WHO Strategija za tradicionalnu medicinu

Transcription

1 WHO Strategija za tradicionalnu medicinu

2 WHO Strategija za tradicionalnu medicinu

3 WHO Strategija za tradicionalnu medicinu: Medicina, tradicionalna. 2.Komplementarne terapije. 3.Planiranje zdravlja. 4.Sprovođenje zdravstvene zaštite. 5.Zdravstvena politika. I.Svetska zdravstvena organizacija. ISBN (NLM classification: WB 55) Svetska zdravstvena organizacija 2013 Sva prava su zadržana. Publikacije Svetske zdravstvene organizacije dostupne su na WHO vebsajtu ( ili se mogu kupiti u WHO Press, World Health Organization, 20 Avenue Appia, 1211 Ženeva 27, Švajcarska (tel.: ; fax: ; bookorders@who.int). Zahteve za korišćenje ili prevođenje WHO publikacija bilo da je za prodaju ili nekomercijalnu distribuciju treba uputiti na WHO Press putem vebsajta ( copyright_form/en/index.html). Upotrebljene oznake i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne izražavaju bilo kakvo mišljenje od strane Svetske zdravstvene organizacije u pogledu pravnog statusa bilo koje države, teritorije, grada ili oblasti ili njihovih vlasti, ili u vezi državnih granica. Isprekidane linije na mapama predstavljaju približne granične linije oko kojih možda još uvek ne postoji potpuna saglasnost. Pominjanje određenih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača ne podrazumeva da su oni odobreni ili po preporuci Svetske zdravstvene organizacije u odnosu na druge slične prirode, koji nisu pomenuti. Greške i propusti, imena zaštićenih proizvoda razlikuju se po velikim početnim slovima. Sve razumne mere predostrožnosti su preduzete od strane Svetske zdravstvene oranizacije da se provere informacije koje se nalaze u ovoj publikaciji. Međutim, ovaj materijal se distribuira bez ikakve garancije, bilo eksplicitno ili implicitno. Odgovornost za tumačenje i korišćenje materijala je na čitaocu. Svetska zdravstvena oranizacija ni u kom slučaju neće odgovarati za štetu prouzrokovanu korišćenjem ovog materijala. Štampano u Hong Kongu, Kina

4

5 Sadržaj Zahvalnica... 5 Predgovor... 7 Akronimi korišćeni u ovom dokumentu... 9 Rezime Uvod Globalni progres Politika i zakon Praksa Edukacija i istraživanje Globalni pregled of T&CM Kontinuirana potražnja za T&CM proizvodima, praksom i praktičarima Upotreba T&CM Propisi za proizvode, prakse i praktičare T&CM Univerzalno zdravstveno osiguranje i integracija T&CM Mogućnosti i izazovi Strateški ciljevi, strateški pravci i strateške akcije Strateški cilj 1: Izraditi bazu znanja za aktivni menadžment T&CM kroz odgovarajuće nacionalne propise Strateški cilj 2: Osnažiti sigurnost kvaliteta, bezbednost, pravilnu primenu i efikasnost regulacijom proizvoda, prakse i praktičara TM Strateški cilj 3: Promovisati univerzalno zdravstveno osiguranje integracijom T&CM usluga u sistem zdravstvene zaštite i sopstvenu zdravstvenu zaštitu Implementiranje strategije Reference Annex A Odabrani primeri značajnih T&CM inicijativa u regiji/državi Annex B Informacije o odabranim svetskim T&CM profesionalnim organizacijama Annex C Odabrane WHO publikacije o T&CM

6

7 Zahvalnica Tokom procesa pripreme ove strategije, protekle dve godine, radna verzija je poslata na pregled i komentare državama članicama u šest WHO regiona, u 20 Centara za saradnju sa WHO na polju tradicionalne medicine, 22 člana Stručnog savetodavnog panela o tradicionalnoj medicini, svetskim profesionalnim organizacijama iz oblasti tradicionalne medicine, posebno u 5 nevladinih organizacija koje su u saradnji sa WHO, i tri srodne agencije UN Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Svetska trgovinska organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim Nacijama. Četiri sastanka tehničke radne grupe (TWG) održana su da bi se revidirao ovaj nacrt. Pozvani eksperti i vladini predstavnici iz šest WHO regiona učestvovali su na ovim sastancima TWG. Regionalni savetnici za tradicionalnu medicinu u šest WHO regiona i relevantne tehničke jedinice ili departmani unutar WHO takođe su konsultovani. Informacije iz izveštaja 129 zemalja i ostali izvori podržali su razvoj ove strategije. A. Barton, T. Falkenberg, M. Smit, Q. Zang and K. Zhang bili su članovi grupe za izradu nacrta. Bivši direktori WHO Departmana za politiku zdravstvenog sistema i radnu snagu, T. Berma i V. Lerberg, dali su smernice i početne informacije. Koordinator programa za tradicionalnu i komplementarnu medicinu, Q. Zhang, odradio je reviziju i dopunu. E. Asio i J. Marijama obezbedili su tehničku podršku. Vlada Narodne Republike Kine obezbedila je finansijsku podršku za razvoj ovog dokumenta. Vlada Hong Konga, Narodne Republike Kine i WHO Centar za saradnju u oblasti tradicionalne medicine iz Hong Konga obezbedili su tehničku, finansijsku i logističku podršku za susret tri radne grupe, izradu i štampanje ovog dokumenta. WHO se zahvaljuje svim gore pomenutim vladama, institucijama, organizacijama i stručnjacima. 5

8

9 Predgovor Širom sveta, tradicionalna medicina (TM) je ili osnovni oblik pružanja zdravstvene zaštite ili usluga koja joj je komplementarna. U nekim državama, tradicionalna medicina ili nekonvencionalna medicina naziva se komplementarnom medicinom (CM). WHA Rezolucija o tradicionalnoj medicini (WHA62.13), usvojena godine, zahtevala je od generalnog direktora WHO da se dopuni WHO Strategija za tradicionalnu medicinu , zasnovano na napretku država i trenutnim novim izazovima u polju tradicionalne medicine. WHO Strategija za tradicionalnu medicinu se iz to razloga zasniva na WHO Strategiji za tradicionalnu medicinu i utvrđuje pravac za TM i CM (T&CM) tokom sledeće decenije. T&CM je važan, ali često potcenjen deo zdravstvene zaštite. T&CM je prisutna u skoro svakoj državi u svetu, a zahtevi za njenim uslugama su sve brojniji. TM, dokazanog kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti, doprinosi cilju obezbeđivanja pristupa zdravstvenoj zaštiti svim ljudima. Mnoge države ne prepoznaju potrebu da se razvije kohezivan i integrativan pristup zdravstvenoj zaštiti koji omogućava vladi, zdravstvenim radnicima i, najvažnije, korisnicima usluga zdravstvene zaštite pristup T&CM na bezbedan, pun poštovanja, finansijski pristupačan i efikasan način. Globalna strategija koja podstiče njenu odgovarajuću integraciju, zakonsku regulativu i superviziju biće korisna državama koje žele da razviju proaktivnu politiku prema ovom važnom delu zdravstvene zaštite. Mnogo se promenilo od kada je prethodna globalna strategija objavljena godine. Više država je postepeno prihvatilo doprinos koji T&CM može pružiti zdravlju i dobrobiti pojedinaca i sveobuhvatnosti njihovog sistema zdravstvene zaštite. Vlada i korisnici su zainteresovani za nešto više od biljne medicine i počinju da uzimaju u obzir aspekte T&CM prakse i praktičara i to da li oni treba da se integrišu u zdravstvenu zaštitu. Kako bi se ispunili novi zahtevi, a i kao odovor na Rezoluciju WHA62.13 o TM, WHO je nedavno dopunila ciljeve Programa o tradicionalnoj medicini. 7

10 WHO Strategija o tradicionalnoj medicini će pomoći čelnicima sistema zdravstvene zaštite da pronađu rešenja koja će doprineti široj viziji o poboljšanju zdravlja i autonomiji pacijenta. Ova strategija ima dva ključna cilja: da podrži države članice da iskoriste potencijalni doprinos T&CM zdravlju, dobriti i zdravstvenoj zaštititi u kojoj se pacijent postavlja u centar i promoviše bezbednu i efikasnu primenu T&CM kroz zakonski regulisane proizvode, praksu i praktičare. Ovi ciljevi mogu se postići implementacijom tri strateška cilja: 1) izgradnjom baze znanja formulisanjem nacinalne politike; 2) osnaživanjem bezbednosti, kvaliteta i efikasnosti putem zakonske regulative; i 3) unapređivanjem univerzalnog zdravstvenog osiguranja implementacijom T&CM usluga i sopstvene zdravstvene zaštite u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. Dopunjavanje i nadgradnja ove strategije omogućava WHO da postigne bolje razumevanje o tome kako da pogura globalnu integraciju T&CM u sistem zdravstvene zaštite. Nadam se da će to pružiti državama članicama ideju za postizanje još više uspeha u T&CM strateškom planiranju. Veoma sam srećna što mogu da predstavim WHO Strategiju za tadicionalnu medicinu Verujem da će to biti korisna alatka za vladu, sistem planiranja i praktičare zdravstvene zaštite i najvažnije koristiće pojedincima koji tragaju za pravom brigom, od pravog praktičara u pravo vreme. Dr Margaret Čan, generalni direktor 8

11 Akronimi korišćeni u ovom dokumentu AFRO WHO Regionalna kancelarija za Afriku AMRO/PAHO WHO Regionalna kancelarija za američku/pan američku zdravstvenu organizaciju EMRO WHO Regionalna kancelarija za istočni Mediteran EURO WHO Regionalna kancelarija za Evropu IRCH Međunarodna reulatorna kooperacija za biljnu medicinu PHC Primarna zdravstvena zaštita SEARO WHO Regionalna kancelarija za jugo -istočnu Aziju UHC U n i v e r z a l n o z d r a v s t v e n o o s i g u r a n j e WHA Svetska zdravstvena skupština WHO Svetska zdravstvena oranizacija WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WPRO WHO Regionalna kancelarija za Zapadni Pacifik WTO Svetska organizacija za trgovinu 9

12 8

13 Rezime Tradicionalna medicina (TM) je važan, ali ćesto potcenjen deo zdravstvene zaštite. U nekim državama, tradicionalna medicina ili nekonvencionalna medicina naziva se komplementarnom medicinom (CM). TM ima dugu istoriju primene u održavanju zdravlja, prevenciji i tretmanu bolesti, naročito hroničnih. WHO S t r a t e g i j a o t r a d i c i o n a l n o j m e d i c i n i (TM) napravljena je kao odovor na Rezoluciju o tradicionalnoj medicini (WHA62.13) Svetske zdravstvene skupštine (1). Ciljevi ove strategije su da se države članice podrže da: n n iskoriste potencijalni doprinos TM zdravlju, dobrobiti i zdravstvenoj zaštiti koja pacijenta postavlja u centar; promovišu bezbednu i efikasnu primenu TM regulacijom, istraživanjem i integracijom TM proizvoda, praktičara i prakse u sistem zdravstvene zaštite, kada je to moguće. Ova strategija ima za cilj da podrži države članice u razvoju proaktivne politike i implementiranju akcionih planova koji će osnažiti ulogu koju TM ima u održavanju zdravlja stanovništva. Ona teži da nadopuni WHO Strategiju za tradicionalnu medicinu , u kojoj je dat izveštaj o statusu TM na globalnom nivou i u državama članicama, i u kojoj su postavljena četiri ključna cilja: n n n n politika integrisati TM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite, tamo gde je to moguće, razvijanjem i implementiranjem nacionalnih programa i politike TM. bezbednost, efikasnost i kvalitet promovisati bezbednost, efikasnost i kvalitet TM, širenjem informacija i obezbeđivanjem vodiča za regulatorne standarde i standarde o sigurnosti kvaliteta.. pristup povećati dostupnost i finansijsku pristupačnost TM, sa naglaskom na pristup siromašnijoj populaciji. racionalna primena promovisati terapeutsku primenu odgovarajuće TM praksei od strane praktičara i od strane korisnika. 11

14 Uprkos značajnom progresu koji je načinjen implementacijom ove strategije širom sveta, države članice se i dalje susreću sa izazovima koji su vezani za: n razvoj i osnaživanje politike i regulativa; n n integraciju, posebno za identifikovanje i evaluaciju strategija i kriterijuma za integraciju TM u nacionalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu (PHC); sigurnost i kvalitet, posebno procenu proizvoda i usluga, kvalifikaciju praktičara, metodologiju i kriterijume za evaluaciju efikasnosti; n sposobnost da se kontroliše i reguliše reklamiranje i potražnja za T&CM; n istraživanje i razvoj; n n edukaciju i trening T&CM praktičara; informisanje i komunikaciju, kao što su širenje informacija o politici, regulativama, profilu usluga i podacima istraživanja ili dobijanje pouzdanih, objektivnih informacija za korisnike. Ovaj novi strateški dokument za cilj ima da se osvrne na ove izazove. To će zahtevati od država članica da utvrde svoju nacionalnu situaciju u vezi T&CM, a potom razviju politiku, regulative i vodiče koji reflektuju tu situaciju. Države članice mogu se uhvatiti u koštac sa ovim izazovima organizovanjem aktivnosti u sledeća tri stratška sektora: 1. izgradnja baze znanja koja bi omogućila aktivni menadžment T&CM kroz odovarajuću nacionalnu politiku koja razume i prepoznaje ulogu i potencijal T&CM. 2. povećanje sigurnosti kvaliteta, bezbednosti, adekvatne primene i efikasnosti T&CM regulacijom proizvoda, prakse i praktičara kroz T&CM edukaciju i obuku, razvoj veština, usluga i terapija. 3. promovisanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja integracijom usluga T&CM u zdravstvenu zaštitu i sopstvenu zdravstvenu zaštitu, naglašavajući njen potencijalni doprinos u poboljšanju pružanja zdravstvenih usluga i ishodima istih, kao i pružanjem informacija korisnicima o mogućnosti izbora načina zdravstvene zaštite. Za svaki od ovih ciljeva, u strategiji su navedene brojne akcije koje mogu pomoći državama članicama, partnerima i zainteresovim stranama, kao i WHO. Strategija podržava države članice u osmišljavanju i implementiranju strateškog plana u skladu sa njihovim mogućnostima, prioritetima relevantnim zakonom i okolnostima. Njen cilj je da pomogne državama članicama u procenjivanju potreba i prioriteta, pružanju 12

15 efikasnih usluga zdravstvene zaštite, da podrži odgovarajuće regulacije i politiku razvoja, kao i da se osigura da se proizvodi i praksa primenjuju na adekvatan i bezbedan način. Očekuje se da će WHO inicirati izveštaj o implementaciji ove strategije negde na polovini ovog perioda. Taj izveštaj će biti važan za procenjivanje da li je strategija još uvek relevantna i aktuelna kako se WHO i zainteresovane strane približavaju periodu od poslednjih pet godina predstojećeg mandata. 13

16 12

17 1. Uvod U mnogim delovima sveta, kreatori politike, zdravstveni radnici i javnost bore se sa pitanjima koja se odnose na bezbednost, efikasnost, kvalitet, dostupnost, očuvanje i regulisanje tradicionalne i komplementarne medicine (T&CM). T&CM nastavlja u velikoj meri da se koristi u većini zemalja, dok u ostalim zemljama potražnja za njom raste. U isto vreme, interesovanje za T&CM svoj fokus prebacuje sa proizvoda na praksu i praktičare. Kao rezultat toga, WHO je sproveo sveobuhvatnu analizu trenutnog statusa T&CM širom sveta i u saradnji sa ekspertima napravio WHO Strategiju za tradicionalnu medicinu , koja će se baviti nekim ovih važnih pitanja. Da bi se ova strategija bolje razumela, u Polju 1 navedene su definicije tradicionalne medicine (TM), komplementarne medicine (CM) i T&CM. Polje 1: Definicije T&CM Tradicionalna medicina (TM) Tradicionalna medicina ima dugogodišnju istoriju. Ona predstavlja skup znanja, veština i praksi, baziranih na teorijama, verovanjima i iskustvima ljudi koji pripadaju različitim kulturama, bilo da je to objašnjivo ili ne, a koristi se u cilju održavanja zdravlja kao i u prevenciji, dijagnozi, poboljšanju ili tretmanu fizičkih i mentalnih bolesti. ( areas/traditional/definitions/en/). Komplementarna medicina (CM): Termini komplementarna medicina ili alternativna medicina odnose se na skup različitih praksi zdravstvene zaštite koje nisu deo tradicije te države niti konvencionalne medicine, a nisu ni u potpunosti integrisane u dominantni sistem zdravstvene zaštite. U nekim državama primenjuje se naizmenično sa tradicionalnom medicinom. ( Tradicionalna i komplementarna medicina (T&CM): T&CM objedinjuje termine TM i CM, obuhvatajući proizvode, prakse i praktičare. 15

18 T&CM širom sveta T&CM se koristi širom sveta, a ceni se iz više razloga. Na Međunarodnoj konferenciji o tradicionalnoj medicini za zemlje istočne Azije, održanoj u februaru godine, generalni direktor WHO, dr Margaret Čan, tvrdila je da tradicionalna medicina dokazanog kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti doprinosi postizanju cilja da svi ljudi imaju pristup zdravstvenoj zaštiti. Za nekoliko miliona ljudi, biljna medicina, tradicionalni tretmani i praktičari tradicionalne medicine glavni su izvor zdravstvene zaštite, a ponekad je to i jedini izvor zdravstvene zaštite. To je zdravstvena zaštita koja je blizu kuće, prihvatljiva i finansijski pristupačna. Ona je takođe i kulturalno prihvatljiva i ima poverenje velikog broja ljudi. Finansijska pristupačnost tradicionalne medicine čini je atraktivnom u vreme kada troškovi zvanične medicine sve više rastu, a akcenat se stavlja na štednju. Tradicionalna medicina se ističe i kao način borbe protiv sve većeg broja hroničnih nezaraznih bolesti. 1. Bez obzira na razloge za okretanje tradicionalnoj medicini, bez sumnje interesovanje za nju raste i sa sigurnošću će nastaviti da raste širom sveta. WHO podržava T&CM Misija WHO je da pomogne da se sačuvaju životi i unapredi zdravlje. U oblasti T&CM, WHO sprovodi ove funkcije: n n n n n olakšavajući integraciju T&CM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite tako što pomaže državama članicama da razviju sopstvenu nacionalnu politiku u toj oblasti; pravljenjem vodiča za T&CM, kreiranjem i sprovođenjem međunarodnih standarda, tehničkih vodiča i metodologija za istraživanje proizvoda, praksi i praktičara; stimulisanjem istraživanja u oblasti T&CM obezbeđivanjem podrške za klinička istraživanja o bezbednosti i efikasnosti; zalaganjem za racionalnu primenu T&CM kroz promociju njene primene bazirane na dokazima ; posredovanjem u razmeni informacija o T&CM. 1 Govor koji je održala dr Margaret Čan, generalni direktor WHO, na Međunarodnoj konferenciji o tradicionalnoj medicini za zemlje jugoistočne Azije. Nju Delhi, Indija, februar

19 Evolucija WHO TM Strategije Ovaj dokument ima za cilj da pruži informacije, kontekst, smernice i podršku kreatorima politike, kreatorima planova zdravstvenih usluga, specialistima iz oblasti javnog zdravlja, udruženjima tradicionalne i komplementarne medicine i ostalim zainteresovanim stranama za T&CM, uključujući proizvode, praksu i praktičare. Ova strategija se bavi pitanjima evaluacije, regultive i integracije T&CM, kao i iskorišćavanjem njenih potencijala koji doprinose zdravlju pojedinaca. WHO Strategija za tradicionalnu medicinu dopunjuje i poboljšava svoj okvir za akciju na osnovu: n n n WHO Strategije za tradicionalnu medicinu (2), prvog strateškog dokumenta koji je WHO napravila iz ove oblasti; sekcije za tradicionalnu medicinu WHO Strategije za medicinu (3); ostalih komponenti tradicionalne medicine u okviru WHO Strategije za medicinu (4). Ova nova strategija prikazuje potencijalni doprinos koji T&CM može da pruži zdravlju, posebno uslugama zdravstvene zaštite, i postavlja prioritete u smislu akcija u periodu do godine. Ova strategija je efikasan i proaktivni odgovor na Rezoluciju o tradicionalnoj medicini Svetske zdravstvene skupštine (1) koja ohrabruje države članice da T&CM uzmu u obzir kao važan deo sistema zdravstvene zaštite, a izgrađena je na osnovu rada iznetog u Pekinškoj Deklaraciji, usvojenoj na WHO Kongresu o tradicionalnoj medicini godine. Ova nova strategija je važan dokument za države članice, T&CM zainteresovane strane i WHO u pozicioniranju T&CM unutar nacionalnog sistema zdravstvene zaštite. Strategija naglašava prednosti istraživanja i razvoja T&CM i prepoznaje iskustva stečena tokom implementacije WHO Strategije za tradicionalnu medicinu i WHO Strategije za medicinu, koje su gore pomenute. 17

20 Potreba za novom strategijom WHO i države članice veruju da je jako važno dopunjavati ovu strategiju iz više razloga: 1) Veće interesovanje za T&CM Javnost i korisnici zdravstvenih usluga širom sveta sve više uključuju T&CM kao jednu od mogućnosti zdravstvene zaštite. To obavezuje države članice da ih podrži u smislu pružanja informacija o svim opcijama. 2) T&CM i m a s v e v e ć i e k o n o m s k i z n a č a j T&CM se razvija I širi, naročito po pitanju proizvoda koji se sve više nabavljaju putem interneta. Sektor T&CM sada ima važnu ulogu u ekonomskom razvoju velikog broja zemalja. U isto vreme, zbog trenutne finansijske krize u svetu, korišćenje T&CM u promociji zdravlja i prevenciji bolesti može smanjiti troškove zdravstvene zaštite. 3) Globalna priroda T&CM T&CM proizvodi i praksa karakteristični za jednu regiju primenjuju se u ostalim delovima sveta kao komplementarni lokalnum uslugama zdravstvene zaštite, čineći T&CM istinskim fenomenom na globalnom nivou. Ovo zahteva nove nivoe kooperacije među državama članicama kako T&CM sektor nastavlja svoj rad u definisanju i podržavanju pristupa bezbednim proizvodima i praksama. 4) Nivoi edukacije, akreditacije i regulative T&CM praksi i praktičara variraju u velikoj meri Globalizacija u svetu je sve veća, te se pojedinci slobodno kreću od jedne do druge države da bi živeli i radili. Prateći ovaj trend, neophodno je bolje razumevanje T&CM praktičara da bi se osigurala profesionalna konzistencija i sigurnost. 5) Napredak u istraživanju i razvoju T&CM Od kada je je objavljana WHO Strategija za tradicionalnu medicinu, došlo je do značajnih pomaka u širenju informacija o T&CM zajedno sa razvojem tehničkih standarda i vodiča za organizovano pružanje usluga zdravstvene zaštite. 18

21 6) Intelektualna svojina Kako T&CM postaje sve popularnija, važno je izbalansirati potrebu da se zaštite prava intelektualne svojine ljudi i lokalnih zajednica koji potiču sa datog područja i njihovog nasleđa u oblasti zdravstvene zaštite dok se obezbeđuje pristup T&CM i podstiče istraživanje, razvoj i inovacije u okviru iste. Svaka akcija treba da prati globalnu strategiju i akcioni plan u okviru javnog zdravlja, inovacija i intelektualne svojine (5). 7) Integracija T&CM u zdravstveni sistem Kako je interesovanje za T&CM sve veće, javlja se potreba za njenom integracijom u zdravstveni sistem. Kreatori politike i korisnici treba da uzmu u obzir na koji način T&CM može da poboljša zdravlje pacijenata i populacije. Moraju se rešavati važna pitanja koja se tiču pristupa, kao i zdravlja stanovništva i javnog zdravlja. Ovaj novi strateški dokument prikazuje progres koji je načinjen širom sveta od kad je objavljena WHO Strategija za tradicionalnu medicinu , stavljajući akcenat na uspehe i nove izazove, i pruža okvir za nove akcije u periodu od narednih deset godina koje će osnažiti T&CM na globalnom nivou. 19

22 20

23 2. Globalni progres Od kada je objavljena prva WHO Strategija za tradicionalnu medicinu (2), došlo je do značajnog i stalnog napretka u implementaciji, regulaciji i upravljanju T&CM u većini regija širom sveta. Iako države članice rade na sopstvenu inicijativu, originalni strateški dokument ima važnu ulogu u podržavanju njihovih napora (Grafici 1 i 2). Statistika o globalnom progresu izvučena je iz nedavne globalne ankete T&CM koju je sprovela WHO I bazirana je na ključnim pokazateljima navedenim u WHO Strategiji za tradicionalnu medicinu (2). 2.1 Politika i propisi Mnoge države članice načinile su velike napore u poboljšanju T&CM, neki od njih mogu se pripisati implementaciji WHO Strategije za tradicionalnu medicinu Poslednjih godina, države članice su uspostavile ili razvile nacionalnu i regionalnu politiku i regulative kojima se poboljšava sigurnost i efikasna primena T&CM. WHO je razvila tehničke smernice i Grafik 1: Monitoring promena u državama članicama pomoću pokazatelja progresa definisanim u WHO Strategiji za tradicionalnu medicinu Broj DČ sa TM politikom Broj DČ koje regulišu biljnu medicinu Izvori: 1999 a 2003 b 2005 c 2007 d 2012 e,f a: Referenca 2; b: Referenca 3; c: Reference 6 i 7; d: Referenca 4; e: Broj DČ sa TM politikom: Kombinovani podaci iz: 1) izveštaja druge WHO globalne ankete (2012) i 2) rezultata prve WHO globalne 21

24 ankete (WHO, 2005); f: Broj DČ koje regulišu biljnu medicinu: Kombinovani podaci iz: 1) izveštaja druge WHO globalne ankete (2012) i 2) rezultata prve WHO globalne ankete (WHO, 2005); 3) informacija o IRCH članstvu i 4) EU članstva. 22

25 standarde i organizovala treninge/radionice kako bi podržala države članice ( pogledati i Aneks C). Grafik 1 prikazuje progres u državama članicama koji se tiče uspostavljanja nacionalne politike za T&CM i nacionalne regulative za biljnu medicinu. 2.2 Prakse Prakse T&CM u velikoj meri variraju od države do države, sa određenim praksama (ponekad se nazivaju modelima) koje se različito sprovode u zavisnosti od kulture, razumevanja i pristupačnosti konvencionalnoj medicini. Praksa sa značajnim progresom je akupunktura. Iako je akupunktura deo tradicionalne kineske medicine, ona se sada primenjuje u celom svetu. Prema izveštajima dobijenim iz 129 država, 80% njih prepoznaje primenu akupunkture (Grafik 2). Gafik 2: Upotreba akupunkture u državama članicama Broj država članica Sa priznatom praksom Sa propisima za praktičare Sa pokrićem zdravstvenog osiguranja 23

26 2.3 Edukacija i istraživanje Kako bi se unapredila sigurnost i kvalifikovana praksa T&CM, države članice su ustanovile regulative za kvalitet, kvantitet, akreditaciju i strukture edukacije za praktičare T&CM, uključujući praktičare konvencionalne medicine koji istovremeno praktikuju i T&CM. Značajan progres načinjen je u mnogim Grafik 3: T&CM edukacija na univerzitetskom nivou Sa T&CM na univerzitetskom nivou 39 (30%) Bez T&CM edukacije na univerzitetskom nivou 72 (56%) (14%) Bez odgovora državama. Na primer, broj država članica koje sprovode programe edukacije iz T&CM visokog nivoa, uključujući bačelor, master i doktorske studije na univerzitetskom nivou povećao se sa nekoliko na 39, čineći 30% svih anketiranih država (Grafik 3). U afričkom regionu, znanja i praksa TM generacijama se prenosi usmenim putem među tradicionalnim praktičarima. Poslednjih godina, neke države su pojačale trening programe kako bi proširile znanje praktičara tradicionalne medicine. Šta više, u nekim državama TM je uključena u univerzitetske kurikulume studenata medicinskih profesija. Na primer, Ekonomska zajednica država zapadne Afrike, Demokratska Republika Kongo, Južnoafrička Republika i Tanzanija uključuju TM u kurikulum za studente farmacije i medicine (8). Da bi podržala države članice na putu ka kvalitetnijim treninzima, WHO je objavila seriju vodiča za treninge ( medicinedocs/en/cl/cl10/; pogledati i Aneks C). 1 Komunikacija sa WHO od strane Vlade Republike Koreje, Ministarstvo zdravlja,

27 Grafik 4: Monitoring promena u državama članicama pomoću pokazatelja progresa definisanim u WHO Strategiji za tradicionalnu medicinu: Broj DČ sa nacionalnim institutima za TM/CM (uključujući biljnu medicinu) a 2003 b 2005 c 2012 d Izvori: a: Referenca 2; b: Referenca 3; c: Reference 6 i 7; d: Kombinovani podaci iz: 1) izveštaja druge WHO globalne ankete (2012) i 2) rezultata prve WHO globalne ankete (WHO, 2005) i 3) informacije WHO Centara za tradicionalnu medicinu. Do progresa je došlo i u osnivanju nacionalnih instituta u polju T&CM širom sveta (Grafik 4). Broj država članica sa nacionalnim institutima za T&CM značajno je porastao. 25

28 3. Globalni izveštaj o T&CM Prihvatanje T&CM na globalnom nivou, kako je istaknuto u odeljku 2.0, pokazuje da je značajan uspeh postignut u prethodnih deset godina. U cilju finalizacije strategije za narednih deset godina, važno je razmotriti i analiziati trenutni status T&CM u svetu. Ovo će pomoći državama članicama da definišu kako i kada T&CM treba integrisati u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. Da bi državama članicama pružila bolje razumevanje trenutnog statusa T&CM u svetu, WHO je sakupila značajnu količinu podataka, čiji obim je suviše opširan da bi bili uključeni u ovaj strateški dokument. Iz tog razloga, ovaj izveštaj ima za cilj da prikaže šta je to što je neophodno da se uradi, pre nego da teži ka sveobuhvatnosti. On naglašava stalnu potražnju za T&CM proizvodima, praksom i praktičarima, opisuje različite obrasce primene, identifikuje potrebu za regulativama kako bi se zaštitili korisnici, opisuje važnost integracije T&CM u univerzalno zdravstveno osiguranje i identifikuje neke poteškoće i izazove tokom procesa integracije T&CM u sistem zdravstvene zaštite. 3.1 Kontinuirana potražnja za T&CM proizvodima, praksom i praktičarima Mnoge države imaju sopstvene tradicionalne ili autohtone oblike isceljivanja koje su duboko ukorenjene u njihovu kulturu i istoriju. Neki oblici TM, kao što su ajurveda, Tradicionalna kineska medicina i Unani medicina popularni su na nacionalnom nivou, ali se koriste i širom sveta. U isto vreme, neki oblici CM, kao što su antropozofska medicina, kiropraktika, homeopatija, naturopatija i osteopatija takođe se koriste u velikoj meri. Sistemi zdravstvene zaštite širom sveta se suočavaju sa sve većim brojem hroničnih bolesti i eskalacijom troškova zdravstvene zaštite. I pacijenti i zdravstveni radnici zahtevaju da se zdravstvene usluge revitalizuju, sa većim naglaskom na idividualizovanoj brizi koja pacijenta postavlja u centar (9). Ovo podrazumeva i bolji pristup proizvodima, praksi i praktičarima T&CM. Preko 100 miliona evropljana trenutno su korisnici T&CM, jedna petina njih redovno koristi T&CM, dok isti broj preferira zdravstvenu zaštitu koja podrazumeva i T&CM (10). Još je veći broj korisnika T&CM u Africi, Aziji, Australiji i Severnoj Americi (11). 26

29 3.1.1 Tržište za proizvode Raznolikost propisa i regulatornih kategorija za proizvode T&CM otežavaju procenu veličine tržišta za proizvode T&CM u državama članicama u bilo kom stepenu tačnosti. Ipak, raspoloživi podaci ukazuju na to da je tržište prilično veliko. Prihod od kineske meteria medike procenjen je na 83,1 milijarde dolara u godini, što je porast od više od 20% u odnosu na prethodnu godinu (12). U Republici Koreji, godišnji troškovi na TM iznosili su 4.4 milijarde dolara u godini, da bi porasli na 7.4 milijarde dolara u godini. Troškovi na prirodne proizvode iz sopstvenog džepa iznosili su 14.8 milijardi dolara u godini u SAD-u (14) Potražnja za T&CM praksom i praktičarima Postoji značajna potražnja za praksom i praktičarima T&CM širom sveta. U Australiji, broj poseta praktičarima komplementarne medicine, kao što su akupunktura, kiropraktika i naturopatija sve više raste, sa porastom od preko 30% između i 2005., kada je zabeleženo poseta u periodu od dve nedelje (15). Prema nacionalnoj anketi sprovedenoj u Kini, broj poseta praktičarima tradicionalne kineske medicine (TCM) bio je 907 miliona u godini, što čini 18% svih poseta ispitanim medicinskim ustanovama; broj TCM hopitalizovanih pacijenata bio je 13.6 miliona ili 16% hospitalizovanih pacijenata u svim anketiranim bolnicama (16). U Narodnoj Demokratskoj Republici Laos, 80% stanovništva živi u seoskim područjima koje čine ukupno 9113 sela; svako selo ima jednog ili dva praktičara tradicionalne medicine. Ukupno praktičara tradicionalne medicine pružaju značajan deo usluga zdravstvene zaštite za 80% populacije (17). U Saudijskoj Arabiji, nedavne studije su pokazale da pojedinci izdvajaju 560 dolara godišnje iz sopstvenog džepa za usluge T&CM (18). 3.2 Upotreba T&CM U cilju izgradnje politike T&CM zasnovane na znanju, potrebno je dobiti i analizirati sledeće informacije: zašto je ljudi koriste, kada je ljudi koriste, koje su prednosti, ko je sprovodi i koje kvalifikacije ta osoba ima? 27

30 3.2.1 Zašto ljudi koriste T&CM? Načini korišćenja T&CM razlikuju se među državama članicama u zavisnosti od brojnih faktora, kao što su kultura, istorijski značaj i propisi. Obzirom da ne postoji jedinstven put da se ispita način korišćenja, od pomoći može biti da se uzmu u obzir načini na koji ljudi koriste T&CM u smislu tri opšta obrasca: 1) Upotreba u državama gde je TM jedna od primarnih izvora zdravstvene zaštite. Za ove države je tipično da su raspoloživost i/ili dostupnost uslugama konvencionalne medicine ograničene. Široko rasprostranjena upotreba TM u Africi i nekim zemljama u razvoju može se pripisati tome što je svuda prisutna i pristupačna. Na primer, odnos broja tradicionalnih iscelitelja i broja stanovnika u Africi je 1:500, dok je odnos lekara i stanovništva 1: Zato za milione ljudi u seoskim područjima, tradicionalni iscelitelji ostaju jedini oblik zdravstvene zaštite (19). 2) Korišćenje TM zbog kulturoloških i istorijskih uticaja. U nekim državama, kao što su Singapur i Republika Koreja, gde je sistem konvencionalne zdravstvene zašte dobro razvijen, 76% i 86% populacije još uvek redovno koristi TM (13). 3) Korišćenje T&CM kao komplementarne terapije. Ovo je uobičajena pojava u razvijenim zemljama gde je stuktura zdravstvenog sistema dobro razvijena, npr. Severna Amerika i mnoge evropske države. Iako postoje zajedničke teme koje leže u osnovi razloga koji motivišu ljude da se okrenu T&CM, postoji i veliki broj razlika između pojedinih država i regiona. Neke studije pokazuju da se pojedinci okreću T&CM iz različitih razloga, uključujući povećanu potrebu za zdravstvenim uslugama, želju za što više informacija što vodi ka povećanoj svesti o dostupnim opcijama, sve veće nezadovoljstvo postojećim sistemom zdravstvene zaštite i većim interesovanjem za zdravstvenu zaštitu koja posmatra celu osobu i prevenciju bolesti koja se sve češće vezuje za T&CM. Pored toga, T&CM prepoznaje potrebu za fokusiranjem na kvalitet života kada iscelenjenije moguće (20). Pokazalo se, na primer, da pacijenti posećuju Royal Hospital za integrativnu medicinu u Londonu zato što svi drugi tretmani nisu imali uspeha, zato što je to njihov lični i kulturalni izbor, ili zato što imaju negativna iskustva sa sporednim efektima nekih drugih tretmana (21). U Australiji su intervjui sa korisnicima T&CM pokazali da su neuspeh tretmana konvencionalnom medicinom i želja za zdravijim stilom života glavni razlozi za izbor T&CM (22). 28

31 U poslednjoj deceniji, u sve većem porastu je sopstvena zdravstvena zaštita, jer korisnici biraju da budu proaktivni u vezi sopstvenog zdravlja. Mnogi se okreću proizvodima i praksi T&CM pod pretpostavkom da prirodno znači bezbedno (23), što ne mora uvek da bude istina Kada ljudi koriste T&CM? Potrebe pojedinca često određuju kada ljudi koriste T&CM. Brojne studije pokazuju da pacijenti sa specifičnim hroničnim stanjima koriste usluge T&CM mnogo češće. Na primer, jedna američka studija je pokazala da pacijenti sa problemima mišićnoskeletnog sistema koji su posetili osteopatu čine 23% svih pacijenata sa takvim problemima u periodu od godinu dana (24). U Francuskoj, pacijenti sa hroničnim tegobama mišićno-skeletnog sistema mnogo više posećuju lekare koji nude neku vrstu alternative konvencionalnoj medicini (25). Veliki broj pacijenata sa multiplom sklerozom pomoć traže u komplementarnoj i alternativnoj medicini (CAM): prevalenca upotrebe varira od 41% u Španiji do 70% u Kanadi i 82% u Australiji (26). U Kini, bazirano na podacima nacionalnog monitoringa TCM usluga, prvih pet bolesti zbog kojih su pacijenti hospitalizovani u TCM bolnici su: cerebrovaskularne komplikacije, diskus hernija, hemoroidi, srčana ishemija i hipertenzija (27). Republika Koreja u svom izveštaju navodi da su najčešće bolesti zbog kojih su se pacijenti primali u bolnice tokom godine poremećaji kostiju, zglobova i mišića, dispepsija, osteartritis kolena i poremećaji facialnog nerva. U mnogim razvijenim zemljama, TM ima važnu ulogu u ispunjavanju potreba populacije za primarnom zdravstvenom zaštitom i specifičnim vrstama TM koje se primenjuju duži vremenski period (28). Polje 2 ispod prikazuje primer upotrebe TM u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 29

32 Polje 2: Mongolski porodični set lekova TM U izazovnoj georafiji mongolskih planina i pustinja, nomadski stočari često imaju velikih problema da stignu do zdravstvenih ustanova. Projekat porodičnog seta lekova iz tradicionalne medicine započeo je godine i obuhvata oko ljudi. Sprovedena anketa je pokazala da je 74% anketiranih izjavilo da je set pogodan za upotrebu, a lekovi su bili efikasni uz pomoć uputstva za upotrebu. Lekovi koji se koriste u ovom setu koštaju u proseku 8 dolara po porodici godišnje (29) Prednosti upotrebe T&CM Potencijalna ušteda je važan razlog što se pojedinci opredeljuju za usluge T&CM. Na primer, nasumična kontrolna proba koja se ticala ekonomske evaluacije psihoterapije, manuelne terapije i opšte medicine kod problema sa bolovima u vratu: rezultati su pokazali da je manuelna terapija bila uspešnija od psihoterapije i opšte medicine, a ukupni troškovi manuelne terapije ( 447) činili su oko 1/3 troškova psihoterapije ( 1297) i opšte medicine ( 1379). Ovo pokazuje da je manuelna terapija efikasnija i finansijski pristupačnija za tretman bola u vratu, od psihoterapije i opšte medicine (30). Još jedna studija koja je nedavno sprovedena ukazuje da pacijenti čiji lekar opšte prakse ima dodatnu obuku iz komplementarne i alternativne medicine imaju niže troškove zdravstvene zaštite i nivo mortaliteta od pacijenata čiji lekar opšte prakse to nema. Niži troškovi bili su rezultat manje dana provedenih u bolnici i manje prepisanih lekova (31) Tipovi i kvalifikacije praktičara T&CM Praktičari T&CM, praktičari CM, lekari kovencionalne medicine i ostali profesionalci zdravstvene struke. Različiti pristupi u propisima otežavaju da se utvrdi tačan broj praktičara širom sveta. U mnogim zemljama u razvoju, naročito u seoskim područjima, praktičari TM su glavni ili jedini oblik zdravstvene zaštite u zajednici. U ostalim zemljama, praktičari TM mogu se podeliti u brojne kategorije na osnovu obuke/edukacije, registracionog statusa, itd. Na primer, u Indiji postoje dve kategorije praktičara TM, sa registrovanih ajurveda, joga, naturopatskih, Unani, sida i homeopatskih (AYUSH) praktičara (32) i procenjuje se da ima oko milion seoskih, tradicionalnih AYUSH zdravstvnih radnika u zajednici (33). Otkrića CAMbrella projekta takođe ukazuje na to da T&CM koja se 30

33 sprovodi u EU potiče od oko pratičara koji nisu zdravstveni radnici i praktičara zdravstvenih radnika (34). Edukacija/obuka praktičara T&CM razlikuje se od države do države. Neke države sprovode edukaciju iz T&CM i programe obuke u okviru studija medicine na univerzitetskom nivou. Ostale imaju dobro utvrđen program edukacije i obuke koji se odnosi na određeni tip T&CM. U Polju 3 prikazan je primer sistema edukacije iz TM u Indiji. Polje 3: Sistem edukacije za praktičare TM u Indiji U Indiji, svih šest prepoznatih tradicionalnih sistema edukacije (ajurveda, joga, unani, naturopatija, sida i homeopatija) imaju institucionalizovan sistem edukacije. Indija ima 508 koledža koji godišnje upisuju studenata, a 117 od tih koledža upisuju i 2493 postdiplomca. Koledži se mogu osnovati samo uz dozvolu centralne vlade i prethodnog odobrenja za infrastrukturu, nastavni plan i program. Godišnje i nenajavljene inspekcije obezbeđuju da se ispunjavaju standardi edukacije i infrastrukture. Centralna Vlada ima moć da prepozna ili ukine bilo koju kvalifikaciju ili koledž. 3.3 Propisi za proizvode, praksu i praktičare T&CM Kao rezultat WHO Strategije za tradicionalnu medicinu , ustanovljeni su nacionalna i regionalna politika i propisi kako bi se poboljšala bezbedna primena proizvoda, prakse i praktičara T&CM (Polje 4) u mnogim državama članicama. Kao ključna odovornost za države članice ostaje da zaštite zdravlje svojih građana time što će osigurati bezbednu praksu T&CM i efikasnije izlaziti na kraj sa potencijalnim rizicima opisanim u Polju 5. Razlike među državama uočljive su u vrsti supervizorskih struktura koje postavlja Vlada u cilju da se razviju politika i propisi za proizvode, praksu i praktičare T&CM, a istovremeno izlaze u susret potrebama korisnika, njihovim izborima i zaštiti. To što se T&CM na različite načine prihvata i ceni u različitim 31

34 državama, nije iznenađujuće, obzirom na različite nacionalne prioritete, zakonodavstvo i resurse na osnovu kojih države članice biraju način na koji će zaštiti zdravlje svojih građana. Tabela 4: Proizvodi, praksa i praktičari T&CM T&CM proizvodi uključuju bilje, biljne materijale, biljne preparate i gotove biljne proizvode koji sadrže delove biljaka, ostale komponente biljaka ili kombinacije njihovih aktivnih supstanci. U nekim državama biljni preparati mogu sadržati, po tradiciji, prirodne organske ili neorganske aktivne sastojke koji nisu biljnog porekla (npr. životinjske ili mineralne supstance). T&CM prakse uključuju medikamentoznu terapiju i proceduralnu terapiju zdravstvene zaštite kao što je biljna medicina, naturopatija, akupunktura i manuelna terapija kao što je kiropraktika, osteopatija, kao i ostale srodne tehnike poput či gonga, tai čia, joge, termalne medicine i drugih fizičkih, mentalnih, spiritualnih i telo-um terapija. T&CM praktičari mogu biti TM praktičari, CM praktičari, profesionalci iz oblasti konvencionalne medicine i zdravstveni radnici kao što su lekari, zubari, babice, farmaceuti i fizikalni terapeuti koji sprovode usluge T&CM. Polje 5: Rizici povezani sa T&CM proizvodima, praktičarima i sopstvenom zdravstvenom zaštitom: n Upotreba neispravnih, falsifikovanih i proizvoda lošeg kvaliteta; n Nekvalifikovani praktičari; n Pogrešna dijanoza, odložena dijagnoza ili propušteni efikasni konvencionalni tretmani; n Pogrešne ili nepouzdane informacije; n Neželjena dejstva, nus-pojave ili interakcije. 32

35 3.3.1 Proizvodi U ovom momentu, većina država članica ima propise za biljne proizvode, mada nastavljaju dalje da ih razvijaju, nadopunjavaju i implementiraju nove propise kada je to potrebno. Ovi zakonski pristupi imaju za cilj da zaštite zdravlje korisnika obezbeđujući preparate koji su sigurni i visokog kvaliteta. Obzirom na činjenicu da je tržište danas u pravom smislu reči međunarodno, jer se proizvodi često prave u jednoj državi, a prodaju u ostalim, veliki je izazov osigurati bezbedne i visokokvalitetne proizvode. Kako bi rešile ovaj problem, države članice i regulatorne agencije u sve većoj meri sarađuju i razmenjuju iskustva. Neka regionalna tela rade na harmonizaciji propisa za biljne preparate i ostale biljne proizvode u svom regionu. Na primer, cilj EU je da usvoji uniformni zakon za proizvode T&CM koji se može odnositi na ili preporučiti svim praktičarima u regionu (35); u regionu jugo-istočne Azije napori za postizanje harmonizacije u regulativi biljnih proizvoda traju još od godine ( Primer globalne regulatorne mreže podržane od strane WHO prikazan je u Polju 6. Polje 6: Globalna regulatorna kooperativna mreža za biljne preparate (IRCH) Poslednjih godina raste fokus na regionalnoj i međunarodnoj saradnji u regulisanju lekovitih proizvoda. Biljni preparati specifična su tema radionica na sastancima Međunarodne konferencije Regulatornih organa za lekove (ICDRA) od godine. U sektoru T&CM, nacionalni regulatorni organi za regulaciju biljnih preparata jednom godišnje se sastaju od godine kao deo globalne regulatorne mreže Međunarodne regulatorne kooperacije za biljne preparate (IRCH) T&CM praksa Da bi osigurali bezbednost i efikasnost T&CM, nacionalni organi iz oblasti zdravstva moraju razviti politiku i strategiju koje reflektuju njihove specifične potrebe u radu sa najpopularnijim formama T&CM koje se praktikuju u njihovoj državi. Pored toga, u prepoznavanju činjenice da je T&CM istinski globalna, moraju biti pripremljeni da se nose sa novim formama T&CM koje dolaze iz drugih država. Ovo može otežati prepoznavanje kvalifikovanih praksi T&CM. Prema tome, kada države članice budu formulisale i implementirale nacionalnu politiku i propise za T&CM, može biti korisno da se uzmu u obzir iskustva i informacije iz drugih država. Na primer, u Singapuru, organi za izdavanje 33

36 lincence za akupunkturu i TCM prihvataju i sertifikate i kvalifikacije stečene u centrima višeg obrazovanja na drugim kontinentima (36). Slična situacije je i na Tajlandu, gde su licence za praktikovanje T&CM zagarantovane onima sa bačelor diplomom iz T&CM stečenom na univerzitetima na Tajlandu ili u inostranstvu (37) T&CM praktičari Znanje i kvalifikacija praktičara ima direktan uticaj na bezbednost pacijenta. Način na koji praktičar T&CM stiče znanja i veštine varira od države do države. U nekim državama, ustanovljene su prakse T&CM i praktičari su u obavezi da završe zvanični program edukacije/obuke. Na primer, u mnogim evropskim zemljama i Severnoj Americi, kiropraktičari, naturopate, herbalisti i osteopate moraju se edukovati na univerzitetskom nivou. Slično tome, u Kini, Republici Koreji, Indiji i Vijetnamu, lekari koji praktikuju neku vrstu T&CM moraju imati univerzitetsku diplomu. Pored edukacije/obuke, mnoge države članice imaju propise i za praktičare T&CM. Međutim, u mnogim zemljama u razvoju, znanja i veštine iz TM prenose se generacijama usmenim putem, što otežava prepoznavanje kvalifikovanog praktičara. Države članice treba da uzmu u obzir svoju situaciju i prepoznaju specifične potrebe. Ovo može da uključi nadgradnju osnovnog znanja i veština, podržavanje saradnje između praktičara TM i konvencionalnih lekara i zdravstvenih radnika i, tamo gde je to neophodno, propise ili registraciju prakse. Brojne države članice koje imaju uspostavljene propise za praktičare T&CM mogu se videti na Grafiku 5, dok se primeri propisa za praktičare T&CM nalaze u Polju 7. 34

37 Grafik 5: Propisi za praktičare T&CM Sa propisima za praktičare T&CM Bez ikakvih pripisa za praktičare T&CM 56 (43.5%) (13%) 56 (43.5%) Bez odgovor a Polje 7: Trenutni propisi za praktičare kineske medicine u Hong Kongu, SAR, Kini Uredba za kinesku medicinu (CMO) ( eng/home.htm) usvojena je godine (Cap 549) kako bi se regulisala praksa, upotreba, prodaja i proizvodnja preparata kineske medicine pod okriljem Saveta za kinesku medicinu Hong Konga (CMCHK). Na osnovu CMO, svaka osoba sa priznatom diplomom obuke iz kineske medicine koja želi da se registruje mora da prođe ispit za licencu koji sprovodi Odbor za praktičare kineske medicine (PB) koji vodi CMCHK. Obzirom da kineska medicina ima dugu istoriju u Hong Kongu, CMO predstavlja prelazni sporazum za registraciju praktičara kineske medicine (CMP). Svaka osoba koja praktikuje kinesku medicinu u Hong Kongu 3. januara godine može da aplicira PB da bi se zavela kao CMP. Registrovani CMP mora potom da aplicira za sertifikat iz prakse koji važi tri godine, i mora da ispuni obavezu kontinuirane edukacije iz kineske medicine pre nego što stekne pravo da obnovi sertifikat iz prakse. Sistem limitirane registracije za CMP zahteva od eksperata kineske medicine da se uključe u kliničku nastavu i istraživanja u institucijama odobrenim od strane PB. U cilju regulisanja njihovog profesionalnog ponašanja i prakse, PB je sastavio kodeks ponašanja za CMP (38) Intelektualna svojina Pitanja vezana za intelektualnu svojinu (IP) mou imati uticaj na proizvode, praksu, pa čak i praktičare.dok IP može da podrži inovacije i pruži 35

38 podsticaj za investiranje u istraživanja, takođe može biti zloupotrebljena za nepravilno prisvajanje T&CM. Zajednička publikacija WHO, WIPO i WTO (39) razmatra pitanja trenutne politike vezano za IP, tradicionalno znanje i geneteske resurse, čega je i T&CM sastavni deo. 3.4 Univerzalno zdravstveno osiguranje i integracija T&CM Na 65. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, generalni direktor WHO izjavio je da je univerzalno zdravstveno osiguranje najbolji način da se učvrsti ono što je postignuto u protekloj deceniji. To je krajnji izraz pravednosti. To je sidro za rad WHO, kako se mi [WHO] krećemo napred (40). Pored toga, postizanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja (UHC) postavljeno je kao jedan od opštih ciljeva WHO 12. Generalnog programa za rad (41). Svrha UHC je da omogući da svi ljudi imaju pristup promotivnim, preventivnim, isceljujućim i rehabilitacionim zdravstvenim uslugama, zadovoljavajućeg kvaliteta da bi bile efikasne, dok istovremeno obezbeđuje da svi oni nemaju velik finansijski teret dok plaćaju takve usluge. Univerzalno zdravstveno osiguranje je usko povezano sa postizanjem najvišeg mogućeg standarda zdravlja navedenog u Ustavu WHO i u konceptu Zdravlje za sve. Mnogi faktori unutar i izvan zdravstvenog sistema doprinose postizanju UHC: socio-ekonomske determinante van zdravstvenog sistema i poboljšanje zdravstvenog sistema kao što su dobro upravljanje, povećana dostupnost i odovarajuća distribucija određenog tipa zdravstvenih radnika, raspoloživost i distribucija osnovnih lekova i zdravstvenih objekata, visok kvalitet nege, odgovarajuće finansiranje, pouzdane informacije itd. Na putu do univerzalnog zdravstvenog osiguranja moraju se prevazići postojeće barijere na koje nailaze pojedinci kada pristupaju uslugama zdravstvene zaštite, kao što su fragmentacija usluga zdravstvene zaštite i nesprovođenje usluga u kojima je pacijent u centru. Usluge zdravstvene zaštite mogu biti jako daleko (geografska barijera) ili može postojati mali broj osoblja sa puno vremena provedenog u čekanju (organizaciona barijera) ili usluge nisu usklađene sa kulturalnim i seksualnim izborima pacijenata (kulturalna barijera). Štaviše, čak i kada ljudi uspeju da stignu do mesta gde se pružaju usluge, one mogu biti lošeg kvaliteta ili, u nekim slučajevima, čak i štetne. Još jedan veliki problem je predominacija kurativnih usluga, baziranih na bolnici, orijentisanim na bolest, a često vrlo slabo integrisanih u širi zdravstveni sistem. Ovakve vrste usluga odgovorne su za velike neefikasnosti, što bi moglo predstavljati 36

39 prepreku za postizanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja. Umesto postojećih barijera, kvalifikovana T&CM može predstavljati pozitivan doprinos univerzalnom zdravstvenom osiguranju. U mnogim državama, T&CM je delimično pokrivena javnim i privatnim osiguravajućim kompanijama od 1990-ih. Određeni broj država članica sa pokrivenim osiguranjem za akupunkturu može se videti na Grafiku 2. U mnogim evropskim državama, ipak, propisi i registracija T&CM nisu dobro uspostavljeni. Sve veći broj lekara je zainteresovano za T&CM u tim evropskim zemljama, fenomen koji može da poveća verovatnoću nadoknade. Na primer, mnogi lekari u Francuskoj su specijalisti iz akupunkture i homeopatije, a za obe postoji mogućnost refundiranja iz Socijalnog kada se sprovode od strane lekara. Od godine, Zajedničko socijalno osiguranje Tournai-Ath u Belgiji delimično nadoknađuje troškove specifičnih komplementarnih/alternativnih tretmana, kao što su homeopatska sredstva. U Finskoj, kada se sprovode od strane alopate, akupunktura i ostale komplementarne/alternativne terapije mogu biti pokrivene Socijalnim osiguranjem (SII). U Nemačkoj, javno i privatno osiguranje jednako obezbeđuju istu vrstu pokrića za neke komplementarne/alternativne tretmane (42). Primer nadoknade za usluge TM u Japanu prikazan je u Polju 8. Polje 8: TM zakon i nadoknada nacionalnog zdravstvenog osiguranja u Japanu U Japanu, 84% lekara koristi kampo u dnevnoj praksi (43). Prema godišnjem Izveštaju o zdravlju, radu i dobrobiti (44), broj registrovanih lekara koji prepisuju jedino kampo lekove je Bilo je registrovanih farmaceuta koji su prodavali jedino kampo lekove. Bilo je takođe i akupunkturista, moksa terapeuta, praktičara koji se bave masažom i džudoterapeuta. Od aprila godine spisak nadoknade Nacionalnog zdravstvenog osiguranja uključivao je 147 preskripcija kampo formula i 192 biljna materijala korišćena u preskripciji kampo formule. Akupunktura, moksibustija, japanska tradicionalna masaža i džudoterapija delimično su pokrivene privatnim zdravstvenim osiguranjem (42). 37

40 3.4.1 Različite faze integracije T&CM Imajući u vidu da T&CM ima potencijal da poboljša zdravlje pojedinca, njena integracija u nacionalni sistem zdravstvene zaštite omogućiće korisnicima da imaju širi izbor kada požele da koriste takve usluge. Iako integracija može biti od velike koristi populaciji koja živi sa hroničnim bolestima ili u promociji zdravlja, u određenim okolnostima ona može da doprinese i tretmanu akutnih bolesti. Odgovarajuću integraciju pomenula je i dr Margaret Čan, generalni direktor WHO, kada je rekla da: Dva sistema, tredicionalna i zapadna medicina, ne treba da se sukobljavaju. U kontekstu primarne zdravstvene zaštite, mogu da se spoje u harmoniju, koristeći najbolje karakteristike oba sistema, i kompenzujući njihove određene slabosti. Ovo je nešto što ne može da se desi samo po sebi. Mora da se napravi smišljena politička odluka. Ali to se može uspešno realizovati (45). U nekoliko država, određene vrste T&CM potpuno su integrisane u sistem zdravstvene zaštite. U Kini, na primer, tradicionalna kineska medicina i konvencionalna medicina praktikuju se zajedno na istom nivou usluga zdravstvene zaštite, a i javno i privatno zdravstveno osiguranje pokriva i tradicionalnu kinesku medicinu i konvencionalnu medicinu (Polje 9). Polje 9: Integracija zdravstvenih usluga TM u Kini IU Kini, ima oko zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge TM, sa bolničkih kreveta, uključujući sve nivoe bolnica TM i opštih bolnica, klinika i domova zdravlja u gradskim i seoskim područjima. Oko 90% opštih bolnica imaju odeljenja za pružanje usluga TM za bolničke i vanbolničke pacijente. Zdravstvene ustanove TM uređene su istim nacionalnim zakonom o zdravstvenim ustanovama kojim i zdravstvene ustanove konvencionalne medicine. Praktičari TM mogu da pružaju usluge i u javnim i u privatnim bolnicama i klinikama. Vlada i privatno osiguranje u potpunosti pokrivaju TM uključujući tibetansku, mongolsku, ugur i dai tradicionalnu medicinu. Javnost ili pacijenti slobodni su da izaberu da li će koristiti usluge tradicionalne ili konvencionalne medicine, ili njihovi lekari mogu da im preporuče terapiju koja će biti najpodesnija za njihov zdravstveni problem (46). U Republici Koreji, lekari tradicionalne medicine mogu da pružaju usluge korejske TM i u javnim i u privatnim bolnicama i klinikama. Nacionalno zdravstveno osiguranje pokriva usluge korejske TM od godine, a danas i privatna osiguranja pokrivaju usluge TM. U Vijetnamu, praktičari TM mogu da 38

41 pružaju usluge i u javnim i u privatnim bolnicama i klinikama, a osiguranje od strane vlade u potpunosti pokriva akupunkturu, biljnu medicinu i tretmane TM. U mnogim drugim državama, T&CM je delimično integrisana u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. Švajcarska je postala prva država u Evropi koja je integrisala T&CM u sistem zdravstvene zaštite (Polje 10). Polje 10: Integracija T&CM u sistem zdravstvene zaštite u Švajcarskoj U Švajcarskoj, prosečna prevalenca upotrebe T&CM (osobe koje su koristile T&CM) bila je 49% (47) nakon godine godine, DHA je odlučio da, od do 2005., pet komplementarnih terapija antropozofska medicina, homeopatija, neuralna terapija, fitoterapija i TCM (tradicionalna kineska medicina) budu pokrivene programom obaveznog zdravstvenog osiguranja (KLV), ukoliko te usluge sprovodi lekar sa sertifikatom iz CAM. U međuvremenu, švajcarska Vlada je uspostavila program za evaluaciju CAM (PEK), koji je imao veliku ulogu u zdravstvenom sistemu Švajcarske, kako bi se odredila njena uloga i efikasnost. Prema rezultatima PEK evaluacije, CAM praktičari se mogu razlikovati od lekara koji sprovode konvencionalnu zdravstvenu zaštitu u smislu prirode, lokacije i tehničkih resursa njihove prakse više od 67% glasača se opredelilo za novu ustavnu odredbu o CAM, sa rezultatom da su se određene komplementarne terapije vratile u osnovnu šemu zdravstvenog osiguranja koja je na raspolaganju svim stanovnicima Švajcarske (48). Ustavna odredba o CAM takođe ubrzava obavezna predavanja za studente medicine, standardizaciju obuke i sertifikovanje komplementarnih terapija i za lekare i za praktičare koji nisu medicinske struke, kao i dostupnost proizvoda CAM u Švajcarskoj (49) Kako integrisati T&CM Kada se T&CM integriše u u sistem zdravstvene zaštite, proces i koraci koji se preduzimaju variraju od države do države, od regiona do regiona. Sledeći kriterijumi mogu pomoći državama članicama da prepoznaju ključne procese koje je potrebno preduzeti u njihovim državama: 39

42 n n n n proceniti primenu T&CM uključujući prednosti i rizike u smislu lokalne istorije i kulture, i promovisati veće uvažavanje uloge i potencijala T&CM; analizirati resurse za nacionalno zdravstvo kao što su finansije i humani resursi; osnaživanje ili uspostavljanje relevantnih politika i propisa za proizvode, praksu i praktičare T&CM; promocija jednakog pristupa zdravlju i integracija T&CM u sistem zdravstvene zaštite uključujući nadoknadu i moguće puteve saradnje. Važno je uzeti u obzir ulogu svake prakse u nacionalnom kontekstu kada se razvija integraciona politika. Akcenat treba staviti na važnost dokumentovanja i studiranja prakse T&CM kako bi se napravila kategorizacija terapija ili modela T&CM što će podupreti odgovarajuću politiku i propise. U Švedskoj, broj lekcija i preporuke preuzete su iz integracije T&CM u primarnu zdravstvenu zaštitu i istaknuta su neka važna pitanja (50): npr. dostupnost specijalističkih obuka za lekare opšte prakse, po mogućstvu dokumentacije u elektronskom obliku reflektujući multimodularni menadžment, kombinacija kvalitativnih i kvantitativnih istraživačkih metoda, interdisciplinarni dijalog i saradnja. Politika zasnovana na znanju ključ je integracije T&CM u sistem zdravstvene zaštite. Prioritet treba da budu istraživanja i da budu podržana kako bi se generisalo znanje. Mnogo toga može se naučiti iz kontrolisanih kliničkih proba, ali isto tako na raspolaganju ima i drugih metoda evaluacije. To su studije o efektivnosti, kao i komparativna istraživanja o efektivnosti, obrasci primene i druge kvalitativne metode. Postoji mogućnost da se iskoristi prednost i sponzorišu eksperimenti iz stvarnog sveta gde su različiti oblici i metode istraživanja važni, dragoceni i primenjivi. Značaj obuhvatanja različitih istraživačkih metoda u naporu da se izgradi baza dokaza, kojom bi se informisala nacionalna politika i tela za donošenje odluka, naglašeno je od strane Nacionalnog Instituta za zdravlje i kliničku praksu (NICE), kao i ostali (51). 40

43 3.5 Mogućnosti i izazovi Jasno je da, sa globalne tačke gledišta, postoje brojne mogućnosti i izazovi u vezi sa nacionalnom politikom, zakona i propisa, kvaliteta, sigurnosti i efikasnosti T&CM, univerzalnog zdravstvenog osiguranja i integracije T&CM u sistem zdravstvene zaštite. Iako postoje brojna socijalna i ekonomska pitanja koja podstiču na korišćenje T&CM, predviđeni porast hroničnih bolesti (WHO Globalni izveštaj o nezaraznim bolestima (NCDs), 2011.) je najvažniji razlog za razvijanje i jačanje saradnje između konvencionalnog i T&CM zdravstvenog sektora. Mogućnosti i izazovi koji su prepoznati nalaze se u izveštajima, anketama i na sastancima eksperata (sumirano na Graficima 6 i 7). Sve to zajedno predstavlja osnovu za razvijanje ciljeva ove strategije. Međutim, imajući u vidu različitosti među državama članicama u smislu kako T&CM primenjivati, regulisati i integrisati, implementacija strateških ciljeva mora uzeti u obzir specifičnu situaciju svake pojedinačne države članice. Grafik 6: Poteškoće sa kojima se susreću države članice po pitanju regulacije T&CM Nedostatak istraživačkih podataka Nedostatak mehanizama za kontrolu I regulaciju reklamiranja I reklamacija Nedostatak odgovarajućih mehanizama za regulisanje biljnih proizvod Nedostatak odgovarajućih mehanizama za nadzor I regulisanje praktičara T&CM Nedostatak finansijske podrške za T&CM Nedostatak ekspertize u nacionalnim zdravstvenim organima I agencijama za kontrolu Nedostatak mehanizama za nadzor bezbednosti prakse T&CM Nedostatak saradnje među nacionalnim zdravstvenim organima u širenju informacija o T&CM Nedostatak mehanizama za nadzor bezbednosti T&CM proizvoda, uključujući biljne preparate Nedostatak edukacije i obuke za T&CM praktičare Ostali Broj država članica 41

44 Razlike među državama članicama ilustrovane su rezultatima nedavno objavljene studije o T&CM u Evropi. 39 nacija obuhvaćeno ovom studijom u velikoj meri se razilaze po pitanju regulacije CAM prakse. U isto vreme, cilj je da usvoje uniformni propisi za CAM proizvode koji se prepisuju ili preporučuju od strane CAM praktičara unutar iste geografske regije. Kada pacijenti prelaze granicu u potrazi za CAM tretmanom, mogu naići na značajne razlike u profesionalnoj pozadini naočigled identičnih CAM praktičara, koji su predmet potpuno različitih sistema za refundiranje. Ova komplikovana situacija utiče na prava, pristup i potencijalnu bezbednost, predstavlja izazov za harmonizovano nacionalno i evropsko usvajanje nove direktive o primeni prava pacijenata u zdravstvenoj zaštiti van granica države u kojoj žive (52). Kao posledicu toga, pojedinačne države unutar kulturalno sličnih regija treba da uzmu u obzir harmoniziranje svojih zakona propisa u cilju zaštite od prekomernih ili nedovoljnih propisa na nacionalnom nivou, kada ne postoji razlog da tako bude (53). Grafik 7: Vrsta podrške po pitanjima T&CM koju države članice očekuju od WHO Tehnički vodič o istraživanju i evaluaciji bezbednosti kvaliteta I efikasnosti T&CM Širenje informacija o regulatornim pitanjima Seminar/radionica o integraciji T&CM u PHC kontekst Seminar/radionica o bezbednosnom nadzoru biljnih preparata Pružanje istraživačkih baza podataka Velika potreba Postoji potreba Nema potrebe Seminar/radionica na temu regulacije T&CM prakse Seminar/radionica o razvoju nacionalne politike i programa za T&CM Seminar/radionica na temu regulative za biljne preparate Obezbeđivanje vodiča ili minimum zahteva za osnovnu obuku T&CM praktičara Organizovanje globalnih sastanaka Obezbeđivanje tehničke podrške u promociji bezbedne I efikasne primene lokalnetm u PHC Obezbeđivanje saradnje između nacionalnih zdravstvenih organa Obezbeđivanje vodiča o sopstvenoj brizi, informacije za javnost u PHC ili na nivou zajednice Ostalo Broj država članica 42

45 Generalno gledano, podaci koje pružaju države članice pokazuju da do napretka po pitanjima vezanim za proizvode, praksu i praktičare T&CM neće doći ujednačenim tempom. Do napretka u regulaciji biljnih preparata i nacionalne T&CM politike dolazi brže, dok regulacija T&CM praktičara i prakse još uvek kaska mnogo sporijim tempom. Na primer, Grafik 2 pokazuje da iako većina država članica priznaje da primenjuje akupunkturu, mnogo manji broj istih priznaje da ima utvrđene Uredbe za akupunkturu. Odgovarajući na potrebe prepoznate od strane država članica i kao nadgradnju onoga što je postignuto WHO Strategijom za tradicionalnu medicinu , ova nova WHO Strategija za TM će posvetiti više pažnje prioritetima kao što su zdravstvene usluge i sistemi, nego što je to činila prethodna strategija. Analizom progresa od prve WHO globalne strategije za TM (Sekcija 2) i Globalnog izveštaja (Sekcija 3) postaje jasno da postoji kontinuirana potreba za T&CM širom sveta. T&CM se ne koristi samo u tretmanu bolesti, naročito hroničnih bolesti, već se u velikoj meri koristi u prevenciji bolesti, unapređenju zdravlja i održđavanju zdravlja, a od strane nekih država dokazano je i da je isplativa. Kako bi se ispunili zahtevi javnosti i država članica, i pomoglo državama u integraciji T&CM u sistem zdravstvene zaštite, WHO je sastavila Strategiju za tradicionalnu medicinu

46 4. Strateški ciljevi, strateški pravci i strateške akcije Kao odgovor na uspehe i izazove prepoznate tokom implementacije WHO Strategije za tradicionalnu medicinu , WHO je okupila i konsultovala se sa ekspertima, državama članicama i drugim zainteresovanim stranama iz šest WHO regija kako bi sastavili strateške ciljeve, strateške pravce i strateške akcije za novu strategiju kojom bi se vodio T&CM sektor u periodu od godine. Ovo poglavlje pruža detaljne informacije o tome kako bi T&CM trebalo da se razvija i napreduje u narednoj deceniji. WHO je nedavno najavila će se značajno strateško planiranje za države članice fokusirati na potrebe za boljim univerzalnim zdravstvenim osiguranjem (UHC) širom sveta. WHO prepoznaje da je dobro zdravlje od suštinske važnosti za održivu ekonomiju, socijalni razvoj i smanjenje siromaštva. Pristup osnovnim zdravstvenim uslugama je od ključnog značaja za poboljšanje i održavanje zdravlja. U isto vreme, ljudi moraju biti zaštićeni od srljanja u siromaštvo zbog velikih troškova zdravstvene zaštite. Ciljevi WHO Strategije za tradicionalnu medicinu su podrška državama članicama u: 1. podsticanju potencijalnog doprinosa T&CM zdravlju, dobrobiti, i UHC; 2. promociji bezbedne i efikasne primene T&CM kroz regulaciju, istraživanja i integraciju T&CM proizvoda, prakse i praktičara u sistem zdravstvene zaštite, na odgovarajući način. WHO Strategija za TM je osmišljena tako da pomogne državama da odrede najbolji način za promovisanje zdravlja i istovremenu zaštiti korisnike koji žele da koriste ovakve proizvode, praksu i praktičare. Za ovo su neophodna dva ključna koraka: 1. Države članice treba da definišu i bolje razumeju T&CM u okviru svoje nacionalne situacije prepoznajući oblike T&CM koji se primenjuju, definišući ko ih primenjuje, istražujući razlike njihove upotrebe i definišući i sadašnje i potrebe u budućnosti. 44

47 U suštini, države moraju da izgrade sopstveni nacionalni profil oko T&CM. 2. Reflektujući svoj nacionalni profil, države članice treba da razviju politiku, propise i vodiče koji se odnose na one oblike T&CM koji zadovoljavaju zdravstvene potrebe i izbore njihovih građana. Dok uobičajene teme i prioriteti mogu postojati između država članica, nacionalni pristupi moraju se razviti tako da odgovaraju individualnim potrebama svake države. Jasno je da će oni biti predmet postojećih zakonskih okvira, kultularnih ubeđenja u vezi T&CM i struktura za nadzor individualnih proizvoda, praksi i praktičara. Države članice mogu postići ova dva koraka organiovanjem svojih aktivnosti prema tri strateška cilja: 1) Igradnjom baze znanja za aktivni menadžment T&CM kroz odgovarajuće nacionalne propise; 2) Osnaživanjem sigurnosti kvaliteta, odgovarajuće primene i efikasnosti T&CM regulacijom proizvoda, praksi i praktičara; 3) Promovisanjem univerzalnog zdravstvenog osiguranja integracijom T&CM usluga na odgovarajući način u sistem zdravstvene zaštite i lične zdravstvene zaštite. 4.1 Strateški cilj 1: Izgradnja baze znanja za aktivni menadžment T&CM kroz odgovarajuće nacionalne propise Postoji velika raznolikost proizvoda, praksi i praktičara u T&CM. Neki doprinose zdravlju, neki se povezuju sa rizicima ili su vođeni isključivo komercijalom. U pogledu svojih ograničenih resursa, države članice treba da odluče gde će fokusirati pažnju kako bi korisnicima obezbedili najbolji i najsigurniji oblik zdravstvene zaštite, dok istovremeno podržavaju njihov izbor. Pre nego što odluče o tome kako će T&CM biti supervizirana u okviru njihove pravne nadležnosti, države članice moraju razumeti specifičnu prirodu svog nacionalnog sektora T&CM i ustanoviti validnu i sveobuhvatnu bazu podataka od koje će početi nadgradnju. 45

48 4.1.1 Strateški smer 1: Razumevanje i prepoznavanje uloge i potencijala T&CM Države članice se ohrabruju da prepoznaju ulogu T&CM u njihovom sistemu zdravstvene zaštite. Ipak, postoje velike razlike u oblicima T&CM koji mogu biti uzeti obzir kao sastavni deo svakog lokalnog sistema zdravstvene zaštite. Ova strategija preporučuje da države članice detaljno procene koji se oblik T&CM koristi među stanovništvom i osmisle sopstveni nacionalni profil T&CM prakse. Ove informacije će im omogućiti da donesu odluku na koji način će regulisati i koristiti T&CM. Kako tržište za T&CM postaje sve više globalno, harmonizacija i saradnja imaju sve veću vrednost. U takvom okruženju treba da se razvijaju politika i propisi sa nacionalnom i globalnom perspektivom. Ovaj strateški plan preporučuje da države koriste pristupe najbolje prakse kako bi razvili propise za različite modele. Strateške akcije za države članice: 1. Priznati ulogu i različitost T&CM unutar sistema zdravstvene zaštite. 2. Definisati okvir sektora uz pomoć podataka koji se tiču broja ljudi koji koriste specifične oblike T&CM, njihove razloge za upotrebu, najpopularnije (najvažnije) oblike, da li ih koriste po savetu nekog zdravstvenog radnika, i da li njihovi lekari znaju da oni koriste i T&CM. 3. Implementirati i integrisati T&CM propise i programe kao integralne komponente njihovog sistema zdravstvene zaštite, gde je to moguće. 4. Podsticati komunikaciju i partnerstvo između zainteresovanih strana. 5. Odrediti prioritete i akcije koje će biti preduzete u skladu sa nacionalnim prioritetima, mogućnostima itd. Strateške akcije za parnere i zainteresovane strane: 1. Uvesti najbolje prakse u saradnji sa akreditovanim telima praktičara i istraživača koje se mogu primenjinavati na međunarodnom nivou. 2. Sastaviti preporuke koje se tiču istraživačkih prioriteta u specifičnim područjima zarad formulacije propisa. 46

49 Strateške akcije za WHO: 1. Nastaviti sa pružanjem podrške i tehničkih smernica državama članicama kreiranjem relevantnih dokumenata i alata za studije propisa. 2. Podržati države članice u definisanju i regulaciji različitih disciplina i modela T&CM. 3. Koordinisati globalne tehničke resurse da bi se izgradio koncenzus o osnovnim definicijama T&CM. 4. Podržati države članice u promociji širenja informacija među državama o formulaciji propisa. 5. Sakupljanje podataka na globalnom nivou o sprovođenju T&CM; uspostaviti i održavati bazu podatalka gde bi se sakupljale informacije o propisima i regulaciji T&CM od strane država članica Strateški smer 2: Osnaživanje baze znanja, sakupljanje dokaza i održavanje resursa Države članice treba da ojačaju svoje znanje, saradnju i održivu upotrebu T&CM resursa. Važno je da države članice i zainteresovane strane budu svesne biodiverziteta i međunarodnih pregovora koji se tiču ugroženih vrsta. Iako postoji sve veće interesovanje za T&CM, još uvek ima mnogo pitanja u vezi kvaliteta i kvantiteta dokaza koji podržavaju njeno sprovođenje. Istraživanja T&CM treba da koriste metode koje su opšte prihvaćene u evaluaciji zdravstvenih usluga, uključujući komparativne studije efikasnosti i miks-metode. Postoji manjak istraživanja i inovacija u različitim oblicima T&CM. Da bi se T&CM posmatrala kao integrativni deo zdravstvene zaštite, ona mora biti podržana dokazima. To se može postići većim brojem istraživanja i inovacija praćenim fokusom na menadžmentu znanja, uključujući zaštitu prava intelektualne svojine. Ovo će, za uzvrat, ohrabriti inovacije i zaštititi tradicionalno znanje. Iako je T&CM sada popularan globalni fenomen, još uvek postoji rizik da tradicionalno znanje za održavanje zdravlja i sprovođenje zdravstvene zaštite u nekim državama bude izgubljeno. Ovo bi trebalo da skrene pažnju odgovarajućih agencija za intelektualnu svojinu. Ključni prioritet je strateško sakupljanje, analiza i sinteza podataka o T&CM, udruženo sa strategijom menadžmenta informacija da bi se osiguralo 47

50 da ostanu upotrebljive I najvišeg kvaliteta. To se može postići uključivanjem pitanja o korišćenju T&CM u nacionalnim upitnicima, usvajanjem postojećih baza podataka, osnivanjem istraživačkih centara ili razvijanjem nacionalnih istraživanja i mreža sa više zainteresovanih strana. Kada se sačini baza podataka, države članice treba da podstaknu istraživanja različitih oblika T&CM koji mogu doprineti populaciji i fokusirati pažnju i ograničene resurse na proizvode, prakse i praktičare koji će dati najveći doprinos. U isto vreme, države članice treba da zauzmu bolju poziciju u prepoznavanju vrste T&CM koje nameću preuveličane tvrdnje i predstavljaju rizik po zdravlje. Adekvatna zaštita T&CM putem konvencionalne intelektualne svojine ili prava sui generis može pomoći da se spreči njena neautorizovana primena. Trenutni okviri intelektualne svojine mogu se koristiti za zaštitu inovacija baziranih na T&CM, a mogu se proširiti tako da uključe i odgovarajuće zaštitne mere kako bi se sprečila zloupotreba T&CM. Svaki novi sui generis sistem zaštite ne bi trebalo da obezbedi prethodni pristanak I pristup, već da obezbedi širok pristup T&CM ohrabrivanjem istraživanja o T&CM kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti kako bi se prilagodili postojeći tretmani i razvili novi proizvodi. Odgovarajuće strategije takođe mogu osigurati da treća strana ne dobije legitimna ili neosnovana prava na intelektualnu svojinu nad T&CM. Strateške akcije za države članice: 1. Na osnovu najvećeg potencijalnog rizika i/ili prednosti koje se mogu pripisati T&CM koja se primenjuje u njihovoj državi: a. vršiti nadzor bezbednosti T&CM; b. identifikovati izvore dokaza, bilo istorijskihnih, tradicionalnih ili naučnih, koji podržavaju ili osporavaju odeđenu terapiju; c. odrediti profil rizika/prednosti, uključujući i isplativost. 2. Promovisati istraživanja i razvoj, inovacije, menadžment znanja. 3. Ohrabriti generaciju znanja, prevođenje i dalje širenje uspostavljanjem sveobuhvatnog i inkluzivnog pristupa T&CM istraživanjima i razvoju, uključujući kvalitet i isplativost. 4. Razviti agendu istraživačkog rada koji priznaje i uključuje različite oblike istraživačkih modela kada je to moguće. 48

51 5. Razviti i podeliti adekvatne metode i kriterijum za evaluaciju bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta T&CM proizvoda i za procenu vrednosti T&CM prakse (npr. razvoj resursa za istraživanje, razvoj odgovarajućih istraživačkih metodologija i ohrabrivanje investicija). 6. Sprečiti zloupotrebu T&CM implementacijom relevantnih međunarodnih instrumenata u skladu sa WHO globalnom strategijom i akcionim planom za javno zdravlje, inovacije i intelektualnu svojinu, usvajanje ili dopunjavanje nacionalnog zakona za intelektualnu svojinu i došenje drugih odbrambenih strategija. 7. Zaštita i konzerviranje T&CM resursa, posebno znanja i prirodnih resursa. 8. Utvrditi kako se informacije o T&CM šire putem praktičara, reklamiranja proizvoda, praksi i putem medija. 9. Podsticati dijalog i partnerstvo između zainteresovanih strana. Tamo gde je to potrebno, tražiti ulaganja od strane međunarodnih partnera sa dodatnim informacijama, posebno u pogledu globalnih trendova i naučenih lekcija. 10. Objavljivanje vodiča za standardne tremane za primenu T&CM, kao i osnovnu listu lekova. Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane: 1. Podržavanje saradnje sa državama članicama i WHO u istraživačkim projektima/programima iz T&CM. 2. Savetovanje o mogućim rizicima i prednostima. 3. Podsticati kulturu komunikacije, dokumentacije, evaluacije i inovacije među udruženjima praktičara, i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. 4. Povećanje dostupnosti literaturi, bazi podataka i drugim izvorima znanja. 5. Razvijanje istraživačkih metodologija koje su u skladu sa teorijom i praksom T&CM. 6. Izgradnja kapaciteta i sposobnosti za međunarodna istraživanja, uključujući pitanja kao što su adekvatna zaštita intelektualne svojine i prevencija mogućih zloupotreba. 7. Podrška međunarodnoj saradnji u istraživanjima iz oblasti T&CM. 49

52 Strateške akcije za WHO: 1. Kontinuirano pružanje podrške i tehničkih smernica državama članicama razvijanjem relevantnih dokumenata i alata koji se tiču politike studija, istraživanja, čuvanja resursa i održive primene. 2. Promocija međunarodne saradnje u istraživanjima iz oblasti T&CM. 3. Podizanje svesti svih zaintresovanih strana po pitanjima biodiverziteta i konzervacije. 4. Organizovanje trening radionica o politici formulacije, istraživačke metodologije, istraživačke etike i čuvanja resursa. 5. Sakupljanje i širenje relevantnih informacija. 4.2 Strateški cilj 2: Osnažiti sigurnost kvaliteta, bezbednost, pravilnu primenu i efikasnost T&CM regulacijom proizvoda, praksi i praktičara T&CM Države članice treba da ispitaju potencijal praksi i proizvoda T&CM u svom regionu i državi, a onda da uzmu u obzir da li treba da uvedu dodatne regulative, superviziju, sisteme ili institucije kako bi obezbedile sigurnost kvaliteta, bezbednost i efikasnost proizvoda i praksi T&CM, dok istovremeno izlaze u susret potrebama korisnika. Kada se ustanove nacionalni program i opšta politika, zakonski okvir za proizvode i prakse treba razviti tako da odražavaju specifične regionalne i nacionalne potrebe. Ovaj proces treba da uključi Vladu, korisnike, predavače, praktičare, proizvođače I istraživače, I traba da teže definisanju kako se T&CM praktikuje na koji način se proizvodi T&CM mogu bezbedno I efikasno koristiti. U isto vreme, to će omogućiti da se pri planiranju u okviru zdravstvene zaštite predvide potrebe i iskoriste potencijali metoda T&CM kako bi se te potrebe ispunile Strateški smer 1: Prepoznati ulogu i neophodnost regulacije proizvoda Informacije iz prve WHO globalne ankete o T&CM i privremene informacije iz druge WHO globalne ankete ukazuju na to da države članice sve više razvijaju i implementiraju regulatorne okvire za proizvode T&CM. Iako su regulatorni okviri razvijeni na nacionalnom i regionalnom nivou, države se ohrabruju da prepoznaju globalnu prirodu ovog sektora. T&CM je sada međunarodni 50

53 fenomen sa praksama i proizvodima koji se često koriste u drugim delovima sveta u odnosu na one u kojima su nastali ili su se proizveli. Globalno tržište ovakvih proizvoda, uključujući i internet prodaju postalo je važan faktor u razmatranju kako osigurati da je T&CM u skladu sa međunarodnim sporazumima o biodiverzitetu i ugroženim vrstama. Ovo postavlja niz izazova: suočavanje sa različitim zakonskim okvirima u različitim državama, obezbeđivanje da se informacije o kvalitetu i bezbednosti šire i podstiču na odgovarajuću upotrebu unutar različitih kultura. Strateške akcije za države članice: 1. Identifikovanje postojećih standarda, propisa i regulativa čime se osiguravaju kvalitet i bezbednost proizvoda. Procena potreba i područja od prioriteta koji zahtevaju regulativu baziranu na proceni rizika uz istovremenu zaštitu izbora korisnika. 2. Pojačati kredibilitet i dostupnost razvijanjem i implementiranjem odgovarajućeg regulatornog okvira kojim bi se osigurala bezbedna primena proizvoda T&CM. 3. Napraviti odredbe za osnovni regulatorni okvir koji leži u osnovi kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti. Elementi mogu uključivati registraciju proizvoda, licenciranje praktičara i implementiranje mera javnog zdravlja, npr. izveštaji o neželjenim dejstvima. 4. Garancija da će regulatorni kapaciteti i resursi odgovoriti potrebama tržišta. 5. Distribucija dokaza, smernica i informacija koje podržavaju zdravstvene tvrdnje. 6. Podizanje svesti zainteresovanih strana i uključivanje u regulatorni okvir (uključujući industrijalce, udrženja praktičara, istraživače I korisnike). 7. Postaviti ili usvojiti standarde za proizvode T&CM. 8. Promovisati međunarodnu regulatornu saradnju uključujući širenje informacija o proizvodima T&CM. Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane: 1. Ohrabrivanje udruženja praktičara, industrije, istraživača i korisnika da se uključe u osmišljavanje regulativa za proizvode. 2. Kooperacija i učestvovanje u monitornigu u sistemu nadzora u menadžmentu rizika. 51

54 Strateške akcije za WHO: 1. Razviti ili dopuniti WHO tehnička dokumenta i alate u promociji bezbedne, kvalitetne i efikasne primene proizvoda T&CM kao i primenjive norme i standarde. 2. Organizovanje trening radionica o izgradnji kapaciteta za kreatore regulativa. 3. Promocija međunarodne standardizacije i klasifikacije T&CM. 4. Upravljanje širenjem informacija i razvojem međunarodne regulatorne mreže Strateški smer 2: Prepoznavanje i razvijanje regulative prakse i praktičare za T&CM edukaciju i obuku, razvoj veština, usluge i terapije Kako sve više država razvija propise i regulatorni okvir, javlja se potreba za evaluacijom njihove efikasnosti i prepoznavanjem načina na koji se može odgovoriti izazovima, u poređenju sa referentnim standardima (benčmark). Ovo se može postići nacionalnom revizijom, kao i razvojem i deljenjem odgovarajućih modela na međunarodnom nivou. Benčmark je koristan u razvoju pristupa i okvira, kao i evaluaciju kako postojeći sistemi mogu da se poboljšaju. Može se primeniti na evaluaciju pojedinačnih terapija, razvoju modela refundiranja, kreiranja standarda za praksu, uspostavljanje regulatornog okvira za praksu i praktičare T&CM, sprovođenje supervizije praktičara uključujući trening, akreditaciju i naknadu, i utvrđivanje kako se usluge sprovode unutar sistema zdravstvene zaštite. Strateške akcije za države članice: 1. Poboljšati pristup informacijama i povećati bazu znanja o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti T&CM. 2. Obezbediti adekvatnu superviziju usluga T&CM (praksi i praktičara) uspostavljanjem regulatornog sistema koji je adaptiran infrastrukturi država članica. 3. Postaviti standarde i indikatore za nadzor performansi kao deo sveobuhvatnog sistema zdravstvene zaštite. 52

55 4. Podržati razvoj kodeksa za sprovođenje još čvrće etičke prakse, u partnerstvu sa relevantnim zainteresovanim stranama. 5. Podržati razvoj i implementaciju smernica za praksu kako bi se osigurala bezbednost, kvalitet i efikasnost usluga T&CM. 6. Ustanoviti odredbe za edukaciju, kvalifikaciju i akreditaciju ili licenciranje prakse i praktičara T&CM na osnovu potreba i menadžmenta rizika. 7. Inicirati razvoj benčmarka, standarda i regulativa za edukaciju, obuku, akreditaciju i nadoknadu za različite oblike T&CM. 8. Ustanoviti formalne kanale komunikacije da bi se sprovodila edukacija uključujući kontinuiranu edukaciju i akreditaciju, licenciranje i registraciju prktičara T&CM. Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane: 1. Ohrabriti korisnike, udruženja praktičara i istraživače da se aktivno uključe u proces postavljanja standarda za regulaciju obuke, usluga i terapija. 2. Podržati razvoj smernica i kodeksa za sprovođenje etičkog sponzorstva edukacije, obuke i prakse TM praktičara. 3. Ohrabriti komunikaciju i deljenje znanja među praktičarima kako bi se dokumentovala i evaluirala njihova praksa. 4. Podsticati kohezivnost među praktičarima tradicionalne medicine i podržati ih u nameri da osnivaju udružnja ili grupe. 5. Ohrabriti i promovisati akreditaciju institucija za edukaciju i obuku. 6. Promovisati međusobno razumevanje i poštovanje među praktičarima T&CM i profesionalaca iz oblasti konvencionalne medicine. 7. Ohrabriti profesionalce iz oblasti konvencionalne medicine da saznaju više o primeni T&CM. Strateške akcije za WHO: 1. Razviti ili dopuniti tehnička dokumenta i alate za promociju bezbedne, kvalitetne i efikasne T&CM prakse i praktičara, uključujući i benčmark za obuku i praksu. 53

56 2. Organizovanje trening radionica o poboljšanju kapaciteta kreatora regulativa. 3. Sprovesti širenje informacija i razvoj međunarodne mreže kreatora regulativa. 4.3 Strateški cilj 3: Promovisati univerzalno zdravstveno osiguranje integracijom T&CM usluga u sistem zdravstvene zaštite i sopstvenu zdravstvenu zaštitu Sve više se prepoznaje da bezbedna i efikasna T&CM može da doprinese zdravlju stanovništva. Jedno od najznačajnijih pitanja koje se vrti oko T&CM poslednjih godina je kako može doprineti univerzalnom zdravstvenom osiguranju poboljšanjem usluga u zdravstvenom sistemu, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti: dostupnost zdravstvenog sistema pacijentu, a veća svest o promociji zdravlja i prevenciji bolesti ovde su ključna pitanja. Pokriće osiguranja T&CM proizvoda, praksi i praktičara varira od potpune pokrivenosti unutar plana osiguranja do potpunog isključivanja, u kom slučaju korisnici sami plaćaju usluge T&CM. Istovremeno, postoji sve više dokaza da T&CM, kada je uključena u UHC plan, može da smanji pritisak na sistem i umanji troškove. Ovo pokazuje zašto je važno da države članice uzmu u obzir integraciju T&CM u sistem zdravstvene zaštite i UHC plan sveobuhvatnije. Da bi T&CM postigla svoj potencijal, pojedinci moraju biti informisani o mogućim prednostima i rizicima dopunom pristupa konvencionalnoj medicini i sa T&CM. T&CM zajednica mora da postane bolja u pružanju informacija korisnicima o svojim proizvodima, praksi i praktičarima, tako da mogu da naprave informisan izbor. Države članice treba da ohrabre kooperaciju i širenje informacija među praktičarima T&CM i praktičarima konvencionalne medicine. Informacije koje su lako razumljive su ključ bezbedne i adekvatne primene T&CM sopstvene zdravstvene zaštite. Ovo podrazumeva ohrabrivanje pacijenata da informišu svoje lekare da koriste i proizvode T&CM. 54

57 4.3.1 Strateški smer 1: Iskoristiti potencijalni doprinos T&CM poboljšanju zdravstvenih usluga i zdravstvenih ishoda Imajući u vidu tradicije i običaje naroda i zajednica, države članice treba da razmotre kako T&CM, uključujući i sopstvenu zdravstvenu zaštitu, može podržati prevenciju bolesti ili tretman, održavanje zdravlja i promociju zdravlja u skladu sa dokazima o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti, kao i u skladu sa izborima i očekivanjima pacijenata. Na osnovu stvarnosti svake države, modeli za integraciju T&CM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite moraju biti istraženi. To podrazumeva odluku koji oblik T&CM treba integrisati i kako. Ukoliko integracija nije izvodljiva, treba potražiti alternativu. U toku su mnoge inicijative širom sveta: njihov cilj je da se razviju modeli najboljih usluga zdravstvene zaštite koji su održivi, izvodljivi i poboljšavaju zdravstvene ishode. U zavisnosti od okolnosti u pojedinačnim državama, zaštita može biti u formi pojedinačne discipline, multidisciplinarna, model sopstvene zdravstvene zaštite ili usvajanje nekih integrativnijih pristupa. Često su najbolji modeli razvijeni u partnerstvu i saradnji, oslanjajući se na pristupe koji su bezbedni, adekvatni i ekonomični. Strateške akcije za države članice: 1. Prepoznati TM kao resurs koji može doprineti unapređenju zdravstvenih usluga, naročito primarne zdravstvene zaštite i da je TM relevantna za poboljšanje zdravstvenih ishoda. 2. Istražiti kako se T&M može integrisati u nacionalni sistem zdravstvene zaštite, na osnovu nacionalnih kapaciteta, prioriteta, relevantnog zakonodavstva i okolnosti, i dokaza o bezbednosti, kvalitetu i efikasnosti. 3. Ohrabriti razvoj odgovarajućih zdravstvenih prostorija za T&CM u javnom zdravstvenom sektoru obezbeđujući ključne elemente za integraciju. 4. Obezbediti jednako razmatranje bezbednosti i efikasnosti T&CM u postojećem zdravstvenom osiguranju i nacionalnim modelima refundiranja u zdravstvu. Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane: 1. Promovisati međusobno poštovanje, saradnju i razumevanje među konvencionalnim praktičarima i praktičarima T&CM. 2. Promovisati međunarodnu komunikaciju među udruženjima praktičara o modelima integracije. 55

58 3. Promovisati istraživanja o isplativosti integrisanih T&CM pristupa. 4. Promovisati kontinuiranu edukaciju, evaluaciju, dokaze i istraživanja u praksi T&CM. 5. Uključiti nevladine organizacije i neprofitni sektor, uključujući refundiranje u zdravstvenom sistemu tamo gde je to moguće, prema prethodno navedenim ciljevima. Strateške akcije za WHO: 1. Razviti ili dopuniti WHO tehnička dokumenta i alate za integraciju T&CM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. To podrazumeva pristup bezbednim i kvalifikovanim T&CM uslugama, T&CM terminologiji i inkluziji T&CM u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Podržati države članice u identifikovanju modela i pristupa za integraciju T&CM u sistem zdravstvene zaštite. 2. Organizovati edukaciju i trening radionice za kreatore politike i T&CM praktičare. 3. Sakupiti i podeliti informacije o integraciji T&CM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. 4. Spojiti udruženja T&CM praktičara i grupe praktičara konvencionalne medicine u promociji bezbedne i efikasne primene T&CM Strateški smer 2: Osigurati korisnicima T&CM da naprave informisan izbor o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti Informisan izbor je jedan od temelja dobre prakse zdravstvene zaštite. Zajedničko odlučivanje promoviše brigu u kojoj se pacijent stavlja u centar. Etički i legalni aspekti treba da podrže i oblikuju ključne aspekte i razmatranje informisanog izbora. Edukacija treba da ima važnu ulogu u informisanom izboru. U mnogim državama članicama, sopstveni izbor T&CM proizvoda čini veliki deo T&CM sektora. Važno je napomenuti da želja korisnika za pristupačnošću i raspoloživosti može biti u konfliktu sa mandatom Vlade da zaštiti svoje građane usvajanjem principa predostrožnosti kada rizik nije jasan. Način na koji se ova dva faktora drže u ravnoteži varira od države do države i može da utiče na model sopstvene zdravstvene zaštite. 56

59 Strateške akcije za države članice: 1. Razviti mehanizme/smernice za edukaciju i zaštitu korisnika, kanale za žalbe i pravilnu primenu T&CM proizvoda, praktičara i prakse, uključujući njihovu promociju i reklamiranje. 2. Osnaživanje interdisciplinarne edukacije i saradnje u praksi između praktičara konvencionalne medicine i praktičara T&CM. 3. Podstaći partnerstvo i dijalog o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti među svim zainteresovanim stranama. 4. Ohrabriti države članice da preduzmu korake kako bi omogućili korisnicima da naprave informisan izbor. Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane: 1. Obezbediti informacije i savete korisnicima o T&CM ukljujući potencijalni rizik od prakse i proizvoda, uključujući one dobijene van nacionalne regulativne kontrole (kupovina preko interneta, itd.). 2. Promocija edukacije praktičara zdravstvene zaštite iz T&CM, i ohrabrivanje pacijenata da kažu svojim lekarima konvencionalne medicine da primenjuju i T&CM. 3. Ukazati na odgovornu i tačnu promociju i reklamu. Strateške akcije za WHO: 1. Razviti ili dopuniti WHO dokumente i alate o edukaciji korisnika i sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti. 2. Organizovati edukaciju i trening radionice za kreatore politike i T&CM praktičare. 3. Sakupiti i deliti informacije o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti. 57

60 5. Implementacija strategije Ciljevi WHO strategije za tradicionalnu medicinu su podrška državama članicama u: 1. podsticanju potencijalnog doprinosa T&CM zdravlju, dobrobiti i zdravstvenoj zaštiti koja pacijenta postavlja u centar; 2. promociji bezbedne i efikasne primene T&CM putem regulativa, evaluacije i integracije T&CM proizvoda, praksi i praktičara u sistem zdravstvene zaštite, gde je to moguće. Strategija je razvijena da bi pomogla državama članicama u određivanju svojih potreba, pružajući efikasnu uslugu, i razvijajući odgovarajuće regulative i propise kako bi se osigurala bezbedna upotreba T&CM praksi i proizvoda. Važno je zapamtiti da je ova strategija samo pomoć državama članicama u razvijanju T&CM strateških ciljeva u skladu sa njihovim nacionalnim kapacitetima, prioritetima relevantnim zakonom i okolnostima. U tom cilju, WHO se zalaže za nadzor implementacije ove strategije i distribuiraće je što je više moguće. Tokom sledeće decenije, ovu strategiju treba ponovo razmotriti kako bi bili sigurni da je još uvek relevantna. Očekuje se da će to biti urađeno za pet godina kako bi se utvrdilo da li su njeni ciljevi još uvek primenjivi. Da bi se odredio celokupan uticaj ove strategije, još jednom će se razmotriti po isteku desetogodišnjeg perioda. Procena uspešnosti Da bi ova strategija bila efikasna, njeni ishodi moraju biti merljivi na konzistentan i objektivan način. Iako postoje zajednički elementi u smislu primene T&CM, postoje i neke razlike među državama članicama. Indikatori performansi na osnovu tri strateška cilja moraće se razviti na nacionalnom nivou za svaku državu članicu posebno. Nadamo se da će im opšti primeri ponuđeni u ovoj strategiji pomoći da razviju indikatore relevantne za njihove specifične potrebe. Za sada, WHO je sastavio kratku listu indikatora ključnih performansi za svaki strateški cilj što će pomoći da se izmeri uspešnost TM i njen napredak u državama članicama (Tabela 1). 58

61 Tabela 1: Indikatori ključnih performansi Strateški cilj Strateški smer Očekivani ishodi Kritički indikator 4.1 Izgraditi bazu znanja za aktivni menadžment T&CM kroz odgovarajuće nacionalne propise Razumeti I prepoznati ulogu I potencijal T&CM Osnažiti bazu znanja, sakupiti dokaze i održati resurse T&CM prakse I praktičari prepoznati I analizirani od strane država članica I nacionalni profil osmišljen za T&CM. T&CM propisi I programi ustanovljeni od strane Vlade. Osnažena generacija znanja, saradnja I održiva primena TM resursa. Broj država članica koje prijavljuju nacionalne/pokrainske/ državne propise za T&CM. Broj država članica koje prijavljuju povećane državne/javne fondove za istraživanja u oblasti T&CM. 4.2 Osnažiti sigurnost kvaliteta, bezbednost, pravilnu primenu I efikasnost T&CM regulativom za proizvode, prakse I praktičare Prepoznava nje uloge I neophodnost i regulacije proizvoda Prepoznavanje I razvijanje regulative prakse I praktičara za T&M edukaciju I obuku, razvoj veština, usluga I terapija Uspostaviti I implementirati nacionalnu regulativu za T&CM proizvode, uključujući I registraciju. Osnaživanje nadzora bezbednosti T&CM proizvoda I T&CM terapija. Tehničke smernice I metologija razvijene za evaluaciju bezbednosti, efikasnosti I kvaliteta T&CM. Standardi za T&CM proizvode, prakse I praktičare razvijene od strane Vlade. Uspostavljanje programa edukacije/obuke I kapaciteta implementacije za T&CM praktičare. Unapređivanje bezbednosti I efikasnosti primene T&CM. Broj država članica koje prijavljuju nacinalnu regulativu za T&CM proizvode. Broj država članica koje prijavljujunacionalnu/pokr ainsku/državnu regulativu za T&CM praksu Broj država članica koje prijavljuju nacionalnu/pokrainsku/dr žavnu regulativu/registraciju T&CM praktičara. 4.3 Promocija univerzalnog zdravstvenog osiguranja integcijom T&CM usluga u u usluge zdravstvene zaštite I sopstvenu zdvstvenu zaštitu Naglasiti potencijalni doprinos T&CM poboljšanju zdravstvenih usluga i unapređenju zdravlja Obezbediti korisnicima T&CM moćnost informisanog izbora kod sopstvene zdravstvene zaštite. Integracija T&CM u sistem zdravstvene zaštite. Unapređenje T&CM usluga I njihove dostupnosti. Poboljšanje komunikacije između praktičara konvencionalne medicine, profesionalnih tela i T&CM praktičara u vezi primene T&CM. Veća svest I pristup informacijama o pravilnoj primeni T&CM. Bolja komunikacija između praktičara konvencionalne medicine I njihovih pacijenata o primeni T&CM. Broj država članica koje prijavljuju nacionalni plan/programe/pristupe integracije T&CM usluga u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. Broj država članica koje prijavljuju projekte edukacije potrošača/programe sopstvene zdravstvene zaštite primenom T&CM. 59

62 Reference 1. WHA Traditional medicine. In: Sixty-second World Health Assembly, Geneva, May Resolutions and decisions, annexes. Geneva, World Health Organization, 2009 (WHA62/2009/REC/1; WHA62-REC1/WHA62_REC1-en.pdf, accessed 3 September 2013): WHO traditional medicine strategy Geneva, World Health Organization, 2002 (WHO/EDM/TRM/2002.1). 3. WHO medicines strategy Geneva, World Health Organization, 2004 (WHO/EDM/2004.5). 4. Continuity and change implementing the third WHO medicines strategy: Geneva, World Health Organization, 2009 (WHO/EMP/2009.1). 5. WHA Global strategy and plan of action on public health, innovation and intellectual property. In: Sixty-first World Health Assembly, Geneva, May Resolutions and decisions, annexes. Geneva, World Health Organization, 2008 (WHA61/2008/REC/1; REC1-en.pdf, accessed 3 September 2013): National policy on traditional medicine and regulation of herbal medicines: report of a WHO global survey. Geneva, World Health Organization, C. Traditional medicine. In: Implementation of resolutions (progress reports). Report by the Secretariat. Geneva, World Health Organization, 2005 (A58/23; who.int/gb/archive/pdf_files/wha58/a58_23-en.pdf, accessed 3 September 2013): Progress report on decade of traditional medicine in the African region. Brazzaville, WHO Regional Office for Africa, 2011 (AFR/RC61/PR/2). 9. Roberti di Sarsina P et al. Widening the paradigm in medicine and health: personcentred medicine as the common ground of traditional, complementary, alternative and non-conventional medicine. In: Health care overview: new perspectives, advances in predictive, preventive and personalised medicine. Dordrecht, Springer Netherlands, 2012, 1: European Information Centre for Complementary & Alternative Medicine [web site]. ( 11. Barnes PM et al. Complementary and alternative medicine use among adults and children: United States, Hyattsville, MD, National Center for Health Statistics, 2008 (National health statistics reports, No. 12). 12. [Analysis of the economic status of the medical industry in 2012] (in Chinese). Place of publication, National Development and Reform Commission of China, 2013 ( 13. The regional strategy for traditional medicine in the Western Pacific ( ). Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific,

63 14. Nahin RL et al. Costs of Complementary and Alternative Medicine (CAM) and Frequency of Visits to CAM Practitioners: United States, National health statistics reports, No. 18. Hyattsville, Maryland: National Center for Health Statistics, Australian social trends, 2008: complementary therapies. Sydney, Australian Bureau of Statistics, 2008 (Report No ; Lookup/4102.0Chapter , accessed 3 September 2013). 16. [Report of a survey on T&CM basic situation in 2009] (in Chinese). Place of publication, State Administration of Traditional Chinese Medicine Lao Ministry of Health and World Health Organization. Health Service Delivery Profile, Lao PDR, Compiled in collaboration between WHO and Ministry of Health, Lao PDR, ( pdf) 18. AlBedah AMN et al. The use of and out-of-pocket spending on complementary and alternative medicine in Qassim province, Saudi Arabia. Annals of Saudi Medicine, 2013, 33(3): ( html). 19. Abdullahi AA. Trends and challenges of traditional medicine in Africa. African Journal of Traditional, Complementary and Alternative Medicine, 2011, 8(Suppl.): ( accessed 3 September 2013). 20. Roberti di Sarsina P. The social demand for a medicine focused on the person: the contribution of CAM to healthcare and healthgenesis. In: Evidence-based complementary and alternative medicine, 2007, 4 (Suppl. 1):45 51 (doi: / ecam/nem094). 21. Sharples FMC et al. NHS patients perspective on complementary medicine: a survey. Complementary Therapies in Medicine, 2003, 11(4): Williamson M et al. Information use and needs of complementary medicine users. Sydney, National Prescribing Service, 2008 ( file/0010/66619/complementary_medicines_report_-_consumers.pdf). 23. WHO Guidelines on developing consumer information on proper use of traditional, complementary and alternative medicine. Geneva, World Health Organization, Chao S et al. Musculoskeletal disorders: Does the osteopathic medical profession demonstrate its unique and distinctive characteristics? Journal of the American Osteopathic Association, 2004, 104(4): Rossignol M et al. Who seeks primary care for musculoskeletal disorders with physicians prescribing homeopathic and other complementary medicine? Results from the EPI3-LASER survey in France. BioMed Central (BMC) Musculoskeletal Disorder, 2011, 12: ( 26. Skovgaard L et al. Use of Complementary and Alternative Medicine among People with Multiple Sclerosis in the Nordic Countries. Autoimmune Diseases, 2012: , Published online 2012 December 11. doi: /2012/ ( 61

64 27. Zhang Q et al. The importance of traditional Chinese medicine services in health care provision in China. Universitas Forum, 2011, 2(2): Self-health care in the context of primary health care: report of the regional consultation, Bangkok, Dear New Delhi, WHO South-East Asia Regional Office (SEARO), Report of WHO interregional workshop on the use of traditional medicines in primary health. Mongolia, World Health Organization, Korthals-de Bos IBC et al. Cost effectiveness of physiotherapy, manual therapy, and general practitioner care for neck pain: economic evaluation alongside a randomised controlled trial. British Medical Journal, 2003, 326: Kooreman P, Baars EW. Patients whose GP knows complementary medicine tend to have lower costs and live longer. European Journal of Health Economics, 2012, 13(6): AYUSH in India. New Delhi, Department of Ayurveda, Yoga & Naturopathy, Unani, Siddha and Homoeopathy (AYUSH), 2010 ( asp?lang=1&linkid=18&lid=42). 33. Report of the Steering Committee on AYUSH for 12th Five Year Plan ( ). New Delhi, Ministry of Health and Family Welfare Planning Commission, Von Ammon K et al. Complementary and Alternative Medicine Provision in Europe First Results Approaching Reality in an Unclear Field of Practices. Forschende Komplementärmedizin, 2012, 19 (suppl 2): Wiesener S et al. Legal Status and Regulation of Complementary and Alternative Medicine in Europe. Forschende Komplementärmedizin, 2012, 19 (suppl 2): Government of Singapore. Traditional Chinese Medicine Practitioners Act, Chapter 333a, Section 14 (4), Traditional Chinese Medicine Practitioners (Registration of Acupuncturists) Regulations. Singapore, 23 February 2001 ( sg/aol/search/display/view.w3p;page=0;query=compid%3afb13d2d ce7- bfc8-09cf953d4d83%20validtime%3a %20transactiontime%3a ;rec=0). 37. Techadamrongsin Y et al (eds). Development of traditional Chinese medicine in Thailand. Bangkok, Union of Agriculture Cooperatives in Thailand Printing, Chinese Medicine Council of Hong Kong (CMCHK). Regulation of Chinese medicine practitioners [online database] ( accessed 01/08/2013). 39. World Health Organization, World Intellectual Property Organization and World Trade Organization. Promoting Access to Medical Technologies and Innovation Intersections between public health, intellectual property and trade. Geneva, WHO- WIPO-WTO, World Health Organization. 65th World Health Assembly (WHA), 2012: Address by Dr Margaret Chan, Director-General, to the Sixty-fifth World Health Assembly (A65/3, 21 May 2012). 41. World Health Organization. 132th session of WHO Executive Board: Draft twelfth general programme of work. EB132/26, 21 December ( ebwha/pdf_files/eb132/b132_26-en.pdf) 62

65 42. World Health Organization. Legal status of traditional medicine and complementary/ alternative medicine: a worldwide review: WHO/EDM/TRM/ Geneva, World Health Organization, Moschik EC et al. Usage and Attitudes of Physicians in Japan Concerning Traditional Japanese Medicine (Kampo Medicine): A Descriptive Evaluation of a Representative Questionnaire-Based Survey. Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, Volume 2012, Article ID , 13 pages, doi: /2012/ Government of Japan, Ministry of Health, Labour and Welfare (MHLW). Annual Health, Labour and Welfare Report Ministry of Health, Labour and Welfare, Japan, ( 45. Chan M. Address at the WHO Congress on Traditional Medicine, Beijing, November Geneva, World Health Organization, ( speeches/2008/ /en/index.html#) 46. Government of China, National Bureau of Statistics of China. China Statistical Yearbook 2011: Chinese Medicine ( ). The State Administration of Traditional Chinese Medicine, China. ( 47. Frass M et al. Use and Acceptance of Complementary and Alternative Medicine Among the General Population and Medical Personnel: A Systematic Review. The Ochsner Journal, 2012, 12(1): Swiss Confederation. Fünf Methoden der Komplementärmedizin werden unter bestimmten Bedingungen während sechs Jahren provisorisch vergütet (Five CAM methods eligible for reimbursement under specific conditions for a provisional period of six years). Bundesamt für Gesundheit (press release), Swiss Confederation, ( 49. European Commission for Homeopathy (ECH). Report on Swiss Report on the Complementary Medicine Evaluation Programme (PEK). European Committee for Homeopathy (ECH), ( Report%20on%20PEK%20study.pdf, accessed 31/7/2013). 50. Sundberg T et al. Towards a model for integrative medicine in Swedish primary care. BMC Health Services Research 2007, 7: 107 ( 51. Rawlins M. De testimonio: on the evidence for decisions about the use of therapeutic interventions (Harveian Oration). Lancet, 2008, 372: European Commission (EC). Directive 2011/24/EU of the European Parliament and of the Council of 9 March 2011 on the application of patients rights in cross-border healthcare ( 45:0065:EN:PDF). 63

66 Aneks A Odabrani primeri značajnih T&CM inicijativa u regiji/državi WHO Regija Afrika Odabrani primeri značajnih T&CM inicijativa U WHO Afričkoj regiji, progres je načinjen u razvoju propisa I edukaciji praktičara. Broj afričkih zemalja sa nacionalnim T&CM poropisima povećao se sa /2000. na godine, a onih sa nacionalnim T&CM strateškim planomporastao je sa 0 na 18 zemja. Czakonski okviri na nivou države porasli su sa na godine, uključujući različite instrumente kao što su etički kodeks I zakonski okvir za T&CM praktičare. Do godine osam država je institucionalizovalo programe obuke za T&CM praktičare, a 13 država razvilo je programe obuke za studente medicinskih nauka I T&CM (1). Od 2003., države u afričkoj regiji organizuju jednom godišnje Dan afričke tradicionalne medicine. Praktičari tradicionalne medicine, praktičari konvencionalne medicine, naučnici, nevladine organizacije (NVO) I druge zainteresovane strane udružuju se u aktivnosti kao što su izložbe, debate, simpozijumi, seminari, panel diskusije I kulturne manifestacije. Ovi događaji podigli su profil T&CM I svest o njenim aktivnostima godine neke države su institucionalizovale Nedelju nacionalne tradicionalne medicine (1). Do 2010., 22 države su sprovele istraživanje o tradicionalnoj medicini za malariju, HIV/SIDU, srpastu anemiju, dijabetes I hipertenziju koristeći WHO smernice. Nakon toga su četiri države uključile tradicionalnu medicinu u svoju Nacionalnu Osnovnu listu lekova (1). Dvanast država izdalo je dozvolu za stavljanje T&CM u promet, varirajući od tri proizvoda u Kamerunu I Kongu do preko 1000 u Gani I Nigeriji. Sastavljene su smernice za zaštitu prava intelektualne svojine (IPR) I znanja iz tradicionalne medicine (TMK). Do 2010., šest država je imalo nacionalne alate za zaštitu IPR I TMK dok 1999/2000. nije imala nijedna. Osam država ustanovilo je bazu podatakao praktičarima tradicionalne mediciupu biološkim resursima (1). Alati za obuku razvijeni su za studente medicinskih nauka I praktičare tradicionalne medicine (AFRO, 2011). Amerika Brazil: Ministarstvo zdravlja u Brazilu razvilo je nacionalnu politiku za integrativnu i komplementarnu praksu koja je implementirana iz političkih, tehničkih, ekonomskih, socijalnih i kulturalnih razloga. Preuzeto sa pnpic_access_expansion_initiative.pdf). Kanada: Broj relevantnih propisa, regulatornih i povezanih pitanja i aktivnosti mogu se videti na portalu Vlade Kanade Health Canada : prodnatur/indexeng.php. Sveobuhvatni zakonski okvir za prirodne proizvode uključujući biljne i preparate tradicionalne medicine uvedeni su u Kanadi ( prodnatur/nhp-new-nouvelle-psn-eng.php, preuzeto 3. avugusta 2013). Sjedinjene Američke Države: U SAD-u su preduzeti koraci za osnaživanje sprovođenja regulatornog okvira za dijetetske suplemente posebno u vezi sa Dobrim proizvodnim praksama i izveštajima o neželjenim efektima.( guidancedocuments/die tarysupplements/ucm htm, preuzeto 10. avugusta 2012) Kancelarija za dijetetske suplemente, Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), uložila je značajne resurse u razvoj validnih analitičkih metoda i referentnog materijala kao smernice za zainteresovane strane o Sigurnosti kvaliteta (QA)/Kontroli kvaliteta (QC) dijetetskih suplemenata u programu Analitičkih metoda/referentnog materijala (AMRM) ( FTC (Federalna komisija za trgovinu) objavila je vodič i nadzor komercijalnih reklama dijetetskih suplemenata, uključujući i biljne ( documents/bus09- dietary-supplements-advertising-guide-industry). 64

67 Istočni Mediteran Evropa U regiji Istočnog Mediterana (EMR), 15 država članica koristi različite oblike T&CM. 7 država članica ustanovilo je nacionalnu politiku za T&CM do 2010., a 3 je objavilo da je nacionalna politika za T&CM osmišljena. 7 država članica objavilo je da ima nacionalnu regulativu za T&CM. Savet arapskih ministara zdravlja diskutuje o projektu harmonizacije zakona o tradicionalnoj, komplementarnoj I alternativnoj medicini arapskih zemalja. Decembra Konferncija regulatornih organa za lekove Istočnog Mediterana odnosila se na regulatornu harmonizaciju, uključujući I T&CM. 5 država članica objavilo je da ima regulative za praktičare, sa eksplicitnim regulativama za različite discipline, kao što su akupunktura, ajurveda, homeopatija I biljna medicina u 4 od njih. Ujedinjeni Arapski Emirati napravili su značajni progres u regulativi za T&CM praktičare 1. Saudijska Arabija: Saudijska Arabija je naglasila problem lako dostupnih negulisanih biljnih proizvoda. Saudijska administracija za hranu i lekove (SFDA) uzeće u obzir registraciju biljnih proizvoda koji sadrže 1-5 komponenti biljne medicine, ali nijedan biljni proizvod koji sadrži više od pet komponenti 1. Evropska unija: Belgija: Trogodišnja panevropska istraživačka mreža, CAMbrella ( ima za cilj evaluaciju uslova za podršku primene T&CM u Evropi i razvoj nacrta za buduća evropska istraživanja u oblasti T&CM. CAMbrella obuhvata 16 akademskih istraživačkih grupa iz 12 evropskih zemalja, a njena najveća otkrića predstavljena su na Evropskom parlamentu u novembru 2012 (2). T&CM zakonodavstvo počinje da se razvija sa namerom da se usvoji harmoničan pristup regulaciji biljnih preparata širom Evropske Unije (Association of the European Self- Medication Industry (AESGP), Zakonski i regulatorni okvir za biljnu medicinu, 2010) ( Detaljne informacije dostupne su za homeopatiju, akupunkturu, osteopatiju i kiropraktiku, uključujući naučnu literaturu, ankete populacije, obrasce upotrebe preparata, sociološke aspekte, prakse, zakonski okvir, obuku, profesionalnu organizaciju, udruženja pacijenata i nadoknadu troškova (3). Švajcarska: Italija: Švajcarska Vlada istražuje da li se T&CM može pokazati vrednim u osiguravanju zdravstvenih troškova (4). Vlada Švajcarske je objavila Procenu zdravstvene tehnologije (HTA) (5). Studja Istraživanja o isplativosti tradicionalne/komparativne medicine u lombardijskoj regiji Italija iz pokazuje da je ušteda troškova kod podalic malposition i porođajnih bolova bar 24.2% i evra u poređenju sa procedurama konvencionalne medicine ( lombardia.it/cs/satellite). 65

68 Reference 1. World Health Organization. Progress report on decade of traditional medicine in the Africa region. Brazzaville, WHO African Region (AFRO), AFR/RC61/PR/2, 5 July Weidenhammer W et al. EU FP7 Project CAMbrella to Build European Research Network for Complementary and Alternative Medicine. Forschende Komplementärmedizin 2011, 18(2): (doi: / ). 3. De Gendt T et al. Homeopathy: state of affairs in Belgium. Brussel, Federaal Kenniscentrum voor de Gezondheidszorg/Centre fédéral d expertise des soins de santé Belgium, 2011 (supplement). Report No.: KCE rapporten 154S 4. Dacey, Jessica. Alternative therapies are put to the Test. International service of the Swiss broadcasting service. January 14, 2011 ( news/ Alternative_therapies_are_put_to_the_test.html?cid= , retrieved 1 August 2013). 5. Bornhöft G, Matthiessen PF, eds. Homeopathy in health care effectiveness, appropriateness, safety, costs. An HTA report on homeopathy as part of the Swiss Complementary Medicine Evaluation Programme. Heidelberg, Springer Verlag, World Health Organization. Development of traditional medicine in the South-East Asia Region (communication with WHO). New Delhi, WHO South-East Asia Regional Office (SEARO), progress report, World Health Organization. Development of a regional framework on public health, innovation and intellectual property: report of a regional consultation. New Delhi, India, WHO South-East Asia Regional Office (SEARO), April World Health Organization. The Regional Strategy for Traditional Medicine in the Western Pacific ( ). Manila, WHO Western Pacific Regional Office, Australian social trends, 2008: complementary therapies. Sydney, Australian Bureau of Statistics, 2008 (Report No ; ( Lookup/4102.0Chapter , accessed 3 September 2013). 66

69 Aneks B Informacije o izabranim globalnim T&CM organizacijama NVO Svetska federacija hidroterapije I klimatoterapije (FEMTEC) (1) Aktivnosti Progres: U mnogim evropskim zemljama, hidroterapija (HT) se uveliko koristi, a terapije su uključene u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. Ove zemlje imaju regulativu o primeni HT I specifične programe edukacije. U severnoj Africi I jugoistočnoj Aziji, HT je deo duge tradicije, a sve veći zahtevi vode ka razvoju zakonodavstva I regulativa. U mnogim latinoameričkim zemljama, ministarstva zdravlja prepoznaju HT. Izazovi: U nekoliko zemalja, HT se smatra ili komplementarnom medicinom bez mogućnosti refundacije ili vrstom velnes aktivnosti. Pokazalo se da je komplikovano evaluirati efikasnost HT. ovo ograničava mogućnosti organa da odvoje fond za ove terapije, kao I mogućnost korisnika da dobiju informacije o HT. istraživanja su uglavnom ograničena na evropske studije. Svetska Federacija udruženja akupunkture I moksibustije (WFAS) Progres: Prema rezultatima ankete sprovedene od strane Svetske Federacije udruženja akupunkture I moksibustije, akupunktura se primenjivala u 183 od 202 anketirane države. Od 192 države Ujedinjenih Nacija, 178 (93%) praktikuje akupunkturu, a 59 ima organizacije koje se tiču akupunkture. Zakonodavstvo: u mnogim državama, parcijalno ili celokupno osiguranje na raspolaganju je za akupunkturu. Između , nivo pokrića od osiguranja za akupunkturu poraslo je sa 12% na 17%. Edukacija: nekoliko država nude kurseve I različite diplome iz akupunkture. Sve više I više država usvaja oficijelni sistem licenciranja za praktičare akupunkture, što podrazumevaakademsku obuku, ispit I registraciju. Između , 91 medicinski koledž u SAD-u integrisao je komparativnu I alternativnu medicinu u svoj obavezni kurikulum za konvencionalnu medicinu. Izazovi: Akupunktura još uvek nije postigla isti status sa konvencionalnom medicinom u nekim zemljama, a često je samo lekarima konvencionalne medicine dozvoljeno da praktikuju akupunkturu. Nedostaju mđunarodni standardi za akupunkturu. There is a dearth of evidence due to scarce funding for scientific research on acupuncture. Associated practices like moxibustion and blood-letting are disappearing. Svetska federacija kiropraktičara (WFC) (3) Progres: Od 2000., kiropraktičarska profesija proširila se iz Severne Amerike I Velike Britanije po celom svetu, zahvaljujući novim edukativnim programima, zakonodavstvu za regulaciju profsije I WHO publikacijama. Uobičajeni međunarodni standardi s održavaju, I u obrazovnom I pravnom polju, zahvaljujući podršci međunarodnih asocijacija. Povećan broj diplomiranih kiropraktičara I veći broj fondova u Evropi I Severnoj Americi rezultirali su većim brojem mogućnosti za istraživanja I većom bazom dokaza. Značajni koraci preduzeti su u cilju poboljšanja saradnje I integracije između kiropraktičara I profesionalaca konvencionalne medicine. Izazovi: U zemljama gde ova praksa nije regulisana, ostali praktičari nude usluge kiropraktike. Fondovi su generalno ograničeni na edukaciju I istraživanja. 67

70 Svetska federacija udruženja kineske medicine (WFCMS) (4) Progres: Kineska medicina se proširila na više od 100 zemalja I prerasta u međunarodnu industriju. Postoji oko klinika kinesk medicine, oko praktičara kineske medicine I ne manje od 1000 od obrazovnih instituta kineske medicine širom sveta. Od različitih modela kineske medicine, akupunktura je najviše korišćena u svetu. U SAD-u je stekla legalni status u 43 države. U samoj Kini, kineska medicina nacionalno I lokalno integrisana u sistem zdravstvene zaštite: iz Vladine perspektive kineska medicina I konvencionalna medicina imaju isti status. Izvoz proizvoda kineske medicine registruje konstantan porast od Izazovi: U nekim zemljama, nacionalni regulatorni okvir sada zahtva da proizvodi kinesk medicine prodaju samo kao zdrav proizvod ili ne-lekovita namirnica. Kineska medicina još uvek treba da dobije legalan status u nekim državama. Međunarodna alijansa za osteopatiju (OIA) (5) Progres: Osteopatija se trenutno koristi u preko 80 zemalja: procenjuje se da ima oko osteopata I osteopata-lekara, što je dvostruko veća cifra u odnosu na deset godina ranije. U SAD-u, broj osteopata-lekara porastao je za 73% između : oni čine više od 6,5% svih lekara. Postoji značajan porast u broju univerziteta I koledža koji nude I obuku iz osteopatije, kao I studenata koji pohađaju takve kurseve. Povećane su I regulative za praktičare. Osteopatija se delimično finansira u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite. Reference 1. FEMTEC/FORST, 2013: Communication to WHO from the World Federation of Hydrotherapy (FEMTEC) and Climatotherapy and FORST Foundation (FORST) in May/2013. unpublished data unavailable to audience. 2. WFAS, 2013: Communication to WHO from the World Federation of Acupuncture-Moxibustion Societies (WFAS) in March/2013. unpublished data unavailable to audience. 3. WFC, 2012: Communication to WHO from the World Federation of Chiropractic (WFC) in February/2012. unpublished data unavailable to audience. 4. WFCMS, 2013: Communication to WHO from the World Federation of Chinese Medicine Societies (WFCMS) in December/2012. unpublished data unavailable to audience. 5. OIA, 2013: Communication to WHO Osteopathic International Alliance (OIA) in April/2013. unpublished data unavailable to audience. 68

71 Aneks C Izabrane WHO publikacije o T&CM Od maja 2013., koriste se sledeće skraćenice kojima se ukazuje na dostupnost izdanja na različitim jezicima: [A] arapski; [C] kineski; [F] francuski; [R] ruski; [S] španski. Zvezdica * ukazuje da je izdanje u pripremi. Boldovan tekst ukazuje da su publikacije na različitim jezicima dostupne od Politika Politika smer i strategija WHO Strategija za tradicionalnu medicinu , WHO, Ženeva. WHO Western Pacific Regional Strategy on traditional medicine: Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, (ISBN ) Development of traditional medicine in the South-East Asia region: Report of a regional consultative meeting. Pyongyang, Democratic People s Republic of Korea, June WHO Regional Office for South- East Asia, New Delhi, (referenca dokumenta SEA-Trad.Med.84). WHO Policy Perspectives on Medicines, Traditional Medicine - Growing Needs and Potential. Geneva, WHO, (referenca dokumenta WHO/ EDM/2002.4) [A], [C], [F], [R], [S] The WHO Traditional Medicine Strategy geneva, WHO, (referenca dokumenta WHO/EDM/TRM/ ) [A], [C], [F], [R], [S] Promoting the role of traditional medicine in health systems: A strategy for the African region Harare, WHO Regional Office for Africa, Harare, 2001 (referenca dokumnta AFR/RC50/9). Apia Action Plan on Traditional Medicine in the Pacific Island Countries, Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, Development of National Policy on Traditional Medicine. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, The Promotion and Development of Traditional Medicine: Report of a WHO Meeting. Geneva, WHO, 1978 (WHO tehnička serija, No. 622). Nacionalna politika i nadzor regulativa National policy and regulation of traditional medicine: report of the second WHO global survey. Geneva, WHO (u pripremi). Regulatory situation of manual therapies; a worldwide review. geneva, WHO, (u pripremi)). National policy on traditional medicine and regulation of herbal medicines: report of a WHO global survey. Geneva, WHO, 2005 (ISBN ). 69

72 Legal status of traditional medicine and complementary/alternative medicine: a worldwide review. Geneva, WHO, 2001 (referenca dokumenta WHO/EDM/ TRM/2001.2). [F]*, [R], [S]* Traditional Health Systems in Latin America and the Caribbean: Baseline Information. Washington, Pan American Health Organization/WHO, Regulatory Situation of Herbal Medicines: a worldwide review. Geneva, WHO, 1998 (referenca dokumenta WHO/TRM/ 98.1). [F], [S] PROMOCIJA I OČUVANJE ZNANJA IZ TRADICIONALNE MEDICINE Report of the Inter-Regional Workshop on Intellectual Property Rights in the Context of Traditional Medicine, Bangkok, Thailand, 6-8 December Geneva, WHO, 2001 (referenca dokumenta WHO/EDM/TRM/ ). Kvalitet, bezbednost i efikasnost BILJNI PREPARATI KVALITET I BEZBEDNOST WHO guidelines on good processing practices for herbal medicines. geneva, WHO, (u pripremi). WHO guidelines on safety management of toxic medicinal plants and monographs on selected toxic medicinal plants. Geneva, WHO (u pripremi). WHO guidelines on selection of substances of herbal origin for quality control of herbal medicines. Geneva, WHO (u pripremi). Quality control methods for herbal materials (dopunjeno izdanje iz 1998.). Geneva, WHO, 2011 (ISBN ). Safety issues in the preparation of homoeopathic medicines. geneva, WHO, 2010 (ISBN ). WHO guidelines on assessing quality of herbal medicines with reference to contaminants and residues. Geneva, WHO, 2007 (ISBN ). [F]*, [S]* WHO guidelines on good manufacturing practices (GMP) for herbal medicines. Geneva, WHO 2007 (ISBN ). WHO good agricultural and collection practices (GACP) monograph on Artemisia annua L. Geneva, WHO, 2006 (ISBN ). [C] Good manufacturing practices: Updated supplementary guidelines for the manufacture of herbal medicines. annex 3 of WHO expert committee on Specifications for Pharmaceutical Preparations, Fortieth report (WHO Technical Report Series, No. 937). Geneva, WHO, 2006 (ISBN ). WHO Guidelines on good agricultural and collection practices (GACP) for medicinal plants. Geneva, WHO, 2003 (ISBN ). [A], [C], [F], [R], [S] 70

73 Basic tests for drugs: pharmaceutical substances, medicinal plant materials and dosage forms. Geneva, WHO, 1998 (ISBN ). [A], [C], [F], [R], [S] Quality control methods for medicinal plant materials. Geneva, WHO, 1998 (ISBN ). Good Manufacturing Practices: Supplementary Guidelines for the Manufacture of Herbal Medicinal Products. Annex 8 of WHO Expert Committee on Specifications for Pharmaceutical Preparations. Thirty-fourth Report (WHO Technical Report Series, No. 863). Geneva, WHO, 1996 (ISBN ).[F], [S] BILJNI PREPARATI - REGULATIVA WHO monographs on selected medicinal plants commonly used in Newly Independent States. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ), (ISBN ). [R] WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 4. geneva, WHO, 2009 (ISBN ). WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 3. geneva, WHO, 2007 (ISBN ). Guidelines on minimum requirements for the registration of herbal medicinal products in the Eastern Mediterranean Region [a report of the first regional workshop on regulation of herbal medicines, Teheran, Iran, December 2002 and the second regional workshop on regulation of herbal medicines, Abu Dhabi, United Arab Emirates, 7-9 June 2003]. Cairo, WHO regional Office for the Eastern Mediterranean, Cairo, 2006 (referenca dokumenta WHO-EM/EDB7048/E). Report: Regional meeting on traditional medicine and herbal medicines, Guatemala City, Guatemala, February Washington DC, WHO Regional Office for Americas, [S] WHOguidelinesonsafetymonitoringofherbalmedicinesinpharmacovigilance systems. Geneva, WHO, 2004 (ISBN ). [C]*, [F]*, [S]* Guidelines for the regulation of herbal medicines in the South-East Asia Region [a report on the regional workshop on the regulation of herbal medicines]. New Delhi, WHO Regional Office for South-East Asia, 2004 (referenca dokumenta SEA-Trad. Med. -82). Guidelines on registration of traditional medicines in the WHO African Region [a report on the first regional workshop on regulation of traditional medicines, Johannesburg, South Africa, 1-3 April 2003 and the second regional workshop on regulation of traditional medicines, Madrid, Spain, February 2004]. Brazaville, WHO Regional Office for Africa, 2004 (referenca dokumenta AFR/TRM/04.1). Report of WHO workshop on registration of herbal medicines in the European Region, Yerevan, Armenia, September 2003, copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2004 (referenca dokumenta WHO/EDM/ TRM/2004.1). [R] 71

74 WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 2. geneva, WHO, 2002 (ISBN ). General Guidelines for Methodologies on Research and Evaluation of Traditional Medicine. Geneva, WHO, 2000 (referenca dokumenta WHO/EDM/ TRM/2000.1). [F], [R], [S] WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 1. Geneva, WHO, 1999 (ISBN ). Guidelines for the Assessment of Herbal Medicines. Annex 11 of WHO Expert Committee on Specifications for Pharmaceutical Preparations. Thirty-fourth Report. Geneva, WHO, 1996 (WHO Technical Report Series, No. 863). [F], [S] Metodologija istraživanja I kliničke studije Key technical issues on safety of herbal medicines with reference to interaction with other medicines. Geneva, WHO (u pripremi). Traditional medicines: review and analysis of reports of controlled clinical studies. Geneva, WHO (u pripremi). Clinical studies in traditional medicine: Key technical issues methodologies. Geneva, WHO (u pripremi). on Guidelines on clinical study of traditional medicines in WHO African Region. Brazaville, WHO Regional Office for Africa, 2004 (document reference AFR/TRM/04.4), WHO (referenca dokumenta AFR/TRM/04.4). SARS: clinical trials on treatment using a combination of Traditional Chinese medicine and Western medicine. Geneva, WHO, 2004 (ISBN ). [C] Acupuncture: Review and analysis of reports on controlled clinical trials. Geneva, WHO, 2002 (ISBN ). General Guidelines for Methodologies on Research and Evaluation of Traditional Medicine. Geneva, WHO, 2000 (referenca dokumentawho/edm/ TRM/2000.1). [F], [R], [S] Traditional and Modern Medicine: Harmonizing the two approaches. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, Guidelines for Clinical Research on Acupuncture. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1995 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 15). Research Guidelines for Evaluating the Safety and Efficacy of Herbal Medicines. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, Clinical Evaluation of Traditional Medicines and Natural Products. Report of a WHO Consultation on Traditional Medicine and AIDS, Geneva, September 1990.Geneva, WHO, 1990 (referenca dokumenta WHO/TRM/GPA/90.2). In Vitro Screening for Anti-HIV Activities. Report of an Informal WHO Consultation on Traditional Medicine and AIDS, Geneva, 6-8 February Geneva, WHO, 1989 (referenca dokumenta WHO/GPA/BMR/89.5). 72

75 Pristupačnost ČUVANJE I KONZERVACIJA LEKOVITIH BILJAKA Dopunjeno izdanje: WHO/IUCN/WWF/TRAFFIC Guidelines on the Conservation of Medicinal Plants. WHO, IUCN, WWF, TRAFFIC (u pripremi). Medicinal Plants in Papua New Guinea. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 2009 (ISBN ). WHO good agricultural and collection practices (GACP) monograph on Artemisia annua L. Geneva, WHO, 2006 (ISBN ). [C] WHO Guidelines on good agricultural and collection practices (GACP) for medicinal plants. Geneva, WHO, 2003 (ISBN ). [A], [C], [F], [R], [S] Medicinal plants in the Republic of Korea. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1998 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 21). Medicinal plants in the South Pacific. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1998 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 19). WHO/IUCN/WWF Guidelines on the Conservation of Medicinal Plants. Gland, Switzerland, IUCN, 1993 (ISBN ). [F], [S] Natural Resources and Human Health: Plants of Medicinal and Nutritional Value. Proceedings of the First WHO Symposium on Plants and Health for All: Scientific Advancement. Kobe, Japan, August Amsterdam, Elsevier, Conservation of Medicinal Plants. Proceedings of an International Consultation, Chiang Mai, Thailand, March Cambridge, Cambridge University Press, Medicinal plants in Viet Nam. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1990 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 3). Medicinal plants in China. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1989 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 2). ULOGA TRADICIONALNE MEDICINE U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Traditional Herbal Remedies for Primary Health care. New Delhi, WHO Regional Office for South-East Asia, 2010 (ISBN ). Report of WHO interregional workshop on the use of traditional medicines in primary health care. Geneva, WHO, 2009 (ISBN ) [F] (ISBN ), [R] (ISBN ), [S] (ISBN ) Guidelines for the Appropriate Use of Herbal Medicines. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1998 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 23). Traditional Practitioners as Primary Health care Workers. Geneva, WHO, 1995 (referenca dokumenta WHO/SHS/DHS/TRM/95.6). 73

76 WHO/DANIDAIntercountry Course on theappropriate Methodology for the Selection and Use of Traditional Remedies in National Health care Programme. Report of an Intercountry Course Held in Kadoma, Zimbabwe, 26 June-6 July Geneva, WHO, 1991 (referenca dokumenta WHO/TRM/91.1). Prospects for Involving Traditional Health Practitioners. Report of the Consultation on AIDS and Traditional Medicine, Francistown, Botswana, July Geneva, WHO, 1990 (referenca dokumenta WHO/TRM/GPA/90.1). [F] The Role of Traditional Medicine in Primary Health care in China [based on an Inter-Regional Seminar Sponsored by the WHO in Association with the Ministry of Public Health of the People s Republic of China, 9-21 October 1985]. Geneva, WHO, 1986 (referenca dokumenta WHO/TRM/86.2). WHO/DANIDA Training Course: the Selection and Use of Traditional Remedies in Primary Health care. Report of an Inter-Regional Workshop Held in Bangkok, Thailand, 25 November 4 December Geneva, WHO, 1986 (referenca dokumenta WHO/TRM/86.1). Traditional Medicine and Health care Coverage. Geneva, WHO, 1983 (reizdanje 1988). Racionalna primena Nomenklatura I terminologija akupunkture WHO international standard terminologies on traditional medicine in the Western Pacific Region.), Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 2007 (ISBN ; ). Standard Acupuncture Nomenclature, 2nd ed. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, A Proposed Standard International Acupuncture Nomenclature: Report of a WHO Scientific Group. Geneva, WHO, Report of the Working Group on Auricular Acupuncture Nomenclature. Lyon, France, November Geneva, WHO, 1991 (referenca dokumenta WHO/TRM/91.2). INFORMACIJE I EDUKACIJA ZA KORISNIKE WHO guidelines on development of consumer information on proper use of traditional, complementary and alternative medicine. geneva, WHO, 2004 (ISBN ). [C], [F]*, [S]* Obuka I dobra praksa Benchmarks for training in Tuina. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* Benchmarks for training in Nuad Thai. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* Benchmarks for training in Osteopathy. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* 74

77 Benchmarks for training in Unani medicine. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* Benchmarks for training in traditional Chinese medicine. geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* Benchmarks for training in Naturopathy. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* Benchmarks for training in Ayurveda. Geneva, WHO, 2010 (ISBN ). [F]*, [S]* WHO guidelines on basic training and safety in Chiropractic. geneva, WHO, 2006 (ISBN ), [F] (ISBN ), [S] (ISBN ) Guidelines on Basic Training and Safety in Acupuncture. Geneva, WHO, 1999 (referenca dokumenta WHO/EDM/TRM/99.1). [F], [S] Training Package of Practitioners of Traditional Medicine. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, Guidelines for Training Traditional Health Practitioners in Primary Health care. Geneva, WHO, 1995 (reference dokumenta WHO/SHS/DHS/TRM/95.5). 75

78