u pi ta wu we go va svadba, bilo da je u odre enoj ulozi u~estvovao na nekoj svadbi, ili je makar bio posmatra~. Te`ila sam da prou ~im {to vi {e konkretnih primera i da razgovaram sa onima ~ije su uloge bile kqu~ne. U razgovorima su se ocrtavale razli ~ite perspektive do`ivqenog. Mu {karci, naro ~ito stariji, pri ~ali su o œspoqa {wimœ doga ajima, o toku procedure, jasno su pamtili ko je {ta ugo va rao, pla }ao i sl. Za `e ne je svad ba du bo ko pro `i vqe - no iskustvo jer je s wom skop ~ana velika promena u wihovom `ivotu. One su pokazivale uzbu ewe i veliku li~nu ose tqivost pri ~a ju }i o svo joj svad bi ili o svad ba ma svo je de ce. Potreb no je uze ti u ob zir i okol nost da sam sa `e na ma mo gla da ostva rim pri sni ji kon takt i da sam sa wi ma mo gla lak {e da se identifikujem. I kada sam o jednoj istoj svadbi pri ~ala sa vi- {e wenih aktera, dobijala sam razli ~ite verzije jer je svako imao svoj ugao do`ivqavawa. Iako bi konkretne ~iwenice izneli na isti na ~in, sen ~ili su ih razli ~itim emocionalnim tonovima. U naprslinama ispri ~anog jasno su se ocrtavale sheme idealnog i ostvarenog. 78 Imena ispitanika i podaci o wima nalaze se u mojoj dokumentaciji. Iz po tre be da sa ~u vam wi hov iden ti tet, fo to gra fi je sa vre me ne svad be u prilo gu pra te sa mo po da ci o me stu i go di ni prire ivawa svad be. 79 Mir ja na Pro {i}-dvorni}, Odevanje u Beogradu od do godine, doktorska disertacija, I tom, Be o grad 1984, 52. (Rukopis u biblioteci Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu).

31 ÇÇ. DRU [TVENO-KULTURNI KONTEKST Vrawsko podru~je oblikovali su razli ~iti kulturni uticaji. U gotovo svim opisima Vrawa (istoriografskim i kwi`evnim) isti ~e se da je wegova pro {lost ispuwena burnim doga ajima jer se grad nalazi na raskrsnici va`nih puteva i kulturnih dodira.80 Pojedina razdobqa nisu u nauci dovoqno istra`ena i o wima nema pouzdanih podataka. Najboqe su pro u- ~e ni XVI i XIX vek. Isto ri ja Vra wa i oko li ne do go di ne Vra we se pr vi put po mi we u vi zan tij skom iz vo ru godine. Grkiwa Ana Komnina u delu o vladavini svog oca Aleksi ja I Komnina pi {e da je veliki srpski `upan Vukan preko Koso va pro dro u otvo re na po qa kod Vra wa.81 Vra we je, me u tim, ponovo pripalo Vizantiji. Tek je Stefan Nemawa godine ovu oblast pripojio Srbiji. U dr`avi Nemawi }a malo naseqe Vrawe je sedi {te tri `u pe (Pre {e vo, Vra wa i Ino go {te) i po mi we se u vi {e pi sa - nih izvora (iz doba Stefana Prvoven ~anog, kraqa Milutina, Stefana Du {ana, itd.). U pisanom izvoru iz vremena vladavine Stefana Du {ana nalazi se podatak da je Dowe Vrawe imalo 32, a Gorwe Vrawe 30 domova Kwi`evni kriti ~ar Milo{ Savkovi}, u skladu sa diskursom svog vreme na, to ova ko iz ra `a va: œne na tro me i, jer ti me se ne bi sko ro ni {ta mo glo objasniti. Na {estome i, na sedmome i le`i Vrawe. Na sedmome i rasa, dr `ava, socijalnih formacija, ekonomskih aktivnosti, politi~kih eksperimentisawa, kulturnih plima i oseka, Slovena, Grka, Arnauta, Bugara, Srba, Turaka, Cigana... To je ~udo koliko se rasnih, politi~kih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih poligona tu sudarilo, u jednoj jedinoj ta~ki, svojim najo {trijim rogqevima i tim sudarom stvorilo jedan jedini mali ali tvrdi ~vorœ, Milo{ Sav ko vi}, Pisma iz Vra wai, Misao, kw. XLII, sv. 1 4, Be o grad 1933, Kon stan tin Ji re ~ek, Isto ri ja Sr ba, pr va kwi ga do go di ne (politi~ka istorija), Nau~na kwiga, Be o grad 1952, \or e Sp. Ra doj ~i}, Feudalna porodica Baga{ iz Vrawa, u: Vrawe kroz vekove I, Vra we 1993, 85.

32 32 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Vraw sko pod ru~ je je igra lo va `nu ulo gu u srp skoj sredwovekovnoj dr`avi zbog svoje geografske i vojno-strategijske pozicije. Stojan Novakovi} pi {e: œkad uzmemo na oko sitni~ ku do li nu ili pri {tin ski kraj kao sre di nu srp ske dr `a ve, vide }emo, kako se na wu naslawa vrawsko Pomoravqe kao jed no, a pri zren sko Pod ri mqe kao dru go kri lo. U to me se pro sto ru najvi {e kretao srpski `i vot XIII i XIV vekaœ. 83 Pod tur sku vlast Vra we je pa lo go di ne, za vre me sultanovog pohoda na Novo Brdo.84 Def ter iz go di ne sadr`i i popis pla }enika u tvr avi Novo Brdo iz raznih krajeva Balkana, me u kojima je bilo i Vrawanaca muslimana. 85 Ovaj izvorni podatak predstavqa dokaz da je u gradu rano po ~ela islamizacija. Vladavina Turaka se mo`e podeliti na dva pe rio da: od do (austrij sko-tur ski rat i ra se qa va we stanov ni {tva) i od do oslo bo e wa od osman lij ske vla sti go di ne. Vra we je, za vre me tur ske vla sti, uprav no-ad mi - nistrativni centar {ire okoline: kaze, nahije, vilajeta u XV veku i prvim decenijama XVI veka, kadiluka od XVI veka i pa- {aluka od po ~etka XIX veka do 1843, kada je on ukinut. Od sedi {te je kajmakamluka, a potom kaze do Pored Vrawa je u doba Nemawi }a i osmanlijske vlasti prolazio va`an put Bosna Kosovo Novo Brdo Morava Vlasina Carigradski drum. Turci su Vrawe rano naselili. Ve} u prvoj polovini XVI veka u samom gradu je bilo 35 muslimanskih domova, a hri {}anska Sto jan No va ko vi}, Novo Brdo i vrawsko Pomoravqe u isto ri ji srpskoj XIV i XV ve ka, Godi {wica Nikole ]upi }a, god. III, Beograd 1879, Starija literatura navodi da je Vrawe palo pod tursku vlast 1454/1455. godine. Istori ~ar turkolog A. Stojanovski, na osnovu novih izvornih podataka, ukazuje na to da je podru~je Vrawa ukqu ~eno u okvire Turskog car stva jo{ go di ne. Aleksandar Stojanovski, Vranj ski ka di luk u XVI veku, Na rod ni mu zej, Vra nje 1985, Ne dim Fi li po vi}, Iz istorije Novog Brda u drugoj polovini XV i u prvoj polo vi ni XVI ve ka, Godi {njak istorijskog dru {tva Bosne i Hercegovine VI, Sarajevo 1954, Ol ga Zi ro je vi}, Sumarni pregled Vrawskog kadiluka 1530/31. go dine, Vrawski gla snik IV, Vra we 1968, 417.

33 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 33 U XVI veku Vrawski kadiluk, sa sedi {tem u Vrawu, pripadao je ]ustendilskom sanxaku Rumelijskog elajeta. U sastav ovog kadiluka ulazile su nahije: Vrawe, Morava, Moravica, Pre {evo, P~iwa i Inogo {te. Vrawe je bilo najmawa nahija.87 U turskom defteru iz 1530/31. godine stoji podatak da je uka diluku postojalo hri {}anskih i 88 muslimanskih do mova, 88 {to zna ~i da je ovo pod ru~ je bi lo re la tiv no do bro na se - qeno. Turski defteri potvr uju da je i neposredna okolina Vrawa bila gusto naseqena srpskim stanovni {tvom. Defteri sadr`e imena svih sela u kojima sam vr {ila istra`ivawe. Evo koliki je, na primer, broj domova u pojedinim selima i godine: Dowe Trebe {iwe 76, 80; Dowi Vrtogo{ 30, 61; Tibu`de 75, Aus trij sko-tur ski ra to vi i go di ne sna `no su zahvatili jug dana {we Srbije. Godine Srbi su u~estvovali na strani austrijske vojske, {to je izazvalo odmazdu Turaka. Manastir Prohor P~iwski je opusto {en, a kalu eri poubijani. Sta nov ni {tvo je stra da lo, ali se i u ve li kom bro ju ise qa - va lo na se ver, pre ko Sa ve i Du na va. Na podru~ju Vrawskog Pomoravqa u drugoj polovini XVIII i u pr voj po lo vi ni XIX ve ka bi lo je ma lo autoh to nog stanovni {tva. Naseqavawe opusto {ene Vrawske kotline trajalo je skoro jedan vek. Doseqenika je bilo iz razli ~itih krajeva, ali su dve glavne migracione struje bile kosovska i p~iwska. Ustani~ke borbe u [umadiji po ~etkom XIX ve ka pod sta - kle su stanovni {tvo Vrawa i okoline na pru`awe otpora Turcima. Posle propasti Kara or evog ustanka nastupilo je vreme represija. Ja~awe Srbije i wene teritorijalne pretenzije prema jugu izazvale su uznemirenost turske vlasti u Vrawu. Po liti~ko-ekonomska situacija se pogor {avala. Sela su bila u posebno te {kom polo`aju. Kada je \ulhanskim hati {erifom godine ukinut spahijski agrarni sistem i uveden nizam, u vrawskim selima, u izmewenim dru {tvenim i ekonomskim 87 A. Stojanovski, navedeno delo, O. Zirojevi}, navedeno delo, A. Stojanovski, navedeno delo,

34 34 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU okol no sti ma, po ja vqu ju se ~i tluk-sa hi bi je (be go vi) ko ji kupu ju, ali pr ven stve no oti ma ju ze mqu od se qa ka. Od nos be ga pre ma ~iv ~i ji (se qa ku) ilu stru je iz re ka œonomu ze mqa, ovomu grbinaœ. ^i tluk-sa hi bi je su ima li pra vo da ote ra ju se qa ke sa ze mqe, a tur ska vlast je, po pra vi lu, bi la glu va na wi ho ve `albe. U prvoj polovini XIX veka Vrawe je imalo veoma razvijenu trgovinu na Balkanskom poluostrvu. Odr`avane su tr gova~ke veze sa Solunom, Carigradom, a i sa kosovskim gradovima Pri {tinom, Prizrenom i Novim Brdom. Prodavana je ko nopqa, u`arija, kozina, grn ~arija, a uvozila se svila, ~oja, gajtan, so i dr. 90 Stanovni {tvo je u Vrawu i okolini u XIX ve ku po etni~kom sastavu bilo veoma heterogeno. Grci i Cincari iz Makedonije i Epira naseqavali su se kao trgovci i zanatlije. U pojedina sela u {iroj okolini Vrawa prodirali su Arbanasi. Ustanova ~itlu ~ewa izazivala je intenzivne unutra {we migracije. Doseqenici iz P~iwe, sa Kosova i drugih krajeva stalno su se preseqavali sa ~itluka na ~itluk. 91 Vra we i oko li na su go di ne oslo bo e ni od vi {e ve - kovne osmanlijske vlasti i administrativno su pripojeni Kne`evini Srbiji. U periodu od do godine do {lo je do radikalnih promena u politi~kom i kulturnom `ivotu. Vrawski okrug je bio veoma osetqiva grani~na oblast s Turskom, a Vrawe je postalo pograni~no mesto od posebnog stra tegijskog i politi~kog zna ~aja. Prema odluci Berlinskog kongresa, zapadna granica se nalazila izme u novobrdske Krive reke i Poqanice. Potom je vodila planinskim vencem, na domak Vrawa, do Karpine, a odatle pored Ristovca, do bugarske granice. Bujanovac, Pre {evo i P~iwa ostali su u Turskoj i od wih je formirana Pre {evska kaza. Tako je podeqena geografska i privredna celina juga Srbije. 90 Jovan F. Trifunoski, Vra we, Godi {en zbornik na Filozofskiot fakultet na Univerzitetot vo Skopje, Prirodno-matemati~ki oddel, kw.7, Skopje 1954, V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, 20.

35 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 35 Vra we se na {lo na pe ri fe ri ji ma le dr `a ve i eko nom - ski je po ~e lo na glo da sla bi, jer su bi le pre se ~e ne pri vred ne ve ze sa Ca ri gra dom i So lu nom, a i sa ko sov skim gra do vi ma Pri zre nom i Pri {ti nom. Tr go va~ ke ve ze su pre ki nu te i u iz me we nim dru {tve no-eko nom skim okol no sti ma pro pa da ju sta ri za na ti. Se la po ~i wu eko nom ski da ja ~a ju jer je spro ve - de na agrar na re for ma, ta ko da su biv {e ~iv ~i je do {le do potreb ne ze mqe. Godine i neposredno posle we, do {lo je do novih migracionih kretawa. Muslimansko stanovni {tvo se iselilo iz Vrawa. U Vrawski okrug prebegao je ve }i broj Srba iz P~iwe i iz bujanova~kih i pre {evskih sela, koja su ostala pod turskom upra vom. Iz Gwi la na se, zbog na si qa, do se lio u Vra we ve- }i broj porodica (trgovaca i zanatlija). Prema popisu iz godine, u vrawskim selima (u celom sre zu) bi lo je sve ga 185 pi sme nih mu {ka ra ca, od ko jih je najve }i broj `iveo u srpsko-cincarskom selu Preobra`ewu. U Vrawskoj Bawi nije bilo pismenih. 92 Posle balkanskih ratova godine, granica s Turskom je pomerena prema jugu i zapadu i u sastav Vrawskog okruga u{li su Bujanovac i Pre {evo. U izmewenim po liti~kim okolnostima pomerawe dr`avne granice izazvalo je nove migracije srpskog stanovni {tva s juga u oslobo enu Srbiju. Izme u dva svet ska ra ta Posle Pr vog svet skog ra ta ( ) Vraw ski okrug je u{ao u sa stav ju go slo ven ske dr `a ve i do pri pa dao je Vardarskoj banovini. Izme u dva svet ska ra ta Vra we je se di {te okru ga i sre za i zna ~ajan privredni (trgova~ki i zanatski) i kulturno-obrazovni centar {ire oblasti. Svojom aktivno {}u isticala se ^itaonica (osnovana godine), koja je primala 11 doma }ih i 13 stranih listova i ~asopisa i bila mesto okupqawa in te- 92 M. Ra ki}, Iz nove Srbije, Otax bi na, kw.v, Be o grad 1880, 34 37, Navedeno prema: Tatomir Vukanovi}, Vrawe, Radni~ki univerzitet, Vra we 1978,

36 36 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU ligencije. Gimnazija (osnovana 1881) imala je probran pro fesorski kadar i bila jedina sredwa {kola u okrugu. Gra anska kasina, osnovana godine, bila je zna ~ajna kulturna ustanova koja je organizovala predavawa, muzi~ke ve- ~eri i balove. Aktivan pozori {ni `ivot po ~iwe 1924, kada je osnovano pozori {te Gra anske kasine. Industrija nije bila razvijena. Postojao je samo Mo nopol duvanska industrija. U Vrawskoj Bawi je radila fabrika za preradu konopqe. Upravo zbog nerazvijenosti industrije i nemogu}nosti nala`ewa zaposlewa, u ovom periodu gotovo da nije bilo doseqavawa sa sela u grad. Izme u gra da i se la po sto ja la je o{tra so ci jal na gra ni - ca. Sta re grad ske po ro di ce `i ve le su za tvo re nim `i vo tom u od no su na se lo. Se qa ci iz pri grad skih na se qa te {ko su mogli i da u u u grad sku ku }u. S ob zi rom na ta kvu po dvo je nost, kul tur ni uti caj gra da se spo ro i te {ko {i rio. Ma lo broj no grad sko sta nov ni {tvo, a po seb no vi sok tr go va~ ki sloj i in te - li gen ci ja u~i te qi, pro fe so ri, advo ka ti i dr `av ni slu `be - ni ci ima li su odvo jen kul tur ni `i vot. Or ga ni zo va ni su balo vi i ras ko {ne svad be na ko ji ma su se igra le okret ne igre. U pe ri o du do Dru gog svet skog ra ta u Vra wu ni je bi lo teh ni~ ke in te li gen ci je. U gradu su postojale velike socijalne razlike. Trgova~ki sloj je bio neuporedivo bogatiji od zanatlija i radnika. Naj ve- }e trgova~ke porodice: Vlajinci, Staji }i, Golo ~evci i dr. ima li su i ve }e ze mqi {ne po se de, ko je su obra ivali nadni ~ari. I zanatlije nisu ostajali samo na zanatu, ve} su, po pravilu, imali ba {tu, vinograd i dr. Stoka je ~uvana i u samom gradu. Sta ri ji Vra wan ci pri ~a ju da su ~ak i po sle Dru gog svet skog rata ovce i{le ulicama. Dana {wi delovi grada Sobina i [aprance bili su prava zemqoradni~ka sredina. Gradska patrijarhalna porodica imala je veliki broj ~lanova u periodu do Prvog svetskog rata, kada u woj nastupaju nagle promene. Deca u~e gimnaziju, {koluju se u Beogradu i udajom / `enidbom osnivaju posebne porodice, ali organizovane na patrijarhalnim principima. Gimnaziju je zavr {avao ve o- ma mali broj devojaka iz vrawskih porodica. U periodu od

37 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 37 {kol ske 1927/28. do {kol ske 1937/38. go di ne, od ukup no 243 maturanta bilo je svega 36 devojaka. 93 Vrawsko selo je izme u dva svetska rata bilo ekonomski zaostalo. Ekstenzivna zemqoradwa i sto ~arstvo ~inili su wegovu ekonomsku osnovu. Zemqa je primitivno obra ivana. Oralo se plu gom, a u brd skim kra je vi ma ra lo se sr pom, a vrhlo kowima i volovima. Od industrijskih biqaka gajena je konopqa (koja se prodavala i van Vrawskog okruga) i duvan. Seqak u gradu nije mogao lako da proda svoje proizvode, jer nije bilo industrijskih radnika koji bi ih kupovali. œdo paru se te {ko dolaziloœ govorili su najstariji informatori. 94 Seoska porodica, s velikim brojem ~lanova, organizovana na patrilinearnim i patrilokalnim principima (za druga) 95 rasprostrawena je i stabilna izme u dva rata, pa i godina posle Drugog svetskog rata. Tek sa ubrzanom industrijalizacijom dolazi do wenog raspadawa. Mu {ka deca su obi~no zavr {avala ~etiri razreda osnovne {kole i nisu napu {tala zadrugu, koja je naj ~e {}e brojala oko 25 ~lanova. Zastupqena su dva ob li ka srod ni~ ke za dru ge: o~in ska (otac, maj ka, o`e we ni sinovi) i bratinska (bra}a i wihovi o`eweni sinovi). Glavnu re~ je vo dio otac ili de da ko ji je bio iz u zet no po {to van. We go - vu ulo gu je mo gao da pre u zme je dan od bra }e ili si no va i to najstariji ili najsposobniji. Udovica, ukoliko bi se preudala, decu je ostavqala u zadruzi. Stariji informatori idili~no opisuju slogu i povezanost ~lanova.96 Ukoliko se odnosi po re- 93 Ri sta Si mo no vi}, Gim na zi ja od do go di ne, u: Vrawska Gim na zi ja , Odbor za proslavu stogodi {wice postojawa i rada Gimnazije, Vrawe 1981, Potrebno je imati u vidu i ~iwenicu da je me u u~enicima bilo i dece onih ko ji su u Vra wu slu `bo va li (pro fe so ri, vojna li ca i sl.), kao i to da su se ov de {ko lo va la de ca iz Ko sov skog Po mo ra vqa. 94 Seosko doma }instvo je moglo biti imu}no u ze mqi, sto ci i po qo - pri vred nim pro iz vo di ma, ali to ni je mo glo da se pro da da bi se u gra du ku pi la industrijska roba. 95 U novijoj literaturi o porodici i srodstvu na Balkanu predla`e se iz be ga va we ter mi na zadruga. Op {ir ni je: Karl Kazer, Porodica i srodstvo na Bal - ka nu: Analiza jedne kultu re ko ja ne sta je, Udru`enje za dru {tvenu istoriju, Beograd 2002, Informatori ne upotrebqavaju re~ œzadrugaœ, ve} ka`u œzajednicaœ ili œbra}aœ.

38 38 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU me te, ova kav tip po ro di ce se ra sta vqao na ma we je di ni ce (nuklearne porodice). Seoska porodica je funkcionisala kao ekonomska jedinica. ^lanovi su svojim radom podmirivali sve `ivotne potrebe. Ret kost je bi la ku }a ko ja ni je ima la svoj raz boj za tka ne su tkale vunu i pamuk, pravile ko {uqe od konopqe, mu {ke kapute od sukna. Seqaci su nosili opanke od sviwske ili vo lujske ko`e, koje su sami pravili. Industrijska roba je veoma malo tro {ena. Tek uo~i Drugog svetskog rata mla i qudi su ku povali pletene, zanatski izra ene opanke ili cipele i to samo za sve ~a ne pri li ke, kao {to je svad ba. Svi poslovi u seoskoj porodici bili su raspore eni prema je bila preoptere }ena radom, posebno u do ma- }instvu sa mnogo zemqe i stoke. Ona je tkala, pripremala sukno, pravila slamarice, radila u poqu, dva puta dnevno muzla ova ca, itd. Mu `a sto ke i pri pre ma mle~ nih pro iz vo da, kao i hrane uop {te, bila je u wenoj iskqu ~ivoj nadle`nosti. Va`nu ulogu koju `ena doma }ica ima u patrijarhalnoj za jednici izra`avaju i poslovice: œmu` je gos, a `ena doma }ica u ku}uœ; œ[to mu` sas vi lu uno si, `e na sas slam ku da iz no si, nema ni {ta od ku}uœ. Mlada snaha je naro ~ito bila optere }ena poslovima, a uz to je morala da uga a svima. U prvoj godini braka, ona je, kao izraz po {tovawa, svekru i svekrvi uve ~e prala noge i pokrivala ih pre spa va wa. 97 Ro e wem de te ta (œdeca su we na snagaœ), na ro - ~ito mu {kog, wen polo`aj se bitno mewao. Natalitet je bio visok bra~ ni par je, u pro se ku, imao ~e tvo ro do {e sto ro de ce. Deca su za majku vezana i u kriti~nim situacijama uvek su na wenoj strani, jer je u patrijarhalnoj porodici qubav prema majci izra`ena gotovo do kulta. 98 O odnosu dece prema majci re ~ito 97 Polo`aj mlade snahe ilustruje pri ~a koju sam zabele`ila u selu Dub ni ca. Ona je, na let woj `ezi, kopala smolnicu, zemqu te {ku za obradu, a wena zaova (koju svekrva, kao svoje dete, za {ti }uje) ostala je kod ku }e da pe ~e hleb. Sna ha, ne sme ju }i ~ak ni da se po `a li da joj je te {ko, ka `e: œduni ve tre, sej ~e leb da pe~eœ. 98 Mi ro sla va Ma le {e vi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene Tradicionalno selo zapadne Srbi je, Zbornik radova Etnografskog instituta SA NU, kw. 19, Be o grad 1986, 35.

39 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 39 govore poslovice: œima{ li majku, ima{ i tatka; nema{ li majku, ne ma{ ni tatkaœ; œk d mu tat ko umre, de te je po la si ro ma {~e, a k d mu maj ka umre, ce lo siroma{~eœ; œk d mu je te {ko, ni koj ne vika: O, lele, tatko!, nego svi vikav: O, lele, majke! Œ99 U Prvom svetskom ratu poginulo je mnogo mu {karaca, {to je na polo`aj `ene dvojako uticalo. S jedne strane, polo`aj `ene majke je oja ~ao, jer ona preuzima na sebe brojne mu {ke obaveze (mnogi rodovi u vrawskom kraju nose ime po `eni, na primer, Mari }i, Ru`i }i...), ali je polo`aj devojaka postao te- `i jer su mo gu} no sti za uda ju sma we ne. Od go di ne po ~i we da prodire ustanova miraza. 100 Ubr zo je mi raz uz de voj ku po stao obavezan. Sve to svadbeni ritual osetqivo registruje sve krva ima veoma aktivnu ulogu u svim fazama svadbene procedure, a je dan seg ment svad be ugovor i po sto ji da bi se œugovorioœ devoj ~in miraz. Da li je i u ko joj me ri snaha ~estvo bilo zastupqeno u ovom periodu, te {ko je utvrditi. V. Nikoli}-Stojan ~evi} ukazuje na to da je do oslobo ewa od Turaka godine `enidba maloletnih de ~aka odraslim devojkama bila uobi ~ajena pojava koja sasvim nestaje u izmewenim okolnostima izme u dva svetska ra ta. seniorat i u me uratnom periodu egzistira i u gra du i na se lu. De voj ka je od mla di }a obi~ no bi la sta ri ja 1 3 godine. Na terenu sam nai {la samo na jednog informatora ~iji podaci mogu dopustiti odre ene pretpostavke, ali nikako ne i za kqu~ ke. In for ma tor (ro god. u Do wem Tre be {i- wu, gde i sada `ivi) o`enio se sa 20 godina, a wegova supruga je tada imala 28. Zanimqivija je, me utim, razlika u godinama we go vih ro di te qa. Otac (ro. 1904) pri li kom skla pa wa svog bra ka imao je 16, a maj ka 28 go di na Navedene poslovice su i danas `ive u govoru Vrawa i okoline, a obja vqe ne su u: Ha xi To dor Di mi tri je vi}, Vrawske poslovice, Be o grad 1935, V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, Isto, Sa wim nisam mogla da razgovaram o tome da li su u porodici pre la- `ene granice u odnosima svekar snaha, jer je on stariji ~ovek, a tema je de li - kat na. We go va pr va `e na je umr la, a on se po no vo o`e nio.

40 40 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Ispitanici su `enski seniorat obja {wavali ekonomskim raz lo zi ma, tj. po tre bom za rad nom sna gom mo mak je mlad, pa ako i devojku uzmu mladu, ko }e onda raditi. Potrebno je da je ona, kako su mi ob ja {wa va li, œvrzala koskuœ, {to zna ~i da je do voq no sazrela i o~vrsnula za te {ke fizi~ke poslove. U mnogim slu ~ajevima svekrva je inicirala `enidbu maloletnog sina starijom devojkom da bi do bi la œodmenuœ. Tre ba uze ti u ob zir i ~i we ni cu da je u ovom periodu bilo mawe mu {karaca, da je miraz bio obavezan, pa su zbog ote`anih uslova udaje devojke ulazile u godine. Narodna pesma, me utim, iako ne direktno, dovoqno indikativno progovara: Aoj sve kre mo re, aoj sve kre, aoj svekre more, divqi vepre! {to se gu ra{, le le, {to se gu ra{, {to se gura{, lele, uz ogwi {te, kao ble sav, le le, kao ble sav, kao blesav, lele, na buwi {te! 103 Sve kar se œguraœ oko sna he, jer da `e li sa mo da se ogre je uz ogwi {te, ne bi bilo pripeva œleleœ, niti bi bilo pore ewa s divqim veprom. U ravni ~arskim selima, u kojima sam i vr {ila istra`ivawe, radilo se dawu, a no }u su svi spavali u ku }i. U brdskim selima ve }a je izdvojenost, postojali su katuni, pa je bilo i vi {e uslova za snaha ~estvo. 104 Na terenu nisam prikupila dovoqno 103 Mom ~i lo Zla ta no vi}, Narodne pesme i basme ju`ne Srbije, Srp ski etnografski zbornik SA NU XCVIII, Srp ske na rod ne umo tvo ri ne, kw. 6, Be o - grad 1994, pe sma br Bora Stankovi} u romanu œne~ista krvœ obra uje i snaha ~estvo u P~iwi, izolovanoj planinskoj oblasti. Svekar, gazda Marko, o`enio je svog dvanaestogodi {weg sina Sofkom, dvadeset {estogodi {wom devojkom iz haxijske gradske porodice. O~aran wenom retkom lepotom i finim opho ewem, ga zda Mar ko, kao sve kar, tra `i isto pra vo ko je su ima li we gov otac i ded. Okolnosti, me utim, nisu iste. Otmena Sofka nije P~iwanka, a i on nije ono {to su bili wegov otac i ded {kolovao se u manastiru Prohor P~iwski, trgu je na dr `av noj gra ni ci s Tur skom, itd. Ne ma ju }i sna ge da otvo ri vra ta Sofki ne so be, uz ja hao je ala ta i od ju rio na gra ni cu oda kle ni je `e leo `iv da se vra ti. Do sna ha ~e wa ni je do {lo. Bo ri sav Stan ko vi}, Ne ~ista krv, Sabrana de la III, Prosveta, Beograd 1970.

41 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 41 podataka koji bi mi omogu }ili dono {ewe pouzdanih zakqu ~aka o tome da li je snaha ~estvo bilo zastupqeno i iz kojih razloga. Period so ci ja li zma Vra we i oko li na su u Dru gom svet skom ra tu, pod bu gar - skom oku pa ci jom od do go di ne, pre tr pe li te {ka stradawa. Nakon rata do {lo je do korenitih dru {tveno-istorijskih promena, ili, preciznije re ~eno s obzirom na predmet istra`ivawa, do {lo je do dubokih promena i pomerawa u kontekstu. Proces izgradwe socijalizma, novog dru {tvenog ure ewa, u ideolo {kom pogledu je veoma slo`en, a analiza bi pre vazilazila ciqeve ovog teksta. On je sa sobom nosio kompleksne i sveobuhvatne kulturne promene i potrese, pored ostalog i marginalizaciju seqa {tva. U Vra wu je od 1950, a na ro ~i to od go di ne, do {lo do ubrzane industrijalizacije, {to je izazvalo jaka migraciona kretawa od sela ka gradu. Ve }ina stanovnika vodi poreklo iz {ire okoline: P~iwe, Poqanice, Pre {evske Crne Gore i Pre- {evske Moravice. Ne {to doseqenika bugarske nacionalnosti do {lo je iz Bosilegradskog kraji {ta. Prido {lice u grad su prete`no iz brdskih i planinskih sela, koja do`ivqavaju demo graf ski slom. U grad pre la zi i sta nov ni {tvo okol nih ravni ~ar skih se la, a u wih se spu {ta sta nov ni {tvo pla nin skih i brdskih sela. U pojedinim ravni ~arskim selima u okolini Vrawa broj stanovnika je ostao relativno stabilan. Evo, na primer, koliki je bio broj stanovnika u nekim selima i godine: Dowe Trebe {iwe 949, 814; ]ukovac 1141, 918; Ti bu `de 991, 1021; Ku ma re vo 494, U Vrawu dolazi do naglog porasta broja stanovnika: go di ne broj sta nov ni ka je 11252, go di ne 13465, bi lo je sta nov ni ka, po pi sa no je 28613, a godine stanovnika. 106 Na veliki broj stanovnika Popis 91, Stanovni {tvo, Uporedni pregled broja stanovnika i do ma }in sta va 1948, 1953, 1961, 1971, i i sta no va 1971, i Podaci po naseqima i op {tinama, 9, Savezni zavod za statistiku, Be o- grad 1995, 78, Isto, 78.

42 42 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU godine uti ~e i to {to su prigradska naseqa Sobina, [a prance, Ra {ka i dr. administrativno u{la u sastav grada. Veliki broj qudi naglo je promenio svoj polo`aj na prostorno-socijalnoj mapi, tj. pre {ao je sa sela u grad ili iz planin skih se la u rav ni ~ar ska, a da za to ni su stvo re ni od go va ra - ju }i ekonomski i socijalni uslovi. Oni su te`ili da napuste svoj stari na ~in `ivota i kulturne vrednosti, ali za recepciju gradske kulture nisu bili pripremqeni. Sa druge strane, gra- an ski sloj u Vra wu je bio ta nak i u po vla ~e wu. Ta ko se ve li ki broj qudi na {ao u raskoraku izme u kulturnih vrednosti, odnosno, kako se to obi~no ka`e u diskursu o novokomponovanoj kul tu ri, œpo{ao je iz se la, a ni je sti gao u gradœ. Iako je tekao proces ubrzane industrijalizacije, kapaciteti grada Vrawa su se pokazali kao ograni ~eni za nagli priliv stanovnika. Bilo je veoma malo stambenih zgrada. Pri do- {lo stanovni {tvo se nije useqavalo u gradsko jezgro, ve} na ledinu, vode }i egzistencijalnu borbu. U ovom periodu veoma je izra`ena tendencija da se izgradi sopstvena ku }a. Ona je simbol postignutog statusa, pokazateq da je grad œosvojenœ. Po di- `u se, s obzirom na materijalne mogu}nosti, izuzetno velike ku }e koje se grade godinama, pa i decenijama. Ideal su trospratne ku }e sa spratovima stanovima koji ~esto imaju odvojene strujomere. Takve ku }e grade se s ciqem da u budu}nosti, kada se sinovi o`ene, ostanu tu. Tako dolazi do paradoksalne situacije: roditeqi, koji su napustili svoje roditeqe u selu i do {li u grad, sada planski grade velike ku }e da bi deca `ivela pod istim kro vom s wi ma. Veli ki broj onih ko ji su pre {li u grad ni su sa se lom prekidali veze. Odlazili su u posetu roditeqima, pomagali im u obradi zemqe, a dobijali su za uzvrat poqoprivredne proizvode. Iako su sa selom odr`avane ekonomske veze, struktura autoriteta u porodici se mewala. Samim tim {to su se mladi prostorno odvojili od roditeqa, a uz to su imali vi {i stepen obrazovawa 107, po sao u gra du, i bi li œnaprednijiœ s ob zi rom na 107 Me u mojim starijim informatorima na selu bilo je mnogo mu {ka - raca sa ~etvorogodi {wom osnovnom {kolom i `ena bez {kole, ~i ji su po tom - ci ste kli vi so ko obra zo va we.

43 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 43 ideolo {ki proklamovane vrednosti, autoritet starijih nije tako sna`an kao u prethodnom periodu. Oni su bez zna ~ajnijeg uticaja na odluke u porodici svoje dece koja `ive u gradu. Unutar porodice, kako u gradu tako i na selu, dolazi do transformacije uloga. Istra`ivawa pokazuju da su porodi~ne uloge u dezintegrisanom, neuskla enom stawu, tj. zastupa se moderan normativ, ali se uloga ispuwava na tradicionalan na- ~in. 108 Postoji raskorak izme u deklarisawa i stvarnog po na- {awa koje je bli`e tradicionalizmu. na, prem da za po sle - na ({to je od zna ~a ja za wen po ro di~ ni sta tus), oba vqa i sve poslove koji tradicionalno pripadaju `enskom domenu. Po rodi~ni `ivot je organizovan na tradicionalnim osnovama otuda i potreba za izgradwom velikih ku }a u kojima }e vi {e generacija biti na okupu. Ovakva dru {tvena kretawa (i na makroplanu i na mi kroplanu) nalaze svoj odraz u svadbenom ritualu. U ovom periodu, koji je trajao du`e od pola veka, odnos œodozgoœ prema nacionalnoj pripadnosti i tradiciji bio je veoma slo`en i promenqiv.110 U osnovi, simboli nacionalnog identiteta su potiskivani, a tradicija je imala izrazito ne gativan predznak. ^esto su, me utim, elementi tradicije, folklora, itd. kori {}eni u politi~ke svrhe imaju }i pri to me œfunkciju simbolizacije i slavqewa sintagme bratstvo i jedinstvo Œ. 111 œodozdoœ se odnos prema tradiciji, koja je nosila stigmu œzaostalogœ, œprimitivnogœ, onog {to pr ven stve no pri pa da seqa {tvu, manifestovao u te`wi za distancirawem od seoskih korena. I daqe postoji izrazita te`wa da se œnapraviœ svadba, ali se ritual pojednostavquje i prilago ava izmewenim uslovima `ivota. œobi~ajiœ se izbegavaju, kao i ven ~awa u crkvi, ali je kontinuitet nose }ih elemenata svadbe zadr`an. 108 Oli ve ra Bu ri}, Teorijsko-me to do lo {ki mo del za is tra `i va nje po ro di~ ne tran sfor ma ci je i nje go va em pi rij ska pro ve ra, So ci o lo gi ja 3 4, Za greb 1970, Isto, Op {ir ni je: M. Pro {i}-dvor ni}, Mo de li œretradicio nali za - cijeœ..., Isto, 301.

44 44 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Tran zi ci ja i tra di ci ja Od kra ja osam de se tih go di na XX veka nastaje razdobqe dubokog preobra`aja dru {tva ili, preciznije odre eno s ob zirom na predmet istra`ivawa razdobqe naglih, izrazitih i radikalnih promena konteksta. Slo`eni i sveobuhvatni dru {tveni procesi, koji iz ra - zito ubrzawe dobijaju od kraja osamdesetih godina, odvijaju se na znatno slo`enijoj dru {tvenopoliti~koj pozadini (de {avawa u isto~noj i centralnoj Evropi, œpad komunizmaœ, pad Berlinskog zida godine, itd. {to je daqe izazvalo lanac prome na na glo bal nom ni vou) i uslo vqe ni su du bo kim isto rij skim razlozima. 112 Slo`eni odnosi me u republikama, ~lanicama federalne dr`ave, kriza socijalisti~kog samoupravnog ure ewa koja se produbqivala, nagomilani i zao {treni problemi ekonomske, socijalne i politi~ke prirode u~inili su da krajem osamdesetih godina zapo~ne proces burnih promena koji dobija u zamahu i zahvata sve sfere dru {tva. Dolazi do naglog ru {ewa poretka. Tranzicija dru {tvenog sistema, u smislu u kome ovaj pojam odre uje Godelije 113, za po ~i we go di ne, a kul mi na ci ju dosti`e vi {estrana~kim izborima koji dovode do novog oblika politi~kog ure ewa Srbije114. Pre laz iz jed no par tij - skog u pluralisti~ki sistem predstavqa formalan, ali ne i re- 112 Isto, Kao œposebnu fa zu u evo lu ci ji jed nog dru {tva, fa zu u ko joj ono sve vi {e nailazi na unutra {we ili spoqa {we te {ko }e u reprodukciji eko nomskih i dru {tvenih odnosa na kojima po ~iva i ko ji mu da ju lo gi ku funk ci o ni - sawa i specifi~nog razvoja, i gde se u isto vreme pojavquju no vi dru {tveni i ekonomski odnosi koji }e vi {e ili mawe silovito, postati op {ti i postati uslovi funkcionisawa jednog novog dru {tva... To je trenutak kada se na ~ini pro iz vod we, na ~i ni mi {qe wa, in di vi du al nog ili ko lek tiv nog ra da, su o ~a - vaju bilo sa unutra {wim bilo sa spoqa {wim granicama i po ~iwu da se ce paju, da gu be zna ~aj, da se ra{ ~lawuju, gotovi da vekovima vegetiraju na mawe zna ~ajnim mestima, spremni da se ugase sami po sebi ili sistematskom voqom dru {tvenih grupa koje se protive wihovoj reprodukciji u ime drugih na ~ina pro iz vod we, mi {qe wa i ra da ~i ji raz voj `eleœ. Mo ris Go de li je, Analiza tranzitornih procesa, Glasnik Etnografskog instituta SA NU XXXVIII, Beo grad 1989, S. Naumovi}, Upotreba tradicije..., 101, 109.

45 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 45 alan zavr {etak procesa tranzicije115, ko ja se na sta vqa i u novom veku. Period tranzicije mo`e se ozna ~iti kao liminalna faza prelaza (sa atributima kao {to su: vi {ezna~nost, pa radoksalnost, konfliktnost, inverzija...) izme u dva oblika dru- {tvenog ure ewa. 116 Gra anski ratovi na prostoru biv {e Jugoslavije, kao i wen raspad, migracije izazvane ratom, pritisci me unarodne zajednice, izolacija, duboka ekonomska kriza i hiperinflacija, najizrazitija godine, œsivaœ ekonomija karakteri {u prvu polovinu posmatranog perioda. U situaciji nagle transformacije dru {tva, ratova i neizvesnosti, mewa se i odnos prema tradiciji. Povratak tra diciji iniciran je jasnom politi~kom namerom wena upotreba u politi~ke svrhe postaje izrazita od godine, a vremenom dobija na ubrzawu i zahvata skoro sve sfere `ivota u Sr biji. 117 Obuzetost pro {lo{}u, nacionalnom kulturom, korenima, potragom za sopstvenim identitetom (u socijalizmu sim boli nacionalne kulture i identiteta su potiskivani i negativno vrednovani) obele`ava Srbiju u ovom periodu. Slobodan Naumovi} obja {wava da je tradicionalizam, odrednica duha vremena u Srbiji, rezultat svesne politi~ke namere, ali i posebnog sticaja okolnosti, odnosno, uzajamnog dejstva tri raz li- ~ite struje: spontanog narodnog tradicionalizma, koji je pri bli- `an Balandijeovom odre ewu fundamentalnog tradicionalizma, mada se, na izvestan na ~in, podudara i sa formalnim tradicionalizmom; ovaj oblik tradicionalizma je izraz qubavi pre ma na ci o nal noj kul tu ri i ono me {to je u po sled wih po la veka potiskivano; 118 opozicionog œtradicionalizma otporaœ tradicija je upotrebqena kao izraz politi~kog stava; Isto, Mirjana Pro {i}-dvorni}, Predgovor, u:kulture u tranziciji, Pla to, Be o - grad 1994, S. Naumovi}, Upo tre ba tra di ci je, Isto, 99, 105, Isto, 105.

46 46 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU œslu`benog tradicionalizmaœ tra di ci ja se ko ri sti kao sredstvo legitimizacije politi~ke elite. 120 Poste pe no od 1995, a na ro ~i to od go di ne do la zi do zaokreta u dr`avnoj politici i do sti {avawa ratnog vihora. Proces transformacije dru {tva ulazi u fazu u kojoj su for mulisani za ~eci novih odnosa. Kosovo je i daqe krizno podru~je, a pritisak Zapada kulminira godine bombardovawem ko je su izvr {ile zemqe ~lanice NATO-a. U periodu intenzivnih dru {tvenih previrawa, nacionalni identitet se gradio, dogra ivao i razgra ivao u stawu produ`ene krize, direktno zavisan od politi~kih procesa. 121 * * * Vrawska op {tina, sa sedi {tem u Vrawu, pripada P~iwskom okru gu. 122 Op {tina zahvata povr {inu od 860 km 2, od ~e ga su 53,2% poqoprivredne povr {ine. Ukupan broj stanovnika op {tine je 86518, a gustina naseqenosti je 101 stanovnik na 1 km Pre ma po pi su iz go di ne, grad Vra we ima sta nov ni ka, Vraw ska Ba wa 5779, Do wi Vr to go{ 1340, Do sko 435, Do we Tre be {i we 780, Do wi Ne ra do vac 552, Dub ni ca 860, Izum no 406, Ku ma re vo 306, Mi li voj ce 149, Tibu `de 1291 i ]u ko vac 958 sta nov ni ka. 124 Broj sta nov ni ka vraw ske op {ti ne, na ro ~i to sa mog gra da, stal no se po ve }a va. Pro ce wen broj sta nov ni ka op {ti ne, sta we 30. ju na, za Isto. 121 Op {irnu, iznijansiranu analizu problema srpskog identiteta daje: Jelena \or evi}, Plen ili `r tva: jedno razmi {ljanje o srpskom identitetu, u: Kul tur - ni i et ni~ ki iden ti te ti u pro ce su glo ba li za ci je i re gi o na li za ci je Bal ka na, Cen tar za balkanske studije I, Jugoslovensko udru`enje za nau~no istra`ivanje religije IX, Ni{ 2002, P~iw ski okrug, po red Vra wa, ~i ne i op {ti ne: Bo si le grad, Bu ja no - vac, Vladi ~in Han, Pre {evo, Surdulica i Trgovi {te. 123 Prema popisu iz 1991, Op {ti ne u Re pu bli ci Sr bi ji 1996, sta ti - sti~ki podaci, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd 1997, Popis 91, Stanovni {tvo..., 78, 80. Vrawsku op {tinu ~ini znatno ve }i broj se la. Ov de su izneti podaci samo za ona sela u kojima sam vr {ila istra`ivawe.

47 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 47 go di nu je 87800, za , za , a za Pre ma po pi su iz go di ne, sa stav sta nov ni {tva op- {tine prema veroispovesti je slede }i: pravoslavna 78458, protestantska 353, islamska 439, katoli~ka 82, proorijentalnih kultova 5, druge veroispovesti 362, neopredeqeni vernik 5, nije vernik 317, nepoznato Dru {tvena kretawa o kojima je bilo re ~i na po ~etku ovog odeqka zahvatila su i Vrawe. Znatan je priliv stanovnika iz delova biv {e Jugoslavije zahva }enih ratom. Ekonomska kriza je duboka iako pojedina velika dru {tvena preduze }a nastavqaju i u uslovima blokade da funkcioni {u uspe {no (mewaju }i u ho du oblik svoje organizacije) kao na primer œsimpoœ (koji pro {iruje svoju delatnost, otvara niz malih fabrika) i œalfa plamœ. Privreda je u procesu radikalne transformacije (privatizacije). Izra`en je pad `ivotnog standarda. Godine u vrawskoj op {ti ni ukup no je ne za po sle nih 8498, od ko jih 6269 pr vi put tra `i po sao.127 Mno gi su na pri nud nim od mo ri ma, a i oni koji su zaposleni imaju male prihode i moraju dodatnim radom da obezbede sredstva za `ivot. Povoqan geografski polo`aj omogu }uje `ivu trgovinu i cvetawe œsiveœ ekonomije. Oni koji `ive u gradu, prvenstveno pripadnici sredwe i starije generacije, iz ekonomskih razloga okre }u se selu (veze sa selom nisu nikada prekidane). Bave se zemqoradwom, p~elar stvom i sl., ali ne i sto ~ar stvom ko je bi ih obavezivalo na svakodnevni boravak na selu. Iako postoji tendencija povratka na selo, tamo se boravi kratko, u sezoni poqoprivrednih poslo va ili za vi kend. ^ak i oni ko ji se pen zi o ni {u ne vra }a ju se œza stalnoœ. U pro {losti su postojale o{tre razlike izme u grada i sela. Danas su granice krajwe fluidne, jer isti qudi isto vremeno `ive i u gradu i na selu. Ovo naro ~ito va`i za uzak pojas vrawskih sela obuhva }enih istra`ivawem. Deca sa sela po ha- 125 Op {tine u Republici Sr bi ji 1998, statisti~ki podaci, Re publi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd 1999, Op {tine u Republici Sr bi ji 1996, Op {tine u Republici Sr bi ji , 127.

48 48 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU aju sredwu {kolu u Vrawu. Pojedini ~lanovi seoskog do ma- }in stva ra de u gra du i sva ko dnev no pu tu ju ili, iako `i ve na selu, u gradu imaju ku }u u kojoj povremeno borave. Op{ta retradicionalizacija dru {tva odra`ava se i na porodicu 128, {to svadbeni ritual osetqivo registruje i iz ra- `ava. U prethodnom periodu, kako je pomenuto, porodi~ne uloge su bile u velikoj meri neuskla ene i dezintegrisane. Qudi su ima li po tre bu da se de kla ri {u kao œnapredniœ, ali je stvarno pona {awe bilo bli`e tradicionalnoj podeli uloga. 129 To novo, œnaprednoœ nije se potpuno prihvatilo, tj. prihvatilo se samo deklarativno. Stoga je u klimi op {te retradicionalizacije dru {tva i retradicionalizacija porodice bila mogu }a. Mladi bra~ni par nije u mogu}nosti da se ekonomski osamo sta li i pri nu en je da osta ne u istom do ma }in stvu s ro di te - qima mlado`ewe. Brak je patrilokalan. Retki su primeri neolokalnog braka. Neolokalno stanovawe, zastupqeno iskqu ~ivo u gradu, mladom paru obi~no omogu }uju roditeqi mlade. Ro diteqi su podizali velike ku }e s namerom da o`eweni sinovi ostanu s wima. Mladi par, me utim, iz razli ~itih razloga (nesuglasica izme u svekrve i snahe, zato {to bi radije `iveli u mestu studirawa...) `eli da se odvoji i osamostali. Velike ku- }e, ~ak i kada se, u retkim slu ~ajevima, roditeqi odlu ~e na taj korak, zbog ekonomske krize nije mogu }e prodati, da bi se ku pila dva ili tri po seb na sta na. Iz ekonomskih razloga, dakle, mladi par ne mo`e da se odvo ji od ro di te qa, {to se od ra `a va na wi hov od nos. S ob zi - rom na to da je zapo {qavawe ote`ano, a primawa mala, mu` nastoji da dodatno zaradi bave }i se trgovinom ili nekom drugom vrstom posla. To podrazumeva wegovo stalno odsustvovawe od ku }e, rad bez utvr e nog rad nog vre me na i sl. U skla du sa pa tri - jarhalnim vrednosnim sistemom smatra se da je mu {karac od govo ran da obez be di sred stva za `i vot po ro di ce, a on je eko nom O osnovnim obele`jima savremene porodice u Vrawu: Jadranka \or e vi}, Srod ni~ ki od no si u Vra wu, Po seb na iz da wa Et no graf skog in sti tu - ta SA NU, kw. 45, Be o grad 2001, O. Bu ri}, navedeno delo, 335, 339.

49 ÇÇ. DRU [TVE NO-KUL TUR NI KON TEKST 49 ski zavisan od svojih roditeqa u ~ijoj ku }i `ivi i koji mu novcem, œvezamaœ i na dru ge na ~i ne po ma `u da po kre ne ili se ukqu ~i u neki privatni posao. Odnos prema autoritetu sta rijih je veoma ambivalentan od wih se o~ekuje i tra`i pomo}, a uporedo postoji jaka te`wa za odvajawem i osamostaqivawem. U takvoj konstelaciji porodi~nih, kao i {irih dru {tvenih odnosa, `ena bez posla, na prinudnom odmoru ili sa malim primawima ima potrebu da se potvrdi u tradicionalno `enskim ulogama majke i doma }ice. Mnoge mlade `ene sa kojima sam razgovarala iskazivale su `equ za ra awem tre }eg deteta, kao i za mu {kom decom. Jedna mlada `ena, sa visokim obrazovawem, `alila mi se na to da je roditeqi supruga ne prihvataju, a ona je ro di la si na. Ova kav stav pre ma mu {koj de ci, kao i pre ma sopstvenoj `enskoj ulozi i polo`aju, izra`en na razli ~ite na- ~ine, bio je preovla uju }i me u mojim mla im sagovornicama. One su obja {wavale da se `ena posredstvom dece ostvaruje, dok je za mu {karca o~instvo samo jedan od na ~ina ostvarewa. Na ovakvom ure ewu porodice naro ~ito insistiraju svekrve, nagla {avaju}i materinsku ulogu `ene i obja {wavaju}i da su se i one œ`rtvovaleœ za svo ju de cu i po ro di cu, pa to o~e ku ju i od svojih se povla ~e pred haosom na javnoj sceni i okre }u se privatnoj sferi i wome ovladavaju, pa tako na mikronivou (porodice, doma }instva) ja ~a mo} `ene. 130 Na sta je stro ga po dvo je - nost izme u mu {ke javne mo }i i `enske privatne mo }i. 131 Ovakvom stawu stvari svakako je pogodovala i plima nacionalizma koji glorifikuje `enu iskqu ~ivo u wenoj materinskoj ulozi.132 Potrebno je imati u vidu da nastala situacija, stavovi i odnosi imaju ~vrstu kulturnu podlogu i utemeqewe, pa u vremenu krize i op {te retradicionalizacije ponovo izbijaju na povr {inu. 130 Marina Blagojevi}, Svakodnevica iz `enske perspektive: samo`rtvovanje i beg u pri vat nost,u:dru {tvene promene i svakodnevni `ivot: Srbija po ~etkom devedesetih, Institut za sociolo {ka istra`ivanja Filozofskog fakulteta, Beograd 1995, Isto, An elka Mili}, Nacionalizam i œ`ensko pitanjeœ u is to~ noj Evro pi, u: Kulture u tranziciji, Pla to, Be o grad 1994, 52.

50

51 ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA Tradicijsku svadbu Vrawa i okoline karakteri {e bo gatstvo zna ~ew skih slo je va. Ciq ovog po gla vqa je da se pro ~i ta ju samo neki slojevi, da se u slo`enom i nesagledivom lavirintu znakova svadbenog rituala prvenstveno odgonetnu oni ~ije razumevawe mo`e pomo }i u eksplikaciji dana {we svadbe. Tradicijska svadba sastoji se iz segmenata (delova utvr- enog ritualnog obra sca): ugovora, ispita, zasevke, svadbe, prve bra~ne no }i mladenaca i œblage rakijeœ, prve posete ne veste roditeqima i Mladenaca. Ona nije stvrdnut ritual, ve} po ka zu je broj ne va ri ja ci je u za vi sno sti od to ga da li su mla den - ci u vezi ili se uop {te ne poznaju, da li se wihovi roditeqi po zna ju i u ka kvom su od no su, da li su iz istog se la ili kra ja i kolika je wihova me usobna udaqenost, da li selo ima crkvu, od materijalne situacije, itd. Svad ba je, u osno vi, bi la ista i u gra du i na se lu. Me u - tim, u ovom periodu, kako je ve} bilo re ~i, postojale su izra`ene kulturne razlike izme u grada i sela, a precizno zna ~ewe rituala uslovqeno je prirodom konteksta. S obzirom na to, prilikom koncipirawa modela tradicijske svadbe, imala sam u vidu i gradsku svadbu, ali sam se opredelila da izlagawe prevas hod no usredsredim na svadbu u se lu. Iz me u dva svet ska rata gra an ski sloj u Vra wu je ma lo bro jan, s ten den ci jom pre la - `ewa u ve }e gradove, prvenstveno u Beograd, {to je posebno do- {lo do izra`aja posle Prvog svetskog rata. Za gra anski, a naro ~ito za trgova~ki sloj, bilo je karakteristi~no i sklapawe brakova sa osobama iz drugih krajeva Srbije ili Makedonije, {to je, svakako, uticalo na sadr`aj rituala. Dana {we sta novni {tvo Vrawa je prete`no seoskog porekla. * * * U ovom periodu brak i wegovo pravovremeno zasnivawe smatrali su se veoma va`nim. Samo u izuzetnim slu ~ajevima (bolesti i sl.) de {avalo se da neko ostane, prema re ~ima mojih

52 52 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU sta ri jih sa go vor ni ka, œneodomenœ, tj. da ne u e u brak. Ko li ki se zna ~aj pridavao blagovremenom stupawu u brak, pokazuje i ~iwenica da je dru {tvena zajednica (srodnici i susedi) ve} prilikom ro ewa deteta, na simboli~kom planu, preduzimala korake u tom pravcu. Novoro en ~etu se nosio œkravajœ (mala poga ~a bez kvasca), ~ime je trebalo obezbediti detetu da se lako uda ili o`eni, a donosiocu bogatu `etvu.133 Mladi }i i devojke su se upoznavali i œgledaliœ na sa borima, svadbama i u sli~nim prilikama. Bila je utvr ena prak sa da se zimi dovode, odnosno razmewuju œgostinkeœ devojke iz drugog sela ili kraja, koje bi u gostima provodile 10 do 15 dana. De voj ke su, ra zu mqi vo, œuga aleœ u kom se lu i kod ko jih ro- aka }e boraviti. To je bila prilika da devojka bude vi ena, ali i da sama vidi potencijalnog mlado`ewu. Devojka spremna za brak uvek je na sa bo re, u po se te i sl. od la zi la u prat wi sta ri - jih. S obzirom na to da je devojku, ukoliko bi se udala za momka sa sela, ~ekao naporan fizi~ki rad (kopawe kukuruza, `etva...), sma tra lo se da je za wu naj bo qe da œotide na se de weœ, tj. da se uda za sve {tenika, u~iteqa ili nekoga sa dr`avnom slu`bom i obavqa samo ku}ne poslove. Da bi se devojka udala œna sedeweœ, morala je biti iz ugledne porodice i s velikim mirazom. Mnogo se po la ga lo na vred no }u de voj ke, kao i na to da je iz œdoma}inskeœ ku }e. I devoj ~ini roditeqi su, tako e, vodili ra ~u na o to me da im k}er ode u œdoma}inskuœ ku }u. ^e sto se doga a lo da se sta ri ji o sve mu do go vo re, a da se mla di po pr vi put vide na ispitu. Mladi }i su se povinovali odluci roditeqa, dok je me u de voj ka ma bi lo onih ko je su na la zi le na ~i na da se suprotstave i uti ~u na izbor svog supru`nika. Devojka je udajom napu {tala roditeqski dom pa joj je bilo lak {e da se suprotstavi wihovim zahtevima, dok je mladi} dovodio nevestu u ku }u ro di te qa i sa mim tim je, ka da je o iz bo ru re~, bio u slo `e - nijoj situaciji.134 ^i we ni ca da su ro di te qi, i uop {te sta ri ji u porodici, donosili odluku o izboru bra~nog partnera, kao i o trenutku stupawa u brak, a veliki broj srodnika se anga`ovao 133 U svad be nom ri tu a lu ob red ni hle bo vi, kao i p{e ni ca, ima ju iz ra - `enu semantiku, o ~emu }e biti vi {e re ~i u da qem tek stu. 134 Ve ra S. Er lich, Porodica u transformaciji, Na pri jed, Za greb 1964, 146.

53 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 53 u œraspitivawuœ i posredovawu, pokazuje da je brak u ovom periodu prevashodno institucija kojom se obezbe uje kontinuitet i reprodukcija porodice, kao i srodni~ki odnos dveju porodica, pa i {ireg kruga wihovih srodnika, a ne stvar qubavi i bliskosti mladih.135 Roditeqi su strogo vodili ra ~una o tome da wihova deca (i mu {ka i `en ska) ula ze u brak po re do sle du ra a wa. U ret kim slu ~a je vi ma se stra je mo gla da œpre`eniœ (uvek se ko ri sti izraz œpre`enitiœ bez ob zi ra na pol onog ko ji re me ti red) sta ri - jeg brata, ali se na takav postupak nije gledalo blagonaklono. Onaj ko ji je pre sko ~io red utvr en ra a wem, bio je du `an da starijem bratu ili sestri da ne ku vr stu ma te ri jal ne na dok na - de. 136 Na ovaj na ~in, u skla du sa rit mom ro da, omo gu }e na je pravilna i sukcesivna smena generacija.137 Mladima je prilikom sklapawa braka obi~no bilo oko 20 godina. Devojka je od mladi }a naj ~e {}e bila starija 1 3 godine. Prema po`eqnom redu stvari, sklapawe braka pratila je svadba.138 Po sto ja la je na gla {e na te `wa da se œnapraviœ svadba, tj. da se sve izvede prema dru {tveno propisanim normama. Uko li ko se ra di lo o si tu a ci ji u ko joj je sve, pre ma re ~i ma informatora, œi{lo po redœ, procedura je zapo ~iwala tako {to bi bio anga`ovan provodaxija, koji je ov de na zi van œna vo da xi Du {an Bandi}, Ta bu u tradicionalnoj kulturi Srba, BIGZ, Be o grad 1980, 344; Nikola Panteli}, Nasle e i savremenost, Po seb na iz da wa Et no graf skog instituta SANU, kw. 35, Beograd 1991, Na ovo ukazuje i V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, Ra dost Iva no va, Bãlgarskata folklorna svatba, BAN, Sofià 1984, Dolazilo je i do otmice devojaka. Oteta devojka, ve} samim tim {to je dovedena u momkovu ku }u, tretirana je kao wegova `ena. Be`awe joj ne bi vredelo, jer se za drugog momka vi {e nije mogla udati. Momkovi roditeqi odla zi li su œna mirbuœ kod de voj ~i nih, ali je svad ba iz o sta ja la. Si tu a ci ja u kojoj se mla di} i de voj ka do go vo re o to me da je on jed no stav no od ve de u svo ju ku }u, nazivala se œzavo eweœ. Za devojku koja je tako postupila govorilo se da se œzavelaœ i na zi va li su je œzavedojkaœ. Do œza vo e waœ je do la zi lo ve o ma ~e sto, na ro ~i to ka da de voj ~i ni ro di te qi ni su odo bra va li wen iz bor, kao i u si tu a - cijama kada su porodi~ni odnosi bi li ne sklad ni ili ma te ri jal ne mo gu} no sti slabe. Ovakav postupak devojke nije se pozitivno ocewivao. Mnoge starije `ene su sa ponosom isticale da nijedna devojka iz wihove porodice ni je œoti- {la ne nakitenaœ, {to zna ~i bez svad be (ide al ni mo del).

54 54 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU jaœ ili œgovorxijaœ. Provodaxija je bio naj ~e {}e mu {karac, ali je to mo gla bi ti i `e na (œna vo da xi kaœ), u sva kom slu ~a ju osoba sa izra`enim pregovara~kim ve {tinama. Provodaxija je imao aktivnu posredni~ku ulogu izme u dveju odnosnih po rodica sve do same svadbe. Stepen i oblik wegove anga`ovanosti zavisili su od konkretne situacije. On bi naj ~e {}e sve uta na- ~io, a budu }i prijateqi su prvi neposredan kontakt imali na ugovoru. U pojedinim slu ~ajevima, svekar i svekrva su odlazili devoj ~inim roditeqima œna pitaweœ i tada su se dogovarali o da nu ugo vo ra i ispita. Ukoliko bi se devojka i weni roditeqi, odnosno stariji u porodici, odlu ~ili da prihvate ponudu, devojka je momku, kao potvrdu pristanka, slala preko provodaxije ili budu }eg svekra ni {an 139 dar ko ji su ~i ni li ko {u qa, ~a ra pe i pe {kir. Ni- {an se {aqe kada pregovori u u u zavr {nu, sigurniju fazu. Devojka mladi }a daruje prva, a dar ima snagu obavezivawa. 140 Ona daje predmete koje je li~no, za tu priliku, izradila, unev {i u wih sve svoje ume }e, devoja~ke snove i nadawa, kao i snagu svog biolo {kog potencijala.141 Lepota devoja~kih darova pred stavqala je sastavni deo do`ivqaja vrednosti i lepote same de vojke. Dar koji ona {aqe mladi }u kao potvrdu prihvatawa bra~ne ponude je ne {to {to je izrazito obele`eno wome, {to nosi wen li~ni pe ~at i {to, zapravo, predstavqa wu samu. Darovanu ko- {u qu mla di} }e pr vi put obu }i na dan svad be. De voj ka, me u tim, dar ne predaje mladi }u li~no, ve} {aqe preko posrednika. Mlado `e wa je ci qao, ni {a nio na de voj ku, a ni {an (wen dar = ona sama) donosi mu provodaxija, wegov izaslanik. Devojka mladi }u ne pre da je svoj dar di rekt no, jer su kon tak ti iz me u wih stro go kontrolisani. 139 Ni {an, m. (pers.) 1. ciq, me ta prilikom pucawa iz vatrenog oru` ja; na pra va na pu {ci ili to pu za ci qa we. 2. be leg, znak na te lu or den, od li ko - vawe. 4. obele`je, dar koji se daje devojci prilikom veridbe ili prosidbe, itd. Abdulah [kalji}, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svje tlost, Sa ra je vo 1989, 493. Tur ci zam ni {an, dakle, ima vi {e zna ~ewa. Na ispitivanom podru~ju ni- {an je dar ko ji de voj ka {a qe mla di }u. 140 Mar sel Mos, Sociologija i antropologija II, Prosveta, Beograd 1982, 57, Zo ja Ka ra no vi}, Svad ba i dar ili di ja log ko ji tra je, Dometi 68 69, Som bor 1992, 124; Z. Ka ra no vi}, Svad be ni ri tual kao po stu pak sank ci o ni sa - wa..., 19.

55 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 55 Kada se ni {an donese u mlado`ewinu ku }u, pucawem iz pu {ke doga aj se obznawuje dru {tvenoj zajednici. Ve {ta~kim zvukom, kako obja {wava Edmund Li~, ozna ~avaju se granice (vremenske, prostorne ili metafori~ke): buka / ti {ina = sve to / profano. 142 Devojka i mladi}, kao i ~lanovi wihovih porodica, po me re ni su iz utvr e ne ta~ ke u so ci jal noj struk tu ri. Proces separacije, odvajawa od prethodnog statusa je zapo ~eo (obele`en je pucawem), kao i ulazak u nesvakida {we, sveto, {to }e vremenom samo dobijati u intenzitetu. Ova promena implicira naru {avawe ravnote`e u dru {tvu i sna`nu provalu haosa. Socijalna provalija je, dakle, otvorena. Ritualom po ~iwe postepeno da se gradi prelaz preko we. Ugo vor Ovaj segment svadbenog rituala svi informatori nazivaju ugovor. U okvi ru ugovora, kao celine, ~in pro {ewa devojke, kada se mlado`ewin otac obra }a devoj ~inom ocu, naziva se prosidba. Re~ prosidba, s ob zi rom na to da se ra di o u`em poj mu, upotrebqava se znatno re e. Ugovor se odr`avao uve ~e (nije bilo odre eno kog dana, ali su izbegavani utorak i subota) u ku }i devojke. Svekar i svekrva su sa provodaxijom i eventualno sa jo{ nekim bliskim srodnikom (najvi {e 5 6 qudi) odlazili da pregovaraju sa devoj ~inim ocem. Prvo je govorio provodaxija, onda budu }i svekar, a potom devoj ~in otac. Kada se stariji na ~elno dogovore, pozivaju devojku. Ona je sve starije qubila u ruku.143 Svekar je tom prilikom daruje novcem. Devojka se tada povla ~i, a stariji daqe pregovaraju. Do me usobnog sporazuma, me utim, ne do lazi lako. Budu }i prijateqi mogu da pregovaraju i da se poga aju sa ti ma, pa ~ak i ce lu no}, a da se ne do go vo re. U naj ve }em bro ju slu ~a je va sve se za vr {i do po no }i, jer je osnov ni pred met razgovora miraz devojke provodaxija okvirno ve} utvrdio. Svekar tu temu zapo ~iwe pitawem: œ[to }e dadete sas devojku?œ 142 E. Li~, navedeno delo, U za vi sno sti od kon kret ne si tu a ci je, de voj ka je ni {an za mla do `e - wu mo gla da pre da i budu }em svekru na ugovoru.

56 56 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Ustanova miraza u Vrawu i okolini po ~ela je da prodire od godine. 144 Miraz uz devojku je ubrzo postao obavezan, jer su uslovi za udaju ote`ani s jedne strane prodirala jenov- ~ana privreda na selo145, a sa druge postojala je broj ~ana ne srazmera me u polovima, jer je mnogo mu {karaca nastradalo u Prvom svetskom ratu. 146 Miraz, ~ija je veli ~ina varirala, podrazumevao je ne {to od predmeta poku}stva krevet, sto sa stolicama, ma {inu za {ivewe i sl. U gradskim, posebno trgova~kim porodicama, miraz je bio znat no vred ni ji. No vac, du ble147 ili sto ka re e su ~inili sadr`aj miraza, a zemqa je bila neotu iva. Uz miraz i{la je i de vo ja~ ka œspremaœ ili œruvoœ tek stil ni pred me ti koje je devojka sama izradila. Svekrva je œspremuœ gledala na ugo vo ru i ukazivala na to koga, kako i ~ime treba darivati na svadbi, odnosno, {ta je jo{ potrebno da devojka pripremi. Sve devojke, naravno, nisu mogle imati miraz. Ako se, na primer, znalo da porodica devojke ni je u mogu}nosti da pripremi miraz ili u situaciji kada devojka nema `ive roditeqe, a pri to me je ve o ma vred na (œrabotnaœ), bu du }i sve kar bi sam rekao da tra `i sa mo de voj ku i ni {ta vi {e. U no voj po ro di ci polo`aj mlade snahe }e biti boqi ukoliko je donela odgovaraju }i miraz. Kada su budu }i prijateqi sve œugovoriliœ, ugovor su potvr ivali raz me nom ra ki j a. Oni su otpijali iz kondira 148 ko ji je do neo mla do `e win otac (on je na ugovoru donosio samo raki ju jer is hod jo{ uvek ni je bio si gu ran), po tom iz kon di ra devoj ~i nog oca, a on da bi se po qu bi li i na taj na ~in œpri ja te qi - liœ, odnosno na ~inili prvi korak u tom pravcu. Uzajamnom razme nom ra ki ja oni }e se œpri ja te qi tiœ u vi {e na vra ta u da qem to ku svad be ne pro ce du re i na taj na ~in, raz me nom istog, utvr i V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, Ve ra S. Er lich, U dru {tvu s ~o vje kom, SNL, Za greb 1978, 193; V. S. Erlich, Porodica u transformaciji..., V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, Dubla je krupniji zlatnik. Obi~no vredi dva dukata, pa otuda i naziv. 148 Kon dir je mo gao bi ti od sta kla ili ze mqe. Sud sa ra ki jom ko ja ima izrazito ritualnu funkciju (slu`i za œprijateqeweœ, wome se po zi va ju ili do ~e ku ju sva to vi i sl.) oba ve zno je za ki }en bi qem.

57 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 57 vati prijateqstvo. Ritualizovan postupak razmene rakija podrazumeva i to da pri polasku mlado`ewin otac ostavqa prijatequ svoju rakiju, a uzima wegovu. Razmena istog rakije ukazuje na ravnopravan status (kao i na obaveze koje iz toga proizilaze) obeju strana. Momkovi i devoj ~ini roditeqi ulaze u srodni~ki odnos koji se naziva œprijateqstvoœ odnos u kome su, po de finiciji, obe strane ravnopravne. Realno, me utim, o ravnopravnosti dveju strana nema ni govora. Devoj ~ini roditeqi ne samo {to daju k}er, ve} uz wu moraju da daju i miraz. Upravo zbog toga, ritual, svojim simboli~kim jezikom, poku {ava da izrazi i razre {i kontradiktornost i prevlada krizu potenciraju }i princip jednakosti. Novouspostavqeni odnos je krhak i nestabilan, a va`an œprijateqeweœ zbog toga, ekvivalentnom razmenom, mora da se ponovi i potvrdi vi {e puta tokom rituala. U trenutku krize, pregrupisavawem (jedna porodica gubi ~lana / druga dobija) naru {ene dru {tvene ravnote`e, uspostavqa se srodni~ki odnos prijateqstvo izme u dveju porodica, odnos na kome se temeqi ~itava mre`a drugih odnosa. Na zna ~aj prijateqstva dveju porodica, osetqive, a va`ne dru {tvene veze, ritual stavqa akcenat. Ovom prilikom odre en je i da tum ispita mladih. Od ugovora do is pi ta obi~ no je pro la zi lo da na. U ovom intervalu ulazi se dubqe u separaciju, kriza postaje izrazitija. Ispit Ovaj segment svadbenog rituala podrazumeva, prema utvr- enom pravoslavnom kanonu, ispit mladog para pred sve {tenikom, a nakon toga œprijateqeweœ dveju strana, koje je ovom pri likom sadr`inski bogatije, razra enije i sa ve }im stepenom obaveznosti, zatim darivawe, kao i sve ~ani ru ~ak i veseqe. Ispit se odr`avao u nedequ. U selima koja nisu imala cr kvu, ispit se iskqu ~ivo odr`avao u ku }i devojke. U gra du kao i u se li ma ko ja su ima la cr kvu ispit se tako e odr`avao u ku }i devojke, a u retkim slu ~ajevima mladi bi bili œispitaniœ u crkvi da bi se izbegli tro {kovi. Sve {tenika je pozivao devoj ~in otac, ko ji je i sno sio tro {ko ve.

58 58 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Na dan ispita u ku }i devojke okupqaju se weni srodnici, a oko podneva dolaze mlado`ewini sa svira ~ima. Na ispitu je, sa jed ne i sa dru ge stra ne, ukup no bi lo qu di. Devoj ~ini roditeqi i srodnici do ~ekuju mlado`ewine ispred ku }e (gde svekar vodi kolo), pozdravqaju se sa wima i uvode ih unutra. Mlado`ewini donose dar za devojku, kao i rakiju, vino i poga ~u, rekvizite posredstvom kojih }e se œpri jateqitiœ. Devojka je u izdvojenoj prostoriji, u koju neka od wenih ro aka uvodi mladi }a, a onda ih zajedno dovodi kod sta rijih. Devojka sve starije qubi u ruku. 149 Sve {tenik, prema crkvenom kanonu, oba vqa ispit mladenaca. Devojka sve {tenika daruje pe {kirom. Nakon to ga de voj ~in i mom kov otac se œpri ja te qeœ tj. razmewuju rakiju i vino ({to je dodatni elemenat) na ve} opisani na ~in. Ovom prilikom po prvi put se œprijateqeœ i tako {to zajedno lome poga ~e. 150 Na sto lu ili so fri po red wih sta vqa ju se dve poga ~e jedna preko druge. Odozdo je poga ~a koju je doneo budu }i svekar, a odozgo je, preko we, doma }inova poga ~a. Kako su mi sagovornici obja {wavali, uvek je œdoma}inskaœ poga ~a od o zgo i pr vo se ona lo mi (jer su u we go voj ku }i, na we go voj teri to ri ji), a po tom se, na isti na ~in, lo mi sve kro va po ga ~a ko ja se nalazi odozdo. Prijateqi se prekrste, uhvate poga ~u jedan s jedne, drugi sa druge strane, malo je podignu (da bi, prema mi- {qewu kaziva ~a, sve napredovalo, i{lo navi {e) i prelome je na po la. Sva ko svoj deo lo mi da qe sa onim ko mu je naj bli `i. Svima se daje da okuse od poga ~e (dakle, da participiraju), pa ma kar to bi la i mr vi ca. ^in ko ma da wa, de qe wa po ga ~e (ce li ne, kruga) ozna ~ava uspostavqawe odnosa. Prijateqi se nakon œpri ja te qe waœ po qu be. S ob zi rom na to da su se wi ho vim œprijateqewemœ zapravo œprijateqileœ dve srodni~ke grupe, svi prisutni s jedne i sa druge strane qube se, govore }i: œneka je 149 ^e sto je de voj ka i mla di }a qu bi la u ru ku. Jed na od mo jih sa go vor ni - ca ispri ~ala je da ju je majka savetovala da tako postupi, vrawskom izrekom: œi pet l (petao, u smi slu si tan i ne u gle dan, prim. S. Z.) da je, mu` je!œ 150 Na ispitivanom podru~ju pod poga ~om se podrazumeva okrugao hleb od p{eni~nog bra {na sa kvascem, na ~ijoj gorwoj povr {ini su na ~iweni ukrasi od te sta.

59 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 59 sre}no prijateqstvoœ. Od tog trenutka oni jedni druge oslovqavaju sa œprijatequœ i œprijateqkeœ. Mali deo jedne i druge poga ~e mlado`ewini nose nazad, svojoj ku }i. Sagovornici su mi obja {wavali da se tako ~ini zbog to ga {to su to ko ma di œod do bro, od pri ja teq stvoœ. Za pra vo, kod ku }e je svakako ostao neko od ~lanova porodice. 151 Deo se vra }a da bi i on okusio od poga ~e, ~ija je osnovna simbolika, u ovom kon tek stu, pri ja teq stvo, tj. da bi i on u~e stvo vao u ~i nu œpri ja - te qe waœ i da bi se ta ko iz me u svih ~la no va dve ju po ro di ca uspostavio srodni~ki odnos. Postupak œprijateqewaœ po sredstvom poga ~a ponavqa se vi {e puta tokom rituala (ukupno tri pu ta), kao i raz me na ra ki je i vi na, da bi se sklo pqe nom pri ja - teqstvu dala te`ina obaveznosti. Svaki nagli pomak u ritualnom procesu svadbe zape ~a }uje se œprijateqewemœ. Osim poga ~a koje su u funkciji œprijateqewaœ, u ritualu se sre }u i druge vrste poga ~a i obrednih hlebova uop {te. Svaki od wih pojedina~no ima sopstvenu semantiku u zavisnosti od konkretnog ritualnog konteksta u kome se nalazi (tako }e i biti razmatran), ali su zna ~ewski povezani u jedinstvenu celinu, koja ima jak semanti~ki naboj. Ona, povezana sa drugim, semanti~ki sna`nim elementima svadbenog rituala, obrazuje wegovu osnovnu poruku. œprijateqskaœ poga ~a, kako samo weno ime i uloga u ri tualu upu }uje, u osnovi simbolizuje prijateqstvo. Ume {ena je od p{eni~nog bra {na. U agrarnoj kulturi tradicijskog dru {tva p{enica ima poseban zna ~aj,152 a hleb pred sta vqa osnov nu hranu 153. Ova poga ~a asocira plodnost, blagostawe, dobrobit, pre- 151 U pri li ka ma kao {to je is pit, svad ba i sl. sma tra se da ku }a ne sme biti zatvorena i da obavezno neko mora ostati u woj da je œ~uvaœ. Ova kav zah tev je ra zu mqiv ako se ima u vi du specifi~na osetqivost trenutka i samim tim pove }ana mogu}nost podlegawa negativnim dejstvima. Odlazak na ispit podrazumevao je i celodnevno odsustvovawe od ku }e, pa su pojedini ~lanovi po rodice bili spre ~eni obavezama oko male dece, stoke i sl. 152 Du {an Ban di}, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Nolit, Be o- grad 1991, A. L. To por kov, Hleb, u: Svetlana M. Tolstoj, Qubinko Radenkovi} (re dak to ri), Slo ven ska mi to lo gi ja en ci klo pe dij ski re~ nik, Zep ter Bo ok World, Be o grad 2001, ; A. A. Plot ni ko va, Ko la~, u: S. M. Tol stoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 274.

60 60 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU ma re ~i ma ka zi va ~a œberi}etœ. Wu, ali i sve dru ge vr ste obrednih hlebova mo`e da mesi iskqu ~ivo osoba koja ima `ive roditeqe. Ovakav zahtev va`i i za mnoge druge ritualne postup ke (o ~e mu }e bi ti re ~i u da qem tek stu) i pred sta vqa svetlucavu nit kojom je protkan i obele`en ceo svadbeni ritual. œprijateqskaœ poga ~a, dakle, sadr`i princip `ivota, plod nosti, plodotvornosti princip koji se potencira kroz ceo ritual. Ti me {to od we mo ra ju da oku se svi (ova kav zah tev od no si se na jo{ ne ke po ga ~e u ri tu a lu), prin cip ko ji ona sa dr `i, zahvata i pro`ima sve, objediwuju }i ih u realnosti com mu ni - tas-a zajedni {tva, homogenosti, jednakosti, kreativnosti. 154 Nakon œprijateqewaœ pristupa se darivawu. Ni {an koji je devojka poslala mlado`ewi predstavqa kami ~ak oko kojeg se krug onih koje ona daruje koncentri~no {iri. Ovom prilikom ona daruje ~lanove mlado`ewine u`e porodice oca, majku, bra }u i sestre, a na samoj svadbi sistem darivawa }e se jo{ vi- {e pro {iriti. ^lanovima mlado`ewine porodice devojka predaje bo {~aluk 155, a oni joj, kao uzdar je, da ju no vac u sim bo - li~noj vrednosti. Iste darove koje im je predala na ispitu, u ku }i svojih roditeqa, devojka }e im ponovo predati na svadbi, ali u wihovoj ku }i i to pored ogwi {ta prostor u kome se predaje dar uti ~e na wegovo zna ~ewe.156 Iako mlado`ewini dobijene darove nose ku }i, oni prema wima imaju potpuni odnos posedovawa tek nakon {to im ih nevesta preda u wihovoj ku }i, i to onda kada ju je svekrva uvela u doma }i kult. U krizu se zakora ~ilo duboko darivawe je u periodima ugro`enosti poja ~ano,157 a uz to œdavawe ima mo} obavezivawa dru gih, a da pri tom ni je po treb no pri be ga va ti siliœ.158 De voj V. Tur ner, The Ri tual Pro cess, Bo {~aluk, m. (pers.-tur.) dar ko ji se sa sto ji od odev nih pred me ta, zamotanih u bo {~u, odakle i na ziv. Bo {~a, f. (pers.) platno ~etvorougaonog ob li ka u ko je se ne {to za mo ta va. A. [ka lji}, na ve de no de lo, Anna Zambrzycka-Kunachowicz, Kulturna funkcija da ra, Et no an tro po - lo {ki pro ble mi 2, Be o grad 1987, Isto, Maurice Godelier, L énig me du don, II. De l existence d Object Substituts des Hom mes et des Di e ux, So cial Ant hr o po logy 3/2, Cambridge University Press, Cam brid ge 1995, 103.

61 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 61 ka darom obavezuje ~lanove mlado`ewine porodice, ali i oni oba ve zu ju wu i to ne sa mo uzdar jem. U ime ku }e, sve kr va de voj ci predaje neki komad nakita, materijal za bluzu, œ{amijuœ (tanku maramu za glavu, obi~no od markizeta) i ogledalo 159. Dari va wem se za vr {a va ozbiq ni, œslu`beniœ deo i ula zi se u domen ludi~kog, izokrenutog. Sve ~ani ru ~ak i veseqe tra ju do ka sno u no}. Od ispita do svad be obi~ no pro e 2 3 me se ca. U ovom periodu devojka ubrzano zavr {ava darove i tekstilne predmete za svoje budu }e doma }instvo. Ona i mladi} imaju pravo da zajedno œstojeœ na saborima i u sli~nim prilikama, ali se vodi ra ~una o tome da s wima uvek bude neko od devoj ~inih srodnika. Me u prijateqima ne postoje direktni kontakti, ve}, ako je to neo p- hodno, posreduje provodaxija. ^lanovi zajednice kojih se promena ti ~e u ovom periodu su na samom rubu separacije, gde ih zapquskuju jaki talasi marginalnosti. Oni plutaju ({to na ro- ~i to va `i za œispitanuœ de voj ku ko ja vi {e ni je de te, ve} se posve }eno priprema za novo doma }instvo, ali jo{ uvek ne pri pada kategoriji socijalno zrelih jer su weni kontakti s mla di- }em pod strogom kontrolom starijih) izme u definisanih pozicija u dru {tvenoj strukturi, u stawu u kome se u simbiozi nalaze elementi jednog i drugog statusa. Pozi va we sva to va Na svad bu se pr vo poziva kum, potom stari svat (svadbe bez ku ma i sta rog sva ta ne mo`e biti), a onda ostali u~esnici sa jedne i sa druge strane. Svatovi se pozivaju na ritualno utvr en na ~in, s tim {to je po zi va we ku ma i sta rog sva ta po seb - no ritualno razra eno. Kumstvo predstavqa socijalno-duhovnu ustanovu (funkcije su uglavnom dru {tvenog karaktera), prenosivo i nasledno dobro, sa patrilinearnom linijom transmisije. 160 Na te ri to Ogledalo ima apotropejska svojstva. D. Bandi}, Na rod na re li gi ja..., 102; [pi ro Ku li {i}, Pe Pe tro vi}, Ni ko la Pan te li}, Srp ski mi to lo - {ki re~ nik, Etnografski institut SANU, Beograd 1998, Nikola F. Pavkovi}, Etnolo {ka koncepcija nasle ivanja, Etnolo {ke sveske IV, Be o grad 1982, 32.

62 62 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU riji Vrawa i okoline u posmatranom periodu kumstvo je ~vrsta, trajna i nasledna me uporodi~na veza. 161 Ku mu se uka zu je izuzetno po {tovawe. Smatra se za veliki greh raskinuti kumstvo, ili se na bi lo ko ji na ~in ku mu za me ri ti. Kon tak ti iz me - u kuma i kuma {ina su veoma redukovani, svedeni na prigodne prilike, da bi se spre ~ila svaka mogu}nost nastanka kon fliktne situacije. Kod kuma, da bi mu uputio poziv za svadbu, odlazi svekar, a sa wim mo`e da po e i svekrva ili neki drugi stariji srodnik. Oni sa sobom obavezno vode i jednog suseda. Nose rakiju i poga ~u. Svekar poziva kuma na svadbu i nudi ga rakijom. Kum pri hva ta ra ki ju, {to zna ~i da je pri hva tio po ziv. Kum na zdra - vqa, blagosiqa mladence i iskazuje najboqe `eqe. Nakon toga, po ga ~u ko ju je sve kar do neo, kum lo mi (na na ~in na ko ji se lo mi œprijateqskaœ poga ~a, s tim {to je ovde samo jedna svekrova) sa susedom svog kuma {ina. Postoji stroga zabrana da kum i kuma {in zajedno lome poga ~u. U situacijama kada se kumstvo raskine ili kada se izme u kuma i kuma {ina poremete odnosi, ka- `e se: œiskr{i{e poga~uœ. Kum stvo je traj na i na sled na ve za. Od nos pre ma ku mu je pun po {tovawa i pa`we. Izme u kuma i kuma {ina izbegavaju se u~estali, neposredni kontakti kao i sve situacije koje bi mo`da mogle da dovedu do sukoba. Zajedni~ko lomqewe poga ~e je ve} di rek tan, bli zak kon takt. Zbog to ga sve kar sa so bom vo di su se da, oso bu ko ja je iz van od no sa kum stva. On }e u ovoj pri li ci zameniti kuma {ina i s kumom prelomiti poga ~u. Poga ~a ko jom se po zi va kum ni je u funk ci ji us po sta vqa - wa no vog od no sa s ob zi rom na to da on ve} po sto ji kao na sle dan. Wome se osetqivi odnos kumstva potvr uje i u~vr {}uje u kriti~nom trenutku. Kumov blagoslov je na svadbi najva`niji dar, pa mu se po ga ~om uka zu je ~ast. Po ga ~a, sa mim tim {to je jed na, {to ju je svekar doneo u kumovu ku }u, izra`ava neravnopravan sta tus. Od we svi pri sut ni po je du po par ~e (deo sve kar vra }a na zad jer od we mo ra ju da oku se i uku }a ni) da bi par ti ci pa ci Iscrpnu analizu problema kumstva sa akcentom na dru {tvenoj osnovi pojave nudi rad: Radomir D. Raki}, Kumstvo u pravoslavnih jugoslovena kao socijalno-strukturni oblik, Etnolo {ki pre gled 10, Ce ti nje 1972,

63 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 63 jom, na osno vu prin ci pa ko ji poga ~a sadr`i, u odnos kumstva, u prelomnom momentu, bili objediweni i utvr eni svi. Sta ri svat (œstarejkoœ) je, pre ma ide al nom obra scu, mla do - `ewin ujak (svekrvin ro eni brat), a prema ostvarenom srodnik, koji mo`e biti i daqi, s maj ~ine strane. On je obavezno o`ewen ~ovek. Kod starog svata, da bi mu uputili poziv, odlaze svekar i svekrva s jo{ nekoliko srodnika (obi~no 5 6 qudi). Nose rakiju i poga ~u. Svekar se obra }a starom svatu i nudi ga rakijom, koju ovaj prihvata. Nakon toga svekar i stari svat lome poga ~u na na- ~in na koji se lomi œprijateqskaœ poga ~a. Informatori su ob ja- {wavali da je odnos sa starim svatom slobodniji, opu {teniji i ne ta ko va `an kao od nos sa ku mom. Sta ri svat ima po se ban zna ~aj sa mo na svad bi (po sle svad be on ima zna ~a ja kao srod nik, ali wegova ritualna uloga prestaje), pa sa wim svekar mo`e da prelomi poga ~u. ^inom komadawa poga ~e, izme u svekra i starog svata postoje }i srodni~ki odnos dobija ritualnu dimenziju. Od pre lomqe ne po ga ~e svi po je du po par ~e, a je dan deo sve kar vra }a svo joj ku }i iz istih raz lo ga iz ko jih se vra }a i po ga ~a ko jom se po zi va kum, kao i œprijateqskaœ poga ~a. Sve kar ili ne ki dru gi mu {ka rac iz ku }e (na pri mer, mlado`ewin stric ili stariji brat) s rakijom poziva ostale svatove. Na isti na ~in se pozivaju i svatovi na devoj ~inoj strani. Zasev ka Zasev ka je sa stav ni, uvod ni deo svad be u u`em smi slu re ~i. Ona se organizuje u subotu uve ~e (dakle, uo~i same svadbe) u mlado `e wi noj ku }i. Obi~ no po ~i we oko 18 ~a so va i tra je do po no - }i. Sadr`ajnu specifi~nost zasevke ~ini kolo koje vodi sve krva sa sitom punim p{enice i dr. kojim otvara svadbeno veseqe. U literaturi koja razmatra svadbu na ju`noslovenskom prostoru ne pomiwe se zasevka. Vi do sa va Ni ko li}-sto jan ~e - vi} opi su je zasevku, ali ne ula zi u po re klo i zna ~e we ter mi - na. 162 U bugarskoj tradicijskoj svad bi zasevka kao seg ment svadbenog rituala postoji, ali ima druga ~iji sadr`aj i formu 162 V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, 437.

64 64 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU pod zasevkom se podrazumeva priprema obrednih hlebova.163 Ra dost Iva no va pi {e da je u osno vi pr vog de la ovog ter mi na sejawe `ita ili prosejavawe bra {na, a drugi deo ozna ~ava raz li- ~ite etape u pripremi hleba. 164 Navedeno obja {wewe nastanka termina u bugarskom jeziku, podatak sa terena da se prvo sejawe p{enice naziva œzasejkaœ, kao i to da svekrva tokom igre iz bacuje sadr`aj iz sita takvim pokretom ruku kao da seje upu }uju na pretpostavku da je ~in sejawa u osnovi naziva ovog segmenta rituala. Na zasevku do la zi {i ri krug srod ni ka i su se da, jer je to najsve ~aniji, najuzbudqiviji trenutak svadbe, ~iji }e po ~etak svekrva svojim, sve kr vi nim ko l o m, ozna ~iti. Svi `ele da prisustvuju momentu kada ona œzaigrujeœ 165 (u zavisnosti od po lo `a ja u struk tu ri srod ni~ ke, ali i {i re dru {tve ne za jed - nice, u ulozi u~esnika ili makar posmatra ~a). Srodnici i suse di oku pqa ju se u dvo ri {tu, a tu su i svi ra ~i. Sve kr va ih ne do ~ekuje ona je u ku }i, priprema se i obla ~i posebnu ode }u. Svekrvin kostim sna`no korespondira sa nevestinim kostimom (~emu }e biti poklowena posebna pa`wa u daqem tekstu). Wih dve su najistaknutiji ritualni subjekti, prigodno obu ~ene, vizuelno izdvojene od ostalih, a jedna naspram druge obele`ene atributima koji su zna ~ewski povezani. Nije slu- ~ajno ritualni scenario zahtevao wihovu kostimiranost, jer svi koji do`ivqavaju promenu statusa obla ~e posebnu ode }u da bi istakli tu promenu. 166 Svekar i mlado`ewa su obu ~eni sve- ~ano, u novu ode }u, ali nisu wome posebno obele`eni. Svekrva i nevesta su na svadbi bile odevene u prigodne alene 167 f u t e. Futa je pravougaoni komad tkanine, 3 4 metra {irine i centimetara du`ine, ru~ne izrade, sa utkanim tankim vertikalnim prugama. Najtipi~nije fute su œna dve strukeœ, tj. iz dva de la, ho ri zon tal no spo je na, ali ta ko da se pruge jednog dela nastavqaju na pruge drugog dela (videti sli- 163 R. Ivanova, navedeno delo, Isto. 165 Za sve kr vu se uvek ka `e da ona œzaigrujeœ, tj. vo di pr vo ko lo na svad bi. 166 E. Li~, navedeno delo, Alen, adj. (pers.) crven, jarkocrvene bo je. A. [kalji}, navedeno delo, 88.

65 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 65 ke 3. i 4). Futa se obmotava oko pojasa, pri ~emu krajevi slo bodno padaju i preklapaju se jedan preko drugog formiraju }i vr stu du ga~ ke suk we. Ona se oba vi ja sa mo jed nom, jer se gu sto na bi re na uzici kojom se vezuje oko struka. Du` dowe ivice op {ivena je gajtanom ili satenom. U po ~etku je bila prega ~a 168, a kasnije je evoluirala u vrstu sukwe.169 Postoji vi {e vrsta futa u za visnosti od materijala (vuna, kudeqa...), boje (cr na, tam no pla - va...), itd. Na ro ~i to su bi le na ce ni fu te iza tka ne od po seb ne vrste pamuka, tzv. vajkara. 170 U posmatranom periodu, futa je osnovni odevni predmet seoske `ene, kako u svakodnevnim, tako i u sve ~anim prilikama. Ale na fu ta imala je ritualnu funkciju nosile su je sa mo svekrva i nevesta na svadbi. Nevesta je alenu futu nosila i u sve ~anim prilikama (poseta kumu, starom svatu i sl.), ali iskqu ~ivo tokom prve godine braka. Nevesta bi svoju alenu futu nakon toga stavila u {kriwu i ~uvala je za dan kada }e biti svekrva da tu istu futu ponovo œopa{eœ. Ukoliko svekrva nije vi- {e imala sinova za `enidbu, ona je svoju alenu futu mogla poklo ni ti sna hi ili k}er ki. Ale ne fu te su se kao vred nost ~u va - le i prenosile. Osim u ale nu fu tu, sve kr va je bi la ode ve na i u li ba de, deo gra an skog ko sti ma, {to uka zu je na wen po vi {e ni status.171 Na gla vi je ima la ma ra mu od mar ki ze ta, pa stel ne bo je, za ve za nu u ~vor is pod bra de. Cr ve ni cvet u ko si, sa de sne stra ne, bio je naj zna ~aj ni ji (ne iz o sta van i kod sve kr ve u gradu) in di ka tor we nog sta tu sa. Na no ga ma je no si la opan ke ili, za tu pri li ku ku pqe ne, ci pe le. Ova kav sve kr vin ko stim mo gao je bi ti do pu wen ni zom du ka ta ili du bli oko vra ta i veze nim pe {ki rom pri ka ~e nim za po jas sa de sne stra ne, da pa da pre ko fu te. 168 Futa, f. (ar.) pre ga ~a, ke ce qa, za sti ra~. A. [kalji}, navedeno delo, V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, Op {i r ni je o fu ti: Mi len ko Fi li po vi}, Bele {ke o seoskoj no {wi u Vraw skom Po mo ra vqu, Glasnik Etnografskog muzeja 22 23, Beograd 1960, ; V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, Sve kr ve sa se la li ba de su ku po va le u gra du i no si le su ga is kqu ~i vo na svad bi.

66 66 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Crvena boja, distinktivno obele`je svekrvinog statusa, konotira krv, `ivot, radost, 172 odnosno vatru, krv, vulvu, 173 a u kontekstu svadbenog rituala ostvarenu plodnost. Svekrva izlazi iz ku }e. Pa`wa svih prisutnih usmerena je na wu. De voj ka (k}er ili ro a ka ko ja ima `i ve ro di te qe) preda je joj si to174. Sve kr va se pre kr sti i sa si tom u de snoj ru ci po ~iwe da igra svoje, svekrvino kolo. Pored we je svekar, pa daqe, prema stepenu srodstva, ostali ~lanovi zajednice. Sito je zaki }eno cve }em, a pokriveno bo {~om 175. U situ je p{enica oba ve zna, a osim we tu je i bo si qak, {e}er, bom bo ne, si tan novac i œkravaj~eœ (mali hlep ~i} bez kvasca). Tokom igre svekrva tri puta izbacuje sadr`aj iz sita u pravcu istoka 176. Ona na ovaj na ~in œsejeœ sa dr `aj iz si ta da bi, ana log no kva li te tu sastojaka, obezbedila mladencima: p{enicom i œkravaj~etomœ 177 plodan brak i œberi}etœ, {e}erom i bombonama sladak `ivot, nov ~i }ima obiqe, a bosiqak, mo }an apotropajon, tu je da za {titi œsetvuœ.178 Ri tu al ni po stu pak ko ji ima za ciq da, prema principima imitativne magije, obezbedi plodnost, izvodi 172 E. Li~, navedeno delo, Qu bin ko Ra den ko vi}, Simbolika sveta u narodnoj ma gi ji Ju `nih Slo ve na, Posebna izdawa Balkanolo {kog instituta SANU, kw. 67, Beograd; Pro sve ta, Ni{ 1996, Vawa Nikolova obja {wava da na zasevki bugarske tradicijske svadbe si to sim bo li zu je ulo gu `enskih reproduktivnih organa. Si to s otvo rom navi {e prima bra {no (= oplodwa), zadr`ava ga na trenutak, a potom bra {no izlazi iz si ta (= ra a we). Vanà Ni ko lo va, Svat be ni te œzasevkiœ. Opit za semanti ~en analiz, Bãlgarska etnografià, kn. 4, Sofià 1993, Videti napomenu br In for ma to ri su go vo ri li œnakude iz grev ku sunceœ, tj. u prav cu izlaska sunca. Is tok i za pad, stra ne sve ta vezane za izlazak i zalazak sunca, smenu dana i no }i, ulaze u red opozicija tipa œgore doleœ, œdobar r avœ, itd. {to od re u je zna ~ew sku sim bo li ku: istok sve tlost, pra ved nost, bla go sta - we, `ivotnost, iskon sko, zapad ne ~isto }a, nepravednost, siroma {tvo, smrt nost. N. I. Tol stoj, Is tok Za pad, u: S. M. Tol stoj, Q. Ra den ko vi}, (redaktori), navedeno delo, Po pravilu, œkravaj~eœ se iz sita ne izbacuje sa ostalim sadr`ajem. U na ~inu postupawa s wim postoje lokalne varijante, ali se naj ~e {}e ono osta vqa i ~u va u ku }i. 178 Prilikom œzasejkeœ prve setve bosiqak se stavqa u seme. O apotropejskim svojstvima bosiqka op {irnije: [. Kuli {i}, Petrovi}, N. Panteli}, navedeno delo, 60 61; D. Ban di}, Narodna religija...,

67 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 67 `ena koja je ostvarila svoju biolo {ku mo}, rodila sina i upravo do `i vqa va pro mo ci ju u sta tus sve kr ve, za `e nu naj vi {i mogu }i status u patrijarhalnoj zajednici. 179 Svekrvino kolo je tip otvorenog kola 180, ~i ji je pra vac kretawa udesno, kru`nom linijom i traje veoma dugo. Kada se zavr {i, svekrva sama pla }a svira ~ima, a sito vra }a devojci od koje ga je primila. 181 Woj onda sviprilaze i ~estitaju joj {to je po sta la sve kr va, re ~i ma: œaj, ne ka je sa sre }u, sve kr vo!œ Od tog mo men ta, pa do kra ja svad be svi je oslo vqa va ju sa œsvekrvoœ, a ona se na to ra do oda zi va. Ovim ko lom ona je jav no pro mo vi sa na u status svekrve, {to se mo`e ozna ~iti kao œvrhunac wenog `enskog postignu}aœ 182. Meni bliska osoba, ro ena go dine, ~i ji se sin o`e nio bez svad be, du bo ko je `a li la zbog to ga govo re }i da se, eto, woj ni je da lo da bu de sve kr va. Iako su {tin- ski je ste sve kr va, jer ima sna hu i unu ke, ona tog da na ni je do `i - vela zvani~nu promociju u taj status. Ukoliko svekrva ima o`ewenog sina, wen status dobija ve }i zna ~aj sa svakom novom snahom. U svim fazama svadbene procedure svekrva ima veoma aktiv nu ulo gu, ali je zasevka u pu nom smi slu re ~i wen tre nu tak. Tokom istra`ivawa, pitala sam zbog ~ega je uloga svekrve ta ko is tak nu ta, za {to, na pri mer, pr vo ko lo ne vo di sve kar, s ob zi - rom na to da se radi o patrijarhalno organizovanoj zajednici. Re dov no sam do bi ja la od go vor: œzatoj {to je ona maj ka!œ Cr ve na boja wene ode }e je, kako su mi informatori obja {wavali, œna radostœ {to je o`e ni la si na, a pri god no je ob u ~e na œda se zna je da je sve kr va. Sve kar se di s ku ma i sta rej ka, pi je i me zi, a sve kr M. Ma le {e vi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene..., Lucidnu analizu dru {tvenog konteksta visokog ritualnog dostojanstva svekrve na {irem balkanskom prostoru da je M. Ma le {e vi}, Od nos sve kr ve i sna he u svadbenom ritualu..., O otvo re nom i za tvo re nom ko lu: Oli ve ra Mla de no vi}, Ko lo u Ju- `nih Slovena, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 14, Be o- grad 1973, Svekrva naj ~e {}e igra samo sa sitom. U nekim slu ~ajevima ona je mo gla da, vra tiv {i si to de voj ci, od we pri mi œkondir~eœ pu no ra ki je i sa wim u ruci odigra jo{ jedan krug. 182 M. Male {evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., 177.

68 68 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU vu svi gu vi kav: Daj ovoj, ku de je onoj Œ, {to ja sno ilu stru je wenu istaknutu i aktivnu ulogu. Put koji dovedena nevesta prolazi u okviru mu`evqeve porodice Edmund Li~ obja {wava: œsvaka udata `ena prvo se kao tu inka ukqu ~i u lokalnu grupu objediwenu prema po reklu. Ona je su {tinski zla strani predmet, seksualni obje kat, ne ~ista. Ali tokom vremena ona postaje majka novog ~lana loze. U ovom drugom svojstvu ona je su {tinski dobra, oli ~ewe vr line i ~istote, antiteza seksualnom objektuœ.183 Rodiv {i dete, snaha je kona~no primqena u mu`evqevu ku }u, odnosno, proces wene integracije (zapo ~et prosidbom) sada je zavr {en. Kaziva- ~i obja {wavaju da je ona, rodiv {i dete, œpu{tila korenœ. Posredstvom deteta ona izgra uje poziciju unutar nove ku }e, koja }e biti boqa ukoliko su dete ili deca mu {kog pola.184 Otuda i sna`no vezivawe majke za sina, jer joj on, zapravo, obezbe uje status. Sin je medijum pomo }u koga ona od tu inke postaje Majka stub porodice. Wegovom `enidbom ona daqe napreduje u statusu, jer kao svekrva dobija najvi {i mogu }i stepen auto rite ta, ko ji, kao `e na, mo `e da ima u pa tri jar hal noj za jed ni ci. Na svad bi su mo gle bi ti i tri sve kr v e, ali sa mo jed na od wih je œpravaœ mla do `e wi na maj ka. Sve tri su ode ve ne u prigodnu ode }u i svaka od wih igra svoje, svekrvino kolo. One su, pre ma ide al nom obra scu, tri je tr ve. U prak si su mo gle bi ti i se stre ili, na pri mer, dve je tr ve, a tre }a je za o va ili ne ka susetka. Smisao ovakvog koncepta rituala je, prema re ~ima informatora, da i ona `ena koja nema sina dobije priliku da bu de sve kr va. Na ma te rin sku ulo gu `e ne i to sve kr ve maj ke si na ritual stavqa akcenat. Posle sve kr ve ko lo vo di sve kar, a on da re dom, pre ma stepenu srodstva i autoriteta, ostali ~lanovi zajednice. Nakon veseqa, postavqa se sofra. 183 E. Li~, navedeno delo, U na {oj patrijarhalnoj porodici izrazita je te`wa da se obezbedi mu {ko potomstvo, koje nasle uje materijalna, duhovna i socijalna dobra. K}er je is kqu ~e na iz na sled stva. Ona sa mo ima pravo na otpremninu pri likom uda je. Op {ir ni je: N. F. Pavkovi}, Etnolo {ka koncepcija nasle ivanja..., 33,

69 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 69 * * * Tokom da na, u su bo tu uo~i svad be, i u jed noj i u dru goj ku- }i teku intenzivne pripreme. Mladi, koji imaju `ive roditeqe, obele`avaju granice kapiju (iznad koje se name {ta du ga- ~ak vrbov prut u obliku polukruga, opleten cve }em i zelenilom) i ula zna vra ta ku }e (iz nad ko jih je na niz od cve }a na cr ve - nom koncu), a pripremaju i cve }e kojim }e bi ti ozna ~eni u~esnici rituala. U mlado`ewinoj ku }i, na tavanu iznad ulaznih vra ta, sta vqa se po ga ~a œda bi sva to vi bi li mirniœ. U kri znom trenutku, ova poga ~a (= plodnost, obiqe, dobrobit) ima funkciju uspostavqawa i odr`avawa skladnih odnosa. Kupawe mlado`ewe i neveste je obavezno. Pro ~itano u ritualnom kqu ~u, to je ~i {}ewe, œskidaweœ starog, da bi inicijant mogao da primi novo. U kupawu, kao i u obla ~ewu i ukra- {avawu, nevesti mogu da poma`u iskqu ~ivo osobe koje imaju `i ve ro di te qe. Tom pri li kom iz vo de se ma gij ske rad we s ciqem da se nevesta, u osetqivom stawu marginalnosti, za {titi od negativnih uticaja, ali i da se, upravo u takvom trenutku (ka da se ~i ni la ko œprimajuœ) uti ~e na we nu plod nost. Svad ba U ne de qu, ra no uju tru, pre ne go {to po~ nu da se oku pqa ju svatovi185, i u jednoj i u drugoj porodici, ukoliko se udaje ili `eni posledwe dete, œkitiœ se sto `er, stub postavqen na gumno, u dvori {tu, koji slu`i za vr {idbu. 186 Mladi }i koji ima ju `ive roditeqe kite sto`er tako {to na wegov vrh stavqaju jabu ku, pe {kir, vi no, ra ki ju i bo si qak. Sto `er se ki ti da bi se ozna ~ilo da su roditeqi ispunili svoju roditeqsku du`nost i 185 Na ispitivanom podru~ju, svatovi su u~esnici svadbe. Iz raz svat / sva to vi ima pozitivnu konotaciju. U upotrebi je i iz raz svadbari, ali on ima izvesnu pejorativnu nijansu. To su svatovi na nekoj tu oj svadbi, daleko od nas, oni ko ji pra ve bu ku i sl. 186 Sto`er predstavqa simbol stabilnosti doma }instva, kao centar nepo kret ne imo vi ne (ze mqe, ku }e) ima zna ~e we kult nog me sta. A. A. Plot ni ko va, Sto`er, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 512.

70 70 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU da su svu svo ju de cu udo mi li. Vr {id ba (po sao oko `i ta je za vr - {en, hleb je obezbe en) u ritualu se, simboli~kim putem, posredstvom sto`era, izjedna ~ava sa zavr {enim roditeqskim poslom `enidbom / udajom najmla eg deteta. Po zavr {etku svadbe sto`er se raskiti. I u mlado`ewinu i u nevestinu ku }u najpre dolaze naj bli- `i srodnici. U nevestinoj ku }i teku uobi ~ajene pripreme za do- ~ek prijateqa, dok je œglavnaœ radwa u mlado`ewinoj ku }i. Svekar svatove do ~ekuje na kapiji rakijom, a sa wim su osta li mu {ki ~la no vi po ro di ce (we gov otac, brat i sl.). Tu je, ali malo po strani, i mlado`ewa, a pored wega je wegov pra tilac, œml a do `ew ski momakœ,is taknuti ritualni subjekt. œmla do `ew ski momakœ je naj bo qi drug mla do `e we, mlad ~o vek, obavezno o`ewen (prema idealnom modelu tek o`ewen). On se tokom cele svadbe od mlado`ewe ne odvaja i u svemu mu poma`e. Razumqiv je zahtev da œmlado`ewski momakœ bude o`ewen ~ovek, da ima iskustvo koje mlado`ewi, obi~no veoma mladom, nedostaje, a ko ji je uz to we gov drug ne ko ko mu je bli zak i ra van. Ri tu - al no obe le` je œmla do `ew skog momkaœ je œkondir~eœ sa za sla e - nom rakijom, zaki }eno raznobojnim cve }em, tako da bude {to {are ni je. On œkondir~eœ no si sa so bom to kom ce le svad be, a oba ve - zan je da rakijom ponudi svatove koji dolaze. Svatovima koji pristi`u prilaze dve devojke sa pri premqenim cvetovima (cve }e je obavezno prirodno, crvenim koncem pri ~vr {}e no za osno vu od œve~no zelenogœ bi qa) ko je stavqaju na wihov rever kao oznaku statusa ritualnog (da su u~esnici svadbene ceremonije; glavni ritualni subjekti za ki- }eni su ve }im i lep {im cvetovima; mlado`ewa i œmlado`ewski momakœ dobijaju bele cvetove, a svekrva crveni i sl.), ali i bra~ nog oni ma ko ji su u bra ku cvet se sta vqa na de snu stra nu, a onima koji nisu na levu. Mlado`ewi se u wegovoj ku }i cvet sta vqa na le vu stra nu, a u ne ve sti noj on do bi ja cvet i na de snoj, ~ime se ozna ~ava wegov liminalni (vi {e nije neo`ewen, ali jo{ ni je o`e wen) sta tus. Osta li sva to vi sa mla do `e wi ne strane u nevestinoj ku }i bivaju ponovo zaki }eni na istoj strani na kojoj to ve} jesu. Oni se od svatova s nevestine strane razlikuju po to me {to ima ju po dva cve ta ozna ku da su pre {li dve grani ce. Ka da se sva to vi ma za ka ~i cvet na re ver, oni, tim ~i nom,

71 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 71 postaju posve }eni, obele`jem izdvojeni od œspoqa {wegœ, œprofanogœ sveta, ulaze u nesvakida {wu vremensko-prostornu ravan, kojom vladaju specifi~ne zakonitosti. Za taj cvet ulaznicu u drugu realnost oni daju novac simboli~ne vrednosti svako prela`ewe granica prati razmena darova.187 Kada se okupe najbli`i srodnici, svi zajedno, sa svira ~ima, odlaze da œsretnuœ starog svata. Stari svat na svadbu dolazi pre kuma i drugih svatova, a odlazi posledwi. Na dogovoreno mesto, metara od ku }e, oni do ~ekuju starog svata, po zdravqa ju se sa wim i we go vim go sti ma (sta ri svat vo di 15 20, pa i vi {e svojih pratilaca). Igraju }i, dolaze mlado`ewinoj ku }i, ispred koje stari svat vodi kolo. Potom, predvo eni starim svatom, svi za jed no od la ze da, na isti na ~in, œsretnuœ ku ma. Kum sa sobom vodi mawe gostiju, obi~no U dvori {tu mlado`ewine ku }e kum vodi kolo, a potom se postavqa doru ~ak. Pristi`u i ostali svatovi, daqi srodnici i susedi. Formira se kolona i kre }e se œpo sna{kuœ. Kolonu predvodi stari svat. On rukovodi svadbom, tempira polazak i kretawe svatova, kao i trajawe pojedinih segmenata, wega svi slu {aju œsve je ka ko sta rej ko ka`eœ. Kum se sma tra œstarijimœ od sta rog svata i wegova re~ je va`nija. Ali, on je toliko po {tovan autoritet da se ne me {a u tok doga aja, ve} se dr`i po strani i u svemu je ume ren. On je sa sta rim sva tom na ~e lu ko lo ne. Iza wih je wi ho va œprat waœ go sti ko je oni vo de, po tom sve kar i sve kr va, dever, pa ostali, prema srodstvu i autoritetu, ~lanovi zajednice. Mlado`ewa i œmlado`ewski momakœ su na za ~equ. Svatovi su po nevestu naj ~e {}e i{li pe {ice ili su jahali kowe; imu}niji su se vozili ~ezama. Kowi i ~eze bili su zaki }eni pe- {kirima i sve`im cve }em. Kada se svatovi pribli`e nevestinoj ku }i, ispred wih se izdvajaju œmu {tulugxijeœ, 2 3 mladi }a, koji idu da najave do lazak. U nevestinoj ku }i ih, za glas koji su doneli, daruju pe {kirima i rakijom. Sa dobijenim darovima obele`jem oni se vra }aju nazad da obaveste mlado`ewine svatove da je za wihov do ~ek sve sprem no. 187 Malgorzata Maj, Prilog analizi obrednog dara, Etnoantropolo {ki pro blemi 2, Be o grad 1987, 30.

72 72 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU * * * Ispred ne ve sti ne ku }e ko lo vo di sta ri svat ili sve kar. Igraju }i, oni sa svira ~ima ulaze na kapiju, gde ih prijateq, sa starijim ~lanovima srodni~ke zajednice, do ~ekuje rakijom. ^asni ci, sve kar i dru gi va `ni ji sva to vi ula ze u ku }u. Pri ja te qi ih slu `e hra nom i pi }em, svi se za jed no ve se le, a kum i sta ri svat dr`e zdravice. Kod mlade, koja je u posebnoj, izdvojenoj prostoriji, prvo ulazi svekrva i predaje joj veo (metonimijski znak neveste188)s ven ~i }em za kosu. Specifi~nost vela na ispitivanom podru~ju je u tome {to on ne pokriva nevesti lice, ve} celom du`inom pa da pre ko we nih le a. Ni je slu ~ajno ritualni scenario zah tevao da kod neveste prvo u e svekrva i da joj upravo ona preda oznaku nevestinskog statusa wihova povezanost }e u daqem toku svadbene procedure postajati sve izrazitija. Kod neveste zatim ula zi dever (de ~ak od godina, mlado`ewin brat ili srod nik), a mla do `e wa i œmla do `ew ski momakœ mo gu da u u tek kada ih pozovu. Mladi se slu`e pr`enim jajima i pitom. De ver ne ve sti do no si na dar ono {to su ku pi li sve kar i svekrva cipele ili papu ~e koje joj li~no obuva i prsten, koji }e, pre ne go {to joj sta vi na ru ku, pro vu }i kroz do ne tu obu }u. Nevesta deveru vezuje (preko desnog ramena, sa krajevima uve zanim is pod le vog pa zu ha) po se ban de ver ski pe {kir, ko ji se od ostalih pe {kira na svadbi izdvaja du`inom i lepotom (vide ti sli ku 5). On na kra je vi ma ima ura e nu ~ip ku, a mo `e da bude protkan i svilenim nitima. Dever na svadbi ima zadatak da se od ne ve ste ne odva ja, da je œ~uvaœ, a ona, da ju }i mu pe {kir, koji predstavqa oznaku deverskog statusa, izra`ava svoju sa gla - snost. U nevestinu ku }u dever je doneo i ven ~i} ispleten od sve`eg cve }a, povezanog crvenim koncem, kao i œgrabenu poga~uœ. On nevesti daje da popije gutqaj crnog ili crvenog vina 189 kroz ven ~i}, koji onda iznad wene glave raskida (nevesta 188 E. Li~, navedeno delo, O vi nu kao supstitutu, simbolizaciji krvi (= `ivota), op {irnije: D. Ban di}, Narodna religija..., 44 48; N. I. Tol stoj, Vino, u: S. M. Tol stoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 82.

73 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 73 mo`e ma lo da se sa gne, ali se sma tra da na svad bi ne sme da se di, da bi lak {e ra a la). Po tom de ver nad ne ve sti nom gla vom dr `i œgrabenu poga~uœ (specifi~nost ove poga ~e u odnosu na druge vrste poga ~a u ritualu je u tome da se prilikom wenog spremawa ne ko ri sti kva sac, ve} so da bi ka r bo na i da se do da ju ja ja 190 i {e- }er) od ko je, na {ta i we no ime upu }u je, svi pri sut ni œgrabeœ. Ova po ga ~a se lo mi ne po sred no pre ne go {to mla du iz ve du iz ku- }e, dakle, na granici. Komadawe poga ~e i ven ~i }a je, zapravo, komadawe, rastakawe prethodnog statusa, znak da je jedna etapa ritualnog toka zavr {ena. Informatori obja {wavaju da su u sobi kod ne ve ste is kqu ~i vo mla di qu di, pa se po ga ~a œgrabiœ da bi se ta ko i oni œgrabiliœ jed ni za dru ge de voj ke za mla di }e, mla di - }i za devojke. Ugrabiv {i komad poga ~e, koja ozna ~ava pribli`avawe kraju separacione faze, oni œgrabeœ komad ritualnog proce sa, da bi on i wih, pre ma prin ci pu kon ta gi o zne ma gi je, po neo ka novom, po`eqnom, bra~nom statusu. 191 Za to vreme u prostoriji u kojoj su ~asnici i stariji te ~e paralelna radwa. Mlado`ewini roditeqi doneli su poga ~u, rakiju, vino i malo bra {na i soli da bi se œprijateqiliœ. Postupak œprijateqewaœ je isti kao na ispitu, s tim {to sa da postoji dodatni elemenat. Preko poga ~e koju je doneo svekar stavqa se doma }inova poga ~a (kao na ispitu), a pre ko wih se stavqa ~inija sa bra {nom i soqu iz obeju porodica. Stari svat u tu ~iniju stavqa burme mladenaca, a onda izme {ano bra {no i so iz obeju ku }a provla ~i kroz burme. To isto ~ini i kum, a on da re dom svi pri sut ni s mla do `e wi ne stra ne. Oni u tu ~i ni ju stavqaju i novac, koji, na kraju, sakupqa stari svat i predaje nevestinoj majci, kao nadoknadu {to je o~uvala k}er. Pome {ano bra {no i so sta ri svat de li na dva de la i vra }a sve kr vi i ta- {ti. Postupkom me {awa bra {na i soli dveju osnovnih kom- 190 Mlada i mlado`ewa su poslu`eni jajima; œgrabena poga~aœ, koja se lo mi nad mla dom, je di na je po ga ~a na svad bi ko ja u se bi sa dr `i ja ja. Ja je ko no - tira plodnost, ra awe, `ivot. Op {irnije: D. Ban di}, Na rod na re li gi ja..., 48 49; L. N. Vi no gra do va, Ja je, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, Kako je obja {weno na po ~etku ovog poglavqa, brak se, kao i wegovo pravovremeno zasnivawe, smatra veoma va`nim. Govori se: œrano ru ~aj, ne maj se, mlad se `e ni, ne kaj seœ.

74 74 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU ponenata za pripremu hrane i wihovim provla ~ewem kroz burme, simboli~kim jezikom, ritual izra`ava su {tinu novouspostavqenog odnosa. Bra {no s poga ~ama i `itom iz sita obrazuje jedinstveno semanti~ko poqe, a so uop {te igra zna ~ajnu ulogu u uspostavqawu odnosa, sklapawu saveza i sl. Prijateqi nakon toga lome poga ~e i razmewuju rakiju i vino na isti na ~in i iz istih raz lo ga kao na ispitu. Opisanu radwu sa bra {nom, soqu i burmama izvodi sta ri svat, prem da bi bi lo lo gi~ ni je da to ~i ni kum, zbog we go ve ve ze sa crkvenim ceremonijalom. Upravo to pokazuje specifi~nost ulo ga ku ma i sta rog sva ta na is pi ti va nom pod ru~ ju kum se dr- `i dostojanstveno i po strani, a stari svat ima aktivnu i istaknutu ulogu. Svekrva nadgleda i, prema potrebi, poma`e u izvo ewu obreda i u jednoj i u drugoj prostoriji. Veruje se da ona na svadbi ne sme da sed ne, a na ro ~i to to ne sme da u~i ni u mla di noj ku- }i. In for ma to ri do da ju da ona ne sa mo da ne sme, ve} i ne sti `e da sedne, jer je neophodna na vi {e mesta istovremeno. Kada to od re di sta ri svat, sva to vi po la ze iz mla di ne ku- }e. Prvo izlaze svi stariji, a onda nevestu izvodi brat koji je neo `e wen i de ver. Ne ve sta bra tu na ra me sta vqa dar ko {u qu, pe {kir i ~arape. Ispred ku }e brat nevestu predaje deveru. Ritualni scenario nala`e da i nevestin i mlado`ewin brat budu neo`eweni, pa makar to bili i de ~aci mla i od 10 godina. Mlado`ewin otac je devojku isprosio od wenog oca, a dever, mla do- `ewin brat, preuzima je od wenog brata, onog koji ju je do tada œ~uvaoœ. O~evi, dakle, ugovaraju, a bra }a vr {e primopredaju. Ritual podvla ~i da }e nevesta autoritet mu {karaca (oca, brata) iz svoje primarne porodice zameniti autoritetom mu {karaca porodice u koju odlazi. 192 Ovakvom predajom, u kojoj je nevesta pasivni subjekt, faza separacije se intenzivira i po stepeno privodi kraju. U dvori {tu nevesta daruje svoje uku }ane i srodnike na ritualno utvr en na ~in. Ona najpre predaje ~a {icu rakije, na {ta onaj koji prima dar uzvra }a zdravicom. Nevesta mu onda na rame stavqa dar, tekstilne predmete koje je li~no izradila, a 192 M. Ma le {e vi}, Ri tu a li za ci ja so ci jal nog raz vo ja `e ne..., 65.

75 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 75 on joj uzvra }a novcem simboli~ne vrednosti. Na wen dar uvek se odgovara uzdarjem; on se simboli~no pla }a. Krug nevesta primalac dara uvek je zatvoren. Nevesta na rastanku odvaja jedan deo svoje œspremeœ, koja, iako izra ena od materijala i novca iz ku }e, no si wen li~ ni pe ~at, da bi da ro va la oca, maj ku, ali i {iru rodbinu, i to u trenutku kada istupa iz wihovog ro da (brat ju je pre dao de ve ru), a u no vi rod jo{ ni je primqena. Darivawe (transakcija koja ocrtava i simboli~ku i ekonomsku ravan dru {tva) prati separaciju neveste od svojih, ali (kao {to }e biti re ~i u daqem tekstu) i wenu integraciju u novu grupu. Mlado`ewa tom prilikom daruje ta {tu i svastike (obi~no materijalom za bluzu; prema re ~ima informatora, œzet daje re da radiœ) da bi, na granici, potvrdio uspostavqene odnose. U zavisnosti od raspolo`ivog vremena, svako sa primqenim darom na ramenu vodi kolo. Na polasku, nevesta se od svojih opra {ta qube }i starije (oca i majku obavezno) u ruku i primaju }i wihov blagoslov. To isto ~ini i mlado`ewa. Neko od wenih daje joj ~a {u crnog ili cr ve nog vi na (vi no = krv, `i vot) 193 da po pi je gu tqaj i ~a {u baci iza se be. Na ovaj na ~in ne ve sta, ri tu al ni su bjekt ko ji naj ra - dikalnije mewa svoju socijalnu poziciju i na kome su atributi obreda prelaza najizrazitiji, bukom koju proizvodi razbijawe, ali i samim razbijawem, raspar ~avawem, ozna ~ava granicu sam kraj separacije. 194 U zavisnosti od konkretne situacije, prilikom izvo ewa neveste iz ku }e ili, pak, pri wenom izlasku na kapiju, pevana je pesma veoma tu`ne intonacije: Tre {wa se od korwa korwa {e, mo ma se od maj ke de le {e, tre {wa se od korwa korwa {e, mo ma se od maj ke de le {e: œpro{}evaj, majko, pro {}evaj, pro {}evaj cela rodbino. Do sad sam maj ku slu {a la, Od sada slu {am svekrva, 193 Videti napomenu br Ivan Kova ~evi}, Semiologija ritu a la, Prosveta, Be o grad 1985, 124.

76 76 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Svekrva, zalva, jetrva, I toj ma lo de ver ~e.œ 195 U pesmi je nevesta upore ena sa tre {wom, jer je tre {wa vo} ka ko ja pr va cve ta i pr va zri, sa be lim cve to vi ma i cr ve nim plodovima. Opozicija belo / crveno, prisutna i u kostimu neveste (alena futa i bela bluza i veo), nosi duboka zna ~ewa, ko ja se, ponavqawem u ritualu, poja ~avaju. Tre {wa, simbol prole }a i novog `ivota, nekada mawe, nekada vi {e, ali uvek ra a, uvek daje plodove. Poput tre {we, mlada se iskorewuje iz porodice u kojoj je ro ena, napu {ta svoje se lo ili kraj, me wa deo ime na (su- {tinsku oznaku identiteta), da bi bila presa ena na drugo mesto, u dru gu ku }u i ta mo da va la plo do ve. U tre nut ku ra stan ka, o~e ku je se da mla da pla ~e, a isto tako da i we ni srod ni ci po ka `u tu gu. Ova pe sma, ko ja u struk tu ri rituala ima ta~no utvr eno mesto, u formi mladinog opro {taja izra`ava wena emocionalna pre`ivqavawa. Ona poja ~ava emocionalni ton trenutka, da bi, kulminacijom tuge, bila izazvana katarza. Katarzi~ni karakter pesme poma`e mladoj da zavr {i svoju emocionalnu separaciju, odvoji se od ro di teq skog doma i devoja~kog `ivota, da bi novi dom mogla duboko da prihva ti kao svoj i da bi u we mu mo gla da da je plo do ve. Smi sao verovawa da }e deca ro ena u braku li ~iti na nevestine srodnike ako se ona pri polasku okrene, proizilazi iz zna ~aja koji ritual pridaje wenoj emocionalnoj separaciji. Mlado`ewini pa ze da se ne ve sta ne okre ne, zbog to ga {to ona mo ra da se is ko - reni, da zaboravi, da o`ali. Pesma uka zu je na odva ja we ne ve ste od maj ke ne od oca. U ku }i, u ~iniji sa bra {nom, soqu i burmama, mlado`ewini ostavqaju novac za nevestinu majku kao nadoknadu {to je o~u vala k}er ne za oca. Ma te rin sku ulo gu `e ne, we nu pri snu ve zu sa decom ritual stalno nagla {ava. I u novoj ku }i nevesta }e biti upu }ena na `enski krug, prvenstveno na svekrvu. Mlado`ewu pe sma i ne po mi we. 195 Pesma ima veliki broj varijanata i poznata je u {iroj okolini Vrawa i u Makedoniji. Navedena varijanta objavqena je u: Olivera Vasi}, Di mitrije Golemovi} (prir.), Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 21, Beograd 1980, pesma br. 65.

77 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 77 U emo ci o nal nom po gle du svad ba ima dva po la. Na jed nom je ra dost, ve se qe, a na dru gom tu ga. Ri tual œvidiœ i zah te va tu gu neveste i wenih srodnika, kojima pesma poma`e u osloba awu od bolnih emocija izazvanih gubitkom i u wihovom kanalisawu, ali postoji, iako ne eksplicitno izra`ena, i tuga mla do- `ewinih. Tugu donosi sam ~in promene, dolaska novog ~lana, œtu e krviœ, u ku }u. Dolaskom neveste mewaju se postoje }i odnosi i uloge. Kovitlac obreda prelaza zahvata sve, ali su we gove faze na svadbi ispremetane i pome {ane. 196 Na sa mom po ~et - ku separacije, odvajawa od po ~etnih pozicija, pojavquju se elementi marginalnosti, koji vremenom preovladavaju i dobijaju na intenzitetu. Odvo ewe neveste mo`e se ozna ~iti kao kraj faze separacije i potpuno ula`ewe u domen liminalnog. * * * Mladini roditeqi i srodnici ne prisustvuju ven ~awu u crkvi, niti daqem toku svadbe, {to jasno govori o su {tini nastale promene. Povorku mlado`ewinih svatova ka crkvi predvodi stari svat. Na ~elu povorke je nevesta (veruje se da ona ne sme bi ti pra znih ru ku, pa no si bu ket sve `eg cve }a ili ma ra mi - cu), koju vodi dever, a mlado`ewa i œmlado`ewski momakœ su na za ~equ. Na putu prema crkvi pevaju se pesme o tugovawu neve sti nom. Ovo je deo jed ne od wih: œ...oj Danice mori, Danice nevesto, {to si tol ko, tol ko, mo re, uil ne na? Da li ne ma{, mo ri, da re da da ru je{?œ Progovara, more, Danica nevesta: œja si imam, mo re, da re da da ru jem, i na svekra, more, toj bela ko {uqa, na sve kr va, mo re, toj ale na fu ta; no sam uilnena, more, tu o selo idem, uilnena, more, tu o selo idem. 196 Dijahronijska struktura svad be ne poklapa se sa dijahronijskom strukturom obreda prelaza. M. Male {evi}, Ri tu a li za ci ja so ci jal nog raz vo ja `e ne..., 64.

78 78 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Tu i tatko, more, tuga je golema, tu a majka, more, tuga je golema.œ 197 Ven ~awe u crkvi obavqa se prema utvr enom pravoslavnom kanonu. Po izlasku iz crkve raspored u koloni svatova je isti: mladu vodi dever, a mlado`ewa je, opet, na kraju kolone. Ven ~awe u crkvi ve} predstavqa po ~etak agregacije. Nevesta je zvani~no pripala odre enom mu {karcu, a samim tim i wegovom rodu. Uspostavqena agregacijska veza je jo{ uvek tanka. Ona se postepeno poja ~ava uvo ewem neveste u ku }u, prvom bra~nom no }i, itd. pa je vremenom liminalnih elemenata sve mawe, a preovla uju agregacijski. Ali do agregacije, primawa neveste u novu zajednicu (kao i prihvatawa novih uloga od strane onih koji su u toj zajednici sa wom u odnosnim vezama), u pu nom smi slu re ~i do la zi tek ka da ona ro di de te. * * * Prilikom ulaska u dvori {te mlado`ewine ku }e, na selu, svatovi se obra }aju svekru: œajde, svekre, kazuj {to dava{ na sna {ku!œ Svekar tra`i da dovedu tele ili jagwe, koje predaje snahi. Ona mladun ~e daruje vezuju }i mu pe {kir oko vrata, qubi ga u ~elo, a svekra u ruku. Prela`ewe svake granice prati raz mena darova, 198 a dar ima snagu obavezivawa 199. Darovano mladun ~e sada pripada snahi, ona ga ~uva i prema wemu gaji posebnu ne- `nost. Ta ko se ne ve sta od mah, na ula zu, ve zu je za po slo ve u se o - skom doma }instvu, kao i za samo doma }instvo. To {to ona dobija upravo mladun ~e, u kontekstu svadbenog rituala, u sklopu sa drugim wegovim elementima, nosi i druge va`ne poruke. Onda nevesti predaju œnakow ~eœ, malo mu {ko dete (do 5 godina), koje ona tri pu ta po di `e da bi u bra ku ima la mu {ki porod. œnakow ~eœ daruje ~arapama. Majke su decu nerado da vale ako je po sto ja la i naj ma wa sum wa da mla da ni je de vi ca, jer se ve ro va lo da }e u tom slu ~a ju de te biti kratkog veka. Svadbeni 197 M. Zla ta no vi}, Na rod ne pe sme i ba sme..., pe sma br. 205; ob ja {we we pe sme na str M. Maj, navedeno delo, M. Mos, navedeno delo, 57, 92.

79 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 79 ritual celim svojim tokom usmeren je na to da obezbedi plodnost u braku, a u sklopu takve te`we nedirnuta seksualnost mlade postavqa se kao neophodan uslov. U zavisnosti od konkretne situacije i kraja, mlada je svoje, sna {ki no ko lo, mogla da odigra pri ulasku u dvori {te, nakon {to bi darovala œnakow ~eœ, ili kasnije, kada bi ve} bi la uvedena u doma }i kult. Zanimqivo je da momenat igrawa sna- {kinog kola nije u ritualu ~vrsto strukturiran, ali mesto jeste dvo ri {te mla do `e wi ne ku }e, a ne we ne. Ovo ko lo ima za ciq wenu agregaciju, vezivawe za novi dom. Daqi tok svadbene procedure intenzivira statusno na predovawe i neveste i svekrve, ali i wihovu me usobnu povezanost. Kako je ve} re ~eno, one su najistaknutiji ritualni subjekti, obele`ene atributima koji su zna ~ewski povezani. Samo wih dve su prigodno obu ~ene i time vizuelno izdvojene od ostalih. Pro mena statusa uvek je obele`ena promenom, odnosno, obla ~ewem posebne ode }e. 200 Sve kr va je ode ve na u ale nu fu tu i li ba de, sa obaveznim crvenim cvetom u kosi. Nevesta je, tako e, u alenoj futi, ali we na blu za i veo su be le bo je201 (videti sliku 3). Wihovi kostimi sna`no korespondiraju: svekrva / nevesta = crveno / belo. Crvena boja konotira krv, `ivot, radost, 202 vatru, vulvu, 203 au kontekstu svadbenog rituala ostvarenu plodnost. Bela boja ne vesti ne ode }e aso ci ra ~i sto tu, ne vi nost. Ali, u okvi ru we nog kostima postoji kontrast crveno / belo, {to upu }uje na plodnost koja tek treba da se ostvari. Veza belo crveno ozna ~ava po ziciju promene 204, koja je za mladu najizrazitija. Crvena boja, mo- }an apotropajon koji odbija uroke205, ima za ciq da ne ve stu i 200 E. Li~, navedeno delo, Ne ve ste u gra du bi le su ode ve ne u be lu ha qi nu (vi de ti sli ke 1 i 2). Na selu belu haqinu je nosila jedino nevesta u~iteqa i sl. No {ewe bele ven- ~a ne ha qi ne u se li ma u oko li ni Vra wa usta qu je se tek iz me u i godi ne. 202 E. Li~, navedeno delo, Q. Radenkovi}, navedeno delo, Isto, 293; Ka da se ra di o sklo pu bo ja, kom bi na ci ja crveno belo suprotstavqena je sklo pu `u to cr no u zna ~e wu `i vot smrt, sve tlost ta ma, zdra vqe bo lest, O. B. Be lo va, Boja, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, [. Kuli {i}, Petrovi}, N. Panteli}, navedeno delo, 58.

80 80 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU svekrvu za {titi u osetqivom trenutku prelaza izme u definisanih pozicija u socijalnoj strukturi. Wihovo pona {awe regulisano je zabranom sedewa na svadbi, {to implicira aktivnu ulogu i sveprisutnost. Samo wih dve imaju svoja kola svekr vi no ko lo isna {ki no ko lo. Oba ko la ima ju za ciq agregaciju u novi status. Ispred ulaznih vrata mlado`ewine ku }e, koja pred stavqaju va`nu stanicu statusnog putovawa i svekrve i ne veste206, koncentracija ritualnih postupaka sve vi {e pribli`ava dve `ene jednu drugoj. Svekrva nevesti predaje sito, koje ona malo vrti kao da seje, a onda zahvata tri puta i izbacuje prema istoku preostali sadr`aj. Tim sitom, kojim je svekrva zapo ~ela œsetvuœ, mlada zavr {ava kao da kombinacijom imitativne i kontagiozne magije svekrva treba svoju potvr enu biolo {ku mo} (i sve ono {to ta mo} im pli ci ra) da pre ne se na ne ve stu i kao da u samom ritualu svekrva zacrtava put kojim }e nevesta i}i, sle de }i wu. Ve} je na sa moj svad bi sve kr va (`e na ko ja je rodila sina i do`ivela promociju u, za `enu, najvi {i mogu }i dru {tveni status) postavqena kao uzor za identifikaciju. Svekrva i nevesta, onako kako su postavqene i predstavqene u ritualu (kostimi, kola, zabrana sedewa, sito...) imaju isti zna- ~ewski imeniteq plodnost / ra awe. Pored ulaznih vrata, devojka koja ima `ive roditeqe (ovakav zahtev postavqa se svim osobama koje poma`u glavnim ritualnim subjektima u izvo ewu radwi) dr`i u ruci ~iniju sa ma slom iz ko je mla da za hva ta pr stom i ma `e vra ta po uglo vi - ma, dijagonalno, tri puta na isti na ~in. Svekrva to bri {e krpom. S ob zi rom na to da bi bi lo lo gi~ ni je da je po stu pak obratan (mla doj se uka zu je na bu du }u du `nost da slu {a i sle di svekrvu), ovde se radi o inverziji, karakteristi~noj za sre di- {wu, liminalnu fazu.207 Ovaj po stu pak, u sklo pu sa po stup ci - ma koji slede, primer je preplitawa elemenata izokrenute stvarnosti i normativnog poretka. 206 œprag mlado`ewine ku }e posledwa je granica koju treba pre }i da bi se dospelo unutra, pre svega u so ci jal nom smi slu, da bi se ta mo pri pa da - lo.œ M. Male {evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., V. Tur ner, The Ritual Process,

81 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 81 Ista devojka daje mladencima {e }er ili med, ~ime oni slu `e jed no dru go da bi im za jed ni~ ki `i vot bio sla dak. Mlado`ewu onda isteruju, udaraju }i ga po le ima i vi ~u }i: œkol ko udarca, tol ko mu {karca!œ (tj. toliko mu {ke dece), a svekrva uvodi u ku }u nevestu koja no si dva hle ba i dva kr ~a ga vode.208 U ku }i, pored ogwi {ta, mesta izra`ene simbolike, dve `ene uzajamno povezanih i uslovqenih statusa, u jednom istom, tenzijom obele`enom trenutku, prelaze dru {tvenu granicu i jedna drugoj poma`u u tome. Iako je kolom svekrvi status priznat od stra ne dru {tve ne za jed ni ce, neo p hod no je da joj mla da da kona~nu potvrdu, daruju }i je alenom futom209. Tim ~i nom, svekrvin status }e biti potpuno zaokru`en, dok je za mladu uvo ewe u doma }i kult, koje obavqa svekrva, samo etapa do potpu no ostva re nog sta tu sa do ko jeg }e do }i po sle pr ve bra~ ne no- }i (a u punom smislu tek ro ewem deteta). Svekrva, u ulozi osobe koja zadaje poslove, razbacuje klasje oko ogwi {ta (stvarawe nereda karakteristi~no je za li minalnost), koje mlada bez pogovora sakupqa. Posle toga, neko od svatova prosipa malo vode ispod svekrve, vi ~u }i {aqivo da se ona pomokrila. U prelomnom momentu wenog definitivnog uvo ewa u visoki dru {tveni status, ovako inscenirana situacija je blesak inverzije liminalnost onih koji napreduju u statusu podrazumeva uni`avawe i izrugivawe 210. Onda joj prilazi mlada sa pripremqenim darovima. Svekrva je, po pravilu, dobijala pet stvari: ko {uqu, pojas, pe- {kir, ~arape i futu, kao neizostavan dar. U veoma razgranatom sistemu darivawa (dar je jedna od najva`nijih re ~i ritualnog jezika svadbe) samo svekrva dobija futu. To je izuzetno vredan dar, ko ji je nevesta svojom rukom izradila. S obzirom na to, futa je predmet izrazito obele`en wome, pa œopasuju}iœ svekrvu 208 Zabrana dodira pra ga pri li kom uvo e wa ne ve ste u ku }u, na is pi ti - vanom podru~ju, ne postoji. 209 Ale na fu ta i uop {te cr ve na bo ja je di stink tiv no obe le` je sve kr vi - nog statusa, jer mlada je mogla biti i u beloj haqini. Prema idealnom modelu, mlada je svekrvu darivala ale nom fu tom. U prak si, to je mo gla da bu de i dru ga - ~ija fu ta. 210 V. Tur ner, The Ritual Process, 168.

82 82 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU futom, ona, u stvari, obmotava sebe oko we. Funkcija dara je vezivawe, a futa koja se vezuje oko pojasa predstavqa vezivawe poja ~anog stepena na simboli~kom planu, posredstvom we, dve `ene se neraskidivo povezuju u konstelaciji porodi~nih od no sa ko ji su u for mi ra wu. Ka ko je ve} re ~e no, dar oba ve zu - je 211 i ~iwenica da upravo svekrva dobija tako zna ~ajan dar ukazuje na wenu ulogu u budu }em `ivotu neveste. One stoje, jedna naspram druge, pune emocija, a neme. U neverbalnom dijalogu koji te ~e izme u wih dve pesma devojaka ima ulogu medijatora koji artikuli {e tenziju trenutka: œne li sam ti da la, mo ri sve kr vo, ne li sam ti da la, mo ri aj ma no 212, alenu futu, mori svekrvo, alenu futu, mori ajmano! [areni pojes, mori svekrvo, {areni pojes, mori ajmano! Mu {ke ~arape, mori svekrvo, mu {ke ~arape, mori ajmano! Kolo ~ar {afi, mori, vezeni, kolo ~ar {afi, mori ajmano! [aren }ilima, mori ajmano, {aren }ilima, mori svekrvo! Ja nesam lo {a, mori svekrvo, ja nesam lo {a, mori ajmano!œ 213 Pozornica je postavqena i pesmom, u formi mladinog obra }awa svekrvi, insceniran je zaplet. Ambivalencija je osnovna odrednica odnosa svekrve i snahe. Wihov sukob je neminovan jer je on strukturalne pri rode 214, ali, uporedo sa tim, one su delile poslove i bile neo p- hodne jedna drugoj. Ovo ilustruje i pri ~a jedne moje in formantkiwe da joj roditeqi nisu dozvolili da se uda za momka iz ugledne porodice sa obrazlo`ewem: œu tuj ku }u nema svekrva, 211 M. Mos, navedeno delo, 57, Ajmana, f. (tur.) `i vin ~e. A. [ka lji}, navedeno delo, M. Zla ta no vi}, Narodne pesme i basme..., pe sma br. 222; dru ga i tre- }a varijanta su pod brojevima 223 i 224; obja {wewe pesme na str M. Ma le {e vi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., 182.

83 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 83 ti }e pro pad ne{ od rabotuœ. Sna ha je mo ra la da po {tu je autori tet sve kr ve i da, u da qem sa zre va wu, svoj `en ski iden ti tet gradi po wenom modelu, kako bi jednog dana i sama bila svekrva, tj. putem svadbenog rituala do`ivela promociju u taj status. Ritual is ti ~e ne sa mo wih dve kao glav ne fi gu re, ve} i jaku ve zu ko ja se me u wima uspostavqa. Wihov me usobni odnos veoma je va`an i delikatan i ritual na wega stavqa akcenat. Pesmom se konflikt direktno pokre }e kako bi one svoju re laciju u samom za ~etku obradile i formulisale. Na sceni kod ogwi {ta, prostora `enske vladavine, one igraju kao u pravoj psihodrami, me usobno zamewuju }i uloge. Mlada je stavqena u poziciju da, posredstvom pesme, postavqa pitawa, kritikuje i prekoreva. Za to vreme svekrva }uti nije zabele`ena pesma wenog obra }awa nevesti. Na ovaj na ~in, ritualom inscenirana situacija izra`ava pote {ko}e wihovog odnosa, koji one, obr tawem uloga, ispituju iznutra i obra uju. U jednom istom, veoma dramati~nom trenutku mlada se, i ina ~e tokom rituala centralna figura, uzdi`e najvi {e: pesmom se, u weno ime, kri tikuje svekrva i naziva pogrdnim imenom, a uz to se veli ~a vrednost wenih darova. To je vrhunac wenog visokog statusa, tre nutak najizrazitije inverzije215, jer }e ona, ve} u sle de }em ko ra - ku, uga ati uku }anima, daju }i im imena od miqa. I za svekrvu je to trenutak inverzije ona se uni`ava pesmom i simulacijom mokrewa. Sami kaziva ~i isti ~u {aqivi smisao ovog postupka, dodaju }i da se svekrva tobo`e pomokrila zbog velike radosti {to dobija futu. Nevesta, dakle, dostojanstveno daje vredan dar, na koji svekrva nedostojno odgovara. Status svekrve pod razumeva autoritet, a u ovom momentu rituala ona je prikazana kao neko ko ni sobom ne vlada. U narednoj ta~ki ritualnog procesa svekrva }e, sa novom futom, utvr ena u statusu, voditi kolo. U sekvenci rituala, u kojoj se prepli }u elementi liminalne i agregacijske faze obreda prelaza, obe se `ene istovremeno nalaze u vrtlogu ritualne inverzije. Pesma, kao oblik komunikacije me u u~esnicima, u uzajamnom odnosu sa drugim aspektima rituala, obrazuje segment 215 Liminalnost ritualnog subjekta ko ji re gre di ra u sta tu su obe le `e - na je uz di za wem. V. Turner, The Ri tual Pro cess, 168.

84 84 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU svadbe ~ija je sadr`ajna specifi~nost inverzija. Opisani segment krat ko tra je, ali je bo gat smi slom. Svekrva i mlada, dakle, istovremeno, u veoma o{trom kontrastu, do`ivqavaju inverziju statusa. Odnos mladinog i mlado`ewinog statusa, tokom celog rituala, karakteri {e inver zi ja. Mla da je sve vre me u sre di {tu pa `we, dok je mla do `e - wa po strani, na za ~equ svatovske povorke, dobija udarce u momentu kada mlada ulazi u ku }u, itd., {to ne odgovara realnoj dru {tvenoj mo }i mu {karca u patrijarhalnom dru {tvu. 216 Mo- `e se re }i da nevesta, mlado`ewa i svekrva prolaze kroz fa ze obreda prelaza, s tim {to u liminalnoj fazi mladin status dobija povi {en ton, a mlado`ewin i svekrvin uni`en. Koliko je na ispitivanom podru~ju zna ~ajna uloga svekrve, pokazuje ~iwenica da ona, mlada i mlado`ewa ~ine elemente jednog obrasca, prolaze }i kroz faze obreda prelaza sa svim prate }im atributima. Svekar ostaje u svom statusu doma }ina tokom cele svadbe. Samom svadbom, me utim, rukovodi stari svat (svekrvin brat), a istaknuta je i pozicija kuma. U odnosu na wih svekar je, u izvesnom smislu, u senci. On je, tako e, u senci uloge koju u ritualu ima svekrva. Postavqa se pitawe da li on mo`da, na taj na ~in, kao ne ko ko re al no ima vi sok dru {tve ni sta tus, pro la zi i kroz zonu liminalnosti. Pored ogwi {ta, nakon {to je darovala svekrvu, nevesta predaje darove ostalim ~lanovima mlado`ewine u`e porodice. Ona ih da ru je istim onim da ro vi ma ko je im je ve} da la na ispitu, eventualno dopuwenim. Sada im ona darove predaje kao wi ho va sna ha, ve} uve de na u do ma }i kult i ne slu ~aj no ba{ pored ogwi {ta simbola doma }eg (porodi~nog) `ivota. Nevesta svekru u bo {~aluku predaje }ilim, jastuk, pe {kir, ko {uqu i ~arape. Mlado`ewinoj bra }i i sestrama davala je ko {uqe, pe- {kire, ~arape i sl. Posle toga, prvo svekrva, pa svekar i osta li sa dobijenim darovima, stavqenim na rame, vode kolo. U nedequ kasno popodne ili uve ~e dolaze œ~estitariœ mladini roditeqi, srodnici, ali i susedi (mo`e ih biti i 50). 216 Op {ir ni ja ana li za ovog pro ble ma u: M. Ma le {e vi}, Ri tu a li za ci - ja socijalnog razvoja `ene..., 76 77; Bojan Jovanovi}, Ma gi ja srpskih obreda, Svetovi, No vi Sad 1993,

85 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 85 Oni dolaze œna ~estitoœ. Svojim dolaskom oni pokazuju da prihvataju nastalu promenu i potvr uju nevestino novo prebivali- {te, ~ime otvaraju put za wenu posetu i budu }e uzajamne posete. Oni do vo ze mla di nu œspremuœ ko ja se sa ko la ne ski da dok pre ko we sve kr va ne sta vi ne {to svo je kao dar ne ve sti (to mo `e bi ti, na primer, }ilim). Nevestin otac donosi poga ~u, rakiju i vino, da bi se sa mlado`ewinim ocem posledwi put œprijateqioœ, tj. sada, kada je wegova k}er ve} tu, potvrdio prijateqstvo. Ali, ovog puta wegova se poga ~a stavqa odozdo, a poga ~a svekra doma }ina odozgo. Poga ~e se lome i rakija i vino razmewuju na ve} opisani na ~in. œ^estitariœ se ~aste hranom i pi }em i svi se zajedno vesele. Oni ostaju 2 3 sata, a pri polasku ih mlado`ewini sa svira ~ima prate metara od ku }e. * * * Cele no }i izme u nedeqe i ponedeqka traje veseqe i gozba. Srodnici i susedi donose hranu (pite, meso i sl.) koju stavqa ju na sto is pred se be i wo me slu `e okol ne go ste, a an ga `o va - ne su i œa{~ikeœ, `e ne po seb no ve {te u pri pre mi je la. Na ~e lu sto la su kum i sta ri svat, a sa wi ma su i dru gi va `ni go sti. Neve sta, de ver, kao i mla di uop {te su u po seb noj pro sto ri ji. Mlada ulazi kod starijih samo kad je pozovu. Ona pre ve ~ere sve starije qubi u ruku, {to ~ini i mnogo puta tokom rituala (po ~ev- {i od ugovora). Mlada je centralni ritualni subjekt, pa ovaj gest, premda izraz wene pokornosti, istovremeno predstavqa i svojevrstan dar. 217 Ona igra vrlo malo (opet, samo onda kada je stariji pozovu), nikako ne peva, dr`i se skromno i smerno. Mladenci ne sede jedno pored drugog i ne razmewuju znakove me usobne pa`we. Mlado`ewa i œmlado`ewski momakœ poma`u u slu`ewu gostiju, donose pi }e, name {taju klupe i sl. Pevaju se orske pesme218, a u veseloj atmosferi gosti se pewu na klupe i 217 Z. Ka ra no vi}, Svad ba i dar..., M. Zla ta no vi}, Narodne pesme i basme..., pe sme od br. 413 do br Najomiqenije pesme bile su: Ki ti ce, da di ce, ne mi l `i bra ta, br. 418 i 419, i Altano, kadano mori, br O vraw skim grad skim pe sma ma i sevda lin ka ma op {ir ni je: Mom ~i lo Zla ta no vi}, Narodno pesni {tvo ju`ne Srbi je, Na rod ni mu zej, Po seb na iz da wa, kw. 7, Vra we 1982,

86 86 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU igraju. Deda i baba mlado`ewe igraju bez obu }e u ~arapama, jer su do ~ekali da o`ene unuka, {to je œnajgolem rados Œ. Na svadbi je veoma interesantna uloga kuma i starog svata, kao i wihov me usobni odnos. Oni rukovode svadbom, svako na svoj na ~in. Kako je na vi {e mesta u tekstu nazna ~eno, prema kumu se svi ophode s najve }im po {tovawem. Wegov blagoslov je naj va- `niji dar mladencima. Kum naj ~e {}e blagosiqa u utvr enim formulama, na primer: œda cvetate kao u prolet, da vrzujete kao u jesenœ. On ima pra vo i du `nost da se ve se li, vo di ko lo, pi je, ali u svemu mora biti umeren i dostojanstven. Veza sa crkvom (kr{tewe, ven ~awe) daje mu autoritet, ozbiqnost, ali i dis tancu. Kumovo prisustvo je garancija svetosti i ispravnosti ne samo bra~ne veze ve} i celokupnog rituala. Wega na svadbi prate wegovi gosti (kojih ima 7 10), koji se nazivaju œprikumciœ. I prema œprikumcimaœ svi izra`avaju po {tovawe i pa`wu. Sta ri svat je ve o ma slo `en i spe ci fi ~an lik, ko ji u se bi objediwuje protivure~ne osobine. S jedne strane on je auto ritet, rukovodi svadbom, odre uje po ~etak i trajawe pojedinih segmenata, wegov zadatak je œda izvede redœ. On se ~esto obra }a kumu, pitaju }i ga, na primer, kada }e se krenuti po mladu, da bi mu ukazao po {tovawe. Dijalog izme u wih odvija se na utvr en na ~in: œkume, ka zuj (kazuj u smi slu nare uj prim. S. Z.), }e poo di mo li!œ Na to bi mu kum od go vo rio: œti si sta rej ko, ti kazujœ i na taj na ~in po ka zao da je upra vqa we svad bom, kao i izdavawe naredbi, du`nost starog svata. S druge strane, stari svat mora da stvara i odr`ava veselu atmosferu. Wega svi slu- {aju i po {tuju, ali se istovremeno s wim ophode slobodno, {ale se i ve se le. Sta ri svat mo ra da bu de ugle dan ~o vek, œdoma}inœ, a istovremeno {iroke ruke, veseqak, komunikativan, otresit i snala`qiv, integri {u}i u svojoj ulozi princip reda, ozbiqnosti i princip komike. Po mnogim svojim oso bina ma i za du `e wi ma u ri tu a lu, on je bli zak ~a u {u.219 Stari svat je glavni vodi~ u premo {}avawu otvorene socijalne provalije on organizuje put vode }i ra ~una o wegovoj ozbiqnosti, ali, isto ta ko, i o po tre bi da bu de ve seo. Mo `e se re }i da je on svo- 219 De san ka Ni ko li}, ^a u{ u svad be nom ob re du Sr ba, Et no kul tu ro lo - {ki zbor nik I, Svr qig 1995,

87 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 87 jevrstan ceremonijal-majstor. On na svadbu mo`e da dovede i vi {e od 20 svojih gostiju, me u kojima mora biti mnogo mla di- }a i mladih o`ewenih mu {karaca, koji se nazivaju œstarejkovi momciœ. Oni mu poma`u u vesequ, izvr {avaju wegove naredbe, œizvode {aleœ i uveseqavaju svatove. Stari svat je obavezno o`ewen ~ovek, a wegova `ena se naziva œstarejkovicaœ. On je, prema idealnom obrascu, svekrvin brat. Prema mojim ispitiva wi ma, on je naj ~e {}e i bio sve kr vin brat ili srod nik. Ali, za starog svata koristi se i izraz œpobratimœ, odnosno œpobratimkaœ za we go vu `e nu, {to upu }u je na to da je on mo gao bi ti i do bar pri ja teq. Izme u ~asnika kuma i starog svata postoji opozicija: kum je pri pad nik mla do `e wi nog ro da po ocu, a sta ri svat po majci. Dok se kum dr`i dostojanstveno i po strani, stari svat ima veoma aktivnu i istaknutu ulogu. On rukovodi œspo qa- {wimœ to kom svad be i ne ula zi u sit ni ce, a sve kr va upra vqa œunutra {wimœ tokom radwama vezanim neposredno za mladen ce i sl. Na me }e se pi ta we zbog ~e ga sta ri svat i sve kr va (me u kojima je bliska srodni~ka veza) rukovode svadbom, a ne neko iz roda mlado`ewinog oca. Svekrva je kao nevesta dovedena u rod i ro ewem mu {kog deteta izborila sebi mesto u wemu, ali zanimqiva je uloga wenog brata. Ovde je od velike pomo }i distinkcija struktura / communitas ko ju uvo di Tar ner.220 U tradicijskom dru {tvu, linija nasle ivawa (materijalnih, duhovnih i socijalnih dobara) jeste patrilinearna. 221 Tarner obja {wava da u patrilinearnom dru {tvu srodstvo po ocu podrazumeva du`nost, obaveze, imovinu, svakodnevni `ivot i predstavqa strukturu. Srodstvo po majci je podre ena strana u srodni~kom sistemu i, samim tim, neoptere }ena imovinskim odnosima, problemima deobe i nasle ivawa, du `nostima, svakodnevnim `ivotom i predstavqa po jam com mu ni - tas-a zajedni {tva, opu {tenosti, bliskosti, me usobne pa- `we, drugim re ~ima, œveza preko majke oslobo ena je napetosti struktureœ.222 On, da qe, pi {e da se oni ko ji su struk tu ral no 220 Videti napomene br. 37 i N. F. Pavkovi}, Etnolo {ka koncepcija nasle ivanja..., V. Tur ner, The Ritual Process, 114.

88 88 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU inferiorni pokazuju kao ritualno superiorni, tj. sekularno slabi kao sakralno mo}ni. 223 Upravo se u ritualima prelaza qudi osloba aju stega strukture, urawaju }i u communitas, da bi se opet vratili strukturi oboga }eni iskustvom com mu ni - tas-a.224 Ulo ga sta rog sva ta na svad bi (communitas je naj ne po - srednije vezan za liminalnu fazu) jeste manifestacija ritualnih mo }i podre ene strane u srodni~kom sistemu patrijarhalnog dru {tva. Kum i stari svat na svadbu donose poga ~e. Ovog puta (ka da su pozivani kum i stari svat, lomila se samo jedna, doma }inova po ga ~a) lo me se po dve po ga ~e: œdoma}inskaœ i ku mo va na jed noj stra ni i opet, œdoma}inskaœ i po ga ~a sta rog sva ta na dru goj. Kum i sve kar (ku ma {in) ne sme ju da lo me po ga ~u, pa œdoma- }inskuœ poga ~u kum lomi sa nekim ko zamewuje svekra, a kumovu poga ~u lomi svekar sa nekim ko zamewuje kuma. Svekar i stari svat obe poga ~e lome zajedno. Od prelomqenih poga ~a svi mo raju da pojedu po par ~e. U no }i izme u nedeqe i ponedeqka, na vrhuncu slavqa i gozbe, prire uje se œdolijaœ. 225 œstarejkova dolijaœ je bi la obavezna i i{la je prva, a postojala je i kumova œdolijaœ; deverova ve} sasvim retko. Informatori obja {wavaju da je ciq œdolijeœ prikupqawe novca za mladu, kao i stvarawe vesele atmosfere. Iz vo e we œdolijeœ ima lo je dva osnov na ob li ka. To je mo gla biti jabuka u koju su pobodene ~etiri viqu {ke da bi svatovi izme u wih, kao u kakvu korpu, stavqali novac, ili je, pak, u ja buku zabodena igla pomo }u koje svatovi pribadaju papirne nov ~anice. Metalni novac zabada se direktno u jabuku. Jabuka je kru- `ila izme u gostiju. Ovakav je obi~no bio tip kumove œdolijeœ. œdolijuœ starog svata inscenirali bi œstarejkovi momciœ. Wen sadr`aj je lascivan, varira temu vanbra~nog za ~e }a, i mo `e da se im pro vi zu je na raz li ~i te na ~i ne, da bi se iza zvao smeh i raspolo`ewe. Ova dolija podrazumeva dva maskirana 223 Isto, Isto, Do li ja, f. (tur.) tr pe za za ko jom ide red na ~a {a; ~a {a ko jom se na pi - ja ju zdra vi ce. A. [kalji}, navedeno delo, 223. V. Nikoli}-Stojan ~evi} pomiwe da je ovaj obi ~aj na stao po duliji, vrsti drumarine koju su Turci napla }ivali. V. Nikoli}-Stojan ~evi}, navedeno delo, 23.

89 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 89 mu {kar ca s œbebomœ. Je dan od wih je ma ski ran u `e nu i no si œbebuœ lej ku 226 uvijenu u krpe. Drugi mu {karac je wen pra tilac i on nosi veliki {tap, falusni simbol. I on je maskiran, ali tako da deluje {to virilnije. Kada se pojave, svira ~i ih naja vqu ju ubr za nim rit mom: œop, op, ide do li ja!œ Oni on da idu me u svatove i govore kako nisu ven ~ani, a, eto, dobili su dete, pa tra `e no vac za kr {te we. Ili, œ`enaœ tra `i no vac od sva to va, da ne bi iz da la po ten ci jal nog oca, ko ji je me u wi ma. Ma ski ra ni par bi se ~e sto obra tio ne kom od sva to va re ~i ma: œti si tat ko, dete li ~i na tebe, daj pare!œ Svatovi mu {karci su se udvarali œ`eniœ i gr li li je, a wen pra ti lac bi je bra nio. œ@enaœ je po sle bila sva u modricama od dodira pijanih svatova. œdolijaœ, inscenacija erotskog sadr`aja, podsti ~e raz u- zdanost i osloba awe seksualnih i agresivnih impulsa. Wu stari svat prire uje u liminalnoj fazi, za koju je karakteristi~no izokretawe normativnog poretka, u ovom slu ~aju, pa trijarhalnih moralnih na ~ela. Ono {to je zabraweno u svakodnevnom `ivotu patrijarhalnog dru {tva izra`ava se i kanali {e u okviru dru {tveno utvr ene i kontrolisane ritualne forme. 227 Prema patrijarhalnom moralu predbra~ni i vanbra~ni sek sual ni `i vot bio je za bra wen, od de voj ke se zah te va lo da u brak u e ne vi na, a ona ko ja bi ro di la van bra~ no de te bi la je `i go sa - na. U realnosti su se, me utim, takve stvari de {avale. Upravo zbog postojawa raskoraka izme u dru {tveno propisanog i re alno mogu }eg 228, ali sub ver ziv nog, ja vqa se œdolijaœ. U do zvo qe - noj formi i momentu, posredstvom liminalnosti (com mu ni - tas-a) ne u tra li {u se dru {tve ne na pe to sti, da bi se qu di po sle toga opet vratili hijerarhijskoj strukturi i moralnim vrednostima svakodnevnog `ivota, koje privremeno ru {ewe samo u~vr {}uje Lejka je vrg. Izdubqena i osu {ena koristi se kao posuda. Lejka ima dr {ku (li ~i na dubqi tigaw) i koristi se za sipawe vode. 227 B. Jovanovi}, Magija srpskih obreda..., Iscrpnu analizu ovog problema na primeru pokladnog rituala da je rad: Mir ja na Pro {i}-dvor ni}, Pokladni ritual, u: Folklorni teatar u balkanskim i podunavskim zemqama, Po seb na iz da wa Bal ka no lo {kog in sti tu - ta SA NU, kw. 21, Be o grad 1984, V. Tur ner, The Ri tual Pro cess, 176.

90 90 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU U zoru se svatovi razilaze. Oni koji `ive u blizini, odlaze svojim ku }ama, a ostali se odmaraju prisloweni na sto. Pored neveste je dever, mlado`ewine sestre i sl. * * * U ponedeqak ujutru mlada poliva svatove prilikom umivawa. U bakarni kotao, odakle ona crpe vodu, oni bacaju sitan novac. Ukoliko stari svat `ivi u blizini, onda nevesta u pratwi devera, svekrve i drugih srodnika odlazi u wegovu ku }u i tamo ga poliva vodom. Wemu ona nosi pe {kir i ~arape, koje bi trebalo li~no da mu obuje. Moji informatori ka`u da se uo~i Drugog svetskog rata tako ne {to veoma retko de {avalo, jer stari svat obi~ no to ne bi do zvo lio. Sa sta rim sva tom oni se vra- }aju mlado`ewinoj ku }i, gde se postavqa doru ~ak. Nakon doru~ka pristupa se darivawu. Sistem darivawa na svadbi je veoma komplikovan i razgranat i mo`e biti predmet po seb ne stu di je. Ov de }e bi ti uka za no sa mo na naj op {ti je karakteristike. Najpre se na jednom mestu prikupe pokloni koje su sva tovi do ne li. To obi~ no ~i ni ne ko od œstarejkovih momakaœ. Svatovi su mladencima donosili predmete poku}stva, naj ~e {}e po su e. Osim to ga, oni su bi li u oba ve zi da do ne su i do bre `eqe, koje izra`avaju vi {e puta tokom rituala, zatim novac koji daju mladoj, ali i svira ~ima, i hranu. Koli ~ina i srazmera nabrojanih kategorija darova koje su svatovi donosili zavisila je od stepena srodstva, kao i wihovog statusa u ritualu. Naj zna- ~ajnije poklone, a naro ~ito izraze dobrih `eqa, bili su oba vezni da da ru ju kum i sta ri svat. Uz to, sta ri svat je mo rao da se ve se li, pla }a svi ra ~i ma i uop {te da se œpoka`eœ. Kum i sta ri svat su uz predmete poku}stva donosili i dar za nevestu: ma teri jal za blu zu, ma ra mu za gla vu i sl. Mla do `e wi ni su do no si li nikakav dar, {to je primer ritualne inverzije realnih dru- {tvenih statusa mlade i mlado`ewe. Na moje pitawe zbog ~ega mlado`ewa ne dobija nikakav dar, jedna starija `ena je odgovori la: œon i ona koj ima naj go lem dar: sna {ku!œ Ovaj od go vor ilustrativno pokazuje realni dru {tveni polo`aj mlado`ewe

91 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 91 on dobija mladu, onu koja je sve vreme rituala u centru pa- `we, uzdizana i darivana. Mla da da ru je na isti na ~in kao u ro di teq skom do mu s ~a {icom rakije. I ovom prilikom, dobija novac kao uzdarje. Ona najpre kumu daje bo {~aluk u kome su darovi za sve ~lanove wegove porodice (}ilim, ko {uqe, pe {kiri...), potom isti takav dar predaje starom svatu, a onda daruje srodnike, provodaxiju, devera, œmlado`ewskog momkaœ, i druge. Mlada je u oba vezi da daruje sve svatove. Mawe va`nim svatovima (susedima i sl.) da va la je sa mo pe {kir. Na svad bi je pe {kir naj za stu pqe ni - ji dar, prisutan u svakom bo {~aluku, wime nevesta daruje i sve {tenika na ispitu, pa se name }e pitawe zbog ~ega ba{ pe- {kir. Pe {kir je bele boje, koja predstavqa simbol mlade. Kaziva ~i su ~esto, opisuju }i kako je mlada mnogo darovala, go vorili da se celo dvori {te œbeleloœ od wenih darova. Pe {kir mo `e bi ti ve zen ili na ne ki dru gi na ~in ukra {en, {to na najreprezentativniji na ~in pokazuje weno ume }e. On asocira ~isto }u (opet nevestin atribut) jer se wime bri {e iskqu ~ivo ~isto telo. Darovi se pripremaju unapred, a pe {kir je uni verzalan (nema oznaku pola i veli ~ine) i vi {efunkcionalan (mo- `e da slu `i i kao ukras na ogle da lu). Funk ci ja da ra je ve zi va - we, i pe {ki rom se, ko ji je zbog svog ob li ka za to po go dan, na simboli~kom planu to upravo ostvaruje. U roditeqskom domu, nevesta daruje svoje najbli`e, a u mlado`ewinom sve prisutne. Kako je na vi {e mesta istaknuto, dar obavezuje i nevesta, daruju }i sve, investira u novouspostavqene odnose. Ona je do {la u tu u ku }u, u tu e selo ili kraj, i svojim darom ona ostvaruje kontakt sa svima, obavezuje sve. Mla da je mo ra la mno go da da ru je, a uz to da u no vi dom do ne se miraz i tekstilne predmete. Informatori su obja {wavali da je porodici koja udaje k}er u ekonomskom pogledu bilo veoma te {ko Na svadbi su apsolutno svi morali da bu du darivani, ~ak i œa{~ikeœ. Ponekad je svekrva pomagala nevesti, dodav {i wenim darovima ne- {to svo je. Po lo `aj mlade snahe u novom domu }e biti boqi ukoliko je na svadbi adekvatno darivala.

92 92 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Mre`a razmena na svadbi je veoma slo`ena i zamr {ena, jer ne obuhvata samo materijalne predmete, a opet, i sami ma terijalni predmeti imaju mawe ili vi {e izra`en simboli~ki karakter. Ukratko se, me utim, mo`e re }i da mlada, centralni subjekt svih transakcija, daruje predmete koje je svojom rukom izradila i koji su, samim tim, pro`eti magijskim svojstvima `enskog biolo {kog principa. 231 Ona œdarujeœ i ta ko {to vi {e puta sve starije qubi u ruku, poliva ih prilikom umivawa, itd. Svatovi joj uzvra }aju novcem i predmetima poku}stva, pa su, po sma tra no na sim bo li~ kom pla nu, oni ko ji su do {li na svadbu bili na dobitku. Na ekonomskom planu, pak, industrijska ro ba je bi la te {ko pri stu pa~ na, {to joj je, u ta da {wem sistemu vrednosti, davalo ve }i zna ~aj. Kao prilog obja {wewu in ver zi je mla di nog sta tu sa, po treb no je do da ti i to da no vac kojim je darivana pripada woj samo za vreme trajawa izokrenute stvarnosti. ^im istekne ritualno vreme, ona dobijeni no vac predaje starijima u ku }i. Sa dobijenim darovima najpre kum vodi kolo, pa stari svat, a potom srodnici. Veseqe traje do kasnog poslepodneva, jer svi va`niji svatovi moraju da œizigrajuœ dobijene darove. Kada sva to vi po~ nu da se ra zi la ze, po la zi i kum. We ga svi, predvo eni starim svatom, prate metara od ku }e. Antistruktura karakteristi~na za liminalnost sada dosti `e svoj vr hu nac, ali i kraj. Sta ri svat, ka ko je ve} ob ja {we - no, upravqa svadbom, istovremeno stvaraju }i i red i nered. U ovom momentu on i red i nered dovodi do paradoksa: nare uje, tra`i da mu se ispune neki posebni zahtevi, i {ali se i quti, svi se utr ku ju da bi mu ugo di li. We go vi mom ci pra ve sit ne {tete, hvataju koko{, koja odmah mora da bude ispe ~ena, ma`u sta rog sva ta bla tom po li cu, a ne ve sta mo ra da ga bri {e, on da ga œukra{avajuœ li {}em i gran ~i ca ma, a ona ga ~i sti, ba ca ju svo je ka pe ko je ona do no si... Oni su mo gli ko nop cem da uve `u sta rog sva ta, a mla da je mo ra la da ga raz ve zu je. On bi joj za to pla tio. I svekra i svekrvu su vezivali za sto`er, a mlada ih je razvezivala. U ispuwavawu zahteva starom svatu, nevesti poma`u svi 231 Z. Ka ra no vi}, Svad ba i dar..., 124; Z. Karanovi}, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa..., 19.

93 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 93 uku }a ni. Sta ri svat tom pri li kom se di na }i li mu, na me {te - nom na ze mqi. ]i lim se po me ra tri pu ta, sve bli `e i bli `e izlazu, ali onda kada stari svat, odobrovoqen ispuwewem nekog svog zah te va, to ka `e. Ka da se }i lim tre }i put po me ri, do ma }i - ni starom svatu donose poga ~u, koju on lomi i jede. Oko vrata mu se stavqa venac suvih paprika i on tako, sa pe ~enom ko ko- {kom na {tapu i eventualno jo{ jednom poga ~om spremqenom da je ponese, u pratwi svojih gostiju, odlazi. Od svih svatova, stari svat uvek odlazi posledwi. Uku }ani ga prate meta ra od ku }e. Bra~ na po ste qa i œblaga rakijaœ O ovom segmentu svadbe razgovarala sam samo sa `enama. Na moje veliko iznena ewe, one su o toku svadbe pri ~ale uop- {teno, ispremetano i vrlo brzo su prelazile na pri ~u o tome kako je izgledala prva bra~na no}, i kasnije, obele`avawe wihove œispravnostiœ. Pri ~ale su detaqno, otvoreno, emotivno, s po no som. Za `e ne ovaj deo svad be pred sta vqa du bo ko pro `i - vqeno iskustvo. Po na ~inu pri ~awa, po razra enosti postupaka, o~evidan je jak akcenat rituala na ~ednosti neveste. Ni je samo ritualno razra eno obele`avawe nevestine œisprav nostiœ, ve} i u slu ~a ju œneispravnostiœ ri tu al ni po stu pak ne izostaje. U ponedeqak uve ~e svekrva i œmlado`ewski momakœ uvode mla den ce u pro sto ri ju u ko joj }e oni spa va ti. Naj pre mla do - `e wu uvo di œmla do `ew ski momakœ (on je, da pod se ti mo, mla do - `ewin drug, ali o`ewen), a kasnije svekrva dovodi nevestu. Po red wi ho vog uz gla vqa sve kr va sta vqa po ga ~u i vo du. Ri tu a - lizovan je na ~in na koji }e mladenci u prvoj zajedni~koj no }i pristupiti jedno drugom: mlado`ewa je obavezan da œraskitiœ mladu, tj. da joj skine veo i ven ~i} oznake nevestinskog sta tusa. Sve kr va pri slu {ku je is pred vra ta, a od la zi tek ka da po zvuci ma bu de si gur na da je sve za vr {e no. Ona to ~i ni da, pre ma verovawu, deca ro ena u braku ne bi bila gluva M. Male {evi} pi {e da se krv koja prati defloraciju smatrala ve o- ma opa snom, te da je mu {ka rac mo rao ne ka ko da se za {ti ti. U sred stva za {ti te

94 94 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU * * * Ujutru mlado`ewa ustaje prvi i odlazi, nekim unapred ispla ni ra nim po slom, da le ko od ku }e i ta mo se, {to je mo gu }e du- `e, za dr `a va. Ako je i pri su tan, po vu ~en je i sti dqiv. Kad i mlada usta ne, u so bu ula zi sve kr va i gle da po ste qu i ne ve sti nu ko- {uqu da bi, prema tragovima krvi, ustanovila wenu do tada nedirnutu seksualnost. Okrvavqenu ko {uqu ili ~ar {av ona stavqa u sito i direktno ili uvijenije (na primer, re ~ima: œsna{ka je ubavaœ) saop {tava radosnu vest koju svi i{ ~ekuju. Kako je jedna `ena opisala atmosferu: œk d toj svekrva vidi, cela ku }a vesela jeœ. Svekrva onda ponovo obla ~i svoj kostim svekrve, stavqa crveni cvet u kosu i odlazi da svojim ro akama i susetkama, iskqu ~ivo udatim `enama, saop {ti radosnu vest i po zo ve ih na œblagu rakijuœ pro sla vu ko ju ona uve ~e or ga ni zu je u ~ast ~ed no sti svo je sna he. Jed na `e na mi je is pri ~a la da je we- spada œi okupqawe mlado`ewinih ro aka ispred vrata odaje da mlado`ewu zadirkuju, odnosno svojim prisustvom umawe razornu mo} `enine misti~ne snageœ. M. Male {evi}, Ri tu a li za ci ja so ci jal nog raz vo ja `e ne..., 75. U tom kqu ~u mo `e se pro ~i ta ti i pri su stvo sve kr ve. Svad be ni ri tual po ten ci ra mla di nu se pa ra ci ju od pret hod nog sta tu sa, ali ne i mlado`ewinu. [tavi {e, u trenutku kada do la zi œtu a krvœ, pred u zi - ma ju se me re da se on za {ti ti od we nog uti ca ja i do dat no ve `e za ~la no ve primarne porodice. Ni u intimnom trenutku nije mu dozvoqeno da sa svojom `enom osta ne sam, ve} je tu, na korak od wih, takore }i prisutna, wegova majka. Na mlado`ewinoj strani postoji strah od uticaja neveste, koji ona mo- `e ostvariti magijskim putem, pa se nastoji da se mlado`ewa upozori i za- {ti ti: pre po la ska po mla du, sve kr va sto ji na dve sto li ce, a on se pro vla ~i ispod, da bi bio imun na ma gij sko de lo va we; kad do e u ne ve sti nu ku }u, on vo di ra ~una da ona wega ne ugleda prva (jer }e u tom slu ~aju ona dominirati, a mo`e ga po gle da ti i kroz uzde i ta ko ga œzauzdatiœ), ve} on wu; u ne ve sti noj so bi on je poslu`en pr`enim jajima, koja nikako ne sme da jede, zbog podmetnutih ~ini. Ka zi va ~e mu {kar ce sam pi ta la da li su se po slu `i li ja ji ma i oni su redovno odgovarali da im je re ~eno da kod neveste ne smeju da su, pak, pri zna va le da se u ta ja ja ne {to do da va lo, na pri mer, vo da u ko joj se mla da kupa la i sl. Mlado`ewa se ~uva od magijskog delovawa s nevestine strane. Opasnost te vr ste s ne ke dru ge stra ne se ne o~e ku je. Ne ve sta se {ti ti uop {te no, ali ne ma po stu pa ka za za {ti tu od ma gij skog de lo va wa mla do `e we ili we go vih srod ni ka, {to go vo ri o su {ti ni od no sa (mo }i) me u po lo vi ma u pa tri jar hal - noj porodici.

95 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 95 na svekrva bila toliko radosna da je sama, pe {ice, oti {la u neko udaqeno selo da bi obavestila starosvaticu i pozvala je na œblagu rakijuœ. Ku ma se (bez ob zi ra na pro stor nu uda qe nost) na sve ~anost ne zove. Nevesta priprema poga ~u, koju uve ~e svekar sa jo{ dva starija srodnika nosi wenim roditeqima. Poga ~a je obi~no ukra {ena nekim cve }em i bosiqkom, a na wu se stavqa i ne {to nov ca. Oni ni {ta ne go vo re, ali sam wihov dolazak i vesela lica nevestinim roditeqima govore sve. Postavqa se ve ~era i do duboko u no} se razgovara, jede i pije. Ujutru nevestina majka zove najbli`i krug svojih ro aka i susetki, udatih `ena, koje slu`i zasla enom vru }om rakijom. Dok su mu {karci kod nevestinih, dolaze pozvane `ene, ~estitaju svekrvi, a mladoj daju neki sitan dar (maramicu i sl.). One gledaju œpo{tenl kœ mladinu ko {uqu ili ~ar {av u si tu, a po tom sve kr va s tim si tom u ru ci vo di ko lo. U ko lu i u vesequ uop {te u~estvuju iskqu ~ivo udate `ene. Mlada se dr- `i skrom no i po stra ni, slu `i hra nom i pi }em, a igra sa mo kada je pozovu. Devojke iz ku }e, mlado`ewine sestre, mogu da prisu stvu ju, ali ne i da igra ju. To je ve li ko `en sko sla vqe na ko me se igra, peva, pije zasla ena vru }a rakija, i iz kojeg su mu {karci (izuzev jednog svira ~a) potpuno iskqu ~eni. Atmosfera je `ivqa i opu {tenija nego na samoj svadbi. U okriqu patrijarhalnog principa, gde je nevinost `ene imperativ, upravo svekr va i dru ge `e ne iz za jed ni ce tim po vo dom bu~ no sla ve, a mu- {karci svojim odsustvom to legalizuju. Sve kr va je opet u svom ko sti mu cr ve ne bo je (= ostva re na plodnost), za razliku od mlade, koja je seksualnim ~inom de finitivno uvedena u status udate `ene, pa je, samim tim, ne vestinska ode }a (belo = nevinost) pripala wenoj pro {losti. I svekrva opet igra svoje kolo sa sitom, ali u wemu je sada dokaz mla di nog œpo {te waœ i kao da igrom, ko sti mom, si tom, ona svoj realizovan biolo {ki potencijal, preko krvi istekle iz mladinog tela, prenosi na wu. Mladino devi ~anstvo predstavqalo je garanciju ce lokupnog wenog po {tewa, po {tewa porodice iz koje je potekla, kao i po {tewa porodice u koju je do {la. Weno œnepo {teweœ pred sta vqa lo je sra mo tu ne sa mo za wu ve} i za we nog mu `a i za

96 96 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU obe odnosne porodice. Sve moje informantkiwe su pri ~ale da su u brak u{le kao de vi ce, {to je i po emo ci ja ma ko je su pra ti le iskaze bilo o~igledno. One su govorile da se nije ni de {avalo druga ~ije. Ali, postojawe razra enog ritualnog postupka u slu ~aju œnepo {tewaœ pokazuje da se to ipak doga alo. Ukoliko je mlada jo{ kao devojka, prema re ~ima mojih sago vor ni ca, œpogre{ilaœ sa onim za ko ga se uda la, du `na je da sa ~uva i poka`e ko {uqu, a mlado`ewa to treba da potvrdi. Onda se organizuje œblaga rakijaœ na ve} opisani na ~in. Me utim, ukoliko se to nevesti desilo sa nekim drugim, ako je i ne vrate, `i vot u no voj ku }i ne }e joj bi ti lak. Sve kar u tom slu ~a ju no si wenim roditeqima na ~etu poga ~u (da simboli~no poka`e da je ta kva bi la i wi ho va k}er) na ko joj je struk cr nog lu ka, i sme }e koje prosipa u wihovoj ku }i. Re e, svekrva je mogla, zbog ugleda ku }e, da prikrije œsramotuœ i organizuje slavqe. Ishod prve bra~ne no }i svi su i{ ~ekivali, svadbeno ve seqe je tra ja lo tri da na, mla do `e wa je bio ve o ma mlad, obi~ no 1 3 godine mla i od neveste Mo`e se pretpostaviti da je u tako napetoj situaciji rezultat koji bi se slavio mogao izostati i wegovom krivicom, ali patrijarhalno dru {tvo to pre }utkuje. Posle svad be Na svadbi elementi faza obreda prelaza ~esto teku is prepleteno, u odre enom me uodnosu. ^in ven ~awa u crkvi predstavqa uvod u agregaciju koja }e se vremenom postepeno poja ~avati i utvr ivati. Bra~na no} mladenaca je najzna ~ajniji mo menat agregacije u novi status i to ne samo za mladu i mlado`ewu ve}, kao {to se iz iznetog materijala vidi, i za sve koji su sa wima srodni~ki povezani. Ali, sa jakim protokom agregacijskih elemenata nakon bra~ne no }i ostaju uporedo i liminalni, prem da ih je vre me nom sve ma we i sve su sla bi ji. Za nevestu, kao najzna ~ajnijeg ritualnog subjekta, li minalnost }e biti zavr {ena tek kada rodi dete, ili, metafori~ki izra`eno, u kontekstu izlo`enog materijala, ona je sada pre sa- ena tre {wa, koja jo{ nije œpu{tila korenœ. Tek kada rodi dete, ona }e biti prihva }ena kao œwihovaœ. Do godinu dana od svadbe, mlada u sve ~anim prilikama nosi alenu futu i naziva

97 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 97 se œnevestaœ. Nakon godinu dana krug ritualnog se zatvara, jer se o~ekuje da nevesta u tom periodu ve} postane majka. Brak bez po tom stva sma tra se pro ma {e nim, pa je po lo `aj `e ne ne rot ki - we ve o ma te `ak. Ona se sma tra ne sre }om za ku }u i pre ma woj se svi od no se s pre ko rom. Ona traj no osta je u sta wu li mi nal no - sti, bez utvr enog mesta u socijalnoj strukturi.233 Za razliku od mlado`ewe koji statusno napreduje po vertikali, nevesta ima dvostruki prelaz: horizontalni iz jedne zajednice u drugu, pa `e na bez de ce osta je u me u pro sto ru œna{aœ / œtu aœ i vertikalni od devojke, {to ona vi {e nije, u status `ene, koji za wu ostaje nedosti`an jer se u patrijarhalnom dru {tvu `ena defini {e ra awem dece.234 Izvesno vreme posle svadbe, naj ~e {}e za neki praznik, nevesta je u pratwi mu`a, svekra i eventualno jo{ nekog od uku- }ana odlazila u prvu posetu roditeqima. Prijateqi i zet bi tom prilikom bili lepo ugo {}eni, ali je nevesta sama ostajala kod svo jih do 7 da na, ka da oni do la ze po wu. Mladenci (22. mart), praznik onih koji su te kalendarske godine stupili u brak, obele`avao se sporadi~no i nije imao veliki zna ~aj. Crta is pod iz lo `e nog Ukoliko se ispod svega izlo`enog podvu ~e crta, mogu se, po zna ~ewskim grupama, izdvojiti slede }i ritualni subjekti: Nevesta `ene, u ritualu najistaknutije Svekrva Mlado`ewa Svekar po prirodi stvari istaknuti, ali ih ri tual sta vqa u sen ku `e na 233 Slavka Grebenarova, Mla da ta bul ka li ce s oso ben status,u:etnografski problemi na narodnata kultura, tom 5, Sofià 1998, Petko Hri stov, Liminalnostta na àlovicata (`enata bezdetka) v bãlgarskata tradicià, u:et hno ses and cul tu res on the Bal kans, vol. 1, So fia 2000,

98 98 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Kum Stari svat Dever œmla do `ew ski momakœ vodi ~i kroz ceremoniju, sva ko sa svojim zadu`ewima i œpratwomœ staraju se o mladoj i mlado`ewi * * * Na svadbi je zastupqen veliki broj poga ~a (oko 17), koje imaju ~vrsto strukturirano mesto i ulogu. Za ve }inu, ritualni scenario nala`e komadawe i participaciju svih ~lanova zajed ni ce. Ako se, u kon tek stu agrar ne kul tu re, uzme u ob zir i œkravaj~eœ u situ, pa samo sito sa svojim sadr`ajem (p{enica je obavezna), zatim ki }ewe sto`era ukoliko u brak stupa najmla e dete, pri ~emu je udaja odnosno `enidba posledweg deteta izjed na ~e na sa vr {id bom, a uz to i œkravajœ ko ji se no si po ro di - qi da bi dete lako zasnovalo bra~nu zajednicu, a donosilac imao bogatu `etvu dobija se celovita poruka. Poga ~e, wi hovo komadawe, sito, œsetvaœ (koju ~ini svekrva, ali i mlada pri ulasku u novi dom), `ito, sto`er, bra {no kroz koje provla ~i burme stari svat, itd. asociraju plodnost, ra awe, blagostawe, dobrobit. Poga ~e sme da mesi iskqu ~ivo osoba koja ima `ive roditeqe, a takav zahtev va`i i za druge postupke ki }ewe sto`era, kapije i vrata ku }e, pomo} svekrvi oko sita i uvo ewa neveste u ku }u, itd. Ako se tome doda i zastupqenost crvene boje, jasno je da ritual celim svojim tokom insistira na prin ci - pu `ivota, plodnosti, plodotvornosti. Tokom putovawa izme u utvr enih pozicija u dru {tvenoj strukturi, u prelomnom i kriznom momentu, navedene poruke rituala moraju da se {aqu, primaju, razmewuju i potvr uju vi {e puta, jer œmi ulazimo u obrede da bismo preneli kolektivne poruke sebi samimaœ. 235 Ritual ima svojih varijacija, ali ono {to se striktno podrazumeva pod obi ~ajem mora se izvesti, prema re ~ima in- 235 E. Li~, navedeno delo, 69.

99 ÇÇÇ. TRA DI CIJ SKA SVAD BA 99 for ma to ra, œpo redœ, bez ika kvih iz me na ili od stu pa wa. Du bo - ko se veruje da pona {awe svih u ritualu ima uticaja i na do ga- aje izvan wega, prvenstveno na budu }i `ivot mladenaca. 236 * * * Plodnost i `ivotvornost su univerzalne poruke svad benog rituala, koje u tradicijskoj svadbi Vrawa i okoline imaju specifi~nu simbolizaciju. Za ra awe je potrebno dvoje, ali na plodnost `ene ritual stavqa akcenat, {tavi {e, zaokupqen je wenom sposobno {}u ra a wa. Dve `e ne su kqu~ ni ri tu al ni su bjek ti jed na ko ja je po tvr di la svo ju plod nost i dru ga ko ja je na pu tu da to u~i ni. One su u ritualu predstavqene kao bli`e prirodi simbolika crvene boje u wihovim kostimima, zrnevqe p{enice (dakle, sirovo) koje bacaju iz sita, œblaga rakijaœ... Mu {karci (sve kar, tast, kum i sta ri svat) lo me po ga ~e; oni ~ak no se po ga ~u i ne ve - stinoj majci posle prve bra~ne no }i. Poga ~a pripada kategoriji pe ~enog, dakle, zgotovqenog i to pomo }u crepuqe, za to na mewenog suda. Levi-Strosova distinkcija sirovo / zgotovqeno, pri ~e mu je pre tva ra we si ro vog u zgo to vqe no pre laz od pri ro - de ka kulturi, ovde je sasvim primenqiva. na je pri ka za na kao bli`a prirodi, ali je tako e sme {tena i u problemati~ni me uprostor priroda kultura (ona priprema poga ~e), dok je mu {karac izjedna ~en s kulturom Na to uka zu je i D. Ban di}, Tabu u tradicionalnoj kulturi..., Cla u de Lévi-Strauss, Kulinarski trokut, Kritika, sv.4, Za greb 1970, [e ri Ort na spram mu {kar ca kao pri ro da spram kul tu re?,u: An tro - po lo gi ja `e ne, Prosveta, Be o grad 1983, i da qe u ra du.

100

101 Çç. SAVREMENA SVADBA Analiza tradicijske svadbe je rekonstruktivna. Sa vremenu svadbu prou ~avala sam neposrednim, u~esni~kim po smatra wem. Moj te ren ski rad je bio po ku {aj da za hva tim deo re ke koja te ~e, jer se u periodu intenzivnih dru {tvenih promena i pre vi ra wa od do go di ne me wao i ri tual u we ga su ulazili odre eni elementi, modifikovali se, gubili, a neki ostajali u wemu kao konstitutivni. Savremeni ritual je poput osetqivog seizmografa registrovao i izra`avao dru {tvene potrese i procese. Na po ~etku istra`ivanog perioda u ritual su ulazili elementi sa oznakom tradicije, ali se odnos prema wima mewao i pomerao tokom vremena. U radu je tradicijska svadba postavqena kao podloga u odnosu na koju se posmatra savremena svadba. Drugim re ~ima, tradicijska svadba je tu da bi se boqe razumela savremena. Bio je neo p ho dan po dro ban opis tra di cij ske svad be jer ana li zi ra - ni elementi svoje puno zna ~ewe dobijaju tek u {irokom spletu sa drugim elementima rituala. Ipak, zna ~ewski potencijal tradicijske svadbe time nije iscrpqen, kao {to rad nema za ciq ni da pro ~ita sve znakove unutar savremene svadbe. Pri ~a o svad bi je, za pra vo, pri ~a o mno go ~e mu dru gom o po ro - di~nim i srodni~kim odnosima, o polo`aju `ene, religijskim uverewima, modi... Imaju }i u vidu kompleksnost svadbe, is tra- `i va we je usme re no na to da je sa gle da u sve tlu po vrat ka tra di - ciji i promi {qawa identiteta. Izme u tradicijske i sa vremene svadbe ne povla ~e se paralele istog / razli ~itog, jer se kontekst duboko izmenio. I oni postupci koji se na savremenim svadbama formalno izvode na isti na ~in, nemaju isto zna- ~ewe zbog izmewenog konteksta. Tekst rituala mo`e ostati isti, ali on nema zna ~ewe sam po sebi, istrgnut i nezavisan, ve} iskqu ~ivo unutar sveobuhvatnog konteksta.239 Pro u ~a va we savremene svadbe nau~no relevantnim i aktuelnim ~ini upravo wena osetqivost na promene u kontekstu. 239 D. Cannadine, na ve de no de lo, 105.

102 102 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Na~in na koji stariji informatori obja {wavaju odre ene ritualne postupke i kako to ~ine protagonisti savremenih svad bi du bo ko je raz li ~it. U pro {lo sti je bi lo lo kal nih varijanata i specifi~nosti, iznimnih slu ~ajeva, ali je postojao jasan model i akteri su nastojali, u skladu sa mogu}nostima, da se modela pridr`avaju. Dana {wa svadba se osmi {qava, re `ira. Iz bogatog repertoara ritualnih postupaka, koji su akterima na raspolagawu (kako starih vrawskih, tako i iz drugih krajeva Srbije usvojenih posredstvom medija 240, ali i za pad nih, vi enih u holivudskim filmovima), svadba se svesno komponuje u skladu sa vrednostima koje se `e le is ta }i. Za sva ku ta~ ku u ritualnom procesu svadbe postoji veliki broj postupaka koji se mogu primeniti. Akteri se dogovaraju, raspravqaju oko toga ka ko svad ba tre ba da iz gle da, pri ~e mu sva ko ima svo ju pred sta - vu ka kav je œpraviœ obi ~aj i da li su i ka kva su od stu pa wa mo gu - }a. Kako mi je jedna svekrva ilustrativno objasnila ona je rado i{la na mno ge svad be, po sma tra la je obi ~a je (œoduvek sam vole la obi~ajiœ) i ono {to bi joj se do pa lo, {to je le po iz gle da lo, pamtila je, nameravaju }i da to primeni na svadbama svojih sinova. Naj ~e {}e se uzimaju oni postupci koji su vizuelno atraktivni, a u izvo ewu im se dodaju nove nijanse dramskog i za bavnog. Protagonisti savremenih svadbi raspituju se i kod sta rijih, a ~e sto se ne ka lo kal na va ri jan ta iz dru gog kra ja ju `ne Srbije name }e kao œpravo starinskoœ. * * * Qubav mladih je pretpostavka wihove veze, ~esto vi {egodi {we, ali stav prema svadbi i na ~in wene organizacije po kazuje da je brak i danas, u velikoj meri, institucija kojom se obezbe uje kontinuitet i reprodukcija porodice, kao i srodni~ki odnos izme u mladine i mlado`ewine porodice. 241 I da nas, prem da kroz {a lu, vo di se ra ~u na o to me da de ca ula ze u brak po redosledu ra awa. Onaj koji presko ~i red utvr en ra a- 240 Na ovo uka zu je i N. Pan te li}, Nasle e i savremenost..., Videti napomenu br. 135.

103 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 103 wem, starijem obi~no kupuje neki poklon, prema re ~ima in formatora, œobi~aja radiœ. 242 Kada se donese odluka o stupawu u brak, mladi organizuju upo zna va we ro di te qa ko je se na zi va dogovor. Mom ko vi ro di te - qi, za jed no s wim, od la ze u de voj ~i nu ku }u. Tom pri li kom no se neki simboli ~an dar (cve }e, bomboweru...). Roditeqi se u prisustvu mladih dogovaraju o danu veridbe i svadbe, bro ju zva ni - ca i sl. U se li ma (u gra du sa svim spo ra di~ no) i da nas po sto ji odbegavawe devojke. 243 Tada momkovi roditeqi, obi~no ve} sutradan, odlaze na mirbu kod de voj ~i nih. Uko li ko je do {lo do odbegavawa devojke i mirbe, veridba izostaje, ali se svadba naj- ~e {}e organizuje na uobi ~ajeni na ~in. Savremenu svadbu sa ~iwavaju segmenati: veridba, svadba, prva poseta mladinih roditeqa k}eri i prijateqima i Mladenci. Svaka svadba je celina organizovana na svoj na ~in, a wihov zajedni~ki imeniteq je potreba da se uspostavi veza sa, na razli ~ite na ~ine shva }enom, tradicijom. Povratak tradiciji ima {iroku paletu svojih manifestacija i ne zahvata iste komponente na svim svadbama. Mnoge svadbe su dugo planirane i pripremane da bi bile izvedene u tradicionalnom kqu ~u, ali je za sve, pa i one sa svim œobi~neœ, ka rak te ri sti~ no do da va we, makar u nekom detaqu, atributa tradicionalnog. U izlagawu se vodi ra ~una o razlici izme u œobi~nihœ svadbi i onih na ko jima su œispo{tovani svi sta ri obi~ajiœ. Verid ba Ovaj segment rituala podrazumeva prosidbu devojke, œprijateqeweœ uspostavqawe srodni~kog odnosa izme u dveju porodica, darivawe, sve ~anu gozbu i veseqe. Veridba se odr- `ava iskqu ~ivo u devoj ~inoj ku }i. 242 Na jed noj svad bi u Vra wu, iz `e qe da se œispo{tuje tradicijaœ, mla do `e wa je svom sta ri jem bra tu bli zan cu ku pio ci pe le. 243 U takvoj situaciji mladi}, obi~no posle ve ~erweg izlaska, dovede devojku u ku }u roditeqa, œza stalnoœ, sa wihovom saglasno {}u ili bez we. I danas se za devojku koja je tako postupila ka`e œzavela seœ.

104 104 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Veridbi mogu prisustvovati samo ~lanovi dveju porodica, ali obi~ no je broj pri sut nih s jed ne i dru ge stra ne znat no ve }i od 20 do 40 oso ba. Na ne kim ve rid ba ma je pri sut nih ~ak i vi {e od 80, pa devoj ~ini roditeqi iznajmquju {atru. Uko liko je mawi broj prisutnih, veridba kra }e traje i procedura je jednostavnija. Veridbe s ve }im brojem zvanica osmi {qavaju se u tradicionalnom duhu i obavezno se snimaju kamerom. Neposredno pre polaska devojci momkovi srodnici se oku pqa ju u we go voj ku }i, a tu su i svi ra ~i. Sve kr va vo di ko lo dr`e }i poga ~u pripremqenu za ~in œprijateqewaœ. Poga ~a je uvijena u celofan, ~iji su krajevi skupqeni i na vrhu uvezani ma {nom. Ispred devoj ~ine ku }e, svekrva opet s poga ~om vodi kolo i igraju }i, momkovi prilaze budu }im prijateqima i pozdravqaju se s wima. Devojka se s mladi }em i wegovim srod nicima mo`e pozdraviti kada oni u u u ku }u i prisustvovati prosidbi, ali mo`e biti i u posebnoj prostoriji, gde }e mladi}, s bu ke tom cve }a, u}i da je po zo ve, na kon {to ju je we gov otac isprosio od wenog oca. Verid ba obi~ no po ~i we uve ~e oko 21 ~as. Naj pre se kratko, neobavezno razgovara, a onda momkov otac ustaje i saop {tava raz log do la ska (tom pri li kom mo `e odr `a ti i ~i tav go vor), a devoj ~in otac daje svoju saglasnost. Retko se de {ava da mladi} sam prosi devojku. Na jednoj veridbi je nastala neugodna situacija kada se mladi} obratio budu }em tastu i zaprosio devoj ku, a ovaj je od go vo rio da o~e ku je da to u~i ni we gov otac, i da bi oni, kao o~evi, trebalo o tome da se dogovore. Kada je prosidba uspe {no zavr {ena, momak devojku œkitiœ zlatnim na kitom. Svekrva joj predaje svoj poklon uvijen u sjajnu, ukrasnu hartiju sve ~aniji kostim, ta {nu, sobne papu ~e i sitnije odevne predmete. Svekar je u obavezi da devojci da vredniju deviznu nov ~anicu. Prema po`eqnom redu, svekar ili mladi} sa ostalim nakitom devojci daje i dukat ili dublu244. To je po ro - di~ na sacra, koja se ne otu uje, ve} podrazumeva preno {ewe s generacije na generaciju i, samim tim, ima jaku mo} obavezivawa. Ispro {enoj devojci se to daje kao priznawe da je primqena i prihva }ena u porodici. Time se ona obavezuje na ~uvawe po ro- 244 Videti napomenu br. 147.

105 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 105 di~nih vrednosti, ra awe potomstva, prvenstveno mu {kog, ~ime }e obezbediti wihov daqi prenos na genealo {kom stablu. Odmah u po ~etku status ispro {ene devojke implicira budu }i po`eqni status majke, ~uvarice porodi~nih vrednosti i tradicije. Devojka ponosno nosi dobijeni dukat ili dublu na ogrli ci. Pred jav no {}u je to stvar pre sti `a, jer mom ko va po ro di - ca time dobija status onih koji imaju nasle ene vrednosti i porodi~nu tradiciju. Devojci svi prisutni ~estitaju i pre daju joj sitne darove (kozmetiku i sl.). Devoj ka se po vla ~i da bi obu kla œwi ho vuœ, od sve kr ve dobijenu ode }u, ~ime wen novi status postaje evidentan. Na nekim veridbama devojka svekrvi stavqa crveni cvet u kosu, pa, na taj na ~in, jed na dru gu, jo{ pre svad be, uvo de u no vi sta tus. Potom devojka daruje mlado`ewu i ~lanove wegove porodice, a oni joj, kao uzdarje, daju novac. Devoj ~ini darovi (}ebad, po steqina, ko {uqe, pe {kiri...) industrijske su proizvodwe, uvi jeni u sjajnu, ukrasnu hartiju i sa ma {nom. Majke `enske dece, mno go go di na pre ne go {to im k}e ri bu du zre le za brak, pri pre - maju darove, da bi uo~i veridbe i svadbe, kada su tro {kovi veliki, kupile samo ono {to treba kupiti u odgovaraju }oj ve li- ~ini. Danas se smatra da je za darove odgovorna mladina majka, ~ak se eks pli cit no ka `e da je we na du `nost da ih pri pre mi, i oni figuriraju kao ne {to {to je dobijeno od we, a devojka ih samo predaje. Momkovi su u ku }u devojke doneli poga ~u, rakiju, vino i tortu da bi se œprijateqiliœ. Problem, me utim, nastaje oko toga kako bi ta~no trebalo postupiti s navedenim rekvizitima. Jedni smatraju da bi trebalo najpre razmeniti rakiju i vino, pa onda lomiti poga ~e, dok, prema drugima, poga ~e idu pre pi }a. Uz to, prema nekim mi {qewima, rakija i vino se raz mewuju samo uzajamnim otpijawem iz fla {a jednog i drugog pri jateqa, dok drugi insistiraju na tome da je potrebno da svekar ostavi svoju rakiju i vino u tastovoj ku }i, a ponese wegovu. ^esto nastane zbrka, jer se radi o detaqima koji nisu unapred mogli da bu du do go vo re ni. Svi zna ju, ili se ras pi ta ju uo~i ve rid - be, {ta je za œpri ja te qe weœ po treb no pri pre mi ti, ali pre ci - zan na ~in ka ko }e se to iz ve sti obi~ no na met ne onaj ko me je stalo da se œistera obi~ajœ, a sebe predstavi za dobrog poznavaoca.

106 106 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Prilikom lomqewa poga ~a nastaje ~itava pri ~a. Svima je poznato da se poga ~e stavqaju jedna preko druge, ali problem predstavqa wihov raspored. U pro {losti, u svim momentima œprijateqewaœ, uvek se doma }inova poga ~a stavqala odozgo i prva se lomila. Mnogi to i danas znaju i o tome vode ra ~una, jer raspored poga ~a izra`ava statusni odnos dveju strana. Jedna svekrva je to ovako formulisala: œna veridbi je poga ~a pri jateqa tasta odozgo. Dok ne uzmemo devojku, mi smo ispod wega. On je gazdaœ. Neki smatraju da pravila ne postoje. Jedna svekrva mi je is pri ~a la da se, eto, bez raz lo ga, pri ja teq na ve rid bi naqutio zbog toga {to su oni svoju poga ~u stavili preko wihove, a {to je, po we nom mi {qe wu, sa svim sve jed no. U ne kim slu ~a je - vima se insistira na tome da uvek œmu{kaœ poga ~a, dakle, ona koju su doneli momkovi roditeqi, ide odozgo i lomi se prva. Novi problem nastaje zbog na ~ina na koji se poga ~e lome. Uglavnom prijateqi uhvate poga ~u jedan s jedne, drugi sa druge strane, malo je podignu, pa je zajedno okre }u udesno vi {e puta, a onda je prelome napola. Polovine prelomqene poga ~e po di- `u, qu be, sa sta vqa ju da na ~i ne ce li nu, pa opet odva ja ju, po di - `u, qu be sve to po tri pu ta (vi de ti sli ku 6). On da se pri ja te - qi poqube i razmene komade. Neki moji sagovornici, protagonisti savremenih svadbi, tvrdili su da se prelomqeni hleb obavezno qubi i da tu nema nikakvih dilema. Stariji informatori, ven ~ani pre Drugog svetskog rata, obja {wavali su mi, pak, da se hleb qu bi sa mo na sla vi, i da su se na svad ba ma u pro- {losti poga ~e jednostavno lomile napola, bez okretawa i sastavqawa prelomqenih polovina. Protagonisti savremenih svadbi, koji su sebe predstavqali kao poznavaoce tradicije, u razgovoru su mi obja {wavali detaqe, na primer, da se poga ~a lomi ka unutra, ili da se lomi ka spoqa, insistiraju }i na œpravomœ obi ~aju. U nekim situacijama, kada prijateqi okre }u poga ~u, pridru`uju im se i supruge. Od prelomqenih poga ~a, svi prisutni pojedu po par ~e, i na taj na ~in, participacijom, bivaju objediweni, utvr uju }i time novouspostavqeni odnos. Nova dilema nastaje oko toga da li momkovi pri polasku vra }aju deo samo svoje poga ~e ili i poga ~e prijateqa. Torta se slu `i na kraju gozbe, a jedan wen deo momkovi vra }aju svojoj ku }i. Zahtev da po ga ~e ko je su u funkciji œprijateqewaœ ili one koje

107 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 107 imaju drugu simboli~ku funkciju na svadbi, mora da priprema iskqu ~ivo osoba koja ima `ive roditeqe modifikovan je, pa je sada dovoqno da takva osoba samo zapo~ne me {ewe. U svim sekvencama postupka œprijateqewaœ, svekar i tast se krste vi {e puta, govore }i: œneka je sre}no prijateqstvo!œ, œda smo svi `i vi i zdra vi!œ, pri ~e mu ak ce nat sta vqa ju na kolektiv, a ne na mladence. Svi prisutni ~estitaju jedni drugima novouspostavqeni odnos, a tom prilikom peva se novokomponovana pesma, ~iji refren glasi: œprijo moja, kako }emo? / Prijatequ, lako }e mo / Prijo, samo ka `i / Prijatequ, va`iœ. Ova pe sma je ve o ma omi qe na i pe va se vi {e pu ta i na svad bi. Redosled postupaka na veridbi nije ~vrsto strukturiran. œpri ja te qe weœ mo `e da se oba vi po sle pro sid be, a da raz me na darova usledi nakon toga. Postupci mogu da idu neposredno jedan za dru gim, ali me u wi ma mo gu bi ti i kra }e ili du `e pa u ze veseqa. U nekim slu ~ajevima smatra se da bi sve trebalo za vr- {iti pre pono }i, a tek posle we oti }i iz devoj ~ine ku }e. ^e- {}e se (na ro ~i to ako je na ve rid bi mno go zva ni ca, bez ob zi ra da li se ritualni postupci œprijateqewaœ i razmene darova obavqa ju pre po no }i ili po sle we), ~e ka da sva ne, jer, ka ko su mi obja {wavali, œtakva je stara tradicijaœ. Tokom no }i, sve do zore, igra se, pe va, slu `i hra nom i pi }em. U zo ru svi iz la ze i igra ju is pred ku }e. Tom pri li kom mo `e i da se pu ca (œtri pu ta pu {ka mo ra da pukneœ), ako to ve} ni je u~i we no ne po sred no posle prosidbe. Time se nastala promena obznawuje javnosti. U posmatranom periodu utvr ena je praksa da nakon veridbe momkovi povedu sa sobom ispro {enu devojku. Na ra stanku od svo jih de voj ka se sa svi ma qu bi i pla ~e, a oni joj da ju novac i iz ra `a va ju naj bo qe `e qe. Ona vo di sna {ki no ko lo, a onda odlazi svekrovoj ku }i, {to je pra }eno zvukom automobilskih sirena kojima se ozna ~ava granica245 kraj zna ~ajne eta pe u procesu separacije. Informatori su obja {wavali da zora mora da se sa ~e ka, jer œsna{ka se u dan vodiœ. U no vi dom, mla da ula zi no se }i hleb i vo du ko je joj daje svekrva. Posle ce lono}nog veseqa, svi se odmaraju, a popodne se pozivaju prijateqi i susedi œna kr~muœ, koja se prire uje i u devoj ~inom domu. 245 E. Li~, navedeno delo, 95.

108 108 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU U svadbenom ritualu faze obreda prelaza ~esto su is premetane, a u pojedinim momentima teku uporedo. Sna {kino kolo je opro {tajno, separaciono, za razliku od tradicijske svadbe, kada je nevesta svoje kolo igrala u dvori {tu mlado`ewine ku }e, vezuju }i se na taj na ~in za wu. Nevesta sada, u jednom istom trenutku, do`ivqava separaciju od prethodnog statusa i agregaciju u novi status, ne prolaze }i kroz liminalnu fazu. Ali, agregacija nije potpuna nevesta }e se vratiti roditeqskoj ku }i, i na samoj svadbi ponovo pro`iveti separaciju, proputovati kroz liminalnost, i onda tek zadobiti zaokru`en status supruge i sna he. Opet, sam bo ra vak ne ve ste u no vom do mu u pe ri o du od veridbe do svadbe mo`e se okarakterisati kao svojevrsna liminalnost, uokvirena agregacijskim elementima (novi dom). Ovakav put prolaze i oni koji su s wom u odnosnim vezama. Elementi sa oznakom œtradicionalnoœ na veridbi se iz vode nategnuto, ose }a se nepoznavawe pravila i otu en odnos prema wima. Ritualni postupci se uslo`wavaju, dodaju im se prelivi dramskog i dekorativnog. Akteri se pozivaju na tradiciju u raz mi {qa wi ma o to me da li bi sve ri tu al ne rad we tre ba lo obavi ti pre po no }i ili ne, da li ~e ka ti zo ru ili ne, a u pro {lo sti i ugovor i ispit, ~iji pojedini elementi ~ine sadr`aj veridbe, izgledali su sasvim druga ~ije. Ni na ugovoru, ni na ispitu zora se nije ~ekala, i naro ~ito, devojka se, izuzev u slu ~ajevima ot mice ili odbegavawa, pre ven ~awa u crkvi nije dovodila u ku }u. Roditeqi mladenaca, sredwa generacija informatora, okvirno zna ju {ta je ni {an, ugovor i ispit, ali, bez ob zi ra na to, predstavqaju neke postupke i elemente kao œpraveœ tradicionalne, iako ih u pro {lo sti, u tom ob li ku, ni je bi lo. Pozi va we sva to va I da nas se na svad bu pr vo po zi va kum. U pe ri o du so ci ja li - zma, trajnost kumstva, wegova bitna karakteristika, dovedena je u pitawe. 246 Informatori su, me utim, govorili da imaju œstaro kumstvoœ. Kolika je starost wihovog kumstva, nisu ta~no mogli da odrede. œstaro kumstvoœ predstavqa idealni obrazac 246 R. D. Ra ki}, Kumstvo u pravoslavnih jugoslovena..., 113.

109 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 109 u naprslinama ispri ~anog jasno se videlo da kod mnogih kumstvo datira od gra anskog ven ~awa roditeqa mladenaca. Kum se poziva s poga ~om i rakijom. Ovakav postupak je u selima uglavnom zadr`ao kontinuitet, a u gradu o`ivqava na po ~etku ispitivanog perioda i ostaje u ri tu a lu kao kon sti tu - tivni elemenat. Akterima je uglavnom dobro poznato na ko ji na ~in se ku mu upu }u je po ziv, ko mo `e da lo mi po ga ~u i sl. De- {a va se i da kum sam ka`e, u prilici kada mu kuma {ini na javqu ju do la zak, da `e li da ga po zo vu na tra di ci o na lan na ~in sa poga ~om. U svetlu povratka tradiciji, uloga starog sva ta je po seb - no zanimqiva. Stari svat je obi~no mlado`ewin ujak ili srodnik s maj ~ine strane. On mo`e biti i prijateq mlado`ewinih roditeqa ili samog mlado`ewe. Sasvim retko je, iskqu ~ivo iz ekonomskih razloga, to osoba s devoj ~ine strane. On mo`e, ali ne mora, biti o`ewen. Mnoge specifi~nosti wegove uloge, kao i na ~in pozivawa (s poga ~om i rakijom), ulaze u ritual na po- ~etku istra`ivanog perioda (kako u gradu, tako i u selima) i, s podjednakom zastupqeno {}u, ostaju u wemu sve vreme tokom istra`ivawa. Prilikom pozivawa starog svata, s obzirom na to da on rukovodi svadbom, ugovaraju se, prema re ~ima mojih sa govornika, œsvi obi~ajiœ. Stari svat ka`e doma }inima koje }e obi ~a je on na kra ju svad be œizvoditiœ i {ta je po treb no da mu oni pripreme. Jedna svekrva, koja je sebe predstavila kao dobrog poznavaoca tradicije, ovom prilikom je rekla starom svatu: œu sta rom sti lu pra vi mo svad bu. Ka ko smo po ~e li, ta ko }emo i da zavr{imoœ. Ostale svatove poziva svekar sa od {tampanom pozivnicom i fla {om rakije. Isto tako postupa i devoj ~in otac. Uo~i svad be Od veridbe do svadbe obi~no pro e dva-tri meseca. U ovom periodu obe porodice se intenzivno pripremaju za svadbeno veseqe. O~evi mladenaca ugovaraju zakup restorana ili {atre. Mladi biraju prigodnu ode }u, u ~emu svekrva aktivno u~estvuje i, po pravilu, daje kona~nu re~ i pla }a.

110 110 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Iako se mi raz od de voj ke eks pli cit no ne tra `i, a i sa ma re~ je sve mawe u upotrebi, o~ekuje se da weni roditeqi uo~i svadbe opreme spava }u sobu ili kupe neki komad name {taja, a uz to daju i œmekane stvariœ, kako se danas nazivaju tekstilni predmeti za doma }instvo koje donosi mlada. Ukoliko devojka ne do ne se u no vi dom bar deo onog {to je dru {tve no pro pi sa no, svekrva }e joj to prebaciti ve} prilikom prvih nesuglasica. U pripremama za svadbu devojka u novom domu u~estvuje kao ~lan porodice. Dan pre svadbe, u pratwi verenika, ona se vra }a roditeqskoj ku }i. Ukoliko je devojka posle veridbe ostala u ku }i ro di te qa, dan uo~i svad be po se }u je je ve re nik i do no - si joj ven ~anicu. Uve ~e joj dolaze drugarice na devoja~ko ve ~e. Mla do `e wa svo je po sled we moma~ko ve ~e proslavqa u kafi }u sa drugovima, iskqu ~ivo neo`ewenim mu {karcima. Svad ba Svadba se prire uje u subotu ili u nedequ. Najve }i broj svad bi je u pro le }e i le to, jer se ra di o ri tu a lu ko ji se du go planira i priprema, pa se vodi ra ~una o vremenskim prilikama. Elemenat koji je u selima, premda sporadi~no, zadr`ao kontinuitet, a u gradu predstavqa o`ivqenu tradiciju jeste ki }e we sto `e r a u gradskim uslovima, duga~kog {tapa pri ~vr {}enog za granu nekog stabla (videti sliku 7). Iako se upotrebqava re~ sto`er, radi se, zapravo, o wegovoj simulaciji, a analogija sa `etvom (zavr {en posao oko `ita = zavr {en roditeqski posao) sasvim je izgubqena. 247 Na dan svadbe, ujutru i pre podne, i u mladinoj i u mla do- `ewinoj ku }i okupqaju se srodnici, bliski prijateqi i su sedi. U mladinoj ku }i ubrzano se zavr {avaju poslovi vezani za do ~ek prijateqa. Svadba, u punom smislu re ~i, zapo ~iwe u mlado`ewinoj ku }i. Ispred ku }e svekar sa mlado`ewom i œmlado`ewskim momkomœ do ~ekuje svatove i svira ~e nude }i ih rakijom. œmlado `ew ski momakœ, zna ~ajni ritualni subjekt, mlado`ewin je pratilac i pomo}nik, wegov blizak drug, koji, uz to, mora bi- 247 Videti napomenu br. 186.

111 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 111 ti i neo`ewen. Protagonistima savremenih svadbi uop {te nije po zna ta ~i we ni ca da je pre Dru gog svet skog ra ta œmla do `ew - ski momakœ mogao biti iskqu ~ivo o`ewen ~ovek, sa iskustvom ko je mla do `e wi, obi~ no ve o ma mla dom, ne do sta je (on je i u~estvovao u svo ewu mladenaca). Sadr`aj wegove uloge danas se iscrpquje odvo ewem mlade iz roditeqskog doma. Atribut œmlado`ewskog momkaœ je œkondir~eœ sa zasla enom rakijom, naki }eno raznobojnim plasti~nim trakama, ma {nicama i perlama da bude {to upadqivije (videti sliku 8). Mlado`ewa i œmlado`ewski momakœ imaju na reveru, sa leve strane (status neo`ewenih), prika ~ene bele ve {ta~ke cvetove, kupqene za jedno sa mladinom ven ~anicom i prigodnim ukrasima. U nevestinoj ku }i, mlado`ewi }e, kao oznaku promene statusa, isti ta kav cvet sta vi ti i na de snu stra nu. Svatove koji pristi`u dve devojke ozna ~avaju kao u~esnike rituala, stavqaju }i im na revere (na levu ili desnu stranu, u zavisnosti od wihovog bra~nog statusa) ukrase u vidu cve }a, na ~iwene od ukrasnih plasti~nih ili papirnih traka, za {ta oni daju novac simboli~ne vrednosti. Tim cvetovima se ozna ~ava da su oni pre {li pro stor nu, ujed no i me ta fo ri~ ku gra ni cu ka pi ju ili ulazna vrata ku }e (koja su, tako e, ukra {ena obele`ena upletenim trakama i ma {nama) i u{li u domen rituala, izdvojene realnosti, koja ima svoja, specifi~na pravila. Svatovi koji dolaze u ku }u obi~no su, mawe ili vi {e, zahva }eni nastalom promenom u socijalnoj strukturi. Prijateqi i kolege sa posla roditeqa ili mladenaca dolaze pravo u Op {tinu ili restoran i ne dobijaju cvet, oznaku ritualne, a zapravo dru {tvene pri padnosti zajednici u kojoj je pregrupisavawe u toku. Ve{ta~ki cvetovi, naj ~e {}e u obliku ma {nica na re verima svatova, na kapiji i vratima ku }e, na sudovima koji imaju ritualnu funkciju (œkondir~eœ, fla {e s rakijom kojom se do- ~ekuju svatovi), potpuno potiskuju sve`e, prirodno cve }e. Akteri svadbi smatraju da su ovakvi cvetovi prakti~niji jer mo gu ranije da se nabave, a deluju interesantnije od prirodnih i ostaju svatovima kao uspomena sa odre ene svadbe. ^ak i leti, ka da je sve `e cve }e na do hva tu ru ke, ko ri sti se ve {ta~ ko sa obra zlo `e wem da po vru }i ni pri rod no cve }e od mah uve ne i deluje ru`no, dok plastificirano ukra {ava ritual sve vreme

112 112 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU wegovog trajawa. Sve je to simulacija trajawa i svojevrstan paradoks ve {ta~ki, be`ivotni cvetovi ve~no traju, za razliku od pravog, nepatvorenog cve }a koje, istrgnuto iz svog stabla, ima prolazan vek. Navedeni elementi povezani sa drugim, semanti~ki sli~nim elementima, o kojima }e biti vi {e re ~i u daqem tekstu, ~ine deo zna ~ewskog jezgra savremenog svadbenog rituala. Kada se oku pe srod ni ci, a pre do la ska ku ma i sta rog svata, sve kr va œzaigrujeœ, tj. otva ra svad bu svo jim, sve kr vi nim ko lom. Svo je ko lo ona igra uju tru, jer se zasevka u dana {we vreme ne prire uje, a i sam termin je gotovo izgubqen. O`ivqavawe tradicije ima {iroku lepezu svojih ostvarewa, ali je prevashodno izra`eno posredstvom uloge svekrve, koja }e biti detaqnije razmotrena. Tokom te ren skog ra da qu di su me ~e sto upu }i va li na neku od re e nu oso bu ko ja œzna obi~ajeœ re ~e ni com: œona to sve zna, bi la je svekrvaœ. Da kle, ako je ne ka `e na bi la sve kr va (to se ka `e u pro {lom vre me nu, jer se mi sli na tre nu tak ka da je ona na svad bi pro mo vi sa na u taj sta tus) pod ra zu me va se da je, sa mim tim, ri tu al no po sve }e na i da ima ne ka zna wa ko ja dru gi qu di, na pri mer, `e na ko ja je ta {ta, ne ma ju. Mno ge sve kr ve su mi sa me go vo ri le: œja sam sve izre`iralaœ, ili su me mla den - ci upu }i va li na wu kao naj po zva ni ju da go vo ri o svad bi. Svekr ve bi u raz go vo ru re kle da su se uo~i svad be bri `qi vo raspi ta le kod sta ri jih ro a ka ili su set ki, a ne ke su tvr di le da su œu~ile obi~ajeœ od ma le na, jer, ka ko se jed na od wih iz ra zi - la: œsvadbe su me od u vek odu {e vqa va leœ. Mno ge sve kr ve su mi pri ~a le da su jo{ na po ro a ju, sa znav {i da su ro di le mu {ko de te, se be vi de le ka ko igra ju sve kr vi no ko lo, ili, da ih je muzi ka sve kr vi nog ko la uvek uz bu i va la, jer bi on da se be za mi - {qa le ka ko igra ju sa si tom. Jed na od mo jih sa go vor ni ca je rekla: œtoliko sam vo le la da za i gram. Sr ce mi treperiœ. U trenut ku ka da mi je jed na sve kr va pri ~a la o to me, wen mu` je dodao da su oni svad bu, ko ju mla di ni su `e le li, or ga ni zo va li go di ne, za vre me hi pe rin fla ci je, sa mo zbog to ga œda bi ona bi la svekrvaœ. Za dana {we svekrve dru {tvena promocija agregacija u taj sta tus pu tem svad be ve o ma je zna ~aj na i one na to me na ro ~i to

113 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 113 insistiraju.248 Zanimqivo je, me utim, da upravo svekrva, osim svog ko la, ~vr sto struk tu ri ra nog, ko je igra sa si tom u ruci otvaraju }i svadbeno veseqe, u grani~nim ritualnim mo menti ma is pred svo je ku }e neposredno pre polaska na veridbu i dva puta ispred mladine ku }e (pre ulaska u wu na veridbi i na svad bi) vo di ko lo sa po ga ~om u ru ci. Ona, za pra vo, na sa vre - menoj svadbi ima vi {e svojih kola wena agregacija u novi status se u vi {e navrata potvr uje i nagla {ava. Svekrva izlazi iz ku }e, a devojka koja ima `ive roditeqe (o tome se vodi ra ~una) predaje joj sito. Svekrva se krsti i sa si tom u ru ci po ~i we da igra. U si tu je p{e ni ca oba ve zna, a tu su i bombone, {e}er u kocki, sitan novac, vrednija devizna nov ~anica, œkravaj~eœ ve} sasvim retko. Sito je pokriveno belim kuki ~anim miqeom, a ukra {eno papirnim i plasti~nim trakama i ma {nicama. Razli ~ita su mi {qewa o tome kakav je œpraviœ obi ~aj u postupawu sa sadr`ajem sita. Prema nekim mi {qewima, svekrva kolom mora na ~initi tri kruga i sadr`aj iz sita tri puta izbacivati. Drugi, pak, smatraju da nije bi tan broj krugova, ve} broj izbacivawa sadr`aja iz sita. Jedna sve krva, koja je sebe predstavila kao dobrog poznavaoca tradicije, tvr di la je da sve kr va sa mo igra sa si tom, ali ne ba ca ni {ta, ve} to ~i ni ne ve sta pre uvo e wa u ku }u. Na jed noj svad bi pri re e - noj, pre ma re ~i ma sve kr ve, œu sta rom stiluœ, ona je igra la sa sitom izbaciv {i sav wegov sadr`aj. Prema wenom mi {qewu, sve kr va bi on da tre ba lo da ba ci si to na krov (œda sve ide u visi nu, da we na de ca napredujuœ), ali, s ob zi rom na to da je ku }a 248 Koliko je na ispitivanom podru~ju za `e nu zna ~ajna promocija u sta tus sve kr ve, ilu stra tiv no po ka zu je tu `ba li ca za be le `e na u se lu Ra nu tov - cu, u neposrednoj okolini Vrawa. Jedna starija `ena, na sahrani svog mu`a godine, tu`ila je i za davno preminulom snahom: œstojno, mori Stojno, oti {la si mla da, i nesi do ~ekala da bidne{ svekrva. Nesi, mori, kolo pred ku }u povela, nesi prijateqa srela, nesi snaju videla, ne si si to u ru ke uze la...œ Mom ~i lo Zla ta no vi}, Tu`balica u ju`noj Srbi ji, Et no kul tu ro lo {ki zbor nik V, Svr qig 1999, 105.

114 114 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU trospratna, sito je umesto we bacio mlado`ewa. Ona, dakle, sma tra da mla da ne ma ni ka kve ve ze sa si tom. Na jed noj svad bi, tako e osmi {qenoj u tradicionalnom duhu, svekrva je igrala tri kru ga pr vi krug sa si tom, tri pu ta iz ba cu ju }i sa dr `aj, drugi krug s œkondir~etomœ rakije, koje pripada œmlado`ewskom momkuœ, i tre }i krug s platnenim pe {kirom, na kome je ura en vez na {iva }oj ma {ini, a {to je ona, specijalno za tu priliku, naru ~ila. Jedna od svekrva, mojih sagovornica, nije iz sita izbacivala sadr`aj, ve} je to, umesto we, u~inila ro aka, mlada devojka koja ima `ive roditeqe. Ovaj ritualni po stupak pokazuje bezbrojne varijacije i predstavqa me {avinu lokalnih specifi~nosti i potrebe za œspoqa {wimœ, dekorativnim i dramskim efektima. Upravo u insistirawu na œpravomœ obi ~aju i detaqima, u odsustvu spontanosti, ose }a se otu en odnos aktera rituala prema tradiciji i potvr uje postavka da je ona prevashodno stvar interpretacije 249. Svekrva je naj ~e {}e odevena u haqinu ili komplet cr vene ili bordo boje. Crveni, prirodni cvet u kosi, sa desne strane, neizostavan je indikator statusa i one svekrve koja }e svo je kolo odigrati u haqini neke druge boje. Mnoge svekrve `ele da, kad otvaraju svadbu svojim kolom, budu odevene u alenu futu (videti slike 9 i 10). Iako ka`u da veoma po {tuju tradiciju, fute redovno pozajmquju. U posledwih trideset godina fute se ne izra uju, a one fute koje su tada, u posledwem talasu, tkane i ko je se da nas su sre }u znat no su kra }e i ni su œna dve strukeœ ~ija je izrada slo`enija (slika 11, uporediti sa slikama 3 i 4). U dana {we vreme u svakodnevnim prilikama futu retko nose ~ak i starije `ene na selu. Alena futa je u pro {losti imala ri tualnu funkciju nosile su je svekrva i nevesta na svadbi. Danas alenu futu, ali i futu uop {te nosi samo svekrva fu ta funk ci o ni {e kao wen sim bol. Ona se kom bi nu je naj ~e {}e s belom, industrijski vezenom ko {uqom, cipelama s visokom potpeticom i ~arapama koje imaju veliki procenat likre. Jedna od mojih informantkiwa je uz alenu futu nosila jelek i ko {uqu sa stilizovanim narodnim vezom, ko je je pozajmila od fol klornog dru {tva iz Ni {a. Po je di ne sve kr ve za dan svad be uspe va ju da nabave i libade. Jedna od svekrva je libade pozajmila iz po- 249 B. Fe in tuch, Tradition, u:t. Barfield (ed.), navedeno delo, 471.

115 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 115 zori {ta, ali joj veli ~ina nije odgovarala. Re e, mahom na selu, svekrva na glavi nosi maramu od markizeta (vide ti sli ku 14). Evo ka ko su ne ke od wih ob ja sni le svo ju `e qu da bu du tako odevene: œto je tradicija. Nekako mi sve ~ano deluje k d je sve kr va ta koj obu~enaœ; œmislim si tra di ci o nal no da ob no - vim. Po ~elo je modernisti~ko. Vidim sve modernisti~ko. Mi sve po red smo praviliœ; œstarovremsko je kao mo der no s d U toj vre me (mi sli na pro {lost prim. S. Z.) kao mno go mo der no je bilo vajkar futa, pa i ja s d. Moja majka je nosila vajkar futu i bi la mno go modernaœ. Ka da sam ovu `e nu pi ta la da li je fu tu nasledila od majke, ona je odgovorila da ju je pozajmila. Jedna sve kr va je re kla: œja sam hte la da si na sta vim tradicijuœ i ob ja - snila da je ko {uqu kupila na letovawu u Gr~koj, vi {e godina pre svadbe. Ko {uqa joj se dopala, jer je bila sa {irokim ru kavi ma, ~ip kom i cr ve nim ve zom (œto mi je li ~i lo na na rod nu no- {wuœ), a to bi joj se uklo pi lo s fu tom kad jed nog da na bu de svekrva. A futu je za dan svadbe pozajmila od starije ro ake. Jedna od svekrva, ro ena u okolini Leskovca, a udata za Vrawanca, rekla je da su vrawski obi ~aji veoma lepi, posebno svekrvino kolo. Wen mu` je bio veoma sre }an {to se ona odlu ~ila da obu ~e fu tu i uop {te {to je pri hva ti la vraw ske obi ~a je. I ona je futu pozajmila od starije ro ake. 250 Na savremenoj svadbi se, prema mojim ispitivawima, znat no ~e {}e ne go u pro {lo sti po ja vqu ju tri sve kr ve. De {a - va se da bu du i dve. Sve sve kr ve su ode ve ne u ale ne fu te, ima ju cr ve ni cvet u ko si, i sva ka od wih igra svo je, sve kr vi no ko lo (videti slike 12 i 13). U nekim slu ~ajevima, sve tri igraju sa 250 Ro mi u Vra wu i Vraw skoj Ba wi i da nas pri re u ju zasevku uo~i svadbe. Specifi~nost svekrvinog kola u romskoj svadbi jeste ta da u wemu mogu da igra ju is kqu ~i vo `e ne i de voj ke, sve ode ve ne na isti na ~in u Vra wu u {alva re, u Vraw skoj Ba wi u fute. Kod Romkiwa su na ceni fute tam no pla ve bo je. Romkiwe ne nose futu u svakodnevnim prilikama; ona se smatra velikom vredno {}u koju doma }instvo poseduje i pre no si se s ge ne racije na generaciju. U pro {losti, fu te su otkupqivane od Srpkiwa, ali danas se te {ko nalaze. Romkiwe su za futu tamnoplave boje, izra enu od vajkara, spremne da pla te ve o ma visoku cenu od 500 do 1000 ne ma~ kih ma ra ka (2001. go di ne). Od jed ne sve kr - ve Srpkiwe sam saznala da je ona godine pozajmila futu od Romkiwe da bi u woj od i gra la svo je ko lo. Op {ir ni je: Sanja Zlatanovi}, œzasevkaœ u svad bi Roma, Kultura 103/104, Be o grad 2002,

116 116 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU sitom, ili samo œpravaœ svekrva mlado`ewina majka igra sa si tom, a dru ge dve s œkondir~etomœ ra ki je. Jed na od mo jih sa go - vornica mi je objasnila da je sa svoje dve jetrve tako igrala i kada je najstarija od wih `enila sina. Wihova najmla a jetrva ne ma mu {ku de cu, pa je ta ko i ona do bi la mo gu} nost œda bu de svekrvaœ. Prema wenom mi {qewu: œto je stara tradicija. Je trve su se ra ni je sma tra le kao sve maj ke. I one su se i zva le maj ke, zato {to su ranije porodice `ivele na okupu, deobe ni je bi lo. Ra ni je se stri na zva la, na pri mer, sta ra maj ka, ili maj ka i ta ko. Ra ~u na se kao sve majkeœ. Stav da su u pro {lo sti qu di `i ve li zajedno i slo`no u velikim porodicama je potka koja se pro vla - ~i kroz iskaze svih onih informatora koji se pozivaju na tradi ci ju. Jed na od sve kr va mi je is pri ~a la da se ona do go vo ri la sa sinom da pozove dve svoje ro ake da bu du tri sve kr ve, jer to œlepo izgledaœ i to je œobi~aj od sta ro vre me za kasetuœ, {to je, tako e, mi {qewe mnogih, izra`eno na razli ~ite na ~ine. I na savremenoj svadbi svekrva i mlada su centralni ritualni subjekti i, kao takve, obele`ene ode }om. Crvena boja, bez ob zi ra na to da li je sve kr va u fu ti ili ne, we no je di stink - tivno obele`je. Mlada je u glamuroznoj beloj ven ~anici, naj ~e- {}e od satena ili nekog sinteti~kog materijala. U kosi ima bele plastificirane ukrase u vidu cve }a, sa velom ili bez wega. U rukama nosi œbidermajerœ buket ve {ta~kog cve }a. Bez ob zira na te `wu da svad ba bu de œu sta rin skom stiluœ, ni ko ni je smatrao da i mlada treba da nosi futu. Svekrvin i mladin kostim sna`no korespondiraju obrazuju }i opoziciju crveno / belo, koja konotira plodnost (ostvarenu / tek treba da se ostva ri), ali emituju i druge poruke: svekrva / mlada = narodno, seqa~ko / urbano = doma }e / strano = na {e / tu e = tradicionalno / moderno. Cvetovi, oznake wihovih statusa, obrazuju opoziciju prirod no / ve{ta~ko. Nije slu ~ajno da je u ritualu samo svekrva ozna ~ena prirodnim cvetom. Svekrva, kao majka sina, nosilac je i ~uvar tradicije 251, potvr enih vrednosti, a mlada unosi strane i remetila~ke uti- 251 Te za da su `e ne u patrijarhalnom dru {tvu nosioci i ~uvari tra dici je ni je no va. Na pri mer, G. Kligman, navedeno delo, analizira ovaj problem u savremenoj Rumuniji.

117 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 117 caje. Svekrvin autoritet danas se dovodi u pitawe, mladi te`e osamostaqewu i zbog toga ona ima potrebu da svoj autoritet istakne u ritualu i pove`e ga sa tradicijom, neupitnim i za {ti- }enim pojmom, kao {to je i uloga majke neupitna i za {ti }ena. Simbole tradicije povezane sa svekrvinom ulogom ritual re gi stru je jo{ go di ne i oni su, sa pod jed na kom u~e sta lo - {}u, zastupqeni tokom perioda obuhva }enog istra`ivawem. Kada svekrva odigra svoje kolo, iz sita vadi deviznu nov- ~anicu252 koju daje svira ~ima neposredno, ili je baca na zemqu. Svi pri sut ni joj pri la ze i ~e sti ta ju {to je œpostala svekrvaœ. ^e sto svi ra ~i, uz po sled wi takt, vik nu: œneka je sa sre }u, svekrvo!œ ili œ@iva bila svekrva!œ, i tako ~estitkom ozna ~e kraj kola. Svekrvino kolo je u ritualu obavezno. Uko liko mlado`ewa nema `ivu majku, zamewuje je neka starija ro aka. Ovo kolo je deo rituala ~iji kontinuitet nije prekidan, ali mu se u ispitivanom periodu pridodaju novi elementi i zna ~ewa sa atributom œtradicionalnoœ. Posle svekrve kolo vodi svekar, pa ostali ~lanovi porodice (sestra ili brat mlado`ewin, baba, deda i sl.). Kolo obavezno vodi i mlado`ewa. Nakon toga, svi odlaze da na dogovorenom mestu, malo daqe od ku }e, œsretnuœ sta rog sva ta, ko ji do la zi pre ku ma. Na ~e lu povorke su mlado`ewa i œmlado`ewski momakœ. Da bi se iz begla situacija da stari svat, i kasnije kum, ~eka doma }ine, ve} da bi se inscenirao susret, stari svat i kum se neposredno pre polaska najave telefonom. Kada jedni drugima nai u u susret, doma }ini s jedne strane i stari svat sa svojim gostima s druge strane, pribli`avaju se igraju }i s podignutim rukama i is taknutim rekvizitima koje nose. Svekar nosi fla {u rakije, kao i sta ri svat. Sta ro sva ti ca no si tor tu. Ne ko iz œprat weœ sta rog sva ta no si po ga ~u, a dve oso be œmericuœ, ka ko se na zi va plit ka, ve o ma {i ro ka kor pa od pru }a u ko joj je dar za mla du i mla do `e - wu (ko {uqa, spava }ica...). Sve to je uvijeno u celofan ili ukrasnu hartiju, zaki }eno ma {nicama i upletenim trakama. Glavni poklon starog svata, obi~no komad tzv. bele tehnike je, po pravilu, donet uo~i svadbe. Stari svat donosi i pe ~eno pra- 252 Obi~no 100 nema~kih maraka, {to je u periodu duboke ekonomske krize devedesetih bila izuzetno velika suma.

118 118 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU se }e meso, ali se to prilikom susreta ne isti ~e, ve} se ostavqa u ko li ma i no si u re sto ran. Sta ri svat je pri li kom su sre ta u obavezi da svira ~ima da vredniju deviznu nov ~anicu. On to obi~ no ~i ni ta ko {to je, kao u za no su od ve se qa, ba ca na ze mqu. Kada se svi pozdrave, razmene izraze dobrodo {lice i dobrih `eqa, otpiju od rakija, onda zajedno, igraju }i, odlaze mlado`ewinoj ku }i (videti sliku 14). Starosvatica sa tortom ili poga ~om u ruci vodi kolo u kome, sa donetim ritualnim rekviziti ma, igra ju svi ko ji su u œprat wiœ. Zatim, na isti na ~in, do ma }i ni (na ~e lu su opet mla do `e - wa i œmlado`ewski momakœ) odlaze u susret kumu. Na nekim svadbama sa doma }inima ide i stari svat, dok na drugim on ostaje u ku }i, ~aste}i se hranom i pi }em. Kum sa œpri kumcimaœ, svojom œpratwomœ, donosi iste ritualne rekvizite kao i sta ri svat: ra ki ju, po ga ~u, tor tu i sit ni je odev ne pred me te za mladu i mlado`ewu. Wegov glavni poklon je, tako e, ne {to od tzv. bele tehnike. Poput starog svata, on je u obavezi da donese i pe ~eno prase }e meso. U dvori {tu mlado`ewine ku }e kuma, sa tortom ili poga ~om u ruci, vodi kolo, u kome, sa istaknutim rekvizitima, u~estvuje kumova œpratwaœ. Posle toga postavqa se do ru ~ak, pa se kre }e mla di noj ku }i. Svekrva koja je odevena u futu, neposredno pre polaska obla ~i stan dard nu, sve ~a ni ju ode }u, s tim {to cr ve ni cvet u kosi, osnovno obele`je svog statusa, zadr`ava. Retko, iskqu ~ivo na se lu, sve kr va u fu ti osta je sve vre me svad be. For mi ra se ko lo na auto mo bi la, pri ~e mu se ne vo di stro go ra ~u na o to me ko }e biti na ~elu. Mlado`ewu, a kasnije i mladu, vozi onaj ko na svadbi ima najluksuzniji automobil. Ovaj automobil je ras ko- {no oki }en velikim, belim plastificiranim ma {nama i trakama. Kada se krene, zvukom automobilskih sirena ozna ~ava se granica 253 separacija od prethodnih statusa za pripadnike mla do `e wi ne stra ne. Re e, sva to vi po mla du mo gu da idu i pe- {i ce. Na ~e lu ko lo ne je sta ri svat, mla do `e wa i œmla do `ew - ski momakœ, a on da idu, pre ma zna ~a ju, osta li u~e sni ci. Na oko 7 8 svad bi u Vra wu, (u pe ri o du od do godine, a kasnije }e to biti u~estalije) osmi {qenih u tradicio- 253 E. Li~, navedeno delo, 95.

119 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 119 nalnom kqu ~u, mladenci su vo`eni ~ezama sa upregnutim ko wima. U jednom slu ~aju, mladenci su vo`eni ko ~ijama, poru ~enim iz Ni {a. Ka da se kre ne po mla du, u ~e za ma su mla do `e wa i œmlado `ew ski momakœ, na ~i je me sto ka sni je se da mla da, a osta li svatovi idu pe {ice. Ove svadbe su bile dugo planirane, s velikim brojem zvanica i razra enim svim detaqima œpo {tovawa tradicijeœ. Zanimqivo je da upravo na ovakvim svadbama, dve male devoj ~ice, obu ~ene i ukra {ene kao mlada, ili, pak, de ~ak i devoj ~ica kao mlada i mlado`ewa, sa mlado`ewine strane, imaju zadu`ewe da pridr`avaju œ{lepœ na mladinoj haqini, po ugle du na zami {qeni, pri`eqkivani glamur filmskog sveta. * * * Ispred mladine ku }e kolo vodi svekrva dr`e }i poga ~u, pripremqenu za œprijateqeweœ. Potom, igraju }i, mlado`ewini svatovi ulaze na kapiju, gde ih do ~ekuje mladin otac s fla- {om ra ki je. Po red mla di nog oca je mla di na maj ka, a za tim ostali srodnici, u zavisnosti od stepena srodstva i godina sta rosti. Prijateqe do ~ekuju samo oni koji su po godinama stariji, tj. oni ko ji su ve} u bra ku. Pri ja te qi se po zdra vqa ju, iz ra `a va - ju najboqe `eqe i krste se vi {e puta. Na nekim svadbama, premda sporadi~no, mladini srod nici, insistiraju }i na tradiciji, tra`e od mlado`ewe da se kao mu {karac œpoka`eœ i pu {kom sa~marom obori zaka ~enu jabuku. U slu ~ajevima koji su mi poznati, mlado`ewa taj zahtev nije mogao da ispuni, ali je situaciju spasavao wegov pomo}nik œmlado`ewski momakœ.254 Pucawe i skidawe jabuke na ulazu gra nici, da bi se u{lo unu tra i do spe lo do de voj ke, s ja snom sek su al - nom simbolikom, u realnosti dru {tvenog konteksta: ratova, mobilizacije, epske retorike dr`avne televizije, itd. pokazuje da se od mu {karca zahteva da se potvrdi kao ratnik. Postupak obarawa jabuke pucawem nije svojstven tradiciji vrawskog kraja, ve} je, pretpostavqam, u{ao posredstvom medija. 254 Na jed noj svad bi u Vra wu, s ob zi rom na to da je u bez u spe {nim po ku - {ajima potro {ena sva municija, œmlado`ewski momakœ se, u skladu sa svojom ulogom mlado`ewinog pomo}nika, popeo uz drvo i skinuo jabuku.

120 120 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Dok sve kr va vo di ko lo ili dok se sta ri ji na ula zu po zdra - vqaju, mlado`ewa sa svojim pomo}nikom, deverom, bra }om i drugovima brzo protr ~ava (u nekim slu ~ajevima ~ak i preska ~e ogradu) da bi, {to pre, do {ao do mlade. Ona je sa drugaricama, koje je œ~uvajuœ, u sobi ~ija su vrata zakqu ~ana, a ispred wih je œkordonœ wene bra }e i ro aka. Mlado`ewa sa svojim pomaga ~ima poku {ava da u e, najpre lepim, poga a se, pla }a... Devoj ~ini tra`e jo{, ka`u: œzar na {a sestra tol ko vredi?œ Pla }awe je simboli~no, jer mlado`ewini nastoje da nekako prevare mladi ne i da u u pla tiv {i {to je mo gu }e ma we.255 ^e sto se pre kr - {e postavqena pravila (prema re ~ima informatora, poga awe i pla }awe neveste izvodi se œobi~aja radiœ) i primeni fizi~ka snaga, pa se najve }i broj incidenata na svadbama de {ava upravo u ovom momentu. Iako mlado`ewa na ovaj na ~in ni je ulazio kod mlade u periodu pro {losti koji je istra`ivawem rekonstruisan, ve} se dr`ao povu ~eno i stidqivo, informatori ovaj postupak pripisuju tradiciji. Kako se izrazila jedna sve kr va: œto je ne {to od tur sko osta lo. Ako o}e sna {ku, mo ra da pla ti, da je kupiœ. U ~lan ku lo kal nih no vi na, uz opis in ci - denta nastalog ispred vrata mladine sobe, kada se mlado`ewa na qu tio i tra `io od svo jih da se vra te, sto ji i ko men tar da œse Vrawem uveliko prepri ~ava doga aj u kome je jedan vekovni obi ~aj mo gao da ras tu ri svadbuœ. 256 Postupak da mlado`ewa na ovaj na ~in ulazi kod mlade postao je sastavni deo rituala mnogo pre perioda obuhva }enog istra`ivawem, pa se ne mo`e posmatrati u svetlu reafirmacije tradicije. Sa stanovi {ta ispitivanog problema ~ine ga zanimqivim obja {wewa da se ra di o ne ~emu veoma starom, pa iako su se mladenci godinama za bavqali, prema re ~ima jedne svekrve œnema veze, bitno je da se taj obi ~aj spomneœ. U nevestinoj sobi su iskqu ~ivo mladi qudi, oni koji jo{ ni su stu pi li u brak. Ta kvi is kqu ~i vo i mo gu da u~e stvu ju u postupku oko ula`ewa u mladinu sobu, i to kako na jednoj, ta- 255 Repertoar trikova je neiscrpan. Jedan od naj ~e {}e primewivanih je da neko od mlado`ewinih pru`i ruku nekome od mladinih, kao da `eli da se po zdra vi s wim, a on da ga sna `no po vu ~e ka se bi i ta ko ga sklo ni s vra ta mladi ne so be. 256 Novi srpski venac, br , Bu ja no vac , 16.

121 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 121 ko i na drugoj strani. Dever, mlado`ewin brat ili srodnik, mo`e biti razli ~itih godina, va`no je samo da je neo`ewen. Wegova zadu`ewa oko mlade vi {e nisu tako zna ~ajna, pa ih mo- `e obaviti i œmlado`ewski momakœ (~esto dolazi do sa`imawa ovih ritualnih subjekata), pa ~ak i stari svat. Dever vi {e ne œ~uvaœ mla du, jer je ona za sve vre me svad be po red mla do `e we. U we noj so bi on ima za da tak da joj, naj pre, obu je ci pe le. Po stu pak obuvawa se inscenira tako da mlada govori da su joj cipele prevelike, pa ih dever obla`e nov ~anicama, sve dok ona ne ka`e da su ci pe le od go va ra ju }e. Svi pri sut ni oce wu ju da li su mla doj cipele velike ili ne, stvaraju }i komentarima veselu atmosferu. Zatim dever da je nevesti vino kroz ven ~i} ispleten od sve- `eg cve }a, koji potom raskida nad wenom glavom (videti sliku 15). Ovaj postupak se vra }a na po ~etku istra`ivanog perioda, ali je za ni mqi vo da je œgrabena poga~aœ, ko ja se tako e lomi nad mladinom glavom, elemenat ~iji kontinuitet nije prekidan. Nevesta deveru, kao oznaku statusa, obi~no stavqa usku belu traku preko ramena, vezuju }i je ispod suprotnog pazuha. Sve krva je naj ~e {}e ta ko ja se, prilikom kupovine mladine ven ~ane ha qi ne, œsetiœ da na istom me stu za tra `i da se sa {i je i be la traka za devera. Na jednoj svadbi, svekrva je (ne mlada!) `elela da okiti devera pravim deverskim pe {kirom, koji je nasledila od maj ke, ali je on od bio da to no si.257 Dever ostaje kratko vreme ozna ~en trakom, naj ~e {}e do ulaska u restoran, kada se, zapravo, i iscrpquje sadr`aj wegove uloge. U prostoriji u kojoj su ~asnici i stariji peva se, jede i pije. Prijateqi se ponovo œprijateqeœ na isti na ~in kao i na veridbi pomo }u poga ~a, rakije i vina. œprijateqeweœ pomo }u bra {na, so li i bur mi mla de na ca, me u tim, ma lo ko zna ka ko se ta~no obavqa i tu redovno nastaje zabuna (videti sliku 16). De- {ava se da je svekrva pripremila bra {no ili so (protagonisti nisu sigurni u to koje su komponente neophodne), a da mladina 257 Na jednoj svadbi u Vrawu godine, na kojoj je, pre ma re ~ima protagonista, sve œbilo starinskiœ, svekrva je okitila devera œpravimœ deverskim pe {kirom, duga~kim 7 8 metara. Ovaj pe {kir je svekar do bio u prilici kada je kao de ~ak i sam bio dever. Zanimqivo je, me utim, da sada taj pe- {kir ni je po klo wen de ve ru, da bi sve œbilo starinskiœ, ve} ga je on no sio samo tokom svadbe. Svekar je pe {kir kasnije poklonio sinu.

122 122 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU maj ka za ta kav po stu pak ni je ~u la, ili je, pre ma mi {qe wu mla di - ne majke, bra {no obavezno, a svekrva je donela samo so i sl. Zbr ka na sta je i oko to ga ko bi tre ba lo da za po~ ne me {a we kum, sta ri svat ili svekrva, potom, kada se sastojci podele, da li se novac daje samo mladinoj majci ili se deli i daje obema majkama. Opet, da li no vac sme da se bro ji ili ne i ko to ~i ni kum ili sta ri svat. Pre ma ne kim mi {qe wi ma, kum bi tre ba lo da pre br o ji novac, pa ako se ra di o par nom bro ju, da do da je dan di nar. Dru gi smatraju da tako ne {to kum ~ini samo na kr {tewu. Prilikom izvo ewa ovog postupka, redovno neko izgovori: œajde, qudi, koj znaje obi ~aji, kako treba?!œ Ukoliko svekrva ne nametne œpravuœ verziju, onda ovakve situacije obi~no prese ~e stari svat, ko ji ad hoc pre su di ka ko bi tre ba lo po stu pi ti, a svi se slo `e: œneka bude ka ko sta rej ko ka`eœ. Do ga a se i da sam sta ri svat, od ko ga se, na primer, o~ekuje da zapo~ne me {awe, tako ne {to prvi put vi di i uop {te ne zna {ta bi tre ba lo da ra di. Mlado`ewa obi~no daruje ta {tu i svastike (materijalom za ha qi ne i sl.). I ta {ta da ru je ze ta ta ko {to mu oko vra ta obmo ta }e be za ~i je kra je ve ga po vu ~e ka se bi da bi on vo leo i pose }ivao tazbinu. Mlada mo`e darivati svoje oca i majku, even tu al no ba be i de de, ali se to de {a va sra zmer no ret ko. Nevesta daruje brata, koji je sa deverom izvodi iz ku }e i predaje mlado`ewi. Mlade veoma dr`e do toga da na svadbi, na taj na ~in, u poziciji pasivnog subjekta, budu izvedene iz ro diteqske ku }e. Dok mu {karci izvode nevestu i vr {e primopredaju, pe va se œtre {wa se od kor wa kor wa {eœ 258. Ova pe sma tu `ne sadr`ine zadr`ala je ({to svakako nije slu ~ajno) isto mesto i zna ~ewe u strukturi rituala intenzivirawe mladine separacije. Ona }e, pri izlasku iz dvori {ta roditeqskog doma, po novo od i gra ti sna {ki no ko lo, ~i me }e se we no odva ja we od prethodnog statusa okon ~ati. Mladinu separaciju ritual nagla {a va ras par ~a va wem ven ~i }a i œgrabene poga~eœ nad wenom glavom, pesmom, time {to je sna {kino kolo, koje ona igra ~ak dva puta prilikom izlaska (na veridbi i na svadbi), separaciono. I danas je nevesta poput tre {we koja se presa uje, da bi na novom mestu davala plodove. 258 Videti napomenu br. 195 i obja {wewe pesme.

123 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 123 Uz prodorne zvuke automobilskih sirena, kojima se ozna- ~ava kraj separacione faze ritualnog toka 259, svi prisutni sa mladine i mlado`ewine strane odlaze na ven ~awe u Op {tinu. * * * U Op {tini se obavqa gra ansko ven ~awe prema utvr enoj administrativnoj proceduri. 260 Najve }i broj nevesta, od onih ko je pr vi put stu pa ju u brak, uzima mu`evqevo prezime. U proseku, oko 10 nevesta godi {we svom prezimenu dodaje mlado`ewino, a nije se desilo da je nevesta zadr`ala samo svoje. 261 U prilikama kada nevesta svom prezimenu dodaje mu`evqevo, prema re ~ima mati ~arke u Op- {tini Vrawe œu sali se izukrste poglediœ. U razgovorima s mati ~arima saznala sam da je bilo nekoliko slu ~ajeva da je s mladima, koji su do {li u Op {tinu da zaka`u ven ~awe, bila i svekrva, koja je ube ivala mladu da promeni prezime re ~ima: œu mo ju ku }u do la zi{, mo je }e{ pre zi me da nosi{œ, dok je mla do - `ewa smirivao situaciju govore }i da je prezime formalnost. Jed na mla da `e na mi je is pri ~a la da se sa bu du }im mu `em do go - vorila da svom prezimenu doda wegovo, ali, kada je na putu ka Op {ti ni sta ri svat to ~uo, na qu tio se i za pre tio da }e ot ka za - ti starosvatovstvo ukoliko ona tako postupi. U posmatranom osmogodi {wem periodu bilo je ~etiri slu ~aja (u tri se radi o Romima) da je mlado`ewa prihvatio mladino prezime. Mati ~ari su to negativno ocenili, objasniv- {i mi da u ovim situacijama nije bila organizovana svadba, i 259 E. Li~, navedeno delo, Op {ir ni je: Alek san dra Pa vi }e vi}, Sklapawe braka u savremenom srpskom dru {tvu, u:obi ~aji `ivotnog ciklusa / Obi ~aite ot `iznenià cikãl, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 48, Beograd 2002, Pregledala sam mati~ne kwige ven ~anih Op {tine Vrawe za period od do godine, kao i zapisnike sa ven ~awa u seoskim mesnim kan celarijama iz onih sela koja su obuhva }ena istra`ivawem. Izneti podaci o prezi me ni ma od no se se sa mo na one ko ji pr vi put skla pa ju brak, jer oni, u naj ve }em broju, organizuju svadbu. U vrawskom kraju su pojedina prezimena veoma u~estala, pa je u mati~nim kwigama ven ~anih bilo mnogo primera da je mladino devoja~ko prezime isto kao mlado`ewino.

124 124 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU da se, prema wihovim saznawima, radi o materijalnim interesi ma, od la sku na rad u ino stran stvo, gde su ve} de voj ~i ni ro di - te qi i sl. Nakon ven ~awa, potpisivawa u kwigu ven ~anih i pri mawa ~estitki, ispred Op {tine, mlada, le ima okrenuta svatovima, baca ka wima œbidermajerœ buket ve {ta~kog cve }a koji je nosila u rukama. Bacawem œbidermajeraœ, neposredno posle ven ~awa, ona simboli~no odbacuje posledwe ostatke svog prethodnog statusa. Veruje se da }e se devojka koja uhvati œbidermajerœ uda ti sle de }a, tj. da }e mla da, pre ma prin ci pu kon ta gi o - zne ma gi je, svoj no vi sta tus pre ne ti na wu. Ovaj ele me nat ri tu a - la, romanti~nog karaktera, usvojen je posredstvom zapadnih filmova, kao i mnogi drugi postupci i simboli koji se gru pi- {u oko mlade. No {ewe œbidermajeraœ prilikom ~ina ven ~awa, i we go vo ba ca we po sle to ga, oba ve zno je ~ak i u pri li ka ma ka da se svad ba ne pri re u je. Mla de, a ta ko e i wi ho ve maj ke i sve kr - ve (sve moje sagovornice, bez izuzetka) smatraju da je veoma ru- `no da mla da bu de pra znih ru ku. 262 Woj potom starosvatica (sa kojom mlada u ritualu ima prisniji odnos nego sa kumom) daje buket prirodnog cve }a. Posle ven ~awa u Op {tini, koje je zakonski obavezno263, u zavisnosti od verskog opredeqewa mladih, odlazi se u crkvu na ven ~a we, ili pra vo u re sto ran. Na ~e lu po vor ke su (uko li ko se ide pe {ice) mlada i mlado`ewa, eventualno i dever. * * * Ven ~awe u crkvi obavqa se prema utvr enom pravoslavnom kanonu. 264 Povratak tradiciji ima {iroku skalu svojih manifestacija, me u kojima je jedna od najzna ~ajnijih povratak cr kvi. O ovo me naj re ~i ti je go vo ri broj ven ~a nih u cr kvi Sve ta 262 S. Slap {ek pi {e: œu nepisanome pravi lu da `e na ne sme bi ti praznih ruku mo`da se skriva jo{ jedan oblik kontrole nad `enama {ta bi se mo glo de si ti ako su joj ru ke stal no slo bod ne, re ci mo!œ Svetlana ske iko ne XX ve ka, XX vek, Be o grad 2002, Go di ne uve den je oba ve zan gra an ski brak na te ri to ri ji FNRJ. 264 Op {irnije: A. Pavi }evi}, navedeno delo,

125 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 125 Godina Broj crkvenih ven~awa Broj gra anskih ven~awa Ven~ano u crkvi (%) ,68% ,12% ,05% ,94% ,46% ,38% ,07% ,55% ,36% ,98% ,58% ,44% ,50% ,69% ,26% Tabe la 1. Sta ti sti~ ki pri kaz od no sa bro ja cr kve nih i gra an - skih ven ~a wa u gra du Vra wu. Trojica u Vrawu.265 Da bi se porast broja ven ~anih najboqe uo~io, u tabeli su izneti podaci i za godine koje prethode posmatranom periodu. Uporedo su dati po da ci o bro ju gra an skih ven ~a wa u Op {ti ni Vra we. 266 Izneti podaci odnose se is kqu- ~i vo na grad Vra we Kwiga ven ~anih crkvene op {tine u Vrawu ; Kwiga ven ~anih crkvene op {tine u Vrawu Podaci su preuzeti iz mati~nih kwiga ven ~anih Op {tine Vrawe za pe riod od do go di ne. Po treb no je ima ti u vi du ~iwenicu da je u okviru ovog broja odre en broj onih koji ula ze u dru gi ili tre }i brak i ko ji se obi~no ne ven ~avaju u crkvi. 267 Va`no je pomenuti i to da mnogi mladi sa sela dolaze na ven ~awe u Vrawe, da bi u nekom ve }em i presti`nijem restoranu priredili veseqe.

126 126 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Svi mla di pa ro vi su, bez ob zi ra na to da li su se ven ~a li u crkvi ili iz odre enih razloga to nisu u~inili, ovo pitawe pomno razmatrali. Za ven ~awe u crkvi, iako se deklari {u kao vernici, ~esto se opredequju iz sekularnih razloga ka`u da je to veoma romanti~no, da ~in ven ~awa uveli ~ava i upotpuwuje sve ~a nost i da je le po da i to bu de sni mqe no ka me rom.268 Mno gi pa ro vi su mi go vo ri li da im je `ao {to se ni su ven ~a li u crkvi, ali oni su ve} bili zakupili restoran, zakazali kod ma ti- ~a ra i na kra ju, obra tiv {i se sve {te ni ku, sa zna li da za vre me posta crkva ne ven ~ava. U pojedinim slu ~ajevima, da bi se obavilo ven ~awe, neko od glavnih protagonista, mladenci ili kum, mora prethodno da bude kr {ten. Tkivo rituala je veoma osetqivo na promene u kontekstu. Broj ven ~anih u crkvi naglo raste od godine, dosti`e vrhu nac 1993, on da la ga no opa da, da bi se i go di ne opet pove }ao. Na ovu ~iwenicu vrati }u se kasnije da bih je objasnila u sklopu koji ona ~ini sa drugim elementima povratka tradiciji i promi {qawa identiteta. * * * Prepodnevni deo svadbe (okupqawe svatova, odlazak po mladu, ven ~awe) strukturiran je i utvr en, postoji izvesna nape tost da li }e sve bi ti ka ko tre ba i da li }e se na vre me sti }i u mladinu ku }u i na zakazano ven ~awe. Veseqe je œozbiqnoœ, œslu`benoœ, kontrolisano. Ulaskom u restoran ili {atru, zavr {a va se œo zbiq niœ deo svad be i ula zi se u do men opu {te nog, ludi~kog i izokrenutog. U svim restoranima se mladenci i svatovi269 na ula zu do- ~ekuju i uvode glamurozno. Naj ~e {}e konobar otvara {ampawac 268 L. Ra du lo vi} uka zu je na to da se œgde cr kve no ven ~a we zna ~i sa mo jed nu lepu ceremoniju, budu }i da ne ma zna ~e we sa kra men ta ve} se sim bo li ma pridaju individualna, svetovna zna ~ewa, relevantno mo`e zakqu ~iti da se ra di o pro fa ni za ci ji re li gij skog ritualaœ. Li di ja Ra du lo vi}, Cr kve ni ri tu - ali `ivotnog ciklusa: kr {tewe i ven ~awe, u:obi ~aji `ivotnog ciklusa / Obi ~aite ot `iznenià cikãl, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 48, Be o grad 2002, Na svadbama je ukupno, sa nevestine i sa mlado`ewine strane, 150 do 500 go sti ju.

127 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 127 koji sipa u odre en broj ~a {a (6 ili 12) pore anih vertikalno, ili u obliku piramide, ili na neki drugi neobi ~an na ~in, ali ta ko da se {am pa wac pre li va iz ~a {e u ~a {u, i slu `i mla den ce i wihove roditeqe, kuma i starog svata. Hotel œvraweœ, u kome se odr`avaju svadbe s najve }im brojem zvanica, daje mladencima so bu da se od mo re i osve `e pi }em, dok se osta li sva to vi ne smeste u salu za ru ~avawe. Onda ih konobar uvodi u salu, a svatovi ustaju i aplaudiraju. Jedan mlado`ewa je ovako opisao atmosferu: œdelovalo je holivudski!œ Mladenci svadbenim valcerom otvaraju veseqe, a nakon to ga se igra ju ko la. Pr vo kolo, naj ~e {}e, vodi svekar ili sve krva. ^esto peva~ ka`e: œpozivam doma }ina svadbe (tj. svekra prim. S. Z.) da povede prvo koloœ. U zavisnosti od konkretne situacije, me usobnih odnosa i raspolo`ewa, slede }a kola vode mlada, mlado`ewa, kum, kuma, stari svat, starosvatica... Tek kada svi va`niji svatovi s mlado`ewine strane, gde sada pripada i mlada, odigraju kola, onda na ~elu mogu da budu roditeqi mla de. Mlada i mlado`ewa sede na najistaknutijem mestu za stolom i u sali. Wihove stolice su obi~no druga ~ije, ve }e i lep {e od svih ostalih, {to ukazuje na wihov povi {en status. Pored wih je, s jed ne stra ne kum sa svo jim go sti ma, a s dru ge stra ne stari svat sa svojim gostima. Preko puta mladenaca sede wi hovi roditeqi. U neposrednoj okolini stola za kojim su mla denci, roditeqi i ~asnici sede mlado`ewini srodnici. Mladini srodnici sede daqe, wih je mawe od mlado`ewinih (o tome se strogo vodi ra ~una), i oni imaju podre enu ulogu u vesequ. Pozicije sedewa ukazuju na izvesnu ambivalentnost mlada i mlado`ewa predstavqaju par, celinu zna ~ewski izdvojenu od drugih, a opet, nalaze se u okru`ewu mlado`ewinih srodnika. Uop {te, mlado`ewini srodnici dominiraju i to brojem, po zicijama sedewa, eksplicitnijim pla }awem svira ~a, ulogom u stvarawu atmosfere. Me u pripadnicima dveju srodni~kih grupa postoji podvojenost mi / oni, na {i / wihovi. Nastalo pregrupisavawe, izmewene uloge i odnose, koji ulaskom u restoran postaju evidentni, mnoge mlade s bolom primaju. Od mlade se o~ekuje da, okru`ena mlado`ewinim srodnicima, igra i peva, da wima ukazuje pa`wu i uop {te ~ini

128 128 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU sve ono {to od we tra `e ~a sni ci i sta ri ji. Mno ge mla de bi le su pogo ene i time {to su mladi qudi, weni i mlado`ewini prijateqi, sedeli daleko od wih, sasvim po strani. Stariji isti ~u œtakav je red!œ i œkod nas je sve patrijarhalnoœ. Pa tri jar - halnost se, me utim, eksplicira u odnosu prema mladoj, ali samu svadbu, kojom rukovodi stari svat (svekrvin brat), re`ira svekrva, i uop {te svekrvina rodbina dominira u vesequ. Ali, to ne remeti patrijarhalnu strukturu, jer su oni, u odnosu prema mla di nim srod ni ci ma, œmu{ka stranaœ, u slu `bi su mla do - `ewine porodice, wenog ugleda i œja~ineœ. Svekrva je ro ewem i `enidbom mu {kog deteta ve} potvrdila svoju pripadnost mu- `evqevoj porodici i po {tovawe patrijarhalnih normi. Bitno je da se sada nevesti poka`e obrazac koji je po`eqan, jer ritual, kao œmodel za ne{toœ ima mo gu} nost da uti ~e na dru {tve - nu stvar nost. 270 Sa reafirmacijom tradicije na po ~etku istra`ivanog perioda dolazi i do o`ivqavawa specifi~nih atributa uloge starog svata. Wegova zadu`ewa i atributi na savremenoj svad bi su, u osno vi, isti kao i u tra di cij skoj, s tim {to do bi ja ju ve o ma nagla {ene tonove. On je, kako je ve} bilo re ~i u poglavqu o tradicijskoj svadbi, sredi {wa figura liminalnosti, inicijator izokretawa normativnog poretka. Liminalnost na globalnom dru {tvenom planu271 preklapa se na svadbi s liminalno {}u rituala, ~ime dolazi do udvostru ~avawa i poja ~avawa zna ~ewa svojstvenih ovoj fazi (paradoksa, dvosmislenosti, inverzije...). U kontekstu dvostruke, preklopqene liminalnosti mogu se razumeti tonaliteti uloge starog svata. On rukovodi svadbom, ali ta ko da je kum u sve mu po stra ni. Ka `e se: œsvadba je sta rej ko va, a kr {te we kumovoœ i da kum ni u ~e mu ne ma va `ni ju re~ od starog svata. ^ak i kumov blagoslov postaje mawe zna ~ajan od bla go slo va sta rog sva ta. O~e ku je se da sta ri svat dr `i zdra vi ce i ta ko stva ra ve se lu at mos fe ru, pa mu se sva to vi ~e sto obra }aju re ~ima: œajde, starejko, {to ne nazdravi{?!œ Kumu doma }ini ukazuju formalno po {tovawe i pa`wu, ali se utr kuju da ugo de sta rom sva tu i iza u u su sret sva koj we go voj `e qi. 270 K. Gerc, navedeno delo, (1), M. Pro {i}-dvorni}, Pred go vor..., 10.

129 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 129 Ka ko }e se na ne koj od re e noj svad bi kum i sta ri svat dr `a ti, zavisi od wihovih individualnih osobina. Starog svata, me- u tim, do ma }i ni bi ra ju, pa na sto je da to bu de ~o vek ve se qak, sa izra`enim socijalnim ve {tinama, koji }e stvarati i odr`avati veselu atmosferu. Smatra se da œ{timungœ na svadbi zavisi od starog svata. S obzirom na to da se radi o periodu izrazite eko nom ske kri ze, vo di se ra ~u na i o to me da sta ri svat bu de imu }an ~o vek {i ro ke ru ke. We go va œslu`bena du`nostœ je da se œpoka`eœ, tro {e}i ne {tedimice. Postoje osobe koje su i vi {e od deset puta bile u ulozi starog svata, {to je u sredini stvar presti`a. Ali, s obzirom na velike tro {kove koje podrazumeva sta ro sva tov stvo, ka `e se i: œstarejko je ma ga re {to tro {i pareœ. Ka da se ka `e œstarejko se veseliœ, to zna ~i da je on oko se be oku pio svi ra ~e i sa po dig nu tim ru ka ma u`i va u mu zi ci, peva i u zanosu baca novac na zemqu ili wime œkitiœ svira ~e i wihove instrumente. On je centralna figura okru`ena svi ra- ~i ma, a oko we ga osta li sva to vi igra ju u ko lu. Na ne kim svad ba - ma sta rom sva tu je sta lo do to ga da se sa mo on ve se li na ova kav na ~in i ne do zvo qa va dru gi ma da i oni to ~i ne. We go va œslu`bena du`nostœ je i da mno go pi je, ali on ne sme bi ti to li - ko pi jan da ne mo `e da œizvede redœ, tj. da ru ko vo di svad be nom pro ce du rom. Ako je on bio pre vi {e pi jan, ili, pak, dru gi svatovi, svadba se smatra, u izvesnom smislu, proma {enom. Ali, svad ba se ne sma tra ni do kra ja us pe lom ako je sve te klo kao progra mi ra no, ako ni je bi lo do voq no opu {te no, spon ta no, i ako se ni {ta neobi~no nije desilo. Stari svat mora biti ~ovek spontanog pona {awa, sa talentom za improvizaciju, ali iskqu ~ivo u dru {tveno propisanim okvirima. Posle svadbe prepri ~ava se {ta je sta ri svat œizvodioœ, ka ko se ve se lio, ko li ko je nov ca potro {io... Tokom veseqa u restoranu, jednom ili vi {e puta œprolazi mladaœ, {to zna ~i da se ona, u prat wi mla do `e we, pozdra vqa sa svim sva to vi ma, a oni joj da ju no vac. Mno ge mla de nastoje da svoje œprola`eweœ osmisle u romanti~nom duhu. Tako, na pri mer, mla da mo `e sva kom go stu da ti pa ke ti} na ~i wen od tila i uvezan belom ma {nicom, u kome su ~etiri raznobojne bombone. Ove paketi }e ona vadi iz korpe ukra {ene ma {nama, koju nosi mlado`ewa ili devoj ~ica pratiqa œmala mladaœ,

130 130 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU ~ije je osnovno zadu`ewe na svadbi da nevesti pridr`ava œ{lepœ na ha qi ni. Na ne kim svad ba ma, mla da uo~i ru~ ka de li od {tampane kartice, na kojima stoji: œprijatan ru~akœ i potpis mla de na ca. Uz to, na go to vo svim svad ba ma œpro e poga~aœ, {to zna ~i da po ga ~u po ~i jem su obo du po bo de ne vi qu {ke, ta ko da formiraju neku vrstu korpe u koju se stavqa novac, od gosta do gosta nosi konobar. Veliki broj nevesta od bi ja da œpro eœ, a su prot sta vqa ju se i to me da œpro e poga~aœ. One ka `u: œto je bu kval no kao da prosi{œ. Me u tim, sta ri svat na to me naj ~e - {}e in si sti ra, sma tra ju }i da je on taj ko ji ru ko vo di svad bom i da nevesta nema pravo da se u to me {a. Mnogi stariji ka`u: œtakav je obi~aj!œ i mladino odbijawe da œpro eœ, prema wi hovom mi {qe wu, zna ~i lo bi da ona ne `e li sva to vi ma da uka `e pa`wu. 272 Od nov ca ko ji mla da pri ku pi na svad bi, pre ma ide al - nom obra scu, bi }e ku pqen ne ki ko mad na me {ta ja za no vo do ma - }instvo, a prema ostvarenom, mlado`ewini }e pokriti deo tro- {kova u restoranu. Nakon sve ~a nog ru~ ka i ve se qa, lo me se po ga ~e ko je su done li kum i sta ri svat, kao i do ma }i no ve po ga ~e, a opi sa ne ne do - umice koje prate ovaj postupak na veridbi, javqaju se i sada. Od prelomqenih poga ~a svi pojedu po par ~e. Mla da je na svad bi u oba ve zi da, s mla do `e wi ne stra ne, daruje samo kuma, starog svata i ~lanove wihovih porodica. Vre me i me sto ovog po stup ka ni je u ri tu a lu ~vr sto struk tu ri - rano, tako da ih ona mo`e darivati, u zavisnosti od dogovora kakav je œpraviœ obi ~aj, u ku }i svojih roditeqa pre polaska na ven ~awe, u restoranu, ili u mlado`ewinoj ku }i. Prilikom darivawa, mlada najpre kumu predaje svoj dar uvijen u ukrasnu hartiju jorgan, posteqinu, ko {uqu, pe {kir i dr., a kum joj, kao uzdarje, daje krupniju nov ~anicu. Kumi, na isti na ~in, mlada predaje }ebe, materijal za haqinu i dr., na {ta ona uzvra }a da rom, ~i ji sa dr `aj ~i ni ode }a za wu i mla do `e wu. Ku ma svoj dar va di iz œmericeœ, u ko ju sa da sta vqa dar do bi jen od ne ve ste. Kumovoj deci mlada daje sit ni je da ro ve. Na isti na ~in, istim 272 Poku {aj mla de da na svadbi uti ~e na tok doga aja, ma kar na to da li }e œda pro eœ, stariji komentari {u s podsmehom, ali i s ~u ewem: œsna{ka o}e da bu de sta rej ko!œ

131 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 131 darovima, mlada daruje starog svata, starosvaticu i wihovu decu. Uzdar je ko je od wih do bi ja, isto je, ta ko e, kao ono ko je dobija od kuma i wegove porodice. Krug onih koje mlada daruje na savremenoj svadbi je uzak wega ~ine mlado`ewa i ~lanovi wegove porodice na veridbi i ~asnici na svadbi, za razliku od tradicijske svadbe, kada je ona morala da daruje sve s mlado`ewine strane. Na vi {e mesta u tekstu je istaknuto da dar ima mo} obavezivawa 273, pa ~i we - nica da nevesta daruje uzak krug ukazuje na nastale promene u srodni~kim odnosima. Mladi par te`i odvajawu, pa su za ne vestu od zna ~aja samo ~asnici koji legitimi {u sklapawe bra~ne veze i ~lanovi mlado`ewine porodice. Samo u odnose sa wima ona svojim darom investira. Svatovi s jedne i sa druge strane mladencima uglavnom donose na dar predmete poku}stva. Uz to, svekrvine i ta {tine bliske ro ake i prijateqice donose torte, a stvar presti`a je ~ija }e torta imati vi {e spratova i biti boqe dekorisana. Sve torte su izlo`ene na jednom velikom stolu, da bi tako bile snimqene kamerom. Prilikom slu`ewa torti, svaka od `ena nosi svoju tortu i wome nudi prisutne. Kasno uve ~e, uz glamuroznu scenografiju (prigu {eno svetlo, vatra, {ampawac...) slu`i se glavna svadbena torta, koja se na zi va mla di na tor ta. Ona je be le bo je (atri but ne ve - ste), trospratna, dekorisana na razli ~ite na ~ine, u zavisnosti od ume }a i kreativnosti osobe koja ju je spremala. Vrh ove tor te ukra {ava plasti~na figura mladenaca uokvirena oreolom u ob li ku cvet nog ven ca ili sr ca (vi de ti sli ku 17). Mla da i mlado`ewa zajedno seku prvo par ~e, kojim hrane jedno drugo. Nastoji se da pripremu ove torte makar zapo~ne osoba koja ima `i ve ro di te qe. Mla di na tor ta je œnoviœ obi ~aj sta ri œbricolageœ 274, wo me mla den ci hra ne jed no dru go kao {to su to u pro {losti ~inili {e }erom ili medom ispred ulaznih vrata mlado`ewine ku }e, a za wenu pripremu postavqa se isti zah tev kao i za me {e we po ga ~a. 273 M. Mos, navedeno delo, 57, Ni ko la F. Pav ko vi}, œnoviœ obi ~aji stari œbricolageœ, Et no lo - {ke sve ske V, Be o grad 1984, 84.

132 132 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU * * * Kasno no }u, nakon veseqa u restoranu, svatovi (~asnici i naju`i krug mlado`ewinih srodnika) sa mladom dolaze mla do- `e wi noj ku }i. S wi ma su i svi ra ~i. Na~in na ko ji }e mla da bi ti uve de na u no vi dom raz li ku je se od svadbe do svadbe. Obi~no joj svekrva, ispred ulaznih vrata ku }e, da je si to, isto ono ko jim je ona tog ju tra, igra ju }i svo je kolo, œsejalaœ. U postupawu sa sitom mlade su veoma nesigurne, pa svekrva obja {wava deo po deo postupka prvo se mlada prekr sti, pa ma lo okre }e si to, kao da se je, a tek on da iz si ta iz ba - cuje preostali sadr`aj. Na pojedinim svadbama nevesta is pra- `weno sito baca na krov ku }e, {to je postupak koji ne pripada tradiciji vrawskog kraja. Potom nevesta ma`e vrata (ovog puta sviwskom ma {}u), a svekrva bri {e. De {ava se i da zamene uloge, pa da svekrva ma`e, a da nevesta bri {e. Mladenci mogu biti i poslu`eni {e }erom ili slatkim, ~ime hrane jedno drugo. Svi ovi postupci mogu i izostati, a informatori obja {wavaju da su pla ni ra li sve to, ali su ka sno do {li iz re sto ra na, iz nekih raz lo ga od mah u{li u ku }u, ili je sta ri svat bio pi jan i odmah tra`io ispuwewe nekog svog zahteva. Ali postupak koji ne- }e izostati i na koji mlada obavezno podseti mlado`ewu jeste da je prenese preko praga. Ukoliko mladoj daju hleb i vodu na ulazu, onda je mlado`ewa, zajedno s tim, unosi u ku }u. Ovaj postupak, romanti~nog karaktera, re ~ito izra`ava nastale promene u porodi~nim odnosima. Nevestu ne uvodi svekrva, ve} je unosi mlado`ewa. Za razliku od tradicijske svadbe, u kojoj je agregacija neveste u novi status posebno razra ena i zna ~ajna, na savremenoj postoji tek u naznakama. U ku }i nevesta ski da ven ~a ni cu i obla ~i sva ko dnev nu ode }u. Ti me je we na be sta tu - sna pozicija okon ~ana. Mla da mo `e da ri va ti ku ma i sta rog sva ta, ako to ve} ni je u~iweno ranije. Nakon kratkog veseqa, kum odlazi. Onda nastupa, u punom smislu re ~i, trenutak starog svata. On je cen tral na fi gu ra, ima pra vo da zah te va, a svim we go - vim zahtevima se mora udovoqiti. Iako mu doma }ini i u~e snici svadbe sve vreme ukazuju pa`wu i vode ra ~una o tome da mu se

133 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 133 u ne ~emu ne zamere, sada, kada je œwegovœ trenutak, svi moraju da ga slu `e i u sve mu mu uga a ju. U uga a wu sta rom sva tu, po seb - no su anga`ovane svekrva i nevesta, kojima se on prvenstveno i obra }a. Kako }e se stari svat pona {ati, {ta }e zahtevati i do koliko sati }e ujutru ostati, razlikuje se od svadbe do svadbe. Sta rom sva tu se naj pre po ze mqi prostre }i lim, na ko ji on seda. Nevesta mu priprema ka ~amak (svekrva joj u tom trenutku vezuje prega ~u, kojom je daruje), odnosno, ka ~amak priprema neka starija i u tom poslu iskusnija `ena, a nevesta tek simboli~no u~estvuje. Ali, ka ~amak figurira kao ne {to {to je nevesta pripremila specijalno za starog svata i ~ime ga ona slu`i. Osim ka ~amaka, starom svatu se na }ilimu postavqa pe ~ena koko{ i poga ~a. ]ilim, ka ~amak, pe ~ena koko{ i poga ~a je ne {to {to se podrazumeva da je potrebno pripremiti starom svatu, i ne ~eka se da on to tra `i. On je de i pi je (sa wim to mo gu da ~i ne i ostali), a oko wega su mlada, svekrva, starosvatica i svira ~i, u priprav no sti da is pu ne sva ku we go vu `e qu (vi de ti sli ku 18). Na mnogim svadbama stari svat tra`i da u tepsiji, koja se sta vqa na sto ili na ze mqu, igra mla da ili mla den ci za jed no, re e svekrva ili wegova `ena starosvatica (videti sliku 19). On mo `e od re di ti po seb na pra vi la igre, na pri mer, da se nogom ne sme iza }i iz tepsije. Onaj ko pogre {i i prekr {i posta vqe no pravilo, za ka znu, mo ra da igra dva pu ta du `e. Sta ri svat mo`e sipati u tepsiju i malo rakije, da bi igra bila `ivqa. Na jed noj svad bi, do ma }i ni su sta ru ba kar nu tep si ju, na e - nu u po dru mu (dar sa svad be ba be i de de mla do `e we), od ne li maj sto ru da je po pra vi i ka la ji {e, ta ko da je, pre ma re ~i ma svekr ve, œbilo starinskiœ. Uti sak œstarinskogœ je di no kva ri mlada, koja je, skinuv {i neudobnu ven ~anicu, igrala odevena u farmerice. Ali i to se re {ava na jednoj svadbi starosvatica je pre po ~etka igre u tepsiji, poklonila nevesti crvene papu ~e sa stilizovanim narodnim vezom i ukrasima. Protagonisti savremenih svadbi su obja {wavali da je igrawe u tepsiji stari vrawski obi ~aj. Me utim, stariji ka ziva ~i, ven ~ani pre Drugog svetskog rata, za ovakav obi ~aj nisu znali (kako je formulisao jedan od starijih: œt d, u toj vreme, ne je se igra lo u tep si ju. S d se igra u tepsijuœ), ni ti sam o we mu na {la podatke u drugim izvorima. Igrawe u tepsiji svakako

134 134 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU nije stari vrawski obi ~aj, ali kao takav danas figurira. Mo`e se posmatrati kao izmi {qena tradicija 275, jer se ukla pa u postoje }u sliku o Vrawancima kao veseqacima, koju oni sami neguju i podr`avaju kao svoju identitetsku vrednost. Ostavqam otvorenu i mogu}nost da se u tepsiji igralo u nekom drugom delu ju`ne Srbije, koji nije obuhva }en istra`ivawem, ili da je ovaj na ~in igrawa migracionim talasima prenesen iz Makedoni je ili sa Ko so va. 276 Sta ri svat mo `e od svi ra ~a tra `i ti da svi ra ju œi zgu - bqeno jagweœ, posebnu vrstu melodije, koja se svi ra is kqu ~i vo na zah tev sta rog sva ta. Svi ra ~i se œra{trkajuœ po dvo ri {tu (sta ri svat mo `e i da na re di u ko ji deo dvo ri {ta }e ko ji od wih oti }i) i sviraju naizmeni~no, kao da se dozivaju. Onda se po lako pribli`avaju starom svatu, sviraju }i sve ubrzanijim ritmom. œi zgu bqe no jag weœ je sta ra me lo di ja, s tim {to se na savremenoj svadbi svira znatno ~e {}e nego u pro {losti. Mladi }i koji su u œpratwiœ starog svata (œstarejkovi momciœ) pra ve sit ne {te te. De {a va se da, u sa mom gra du, do ma - }ini uo~i svadbe kupe nekoliko koko {aka, da bi ih oni œradi obi~ajaœ hvatali i nosili. Slika je ovakva: koko {ke kokoda ~u, oni im u kqun si pa ju ra ki ju, svi ra ~i svi ra ju, sta ri svat je de ka ~a mak... Oni mo gu ka na pom da uve `u sta rog sva ta, pa da ga onda mla da œosloba aœ. Sta ri svat joj za to pla }a. Mla di }i ve zu ju i starosvaticu, svekra i svekrvu za ogradu ili drvo, a mlada ih raz ve zu je. Oni mo gu sta rom sva tu da ski nu i ba ce ci pe le ili kra va tu, a mla da mo ra sve to da do ne se, za {ta joj sta ri svat pla- }a. Stari svat ~esto poka`e prazan nov ~anik, uz komentar da je vre me da se svad ba za vr {i. 275 E. Hob sbawm, Introduction u:e. Hobsbawm, T. Ranger (eds.), na ve - deno delo, Stevan Tanovi} pi {e da su u okolini \ev elije u tepsiji igrali samo najve {tiji igra ~i, da bi, za op kla du, po sve do ~i li svo ju uve `ba nost. Stevan Ta no vi}, Na rod na ora u oko li ni \ev e li je, Glasnik Etnografskog in stitu ta SAN IV VI, Beograd 1957, 289. U literaturi se pomiwe i tepsija kao vrsta muzi~kog instrumenta. Plitka bakarna tepsija okre }e se na odre en na ~in, ~ime se proizvodi zvuk uz ko ji se pe va. Pe va we uz okre ta we tep si je za stu pqe - no je na {i rem bal kan skom pro sto ru. Ta to mir Vu ka no vi}, Pevanje narodnih pe - sa ma uz okre ta nje tep si je, Gla snik Muzeja Kosova i Metohije, knj. I, Pri{tina 1956,

135 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 135 ]ilim na ko me se di sta ri svat po me ra se tri pu ta, sve daqe i da qe od ku }e (tre }i put se na me {ta na uli ci), ali on da ka da on, odobrovoqen, to ka`e. Stari svat ponekad svoje `eqe iz ra- `ava i u formi zagonetke. Na primer, na jednoj svadbi on je tra- `io da se u isti sud si pa ra ki ja, vi no i pi vo, a da se sve to ne pome {a. Sve kr va ko ja mi je o to me pri ~a la ni je mo gla da se se ti kakav je to sud i za bri nu la se jer je ve} bi lo ju tro i vre me je bi lo da stari svat ode. Onda je donela slanik, sipala tra`ena pi }a, na {ta je stari svat rekao da odlazi. Pri odlasku starom svatu stavqa ju oko vra ta ve nac su vih pa pri ka, a da ju mu da po ne se i pe ~e - nu koko{ na {tapu, pe ~eno prase, poga ~u, a ponegde i tortu. Ali, pre ne go {to za i sta ode, sta ri svat obi~ no po `e li i da se umi je, pa ga mla da po li va vo dom. Na ne kim svad ba ma u Vrawu, sta ri svat tra `i da se ide na Ma~ ki nu ~e smu, po dig nu tu za vreme Turaka. Na jednoj svadbi u Vrawu, mlada je morala, u ime tradicije, da u lavoru opere noge starom svatu, starosvatici i wihovom sinu i da svima obuje nove ~arape. œdolijaœ 277 se inscenira izuzetno retko i na razli ~ite na ~ine. U slu ~aju koji dobro poznajem (Vrawe, godine), dva mla di }a iz œprat weœ sta rog sva ta, ma ski ra na kao par (mu- {ka rac no si mot ku, a œ`enaœ lut ku), ula ze u ku }u. Oni se po na - {aju kao da su tu slu ~ajno prolazili i privu ~eni muzikom u{li. Pe va~ se obra }a sta rom sva tu: œajde, sta rej ko, pi taj, ko ji su ovi ja qu di, oda kle suœ. Sta ri svat ih nu di ra ki jom, pi ta ih ko su, a oni odgovaraju da `ele da œdeteœ bude darovano. œ@enaœ u de~ ju kapicu sakupqa novac, koji ostaje mladoj. Svatovi mu- {karci poku {avaju da zagrle œ`enuœ i da joj skinu ode }u, a œmu`œ je bra ni mot kom. Mla do `e wa mi je ob ja snio: œto je kao u sta ro Vra we. Oni su kao Ci ga ni... bo` ji qu diœ i po zvao se na istoimenu pripovetku Bore Stankovi }a. O`ivqavawe tra dici je se na svim svad ba ma ne is po qa va na isti na ~in, tj. ne zahvata iste komponente. Na pomenutoj svadbi reinscenirana je œdolijaœ, ali je, na primer, svekrva svoje kolo odigrala u obi~noj haqini, koja ~ak nije ni bila u crvenoj boji, mladu je mlado`ewa preneo preko praga bez ikakvih tradicionalnih postupaka, i sl. 277 Videti napomenu br. 225.

136 136 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU ]ilim, hrana i umivawe, elementi povezani sa ulogom starog svata, zastupqeni su na gotovo svim svadbama istra`ivanog perioda. U zavisnosti od toga koji }e od opisanih po stupa ka sta ri svat zah te va ti, svad ba mo `e da se za vr {i u 3 ~a sa ili da tra je i do 9 ~a so va uju tru. Sta ri svat je i u tra di cij skoj svad bi slo `en i spe ci fi - ~an lik, a wegov zna ~ewski sklop u interpretaciji savremene svadbe postaje jo{ kompleksniji. U stawu dvostruke liminalnosti, ambivalentna svojstva wegove uloge (red i haos) gube odgovaraju }u ravnote`u i dobijaju jo{ ja ~e kontraste. Izokretawe stvarnosti, proizvodwa nereda postaje dominantna odlika starog svata na savremenoj svadbi. Umivawe (samo) starog svata, pro ~itano u ritualnom kqu ~u, predstavqa ~i {}ewe, osloba awe od izra`ene ambivalentnosti uloge, vra }awe u œnormalnoœ stawe. Umivawem starog svata zavr {ava se svadba. Neop hod no je, na kra ju, uka za ti na jo{ jed nu di men zi ju uloge starog svata koja kompletira sliku. Na savremenoj svadbi, mnogo eksplicitnije nego u tradicijskoj (premda i daqe izme u redova) kao da svi te`e da starom svatu nekako zaokupe pa- `wu, da ga odobrovoqe ispuwavaju }i mu prohteve, a sve s na merom da ga se {to pre ota ra se (on ne }e oti }i dok mu se svi zah te - vi ne is pu ne, a la ko mo `e i da se na qu ti i osta ne tu, a to ga se svi pla {e), da on ne bi po sta vio svoj glav ni zah tev mla du.278 Posle svad be Prva bra~na no} mladenaca, ~iji ishod svi i{ ~ekuju, i œblaga rakijaœ, seg men ti tra di cij ske svad be, pot pu no su ot pa li i ne vra }a ju se pod eti ke tom œtradicionalnoœ. Ne ki mla di qu di 278 Kontekst savremene svadbe karakteri {e izrazita, o`ivqena pa trijarhalna orijentacija. Teorijski pristup ko ji ima za ciq usta no vqa va we arhai~nih formi braka i porodice ([piro Kuli {i}, Tragovi arhai~ne porodice u svadbenim obi ~ajima Crne Gore i Boke Kotorske, Glasnik Zemaljskog muzeja, no va serija, XI, Sa ra je vo 1956, ; [pi ro Ku li {i}, Matrilokalni brak i materinska fili ja ci ja u na rod nim obi ~a ji ma Bo sne, Hercegovine i Dalmacije, Glasnik Zemaljskog mu ze ja, nova serija, XI II, Sa ra je vo 1958, 51 75) zanemaruje kontekst u ko me kulturni fenomeni dobijaju svoje zna ~ewe i iz metodolo {kih razloga ni je prihva }en u savremenoj nauci. Stvarni kontekst patrijarhalno dru {tvo Ku li-

137 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 137 bi u {ali rekli da su, kada su ostali sami, otvarali poklone i prebrojavali dobijeni novac. U tradicijskoj svadbi jak akcenat je na devi ~anstvu neveste, {tavi{e, to je bio neophodan uslov da bi se ritualna pri ~a dovela do kraja. Danas su mlade, u velikom broju, prilikom stupawa u brak, u drugom stawu. U selima je to gotovo pravilo. Neke mlade `ene sa sela su mi pri ~ale da im je mla di} re kao da }e se ven ~a ti tek on da ka da i ako one za trud ne. Tokom mog boravka u selu Tibu`de (avgust 1998), u jednom trenut ku se oku pio ve }i broj sta ri jih qu di ko ji su, ko men ta ri {u}i uz smeh ~iwenicu da su sve neveste dovedene u selo posledwih godina bile trudne ili ~ak pred poro ajem, dodali da se po vodom toga u selu pri ~a da i kada ~ovek kupuje kravu, ona vi {e vredi ako je steona. To je samo naizgled promena zahteva upu }enog nevesti. U su {tini, potvrda je istog mu {ke dominacije i patrijarhalnih vrednosti. S obzirom na to da su porodice posle Dru gog svet skog ra ta uglav nom sa dvo je de ce, ~e sto sa sa mo jednim si nom, va `no je da on ima de cu da bi se po ro di~ no ime sa ~u - valo i produ`ilo. Neophodno je to osigurati jo{ pre braka. Brak bez de ce i da nas se sma tra pro ma {e nim. Posle svadbe mladini roditeqi odlaze u posetu k}eri i prijateqima. Povodom toga, opet se pokre }e pitawe tradicije da li oni do la ze ve} su tra dan ili ne {to ka sni je, za pr vi slede }i pra znik, da li sa mo oni ili jo{ ne ko od srod ni ka, i da li uop {te mla di ni ro di te qi ili sa mo wen brat œkao mu{koœ dolazi prvi. œpraviœ obi ~aj nametne svekrva koja upu }uje poziv, a mladinim roditeqima preostaje preispitivawe da li im je, ili nije, ukazano po {tovawe. Prilikom wihove prve posete nema nikakvih ritualnih radwi (œprijateqewaœ i sl.). Mladenci (22. mart) se obele`avaju sa mawim ili ve }im brojem zvanica i to u ku }i mlado`ewinih roditeqa, ~ak i u slu ~aju kada je mesto stanovawa mladog para neolokalno. Na proslavu neizostavno dolaze kum, stari svat i mladini roditeqi. Oni donose na dar predmete poku}stva, a mlada ih do ~ekuje {i} zamewuje pretpostavqenim, koji se nalazi u neodre eno dubokoj pro {losti. Op {ir ni je: Gordana Gorunovi}, Model tradicijskog dru {tva u etnolo {koj koncepciji [pire Kuli {i }a, ma gi star ska te za, Be o grad (Ru ko pis u bi bli o te ci Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu).

138 138 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU i slu `i. Pra znik Mladenci predstavqa socijalnu kontrolu i potvrdu da je mladi par u bra~nom statusu, da pripada mla do- `ewinoj grupi (ne insistira se slu ~ajno na proslavi u wihovoj ku }i), ~ime se krug ritualnog toka svadbe zatvara. Naci o nal ni iden ti tet ili œtamo dalekoœ Problem identiteta, osnovna tema savremene svadbe, obra uje se kako u samom ritualu, tako i u pri ~ama ispitanika. Pojam identiteta je neodvojivo povezan s pojmom rituala, jer su rituali ugra eni u identitet zajednice i izra`avaju wegove su {tinske karakteristike 279, a s dru ge stra ne, i je dan i dru gi pojam neodvojivo su povezani s pojmom tradicije, koji konotira pro {lost i preno {ewe vrednosti s generacije na generaciju. Sa vre me na svad ba je ta~ ka pre se ka ova tri poj ma, jer je ona svojom formom, sadr`inom i zna ~ajem izuzetno pogodna da se dovede u vezu sa tradicijom 280 i da se, po sred stvom we, pro ble - matizuju razli ~iti oblici identiteta wenih u~esnika. 281 Pojam identiteta je veoma {irok i slo`en jer obuhvata niz identifikacija nacionalnu, regionalnu, klasnu, po rodi~nu, polnu, itd. Sve ove identifikacije nisu odvojene, ve} 279 G. Klig man, navedeno delo, 262, Na svadbi spektaklu Svetlane Veli~kovi} Cece Ra`natovi }a Arkana 19. februara godine kostimirano se insistiralo na staroj srpskoj tradiciji, prvenstveno na pravoslavqu i ratni~koj pro {losti. Mla do- `ewa je, obu ~en u stilizovanu crnogorsku no {wu, ga ao jabuku i, rodnom mestu mlade. Potom se presvukao u uniformu srpskog oficira iz Prvog svetskog rata dopuwenu ogromnim krstom na grudima, na kome su se zakliwali we go vi œtigroviœ i ta ko opre mqen ven ~ao se u cr kvi Sv. ar han e la Ga vri la u Beogradu. Op {irnije: Miroslava Luki}-Krstanovi}, Produkcija svadbene svetkovine u Beogradu, u:@ivotni ciklus cikãl, Etnografski institut s muzeè, Sofià 2000, Nije slu ~ajno upravo svadba izabrana da se demonstrira patriotizam, ratni {tvo, vera i po {tovawe starih srpskih i crnogorskih obi ~aja. Mlado`ewa, me utim, nije ispo {tovao osnovne norme po na- {awa srpske tradicijske svadbe da bude skroman i povu ~en, kao slu ~ajno prisutan, kako wegovo dr`awe opisuje starija etnolo {ka literatura. 281 Z. Karanovi} ukazuje na to da u postkomunisti~kom periodu svadba predstavqa i demonstraciju etni~ke i verske pripadnosti. Z. Karanovi}, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa..., 25.

139 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 139 se pro`imaju i preklapaju, a srazmera i intenzitet zavise od mesta i vremena. 282 Iako je nacionalni identitet komponenta {ireg, ob u- hvatnijeg pojma, od svih kolektivnih identiteta je najva`niji jer u ve }ini sfera pro`ima `ivot pojedinaca i zajednica. 283 Antoni D. Smit obja {wava: œu kulturnoj sferi se nacionalni identitet obelodawuje u ~itavom nizu pretpostavki i mitova, vrednosti i se }awa, kao i u jeziku, pravu, institucijama i ceremonijama. U dru {tvenom pogledu, nacionalna spona obez be- uje najobuhvatniju zajednicu, op {teprihva }en okvir u kojem se obi~no odvija dru {tveno op {tewe, kao i granicu razlu ~ivawa tu inaca Œ. 284 Smit kao bitne odlike nacionalnog iden titeta izdvaja: istorijsku teritoriju, zajedni~ke mitove i istorijska se }awa, zajedni~ku masovnu, javnu kulturu, zajedni~ku ekonomiju i zajedni~ka zakonska prava i du`nosti svih pripadnika i ukazuje na wegovu apstraktnu, slo`enu i vi {edimenzionalnu prirodu. 285 Posle Dru gog svet skog ra ta, odbacivawem kulturnog nasle a, nagomilavali su se problemi identiteta. Od kraja osamdesetih godina, u situaciji duboke politi~ke krize i op {te konfuzije odnosa i stavova, dolazi do suo ~avawa s bolnim, goru }im problemom zapostavqanog i potiskivanog identiteta. Bilo je potrebno iznova definisati stavove prema pitawima koja su do tada bila postavqana na jedan odre eni na ~in. Otu da i sna`an poriv za povratkom tradiciji, korenima, œizvornomœ. S obzirom na dug period prekida kontinuiteta, povratak tradiciji, œsamom sebiœ, nu`no nosi te {ko }e, konflikte i di leme. Ne radi se samo o krizi nacionalnog identiteta ve} identiteta uop {te. 286 Preispitivawe nacionalnog identiteta po- 282 An to ni D. Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Be o grad 1998, 15, Isto, Isto, Isto, Mirjana Pro {i}-dvorni} smatra da je vra }awe u pro {lost samo prividno podstaknuto potragom za identitetom. Po wenom mi {qewu, radi se o poku {aju zaustavqawa vremena i tra`ewa upori {ta u mitolo {koj slici sve ta. M. Pro {i}-dvor ni}, Modeli œretradicionalizacijeœ..., 307.

140 140 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU kre }e i problematizuje preispitivawe drugih identiteta (lokalnog, porodi~nog...) usko povezanih s wim. Informatori imaju jasnu svest o prekinutom kontinuitetu. Roditeqi mladenaca, sredwa generacija informatora, na pitawe da li su i na svojoj svadbi tako po {tovali tradiciju, redovno su odgovarali: œne, bilo je drugo vremeœ, œnismo pravi li obi~ajeœ, œsada sve ide mo u onom ka ko je ne ka da biloœ, œobi~aji su opet u modiœ... Evi dent na je ja ka po tre ba da se uspostavi kontinuitet, da se period od godine naovamo nadove`e na period pre Drugog svetskog rata, kao da perioda od pedeset godina izme u nije ni bilo. Opet, taj pedesetogodi- {wi period je deo istorije, samim tim i identiteta, pa wegovo poricawe i odbacivawe produbquje ve} postoje }u krizu. Sve ove kontradikcije, potragu za identitetom, potrebu da se on uspostavi i istakne, izra`ava savremena svadba. Me utim, koji od postupaka na svadbi problematizuje nacionalni identitet, a ka da je re~ o lo kal nom, po ro di~ nom ili li~ nom, te {ko je utvrditi, jer izme u wih ne postoje jasne granice, ve} su u pitawu fine nijanse prelaza. ^esto se i jednim istim postupkom pokre }u i izra`avaju razli ~iti oblici i nivoi identiteta. Ipak, poku {a }u najpre da uka`em na one postupke kojima se neposredno obra uje nacionalni identitet, potom lokalni i, na kraju, na nastale promene unutar porodi~nih odnosa koje na laze svoj izraz u jeziku rituala. Pri ~aju }i o svadbama ispitanici su iznosili svoja razmi {qawa o tome da bi trebalo po {tovati tradiciju da bismo zna li ko smo, da je {te ta za Sr be {to se sta ri obi ~a ji za bo ra - vqaju, itd. Shvatawe nacije kao prirodne, organske kategorije preovla uju }i je stav me u mu {karcima. Oni su se i, neuporedivo vi {e od `ena, u razgovorima o svadbi, bavili nacionalnim identitetom. Iskaz mlado`ewe, ~ija je svadba godine u Vrawu dugo pripremana da bi bila izvedena u tradicionalnom kqu ~u, prenosim u celini: œobi~aj je ne {to {to prati bilo koji narod pa i nas. To je ne ki na{ duh ko ji nas pra ti ve ko vi ma za to {to smo Sr vi mo zbog to ga. Zna mo ko smo. Dok ima mo duh i dok imamo tradiciju, ima }emo i veru... To je ne {to unu tra- {we na {e, kao i bilo kog naroda. Ako zaboravqamo obi ~aje, ga-

141 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 141 simo tradiciju, gasimo duh. Onda nemamo prave vrednosti uop- {te, ne moramo ni da samo zbog sebe, a treba da `ivi{ zbog naredne generacije... ([ta je za tebe duh? pitawe S. Z.) Duh je za me ne ne {to sve to, ne {to `i vo, {to tre ba da osta ne, {to je bi lo is pred nas i {to tre ba da osta ne iza nasœ. Svekar, koji je godine u Vrawu priredio svadbu, pri ~a: œja sam sam u Sloveniji 53/54. i oni su svo je praznike zna{ kako po {tovali. A po {to sam ja komunista, ja se ni sam ven ~ao u cr kvi, sklo pio sam brak u Op {ti ni. Me ni je uvek ne {to u glavi provejavalo, za {to oni u Sloveniji svi idu u cr kvu, su bo tom, po ro di~ no idu i to naj lep {e ob u ~e ni, i to u sme na ma idu, jer ver ni ci se da ju... i to mi je uvek bi lo, za {to oni idu u cr kvu, a na ma za bra wu ju...œ Ka sni je je do dao: œobi~aji treba da se sa ~uvaju. Mi, Srbi, treba da sa ~uvamo svoje obi~ajeœ. Pored ova kvih i sli~ nih ob ja {we wa, kao naj i lu stra tiv - niji pokazateqi zaokupqenosti nacionalnim identitetom izdvajaju se pesme sa nacionalnom problematikom, kao i naglo pove }an broj ven ~awa u crkvi. Premda verski i nacionalni identitet mogu da budu sasvim odvojene kategorije, pravoslavqe je tretirano kao su {tinska odlika identiteta srpskog naroda i to kako u javnom diskursu dominantnom u ovom periodu, ta ko i u ob ja {we wi ma is pi ta ni ka. Broj ven ~a nih u cr kvi na glo raste od godine, dosti`e vrhunac 1993, onda lagano opa da da bi se i opet po ve }ao (vi de ti ta be lu 1). Ve o ma je uo~qivo da se u~esnici, i to stariji, tokom svadbe mnogo puta krste kada se prijateqi pozdravqaju, kada do ~ekuju kuma i starog svata, kada lome poga ~e, kada ih mlada daruje i sl. Za ven- ~awe u crkvi vi {e su zainteresovani mladi i to je odluka koju oni samostalno donose. Ispitanici, uglavnom mu {karci, svo je motive za ven ~awe u crkvi obja {wavaju nacionalnom pri padno {}u. U obja {wewima se jasno uo~ava izjedna ~avawe nacionalne i religijske identifikacije (srpstvo = pravoslavqe) Videti: Du {an Ban di}, Tajni `ivot kosovskog mita, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu , Beograd 2001, 463; L. Radulovi}, nave de no de lo, 89.

142 142 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU U pe ri o du od do go di ne, na svad ba ma su na ro - ~ito zastupqene pesme o herojskoj pro {losti. Kada doma }ini idu u susret kumu i starom svatu, neizostavno se pevala pesma ko ja po ~i we sti hom œko to ka `e, ko to la `e, Sr bi ja je malaœ. U mlado`ewinoj ku }i, ujutru, pevaju se pesme s qubavnim i po rodi~nim motivima, a s nacionalnim kada se do ~ekuju kum i stari svat. U periodu krize i izrazite osetqivosti i prijem ~ivosti na nacionalne teme i simbole, kum i stari svat konotiraju korene i wihovo po {tovawe, kao i snagu i veli ~inu porodice. Uz to, kum i sta ri svat su mu {kar ci, sa so bom do vo de svo je goste, a s doma }inima se (na ~elu su svekar, mlado`ewa i œmla do- `ewski momakœ, pratilac i pomo}nik mlado`ewe), susre }u tako {to u po vor ka ma idu jed ni ka dru gi ma, sa fla {a ma ra ki je u podignutim rukama ovakva slika ukazuje na to da u susretu ima ratni~kih elemenata. œblokœ pesama sa nacionalnom te matikom bio je neizostavan i tokom veseqa u restoranu. Pesma œtamo dalekoœ pe va na je i po ne ko li ko pu ta. Ka ko je pri sut nost ovih pesama (kao i ratni~ke retorike koju su one pratile) u medi ji ma bi la sve ma wa, ta ko je opa dao i wi hov broj u ri tu a lu. U periodu od do 1993/94. godine aktualizuje se problem nacionalnog identiteta na globalnom planu, {to ritual, poput osetqivog instrumenta, registruje i izra`ava. Od godine, sa promenama u dr`avnoj politici i sa sti {avawem ratnog vihora na prostoru biv {e Jugoslavije, dolazi do po stepenog povla ~ewa i spla {wavawa elemenata kojima se pro blematizuje nacionalni identitet. Me utim, godine i na svad ba ma u Vra wu i oko li ni evi dent na je ra stu }a za o ku pqe - nost nacionalnim identitetom. Blizina Albanaca, borbe u najneposrednijem okru`ewu (eksplozije granata ~ule su se i u samom gradu) i veliki broj izbeglica s Kosova poja ~avaju potrebu da se nacionalna pripadnost u~vrsti i manifestuje. To se ~ini postupcima i simbolima koji su bili karakteristi~ni za pe riod od do 1994, ali u svad be ni ri tual ula ze i no vi. Tokom boravka na terenu, u avgustu godine, gotovo svakog vikenda poneki mladi par je na ven ~awe odlazio u ~ezama ili ko ~ijama, {to je u prethodnom periodu bilo izuzetno retko. Ovakva vo`wa gradom predstavqa javnu demonstraciju po {to-

143 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 143 vawa tradicije. Broj pesama sa nacionalnom sadr`inom sada je zanemarqiv, jer je ratni~ki `ar istro {en. U razdobqu intenzivnih dru {tvenih promena i previrawa od do go di ne, ja sno se mo gu pra ti ti œreakcijeœ rituala, koji u velikoj meri koincidira s promenama na globalnom planu. Na po ~etku istra`ivanog perioda u ritual ula ze elementi sa oznakom tradicije, ali se odnos prema wima me wa i pomera tokom vremena. Neki o`ivqeni simboli tradicije, me utim, ostaju u ritualu s podjednakom zastupqeno {}u. Futa, vrsta ru~no tkane sukwe, simbol tradicije povezan sa ulogom svekrve, ulazi u ritual na po ~etku ispitivanog pe rio da i osta je u we mu kao we gov sa stav ni deo. Fu ta pro ble ma ti zu - je pre sve ga iden ti tet sve kr ve maj ke si na, ali igra zna ~aj nu ulogu i u zoni preklapawa nacionalnog i lokalnog identiteta. Godine devojke iz prigradskog sela Neradovca igrale su odevene u {alvare na takmi ~ewu sela Srbije œmr~ajevci 97Œ, {to je u ~lanku lokalnih novina propra }eno komentarom: œfati{e kolo neradova~ke devojke u {alvarama umesto u futamaœ. 288 Ve} slede }i broj istih novina donosi obimniji pri log, a udar ni na slov je: œna{ fol klor na mu sli man ski na- ~in, Srp sko ko lo u {alvaramaœ. 289 Fu ta fi gu ri ra i kao na ci o - nal no i kao lo kal no iden ti tet sko obe le` je. Sa ma re~ je, me u - tim, arapskog porekla 290 ko ja je u srp ski je zik u{la po sred - stvom tur skog. Na po ~etku istra`ivanog perioda jak akcenat rituala je na nacionalnom identitetu, da bi vremenom lokalni prema re ~i ma in for ma to ra: œono po ~e mu smo mi, Vra wan ci, poznatiœ dobio primat. Nacionalna identifikacija, kako obja {wava Hobsbaum, uvek je kombinovana sa identifikacijama druge vrste, pa i onda kada deluje da je superiornija od wih, a mo`e da se mewa i u veoma kratkom periodu Slo bod na re~, br. 2109, Vra we , Slo bod na re~, br. 2110, Vra we , Fu ta, f. (ar.) pre ga ~a, ke ce qa, za sti ra~. A. [kalji}, navedeno delo, Erik Hob sba um, Nacije i nacionalizam od 1780 pro gram, mit, stvarnost, Fi lip Vi {nji}, Be o grad 1996, 18.

144 144 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Kwi `ev no de lo Bo re Stan ko vi }a i pri ~a ko ju Vra wan ci pri ~a ju o se bi sa mi ma Kwi`evno delo Bore Stankovi }a (Vrawe, Be o - grad, 1927) igra kqu~ nu ulo gu u pri ~i ko ju Vra wan ci pri ~a ju o sebi samima 293, odnosno u na ~inu na koji defini {u svoj grupni identitet. U toj pri ~i Bora Stankovi} ima posebno mesto. 294 On je œna{ BoraŒ, mno gi kod ku }e ima ju we go va sa bra na dela, veoma su osetqivi kad je on u pitawu novije / slobodnije interpretacije wegovih ostvarewa primaju se negativno, kao, na pri mer, film œne~ista krvœ (1995) re di te qa Sto ja na Stoj ~i }a. Mnoge va`ne institucije u gradu nose wegovo ime ili ime wegovih kwi`evnih junaka. 295 œborina nedeqaœ, to kom koje se organizuju kwi`evne ve ~eri, pozori {ne predstave i drugi kulturni doga aji odr`ava se svake godine u martu, me secu pi {~e vog ro e wa (usta no vqe na je i do odr `a va na je u oktobru). Godine nizom manifestacija, u kojima je delo Bore Stankovi }a dobilo istaknuto mesto, obele`eno je devet vekova od prvog pomena Vrawa u pisanom dokumentu.296 Tokom istra`ivawa, informatori su se stalno pozivali na Boru Stankovi }a, identifikuju }i sadr`inu wegovog kwi- `evnog dela kao œpravuœ tradiciju. Kako se izrazio jedan mlado `e wa: œkao {to je bi lo u sta ro Vra we, kao {to je Bo ra napisaoœ. 292 Postoje razli ~ite pretpostavke o godini pi {~evog ro ewa. 293 Iz raz pri ~a ko ju gru pa pri ~a o se bi sa moj upo tre bqa va V. Tur ner, Od rituala do teatra..., 220. Tar ner se po zi va na Kli for da Ger ca, ali bez pre ci - znog navoda. 294 Velibor Gligori}, kwi`evni kriti ~ar, pi {e: œuvek kada pro em po red Vra wa ili u we ga svra tim, imam ose }a we kao da u we go vom zra ku, u we go - vom pejza`u, nad wegovim ku }ama i ba {tama, lebdi lik Bore Stankovi}aŒ. Veli bor Gli go ri}, Po e zi ja u delu Bore Stankovi }a, u: Bo ri sav Stan ko vi}, Stari da ni / Bo` ji qu di, Sabrana dela I, Pro sve ta, Be o grad 1970, Ime Borisava Stankovi }a nosi Gimnazija (osnovana 1881, a godine dobija pi {~evo ime), Pozori {te, Gradska biblioteka, Kwi`evna zajednica (osnovana godine, kada je usta no vqe na i na gra da œborisav Stankovi}Œ za naj bo qu kwi gu pro ze napisanu na srpskom jeziku, objavqenu u prethodnoj kalendarskoj godini). Fabrika obu }e no si na ziv œko{tanaœ, œsimpovœ proizvodni program name {taja œsofkaœ, œta{anaœ, itd. 296 Videti napomenu br. 81.

145 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 145 Bora Stankovi} je poha ao osnovnu {kolu i sedam raz reda gimnazije u Vrawu. Osmi razred s maturom zavr {io je u Ni- {u, oda kle je oti {ao za Be o grad, gde se i na sta nio. U Vra we je retko odlazio. Nema podataka da je uop {te i{ao u neko selo u okolini Vrawa. Wegovo delo pripada srpskom kwi`evnom re a- lizmu, a novija kritika ga svrstava u za ~etnike moderne srpske kwi`evnosti. œne~ista krvœ (1910) je moderan roman. Bora Stankovi} slika Vrawe u periodu posle oslobo ewa od Turaka pa do go di ne, na raz me i ve ko va, ka da su sta re for me `ivota ru {ene, potiskivane i zamewivane novim i kada su se u o{trim kontrastima sudarali staro i novo. Sa o~iglednom nostal gi jom on opi su je mi nu la vre me na i œstare daneœ. Kao kwi- `evnik dao je umetni~ku obradu, a ne faktografiju. Neke konkretne ~iwenice nije dobro poznavao, kao, na primer, geografski polo`aj P~iwe, puteve koji od P~iwe vode ka Vrawu i sl. Svadbu, odnosno pojedine wene momente, Bora Stankovi} je prikazao u ve }em broju svojih dela. Najrazvijeniji opis svadbe dat je u ro ma nu œne~ista krvœ, o ko me je Jo van Sker li} na pi - sao: œdugi, ali ni za tre nu tak ne do sad ni opis svad be ~i ni utisak mo}ne, `ivotom oblivene kakve Rubensove slike flamanske kermese...œ 297 Iz opi sa se vi di da je svad ba u Vra wu bi la iz u - zet no zna ~a jan do ga aj ne sa mo za po ro di cu ve} i za {i ru oko li - nu, da je bi la ve o ma raz u e na, kao i to da ju je pi sac du bo ko do- `iveo.298 Ali, on daje literarnu obradu, pa tako, recimo, ka`e da, prema obi ~aju, majka Sofkina, dakle, ta {ta, mora da povede prvo kolo sa sitom punim {e}era, leblebija i dr. koje tokom igre ba ca oko se be. 299 Prvo kolo, me utim, sa sitom u ruci, vodi svekrva.300 Na pre lo mu XIX i XX veka, na teritoriji Vrawa sudarali su se, preplitali i stapali razli ~iti kulturni uticaji, obra- 297 Jovan Sker li}, Pi sci i kwi ge, Sabrana dela V, Beograd 1964, Bora je rano ostao bez roditeqa. Podigla ga je o~eva majka, baba Zlata, poreklom iz ugledne gradske po ro di ce. Ona ga je vo di la na svad be i u po se - te svo joj rod bi ni. 299 B. Stan ko vi}, Ne ~ista krv..., Ovu ~i we ni cu sam po u zda no usta no vi la u te ren skom ra du. Svad be no veseqe otvara svekrva svojim, svekrvinim kolom, {to opisuje i V. Ni koli}-sto jan ~e vi}, na ve de no de lo, 437.

146 146 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU zuju }i specifi~nu sredinu, ~iji je ton zabele`io Bora Stan kovi}. Me u tim, ono {to je kod Bo re umet ni~ ka tran spo zi ci ja stvarnosti ozna ~ava se kao œprava starinaœ. Informatori su mi, prizivaju }i atmosferu œstarih danaœ i pomiwu }i Mit ketov monolog iz œko{taneœ, do ~aravali svoje svadbe re ~ima: œmi, Vrawanci, smo veseqaci, meraklijeœ. 301 S obzirom na sna`ne kulturne promene vezane za Prvi i Dru gi svet ski rat i migracije stanovni {tva, te {ko se mo`e re }i da dana {wi Vrawan ci vo de di rek no po re klo od Bo ri nih Vra wa na ca. Evi dent - na je jaka potreba za uspostavqawem kulturnog kontinuiteta, a za ose }a we iden ti te ta od su {tin skog je zna ~a ja upra vo do `i - vqaj kontinuiteta, pripadnosti, zajedni~kih vrednosti, simbola i se }awa. 302 Sliku o Vrawu i Vrawancima, formiranu na osnovu Borinih dela (koja se ~esto su {tinski i ne poznaju), a naro ~ito na osnovu wihovih brojnih filmskih i pozori {nih interpretacija, Vrawanci neguju i podr`avaju. Posredstvom we oni odre uju sami sebe. Ona je nose }i konstrukt wihovog u`eg, lo kalnog identiteta. Iako Vrawanci svoj identitet zasnivaju na simbolima proiza {lim / konstruisanim na osnovu kwi`evnog opusa Bore Stankovi }a, de {ava se da oni koji se pozivaju na œborino VraweŒ i ne zna ju koji se ta~no period opisuje u wegovim delima. Ali, œborino VraweŒ je visokovrednovan elemenat u samoodre- ewu Vrawanaca i to, pre svega, mladih. Tako e je i qubav prema sta rim grad skim pe sma ma, kao i onim ko je kao ta kve fi gu ri - raju, karakteristi~nija za mlade. Oni se vezuju za sliku stare gradske kulture, ulep {anu i retu {iranu. Orijentalni ele menti na sle a tre ti ra ju se kao ne {to {to da je spe ci fi ~an ko lo rit Vrawu, pa se, samim tim, visoko vrednuju, ali se istovremeno, u kli mi na ci o na li zma od go di ne, te `i da se oni, kao ne {to {to nije œna{eœ, o~iste. U kriti~kim novinskim napisima, ali i u usmenim pri ~awima i prepri ~avawima povodom po ja- 301 Merak, m. (ar.) 1. na sla da, u`i va we strast, `ud wa, `e qa melanholija kao posledica preterane `udwe, strasti ili ~e `we za ne ~im. A. [ka lji}, navedeno delo, A. D. Smit ovo ka `e za Gr ke. A. D. Smit, navedeno delo,

147 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 147 vqivawa devojaka iz folklornih dru {tava u {alvarama, te vezivawa Vrawa za œpusto turskoœ, prenebregava se ~iwenica da su glavni `enski likovi u delima Bore Stankovi }a, Sofka i Ko {tana, prikazane u {alvarama. I drugi izvori svedo ~e da su u Vra wu od po lo vi ne XIX ve ka do oslo bo e wa od Tu ra ka godine, pa i ne {to kasnije, hri {}anke nosile istu ode }u kao i mu sli man ke, tj. da je `en ska no {wa bi la tur ska.303 Identitetsku konstrukciju Vrawa ~ine protivure~ni elementi. Veseqe, u`ivawe u pesmi i igri, senzualnost i eg zotika predstavqaju komponente slike koja za Vrawance ima veliku identitetsku mo}. Takvu sliku o sebi oni stalno iznova konstrui {u304, nastoje }i, istovremeno, da se distanciraju od Orijenta, za koji ih drugi (nevrawanci) uporno vezuju305. Spo- 303 Jo van Ha xi Va si qe vi}, Vrawska gradska no {wa ranijih godina, Glasnik Etnografskog muzeja 7, Beograd 1932, Tako, na primer, na naslovnoj strani zvani~ne prezentacije Vrawa na In ter ne tu nje.co.yu ( ) stoji stih: œ Ne ka svak ko u Vra nje do e, pri ~u va du {u da mu se ne is to pi, jer u ovom gra du ima ne {to {to ni je za o~i da se gle da, a ni za ru ke da se do hva ti, a ni za pa met, ne go sa mo za sr ce i du {u, i to dvo je ov de tre ba pri ~u va ti. ]amil Sijari}, knji`evnik, ak vranj ske gimnazijeœ Kwi`evnik ]amil Sijari} govorio je na obele`avawu stogodi {wice vraw ske Gim na zi je go di ne du `i tekst u pro zi, od ~i jeg po ~et ka su auto ri pre zen ta ci je na ~i ni li stih. ]a mil Si ja ri}, Pri ~uvaj u Vrawu srce i du {u, u: Vrawska Gimnazija , Odbor za proslavu stogodi {wice postojawa i rada Gimnazije, Vrawe 1981, U osvrtima kwi`evne kritike na dela Bore Stankovi }a, najve }a pa- `wa se posve }uje upravo atmosferi œisto~wa~ke vrelineœ (M. Savkovi}, navedeno delo, sv. 5 8, 447), s obzirom na jak orijentalni kolorit Vrawa, a Orijent uop {te ima otvo re no sek su al ne ko no ta ci je: Ma ri ja To do ro va, Imaginarni Bal kan, XX vek, Be o grad 1999, 34. Jovan Du ~i}, analiziraju }i dela Bore Stankovi }a, pi {e: œba{ tu, kod wegovog Vrawa, zapravo i zamire talas na {eg epskog stvarala {tva, i za ~iwe iskqu ~ivo talas lirski. Taj je talas razliven zatim i po jed noj {i ro koj obla sti sta re Ma }e do ni je, kao i u Bo sni, u ose }a we dubokih ~e`wi, koje su turskom re~ju prozvali sevdahom, i u ose }awe one `ivotne tegobe koja se zove dertom. Zna ~i, dvama ose }awima ko ja za osta le kra je - ve herojske rapsodije ostaju nepoznata, i ko ja izgledaju nedovoqno srpska, ~ak i ne do voq no slo ven ska... Dert uop {te ni je srpsko ose }awe. Marko Kraqevi}

148 148 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU qa, slika koju Vrawanci o sebi stvaraju prihva }ena je i uglavnom pozitivno obojena. 306 Zanimqivo je da ona opstaje uporedo s vi ewem Vrawanaca kao veoma radnih, {tedqivih, ali i {krtih, {to predstavqa konstrukciju me usobno nespojivih elemenata. U periodu od godine, pojavquje se nova iden titetska konstrukcija koja nosi jasne oznake vremena. Vrawe je isto vre me no œ[vajcarska na ju gu SrbijeŒ (pre ma re ~i ma direktora œsimpaœ) i œju`na prugaœ, s konotacijom zaostale, primitivne i nedemokratske sredine. Video-zapisi savremenih svadbi, po pravilu, po ~iwu snim ci ma œstarogœ Vra wa (Pa{i nog ko na ka, u ko me se sa da nalazi Narodni muzej i sl.). Potom se kamera zadr`ava na putokazu s nat pi som œmuzej ku }a Bo re Stankovi}aŒ, pa na ta bli œulica ba ba ZlatinaŒ (po Bo ri noj ba bi), u ko joj se na la zi pi- {~e va rod na ku }a, i on da, du `e, na sa moj ku }i. Vi zu el ni za pis pra ti pe sma œda zna je{, mo me, moriœ307, u izvo ewu Stani {e Sto {i}a, poreklom iz okoline Vrawa, i tekst Mitketovog obra }awa Ko {tani 308. Doga aj koji je povod snimawu svadba mo`e da po~ne tek kada je, monta`om, sme {tena u odgovaraju }i kontekst. Vrawe se vezuje samo za jedan deo svoje pro {losti i samo za, iz kwi`evnog stvarala {tva Bore Stankovi }a proistekle simbole i motive, ~ija se zna ~ewa daqe umno`avaju309. pi jan ~i, ali ne dertujeœ. Jo van Du ~i}, Borisav Stankovi}, u: B. Stan ko vi}, Stari dani / Bo` ji qu di..., 10, Wen uticaj i trajawe mogu se uo~iti u mnogim izvorima. Na pri mer, Milo{ Savkovi}, zaqubqenik u pro {lost Vrawa, dolazi u stvarno Vrawe go di ne, tra ga za specifi~nom atmosferom iz Borinih dela, a suo ~ava se s lokalnom svakodnevicom. On s odu {evqewem pi {e: œnajstrasnije lirske pesme o `eni i o zlatu, o svili i o jataganima, o jablanovima i o kowima is peva le su se tuœ (M. Sav ko vi}, na ve de no de lo, sv. 1 4, 192), da bi na kra ju svo jih pisama rezignirano zakqu ~io: œuzalud pipate po sokacima i miri {ete stare loze na naherenim doksatima... Nigde dertlijske pesme!... Mesto daireta zve ~i saksofon preko pijace... Po neku orijentalsku pesmu, za utehu, na ete jo{ na gramofonskoj plo~iœ (M. Savkovi}, navedeno delo, sv. 5 8, 457). 307 Bo ri sav Stan ko vi}, Ko {ta na / Ta {ana, Sabrana dela IV, Pro sve ta, Be o grad 1970, 60; B. Stan ko vi}, Stari dani / Bo` ji qu di..., B. Stan ko vi}, Ko {ta na / Ta {ana..., Dela Bore Stankovi }a imaju veliki uticaj na kwi`evnike i umetnike u na ~inu na koji prikazuju Vrawe. Na primer, Vuka Pop-Mladenova ( ) no stal gi~ no opi su je Vra we na pre lo mu ve ko va i to, pre sve ga, neo-

149 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 149 * * * Tokom celog perioda obuhva }enog istra`ivawem, na savremenoj svadbi, u prepodnevnom, œozbiqnomœ delu, u mla do- `ewinoj ku }i, neizostavno se peva œgajtano, momeœ 310, narodna pesma, koja ima i svoju umetni~ku obradu. Iako ova pesma nije or ska, da nas se uz wu igra u ko lu. Osim we pe va ju se i œstojanke, be la Vra wan keœ311, œ[ano, du{oœ312 i œbelo Len~eŒ 313, ko je je Bo ra Stan ko vi} po zna vao i uneo u svo ja de la. ^iwenica da je pesme œstojanke, bela VrawankeŒ i œ[ano, du{oœ napisao Dragutin Ili}, brat pesnika Vojislava Ili }a, ko ji je u Vra wu slu `bo vao go di nu da na ( ), a kom po no - vao Josif Marinkovi}, nije {ire poznata. Informatori smatra ju da su to sta re, œizvorneœ vraw ske pe sme. Osim ovih pe sa - ma, u prepodnevnom delu svadbe pevaju se i novokomponovane pe sme, ali sa mo one ko je su œna narodnuœ. U restoranu se, uglavnom, pevaju novokomponovane na rodne pesme, ~iji je repertoar i redosled stereotipan. Kada ve seqe dostigne kulminaciju i kada se, prema pri ~awu mla ih, œpadne u dertœ314, pe va ju se sta re vraw ske pe sme ili one ko je va- `e za ta kve. Osim na ve de nih, omi qe na je i œa ku de si bi la, mori, ka ra KocoŒ. Ova pe sma je gwi lan skog po re kla, a u Vra wu je po ~ela da se {iri tek posle Drugog svetskog rata.315 Za pro ta - stva re nu qu bav. Vu ka Pop-Mla de no va, Qudski jadi pri ~e `i vo ta iz starog Vra wa, Biblioteka istorijskog arhiva, Vrawe Na naslovnoj strani zva ni~ ne pre zen ta ci je Vra wa na In ter ne tu nje.co.yu ( ) napravqen je kola` od fotografije Bore Stankovi }a, enterijera wegove rodne ku }e, Hamama starog turskog kupatila, itd. ^ak i nazivi restorana u Vrawu œharemlukœ, œstaro VraweŒ, œvrawski merakœ i dr. aludiraju na œborino Vra weœ. 310 M. Zla ta no vi}, Narodne pesme i basme..., pe sma br Bo ri sav Stan ko vi}, Iz mo ga kra ja, Sabrana dela II, Prosveta, Be o- grad 1970, 24, 33, 34, 37; B. Stan ko vi}, Ko {ta na / Ta {ana..., B. Stan ko vi}, Ko {ta na / Ta {ana..., Isto, Dert, m. (pers.) jad, bri ga, mu ka, bol. A. [kalji}, navedeno delo, 213. Da nas mla di u Vra wu pod dertom podrazumevaju posebno raspolo`ewe, kada ~o vek vi {e ne zna za se be od ve se qa, igre, pe sme i is cr pqe no sti. 315 M. Zla ta no vi}, Narodno pesni {tvo..., 102.

150 150 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU goniste savremenih svadbi, me utim, to je stara vrawska pe sma. Uo~ qi vo je i da se na ve de ne pe sme ne pe va ju do kra ja ili se sa- `imaju, tako da po nekoliko wih ~ini celinu. Sve pomenute pesme su i umetni~ki obra ene i zastupqene u medijima 316. One pe sme (ka ko sta re grad ske, ta ko i or ske i ob red ne) ko je nemaju umetni~ku obradu ili su u medijima mawe prisutne gotovo su nepoznate. Mla i informatori su se ~esto pozivali na kwi`evno delo Bore Stankovi }a opisuju }i atmosferu na nekoj svadbi i pomiwu }i stare gradske pesme. Svadbenu pesmu œhaxi Gajka devoj ku udavaœ, u XIX veku veoma omiqenu u Vrawu, Bora Stan kovi} je uneo u ~e ti ri svo ja de la (œne~ista krvœ317, œko- {tanaœ 318, œpevciœ 319 i œstari daniœ 320 ), pri ~e mu je u kom po - ziciji romana œne~ista krvœ ova pesma dobila posebno is taknuto mesto. Nisam zabele`ila da je na nekoj svadbi ova pesma pe va na, ni ti je iko od onih ko ji su se po zi va li na œstaro VraweŒ za wu znao. Me u najomiqenijim pesmama na svadbama su œmito, bekrijoœ i pesma koja po ~iwe stihom œvolela me jedna Vra wankaœ, obe novokomponovane, ali tematski vezane za Vrawe. 316 Po ~et kom de ve de se tih me di ji su bi li pre pla vqe ni no vo kom po no - vanom narodnom muzikom, {to je izazivalo razli ~ita, uglavnom kriti~ki orijentisana mi {qewa. Kritika je prvenstveno bila usmerena na prisustvo œtu ihœ, naro ~ito orijentalnih elemenata, koji se ocewuju kao pogubni po identitet srpskog naroda. Tako, na primer, kompozitor Zoran Hristi} ka`e: œidentitet jednog naroda je wegova muzika, ritam... A mi smo sebe izbrisali zato {to na {a narodna muzika vi {e nema identitetaœ (NIN, br. 2215, Be o grad , 7); \o ko Stoj ~i} sma tra: œnestanak auten ti~ ne srp ske pe sme i melosa je u {irem kontekstu gubqewa identiteta srpskog narodaœ (Politika, br , Beograd , 17). Te`wa za œ~i {}ewemœ novokomponovane narodne muzike od orijentalnih primesa postoji od samih wenih po ~etaka, s tim {to u periodima aktualizovawa nacionalnih pitawa postaje izrazita. Ministarstvo za kulturu Republike Srbije je godine pokrenulo borbu pro tiv œki~a i {undaœ, pa su me di ji bi li preplavqeni umetni~ki obra enim na rod nim pe sma ma, kao i onim is pe va nim œna narodnuœ, od ~e ga je, za pra vo, i po ~e la no vo kom po no va na na rod na mu zi ka i ta ko u krug. 317 B. Stan ko vi}, Ne ~ista krv..., 170, 171, 177, B. Stan ko vi}, Ko {ta na / Ta {ana..., Bo ri sav Stan ko vi}, Gazda Mla den / Pevci, Sabrana dela V, Pro sve - ta, Beograd 1970, B. Stan ko vi}, Stari dani / Bo` ji qu di..., 162.

151 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 151 U razgovorima o svadbi, sagovornike koji bi rekli da vole staru vrawsku muziku, obi~no bih pitala koje su im pesme najomiqenije. Jedva su uspevali da nabroje dve-tri, ili bi jedno stav no re kli: œsve {to pe va Sta ni {a Sto{i}Œ. Tran zi ci ja sta tu sa u pe ri o du dru {tve ne tran zi ci je Duboke promene u politi~kom, socijalnom i kulturnom `ivotu i problematizovawe kolektivnih identiteta pokre }u i problematizovawe i preispitivawe individualnih identiteta. Svadba je, kao i rituali `ivotnog ciklusa uop {te, ugra ena u identitet zajednice i aktualizuje wegove fundamentalne karakteristike.321 Uporedo s tim, u ovakvim ritualima, ini cijan ti (i oni ko ji su s wi ma u od no snim ve za ma) u pro ce su su odvajawa od prethodnog statusa i zadobijawa novog. Savremena svadba je pri ~a o tranziciji statusa, karakteristi~noj za ri tua le pre la za, sme {te na u kon tekst dru {tve ne tran zi ci je, u ko joj problem identiteta (porodi~nih, individualnih...) izbija u prvi plan. Veoma je izra`ena te`wa da se œnapraviœ svadba. U mati~noj slu`bi Op {tine Vrawe dobila sam podatak da vi {e od 90% onih ko ji pr vi put sklapaju brak organizuje svadbu. Ro diteqima je do svadbe naro ~ito stalo i u situacijama kada mladi ne `e le da na taj na ~in u u u brak, vr {e jak pri ti sak na wih da se povinuju wihovoj `eqi. Ne ~ine to samo roditeqi ve} i srodnici i prijateqi, ne shvataju }i da neko ne `eli svadbu i da na to ima pravo. Pojedini mladi qudi su pri ~ali da su oti- {li na ven ~awe sa dva svoja prijateqa kao svedoka, smatraju }i taj ~in ve o ma li~ nim, a ta mo su ih ~e ka li (uvre e ni) ro a ci. Ako bi i kom pro mi sno pri sta li na svad bu, ne ki mla di pa ro vi su se suprotstavqali izvo ewu pojedinih obi ~aja, posebno darivawu. Jedna mlada `ena ka`e: œsam taj ~in sa }ebi }ima, ~a rapama... mene je to jako iritiralo. Ven ~awe je ne {to {to ti zna- ~i, a ne da se ko si{ sa ma sa sobomœ. Pod pri ti skom maj ke i svekrve koje su, prema wenim re ~ima, insistirale navode }i sle de- 321 G. Klig man, navedeno delo, 262, 264.

152 152 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU }e raz lo ge: œtakav je obi ~aj! Ta kav je obi ~aj! Zbog qu diœ, na to je pri sta la. Pre ma mi {qe wu sta ri jih, ako mla di u u u brak bez svadbe, to pokazuje da ne {to tu nije u redu, da se oni ne vole ili da roditeqi ne prihvataju izbor svog deteta. 322 Ko men ta ri {u- }i to {to je we go va ro a ka sklo pi la brak bez svad be, je dan od informatora je rekao: œ[ta joj obi ~aji smetaju, oduvek je ta ko bi lo, ne go ga ne vo li, pa se hva ta za obi~ajeœ. U ritualima prelaza qudi se osloba aju prethodnog statusa, a novi jo{ nisu zadobili. U stawu œnegde izme uœ, ka ko obja {wava Tarner, inicijant mora postati tabula rasa, na ko ju se upisuju znawe i mudrost grupe, odnosno, pokazuje mu se da je on samo glina ili pra {ina, ~ista materija, ~iji oblik odre uje dru {tvo. 323 Sva ki ~o vek je deo so ci jal ne mre `e, œpe tqaœ u woj. Ako napravi iskorak i to u prelomnom trenutku i doga aju, mre `a }e po ~eti da se raspli }e, do }i }e do pomerawa i povla ~ewa svih. Zajednica osu uje i sputava takve `eqe i uop {te individualna prava na ra ~un kolektivnih. U periodu dvostruke li minalnosti / haosa, kada je problem identiteta naro ~ito va`an, inicijant mora biti sveden na glinu i pra {inu kojoj }e za jednica dati oblik.324 Gr ~evito pridr`avawe ritualnih formi 322 Te {ka ekonomska situacija nije uticala na stav prema svadbi. Mnogi qudi za tu priliku godinama prikupqaju novac, a spremni su i da se za du- `e. Sta lo im je do svad be, pa makar sve bilo veoma skromno. Za organizaciju svadbe, pa i najskromnije, potro {i se veliki novac, ko ji pokloni ni izdaleka ne mogu da kompenzuju, {to deluje iracionalno u situacijama kada mla di ni su u mogu}nosti da zasnuju samostalno doma }instvo ili su bez posla. Onima koji su se u periodu dru {tvenih previrawa naglo obogatili, svadba je idealna pri li ka da to po ka `u. 323 V. Tur ner, The Ritual Process, B. Majerhof obja {wava: œobredi prelaza... neizostavno sadr`e elemente pouke; to su momenti ka da dru {tvo na sto ji da po je din ca pri svo ji u potpunosti, da u wegovu psihu utka dru {tvene vrednosti i poimawa tako da unutarwa individualna motivacija zameni spoqa {we instrumente kontrole... Po {to se obredi prelaza de {avaju u trenucima velike napetosti, to su dra mati~ne situacije, prirodno ili dru {tveno uslovqene krize, u ko ji ma je po je - dinac najpodlo`niji pou ~avawu... Dru {tvo ta da vr {i najintenzivniji pritisak na u~esnike ceremonije, nastoje }i da ih preoblikuje prema svojim potrebamaœ. Bar ba ra Ma je r hof, Obredi prelaza: proces i pa ra doks, Gradina 10, Ni{ 1986,

153 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 153 predstavqa otpor promenama325, a svako pomawkawe vere u ritualno izvo ewe ukazuje na sumwu u {ire i te`e osporivo podru~je dru {tvenih odnosa 326. Kada se ritual, dakle, dovodi u pitawe, ne radi se samo o ritualu ve} se u pitawe dovodi sve ono {to je iznedrilo ritual. U vremenu krize i op {te retradicionalizacije razumqiva je reakcija zajednice, koja nastoji da, u kriti~nom trenutku, obnovi i sa ~uva koheziju. * * * U talasu op {te retradicionalizacije dru {tva najizrazitije o`ivqavaju simboli koji se odnose na ulogu svekrve. Na to je svakako uticala plima nacionalizma koji slavi `enu, ali iskqu ~ivo u ulozi majke, roditeqice nacije.327 Upotreba œmajkeœ u ideologiziranom diskursu jedna je od najkori {}enijih i najuspe {nijih manipulacija `enama u ovom veku. 328 Simboli povezani sa ulogom svekrve ulaze u ritual s prvim im pulsom povratka tradiciji i ostaju u wemu kao konstitutivni elementi tokom celog perioda obuhva }enog istra`ivawem, {to upu }u je na za kqu ~ak da oni, osim {to su sred stva na ci o nal ne identifikacije, predstavqaju i temeq drugih oblika iden titeta. Dok su mu {karci u razgovorima bili zaokupqeni nacionalnim identitetom, svekrve su se, veoma izra`eno, vezivale za lokalnu tradiciju. Za svaku pojedina~nu svadbu svekrva odre uje pravila izvo e wa (ona se sma tra oso bom ko ja je ri tu al no po sve }e na i ko ja œzna obi~ajeœ), jer je u wenom interesu da se usvoje paradigme koje ritual izra`ava. Wena agregacija u novi sta tus znat no je nagla {enija nego u tradicijskoj svadbi, a postupak simulacije mokrewa sasvim se izostavqa, iako za wega svi znaju. U ritualu se insistira samo na simbolima autoriteta. Nema izokretawa 325 Bo jan Jo va no vi}, Arhajski obrazac utopi je i ide o lo gi je, Gradina 10, Ni{ 1986, R. Rappaport, Ri tual, San ctity and Cyber ne tics, Ame ri can An thro po lo - gist 73 (1), 1971, 59 76, na ve de no pre ma: S. F. Mur, B. G. Ma jer hof, na ve de no de lo, A. Mi li}, navedeno delo, S. Slap {ek, navedeno delo,

154 154 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU i uni`avawa {to je sastavni deo liminalne faze obreda pre laza onih ko ji na pre du ju u sta tu su. Upra vo ovaj mo me nat raz ot - kriva da je wen autoritet nestabilan. Futa, posmatrana u sklopu sa drugim elementima wene ode }e i dru {tvenog konteksta, ot kri va te `wu sve kr ve œda u po mo} po zo ve sta ri svet ka ko bi uspostavila ravnote`u u novomœ 329. Ona svoj autoritet zaogr }e tradicijom, neupitnim i za {ti }enim pojmom. Re ~enica œtakav je obi ~aj!œ otklawa sve prigovore mladih. 330 Na materinsku ulogu `ene i to svekrve majke sina ritual sta vqa ak ce nat. Otu da je i po ja va tri sve kr ve znatno ~e- {}a nego u pro {losti. U obja {wewima, informatori isti ~u zna ~aj ulo ge maj ke ko ja se œ`rtvovalaœ za po ro di cu i œo~uvala i do ~ekala da o`eni sinaœ. Ovakvi stavovi imaju ~vrstu kul turnu podlogu i utemeqewe (u na {oj patrijarhalnoj porodici `ena je posredstvom mu {kog deteta gradila svoju poziciju), pa u periodu krize i op {te retradicionalizacije isplivavaju na povr {inu. Svekrva je i u tradicijskoj svadbi imala istaknutu ulogu. Ali, savremena svadba pokazuje konfliktnost i kon fuziju wene uloge, kao i porodi~nih uloga uop {te. Dok je svekrva zadu`ena za to da osmisli simboli~ki sadr`aj rituala sa oznakom œtradicionalnoœ, oko mlade se gru pi- {u elementi glamura i romantike. Svoju ven ~anicu, ukrase, œbidermajerœ, pakovawe darova, glavnu svadbenu mla di nu tor tu osmi {qava nevesta. Dve `ene, dakle, svaka iz svoje pozicije, ali i potrebe da time ne {to izraze, kreiraju sim boli~ki sadr`aj rituala. U tradicijskoj svadbi je svekrvina i nevestina ode }a bila dopuwena odgovaraju }im simbolima, ali se ni je su {tinski razlikovala od wihove svakodnevne ode }e. Danas je wihovo odevawe svojevrsno kostimirawe, pa i pre ru- {a va we (dru go ja) sve kr va ti me po se `e za auto ri te tom ko ji je u pro {losti imala, a mlada `udi za sjajem Zapada. Bela boja mladine ode }e, u kombinaciji sa krojem ven ~anice, ukrasima, rukavicama, œbidermajeromœ, frizurom, pre konotira pri `eq- 329 D. Cannadine, na ve de no de lo, Neke od mojih sagovornica su porodi~ne odnose u pro {losti ovako oce ni le: œsve je on da bi lo bo qe. Znao se redœ; œsvi su `i ve li za jed no i sla ga - li seœ; œpostojalo je po {to va we, a ne kao s dœ; œvreme ne mo `e da se vra ti. Tre ba da se ide na pred, ali da se po {tu je staroœ.

155 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 155 ki va ni sjaj i gla mur, ne go ~ed nost. Iz bo rom ode }e i ukra sa mlada vizuelno izra`ava svoj (pri`eqkivani) Barby identitet 331. Ali wena potreba da je brat izvede iz roditeqske ku }e i pre da mla do `e wi i de ve ru, pri ~e mu je ona u toj mu {koj pri mo pre da - ji potpuno pasivna (œza{ti}enaœ prema mi {qewu mojih sagovornica), otkriva œdoma}iœ materijal u Barby pojavi. Dok su u tradicijskoj svadbi dve `ene, kqu~ni ritualni subjekti, prikazane kao bli`e prirodi (simbolika crvene bo je u wihovim kostimima, zrnevqe p{enice, dakle, sirovo, koje bacaju iz sita...), danas one imaju ritualna znawa, svekrva je, {tavi{e, ona koja poznaje i vra }a tradiciju i ~uva porodi~no ime. Na savremenoj svadbi one povezuju oba pola priroda kultura, imaju }i izra`enu ulogu medijatora izme u wih. U svetlu o`ivqavawa tradicije, uloga starog svata je istaknuta iz vi {e razloga. S jedne strane, ona proizilazi iz istaknute uloge svekrve, koja re`ira svadbu i poznaje tradiciju (ona je specijalista za ritual), pa je logi~no da ceremonijal-maj stor, onaj ko ji }e œizvoditi obi~ajeœ, bu de wen brat ili srodnik. Tonalitete wegove uloge, kako je ve} obja {weno, ge neri {e i stawe dvostruke liminalnosti. Uz to, stari svat ak tivira i konstrukte lokalnog identiteta œmi, Vrawanci, smo veseqaci, meraklijeœ. Ritual vrlo osetqivo izra`ava i nastale promene unu tar porodi~nih odnosa. U tradicijskoj svadbi mlada se dr`ala smerno i skrom no, ni ka ko ni je pe va la, a mo gla je da igra sa mo on da ka da je sta ri ji pozovu. Mlado`ewa je bio sasvim po strani, na za ~equ sva tovske po vor ke, odvo jen od mla de. Sa da mla den ci se de na naj i stak - nu ti jem me stu u re sto ra nu, na ~e lu sto la, na vi zu el no iz dvo je - nim stolicama i to izme u ~asnika. Mlado`ewa je sve vreme svad be po red mla de, na ~e lu po vor ke, vo di ko la, ba ca u za no su od veseqa napojnicu svira ~ima... To se smatra prihvatqivim i œne znaœ se da je u pro {lo sti bi lo dru ga ~i je. Po zi ci ja mla de - naca u restoranu ukazuje na wihov povi {en status, kao i na to 331 Mla di na si mu li ra na Barby po za je na ro ~i to uo~ qi va na fo to gra fi - jama i video-zapisima.

156 156 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU da oni ~ine izdvojenu zna ~ewsku celinu, ali lociranu u okru- `ewe mlado`ewinih srodnika. U pro {lo sti ne ve stu, ko ja je no si la dva hle ba i dva kr ~a - ga vo de, u ku }u je uvo di la sve kr va i tom pri li kom se iz vo dio ~itav niz simboli~kih radwi oko ogwi {ta, mesta izra`ene simbolike, kojima se nevesta vezivala za novi dom. Danas ne vestu prenosi preko praga mlado`ewa, {to re ~ito izra`ava nastale promene u porodi~nim odnosima. U pro {losti je nevesta svo je, sna {ki no ko lo, igrala u dvori {tu mlado`ewine ku }e, vezuju }i se na taj na ~in za wu. Weno kolo je bilo agregaciono. Danas mlada svoje kolo igra pri polasku iz roditeqske ku }e. Time se nagla {ava weno odvajawe, separacija od prethodnog statusa od roditeqskog doma i devoja~kog `ivota. ^iwenica da ne ma mno go ele me na ta ko ji ma se ona ve zu je za no vi dom uka zu - je na to da se ona odva ja od pret hod nog, ali u no vo ne ula zi potpuno, jer mladi, a nevesta posebno, te`e neolokalnom stanovawu i `ivotu nezavisnom od starijih. Proces odvajawa mladih je veoma konfliktan, {to ritual svojim simboli~kim jezikom re ~ito izra`ava (na primer, pozicijama sedewa). Oni su do nekle odvo je ni, evi dent na je wi ho va ja ka te `wa ka to me, ali granicu i stepen wihove nezavisnosti odre uju mlado`ewini. Me u prijateqima su odnosi ambivalentni, mlado`ewinima je stalo da obezbede i istaknu prevlast (otuda i insistirawe na tradiciji)332, upra vo zbog to ga {to je ona do ve de na u pitawe. Dok je u pro {losti devoj ~ica pripremana za to da }e oti }i iz roditeqske ku }e i pripasti novom rodu, danas se de- {ava da neolokalno stanovawe mladom paru obezbe uju upravo mladini roditeqi. Kontakti me u prijateqima, postupak œprijateqewaœ, poseta nevestinih posle svadbe, itd. jasno pokazuju ambivalenciju u odnosima. U tradicijskoj svadbi, ro diteqi mladenaca su uspostavqali srodni~ki odnos prijateqstvo lome }i poga ~e tri puta. Dva puta su to ~inili u nevestinoj ku }i, a onda tre }i put u mlado`ewinoj, ~ime se uspostavqeni odnos potvr ivao. Broj tri simbolizuje celinu nekog pro ce- 332 Nekoliko puta sam bila u situaciji da mi se prijateqi, uo~i ve ridbe, obra te s molbom da kao etnolog presudim u natezawima starijih oko toga ka kav je œpraviœ obi ~aj.

157 Çç. SA VRE ME NA SVAD BA 157 sa (po ~etak sredina kraj) i predstavqa obele`je svake `eqene promene. 333 Na savremenoj svadbi roditeqi se œprijateqeœ pomo }u poga ~a dva puta u mladinoj ku }i. Uspostavqeni odnos se ne potvr uje i ne zaokru`uje tre }im œprijateqewemœ u mlado`ewinoj ku }i. U ritualu je mnogo disonantnih tonova, jer on, kao œmodel ne~egaœ 334, osetqivo odra`ava ambivalencije i kon tradikcije u dru {tvenoj stvarnosti. Duh vre me na Na savremenoj svadbi priziva se tradicija, o`ivqavaju œvekovniœ obi ~aji, pevaju se œizvorneœ pesme... Uporedo s tim, mla da je ode ve na u gla mu ro znu ven ~a ni cu, u ko si no si ve {ta~ ke cvetove, a u rukama œbidermajerœ buket ve {ta~kog cve }a, plastificiranim cvetovima, trakama i ma {nicama su oki }eni svatovi, kapija i ulazna vrata ku }e, mladini darovi industrijske pro iz vod we, kao i po ga ~e, uvi je ni su u ukra snu har ti ju ili celofan i ukra {eni ma {nama i trakama... Istovremeno se upli }e u jedinstvenu zna ~ewsku celinu jezgro rituala ono {to va`i kao najnovije i ono {to nosi etiketu starog, tradicionalnog, pri ~emu se to staro interpretira i upotrebqava kao mo der no, jer su œobi~aji opet u modiœ. Tra di ci ja se pri zi va i iz pomodnih razloga jer, prema re ~ima jedne svekrve, œsada je to trendœ. Ritualni rekviziti izvu ~eni iz podruma, prepravqeni ili pozajmqeni (sito, futa...), kombinuju se sa elementima sasvim druga ~ijih tipolo {kih odrednica (œbidermajerœ, de vizne nov ~anice, obavezno snimawe kamerom...). Svi ovi ele menti samo naizgled pripadaju razli ~itim kontekstima jedan pored drugog, jedan sa drugim, ~vrsto su povezani svojom ra znorodno {}u u eklekti~nu celinu ~ija kombinatorika re ~ito izra`ava duh vremena. Tokom ra da na sto ja la sam da bu dem em pa ti~ na, da raz u mem i objasnim, a ne da presu ujem. Ipak, nisam mogla da se otmem uti sku da je, upr kos eufo ri~ nom ve se qu, na svad ba ma sve ne ka 333 Q. Radenkovi}, navedeno delo, K. Gerc, navedeno delo, (1),

158 158 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU vrsta simulacije, la`, surogat. ^esto sam s veoma mu~nim utiskom izlazila iz restorana ili zavr {avala gledawe video-snim ka. U isti mah, po du go traj nom pla ni ra wu i pri pre ma - wu, a posle po vi {emese~nom, pa i vi {egodi {wem prepri ~avawu i pregledavawu fotografija i video-zapisa, po sna`nim emocijama koje su pratile iskaze u~esnika (doga aj za koji i od kojeg se `ivi), savremena svadba je istinski, nepatvoreni, autenti~ni izraz kulture.

159 ç. ZAKQU^AK U po sled woj de ce ni ji XX veka, koju karakteri {e œkoncentracija do ga a waœ, identitet je po stao kqu~ na re~ ne samo u dru {tvenim i humanisti~kim naukama ve} i u po liti~kom i u svakodnevnom govoru. Kako je identitet i sam dinami ~an socijalni proces 335, u intenzivnim dru {tvenim de- {avawima i previrawima, u kratkom vremenskom periodu, intenzivno se mewao, gradio i razgra ivao, direktno zavisan od kretawa na politi~kom planu 336. œidentitet, koji treba da zna ~i saglasnost ~oveka sa samim so bom, ni je dat una pred, ni ti pri mqen go tov. On ne mo `e biti zadobijen bez konflikata po {to je sam dinami ~an i va rijabilan...œ 337 Raspadom federalne dr`ave, vladaju }e ideologije i sistema vrednosti, dotada {wi identitet (individualni i kolektivni) pokazao se kao pogre {an. Potreba da se on pre i- spita i koriguje dovodi po ~etkom devedesetih do povratka u idealizovanu i mitologizovanu pro {lost. U naletu dru {tvenih de {avawa (ratova, sankcija i kontroverzne uloge me unarodne zajednice, hiperinflacije...) odnos prema sopstvenoj pro {losti se mewao i uslo`wavao, pri ~emu je identitet ostao u stawu produ`ene krize338. Svadba, najva`niji i sadr`inski najbogatiji ritual `ivotnog ciklusa u kulturi Srba, predstavqa uveli ~avaju }e ogledalo dubokih kulturnih procesa i potresa. Ona pokazuje kako se ubrzano kretawe œvelike istorijeœ odra`ava na `ivot obi~nih qudi, sa realisti~no {}u i konkretno {}u s kojom u antropologiji œmale ~iwenice govore o velikim temamaœ 339. Pri ~a o svadbi je pri ~a o identitetima, o odnosu prema tra diciji, o srodni~kim i porodi~nim relacijama, o `eni... i mnogo 335 Ja sna ^a po-@mega~, Sri jem ski Hr va ti, Du ri e ux, Za greb 2002, J. \or evi}, Plen ili `r tva..., Vla de ta Je ro ti}, Neuroza kao izazov, Medicinska knjiga, Be o grad Zagreb 1984, J. \or evi}, Plen ili `r tva..., K. Gerc, navedeno delo, (1), 37.

160 160 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU ~emu drugom, jer ona predstavqa zgusnut prikaz dru {tvene stvarnosti. Od kraja osamdesetih i po ~etka devedesetih godina, pre i- spitivawem identiteta, ono {to je pejorativno ozna ~avano kao œseqa~koœ, odjednom postaje, s ponosom izgovoreno, œna{a tradicijaœ. Pod tradicijom informatori uglavnom podrazumevaju narodne obi ~aje i pravoslavnu veru. Simboli tradicije pokre }u pozitivne emocije, jer, prema re ~ima jedne od mojih sagovornica: œtradicija je ne {to lepo. [to ima du{uœ. Iz razi œobi~ajœ i œtradicijaœ obi~no se na ispitivanom podru~ju upotrebqavaju u sintagmama œvoleti obi~ajeœ i œpo{tovati tradicijuœ. Iz raz œobi~ajœ je bli `i qu di ma, dok œtradicijaœ konotira ne {to {to ima simboliku i snagu autoriteta. Na savremenoj svadbi, iz pro {losti se uzimaju samo neki elementi, koji dobijaju visokovrednovan atribut œtradicionalnoœ (= neupitno), a onda se modifikuju, prestrukturiraju i aran`iraju sa elementima sasvim druga ~ijih tipolo {kih odrednica. Protagonisti imaju potrebu da citiraju tradiciju, ali sva ko od wih œznaœ i pri me wu je sa mo one po stup ke ko ji wemu idu u prilog. U pro {losti je postojao jasan model kako bi svadba trebalo da izgleda i akteri su nastojali, u zavisnosti od situacije, da se modela pridr`avaju. Stariji informatori duboko veruju da je u ritualu potrebno sve izvesti kako treba, jer }e to opredeliti budu }i `ivot mladenaca. Na savremenoj svadbi izvo ewe neke ritualne radwe prilago ava se tome da bude {to boqe kamerom œuhva}enoœ. Snimawe kamerom je va- `nije od samog ritualnog postupka i wegovog zna ~ewa. Re~e ni ca œmi smo hte li da sve bu de tradicionalnoœ ukazuje na aktivan odnos u~esnika u konstruisawu rituala (ras piti va we, ras pra vqa we oko to ga ka kav je œpraviœ obi ~aj, iz bor odre enih postupaka i na ~in wihove primene). Iako su oni `ele li da sve bu de tra di ci o nal no, œkao u sta ro Vra weœ, evi dent - na je sa mo te `wa da ta ko bu de. Tra di cij ska svad ba, re kon stru i - sana istra`ivawem, veoma se razlikuje od toga kako je vide akteri savremenih svadbi. Oni pro {lost interpretiraju sa stanovi {ta savremenog trenutka, konfliktnog i vi {ezna~nog, pa je zaogr }u u ulep {ano ruho i veoma selektivno koriste wen simboli~ki potencijal. Te`wa za uspostavqawem kontakta sa

161 ç. ZA KQU ^AK 161 idealizovanom pro {lo {}u i re {avawe bolnih problema identiteta je, zapravo, potraga za kognitivnim okvirom, mapom i lokacijom 340 u vremenu haosa. * * * Svad ba, kao i sva ki ri tual pre la za, omo gu }a va pre vla da - vawe haosa. Sklapawe braka izaziva velika pomerawa u grupi, jer su ~lanovi zajednice me usobno povezani i promena po zici je jed nog od wih u dru {tve noj struk tu ri za hva ta i sve osta le, zbog ~ega dolazi do naru {avawa ravnote`e. Savremena svadba, me utim, ima i dodatni zna ~aj u periodu promena, krize, poreme }enih vrednosti, kada je neizvesno ono {to dolazi, ona nastoji da povratkom tradiciji, okriqu koje pru`a sigurnost, unese œred u haosœ {irih dru {tvenih de {avawa i previrawa. 340 A. D. Smit, na ve de no de lo, 218.

162

163 IZVORI I LITERATURA IZVO RI STA TI STI KA: Po pis 91, Sta nov ni {tvo, Upo red ni pre gled bro ja sta nov ni ka i doma }in sta va 1948, 1953, 1961, 1971, i i sta no va 1971, i Po da ci po na se qi ma i op {ti na ma, 9, Sa ve zni zavod za sta ti sti ku, Be o grad Op {ti ne u Re pu bli ci Sr bi ji 1996, sta ti sti~ ki po da ci, Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je, Be o grad Op {ti ne u Re pu bli ci Sr bi ji 1998, sta ti sti~ ki po da ci, Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku Sr bi je, Be o grad KWI GE VEN ^A NIH: Ma ti~ ne kwi ge ven ~a nih op {ti ne Vra we Kwi ga ven ~a nih cr kve ne op {ti ne u Vra wu Kwi ga ven ~a nih cr kve ne op {ti ne u Vra wu INTER NET Zva ni~ na pre zen ta ci ja Vra wa na ( ) [TAM PA: NIN, br. 2215, Be o grad, Poli ti ka, br , Be o grad, Slo bod na re~, br. 2109, Vra we Slo bod na re~, br. 2110, Vra we Novi srp ski ve nac, br , Bu ja no vac FOTOGRAFIJE: Vlasni{tvo informatora, osim fotografije br. 11, koja je vla sni - {tvo autorke. CITI RA NA LI TE RA TU RA Balan di Po li ti~ ka an tro po lo gi ja, XX vek, Be o grad Ban di} Du {an, Ta bu u tra di ci o nal noj kul tu ri Sr ba, BIGZ, Be o grad 1980.

164 164 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Ban di} Du {an, Na rod na re li gi ja Sr ba u 100 poj mo va, No lit, Be o grad Ban di} Du {an, Taj ni `i vot ko sov skog mi ta, Zbor nik Et no graf skog mu ze ja u Be o gra du , Be o grad Bar fi eld Tho mas (ed.), The Dic ti o nary of An thro po logy, Blac kwell Pu blis - hers, Mal den & Ox ford, Bla go je vi} Ma ri na, Sva ko dne vi ca iz `en ske per spek ti ve: sa mo `r tvo va nje i beg u pri vat nost, u:dru {tve ne pro me ne i sva ko dnev ni `i vot: Sr bi ja po ~et komde ve de se tih, In sti tut za so ci o lo {ka is tra `i va nja Fi lo zof skog fa kul te ta, Be o grad Buri} Oli ve ra, Te o rij sko-me to do lo {ki mo del za is tra `i va nje po ro di~ ne transfor ma ci je i nje go va em pi rij ska pro ve ra, So ci o lo gi ja 3 4, Za greb Vasi qe vi} Ha xi Jo van, Vraw ska grad ska no {wa ra ni jih go di na, Glasnik Et no graf skog mu ze ja u Be o gra du 7, Be o grad Vasi} Oli ve ra, Go le mo vi} Di mi tri je, Na rod ne pe sme i igre u oko li - ni Bu ja nov ca, Po seb na iz da wa Et no graf skog in sti tu ta SA NU, kw. 21, Be o grad Vuja kli ja Mi lan, Lek si kon stra nih re ~i i iz ra za, Pro sve ta, Be o grad Vuka no vi} Ta to mir, Pe va nje na rod nih pe sa ma uz okre ta nje tep si je, Glasnik Mu ze ja Ko so va i Me to hi je, knj. I, Pri {ti na Vuka no vi} Ta to mir, Vra we, Rad ni~ ki uni ver zi tet, Vra we Gen nep Ar nold van, The Ri tes of Pas sa ge, The Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go Gerc Kli ford, Tu ma ~e nje kul tu ra (1) i (2), XX vek, Be o grad Gli go ri} Ve li bor, Po e zi ja u de lu Bo re Stan ko vi }a, u: Bo ri sav Stanko vi}, Sta ri da ni / Bo` ji qu di, Sa bra na de la I, Pro sve ta, Beo grad Gode li er Ma u ri ce, L énig me du don, II. De l exi sten ce d Ob ject Sub sti tuts des Hom mes et desdi e ux, So cial An thro po logy 3/2, Cam brid ge Univer sity Press, Cam brid ge Gode li je Mo ris, Ana li za tran zi tor nih pro ce sa, Gla snik Et no graf - skog in sti tu ta SA NU XXXVI II, Be o grad Goru no vi} Gor da na, Mo del tra di cij skog dru {tva u et no lo {koj kon cep ci ji [pi re Ku li {i }a, ma gi star ska te za, Be o grad (Ru ko pis u bi bli - o te ci Ode qe wa za et no lo gi ju i an tro po lo gi ju Fi lo zof skog fakul te ta u Be o gra du). Gre be na ro va Slav ka, Mla da ta bul ka li ce s oso ben sta tus, u: Etno graf ski pro ble mi na na rod na ta kul tu ra, tom5, Sofià 1998.

165 IZVO RI I LI TE RA TU RA 165 Gudi Xek, Pro tiv œritualaœ: le `er no po ve za ne mi sli o le `er no de fi ni sa noj te mi, Gra di na 10, Ni{ Daglas Me ri, Uda qa va we od ri tu a la, Gra di na 10, Ni{ Daglas Me ri, ^i sto i opa sno, Pla to, Be o grad Dimi tri je vi} Ha xi To dor, Vraw ske po slo vi ce, Be o grad Dir kem Emil, Ele men tar ni ob li ci re li gij skog `i vo ta, Prosveta, Be o grad Du~i} Jo van, Bo ra Stan ko vi}, u: Bo ri sav Stan ko vi}, Sta ri da ni / Bo` ji qu di, Sa bra na de la I, Pro sve ta, Be o grad \or e vi} Ja dran ka, Srod ni~ ki od no si u Vra wu, Po seb na iz da wa Et no - graf skog in sti tu ta SA NU, kw. 45, Be o grad \or e vi} Je le na, Ri tual, u: En ci klo pe di ja po li ti~ ke kul tu re, Sa vre me na admi ni stra ci ja, Be o grad \or e vi} Je le na, Plen ili `r tva: jed no raz mi {lja nje o srp skom iden ti te tu, u: Kul tur ni i et ni~ ki iden ti te ti u pro ce su glo ba li za ci je i re gi o na li za ci je Bal ka na, Cen tar za bal kan ske stu di je I, Ju go slo ven sko udru `e nje za na u~ no is tra `i va nje re li gi je IX, Ni{ Erlich S. Ve ra, Po ro di ca u tran sfor ma ci ji, Na pri jed, Za greb Erlich S. Ve ra, U dru {tvu s ~o vje kom, SNL, Za greb Zam brzycka-ku nac ho wicz An na, Kul tur na funk ci ja da ra, Et no an tro po lo - {ki pro ble mi 2, Be o grad Ziro je vi} Ol ga, Su mar ni pre gled Vraw skog ka di lu ka 1530/31. go di ne, Vraw ski gla snik IV, Vra we Zla ta no vi} Mom ~i lo, Na rod no pe sni {tvo ju `ne Sr bi je, Na rod ni mu zej, Po seb na iz da wa, kw. 7, Vra we Zla ta no vi} Mom ~i lo, Na rod ne pe sme i ba sme ju `ne Sr bi je, Srp ski et no graf ski zbor nik SA NU XCVI II, Srp ske na rod ne umo tvo ri - ne, kw. 6, Be o grad Zla ta no vi} Mom ~i lo, Tu `ba li ca u ju `noj Sr bi ji, Et no kul tu ro lo - {ki zbor nik V, Svr qig Zla ta no vi} Sa nja, œzasevkaœ u svad bi Ro ma, Kul tu ra 103/104, Be o grad Iva no va Ra dost, Bãlgarskata fol klor na svat ba, BAN, Sofià Ili} Ve se lin, Tra di ci ja,u:en ci klo pe di ja po li ti~ ke kul tu re, Savremena ad mini stra ci ja, Be o grad Jero ti} Vla de ta, Ne u ro za kao iza zov, Me di cin ska knji ga, Be o grad Za greb Jire ~ek Kon stan tin, Isto ri ja Sr ba, pr va kwi ga do go di ne (poli ti~ ka isto ri ja), Na u~ na kwi ga, Be o grad Jova no vi} Bo jan, Ar haj ski obra zac uto pi je i ide o lo gi je, Gra di na 10, Ni{ 1986.

166 166 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Jova no vi} Bo jan, Ma gi ja srp skih ob re da, Sve to vi, No vi Sad Jova no vi} Bo jan, ^i ta we tra di ci je, Gla snik Et no graf skog in sti tu - ta SA NU XLI II, Be o grad Kazer Karl, Po ro di ca i srod stvo na Bal ka nu : Ana li za jed ne kul tu re ko ja nestaje, Udru `e nje za dru {tve nu isto ri ju, Be o grad Kaj ma ko vi} Rad mi la, Ko sti} Pe tar, Bi bli o gra fi ja `e nid be nih obi- ~aja, Gla snik Et no graf skog mu ze ja 24, Be o grad Kara no vi} Zo ja, Svad ba i dar ili di ja log ko ji tra je, Do me ti 68 69, Som bor Kara no vi} Zo ja, Svad be ni ri tual kao po stu pak sank ci o ni sa wa i pot ~i wa va wa mo }i `e ne, Gla snik Et no graf skog in sti tu ta SA NU XLII, Be o grad Klig man Gail, The Wed ding of the Dead, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley and Los An ge les Kova ~e vi} Ivan, Se mi o lo gi ja ri tu a la, Prosveta, Be o grad Kuli {i} [pi ro, Tra go vi ar ha i~ ne po ro di ce u svad be nim obi ~a ji ma Cr ne Go - re i Bo ke Ko tor ske, Gla snik Ze malj skog mu ze ja, no va se ri ja, XI, Sara je vo Kuli {i} [pi ro, Ma tri lo kal ni brak i ma te rin ska fi li ja ci ja u na rod nim obi ~a ji - ma Bo sne, Her ce go vi ne i Dal ma ci je, Gla snik Ze malj skog mu ze ja, no va se ri ja, XI II, Sa ra je vo Kuli {i} [pi ro, Pe tro Pe tar, Pan te li} Ni ko la, Srp ski mito lo {ki re~ nik, Et no graf ski in sti tut SA NU, Be o grad Lévi-Stra uss Cla u de, Ku li nar ski tro kut, Kri ti ka, sv. 4, Za greb Li~ Ed mund, Kul tu ra i ko mu ni ka ci ja, Prosveta, Be o grad Luki}-Kr sta no vi} Mi ro sla va, Pro duk ci ja svad be ne svet ko vi ne u Beo gra du,u:@i vot ni ci klus cikãl, Et no graf ski insti tut s mu zeè, Sofià Ljuks Sti ven, Po li ti~ ki ri tual i dru {tve na in te gra ci ja, Kul tu ra 73/74/75, Beo grad Maj Mal gor za ta, Pri log ana li zi ob red nog da ra, Et no an tro po lo {ki pro ble mi 2, Be o grad Majer hof Bar ba ra, Ob re di pre la za: pro ces i pa ra doks, Gra di na 10, Ni{ Male {e vi} Mi ro sla va, Ri tu a li za ci ja so ci jal nog raz vo ja `e ne Tra di ci o nal no se lo za pad ne Sr bi je, Zbor nik ra do va Et no graf - skog in sti tu ta SA NU, kw. 19, Be o grad Male {e vi} Mi ro sla va, Od nos sve kr ve i sna he u svad be nom ri tu a lu, Et no kul tu ro lo {ki zbor nik I, Svr qig Mili} An el ka, Na ci o na li zam i œ`enskoœ pi ta nje u is to~ noj Evro pi,u:kultu re u tran zi ci ji, Pla to, Be o grad 1994.

167 IZVO RI I LI TE RA TU RA 167 Mili} Vo jin, So ci o lo {ki me tod, No lit, Be o grad Mla de no vi} Oli ve ra, Ko lo u Ju `nih Slo ve na, Po seb na iz da wa Et no - graf skog in sti tu ta SA NU, kw. 14, Be o grad Mos Mar sel, So ci o lo gi ja i an tro po lo gi ja II, Pro sve ta, Be o grad Mur F. Sa li, Ma jer hof G. Bar ba ra, Se ku lar ni ri tual: for me i zna ~e - wa, Gla snik Et no graf skog in sti tu ta SA NU XXXI II, Be o grad Naumo vi} Slo bo dan, Pi ta we vi zu el ne gra e u et no lo gi ji, Et no lo - {ke sve ske IX, Be o grad No vi Pa zar Naumo vi} Slo bo dan, Tra di ci ja i pro ce si tran zi ci je, Gla snik Et no - graf skog in sti tu ta SA NU XLI II, Be o grad Naumo vi} Slo bo dan, Upo tre ba tra di ci je po li ti~ ka tran zi ci ja i pro me na od no sa pre ma na ci o nal nim vred no sti ma u Sr bi ji ,u:Kultu re u tran zi ci ji, Pla to, Be o grad Naumo vi} Slo bo dan, Od ide je ob no ve do prak se upo tre be: ogled o od no su po li ti ke i tra di ci je na pri me ru sa vre me ne Sr bi je, Od mi ta do fol ka 2, Li ce um, Kra gu je vac Niko li} De san ka, ^a u{ u svad be nom ob re du Sr ba, Et no kul tu ro lo {ki zbor nik I, Svr qig Niko li}-sto jan ~e vi} Vi do sa va, Vraw sko Po mo ra vqe, Srp ski Et no - graf ski zbor nik SA NU vot i obi ~a ji na rod ni, kw. 36, Be o grad Niko lo va Vanà, Svat be ni te œzasevkiœ. Opit za se man ti ~en ana liz, Bãlgarska etnografià, kn. 4, Sofià Nova ko vi} Sto jan, No vo Br do i vraw sko Po mo ra vqe u isto ri ji srpskoj XIV i XV ve ka, Go di {wi ca Ni ko le ]u pi }a, god. III, Beograd Op}a en ci klo pe di ja Ju go sla ven skog lek si ko graf skog za vo da 7, Za greb 1981, 137. Ort ner [e na spram mu {kar ca kao pri ro da spram kul tu re?,u:an tro po - lo gi ja `e ne, Pro sve ta, Be o grad Pavi }e vi} Alek san dra, Skla pa we bra ka u sa vre me nom srp skom dru- {tvu, u:obi ~a ji `i vot nog ci klu sa / Obi ~a i te ot `iznenià cikãl, Po seb na iz da wa Et no graf skog in sti tu ta SA NU, kw. 48, Be o grad Pav ko vi} F. Ni ko la, Et no lo {ka kon cep ci ja na sle i va nja, Etnolo {ke sveske IV, Be o grad Pav ko vi} F. Ni ko la, œnoviœ obi ~a ji sta ri œbricolageœ, Et no lo - {ke sve ske V, Be o grad Pav ko vi} F. Ni ko la, Brak, u:lek si kon srp skog sred weg ve ka, Knowled ge, Be o grad 1999.

168 168 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Pav ko vi} F. Ni ko la, Ban di} Du {an, Ko va ~e vi} Ivan, Te `nje i prav ci raz vo ja et no lo gi je u SR Sr bi ji ( ), Zbor nik 1. kon gre sa ju go slo van - skih et no lo gov in fol klo ri stov 1, Lju blja na Pan te li} Ni ko nid be ni obi ~a ji u oko li ni Bo ra, Gla snik Et no - graf skog mu ze ja 38, Be o grad Pan te li} Ni ko la, Na sle e i sa vre me nost, Po seb na iz da wa Et no graf - skog In sti tu ta SA NU, kw. 35, Be o grad Petro vi} Edit, Ne ka raz ma tra nja o poj mu œtradicija Œ, Et no an tro po lo {ki pro ble mi 6, Be o grad Povr za no vi} Ma ja, Poj mo vi obi ~aj, navika, ob red/ri tual, ce re mo ni ja, slavlje, sve ~a nost i pra znik u ju go sla ven skim i ino zem nim rje~ ni ci ma, en ci klo pe di ja ma i lek si ko ni ma, Na rod na umjet nost 24, Za greb Pop-Mla de no va Vu ka, Qud ski ja di pri ~e `i vo ta iz sta rog Vra wa, Bi bli o te ka isto rij skog ar hi va, Vra we Pro {i}-dvor ni} Mir ja na, Mo gu} no sti ko ri {}e nja fo to gra fi je u pro u ~a va nju ma te ri jal ne kul tu re, Et no lo {ke sve ske IV, Be o grad Pro {i}-dvor ni} Mir ja na, Ode va nje u Be o gra du od do go di ne, dok tor ska di ser ta ci ja, I tom, Be o grad (Ru ko pis u bi bli o te ci Ode qe wa za et no lo gi ju i an tro po lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te - ta u Be o gra du). Pro {i}-dvor ni} Mir ja na, Po klad ni ri tual,u:fol klor ni te a tar u bal kan skim i po du nav skim ze mqa ma, Po seb na iz da wa Bal ka no - lo {kog in sti tu ta SA NU, kw. 21, Be o grad Pro {i}-dvor ni} Mir ja na, Pred go vor,u:kul tu re u tran zi ci ji, Pla to, Be o grad Pro {i}-dvor ni} Mir ja na, Mo de li œretradicionalizacijeœ: put u bu du} nost vra }a wem u pro {lost, Gla snik Et no graf skog insti tu ta SA NU XLIV, Be o grad Raden ko vi} Qu bin ko, Sim bo li ka sve ta u na rod noj ma gi ji Ju `nih Slo ve na, Po seb na iz da wa Bal ka no lo {kog in sti tu ta SA NU, kw. 67, Be o grad; Pro sve ta, Ni{ Rado va no vi} Mi qa na, Obi ~a ji `i vot nog ci klu sa u Srp skom et no - graf skom zbor ni ku,u:@i vot ni ci klus cikãl,etno graf ski in sti tut s mu zeè, Sofià Radoj ~i} Sp. \or e, Fe u dal na po ro di ca Ba ga{ iz Vra wa, u:vrawe kroz ve ko ve I, Vra we Radu lo vi} Li di ja, Cr kve ni ri tu a li `i vot nog ci klu sa: kr {te we i ven ~awe, u: Obi ~a ji `i vot nog ci klu sa / Obi ~a i te ot `iznenià cikãl, Po seb na iz da wa Et no graf skog in sti tu ta SANU, kw. 48, Be o grad 2002.

169 IZVO RI I LI TE RA TU RA 169 Raj ko vi} Zo ri ca, Obi lje` ja et no graf ske gra e i me to de nje zi na te ren skog istra `i va nja, Et no lo {ki pre gled 12, Lju blja na Raki} D. Ra do mir, Kum stvo u pra vo slav nih ju go slo ve na kao so ci jal - no-struk tur ni ob lik, Et no lo {ki pre gled 10, Ce ti nje Raki} D. Ra do mir, Ogled o ob re du, Gra di na 6 7, Ni{ Re~ nik srp sko hr vat sko ga kwi `ev nog je zi ka, kwi ga {e sta, Ma ti ca srp ska, No vi Sad Sav ko vi} Mi lo{, Pi sma iz Vra wa, Mi sao, kw. XLII, sv. 1 4 i sv. 5 8, Be o grad Sija ri} ]a mil, Pri ~u vaj u Vra wu sr ce i du {u, u:vraw ska Gim na zi ja , Od bor za pro sla vu sto go di {wi ce po sto ja wa i ra da Gim na zi je, Vra we Simo no vi} Ri sta, Gim na zi ja od do go di ne, u:vraw ska Gim na zi ja , Od bor za pro sla vu sto go di {wi ce po sto - ja wa i ra da Gim na zi je, Vra we Sker li} Jo van, Pi sci i kwi ge, Sa bra na de la V, Be o grad Skok Pe tar, Eti mo lo gij ski rje~ nik hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka, knji ga tre- }a, JA ZU, Za greb Slap {ek Sve tla ske iko ne XX ve ka, XX vek, Be o grad Smit D. An to ni, Na ci o nal ni iden ti tet, XX vek, Be o grad Stan ko vi} Bo ri sav, Sa bra na de la I VI, Pro sve ta, Be o grad Sto ja nov ski Alek san dar, Vranj ski ka di luk u XVI ve ku, Na rod ni mu zej, Vranje Tano vi} Ste van, Na rod na ora u oko li ni \ev e li je, Gla snik Et no - graf skog in sti tu ta SAN IV VI, Be o grad Todo ro va Ma ri ja, Ima gi nar ni Bal kan, XX vek, Be o grad Tol stoj M. Sve tla na, Ra den ko vi} Qu bin ko (re dak to ri), Slo ven ska mi to lo gi ja en ci klo pe dij ski re~ nik, Zep ter Bo ok World, Be o - grad Tri fu no ski F. Jo van, Vra we, Go di {en zbor nik na Fi lo zof ski ot fakul tet na Uni ver zi te tot vo Sko pje, Pri rod no-ma te ma ti~ ki oddel, kw. 7, Sko pje Tur ner Vic tor, The Ri tual Pro cess, Ro u tled ge & Ke gan Paul, Lon don Tar ner Vik tor, Va ri ja ci je na te mu li mi nal no sti, Gra di na 10, Ni{ Tur ner Vic tor, Od ri tu a la do te a tra, August Ce sa rec, Za greb Fili po vi} S. Mi len ko, Be le {ke o se o skoj no {wi u Vraw skom Po mo - ra vqu, Gla snik Et no graf skog mu ze ja 22 23, Be o grad Fili po vi} Ne dim, Iz isto ri je No vog Br da u dru goj po lo vi ni XV i u pr voj po lo - vi ni XVI ve ka, Go di {njak isto rij skog dru {tva Bo sne i Her ce go vi ne VI, Sa ra je vo 1954.

170 170 Sawa Zlatanovi}: SVADBA PRI^A O IDENTITETU Hob sbawm Eric, In tro duc tion: In ven ting Tra di ti ons, u:eric Hob sbawm, Te ren ce Ran ger (eds.), The In ven tion of Tra di tion, Cam brid ge Univer sity Press, Cam brid ge Hob sba um Erik, Na ci je i na ci o na li zam od 1780 pro gram, mit, stvar nost, Fi lip Vi {nji}, Be o grad Hri stov Pet ko, Li mi nal nost ta na àlovicata (`e na ta bez det ka) v bãlgarskata tradicià, u: Et hno ses and cul tu res on the Bal kans, vol. 1, So fia Can na di ne Da vid, The Con text, Per for man ce and Me a ning of Ri tual: The Bri tish Mo na rchy and the In ven tion of Tra di tion c , u: Eric Hob sbawm, Te ren ce Ran ger (eds.), The In ven tion of Tra di tion, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge ^apo-@me ga~ Ja sna, Sri jem ski Hr va ti, Du ri e ux, Za greb ^olo vi} Ivan, Di vlja knji `ev nost, No lit, Be o grad [ka lji} Ab du lah, Tur ci zmi u srp sko hr vat skom je zi ku, Svje tlost, Sa ra je vo Web ster s Encyclo pe dic Una brid ged Dic ti o nary of the En glish Lan gu a ge, Gra mercy Bo oks, New York 1994.

171 SUMMARY THE WEDDING A STORY OF IDENTITY Vranje and its sur round ings The wed ding is the mostim portant,mostfully de veloped and, in terms ofcon tent,the rich estritualofthe life cy cle.in a con densed form,itex presses the given so cialre ality eco nom ic re la tion ships and kin ship,the po sition ofw om en,re ligious be liefs,and as such may be des ig nated as a para dig matic fea ture ofserbian culture.in view ofthese charac teris tics and the sig nificance ofthe wed ding ritual,the thorough so cialchanges,in globalterms,which have occurred since the 1980 s, and the re turn to tra dition and problem atisation ofiden tity w ithin the fram e w ork ofthese changes,have in ev ita bly re flected on the w ed ding ritual,re shap ing its con tours. The wed ding ritual,be ing a partic u larly sen sitive in stru ment,reg isters and ex presses the so cial changes m en tioned above. The im pulse to re turn to tra dition was partly initiated from above,with a clearly vis ible po liticalin ten tion.the aim ofthe re - search was to es tab lish,by way ofex am in ing the phe nom e non from be low,from the pointofview ofordinary peo ple,how the global trends have in flu enced the mostim portantritualin theirlives.the re search was con ducted on the territory ofthe tow n ofvranje and in the villages in its im me diate surround ings (south ern Serbia)in the pe riod.by fo cus ing on the Vranje-type w ed ding,itis pos sible to ex am ine the dy nam ic so cialpro cesses charac teris ing the lastde cade ofthe 20th cen tury in Serbia,even though the Vranje area has its spe cific his torical, so cial and cultural charac teris tics. During the course ofthe field re search,the in form ants kept say ing: W e wanted ev ery thing to be tra ditional, W e wanted to ob - serve allthe old Serbian (Vranjanian) cus tom s, Ev ery thing w as justlike itused to be in the Vranje ofold.they w ould ex plain to me whatthe real cus tom was and how the old cus tom s were fash ionable again.ioften asked the parents ofa young cou ple whether,in

172 172 Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING A STORY OF IDENTITY view ofthe factthatthey ob served tra dition,theirow n wed ding had been like thatand whetherithad in cluded som e cus tom they had specifically re ferred to as tra ditionalwhile talk ing to me.the an sw eri in variably gotwas thatithad notbe cause those had been different times.when asked to ex plain whatthey meantby tra ditional,that is,w hattra dition m eantto them,they w ould re ferto the pe riod pre - ced ing the Sec ond W orld W ar,pointing out the great his torical changes that had oc curred since that tim e. In view ofthe factthatan im portantfea ture ofthe con tem porary wed ding is this ten dency to arrange foritto be faith fulto the tra - ditionalspirit,itwas nec es sary to es tab lish what the old Vranjanian wed ding thatthe in formants re ferred to and afterwhich they fash - ioned the m od ern w ed ding ritualre ally looked like.with this in mind,are con struc tive analy sis pro duced the tra ditionalwed ding (Chap ter III),gen erally en com pass ing the pe riod.the lattertime limitwas es tab lished on the ba sis ofthe in formants ex - pla na tion thatafterthe Sec ond W orld W arthere had oc curred deep socio-his toricalchanges bring ing aboutchanges in the ob servance of lo cal cus tom s.even though they placed the real tra dition in a vaguely de fined pastand often men tioned the literary works ofbora Stankoviæ in their de scrip tions (Stankoviæ pro vided a literary descrip tion ofthe situ a tion in Vranje im me diately afteritwas lib erated from the Turks in 1878),when de termin ing the formertime limiti m ainly re lied on the factthatafterthe year1918 the in stitu tion of dow ry be cam e in creas ingly w ide spread,w hich led to changes in the wed ding pro ce dure;go ing furtherinto the pastw ould have re sulted in a less pre cise and de pend able re con struc tion. The no tion ofthe con tem po rary wed ding w as de veloped on the ba sis of sta tion ary partic ipa tory ob serva tion during the pe riod.som e pro cesses w ere ob served later,during the pe riod, which is pointed out in the text. The de cision to fo cus on the two pe riods re ferred to above was based on the factthatthe re spon dents,the bearers ofculture,brought them into con nec tion and in cluded them in the sam e se man tic w hole. The tra ditional wed ding, as re con structed in this re search, greatly differs from the way thatthe pro tag o nists ofcon tem po rary wed dings tend to see it.certain ritual pro ce dures, which arede rigeur in con tem po rary wed dings,func tion as an ex pres sion ofthe

173 SUMMARY 173 real tra dition even though in the pastthey oc curred only spo rad i- cally ornotatall.parallelwith this,there is a ten dency to om itcertain ritualpro ce dures even though they are know n to ev ery one.the crite ria used to se lectele ments on the ba sis ofwhich the con tem porary ritual is shaped are of partic u lar in terest. Although the no tion oftra dition con notes the past,itdoes not re main a petrified,im mu ta ble cate gory;from the pointofview ofthe pres entmo ment,con flicting and am big u ous as itis,itis in terpreted in a certain way,som e ofits as pects are re vived orre duced,itgets m od ified,re struc tured and even in vented.o nly som e ele ments from the pastare in cluded in con tem po rary wed dings and getthe highly pres tigious des ig na tion tra ditional,even though in the pastthey func tioned differently on ac countofthe differentcon textor,as hap - pened more fre quently,they func tioned in the sam e way in formal term s but had an en tirely different m ean ing. The na tional iden tity or Far aw ay The cen tral them e of the con tem po rary w ed ding,which is dealtw ith in the very ritual,as wellas in the in form ants an sw ers,is the prob lem ofiden tity.the no tion ofiden tity is in sep a ra bly linked with the no tion ofritual,forritu als are builtinto the iden tity ofa com mu nity and serve to ac tu alise its es sen tialcharac teris tics;on the otherhand,both no tions are in sep a ra bly linked to the no tion oftra dition,w hich con notes the pastand the hand ing dow n ofvalues from one gen era tion to an other.the con tem po rary wed ding rep re sents a pointofin tersec tion ofthese three no tions be cause,through its form, con tentand m ean ing,itis highly con du cive to problem atising various forms ofiden tity (na tional,lo cal,fam ily ). The no tion ofiden tity is ratherbroad and com plex,foriten - com passes a num berofiden tifica tions na tional,re gional,fam ily, sex ual,etc.allthese iden tifica tions are notdis crete butin teractand overlap,while theirra tio de pends on the tim e and the place.although the na tionaliden tity is a com po nentofa broader,more all-encom pass ing no tion,itis the mostim portantcollec tive iden tity because itperme ates the life ofin divid u als and com mu nities in most spheres (A.D.Sm ith).

174 174 Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING A STORY OF IDENTITY A fterthe Sec ond W orld W ar,the re jec tion ofthe culturalheritage led to the in crease ofthe iden tity prob lem s.from the late 1980 s on wards,in a situ a tion charac terised by a deep po liticalcrisis and a gen eralcon fu sion ofre la tions and attitudes,the pain fulprob lem of ne glected and sup pressed iden tity has had to be con fronted.itwas nec es sary to re de fine the attitudes to wards ques tions w hich,un til then,had been asked in a partic u larway.h ence the strong urge to re - turn to tra dition,the roots,the origin.in view ofthe long pe riod of dis con tinu ity,this re turn to tra dition,to one self,nec es sarily en tails difficulties,con flicts and dilem m as.itis notmerely a crisis ofthe nationaliden tity butofiden tity in gen eral.the re-ex am ina tion ofthe na tionaliden tity brings aboutand problem atises the re-ex am ina tion of other iden tities (lo cal, fam ily ) closely con nected to it. The re spon dents pos sess a clearaw are ness ofa dis con tinu ity. There is an ev identneed to re-es tab lish con tinu ity,to con nectthe pe - riod from 1990 on wards with the pe riod pre ced ing the Sec ond W orld Waras ifthe fifty years in-be tw een had neveroc curred.on the other hand,this fifty-yearpe riod is partofhis tory,and there fore partofidentity;de ny ing and re jecting itonly deep ens the already ex isting crisis of iden tity.allthese con tra dic tions the search foriden tity,the need to es tab lish itand em phasise it,are ex pressed by the con tem po rary wed - ding ritual.how ever,itis difficultto es tab lish which pro ce dure in the course ofthe wed ding ritual problem atises the na tionaliden tity,or the lo cal,fam ily orpersonaliden tity forthatm atter,forthere ex istno clear-cutbound aries be tw een them butonly fine tran sitionalnu ances. Itoften hap pens thatone and the sam e pro ce dure initiates and expresses differentforms and lev els ofiden tity.how ever,the textpoints outthose pro ce dures dealing directly with the na tionaliden tity,then those dealing with the lo caliden tity,finally pointing outthe changes hav ing oc curred within the fram e work offam ily re la tions thatare ex - pressed through the lan guage of ritual. Talking about wed dings, the in formants ex pressed their thoughts aboutthe need to ob serve tra dition in orderthatthe Serbs should know w ho they are,thatforgetting old cus tom s had a detrimen taleffecton the Serbs,etc.The no tion ofa na tion as a natu ral,organic cate gory is pre dom inantam ong men.when talk ing aboutthe wed ding,they dealtwith the na tionaliden tity to a much greaterde - gree than w om en did.

175 SUMMARY 175 Apartfrom ex pla na tions ofthis kind and sim ilarones,the most illus tra tive in dica tors ofthe pre oc cu pa tion with the na tionaliden tity were songs dealing with na tionalis sues and the sharp in crease in the num berofchurch wed dings.although the re ligious and the na tional iden tity can be en tirely sep a rate cate go ries,ortho dox Chris tian ity was treated as the es sen tialcharac teris tic ofthe iden tity ofthe Serbian peo ple,both in the pre dom inantpub lic dis course ofthis pe riod and in the in formants ex pla na tions.the num berofchurch wed dings in creased sharply after1990,reach ing its peak in 1993,follow ing which itslow ly de clined,only to in crease again in the course of1999 and 2000.Itwas ob served thatthose attend ing a wed ding,mostly elderly persons,crossed them selves re peatedly in the course of the wed ding.young peo ple ex press a greaterin terestin a church wedding;itis a de cision they m ake in de pend ently. The re spon dents, mostly male ones,attrib ute theirmo tives forde cid ing on a church wed ding to their na tional iden tity. In their ex pla na tions one can clearly perceive the equa tion ofna tionaland re ligious iden tifica tion (Serbian na tion ality = O rtho dox Chris tian ity). In the pe riod,songs aboutthe he roic pastwere partic u larly in ev idence during wed dings.when the hosts cam e outto m eetthe bestman and the elderwed ding witness (the bestman and the elderwed ding witness are the groom s rela tives,wed ding witnesses and persons in charge ofthe cere m ony,each with his ow n specific du ties),they in variably sang the song be gin ning with the verse W ho s thatsay ing,w ho s thatly ing thatthe state ofserbia is sm all. In a pe riod ofcrisis and in creased sen sitiv ity to na tionalis sues and sym bols,the bestman and the elderwed ding witness con note the roots and theirob servance,as wellas the pow erand greatness ofthe fam ily.in ad dition to this,the bestman and the elderwed ding witness are men;they bring theirow n guests with them and m eettheir hosts in the follow ing man ner:two pro ces sions m ove to wards each other,hold ing bottles ofbrandy in raised hands this im age in dicates thatthe m eeting of the two parties has warlike overtones.during wed ding din nerparties held in a res tau rant,songs dealing with nationalis sues were in variably sung.the song Faraw ay * w ould be * Dealing with the homesickness of Serbian soldiers fighting on the Salonica Front in World War One.

176 176 Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING A STORY OF IDENTITY sung sev eraltimes.as the pres ence ofsuch songs (and the warrior rheto ric they ex pressed)in the me dia de creased,there was a parallel de crease in their pres ence in the w ed ding ritual. In the /4 pe riod,the na tionaliden tity prob lem was ac tu alised on a globallevel,which the wed ding ritualegistered and dis played like a sen sitive in stru m ent.from the year1995 on wards, along w ith the changes in the state policy and the sub sid ing ofthe w ar on the territory ofthe formeryu go sla via,there has been a grad ualde - crease and sub sid ing ofthe ele m ents problem atising the na tionaliden - tity.how ever,during the years 2000 and 2001,in wed ding cere mo nies held in V ranje and its surround ings,a grow ing pre oc cu pa tion w ith the na tionaliden tity was very much in ev idence.the prox im ity ofalbanians,the fighting thatwenton in the im me diate surround ings (ex plosions ofartillery shells w ere heard in the tow n)and a greatnum berof refu gees com ing from K osovo allthese ele m ents in ten sified the need to strengthen and man ifestone s na tion ality.this was carried out by m eans ofacts and sym bols charac teris tic ofthe pe riod, butnew ones were also in cluded in the wed ding ritual.in the sum mer of 2001, almostev ery w eek end som e young cou ple(s) w ould be driven to theirwed ding(s)in horse-draw n carriages,which was a very rare oc currence in the pre ced ing pe riod.such a ride through the tow n rep re sented a pub lic dem on stra tion ofob servance oftra dition.the num berofsongs dealing with na tionalis sues was now neg ligible be - cause the w artime fervour had been allbut spent. In the pe riod ofin tense so cialchanges and turm oil,from 1990 to 2001,one can clearly follow the re ac tions ofthe ritual,co in ciding to a greatde gree with the globalchanges.atthe be gin ning ofthe pe riod be ing re searched,ele ments des ig nated as tra ditionalen tered the ritual,butthe attitude to wards them has changed with the pass ing oftim e.som e re vived sym bols oftra dition,how ever,have re m ained parts of the ritual in the sam e de gree as be fore. Fut,a kind ofhand-wo ven skirt,which used to be an es sen tial item ofcloth ing ofru ralwomen and to day rep re sents a sym boloftradition con nected w ith the role ofthe bride s m other-in-law,en tered the ritualatthe be gin ning ofthe pe riod in ques tion and has re m ained in itas its in te gralpart.firstofall,futaproblem atises the iden tity of the bride s m other-in-law,the groom s m other,butalso plays a sig - nificantrole in the zone ofoverlap ping ofthe na tionaland lo caliden-

177 SUMMARY 177 tity.the ac tualword,how ever,is ofarabic origin and has en tered the Serbian lan guage through the Turk ish lan guage. Atthe be gin ning of the pe riod be ing re searched,the ritual stressed the na tionaliden tity;with the pass ing oftime,the lo calidentity in the w ords of the in formants: w hat us V ranjanians are know n for has gained pre ce dence. Na tional iden tifica tion, as H obsbaw m ex plains,is always com bined with otherkinds ofiden tifica tion,even w hen itap pears to be su pe rior to them,and itmay change in a very shortpe riod of time. The literary w ork of Bora Stankoviæ and the story V ranjanians tell about them selves The literary work ofbora Stankoviæ ( )plays a key role in the story thatv ranjanians tellaboutthem selves,thatis,in the way they de fine theirgroup iden tity.during the course of the research,the in form ants keptre ferring to Bora Stankoviæ,iden tify ing the con tent of his literary w ork as the real tra dition. Bora Stankoviæ painted a pic ture ofvranje in the pe riod follow ing its lib era tion from the Turks in 1878 to the year1910,atthe turn ofthe cen tury,when the old and the new clashed in sharp con - trasts.how ever,bora s artis tic trans po sition ofre ality (he was not en tirely fa miliarwith a num berofcon crete facts)is des ig nated as the realold times.re calling the atmo sphere ofthe old days and re - ferring to the m ono logue from Stankoviæ s play K oštana,the informants de scribed theirwed dings us ing the follow ing words: U s Vranjanians are a merry lot,we en joy life. In view ofthe deep culturalchanges con nected w ith the Firstand the Sec ond W orld W ar,it could hardly be said thatthe Vranjanians ofto day are the directde - scen dants ofbora s Vranjanians.There is ev idently a strong need for es tab lish ing a culturalcon tinu ity,and the ex pe rience ofcon tinu ity, ofbe long ing,com m on values,sym bols and mem o ries are es sen tial for a feeling of iden tity. The pic ture ofvranje and Vranjanians formed on the ba sis of Bora s works,es pe cially on the ba sis ofnu merous m ovie and the atricalad ap ta tions,is cherished and sup ported by the Vranjanians ofto - day.they de fine them selves through thatpic ture.itis the un derly ing con struct of their m ore narrow ly de fined, lo cal iden tity.

178 178 Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING A STORY OF IDENTITY Even though Vranjanians base theiriden tity on sym bols orig i- nating/con structed from the literary opus ofbora Stankoviæ,ithappens thatthose re ferring to Bora s V ranje do noteven know ex actly which pe riod is de scribed in his works.but B ora s Vranje is a highly valued ele m entin the self-definition ofvranjanians,es pe cially those ofthe youn gergen era tion.they are attracted to the pic ture ofthe old tow n culture,prettified and re touched.the Orien talele m ents ofthe heritage are treated as som e thing giv ing a charac teris tic colour to V ranje,and are there fore highly valued;atthe sam e tim e,how ever,in the atmo sphere ofna tion alism from 1990 on wards,there has been a ten dency to purge them as some thing that is not ours. The fond ness forold-stylesongs,as wellas songs con sid ered to be like that,is also charac teris tic ofthe young.in the course ofwed - dings,only those old songs thathave been artis tically re arranged and pre sented in the me dia are sung.songs thathave notbeen artis tically re arranged, be it old-style, oro-type (ac com pa ny ing the kolo folk dance)orritualsongs,orthose thatare pres entin the me dia to a lesser de gree,are almostun know n.the wed ding song H adjigajka marries his girloff,very pop u larin Vranje in the 19th cen tury,was in cluded by Bora Stankoviæ in fourworks ofhis;in the struc ture ofhis novel Tainted Blood,this song re ceived a partic u larly prom inentplace.i have neverheard this partic u larsong sung in the course ofa wed ding, and none of those re ferring to the old V ranje knew of it. Video re cord ings ofcon tem po rary wed dings,as a rule,be gin with shots ofthe old V ranje (Pa sha s palace,where the Na tional Mu seum is lo cated to day,and the like).then the cam era lin gers on the sign con tain ing the in scrip tion Bora Stankoviæ s m u- seum -house, sw itch ing to the street sign say ing G rand m other Zlata s Street (nam ed afterbora s grand m other),where the house Bora was born in is lo cated,finally dw elling on the house itself.the video re cord ing is ac com pa nied by the song Ifonly you knew,girl, sung by Staniša Stošiæ,born nearvranje,and the textofm itke s ad - dress to Koštana (both the song and the ad dress are from the play K oštana ).The eventthatthe re cord ing is sup posed to fo cus upon the ac tualwed ding,may be gin only after ithas been placed in its propercon textby m eans ofed iting.v ranje is con nected to one part ofits pastonly,and to sym bols and mo tifs orig inating from the work of Bora Stankoviæ, w hose m ean ings are m ultiplied.

179 SUMMARY 179 Tran sition of sta tus in the pe riod of so cial tran sition D eep changes in po litical,so cialand culturallife,as w ellas the problem atising ofcollec tive iden tities give rise to the problematising and re-evalu a tion of in divid ualiden tities.the wed ding, like the ritu als ofthe life cy cle in gen eral,is builtinto the iden tity ofa com mu nity,ac tu alis ing its fun da men talcharac teris tics.parallelwith this,in such ritu als the initia tors (and those re lated to them )are in the pro cess ofbe ing sep a rated from the pre vious sta tus and the attainmentofa new one.the con tem po rary wed ding is a story aboutthe tran sition ofsta tus,charac teris tic ofrites ofpas sage,situ ated in the con textofso cialtran sition,where the prob lem of(fam ily,in dividual..) iden tity co mes into the fore ground. On the wave ofthe gen eralre-traditionalisation ofso ciety,the m ostprom inently re vived sym bols have been those pertain ing to the role ofthe bride s m other-in-law.this has certainly been due to the in flu ence ofthe tidalwave ofna tion alism,glo rify ing woman,but only in the role of mother,the fe male parent to the na tion. M any m oth ers-in-law feel the need to w ear afutafor their son s w ed ding;gen erally speak ing,itis around the fig ure of the bride s m other-in-law thatthe ele m ents des ig nated as tra ditional are grouped.as op posed to her,the bride w ears a glam orous-look ing wed ding dress,has plas tic flo raldec o ra tion in herhair,carries a bou - quetofartificialflow ers in herhands,etc.in a tra ditionalwed ding, the clothes worn by the bride and herm other-in-law were adorned by ap pro priate sym bols butw ere notes sen tially differentfrom theirev - ery day clothes.to day,theirclothes are a kind ofdis guise (alterego) the m other-in-law strives forau thority in this w ay,whereas the bride yearns for Western-type glam our.the mother-in-law,as the groom s m other,is the bearerand keeperoftra dition,ofes tab lished values,whereas the bride in tro duces foreign in flu ences and ele ments of dis turbance. Forev ery in divid ualwed ding,itis the bride s mother-in-law w ho de term ines the rules ofperform ance (she is con sid ered to be a person know ledge able aboutritu als,one w ho know s the cus tom s ), for itis in her in terestthatthe para digm s ex pressed by the ritual should be ac cepted.the au thority ofthe bride s mother-in-law is be -

180 180 Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING A STORY OF IDENTITY ing called into ques tion to day,young peo ple are striv ing forin depend ence,and there fore she needs to as sertherau thority through the ritualand link itwith tra dition,which is by definition a sac ro sanct no tion,notsub jectto be ing called into ques tion,as is the role of mother.futa,view ed to getherwith otherele ments ofherclothes and the so cialcon text,re veals the mother-in-law s effort to callin the old world to re dress the balance ofthe new (D.Cannadine).In their ex pla na tions,the in form ants em phasise the role ofm otherw ho has sac rificed herself forthe fam ily and has lived to see herson get married.such attitudes have a solid culturalba sis and foun da tion (in the pa triarchalserbian fam ily the wife es tab lishes herpo sition through her son), so that in a pe riod of crisis and a gen eral re-traditionalisation they tend to em erge to the surface.in the tra ditionalwed ding,too,the bride s mother-in-law used to have a prom i- nentrole.butthe con tem po rary wed ding show s the con flicting and con fus ing na ture ofherrole,and also offam ily roles in gen eral. The ritualex presses the changes hav ing oc curred w ithin the fram e work offam ily re la tions with greatsen sitiv ity.in the past,the bride w ould be taken into the house by herm other-in-law,and in the pro cess a num berofsym bolic acts w ould be performed around the hearth,the cen tre offam ily life and a place charged with sym bolism ; these sym bolic acts were sup posed to tie the bride to hernew hom e. To day,the bride is carried across the thresh old by the groom,which is a telling ex am ple ofthe changes hav ing oc curred in fam ily re la tions. The wed ding,the mostim portantand,in terms ofcon tent,the rich estritualofthe life cy cle in the culture ofthe Serbian peo ple,repre sents a mag nify ing mirrorre flecting deep culturalpro cesses and turmoil.itshow s how the ac celerated mo tion of greathis tory is re - flected upon the lives ofordinary peo ple with a re alism and con creteness with which sm allfacts tellofgreatthem es in an thro pology (C.G eertz).in the on slaughtofso cialevents (wars,sanc tions,hy perin fla tion ),the attitude to wards one s ow n pastchanged and grew more com plex,leav ing iden tity in a state ofpro longed crisis.the ten dency to wards es tab lish ing con tacts w ith an idealised past and thus solv ing the pain fuliden tity prob lem s is ac tu ally a search fora cog nitive fram e work,a map and a pre cise lo ca tion in a time ofchaos.

181 Ç FOTOGRAFIJE Sl. 1. Stanislava Gigi}, Vrawe 1911.

182 ÇÇ Sl. 2. Rad mi la i Rat ko Gi gi}, Vra we 1934.

183 Sl. 3. Mladenci Leposava i Stojan Krsti} sa svekrom i svekrvom, Izumno ÇÇÇ

184 Çç Sl. 4. Mila i Vasilije Dodi}, Vrawska Bawa 1939.

185 ç

186 çç

187 Sl. 7. œsto`erœ, Vra we ççç

188 VIII Sl. 8. Mla do `e wa i œmla do `ew ski momakœ sa œkondir~etomœ rakije, Vrawe 1997.

189 Sl. 9. Sve kr va sa si tom u ru ci otva ra svad bu svo jim, svekrvinim kolom, Vrawe ÇX

190 X

191 XÇ

192 XII

193 XIIÇ

194 XIV

195 XV

196 XVI Sl. 16. Svekrva provla ~i bra {no i so kroz burme mla dena ca, Vraw ska Ba wa 1994.