Hospital Health Information System EU HIS Broj ugovora IPA/2012/

Transcription

1 Hospital Health Information System EU HIS Broj ugovora IPA/2012/ : okvirni dokument o osnovnom setu podataka i osnovnom setu standardizovanih izveštaja i indikatora Nacrt dokumenta Novembar Stepen vidljivosti: javno Namenjeno: EU-IHIS uključenim stranama Zdravstvenim radnicima Ovaj dokument je izrađen uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj dokumenta ni na koji način ne odražava zvaničan stav Evropske unije. Projekat finansira Ministarstvo zdravlja Sprovode Evropska unija Republika Srbija SZO i UNOPS

2 Sadržaj Uvod... 3 Uvodne napomene o projektu Integrisani zdravstveni informacioni sistem, EU-IHIS... 3 Ekspertska grupa za zdravstvene informacije u okviru EU-IHIS projekta... 3 Kratak pregled razvoja zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji... 4 Jačanje zdravstvenog informacionog sistema put ka boljim odlukama i boljem zdravlju stanovništva... 6 Okvir za strateški razvoj ezdravlja koji predlaže Svetska zdravstvena organizacija... 6 Doprinos EU-IHIS projekta jačanju zdravstveog informacionog sistema u Republici Srbiji... 8 Elektronski zdravstveni dosije koncept i definicija... 9 Definicija elektronskog zdravstvenog dosijea u zdravstvenom sistemu u Srbiji... 9 Elektronski zdravstveni karton (istorija bolesti) i elektronski zdravstveni dosije u kontekstu sistema zdravstvene zaštite u Srbiji... 9 Elektronska istorija bolesti (karton) pacijenta Elektronski zdravstveni dosije Koristi koje donosi elektronski zdravstveni dosije u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji 12 Pozicija EHR-a i protok zdravstvenih podataka i informacija u integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu Klasifikacioni sistemi i identifikatori Sistemi za identifikovanje korisnika zdravstvenih usluga Sistemi za identifikovanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova Osnovni sistemi za klasifikovanje i šifriranje (kodiranje) zdravstvenih podataka o korisnicima Osnovni set podataka u elektronskom zdravstvenom dosijeu Osnovni set podataka u različitim sistemima elektronskog zdravstvenog dosijea Osnovni kriterijumi za selekciju osnovnog seta podataka za EHR Sadržaj osnovnog seta podataka za EHR Osnovni set standardnih izveštaja i indikatora koji se generišu kroz elektronski zdravstveni dosije Uvodne napomene o indikatorima EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

3 Okvir za izveštavanje bolničkih ustanova u Srbiji Predlog inicijalnog seta standardizovanih izveštaja za EHR u EU-IHIS projektu Standardizovani izveštaji Standardizovani indikatori Zaključne napomene i preporuke Literatura EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

4 Dokument predstavlja nacrt, pripremljen za konsultativni proces i završna usaglašavanja, posle čega će uslediti i revizija od strane Nadzornog odbora EU-IHIS Projekta i Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Uvod Uvodne napomene o projektu Integrisani zdravstveni informacioni sistem, EU-IHIS Projekat Integrisani zdravstveni informacioni sistem, EU-IHIS ima za cilj da uvede bolničke informacione sisteme u 19 bolnica u zdravstvenom sistemu u Srbiji i da ih poveže u jedinstven, standardizovan sistem elektronskog zdravstvenog dosijea (Electronic Health Record EHR), što će dovesti do unapređene efikasnosti i poboljšanog kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite usmerene na korisnike/pacijente. Svrha projekta je unapređenje i dalji razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Projekat se bavi pitanjima poput unosa podataka, toka i razmene podataka i njihove bezbednosti, prava pacijenata i zaštite njihove privatnosti, poverljivosti informacija o zdravlju ljudi i efektivnog korišćenja i upravljanja informacijama o zdravlju pojedinaca i stanovništva. Tokom realizacije EU-IHIS projekta potrebno je postići sledeće: Obezbediti elektronski zdravstveni dosije (EHR) koji će pratiti pacijenta u kontinuitetu, tokom celog života i pokazati funkcionalnost mreže koju čine EHR i bolnički informacioni sistemi u bolnicama u kojima je implementiran bolnički informacioni sistem, Omogućiti i proveriti funkcionalnost sistema za beleženje, lak pristup i efikasnu razmenu relevantnih, pouzdanih i kvalitetnih zdravstvenih podataka za zdravstvene radnike i zdravstvene ustanove, Uspostaviti sistem za prikupljanje informacija koje se mogu koristiti za poboljšanje kvaliteta i sigurnosti u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji, Pružiti podršku u uspostavljanju održive IT osnove za zdravstveni sistem Srbije. U ovom smislu, zadaci Projekta su da razvije alate, postupke, mehanizme i načine komunikacije, razmene i protoka podataka i informacija i da na taj način doprinese unapređenju zdravstvene zaštite ljudi pojedinačno, javnog zdravlja, kao i racionalnom korišćenju resursa i boljem upravljanju. Ekspertska grupa za zdravstvene informacije u okviru EU-IHIS projekta Svrha Ekspertske grupe za zdravstvene informacije (Health Information Think Tank HITT) je da obezbedi podršku delotvornom razvoju, implementaciji i pilotiranju EHR-a u 19 bolnica u kojima će se implementirati bolnički informacioni sistemi odobreni od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Između ostalog, zadaci HITT-a su da identifikuje izvore podataka i informacija, predloži sistem za protok i razmenu zdravstvenih podataka i informacija, predloži osnovni sadržaj i pravila za funkcionisanje elektronskog zdravstvenog dosijea u okviru integrisanog zdravstvenog informacionog EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

5 sistema u Srbiji i predlaže načine za efektivno korišćenje samih podataka i drugih informacionih proizvoda. Sve ovo treba da ojača bazu znanja i obezbedi pouzdane i kvalitetne informacije za donošenje odluka na svim nivoima u zdravstvenom sistemu: od nivoa direktnog pružanja zdravstvenih usluga, preko boljeg menadžmenta u zdravstvenom sistemu, pa sve do podrške razvoju zdravstvene politike zasnovane na dokazima. Način rada Ekspertske grupe za zdravstvene informacije (Health InformationThink Tank HITT)projekta EU-IHIS HITT Osnovni set podataka Sažetak o pacijentu Obavezno izveštavanje i planiranje Sistemi za klasifikovanje i šifriranje, registri, identifikatori Osnovni set standardizovanih izveštaja i indikatora u elektronskom zdravstvenom dosijeu (EHR-u) Eksperti u određenim oblastima Provera i obezbeđenje kvaliteta podataka Informacioni sistemi u zdravstvenim ustanovama (npr. HIS1 i HIS2) EHR Dogovoreni obim i sadržaj EHR-a (vremenom postaju standardi za informacione sisteme i softverske pakete u zdravstvenim ustanovama) Slika 1 Način rada HITT-a u EU-IHIS projektu U dosadašnjem radu, fokus rada Ekspertske grupa za zdravstvene informacije je bio identifikovanje i predlog osnovnog seta podataka za elektronski zdravstveni dosije, sistema za identifikaciju i klasifikovanje u zdravstvenim informacionim sistemima i predlog osnovnog seta informacija i znanja koje je moguće proizvoditi od zdravstvenih podataka koji su na raspolaganju. Pored ovoga, Ekspertska grupa je služila i kao konsultativni forum u analizi postojećeg zakonskog okvira i izradi predloga zakonskog okvira kojim bi dalje podržao razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i e-zdravlja u Republici Srbiji. Kratak pregled razvoja zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji Danas formalno važeći zdravstveni informacioni sistem u Republici Srbiji je ustanovljen 70-ih godina dvadesetog veka. On počiva na detaljno razrađenoj, ali zastareloj zakonskoj regulativi. Karakteriše ga visok stepen fragmentiranosti, sistem zdravstvenih evidencija i izveštavanja koji je delimično u papirnoj, a delimično u elektronskoj formi, a to važi i za tokove podataka i informacija, EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

6 sistem izveštavanja i planiranja na svim nivoima zdravstvene zaštite. Centralne uloge u zdravstvenom informacionom sistemu u Republici Srbiji imaju Institut za javno zdravlje Srbije, Republički fond zdravstvenog osiguranja i Republički zavod za statistiku. Zdravstvene ustanove u javnom sektoru u Republici Srbiji u skladu sa važećom zakonskom regulativom izveštavaju ove centralne ustanove. Zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u sistemu javnog zdravlja Republike Srbije (kojim upravlja Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i koje su mahom finansirane od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje) su u obavezi da rutinski šalju izveštaje Institutu za javno zdravlje Srbije (IZJZS), kroz mrežu okružnih Instituta za javno zdravlje (IZJZ) i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), kroz sistem elektronske fakture, koji predstavlja osnov za opravdavanje sredstava koje RFZO prebacuje zdravstvenim ustanovama u Srbiji na mesečnoj bazi (na osnovu jednogodišnjih ugovora sklopljenih između RFZO i zdravstvenih ustanova). Treći tok obaveznog izveštavanja predstavljaju izveštaji koji se rutinski šalju Republičkom zavodu za statistiku (RZS), preko DEM1 i DEM2 obrasca, na osnovu zdravstvenih podataka iz izveštaja o rođenju i smrti. Zdravstvene ustanove u javnom sektoru ostale obavezne izveštaje šalju u skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite. Značajan pomak u modernizaciji zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji odvijao se tokom poslednjih šest godina, pre svega uvođenjem informacionih i komunikacionih tehnologija, kako u ustanovama na centralnom nivou, tako i u zdravstvenim ustanovama. Ovi procesi su bili realizovani kroz projekte i inicijative Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a pretežno finansirani kroz međunarodne projekte, iz EU fondova i kredita Svetske banke. Zbirno, dosadašnji rezultati u uvođenju informacionih i komunikacionih tehnologija u javni zdravstveni sistem u Republici Srbiji su: U RFZO su ustanovljene baza osiguranika i WAN mreža za 170 filijala i ispostava RFZO-a i uvedeni sistemi elektronske fakture i sistem za praćenje propisanih lekova na recept. U IJZS je razvijen Centralni informacioni servis (CIS), sa resursnim bazama podataka i kodnim sistemima. Uvedene su informacione i komunikacione tehnologije u celoj mreži zavoda za javno zdravlje i protok informacija i podataka je u potpunosti kompjuterizovana Uspostavljena je WAN mreža kojom su povezane sve zdravstvene ustanove (354). Uvedene su IKT lokalno u zdravstvene ustanove i to: Informatizovana je cela mreža ustanova primarne zdravstvene zaštite PZZ (svi domovi zdravlja); Bolnički informacioni sistem (HIS) uveden je u 24 bolnice; Laboratorijski informacioni sistem uveden je u 20 bolnica; Radiološki informacioni sistem u 6 bolnica. Dugo postojanje zdravstvenog informacionog sistema, a posebno modernizacija i razvoj poslednjih godina predstavljaju dobru osnovu za dalja unapređenja i integrisanje različitih komponenti zdravstvenog informacionog sistema. Ključno za dalje napredovanje celog zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji je izmena postojeće, prevaziđene i zastarele zakonske regulative, kako bi se kreirao podržavajući zakonski okvir za dalji razvoj i za dalju integraciju (npr. kroz sistem elektronskog zdravstvenog dosijea itd.). EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

7 Jačanje zdravstvenog informacionog sistema put ka boljim odlukama i boljem zdravlju stanovništva U svim državama i zdravstvenim sistemima u svetu sprovode se projekti i inicijative kojima je cilj izgradnja i jačanje zdravstvenih informacionih sistema. Razlozi su mnogobrojni, a najznačajniji među njima su oni koji su zajednički za najveći broj zemalja i njihovih zdravstvenih sistema. Unapređenje zdravlja je zajednički i glavni interes u svim zdravstvenim sistemima. Iako je opšte poznato da su pravovremene i tačne informacije osnova za planiranje aktivnosti na unapređenju zdravlja stanovništva, ovakve informacije su često nedostupne. Kao posledica takvog stanja, donosioci odluka često ne mogu da sagledaju prave probleme i razvijaju politike i programe koji su zasnovane na dokazima i pravim podacima, odnosno na takvim osnovama odlučuju o alokaciji resursa za zdravlje. Zemlje koje raspolažu sa manje resursa su baš one kojima su potrebne bolje informacije kako bi ograničene resurse što bolje raspodelili. Praćenje i merenje zdravstvenog statusa stanovništva je i konceptualno i stručno kompleksan izazov za države i njihove zdravstvene sisteme. Za ove procese je potrebna pouzdana zdravstvena statistika, javno-zdravstveni sistem i biomedicinska znanja i ekspertiza, specifična za različite oblasti. Neophodno je stoga obezbediti da zdravstveno statističke informacije budu pouzdane, iskoristive i pravovremene. Bolja iskorišćenost informacija i podataka u postojećim zdravstvenim informacionim sistemima predstavlja cilj mnogih inicijativa za jačanje zdravstvenih informacionih sistema u mnogim državama u svetu. U svega nekoliko zdravstvenih informacionih sistema u svetu postoje uslovi za praćenje npr. Milenijumskih razvojnih ciljeva (MDGs) i relevantnih indikatora, iako se kontinuirano generiše velika količina podataka. Ovi podaci nažalost ostaju neiskorišćeni, što dovodi i do paradoksalnih objašnjenja da najveći deo prikupljenog materijala ostaje neprocesuiran, ili ako i jeste obrađen izostaju neophodne analize, ako su analize i urađene, niko ih ne čita, a i kada ih pročitaju niko te zaključke ne koristi i ne dela u skladu sa njima. Poslednjih decenija je sve više prepoznata uloga zdravstvenih informacionih sistema kao pokretačke sile za promene i reforme kroz koje prolaze zdravstveni sistemi u celini. Pomaci i promene u organizaciji i upravljanju zdravstvenim službama, potreba da se pravovremeno i brzo odgovori na pretnje za zdravlje pojedinaca i za javno zdravlje, potrebe da se bolje sagledaju nove bolesti koje nastaju i one bolesti koje čine većinu opterećenja bolestima i stanovništva i zdravstvenih službi, generišu i potrebu da se raspolaže pouzdanim, kvalitetnim i upotrebljivim podacima i informacijama. Okvir za strateški razvoj ezdravlja koji predlaže Svetska zdravstvena organizacija 1 SZO definiše ezdravlje kao korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) za unapređenja zdravlja. U širem smislu, ezdravlje podrazumeva bolje zdravstvene informacije i njihov bolji protok u zdravstvenom sistemu, kako bi se podržali pružanje zdravstvenih usluga i upravljanje zdravstvenim sistemom. 1 Prilagođeni izvod iz publikacije National ehealth Strategy Toolkit, World Health Organization and International Telecommunication Union; WHO and ITU, Geneva, Switzerland, 2012 EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

8 Svuda u svetu, primena informacionih i komunikacionih tehnologija koje podržavaju funkcionisanje zdravstvenih sistema i pružanje zdravstvenih usluga, sve je brža, šira i značajnija. Ovo naročito važi u vreme kada su svi zdravstveni sistemi suočeni sa velikim ekonomskim problemima, uz istovremeno sve veće zahteve da se obezbedi više zdravstvene zaštite koja je kvalitetnija, naročito onima kojima je to najviše potrebno. Tehnološki napredak, ekonomske investicije, kao i društvene i kulturološke promene, takođe doprinose razumevanju potrebe da u sadašnjem vremenu, zdravstveni sektor mora da integriše nove tehnologije u svakodnevno poslovanje. Svakodnevni poslovi u vezi sa zdravljem u svim aspektima od zdravstvene zaštite i usluga koje se pružaju individualno, pa sve do humanitarnih sistemskih intervencija počivaju i oslanjaju se na kvalitetne informacije i komunikacije i, sve više i više, na tehnologije koje to podržavaju, na svim nivoima i u svim državama sveta. Kao ključne institucije u okviru Organizacije ujedinjenih nacija za zdravlje i za telekomunikacije, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), odavno su prepoznale značaj međusobne saradnje na globalnom nivou u svojim zvaničnim dokumentima i rezolucijama 2, na tome da sistematski podrže i ohrabre države da razvijaju svoje nacionalne strategije za ezdravlje. S tim u vezi, izradili su Priručnik za izradu strategije za ezdravlje na nacionalnom nivou. Priručnik za izradu strategije za ezdravlje na nacionalnom nivou je stručan i praktičan vodič namenjen vladama, relevantnim ministarstvima i drugim zainteresovanim akterima, koji daje i čvrstu osnovu, okvir i metodologiju za razvoj i sprovođenje vizije za ezdravlje, plana za njeno sprovođenje i praćenje sprovođenja tog plana. Sve države, bez obzira na nivo njihovog razovja, mogu da prilagode ovaj Priručnik svojim specifičnim potrebama i okolnostima. Priručnik nudi okvir i metodologiju za razvoj vizije za ezdravlje na nacionalnom nivou, akcionog plana za sprovođenje te vizije i okvir za praćenje sprovođenja tog plana. Ima tri dela, a svaki sledeci deo se oslanja i nastavlja na prethodni. Prvi deo sadrži opis procesa razvoja vizije za ezdravlje na nacionalnom nivou, koja treba da bude usaglašena sa opštim ciljevima u vezi razvoja države i zdravlja ljudi. U ovom delu je objašnjenjo zbog čega je potreban pristup na nacionalnom nivou, šta treba dostići i kako to uraditi. Drugi deo sadrži instrukcije o pravcima za sprovođenje ove vizije, kod kojih treba uzeti u obzir državne prioritete i kontekst u kome će se razvijati ezdravlje. Treći deo opisuje kakav treba da bude plan za praćenje sprovođenja i upravljanje mogućim rizicima. U ovom delu je predstavljeno i kako pratiti napredovanje i postignute rezultate tokom sprovođenja i obezbeđuje dugoročnu podršku i investicije. U svakom od ova tri dela opisane su neophodne aktivnosti, kao i praktični saveti zasnovani na iskustvima iz stvarnog života. Svaka od država može da sprovodi sve aktivnosti, ili samo one koje su specifične za lokalni kontekst i moguće prepreke. Način na koji će se koristiti ovaj priručnik, kao i krajnji ishod celog procesa, u celini će zavisiti od uslova i konteksta u državi, prioriteta i vizije. Priručnik za izradu strategije za ezdravlje na nacionalnom nivou je dostupan na internet stranici 2 World Health Assembly Resolution (2005) and ITU World Telecomunication Development Conference Resolution 65 (2010). EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

9 Doprinos EU-IHIS projekta jačanju zdravstveog informacionog sistema u Republici Srbiji Tokom realizacije i implementacije EU-IHIS projekta, elektronski zdravstveni dosije i lokalni informacioni sistemi u 19 bolnica će biti sagledavani i realizovani imajući u vidu opšti okvir zdravstvenog informacionog sistema u kome će funkcionisati. Obe verzije bolničkih informacionih sistema (HIS1 i HIS2) nose sve prednosti koje uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija obezbeđuje. Kvalitet i bezbednost, pouzdanost i upotrebljivost zdravstvenih podataka koji postoje u elektronskim medicinskim evidencijama, kao i informacije i znanje koje se na ovaj način može generisati, doprineće unapređenju svih komponenata zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji. Takođe, razvoj i impelementacija sistema elektronskog zdravstvenog dosijea (EHR) ojačaće zdravstveni informacioni sistem pre svega otvaranjem mogućnosti za korišćenje objedinjenih zdravstvenih podataka specifičnih za individualne pacijente. Kako obuhvat i korisnika i zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji sistemom elektronskog zdravstvenog dosijea bude veći, tako će i mogućnosti korišćenja ovakvog sistema, kao komponente integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i još jednog od izvora zdravstvenih informacija za donošenje boljih odluka rasti. I u realizaciji EU-IHIS projekta, svi principi proklamovani u Pariskoj deklaraciji iz godine će biti primenjivani kontinuirano, uz neophodnu fleksibilnost i prilagođavanja identifikovanim potrebama i specifičnostima u Republici Srbiji, u okviru mogućnosti i mandata samog projekta. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

10 Elektronski zdravstveni dosije koncept i definicija Definicija elektronskog zdravstvenog dosijea u zdravstvenom sistemu u Srbiji Elektronski zdravstveni dosije (EHR) pojedinačnog korisnika/pacijenta, predstavlja skup longitudinalnih podataka (kontinuirano, tokom celog života) od ključnog značaja za zdravlje, prikupljenih i objedinjenih iz elektronskih istorija bolesti, odnosno elektronskih kartona pacijenta iz različitih zdravstvenih ustanova, koji potom mogu da budu deljeni sa relevantnim zdravstvenim ustanovama i/ili zdravstvenim radnicima, za potrebe promocije zdravlja, prevencije bolesti, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije tih pacijenata. Glavni cilj uspostavljanja EHR-a je pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite i podizanje sveukupne efikasnosti, kvaliteta i sigurnosti sistema, kako bi se obezbedile koristi prvenstveno za pacijente, zdravstvenim radnicima omogućio pristup kvalitetnim podacima i obezbedile informacije za razvoj strategija, bolje upravljanje i zdravstvene politike. Svrha EHR-a je integracija informacionih sistema različitih zdravstvenih ustanova kroz prikupljanje ličnih zdravstveno značajnih podataka njihovim automatskim povlačenjem sa mesta gde se pružaju usluge, čime se omogućava bolja komunikacija i informisanost zdravstvenih radnika o relevantnim informacijama o zdravlju određene osobe, a samim tim povećava mogućnost i šanse za uspešno lečenje. Ovakav koncept EHR-a u Srbiji u okviru EU-IHIS projekta pre svega je predložen uzimajući u obzir činjenicu da u većini zdravstvenih ustanova u zdravstvenom sistemu u Srbiji postoje lokalni informacioni sistemi (elektronski karton/istorija bolesti pacijenta) i da će najveća korist od elektronskog zdravstvenog dosijea biti da se tim putem obezbedi efikasna razmena podataka i deljenje značajnih zdravstvenih informacija pacijenata. Elektronski zdravstveni karton (istorija bolesti) i elektronski zdravstveni dosije u kontekstu sistema zdravstvene zaštite u Srbiji Uvođenjem informacionih i komunikacionih tehnologija u sistemima zdravstvene zaštite javljaju se novi termini i koncepti i njihova upotreba u različitim kontekstima, kako u Republici Srbiji, tako i u svim zemljama u svetu i u svim jezicima. Neki od najčešće upotrebljavanih termina u Srbiji su elektronski zdravstveni karton, elektronska istorija bolesti, elektronska zdravstvena evidencija, elektronski zdravstveni dosije i drugi termini koji na prvi pogled imaju isto značenje. Radi boljeg zajedničkog razumevanja, specifičnosti konteksta sistema zdravstvene zaštite u Srbiji i upotrebe ovih termina u srpskom jeziku, identifikovana je potreba i da se u okviru EU-IHIS projekta objasne specifični termini, njihovo značenje i način korišćenja, kako bi se izbegli nesporazumi pri njihovom korišćenju. Veoma često, mnogi koriste napred navedene termine kao sinonime. Uzimajući u obzir ono što različiti termini podrazumevaju, kontekst u kome se oni koriste i način na koji se podaci i informacije generišu i njima upravlja, sveobuhvatno sagledavajući kontekst sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, razlikuju se dva termina, odnosno dve različite grupe srodnih termina. Jedno značenje nosi elektronski zdravstveni karton (elektronska istorija bolesti) pacijenta, odnosno elektronska zdravstvena evidencija pacijenata koja se koristi u nekoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

11 koja nastaje tokom direktnih kontakata zdravstvenih radnika i pacijenata/korisnika (analogna terminologija u engleskom jeziku za ovaj termin bila bi electronic medical record, odnosno electronic patient record ). Drugi termin, odnosno grupu termina predstavljaju elektronski zdravstveni dosije ili objedinjena elektronska zdravstvena evidencija (engl. electronic health record ), koja podrazumeva sve informacije o zdravlju svakog od pacijenata, kontinuirano tokom njihovog života, o zdravstvenim uslugama i interakcijama između pacijenata/korisnika i različitih zdravstvenih radnika, koje nastaju u različitim zdravstvenim ustanovama, na različitim lokacijama. Iako na prvi pogled ovakav pristup može da izgleda kao preterano bavljenje detaljima, razlike su zaista značajne i neophodno ih je elaborirati u dokumentima EU-IHIS projekta, radi boljeg zajedničkog razumevanja i tokom realizacije projekta i kasnije. Tokom konsultativnog procesa u fazi dizajniranja elektronskog zdravstvenog dosijea u zdravstvenom sistemu u Srbiji, uzimajući u obzir sadašnji nivo razvoja lokalnih zdravstvenih informacionih sistema u zdravstvenim institucijama, usaglašeno je da se u okviru EU-IHIS projekta termini koriste na sledeći način. Elektronska istorija bolesti (karton) pacijenta Termini elektronski karton pacijenata i elektronska istorija bolesti pacijenata označavaju elektronsku evidenciju u samoj zdravstvenoj organizaciji, analogno pisanoj (papirnoj) dokumentaciji: karton u ustanovama primarne zdravstvene zaštite i istorija bolesti u bolničkim ustanovama. Za ovu vrstu elektronskih evidencija važi da su starije po nastanku (nastajale su kao posledica uvođenja IKT u pojedinačne ustanove) i njih pre svega koriste zdravstveni radnici koji direktno imaju kontakte sa pacijentima tokom pružanja zdravstvenih usluga. One pre svega služe za obavljanje medicinske prakse, odnosno procese promocije zdravlja, prevencije bolesti, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije sa pojedinačnim korisnicima/pacijentima (eventualno sa malom grupom korisnika/pacijenata). Imajući sve napred navedeno u vidu, u kontekstu zdravstvenog sistema u Srbiji, možemo ukratko reći da elektronski karton pacijenta (u primarnoj zdravstvenoj zaštiti), odnosno elektronska istorija bolesti pacijenata (u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti) odgovaraju engleskom terminu electronic medical record EMR i sadrže informacije vezane za rad u pojedinačnoj praksi zdravstvenih radnika, odnosno u jednoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi (u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji). U poređenju sa zdravstvenim evidencijama u pisanoj (papirnoj) formi, elektronski karton i elektronska istorija bolesti pacijenta imaju sledeće prednosti: Lako i brzo praćenje podataka o pacijentima, kontinuirano kroz vreme, Lako prepoznavanje i praćenje pacijenata kojima je vreme za preventivne preglede, kontrole ili skrining, Lako praćenje određenih bitnih karakteristika i nalaza kod pacijenata, kao što su vrednost(i) krvnog pritiska, vrednost(i) nivoa šećera u krvi, imunizacija (vakcinacija) i sl., Lako praćenje i evaluacija sopstvene prakse, kao i pogodno i na podacima i dokazima zasnovano planiranje i sprovođenje unapređenja kvaliteta i sigurnosti prakse zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova. U kontekstu EU-IHIS projekta i relevantne projektne dokumentacije i planova, softverski paketi označeni kao HIS1 i HIS2 su dve verzije softvera za bolnički informacioni sistem (Hospital Information EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

12 System) i predstavljaju softverske pakete za elektronsku istoriju bolesti pacijenta ( electronic medical records, saglasno kontekstu sistema zdravstvene zaštite u Srbiji). HIS1 i HIS2 su razvijani tokom prethodnih projekata Ministarstva zdravlja Republike Srbije (MZ) u skladu sa postojećom regulativom, normama i standardima i za koje je MZ vlasnik izvornog koda. Jedan od ključnih ciljeva EU-IHIS projekta je implementacija ovih softverskih paketa u 19 bolnica, izabranih od strane MZ. Ono što je ključno za elektronske istorije bolesti (elektronski karton) pacijenata je veoma ograničen protok zdravstvenih informacija i podataka, odnosno što podaci o pacijentima (nekada od ključnog značaja za zdravlje) ostaju u granicama jedne zdravstvene ustanove. Ono što se tipično dešava, kada je potrebno proslediti informacije drugim zdravstvenim radnicima, je da se potrebne informacije najčešće štampaju i tako u pisanoj formi prenose do drugih zdravstvenih ustanova. U smislu razmene i protoka informacija između različitih zdravstvenih ustanova, elektronska istorija bolesti (karton) pacijenata se ne razlikuje mnogo od zdravstvenih evidencija u papirnoj formi. Elektronski zdravstveni dosije Termin elektronski zdravstveni dosije (u literaturi na engleskom jeziku electronic health record EHR ) predstavlja na isti način elektronsku zdravstvenu evidenciju kao i elektronska istorija bolesti (karton) pacijenata, ali podrazumeva i mnogo više od toga. Kao što pojam zdravlje (health) predstavlja mnogo širi koncept i podrazumeva kompleksnije značenje od pojma medicinski (medical), tako postoji i direktno proporcionalna analogija u kompleksnosti i širini onoga što čini elektronski zdravstveni dosije u odnosu na elektronsku istoriju bolesti (karton) pacijenta. Elektronski zdravstveni dosije se fokusira na ukupno zdravlje pacijenta, u kontinuitetu i sadrži mnogo više podataka i informacija od količine podataka o tom pacijentu u svakoj pojedinačnoj praksi, odnosno zdravstvenoj ustanovi. Elektronski zdravstveni dosijei su dizajnirani tako da prevazilaze zdravstvenu organizaciju u kojoj se inicijalno generišu i čuvaju podaci i informacije o zdravlju pacijenata. Njihova osnovna svrha je deljenje informacija o zdravlju pacijenata između različitih zdravstvenih radnika i/ili zdravstvenih ustanova, uključujući i podatke iz drugih ustanova ili sektora, relevantnih za zdravlje ljudi, tako da po pravilu sadrže podatke iz svih organizacija odnosno profesionalaca koji pacijentima pružaju usluge koje imaju veze sa njihovim zdravljem. Na sličan način, tokom rada ekspertske grupe za zdravstvene informacije u EU-IHIS projektu, zaključeno je i preporučeno da izvori podataka u elektronskom zdravstvenom dosijeu mogu biti različite zdravstvene ustanove i različiti zdravstveni radnici, nadležni za generisanje, pružanje zdravstvenih usluga i upravljanje zdravstvenim informacijama i podacima o zdravlju pacijenata. Podaci i informacije o zdravlju pojedinačnih pacijenata se kreću zajedno sa pacijentima i prate ih od doma zdravlja do bolnice, tokom specijalističkih pregleda, laboratorijskih i drugih dijagnostičkih procedura, specijalizovanih zdravstvenih ustanova - kontinuirano tokom celog života, kroz različite regione i nivoe zdravstvene zaštite u jednoj državi, a tokom poslednje decenije sve je više projekata i inicijativa koje imaju za cilj da obezbede protok relevantnih zdravstvenih podataka i između različitih država. Osnovno što elektronski zdravstveni dosije treba da omogući je smisleno i lako deljenje, razmenu i protok relevantnih podataka o zdravlju korisnika, sledeći ih kroz različite zdravstvene ustanove i interakcije sa različitim zdravstvenim radnicima. Elektronski zdravstveni dosije treba takođe da bude dostupan različitim profesionalcima koji brinu o zdravlju korisnika, kao i samim korisnicima. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

13 Ovo su očekivane karakteristike elektronskog zdravstvenog dosijea u skoro svim zdravstvenim sistemima i državama koje uvode elektronski zdravstveni dosije, odnosno ono što se podrazumeva kada se govori o svrsishodnoj i smislenoj upotrebi elektronskog zdravstvenog dosijea. Takođe, to i predstavlja ključnu razliku između elektronske istorije bolesti (kartona) i elektronskog zdravstvenog dosijea pacijenata. Obzirom na prirodu informacija i podataka koji je razmenjuju, neophodno je osigurati da ova razmena i protok informacija budu bezbedni, podaci i privatnost korisnika zaštićeni, a poverljivost očuvana. To dodatno čini elektronski zdravstveni dosije moćnim instrumentom i značajnom podrškom u procesima integrisanja različitih segmenata zdravstvenog sistema u kojima se pružaju zdravstvene usluge. Efikasno i delotvorno upravljanje zdravstvenim informacijama u velikoj meri doprinosi i boljim konačnim zdravstvenim ishodima, a elektronski zdravstveni dosije baš i treba da omogući da različite ustanove i pojedinci uključeni u brigu o zdravlju ljudi budu interaktivno uključeni u protok relevantnih zdravstvenih podataka o korisnicima. Koristi koje donosi elektronski zdravstveni dosije u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji Procesi razvoja i implementacije elektronskog zdravstvenog dosijea su dugoročni i imaju strateški značaj. Kada dostigne punu fukcionalnost, kada većina zdravstvenih organizacija i zdravstvenih radnika i većina populacije korisnika zdravstvene zaštite bude uključena u sistem elektronskog zdravstvenog dosijea, obezbeđuje se pre svega dostupnost i ažurnost relevantnih zdravstvenih podataka svim zainteresovanim stranama. Sistem elektronskog zdravstvenog dosijea u ovakvim okolnostima, pored ostalog omogućava i sledeće: Razmenu ključnih informacija za zdravlje pacijenata između različitih zdravstvenih ustanova i različitih zdravstvenih radnika (npr. mogućnost da se u urgentnom centru vidi informacija koja postoji u domu zdravlja u evidenciji izabranog lekara da je neki pacijent alergičan na penicilin i u situacijama kada je takav pacijent u nesvesnom stanju). Vidljivost rezultata dijagnostičkih procedura koje su rađene u jednoj zdravstvenoj ustanovi u drugim zdravstvenim ustanovama u kojima se neki pacijent leči (npr. rezultati iz doma zdravlja budu vidljive specijalistima u bolnici). Informisanost relevantnih zdravstvenih radnika o ključnim intervencijama i uopšte lečenju koje može da utiče na zdravlje pacijenta (npr. implantati, hirurške intervencije, sprovedene vakcinacije). Donošenje boljih kliničkih odluka kao posledica bolje informisanosti i zdravstvenih radnika i pacijenata. Izbegavanje nebezbednih i suvišnih intervencija, dijagnostičkih i terapijskih procedura i ponavljanja određenih tretmana. Upotrebu pouzdanih, kvalitetnih, zaštićenih, iskoristljivih, sveobuhvatnih i lako dostupnih podataka za unapređenja: Kvaliteta i sigurnosti zdravstvenih usluga (health care intelligence), Menadžmenta (management intelligence), Izveštavanja i evaluacije u zdravstvenom sistemu (public health intelligence), Poslovnosti (business intelligence), EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

14 Raspoložive i upotrebljive baze znanja (knowledge intelligence), Pravičnosti i dostupnosti pouzdanih zdravstvenih usluga (equity intelligence). Mogućnost da sami pacijenti imaju uvid u svoje zdravstvene podatke, prate ih u kontinuitetu i na taj način budu bolje informisani i bolje i sami brinu o svom zdravlju. Pozicija EHR-a i protok zdravstvenih podataka i informacija u integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu Razvoj i implementacija elektronskog zdravstvenog dosijea treba na dugi rok da doprinese jačanju baze znanja i omogući uporedne analize među različitim zdravstvenim ustanovama, proučavanja regionalnih razlika kao i analize različitih zdravstvenih sistema u različitim državama, tako što će omogućiti korišćenje uporedivih i pouzdanih zdravstvenih podataka. Ovakve aktivnosti će biti ostvarljive na duži rok, posle više godina postojanja funkcionalnog EHR-a i uključivanjem većine zdravstvenih ustanova i većine stanovništva u sistem EHR-a. Za ovakve analize će biti potrebni podaci iz različitih izvora i njihovo integralno korišćenje i analiziranje. Na slici je prikazan protok zdravstvenih podataka i mesto EHR-a i bolničkog informacionog sistema (kao centralnih oblasti rada EU-IHIS projekta), u kontekstu zdravstvenog sistema u Republici Srbiji i okvirnih veza sa drugim sektorima: Slika 2 - Modeli toka podataka u IZIS-u u Srbiji EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

15 Klasifikacioni sistemi i identifikatori Tokom konsultativnog procesa u Ekspertskoj grupi za zdravstvene informacije u EU-IHIS projektu razmatrane su opcije i postojeći sistemi za identifikovanje, klasifikovanje i šifriranje (kodiranje) podataka o korisnicima/pacijentima čiji će zdravstveni podaci činiti sadržaj elektronskog zdravstvenog dosijea u Republici Srbiji. Obzirom na veliki broj podataka koji se generiše na velikom broju lokacija, predloženo je da inicijalne aktivnosti u EU-IHIS projektu budu pre svega usmerene na korišćenje i organizovanje protoka podataka koji su na neki način klasifikovani u postojećim informacionim sistemima u zdravstvenim ustanovama. Ovo je pre svega važno da bi se tokom projekta proverilo koliko je funkcionalan elektronski zdravstveni dosije kada je umrežen sa lokalnim informacionim sistemima i koliko je obezbeđen efikasan protok i razmena podataka. Koristeći rezultate i zaključke prethodnog EHR projekta i uzimajući u obzir veliki broj ustanova u kojima postoje uveden sistem elektronske istorije bolesti (kartona) pacijenata, postojeću regulativu u toj oblasti, kao i najavljene inicijative i promene pre svega u načinu plaćanja stacionarnih zdravstvenih ustanova, došlo se do predloga osnovnih identifikatora i klasifikacionih sistema koji se koriste u sistemu elektronskog zdravstvenog dosijea. Jedan od kriterijuma koji je tokom rada HITT-a korišćen u razmatranju osnovnog seta podataka u EHR-u bio je i da ti podaci postoje kao klasifikovani u lokalnim informacionim sistemima u zdravstvenim ustanovama. Ključni razlozi za ovakav predlog reprezentacije podataka, kao prožimajući princip integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji su: Neophodnost razmene i protoka zdravstvenih podataka i informacija, sa korisnikom zdravstvene zaštite u fokusu u celom zdravstvenom sistemu, na različitim nivoima; Unapređenje zdravstveno-informatičkog menadžmenta kao osnove za unapređenje ključnih funkcija zdravstvenog sistema (pružanje zdravstvenih usluga, obezbeđivanje resursa, finansiranje i upravljanje) od nivoa individualne prakse do nacionalnog nivoa; Unapređenje kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji, na osnovu kvalitetnih i bezbednih podataka i njihove lake razmene; Razvoj baze znanja, generisane kroz svakodnevno funkcionisanje zdravstvenog sistema u Republici Srbiji, a zasnovane na standardizovanim i upotrebljivim podacima i informacijama. Razmotreni su i predloženi sistemi za identifikaciju korisnika zdravstvene zaštite (pacijenata), zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova, kao i sistemi za klasifikovanje i šifriranja podataka koji se odnose na dijagnoze i zdravstvena stanja, dijagnostičke i terapijske procedure i intervencije, kao i na lekove, lekovita sredstva, ortopedska pomagala i sl. Osnovni okvir predstavljao je postojeći regulatorni okvir u Republici Srbiji, postojeće prakse u korišćenju sistema za identifikovanje i klasifikovanje, pošto na njima počivaju i sve sertifikovane softverske aplikacije koje postoje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Takođe, uzeta su u razmatranje i pošlo se od iskustava u prethodnom projektu Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge (finansiranog iz fondova EU-CARDS 2004, a realizovanog između i godine), koji je i tada zasnivao svoje predloge i proces konceptualnog modeliranja na preporukama Svetske zdravstvene organizacije, međunarodnim standardima relevantnim za zdravstvenu informatiku (npr. HL7) i dobrim praksama iz drugih sistema. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

16 Sistemi za identifikovanje korisnika zdravstvenih usluga Identifikacija korisnika zdravstvene zaštite (pacijenata) je neophodna u svim procesima u sistemu zdravstvene zaštite kao što su pružanje zdravstvenih usluga, administracija i plaćanje, vođenje zdravstvene dokumentacije, upravljanje informacijama, praćenje zdravstvenog stanja itd. Sistem elektronskog zdravstvenog dosijea omogućava efikasnu i sigurnu razmenu podataka o lečenju pacijenta između različitih zdravstvenih ustanova i različitih zdravstvenih radnika, na različitim nivoima zdravstvene zaštite i na raznim lokacijama u cilju podrške kontinuiteta zdravstvenih usluga. Postojanje sistema za identifikovanje i jedinstvenih identifikatora je osnov za formiranje sistema koji se bazira na elektronskoj zdravstvenoj dokumentaciji. Njime se omogućava povezivanje i praćenje kretanja pacijenta kroz različite nivoe zdravstvene zaštite, odnosno kroz ceo zdravstveni sistem i povezivanje pruženih zdravstvenih usluga korisnicima, što je neophodan uslov za praćenje pojedinačnih pacijenata. Niz inicijativa i projekata uvođenja IKT u zdravstveni sistem Republike Srbije, srodnih EU-IHIS projektu, tokom poslednjih nekoliko godina rezultiralo je veoma širokom i solidnom osnovom za razvoj integrisane elektronske zdravstvene evidencije (dosijea) o korisnicima zdravstvenih usluga u Republici Srbiji. Baza osiguranika i Lični broj osiguranika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) je tokom poslednjih nekoliko godina razvio bazu osiguranika, kroz koju je svakom korisniku zdravstvene zaštite koji ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite dodeljen Lični broj osiguranika (LBO). RFZO redovno održava i ažurira postojeću bazu osiguranika, a ažurirana Baza je dostupna zdravstvenim ustanovama. Kroz sadašnji sistem, moguće je da svo stanovništvo Republike Srbije na razne načine i po različitim osnovama bude registrovano u Bazi osiguranika RFZO i da svakom bude dodeljen LBO. Ipak, ovakvo rešenje u praksi nije sveobuhvatno, tako da i dalje značajan broj ljudi u Republici Srbiji nema LBO dodeljen kroz Bazu osiguranika RFZO. Pored ovoga, nedostatak LBO-a je neminovnost kod svih prolaznih korisnika zdravstvene zaštite (npr. stranih državljana na proputovanju ili kraćem boravku u Srbiji). Jedinstveni matični broj građana (JMBG) Jedinstveni matični broj građana (JMBG) je drugi identifikator koji može da se koristi na nacionalnom nivou. JMBG se po pravilu dodeljuje na rođenju, od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, ni na ovom nivou ne postoji potpuna jedinstvenost identifikacije, jer postoje stanovnici Srbije (npr. raseljene osobe, socijalno vulnerabilne kategorije, novorođenčad tokom prvih dana/nedelja života) koje nemaju JMBG niti drugi jedinstveni identifikacioni broj. Trenutno su u više nacionalnih sistema (unutrašnji poslovi, RFZO, sektor socijalne zaštite) u toku akcije definisanja identifikatora građana, koji bi mogli biti upotrebljivi kao identifikatori u budućem "e društvu. Predlog za identifikatore korisnika/pacijenata u elektronskom zdravstvenom dosijeu Kao početno i prelazno rešenje, predlaže se da JMBG i LBO budu uzeti kako bi se generisao inicijalni jedinstveni identifikator korisnika zdravstvene zaštite za potrebe EHR-a. Za sve korisnike koji EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

17 nemaju LBO i/ili JMBG, kontinuirano ažuriranje baze podataka EHR i Baze osiguranika u RFZO dodavanjem automatski generisanih brojeva (prema dogovorenim pravilima), došlo bi se do jedinstvenog indikatora korisnika. Pri utvrđivanju identiteta lica bez JMBG ili LBO, drugi podaci o ličnosti se mogu koristiti za izbegavanje duplikata, a u skladu sa odgovarajućim restriktivnim pravilima, koja bi, na primer, mogla da uključe ime, prezime, ime roditelja i datum rođenja, ili ime, prezime. Automatski generisani identifikacioni broj u EHR-u će biti dodeljen korisnicima zdravstvenih usluga koji nemaju LBO i/ili JMBG, a možda i svim. Korisnici bez LBO-a, sa ovako generisanim identifikatorima, će biti prosleđeni RFZO-u i na ovaj način omogućiti dopunjavanje Baze osiguranika RFZO-a. Od ključnog značaja za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema je da se kroz elektronsku zdravstvenu evidenciju/dosije prate svi korisnici zdravstvenih usluga u zdravstvenom sistemu, sa krajnjim ciljem (odnosno vizijom) postizanja univerzalnog obuhvata stanovništva zdravstvenom zaštitom, u skladu sa potrebama stanovništva u celini i pojedinačnih korisnika. Izvorna baza podataka o identitetima pacijenata za projekat EU-IHIS: Baza osiguranika RFZO-a koja se opciono ažurira. Ukoliko pacijent nema LBO ili postoji druga vrsta prepreke JMBG služi kao identifikator. Opciono, EHR generiše identitete za korisnike koji nemaju ni JMBG ni LBO. Kontinuirano će se pratiti odnos stanovnika koji imaju i onih koji nemaju dodeljeni LBO u ukupnoj populaciji u Srbiji, kroz sistem javnog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji. Sistemi za identifikovanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova Sistem za identifikovanje zdravstvenih radnika mora da omogući jedinstvenu identifikaciju zdravstvenih radnika u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji i evidenciju njihovog rada vezanu za pojedinačnog pacijenta i zdravstvene usluge koje mu se u kontinuitetu pružaju. Izvore jedinstvenih identifikatora za zdravstvene radnike u Republici Srbiji je potrebno dodatno analizirati, da bi se došlo do funkcionalnog i održivog rešenja. Za identifikovanje zdravstvenih radnika u elektronskom zdravstvenom dosijeu, koristiće se Centralni informacioni servis (CIS), ustanovljen kroz prethodne projekte i inicijative finansirane iz fondova Evropske Unije i Svetske banke. CIS je lociran u Institutu za javno zdravlje Srbije i koncipiran je tako da predstavlja jednu od centralnih komponenti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji. CIS je koncipiran kao servis za prikupljanje, čuvanje i distribuciju podataka iz resursnih baza mreže Instituta za javno zdravlje (zdravstvene ustanove, zaposleni, medicinska oprema) i za distribuciju zajedničkih šifarnika, klasifikacija, registara (MKB10, JKL/ATC, usluge, ICPS-2, specijalizacije, uže specijalizacije...). Na sličan način, u EHR-u će se kao jedinstveni identifikator zdravstvene ustanove koristiti identifikatori zdravstvenih ustanova iz CIS-a. Zdravstvene ustanove koje osniva država su precizno definisane zakonom i identifikatori za ove zdravstvene ustanove se nalaze kao integralni deo CIS-a. Pored jedinstvenih identifikatora zdravstvenih ustanova, CIS sadrži i jedinstvene identifikatore organizacionih jedinica u zdravstvenim ustanovama. Kao inicijalno rešenje, kroz sistem EHR-a će se pratiti samo u kojoj je zdravstvenoj ustanovi neka osoba koristila zdravstvene usluge. Za ove svrhe, neophodno je redovno održavanje i ažuriranje ovih podataka kroz CIS. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

18 U budućnosti, potrebno je imati u vidu i potrebu za postojanjem jedinstvenih identifikatora i za državne i za privatne zdravstvene ustanove, kao i za zdravstvene ustanove u drugim sektorima, kroz ceo sistem zdravstvene zaštite u Srbiji. Sa razvojem i širenjem EHR-a i posle završetka EU-IHIS projekta, dobro bi bilo omogućiti praćenje i razmenu zdravstvenih podataka o pacijentu ne samo u javnom zdravstvenom sistemu, već svuda gde se pružaju zdravstvene usluge. Osnovni sistemi za klasifikovanje i šifriranje (kodiranje) zdravstvenih podataka o korisnicima U ovom delu dokumenta nabrojani su sistemi za klasifikovanje i šifriranje koji se koriste u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, a koji će se koristiti i za reprezentovanje skupa podataka u EHR-u i informacionim sistemima u zdravstvenim ustanovama. Potrebno je imati u vidu aktuelne procese razvoja i promene u zdravstvenom sistemu kroz koje će se uvoditi i novi načini klasifikovanja i šifriranja (npr. uvođenje sistema plaćanja bolničkih ustanova na osnovu dijagnostički srodnih grupa). Ovo je posebno bitno za sam EU-IHIS projekat čiji je primarni fokus na razvoju bolničkog informacionog sistema i razvoju EHR-a. Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i intervencija, 10-a revizija (MKB-10) Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO, ICD10) Institucija odgovorna za održavanje (predlog): Institut za javno zdravlje Republike Srbije Elektronski oblik i pravo na korišćenje: postoji u IZJZ Klasifikacija lekova: Anatomsko-hemijsko-terapijskom klasifikacijom (ATC) Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO) Institucija odgovorna za održavanje: Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Elektronski oblik: Agencija za lekove Klasifikacija lekova: Jedinstvena klasifikacija lekova (JKL) Izvor: Republički fond za zdravstveno osiguranje Institucija odgovorna za održavanje: Elektronski oblik: Klasifikacija zdravstvenih usluga Izvor: RFZO Institucija odgovorna za održavanje: RFZO Klasifikacija zdravstvenih intervencija (aktivnosti), australijska modifikacija Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO) Institucija odgovorna za održavanje: RFZO ili IZJZ? Elektronski oblik: RFZO Ovu klasifikaciju treba posebno imati u vidu i u svetlu promene sistema plaćanja bolničkih ustanova prema dijagnostički srodnim grupama (DRG). Međunarodni standard za klasifikovanje medicinskih intervencija je Australijska modifikacija (AM); ova klasifikacija je poznata i kao ACHI (Australian Classification of Health Interventions) i pored korišćenja u sistemu DRG-a, koristi se od strane velikog broja zemalja za klasifikovanje i kodiranje dijagnostičkih i terapijskih procedura i intervencija u zdravstvenom sistemu. Države Sistem kodiranja: ISO kod zemalja Izvor: Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Standardization Organization, ISO) EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

19 Institucija odgovorna za održavanje: ISO Elektronski oblik: ISO (web sajt) EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

20 Osnovni set podataka u elektronskom zdravstvenom dosijeu Osnovni set podataka u različitim sistemima elektronskog zdravstvenog dosijea Najveći deo zemalja koje uvode i implementiraju sistem elektronskog zdravstvenog dosijea, imaju definisane osnovne ili minimalne setove podataka kao centralno mesto u EHR-u. Cilj ovakvog pristupa je da se odredi skup podataka koji je od ključnog značaja za zdravlje pojedinačnog korisnika, za koje istovremeno važi da je važno da budu vidljivi drugim zdravstvenim radnicima u drugim zdravstvenim ustanovama. Poželjno je da minimalni set podataka bude dovoljno celovit i obuhvatan, kako bi se što je bolje, kompleksnije i jasnije sagledali faktori koji eventualno mogu da utiču na zdravlje samog pacijenta. U svim osnovnim setovima podataka u svim zdravstvenim sistemima nalaze se podaci koji jednoznačno identifikuju korisnika usluga (pacijenta) i ključna zdravstvena stanja kod tog korisnika (naročito alergije, ključne hronične bolesti). Potom, u najvećem broju sistema obavezno se u osnovnom setu podataka nalaze jedinstveni identifikatori zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova, demografski podaci o samim korisnicima, podaci o lekovima koje pacijenti koriste i ključnim intervencijama kroz koje su prošli. Nešto manje su zastupljeni podaci o faktorima rizika za zdravlje i ponašanju korisnika (npr. BMI, pušenje, korišćenje alkohola), dok se najređe nalaze i podaci o psihosocijalnim i kulturološkim karakteristikama korisnika. Tokom konsultativnog procesa koji je vođen da bi se odredio osnovni set podataka za elektronski zdravstveni dosije koji treba razviti u okviru EU-IHIS projekta, postignut je konsenzus da je najbolje početi sa što je moguće sažetijim osnovnim setom podataka, a da se zatim postepeno, uz kontinuirane provere funkcionalnosti sistema EHR i upotrebljivosti podataka u njemu, po modelu koncentričnih krugova, u skladu sa identifikovanim potrebama, revidira i koriguje osnovni set podataka. Osnovni kriterijumi za selekciju osnovnog seta podataka za EHR Polazeći od osnovnih postavki, definicija i svrhe EHR-a, a uzimajući u obzir i postojeći nivo informatizacije u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, članovi Ekspertske grupe za zdravstvene informacije su se složili da će koristiti sledeće kriterijume: EHR bi u najvećoj mogućoj meri trebalo da sadrži samo šifrirane podatke, odnosno trebalo bi da pruži odgovore na šest pitanja: Kome je otvoren elektronski zdravstveni dosije, odnosno o čijim zdravstvenim podacima se radi? (identifikatori korisnika/pacijenta) Koja zdravstvena stanja (oboljenja) postoje kod tog korisnika (podaci klasifikovani po MKB-10)? Kakva je terapija koju pacijent prima (podaci klasifikovani po ATC/JKL)? Kakve je dijagnostičke i terapijske procedure prošao (podaci klasifikovani po šifarniku usluga RFZO, odnosno klasifikovani po ACHI kada bude uvedena u upotrebu)? EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

21 Ko je zdravstveni radnik koji je pružio zdravstvene usluge pacijentu (identifikator pružaoca usluga RFZO/ CIS)? Gde je pružena zdravstvena usluga (identifikator ustanova iz CISa)? Uz sve ovo, za svaku grupu podataka potrebno je da postoji informacija o vremenu nastanka ovih podataka i ko je podatke uneo (generisao). Podaci u EHR-u će biti migrirani iz generisanih, elektronskih podataka nastalih tokom pružanja zdravstvenih usluga u zdravstvenim ustanovama, u što je moguće većoj meri. Potrebno je biti restriktivan po pitanju obima osnovnog seta podataka; u početnim fazama treba doći do funkcionalnog alata za čuvanje i razmenu zdravstvenih podataka, pa tek onda proširivati obim osnovnog seta podataka. Bez obzira na sve druge kriterijume, podaci koji su kritični za zdravlje korisnika moraju biti u osnovnom setu podataka, dostupni i iskoristivi u skladu sa svrhom EHR-a. Pored ovih kriterijuma, kao veoma značajno su navedeni i status dijagnoza kod pacijenata i ishodi. Takođe je istaknuto da EHR mora da prati jasno metodološko uputstvo, kako bi se izbegla različita tumačenja klasifikacija. Još jedna od napomena je bila da bi trebalo imati u vidu i parafarmaciju, odnosno svu terapiju koju pacijent uzima. Sadržaj osnovnog seta podataka za EHR Na osnovu kriterijuma, iskustava iz prethodnih projekata u Srbiji i međunarodnih iskustava, predlog sadržaja osnovnog seta podataka za elektronski zdravstveni dosije u EU-IHIS projektu je dat u sledećoj tabeli: Naziv podatka Administrativni podaci Izvori podatka Mesto nastajanja podatka Sistem klasifikovanja i/ili merenja Lični podaci Prezime Ime Ime jednog roditelja Pol Državljanstvo Mesto rođenja Datum i vreme rođenja MUP, Republički zavod za statistiku (RSZ), baza osiguranika, lična karta i dr. MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. Baza osiguranika, bolnica MUP, RFZO baza osiguranika, RSZ, lična karta, pasoš MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. Matične knjige (registri građana), MUP Registri građana, MUP Registri građana, MUP Registri građana, MUP, (bolnica?) MUP Registri građana, MUP bolnice, DZ Nije potrebno Nije potrebno Nije potrebno Registar opština u Srbiji Kalendar EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

22 Naziv podatka Izvori podatka Mesto nastajanja podatka Sistem klasifikovanja i/ili merenja Datum i vreme smrti RFZO/bolnica/kod kuće bolnice, DZ Sat, minut Identifikacioni podaci Jedinstveni matični broj građanina - JMBG MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. RSZ, MUP Drugi ID broj građanina MIP, MUP MIP, MUP Vrsta ID dokumenta Kontakt osoba Kontakt osoba Adresa i telefon kontakt osobe Zakonski staratelj Zakonski staratelj Adresa i telefon zakonskog staratelja Informacije u vezi sa zdravstvom Lični broj osiguranika - LBO Baza osiguranika (RFZO) RFZO Identifikacioni brojevi izabranih lekara koje izdaje RFZO Vrsta izabranog lekara Identifikacioni brojevi matičnih zdravstvenih ustanova Kontakt podaci Prebivalište Adresa prebivališta Kontakt detalji Podaci o zdravstvenom osiguranju Zdravstveno osiguranje Vrsta zdravstvenog osiguranja Identifikacioni brojevi u RFZO (CIS?) CIS CIS MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. MUP, RSZ, baza osiguranika, lična karta i dr. RFZO RFZO pasoš, izbeglička legitimacija, vozačka dozvola,... Opšte prakse, pedijatar, stomatolog, ginekolog EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34 CIS MUP MUP Baza osiguranika RFZO DA/NE RFZO / privatno / dopunsko / dodatno...

23 Naziv podatka Izvori podatka Mesto nastajanja podatka Sistem klasifikovanja i/ili merenja Socio-medicinski podaci Medicinske informacije Krvna grupa i Rh faktor Davalac organa Medicinska evidencija? baza osiguranika? Registar donora, DZ, bolnica(???) DZ, bolnice DA/NE Socijalni status Bračni status DZ Matične knjige venčanih Zaposlenost DZ DZ, bolnice DA/NE Opšti zdravstveni podaci Istorija prethodnih bolesti Porodična anamneza Informacioni sistemi u zdravstvenim ustanovama (IS u DZ, HIS) DZ, bolnice DA/NE Prethodne dijagnoze IS u DZ, HIS DZ, bolnice MKB-10 Prethodne realizovane zdravstvene intervencije (procedure) Posebni problemi IS u DZ, HIS DZ, bolnice Alergije DZ IS; HIS DZ, bolnice Medicinski implanti HIS bolnice Medicinska pomagala RFZO IS RFZO Šifarnik RFZO "usluge" DA/NE, identifikovati klasifikaciju alergena (koristiti objedinjenu listu iz HIS1 i HIS2) Šifarnik RFZO "medicinski implantati" Identifikovati klasifikaciju: Šifarnik RFZO Podaci o imunizacijama EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

24 Naziv podatka Obavezne imunizacije (vakcinacije) Druge imunizacije Izvori podatka DZ IS, Instituti za javno zdravlje (IZJZ) IS (HIS?) DZ IS, IZJZ IS (HIS?) Mesto nastajanja podatka DZ, IZJZ, bolnice DZ, IZJZ, bolnice Sistem klasifikovanja i/ili merenja ATC/JKL šifre ATC/JKL šifre Faktori rizika Pušenje Gojaznost Pothranjenost BMI DZ IS, HIS DZ IS, HIS DZ IS, HIS DZ IS, HIS Zdravstvena ustanova (IS u DZ, HIS) Zdravstvena ustanova (IS u DZ, HIS) Zdravstvena ustanova (IS u DZ, HIS) Zdravstvena ustanova (IS u DZ, HIS) DA/NE DA/NE DA/NE Povišeni nivo holesterola (hiperholesterolemija) DZ IS, HIS, laboratorijski informacioni sistem (LIS) DZ, bolnice, laboratorije MKB-10 + DA/NE Povišeni nivo triglicerida (hiperlipidemija) DZ IS, HIS, LIS DZ, bolnice, laboratorije MKB-10 + DA/NE Uzimanje (zloupotreba) alkohola Uzimanje (zloupotreba) opojnih droga i psihotropnih supstanci DZ IS, HIS DZ, bolnice DA/NE DZ, bolnice DA/NE Lekovi Generička oznaka leka DZ IS; HIS DZ, bolnice ATC/JKL šifre Fabrička oznaka leka DZ IS; HIS DZ, bolnice ATC/JKL šifre Propisani lekovi DZ IS; HIS DZ, bolnice DA/NE Izdati lekovi Apoteke, DZ, bolnice Način davanja izdatog leka DZ IS; HIS DZ, bolnice DA/NE Neželjeni efekti izdatog leka DZ IS; HIS DZ, bolnice DA/NE Kontakti sa zdravstvenim ustanovama Epizoda Datum i vreme početka epizode DZ IS; HIS DZ, bolnice EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

25 Naziv podatka Datum i vreme završetka epizode Ambulantni kontakt (koji nije hospitalizacija) Datum i vreme početka ambulantnog kontakta (koji nije hospitalizacija) Datum i vreme završetka ambulantnog kontakta (koji nije hospitalizacija) Hospitalizacija Datum i vreme početka hospitalizacije Datum i vreme završetka hospitalizacije Dijagnoze vezane za kontakt Izvori podatka DZ IS; HIS DZ IS; HIS DZ IS; HIS bolnički informacioni sistem (HIS) HIS Mesto nastajanja podatka DZ, bolnice DZ, bolnice DZ, bolnice bolnice bolnice Sistem klasifikovanja i/ili merenja Uputne dijagnoze DZ, bolnice MKB-10 Završne dijagnoze DZ IS; HIS DZ, bolnice MKB-10 Prateće dijagnoze DZ IS; HIS DZ, bolnice MKB-10 Spoljni uzrok povrede DZ IS; HIS DZ, bolnice MKB-10 Vezane dijagnoze DZ IS; HIS DZ, bolnice MKB-11 Ishod lečenja HIS bolnice Sa izveštaja o hospitalizaciji Zdravstvene intervencije (procedure) vezane za kontakt Zdravstvene intervencije (procedure) DZ IS; HIS DZ, bolnice šifre procedura RFZO (ACHI šifre?) Status zdravstvene intervencije (procedure) Primalac organa DZ IS; HIS DZ, bolnice planirana, zakazana, realizovana, otkazana, odbijena DA/NE Osnovni uzrok smrti DZ IS; HIS DZ, bolnice MKB-10 EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

26 Naziv podatka Izvori podatka Mesto nastajanja podatka Sistem klasifikovanja i/ili merenja EHR podaci Dijagnoze po grupama Hipertenzija DZ IS, HIS DZ, bolnice MKB-10 Dijabetes DZ IS, HIS, LIS DZ, bolnice, laboratorije MKB-10 Zarazne bolesti DZ IS; HIS DZ, bolnice MKB-10 Urođene anomalije IS u DZ, HIS DZ, bolnice MKB-10 DZ, IZJZ Profesionalna oboljenja (službe DZ, IZJZ (službe medicine medicine rada?, bolnice?) rada?, bolnice?) MKB-10 DZ, IZJZ (službe Povrede DZ IS, HIS medicine MKB-10 rada?, bolnice?) HIV i virusni hepatitisi DZ IS, HIS DZ, bolnice MKB-10 Mentalno zdravlje DZ IS, HIS DZ, bolnice MKB-10 Okolnosti DZ IS, HIS DZ, bolnice Veoma je značajno da se sistem elektronskog zdravstvenog dosijea testira i prati u početnim fazama, tokom umrežavanja sa lokalnim bolničkim informacionim sistemima, kako bi se proverilo njegovo funkcionisanje i razmotrila eventualna unapređenja i pravci daljeg razvoja. Svaki od podataka u elektronskom zdravstvenom dosijeu imaće i sledeće atribute: Vreme nastajanja podatka, Vreme unošenja podatka, Kraj validnosti podatka, Podatak obrisan. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

27 Osnovni set standardnih izveštaja i indikatora koji se generišu kroz elektronski zdravstveni dosije Uvodne napomene o indikatorima U današnje vreme je nemoguće zamisliti savremeni zdravstveni sistem bez praćenja, merenja i evaluacije kao integralnih delova na svim nivoima: od individualne prakse i direktnog pružanja zdravstvenih usluga, pa sve do nivoa celokupnog zdravstvenog sistema i zdravstvene politike. Jedan od ključnih, široko prihvaćenih načina za praćenje i merenja u zdravstvenom sistemu su indikatori, koji zapravo predstavljaju zbirne, sažete mere koje opisuju u najvećoj mogućoj meri neku pojavu ili proces (npr. pružanje određenih zdravstvenih usluga), koristeći što je moguće manje činjenica. Indikatori pre svega pomažu da se određene pojave razumeju, zatim da se upoređuju, kao i da se unapređuju. U kontekstu kompjuterizovanog zdravstvenog informacionog sistema, po pravilu, mnoštvo podataka se generiše tokom procesa pružanja zdravstvenih usluga. Kada su dobro organizovani, ovakvi podaci omogućavaju lako korišćenje i dobar pristup, pa stoga i krajnje dobru osnovu da se dođe do preciznih mera (indikatora). To je i ključni razlog zašto se kod dizajniranja ovako robusnih sistema najpre razmišlja o tome kakvo nam je znanje potrebno, odnosno šta će se pratiti i meriti, odnosno poboljšavati. Zašto indikatori privlače mnogo pažnje, zašto su tako važni i zašto se toliko razgovara o njima? Odgovor leži pre svega u tome što su indikatori kontroverzni i nose određenu dozu neizvesnosti: svi ih podržavaju zbog toga što sažimaju, što su jednostavni i kada idu u prilog nekome, ali ne i onda kada donesu loše vesti, odnosno kada se na osnovu njih sudi o nekome ili nečem. Stoga je od ključnog značaja razumeti prirodu i smisao svakog od indikatora, odnosno na koji će način određeni indikator govoriti o realnosti. Kod ovakvih razmatranja treba znati četiri činjenice o indikatorima: Indikatori ukazuju (indikuju): ne postoji jedan indikator kojim može biti kompletno i tačno opisano nešto u zdravstvenom sistemu, kao veoma kompleksnom. Stoga se uvek koristi više odabranih indikatora kako bi se imala što bolja i kompletnija slika o određenoj pojavi. Indikatorima se šalju jasne i direktne poruke o tome šta zapravo želimo da postignemo. Indikatori najčešće počivaju na brojevima i računskim operacijama. Indikatore ne treba odabirati i koristiti da bi se pronašao krivac, već da bi se dešavanja i procesi u realnosti što bolje opisali, bolje razumeli, da bi se pomoću njih sticalo novo znanje, a sve to radi boljeg znanja i preduzimanja akcija na osnovu pouzdanih mera. Primena odgovarajućih indikatora kao realnih i pouzdanih mera promoviše kulturu transparentnosti, profesionalnosti i odgovornosti, kao i uspostavljanje bliže saradnje kako između zdravstvenih radnika i korisnika zdravstvene zaštite, zaposlenih i menadžmenta ustanove tako i između ustanova. Kod odabira indikatora treba imati u vidu sledeće kriterijume, odnosno odgovoriti pozitivno na sledeća pitanja da bi se neko opredelio za određeni indikator: Da li indikator govori o nečem značajnom (nekom značajnom procesu, ishodu ili pojavi)? EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

28 Da li je indikator validan, odnosno da li je određeni indikator odgovarajući za ono što želimo da merimo? Da li je moguće da obezbedimo pouzdane podatke pomoću kojih ćemo izračunavati indikatore? Koliko je opterećenje, odnosno koliki je trošak evidentiranja i obrade podataka da bismo izračunali određeni indikator? Da li indikator dovoljno precizno ukazuje na ono što nas interesuje? Konačno, potrebno je zapitati se kakve su posledice onoga što neki indikator opisuje i šta je moguće uraditi sa tim što smo saznali prateći određeni indikator. Okvir za izveštavanje bolničkih ustanova u Srbiji Zdravstvene ustanove u javnom sektoru ostale obavezne izveštaje šalju u skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite. U okviru EU-IHIS projekta je utvrđeno da bolnički informacioni sistemi HIS1 i HIS2 sadrže sve podatke neophodne za obavezno izveštavanje i omogućavaju izradu izveštaja u skladu sa zakonom. Obavezno izveštavanje za zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa (u daljem tekstu bolnice ), za svrhu početnih prilagođavanja i razvoja HIS1 i HIS2 (koji će biti sprovedeni u 19 bolnica korisnika EU-IHIS projekta): Izveštavanje o obaveznim pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite (IZJZS, kroz IZJZ), Izveštavanje o planiranju aktivnosti i sprovođenju planiranih aktivnosti (IZJZS, kroz IZJZ), Izveštavanje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Izveštavanje Republičkom zavodu za statistiku, Izveštavanje o hospitalizaciji (uobičajeno izveštavanje IZJZS i RFZO), Ostalo izveštavanje, na osnovu Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite, Interno izveštavanje u bolnicama. Do danas, iz HIS1 i HIS2 sistema se automatskim putem mogu proizvesti obavezni izveštaji za RFZO. Izveštavanje u skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite će biti ažurirano i HIS1 i HIS2 unapređivani tokom trajanja EU-IHIS projekta (kroz automatizaciju procesa izveštavanja, identifikovanih od strane bolnica i HITT eksperata). IKT osoblje zaposleno u bolnicama i odgovorno za lokalno održavanje i prilagođavanje sistema će takođe biti odgovorno i za nadogradnju i prilagođavanje HIS1 i HIS2 kako bi se omogućila automatska izrada internih izveštaja u bolnicama. Kompjuterizacija i automatizacija ovih obaveznih izveštaja će predstavljati prvi korak u daljem razvoju i prilagođavanju HIS1 i HIS2 i sprovodiće se istovremeno sa uvođenjem ova dva sistema u bolnice, tokom faze pilotiranja EU-IHIS projekta. Predlog inicijalnog seta standardizovanih izveštaja za EHR u EU- IHIS projektu Svi izveštaji se rade za top 10 i top 20 stavki, za predefinisani raspon vremena (1 mesec, 6 meseci, 1 godina) ili za vremenski period koji izabere korisnik (od-do). EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

29 Svi izveštaji treba da se rade po starosnoj grupi i po polu. Svi standardizovani izveštaji se prave za nivo zdravstvene ustanove i uporedno, za više zdravstvenih ustanova koje su umrežene i povezane kroz sistem elektronskog zdravstvenog dosijea. Standardizovani izveštaji Glavne dijagnoze od najčešće dijagnoze naniže, uključujući i kumulativ. Invazivne terapijske metode, na isti način. Dijagnostičke metode. Lekovi top 20 najčešće prepisanih u bolnici, bez kumulativa. Kod izrade izveštaja i u fazi inicijalnog testiranja, treba pažljivo odrediti podatke koji se koriste pri izračunavanju ovih izveštaja. Ovo se odnosi na npr. intervencije i dijagnostičke procedure i obratiti pažnju na veće intervencije koje se najčešće obavljaju (operacije, velike intervencije poput stentova), odnosno zahtevnije, skuplje i značajne dijagnostičke procedure. Standardizovani indikatori Stopa specifičnog mortaliteta (stopa letaliteta po dijagnozi), po bolnici (zdravstvenoj ustanovi), tokom hospitalizacije na 6 meseci. Ove se stope mogu izračunavati u odnosu na broj lečenih pacijenata sa određenom dijagnozom. Predlog je da se mortalitet računa na 1000 pacijenata po jednoj godini, lečenih u određenoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno uporedno, za zdravstvene ustanove koje su povezane sa EHR-om. Opšti mortalitet ukupno, na osnovu osnovnog uzroka smrti (MKB-10). Procenat umrlih u toku prvih 48 sati od prijema u bolnicu: procenat onih koji umru u 48 sati od prijema u bolnicu u odnosu na ukupan broj umrlih (može da se računa kao razlika između vremena smrti i početka hospitalizacije; ako je ishod hospitalizacije smrt, trebalo bi da vreme smrti bude jednako kraju hospitalizacije); procenat umrlih u toku prvih 48 sati od prijema u bolnicu najčešće dijagnoze. Smrtnost u roku od 30 dana od prijema na hospitalizaciju, bez obzira na mesto smrti (odnosi se na specifične bolesti, odnosno specifične dijagnoze): za grupu dijagnoza; za najčešće dijagnoze; neposredni uzroci smrti u odnosu na dijagnozu hospitalizacije (korelacija između dijagnoze hospitalizacije i uzroka smrti). Stopa preživljavanja od malignih bolesti - petogodišnje preživljavanje u odnosu na ukupan broj obolelih: Stopa petogodišnjeg preživljavanja osoba sa karcinomom dojke; Stopa petogodišnjeg preživljavanja osoba sa karcinomom grlića materice; Stopa petogodišnjeg preživljavanja osoba sa karcinomom debelog creva (kolona). Prosečna dužina bolničkog lečenja za 10 (20) najčešćih dijagnoza. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

30 Broj hospitalizacija: ukupan broj hospitalizacija u određenom periodu; ukupan broj različitih pacijenata hospitalizovanih u određenom periodu; odnos prethodna dva: broj hospitalizacija po hospitalizovanom pacijentu (uzima se u obzir broj hospitalizacija i broj različitih pacijenata koji su hospitalizovani). Ponovljene hospitalizacije Hirurgija Broj pacijenata koji su u roku od 30 dana od otpusta imali više od 1 hospitalizacije iz iste grupe dijagnoza (npr. infarkt i sl.) (ako je neko otpušten i onda ponovo primljen u roku od 30 dana sa istom dijagnozom; procenat u odnosu na sve završene hospitalizacije sa tom dijagnozom). PATH projekat (Performance Assessment Tool for Hospitals) predlaže kao mere kliničke efikasnosti praćenje ovog indikatora za sledeće dijagnoze: akutni infarkt mikarda, cerebrovaskularni insult, zapaljenje pluća (pneumonija), prelom kuka, koronarni baj-pas graft, astma i dijabetes melitus. Broj umrlih pacijenata posle operacije žučne kese, u toku hospitalizacije. Broj umrlih pacijenata posle odstranjivanja slepog creva, u toku hospitalizacije. Prosečna dužina bolničkog lečenja za 10 najčešćih hirurških intervencija (operacija). Procenat dnevne hirurgije za sledeća stanja (PATH): operacija katarakte, artroskopija kolena, ingvinalna kila, tonzilektomija/adenoidektomija, podvezivanje jajovoda, varikozne vene. Ginekologija i akušerstvo Izveštaj sa ginekologije vezan za novorođenčad biće moguć onda kada porodilišta budu u obavezi da unose (evidentiraju) novorođenče odvojeno od majke. Procenat novorođenčadi koji su imali povredu pri rađanju. Procenat porođaja obavljenih carskim rezom. Prosečna dužina bolničkog lečenja za normalan porođaj i za carski rez. Neželjeni događaji (sigurnost pacijenta) Pojava dekubitusa kod pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom i prelomima. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

31 Zaključne napomene i preporuke Uvođenje sistema elektronskog zdravstvenog dosijea, kao i uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija u sistem zdravstvene zaštite predstavlja krajnje kompleksan poduhvat koji zahteva sinhronizovan i koordinisan zajednički rad mnogih zaineteresovanih strana i traje dugo. Projekat EU-IHIS predstavlja jednu od inicijativa u tom kompleksnom procesu i zamišljen je da bude jedan od ključnih integrišućih faktora u integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu u Republici Srbiji. Imajući ovakvu perspektivu, EU-IHIS će tokom realizacije nastaviti da učestvuje u širokom konsultativnom procesu sa svim zainteresovanim stranama u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i sa relevantnim međunarodnim organizacijama, projektima i inicijativama, kako bi se obezbedila interoperabilnost, standardizovan pristup tehnološkim rešenjima i što je moguće veći stepen integracije. Projekat će imati redovnu komunikaciju pre svega sa predstavnicima Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja kroz Nadzorni odbor projekta, projektne ekspertske grupe i relevantne predstavnike zdravstvenog sistema u Republici Srbiji. Redovna komunikacija će obuhvatiti i sve relevantne međunarodne organizacije, a pre svega Delegaciju Evropske Unije u Republici Srbiji kao donatora i Svetsku zdravstvenu organizaciju i njena stručna tela, projekte inicijative i individualne eksperte kako bi se obezbedila koordinacija sa relevantnim evropskim i međunarodnim procesima u ovoj oblasti. U ovakvom kontekstu, ključne preporuke za efikasnu realizaciju projekta EU-IHIS su: Usaglašavanje i razvoj neophodnog pravnog i šireg regulatornog okvira, kojim bi se regulisale elektronske evidencije u oblasti zdravstvene zaštite, legalizovala pozicija elektronskog zdravstvenog dosijea u Republici Srbiji i olakšalo dalje uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija u sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Sastavni deo ovog dokumenta predstavlja i analiza pravnog okvira i predložene preporuke za dalja unapređenja U susret uvođenju elektronskog zdravstvenog dosijea u Republici Srbiji. Neophodno je da Ministrstvo zdravlja zadrži i dalje jača svoju lidersku poziciju i svoje vlasništvo nad integrisanim zdravstvenim informacionim sistemom u Republici Srbiji. U ovom smislu, Ministrstvo zdravlja treba da zadrži odgovornost za nadgledanje i obezbeđivanje smernica i za dalje sprovođenje EU-IHIS projekta i za ostale inicijative na izgradnji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Sve ovo podrazumeva i dalji rad na identifikovanju opšteg institucionalnog okvira i raspodelu nadležnosti relevantnim ustanovama u zdravstvenom sistemu u Srbiji koje bi bile odgovorne za upravljanje i realizaciju zdravstvene politike u vezi sa integrisanim zdravstvenim isnformacionim sistemom. Neophodan sledeći korak za dalji razvoj je i veći obuhvat sistemom elektronskog zdravstvenog dosijea, kako zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, tako i većeg broja korisnika (pacijenata). Ovakav proces bi značajno doprineo kontinuitetu i integrisanosti zdravstvenih službi za korisnike zdravstvenih usluga u Srbiji. Ovakvim procesom mogu biti obuhvaćene i javne i privatne zdravstvene ustanove, kao i zdravstvene ustanove u drugim sektorima u Srbiji (npr. Ministarstva odbrane), privatne apoteke, stomatološke ordinacije itd. Kao jedan od osnovnih preduslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kako svuda u svetu tako i u Srbiji, neophodno je da postoji sistem nadležnosti za redovno održavanje i ažuriranje sistema za klasifikovanje, šifriranje i identifikovanje, kao i definisani načini i institucionalne obaveze za ove poslove. Identifikovane nadležne ustanove bi bile odgovorne da u EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

32 Republici Srbiji učine dostupnim ove osnovne, vezivne elemente svakog informacionog sistema, a odgovornost onih koji generišu zdravstvene podatke bi bila da usvojene standarde za klasifikovanje, šifriranje i identifikovanje koriste u svakodnevnom radu i kreiranju elektronskih zdravstvenih evidencija. Ovo je jedan od ključnih preduslova za obezbeđivanje interoperabilnosti i integraciju različitih lokalnih zdravstvenih informacionih sistema koji danas postoje. Poput uspostavljanja nadležnosti za održavanja, ažuriranja i standardizaciju u oblasti zdravstvene informatike, neophodno je ustanoviti odgovornosti i obezbediti funkcionalnost institucionalnog okvira za dalji razvoj i unapređenja elektronskog zdravstvenog dosijea i drugih alata i instrumenata zasnovanih na informacionim i komunikacionim tehnologijama u zdravstvenom sistemu. Ovakav institucionalni okvir podrazumeva i planiranje i obezbeđivanje ljudskih i materijalnih resursa na svim nivoima zdravstvene zaštite (nivo individualne prakse, zdravstvene ustanove, okružni zavodi za javno zdravlje, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, nivo celog zdravstvenog sistema itd.). Ovo je presudno za održivost i kontinuirani razvoj kompleksnih i integrisanih zdravstvenih informacionih sistema. Pojedinačni iskoraci i privremeni rezultati se mogu obezbediti kroz projekte i pojedinačne inicijative, ali je za održivost postignutog nivoa funkcionalnosti i dostignutih rezultata, neophodno obezbediti kontinuiranu sistemsku podršku, resurse i nadzor. Potrebno je strateški raditi na daljem razvoju svih nivoa u sistemu zdravstvene zaštite i njihovom učestvovanju u prikupljanju, klasifikovanju i upravljanju zdravstvenim informacijama. Ovo podrazumeva identifikovanje potreba za zdravstvenim informacijama, razvoj politika koje bi podsticale efektivno korišćenje zdravstvenih informacija, obuku zdravstvenih profesionalaca za bolje vođenje zdravstvenih evidencija, korišćenje sistema za klasifikovanje i šifriranje i znanja koja su potrebna da bi se razvijao zdravstveni sistem u celini (npr. indikatori). Ova grupa mera treba da bude u tesnoj vezi sa promenama u vođenju osnovne zdravstvene evidencije, odnosno neophodno je tako osmisliti sistem i obučavati zdravstvene radnike da bi se obezbedilo pouzdano i tačno praćenje epizoda zdravstvene zaštite, morbiditeta i mortaliteta, dijagnostičkih i terapijskih postupaka i sl. Takođe je neophodno identifikovati postupke i mere i obezbediti smernice za bolje korišćenje zdravstvenih informacija za donošenje boljih odluka u zdravstvenom sistemu i bolje delanje za zdravlje stanovništva. Ovo pre svega podrazumeva integrisanje postojećih izvora informacija, baza podataka i baza znanja, kako u zdravstvenom sistemu, tako i u drugim sektorima. U sadašnjim okolnostima generiše se veoma velika količina podataka, koji se u najvećoj meri ne koriste dovoljno. Integrisanjem različitih izvora informacija i analizom podataka iz više izvora moguće je generisati korisne, potrebne i upotrebljive informacije kako bi se bolje sagledao sistem i donosile bolje odluke. Zdravstveni podaci postoje i koriste se u više nezavisnih i slabo integrisanih sistema. Dalji put razvoja integrisanog zdravstvenog informacionog sistema podrazumeva bolju integraciju, bolje korišćenje postojećih informacija i bolje odluke zasnovane na boljem znanju. Na kraju, od velike koristi za dalji razvoj, koordinaciju i sinhronizovanje inicijativa za unapređenje zdravstvenog informacionog sistema u Republici Srbiji, bilo bi od veoma velikog značaja da se ovoj problematici pristupi planirajući strateški, sveobuhvatno i celovito. Dobar put za ovakav razvoj nudi metodologija za strateško analiziranje i izradu strateških planova razvoja zdravstvenog informacionog sistema koju nudi Health Metrics Network. Ovako kompleksni poduhvati zahtevaju izradu novih državnih projekata i mogu biti sadržaj budućih aranžmana sa donatorima i relevantnim međunarodnim organizacijama. EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

33 Literatura 1. CIDA (1997), Guide to gender-sensitive indicators, Ministry of Public Works and Government Services Canada 2. EPSOS (2012). D Final definition of functional services requirements - Patient Summary, European Patient Smart Open Services 3. Esterle, L. and A. Kouroubali (2010). Political and organizational factors influencing large scale implementation of electronic health record. Recommendations for a realistic implementation plan, Report from the European Project National policies for EHR implementation in the European area: Social and organizational issues, Executive Agency for Health and Consumers 4. EC (2012). Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council on the protection of individuals with regards to the processing of personal data and on the free movement of such data (General Data Protection regulation), COM (2012) 11 final, EC 5. Euro Health Group (2005). Konceptualno modeliranje Identifikatori i sistemi kodiranja, projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju) 6. Euro Health Group (2005). Konceptualno modeliranje Koncept sistema EZD, projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju) 7. Euro Health Group (2005). Konceptualno modeliranje Osnovni scenariji i minimalni skup podataka, projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju) 8. Euro Health Group (2005). Konceptualno modeliranje Privatnost, zaštita i bezbednost podataka, projekat Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne zdravstvene i farmaceutske usluge (projekat finansiran od strane EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju) 9. Islam, M. ed Health Systems Assessment Approach: A How-To Manual. Submitted to the U.S. Agency for International Development in collaboration with Health Systems 20/20, Partners for Health Reform/plus, Quality Assurance Project, and Rational Pharmaceutical Management Plus. Arlington, VA: Management Science for Health 10. Kelley, E. and J. Hurst (2006). Health Care Quality Indicators Project: Conceptual Framework Paper, OECD Health Network Papers, No. 23, OECD Publishing NHS (2011). The care record guarantee. Our guarantee for NHS care records in England, National Health Service (NHS) in England, version NIGB (2011). Access to Health Records by Diagnostic Staff: Guidance for Patients and Healthcare Professionals, National Information Governance Board (NIGB) for Health and Social Care EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34

34 13. OECD (2012). List of variables in OECD health data 2012, OECD 14. OJ (2011). Directive 2011/24/EU of the European Parliament and of the Council of 9 th March 2011 on the application of patient right in cross-border health care, Official Journal of the European Union L88: Službeni glasnik Republike Srbije (2010). Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, SL glasnik RS br. 49/2010, SL glasnik RS 16. Smith, P.C. and I. Papanicolas (2012). Policy summary 4: Health system performance comparison: an agenda for policy, information and research, WHO 17. Stroetmann K.A., L. Kubitschke, S. Robinson, V. Stroetmann, K. Cullen and D. McDaid (2010). Policy Brief 13: How can telehealth help in the provision of integrated care, WHO 18. WHO (2003). How can hospital performance be measured and monitored. Health Evidence Network (HEN) synthesis report on hospital performance, WHO 19. WHO (2004). Standards for Health Promotion in Hospitals: Development of indicators for self-assessment tool. Report of 4 th WHO Workshop, Barcelona, Spain: October 2003, WHO 20. WHO (2006). Health Information Systems in support of the Millennium Development Goals. Report by the secretariat. Executive Board 118/16, WHO 21. WHO (2007). Performance Assessment Tool for Quality Improvement in Hospitals, WHO 22. WHO (2008). Guidance on developing quality and safety strategies with a health system approach, WHO 23. WHO (2008). Framework and standards for Country Health Information Systems. Health Metrics Network, 2 nd edition, WHO 24. WHO (2009). PATH indicators descriptive sheets 09/10, WHO 25. WHO (2010). Monitoring the building blocks of health systems: a handbook of indicators and their measurement strategies, WHO 26. WHO and ITU (2012). National ehealth Strategy Toolkit, WHO and ITU 27. WHO (2012). Developing indicators for the health 2020 target, WHO 28. WHO (2012). European action plan to reduce the harmful use of alcohol , WHO EU-IHIS Šumatovačka 78-80, Beograd, Srbija /34