G M O Jelena Ostojić

Transcription

1 G M O Jelena Ostojić

2 Šta je genetski modifikovana hrana? Pod GMO (genetski modifikovanim organizmima) podrazumevamo poljoprivredne biljke koje su kreirane za ljudsku i životinjsku ishranu upotrebom najnovije biotehnologije. GMO je transformisan uvođenjem jednog ili više transgena ili modifikacijom postojećih gena.biljke se modifikuju u laboratorijama da bi se dobila željena svojstva kao što su bolja otpornost na herbicide ili povećanje hranjive vrednosti biljke. Tradicionalno se to radilo kroz ukrštanje, ali to uzima mnogo vremena. Genetski inženjering može da stvori biljku sa tačno željenim osobinama vrlo brzo i tačno.

3 Šta je genetski modifikovana hrana? Na primer, naučnici mogu da izoluju gen odgovoran za otpornost na sušu i da ga ubace u biljku druge vrste. Nova, genetski modifikovana biljka, biće otporna na sušu. Pored toga što se geni mogu prebacivati iz jedne biljke u drugu, moguće je u neku biljku ubaciti gene iz organizama koji nisu biljke (npr. iz tzv. b.t. bakterije, iz ribe...).

4 Koji su argumenti za GMO? Na svetu ima preko šest milijardi stanovnika i predviđa se da će se taj broj duplirati kroz 50 godina. Sa GMO je moguće prehraniti toliki broj iz više razloga. GMO omogućava: Smanjenje količine upotrebljenih pesticida Poljoprivrednici redovno koriste velike količine hemijskih pesticida. Potrošači nisu voljni da jedu hranu koja je tretirana pesticidima zbog mogućeg rizika po zdravlje i zagađenja okoline. Uzgajanje GM hrane kao što je b.t. kukuruz (koji ima gen b.t. bakterije zahvaljujući kojem proizvodi sopstveni posticid protiv nekih insekata koji ih napadaju) će bitno smanjiti cenu kukuruza na tržištu i čuvati okolinu.

5 Koji su argumenti za GMO? Otpornost na herbicide Poljoprivrednici koriste velike količine različitih herbicida. Proizvodnja GM kukuruza ili soje koji su tako modifikovani da su otporni na određene vrste snažnih herbicida (koji se upotrebljavaju jedanput, a ne više puta) omogućava da se smanji količina upotrebljenih herbicida čime se smanjuje cena proivođenja biljke i uništavanje okoline.

6 Koji su argumenti za GMO? Otpornost na bolesti Postoji mnogo vrsta bakterija, gljivica i virusa koji prouzrokuju biljne bolesti. Naučnici rade na pravljenju genetski modifikovanih biljaka koje su otporne na te bolesti. Otpornost na hladnoću Iznenadni mraz može uništiti osetljive zasade. Gen protiv smrzavanja uzima se iz riba koje žive u hladnim vodama i ubacuje u biljke kao što su duvan i krompir. Te biljke mogu da podnesu temperature koje bi inače uništile nemodifikovane zasade.

7 Koji su argumenti za GMO? Otpornost na sušu i zaslanjenost tla S porastom broja stanovnika, sve više zemljišta se koristi za stanovanje umesto za proizvodnju hrane. Zato je neophodno da se uzgajaju poljoprivredne biljke na lokacijama koje nisu za to sasvim pogodne. Pravljenje biljaka koje mogu da podnesu duži sušni period ili povećanu zaslanjenost zemljišta pomaže poljoprivrednicima da uzgajaju biljke na područjima na kojima to ranije nije bilo moguće.

8 Koji su argumenti za GMO? Sprečavanje komplikacija koje nastaju usled loše uhranjenosti Loša uhranjenost je česta pojava u zemljama trećeg sveta gde se ishrana ljudi bazira uglavnom na jednoj poljoprivrednoj biljci, na primer, na pirinču. Pirinač ne sadrži adekvatnu količinu svih neophodnih sastojaka koji su potrebni za uravnoteženu ishranu. Na primer, slepilo usled nedostatka vitamona A je čest problem u zemljama u rаzvoju. Uzgoj genetski modifikovanog pirinča koji sadrži dodatne vitamine i minerale to može sprečiti.

9 Koji su argumenti za GMO? Jestive vakcine Lekovi i vakcine su često skupi i nekad zahtevaju posebne uslove skladištenja koje nije uvek moguće obezbediti u zemljama trećeg sveta. Naučnici rade na tome da razviju jestive vakcine koje se unose preko paradajza i krompira. Ovakve vakcine bi bilo jeftinije transportovati, skladištiti i davati nego tradicionalne koje se daju kroz injekcije.

10 Zaključak zastupnika GMO GM hrana ima potencijal da reši veliki deo problema vezanih za glad i lošu ishranu i da pomogne u sprečavanju uništavanja okoline. Tu mogućnost ne možemo ignorisati. Genetski inženjering će biti neizbežan u budućnosti. Međutim, proizvodnja GMO se mora sprovoditi sa velikom opreznošću da bismo izbegli nenameravani loš uticaj na ljudsko zdravlje i okolinu.

11 Koji su argumenti protiv GMO? Nenameravano nanošenje štete drugim organizmima Npr, polen iz b.t. kukuruza (koji vetar prenosi na biljke koje koriste gusenice) je prouzrokovao visoku stopu smrtnosti gusenica kraljevskog leptira. B.t. otrov ubija larve mnogih vrsta insekata. Nije moguće proizvesti b.t. otrov koji bi selektivno ubijao samo insekte koji oštećuju kukuruz, a da ostane bezopasan za druge insekte.

12 Koji su argumenti protiv GMO? Smanjenje efikasnosti pesticida Postoji bojazan da, kao što su neke vrste insekata stekle imunitet na DDT, insekti mogu postati imuni na b.t. ili neke druge poljoprivredne biljke koje su genetski modifikovane da proizvode sopstvene pesticide. Stvaranje monopola Razvijene zemlje mogu monopolizovati GMO tehnologiju i tako marginalizovati zemlje u razvoju.

13 Koji su argumenti protiv GMO? Nenameravano prenošenje gena na druge vrste Postoji mogućnost da se genetski modifikovane biljke koje su otporne na herbicide ukrste sa korovom što bi rezultiralo time da se geni za otpornost na herbicide prenesu sa tih biljaka na korove. Ti superkorovi bi takođe stekli otpornost na herbicide. Ubačeni geni bi se mogli preneti na nemodifikovane vrste koje rastu u susedstvu što može imati nepredvidive posledice.

14 Koji su argumenti protiv GMO? Upotreba GMO predstavlja rizik po ljudsko zdravlje Alergije Postoji mogućnost da ubacivanje gena u neku biljku može prourokovati alergijsku reakciju. Može dovesti do otpornosti ljudi na antibiotike Primena genetskih markera otpornih na antibiotike je izazvala strah od rasta otpornosti na antibiotike kod čoveka i životinja kao rezultat prelaska gena iz GM biljaka na bakterije u digestivnom traktu.

15 Koji su argumenti protiv GMO? Upotreba GMO predstavlja rizik po ljudsko zdravlje Generalno, smanjena je hranjiva vrednost GM hrane Nepoznati efekti na ljudsko zdravlje Pored željenih efekata, genetska modifikacija biljaka može prouzrokovati neočekivane neželjene uticaje na ljudsko zdravlje. Kad naučnici ubacuju određene gene u organizme koji ih inače nemaju, teško je predvideti kakvu će interakciju uvedeni geni imati sa postojećim i koji su mogući efekti na ljude i okolinu.

16 Koji su argumenti protiv GMO? Upotreba GMO predstavlja rizik po ljudsko zdravlje GM hrana sadrži nižu količinu fitoestrogena koji štiti od srčanih bolesti i kancera Smanjena je količina proteina u GM hrani Toksična je

17 Koji su argumenti protiv GMO? Ekonomski razlozi Proizvodnja GMO je složen i skup proces i kompanije koje se time bave, naravno, žele da povrate uloženi novac i da obezbede profit. Patentirano je mnogo novih GM biljaka tako da ograničavanje i zabranjivanje novih patenata predstavlja veliki problem za te kompanije. S druge strane, zaštitnici potrošača su zabrinuti da će patentiranje tih novih biljaka toliko povisiti cenu semena da mali poljoprivrednici i zemlje u razvoju neće moći da ga priušte što će dovesti do produbljivanja jaza između bogatih i siromašnih.

18 Neki protivnici proizvodnje GMO tvrde da je genetsko modifikovanje prirodnih vrsta NEPRIRODNO i zbog toga neprihvatljivo.

19 Na skorašnjem referendumu u Kaliforniji odlučeno je da nije obavezno navesti da je hrana genetski modifikovana. Glavni argument u prilog ovakve odluke je bio da bi to povisilo troškove i cenu proizvoda. U Evropi je obeležavanje obavezno.

20 Literatura: Myhr, Anne Ingeborg;Traavik, Terje, Genetically Modified (GM) Crops: Precautionary Science and Conflicts of Interests, Journal of Agricultural and Environmental Ethics; 2003; 16, 3; ProQuest Central pg. 227 Hrana dobivena korištenjem genetski modificiranih organizama (GMO) Deborah B. Whitman, Genetically Modified Foods: Harmful or Helpful?, Discovery Guides 2000 CSA Released April 2000 M. Bongyu, G. Billingsley, M. Younis, Genetically Modified Foods and Public Health Debate: Designing Risks, 2004, Public Administration & Management Volume 13, Number 3,