ETIKA U ISTRAZIVANJU SIROMASTVA, METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA, METODE/ ALATI ZA BRZO USTANOVLJAVANJE SITUACIJE

Transcription

1 1 ETIKA U ISTRAZIVANJU SIROMASTVA, METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA, METODE/ ALATI ZA BRZO USTANOVLJAVANJE SITUACIJE "The rich get richer and the poor get researchers." (Stuart Rutherford) Istazivaci pojava vezanih za siromastvo/ obespravljenost treba da budu svesni etickih implikacija njihovog rada. Sledece treba imati u vidu: 1. Istrazivaci I svi ostali clanovi timova koji sprovode istrazivanja mogu (nehotice) da ucvrste postojece nepravedne drustvene odnose (tj. Da siromasni ostanu siromasni) ukoliko siromasne ljude ne tretiraju kao sebi ravne, odnosno ravnopravne pripadnike drustvene zajednice. 2. Istrazivanje moze da zadire u zivote ljudi na nacin da izazove konflikte, bilo u sklopu domacinstva ili u zajednici.. 3. Istrazivanje siromasnim ljudima cesto oduzima vreme to narocito treba imati u vidu kod onih koji obradjuju zemlju, ili kod zena koje su cesto dodatno opterecene. 4. Cilj istrazivanja koje je relevantno iz perspektive kreiranja novih drustvenih politika/mera je da ono proizvede preporuke (policy advice). To sluzi za dobro svih, ali je vreme posveceno da bi se proizvele te preporuke privatno vreme siromasnih ljudi. 5. Najverovatnije cete vi kao ucesnik/ca istrazivanja da budete placeni za ono sto radite. A sta je sa siromasnim ljudima koji vam pomazu da dobijete odgovore na pitanja tokom vaseg istrazivanja? Budite svesni da ocekujete od vasih ispitanika da vam besplatno ustupe svoje vreme I znanje o temi koju istrazujete. Da bi istrazivaci gorepomenute implikacije njihovog istrazivackog rada imali na umu, postoje neka uputstva za dobru praksu. Principi Minimalan zahtev je da istrazivanje ne utice negativno na drustvene ili ekonomske odnose ili perspektivu ljudi koji ucestvuju u intervjuima. Ukoliko ima bilo kakve sumnje da ljudi mogu da izgube prihod, da budu javno osramoceni, da konflikt moze da nastane kao posledica ucestvovanja u istrazivanju) istrazivac treba da privede svoje aktivnosti vezane za istrazivanje kraju, takticno I sto pre. Prakticni saveti Uvek se predstavite, objasnite sta radite I zbog cega vrsite istrazivanje. Proverite da li ljudi koje zelite da intervjuisete imaju vremena za razgovor s vama. Pre nego sto zapocnete sa pitanjima dozvolite ljudima koje intervjuisete da oni vama postave pitanja ako ih imaju. Uvek zavrsite tako sto pozivate ljude da vam na kraju postave dodatna pitanja o vama I vasem istrazivanju. Uvek se odnosite prema ljudima kao prema sebi ravnima, bez obzira da li su oni puno mladji, zene, invalidi itd., bez obzira kakve su uobicajene drustvene konvencije. Ukoliko onaj koga intervjuisete kaze da treba da napusti intervju/ fokus grupu, nemojte ga zadrzavati.

2 2 Budite svesni I veoma pazljivo razgovarajte o temama koje bi mogle da izazovu posramljenost ili nelagodu. Mislite pazljivo o diskusijama u grupi. Da li je zaista dobro npr. Da se u grupi identifikuju oni pojedinci koji su siromasni? Kada god je to moguce, podelite nalaze svog istrazivanja sa ljudima koji su ucestvovali. Ukoliko je za istrazivanje potrebno mnogo vremena, razmislite da li moze da se ukljuci neka vrsta nadoknade. Paznja, novac moze da izazove iskrivljene rezultate zbog zelje ljudi da ucestvuju I sklonosti da daju odgovore za koje misle da istrazivaci zele da cuju. Budite pristojni I prihvatite ponudjeno pice/hranu da ne biste uvredili domacine, ali imajte na umu da su siromasni I da nije pristojno da pojedete ono sto je mozda njihov jedini obrok. Fokus grupe Rad sa fokus grupama predstavlja jedan od istrazivackih alata. To je strukturisani grupni process koji je koncipiran tako da istrazi razmisljanja I osecaje ljudi I da pruzi detaljnu informaciju o odredjenoj temi (Sherraden, 2001). Fokus grupe uobicajeno traju najdulje do dva sata. Grupe se obicno sastoje od sedam do osam ljudi, maksimum 12, koje su odabrane na osnovu unapred dogovorenih kriterijuma. Takodje su prisutne jedna osoba koja zapisuje (snima) diskusije I moderator grupe. Ovako velika grupa omogucava dobru participaciju. Moguce je raditi sa grupama do dvanaest ljudi, a takodje I sa grupama koje su manje od 7 ljudi. U tom slucaju se cesto desava da neko peiuzme diskusiju odnosno da drzi banku. Posao moderatora je facilitira diskusiju I da ohrabruje sve ucesnike da doprinesu svojim misljenjem diskutovanoj temi. Diskusija je obicno polustrukturisana, odnosno upotrebljava se lista sa temama koje zelimo da obradimo. U istrazivanjima koja su osnova za planiranje razvojnih projekata, cesto se fokus grupe koriste kao dobra metoda za participaciju ljudi. Mogu se upotrebljavati kao izolovan metod istrazivanja ili u kombinaciji sa drugim metodama. Upotreba fokus grupa u istrazivanju Fokus grupe su korisne na pocetku istrazivanja kada zelimo da postignemo brzo razumevanje problema koji zelimo da istrazimo. Upotrebite rad sa fokus grupom onda kada niste sigurni koja pitanja treba da postavljate. One mogu da budu korisne za: Dobijanje kvalitativnih podataka (uvid u potrebe, ocekivanja, stavove, verovanja I osecanja ucesnika) Prosirivanje polja istrazivanja vrlo cesto mozete biti iznenadjeni novim temama koje se pojavljuju Identifikovanje kljucnih tema kasnije razumevanje treba produbiti upotrebom dodatnih istrazivackih metoda Razvijanje tema koje se pojavljuju tokom istrazivanja Generisanje hipoteza I testiranje istih u kasnijem toku istrazivanja Pravljenje rasporeda intervjua

3 3 Dalju obradu I ukrstavanje saznanja do kojih se doslo u ranijem toku istrazivanja, bilo kvantitativnih ili kvalitativnih podataka (kroz upotrebu intervjua, upitnika its) Da bi dobili opise koji dopunjavaju kvantitativne nalaze Dobijanje povratnog misljenja posle ustanovljavanja ukupnog rezultata nekog projekta, ili intervencije vlade u podrucju drustvenih politika. Prednosti upotrebe fokus grupa u istrazivanju Relativno ih je lako organizovati Dobijemo misljenje od vise ljudi odjednom Brz rad relativno brzo se dolazi do rezultata Ljudi cesto daju misljenja koja ne bi iskazali u drugim situacijama, ili da su ispitivani kroz pojedinacne intervjue. Socijalna interakcija unutar grupe nekada generise slobodnije izrazavanje misljenja, stvara sinergiju, takozvani efekat grudve snega, spontanost, sigurnost unutar grupe (Sherraden, 2001). Fleksibilnost istrazivac moze da razjasnjava svoje razumevanje. Neke teme koje nisu bile predvidjene za diskusije mogu se pojaviti kao vazne I razraditi u diskusiji. Odgovori imaju visoku vrednost zbog konteksta I detaljnosti diskusije. Fokus grupe se mogu dobro upotrebiti sa sirokim krugom ispitanika ukljucujuci ljude koji imaju veoma ograniceno obrazovanje, skromne mogucnosti izrazavanja, nisko samopostovanje, ograniceno iskustvo u izrazavanju misljenja. Rezultati su brzo dostupni Potrebna sredstva nisu velika Vreme za pripremu nije dugo Vreme za intervjue nije preterano dugo Vreme potrebno za analizu: umereno Ogranicenja metode Moderator treba da poseduje vestine da bi diskusija bila dobra (Sherraden, 2001). Moderacija fokus grupa je kao pisanje poezije: to svako moze da radi, ali retko ko ume da radi dobro. (Ellison Research, 2001). Grupe se ponekad tesko okupljaju. Treba ubediti ljude da odvoje vreme Treba odrediti odgovarajuce vreme Mesto I uslovi u okolini mogu da deluju olaksavajuce ili otezavajuce za rad s grupom (ako se grupa ne oseca na sigurnom). Individualni odgovori ovise od drugih odgovora u grupi. Istrazivac/ica ima manje kontrole nego kod individualnih intervjua. Podaci mogu biti kompleksni, teski da se sumiraju I analiziraju mnogo specificnih informacija, nekada samo u dalekoj vezi sa temom (Sherraden, 2001). Nalazi mogu biti nepouzdani Nalazi mogu biti slicni jer postoji prirodna posledica da su odgovori slicni zbog zelje ljud da budu deo grupe I straha da izraze drugacija misljenja. Nalazi ne mogu da se smatraju generalnima jer uzorak nije odabran kao za naucno istrazivanje

4 4 Intervjui Prednosti I mane razlicitih vrsta intervjua Standardizovani, strukturisani intervjui Kvalitet: obezbedjuju da ista pitanja budu postavljena svim ispitanicima obuhvacena uzorkom, bez obzira sto ta pitanja postavljaju razlicite osobe. Slabost: rizik da se izgubi, odnosno ne sazna, vazna informacija zbog toga sto situacija nije unapred predvidjena (odnosno pitanje nije postavljeno). Vodjeni ili otvoreni intervjui Kvalitet: obezbedjuju focus razgovora istovremeno dozvoljavajuci individualnim iskustvima da isplivaju tokom razgovora. Slabost: nije moguce napraviti veliki otklon od teme bez gubljenja niti price. Neformalni intervju, razgovor Kvalitet: dozvoljava osobi koja vodi intervju da brzo reaguje na izmene situacije I individualne razlicitosti. Slabost: potrebno je mnogo vremena da bi se informacija sistematizovala (Herriot Watt, 2000) Opusteno ustanovljavanje situacije (Relaxed Appraisal) RElaksirano ili brzo ustanovljavanje situacije, RA, I Participativno (Ruralno) istrazivanje, PRA, predstavljaju kvalitativne metodologije istrazivanja (ustanovljavanja situacije) prilikom kojih timovi za to obucenih ljudi brzo I pouzdano dolaze do razumevanja neke drustvene pojave. Ove metode istrazivanja daju odgovor na pitanje: Kako da pronadjem/ shvatim ono sto ne znam, a zelim da saznam?". RA I PRA su utemeljene na uvazavanju cinjenice da istinsko ucenje zahteva prevazilazenje pretpostavki I predrasuda o nekoj temi. Takav nacin zahteva vestinu aktivnog slusanja I razumevanja nacina na koji drugi ljudi vide svet oko sebe to je pokusaj da shvatimo logiku I concept realnosti drugih ljudi. Ove metode prepoznaju vaznu potrebu da postoje razlike u tome kako se iste stvari shvataju u razlicitim kulturama zato je razumevanje moguce samo ako se sve strane ukljucene u interakciju prilagode: onaj koji slusa mora da bude svestan svojih ocekivanja I kulturoloski uslovljenih shvatanja I isto tako da bude svestan da taj omotac moze da omete sposobnost dobrog slusanja. Primer: Kultura istovremeno olaksava I ogranicava razumevanje medju ljudima. Svaki odrastao covek je internalizovao I svakodnevno uci mnogo stvari koje imaju vezu sa kulturom od jezika, preko toga sta je prihvatljivo ponasanje za odredjene godine ili status sve to utice na nacin kako ta osoba interpretira realnost. U interakcijama gde

5 5 ucestvuju ljudi koji pripadaju razlicitim kulturama, svako je sklon da sudi o ponasanju one druge osobe na osnovu vlastitih kulturoloskih obrazaca. Sto su ljudi svesniji nacina na koji ih njihov kulturoloski prtljag uslovljava, to ce biti vestiji I oprezniji pri donosenju brzih sudova o drugim osobama sa kojima komunicira. Osobe koje su dodatno obrazovane (eksperti) imaju jos jedan dodatni sloj ucenja (dodatu dozu kulturoloskog uslovljavanja) kome se bridaje velika vrednost u drustvima iz kojih ekspeti dolaze. Ekspertiza se uvek posmatra kao nesto specijalno sto se visoko vrednuje I eksperti se veoma snazno identifikuju sa svojom drustvenom ulogom I perspektivom koja ide uz tu ulogu. Sto je vise dodatnog ucenja vezano za neku temu, emocionalna vezanost znaci da je teze biti otvoren za nova saznanja I zaista dobro slusati. Relaksirhano/ brzo istrazivanje (RA) Relaksirano/ brzo istrazivanje je iterativni process ucenja koji trazi timski rad. Intervju I focus grupa su primarni alati koji se koriste u takvom istrazivanju. Tome prethodi sakupljanje relevantnih dostupnih informacija vezanih za temu istrazivanja. Clanovi/ clanice istrazivackog tima diskutuju o tome sta su njihova ocekivanja (ili predrasude o temi), dogovaraju sta tacno zele da istraze. Takodje donose odluku o tome koje vrste intervjua ce da koriste I odabiru uzorak pazeci da sve relevantne grupe budu zastupljene. Tada krecu u razgovore s ljudima koji ce im pomoci da istraze temu, radeci u paru ili u malim timovima. Kada osobe razlicitog obrazovanja I shvatanja saradjuju u timu, to im omogucava da razgovaraju o svojim opservacijama I da vrse poredjenja saznanja na osnovu intervjua. Clanovi tima razgovaraju o svojim saznanjima I nacinima na koje interpretiraju material prikupljen kroz intervjue. To se zove triangulacija I to je process koji obogacuje ucenje koje se desava kroz istrazivanje. Clanovi tima provode vreme u diskusiji I analizi I to vreme je podjednako vazno kao I vreme provedeno sakupljajuci podatke kroz intervjue. Zajedno, clanovi tima mogu dalje da rade na poboljsavanju metodologije I da, ako treba, prilagodjavaju istrazivanje svojim novim saznanjima u toku procesa. To je intenzivan interaktivni I iterativni proces koji je karakteristican za RA. Participativno istrazivanje (PRA) Dve dimenzije karakterisu razliku izmedju RA i PRA to su: a) upotreba stvari u istrazivanju umesto oslanjanja samo na verbalnu razmenu I, b) stepen do koga je moc prebacena sa istrazivaca sa strane na ljude iz lokalne zajednice. U RA, kao I u tradicionalnom istrazivanju, oni koji intervjuisu/ vode focus grupu imaju kontrolu nad materijalom koji sakupljaju kroz sustrete I razgovore s ljudima. Oni zadrzavaju autoritet da analiziraju svoje nalaze I ono sta su naucili kroz istrazivanje I da na osnovu toga planiraju programe I aktivnosti koje su usmerene na probleme definisane istrazivanjem. PRA znacajno menja odnos moci izmedju istrazivaca I istrazivanih odnosno izmedju insajdera I autsajdera. To je nacin istrazivanja koji osnazuje pripadnike lokalne zajednice (ruralne ili urbane) koji sami istrazuju svoj problem I pokusavaju da razjasne neku temu kroz medjusobnu interakciju I da dodju do saznanja kao grupa. Takav nacin omogucuje siroko ucestvovanje ljudi bez obzira na njihov stepen obrazovanja, telesnu sposobnost itd. Zbog toga se u ovakvom nacinu istrazivanja/ ustanovljavanja situacije

6 6 koriste materijali I predmeti sa kojima se ljudi dobro snalaze (to znaci da se odredjuje koje su vrednosti prepoznate u lokalnoj zajednici koje su mozda specificne I mogu biti neka retka biljna vrsta ili nesto drugo sto ucesnici sa strane nisu znali). Sami ljudi koji su u klasicnom istrazivanju predmet istrazivanja kroz PRA nabrajaju svoje probleme I daju prioritete onako kako ih oni vide. Na osnovu svojih grupnih saznanja oni predlazu akcije koje mogu da pomognu u resavanju problema. Zato PRA pruza vise nego samo informaciju ljudima koji istrazuju problem. Kroz takav metod istazivanja radja se poverenje I zelja za participacijom kod ljudi koji su inace u velikoj vecini slucajeva iskljuceni (I u svojim lokalnim zajednicama). Istovremeno takav metod, ako je znalacki primenjen, izgradjuje kapacitet ljudi da prepoznaju svoje probleme I da shvate koja su moguca resenja. Istrazivaci koji koriste PRA su facilitatori a ne tradicionalni istrazivaci/vodje. Oni predaju palicu I sede posmatrajuci I dajuci ideje/ savete ali pre svega prate pravac kojim zele da krenu ljudi iz lokalne zajednice. Jedna od posledica takvog pristupa je da rezultati PRA ponekad mogu da budu nekorisni odnosno da se ne slazu sa donatorskom agendum. Istrazivaci/ facilitatori prepoznaju da su ljudi najbolji eksperti za svoje probleme I da su, bez obzira na obrazovanje, sposobni da analiziraju sopstvenu situaciju I predloze resenja. PRA podstice interaktivno ucenje I kreativnost kako u lokalnoj zajednici, tako I kod istrazivaca. PRA se moze veoma dobro koristiti kod planiranja, dizajniranja, implementacije, monitoringa I evaluacije (koja opet uvek predstavlja redizajn I novo planiranje). Zbog toga sto ljudi iz lokalne zajednice zadrzavaju odgovornost za razvojne akcije I za pregovaranje sa onima cija je podrska neophodna za uspeh akcije, donatorska podrska je odrziva jer se oslanja na unutarnje snage zajednice kojoj je razvojni projekat namenjen.