INDEKS REFORME KOSOVO TOM II PRAVNOG OBRAZOVANJA ZA. juli American Bar Association

Transcription

1

2 INDEKS REFORME PRAVNOG OBRAZOVANJA ZA KOSOVO juli American Bar Association TOM II

3 Izjave i analize sadržane u ovom dokumentu pripadaju Inicijativi za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika. Za izjave i analize isključivo su odgovorni autori što znači da ih nije usvojio ni Odbor delegata niti Upravni odbor Američkog udruženja pravnika tako da stavovi koji su ovde izneti ne predstavljaju ni politiku niti stavove Američkog udruženja pravnika. Osim toga, sve što je izneto u ovom izveštaju ne bi trebalo da se shvati kao davanje pravnih saveta za određene slučajeve. Štampanje ove publikacije je omogućeno zahvaljujući velikodušnoj podršci američkog naroda preko Agencije SAD-a za međunarodni razvoj (USAID). Za sadržaj izveštaja i izneta mišljenja odgovorna je Inicijativa za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika što ne znači da izveštaj neminovno odražava stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država. ISBN: (džepno izdanje) ISBN: (PDF) Štampano u Sjedinjenim Američkim Državama Copyright 2009 by the American Bar Association th Street, NW, Washington, DC ABA ovim putem dozvoljava umnožavanje materijala sadržanog u dokumentu delom ili u celosti za upotrebu u učionicama institucija visokog obrazovanja ili za upotrebu neprofitnih organizacija pod uslovom da se materijal samo koristi u informativne i nekomercijalne svrhe i da svaki primerak materijala ili njegovog dela navede kao izvor izvornu publikaciju ABA, uključujući naziv publikacije i ime autora sa naznakom Ponovo štampano uz dozvolu Američkog udruženja pravnika. Sva prava zadržana.

4 SADRŽAJ Uvod... i Pregled izveštaja... 1 Opšte informacije o Kosovu... 4 Istorijski kontekst... 5 Struktura pravnog obrazovnog sistema... 7 Institucije koje pružaju pravno obrazovanje... 7 Priznata akademska zvanja... 8 Kontrola i nadzor... 9 Akademski proces... 9 Standardi prijema... 9 Kurikulum Uslovi za diplomiranje Analiza IRPO na Kosovu za Tabela faktora međuzavisnosti I. Licenciranje, akreditacija i evaluacija Faktor 1: Uređenje pravnog obrazovanja preko propisno ovlašćenog tela Faktor 2: Standardi za licenciranje i akreditaciju Faktor 3: Postupak licenciranja i akreditacije Faktor 4: Disciplinske i izvršne mere II. Propisi i uslovi prijema Faktor 5: Prijemni ispit i/ili ostali standardi upisa Faktor 6: Nediskriminacijski upis Faktor 7: Posebne mere upisa III. Kurikulum i metodika nastave Faktor 8: Sveobuhvatni kurikulum Faktor 9: Predavanja o etici i ključnim profesionalnim vrednostima Faktor 10: Nastava o stručnim veštinama Faktor 11: Metodika nastave IV. Ocena studenata, dodeljivanje zvanja i priznavanje kvalifikacija Faktor 12: Ocena studenata i/ili ispiti Faktor 13: Dodeljivanje zvanja Faktor 14: Vođenje evidencije pri ustanovama Faktor 15: Okviri i mreže za nostrifikaciju V. Fakultetske kvalifikacije i uslovi zaposlenja Faktor 16: Fakultetske kvalifikacije Faktor 17: Zapošljavanje, unapređenje i mandat Faktor 18: Naknada za profesorski kadar Faktor 19: Akademska sloboda i sloboda udruživanja na Pravnom fakultetu VI. Institucionalni fundus i kapaciteti Faktor 20: Pristup pravnom materijalu Faktor 21: Fizički objekti i tehnološki kapaciteti... 69

5 Faktor 22: Brojnost grupe i administrativno/pomoćno osoblje Lista skraćenica... 74

6

7 Uvod Kvalitetno pravno obrazovanje je važan element u stvaranju pravnih stručnjaka koji kompetentno mogu da zastupaju stranke i doprinesu uspostavljanju vladavine prava. Međutim, u mnogim zemljama, kvalitet pravnog obrazovanja ne zadovoljava međunarodne standarde i mnogi diplomirani studenti prava nemaju potrebne veštine da budu efikasni pravni stručnjaci. U smislu prevazilaženja problema, Inicijativa za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika (ABA ROLI) je pripremila Indeks reforme pravnog obrazovanja (IRPO). Njegova svrha je da proceni status pravne reforme obrazovanja u demokratijama u razvoju u skladu sa međunarodno uspostavljenim načelima. U doba kada nastojanja u pravnoj i pravosudnoj reformi dobijaju veću pažnju nego u prošlosti, IRPO je odgovarajući i važan mehanizam procene odnosno analize. IRPO će omogućiti ABA ROLI, njegovim donatorima i demokratijama u razvoju da bolje usmere reformističke programe pravnog obrazovanja i da prate napredak ka uspostavljanju kvalitetnih sistema pravnog obrazovanja. ABA ROLI je započeo ovaj projekat sa shvatanjem da nema jedinstvene saglasnosti o svim pojedinostima uključenim u reformu pravničkog obrazovanja. Postoje razlike u pravnim kulturama koje određena pitanja mogu učiniti manje ili više značajnim u okviru određenog konteksta. Međutim, posle 15 godina rada na ovom pitanju u različitim regionima širom sveta ABA ROLI je došao do zaključka da svaki od 22 ovde ispitanih faktora može imati značajan udeo u proces reforme pravnog obrazovanja. Na taj način, provera ovih faktora stvara temelje na kojima se stvaraju programi tehničke pomoći i procenjuju važni elementi procesa reforme. Tehnička priroda IRPO pravi razliku između ove vrste mehanizma za procenjivanje i drugih nezavisnih analiza iste prirode. Ova analiza neće dati narativni komentar o opštem statusu sistema pravnog obrazovanja u zemlji. Umesto toga, analiza će identifikovati određene uslove, pravne odredbe i mehanizme koji su prisutni u sistemu pravnog obrazovanja zemlje i proceniti koliko je dobra njihova korelacija sa specifičnim reformskim kriterijumima u vreme analize. Dodatno, ovaj analitički proces neće biti naučno statističko ispitivanje. IRPO je pre svega pravni upitnik koji podatke uzima iz grupe različitih informacija koje opisuju sistem pravnog obrazovanja zemlje u određenom trenutku u vremenskom periodu kroz prizmu međunarodnih standarda i najbolje prakse. Opseg ocene Definicija termina pravna struka sadrži u sebi ključni metodološki izazov prilikom procene reforme pravnog obrazovanja. Širok spektar pravnog obrazovanja koji postoji u svetu zahteva da se uspostavi ravnoteža između potrebe za globalnom reprezentativnom definicijom i onom koja će biti korisna osnova za analizu. Na kraju, kako bi proces analize IRPO mogao da posluži i održava svoju globalnu promenljivost i prenosivost, ABA ROLI je odlučio da ograniči opseg IRPO procene na institucije i programe koji pružaju ključno pravno obrazovanje koje dovodi do prvog nivoa pravne diplome, tj. zvanja pravnika (LL.B.), pravnik za građansko pravo (BCL), ili pravnik sa pravosudnim ispitom (JD), koje je obično potrebno za ulazak u pravnu struku. ABA ROLI je isključio napredne nivoe, kao što su diplomirani master prava (LL.M.), doktor pravnih nauka (JSD / SJD) ili manje poznat doktorat filozofije u pravima (PhD.), s obzirom na široku raznolikost i visok stepen specijalizacije većine takvih programa širom sveta kao i zbog činjenice da su ti stepeni tako retko, ako ikada, potrebni kao preduslov za bavljenje pravnom praksom. Ipak, procena IRPO izveštaja za pojedine zemlje učiniće ograničena upućivanja na takve napredne cikluse studijskih programa prema potrebi, uporediti i napraviti razliku odabranih aspekata sa onim ključnim LL.B. programom. i

8 Osim toga, pravno obrazovanje, koje je potrebno za javne notare ili sudske izvršitelje koje ne dovodi do sticanja stepena LL.B. (ili njegov ekvivalent), je takođe isključeno. Osim toga, pravno obrazovanje nakon rata, kao što je stažiranje smatra se delom delokruga pravnog obrazovanja za IRPO, jer predstavlja sastavni deo pravnog obrazovanja u mnogim zemljama. Međutim, pošto pravno stažiranje nakon rata (ili drugi slični uslovi) nisu prisutni u svakoj zemlji, IRPO nema zaseban faktor za procenu ovog uslova. Umesto toga, Tim za analizu može da analizira temu na osnovu relevantnih faktora prema potrebi. Konačno, kontinuirano pravno obrazovanje (KPO) nije uključeno u opseg IRPO analize. Pravno obrazovanje koje se dobija nakon prijema u struku više potpada pod okrilje reforme pravne struke i neposredno je ocenjeno u mehanizmima analize IRPO. Metodologija ABA ROLI je bio u mogućnosti da se u velikoj meri oslanja na Indeks reforme pravosuđa (IRP), Indeks reforme pravne struke (IRPS) i Indeks reforme tužilaštava (IRT), u smislu strukture i procesa. Međutim, postoji relativan nedostatak istraživanja o nekim aspektima pravne reforme obrazovanja. Ograničena istraživanja koja postoje imaju tendenciju da se usredsrede na licenciranje i akreditaciju Pravnog fakulteta, kurikulum i metodiku nastave, ali ne uspevaju da pokriju druge važne komponente, kao što su propisi prijema odnosno upisa, proces ispitivanja, dodela diploma, kvalifikacije nastavnog kadra na fakultetima i uslove zapošljavanja. Osim toga, reforma pravnog obrazovanja često se gleda kao sekundarni ili tercijarni aspekat u reformističkom pokretu vladavine prava. Prema demokratskom učenjaku Thomasu Carothersu, promoteri vladavine prava imaju tendenciju da prevedu vladavinu prava u institucionalne liste provere s primarnim naglaskom na pravosuđe." CAROTHERS, PROMOTING THE RULE OF LAW ABROAD: THE KNOWLEDGE PROBLEM (PROMOVISANJE VLADAVINE PRAVA U INOSTRANSTVU: PROBLEM ZNANJA na 8) (CEIP serija vladavine prava, Radni dokumenat br. 34, januar 2003.) Štaviše, kao što je to utvrđeno u IRP, IRPS i IRT mnogi faktori se odnose na procenu pravnog obrazovanja koje je teško nabrojati, a "[o] slanjanje više na subjektivne nego objektivne kriterijume može biti... osetljivo na kritike. ABA / PRAVNA INICIJATIVA ZA CENTRALNU EVROPU I EVROAZIJU (ABA / CEELI), INDEKS REFORME PRAVOSUĐA: PRIRUČNIK ZA PROCENITELJE IRP NA ii (revidirano izdanje 2006). Prilikom izrade IRPO metodologije, ABA ROLI je nastojao da reši ova pitanja i kritike tako što je uključio i subjektivne i objektivne kriterijume i ispitane kriterijume bazirao na osnovnim međunarodnim i regionalnim standardima Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO); Međunarodnoj mreži agencija za osiguravanje kvalitete u visokom obrazovanju (INQAAHE), Evropskoj uniji (EU), Evropskom udruženju za osiguravanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), Evropskog konzorcijuma za akreditaciju (ECA), Udruženju evropskih univerziteta (EUA), Evropskom udruženju pravnih fakulteta (ELFA), Zajednici nezavisnih država Komonvelta (ZNDK) i Saveta afričkih država i Madagaskara o visokom obrazovanju (CAMES). Ključni dokumenti koji su poslužili kao osnova za kriterijume IRPS su, između ostalih: UNESCO-Svetska deklaracija o visokom obrazovanju za dvadeset i prvi vek: Vizija i mera, Okvir za prioritetne akcije za promene i razvoj u visokom obrazovanju i Preporuke o statusu visokoškolskog nastavnog osoblja; UNESCO/Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Smernice za kvalitet u pružanju prekograničnog visokog obrazovanja, INQAAHE smernice dobre prakse, Savet Evropske unije, Preporuka Briselu o evropskoj saradnji u osiguranju kvaliteta u visokom obrazovanju, Zajednička deklaracija evropskih ministara obrazovanja o evropskom prostoru za visoko obrazovanje (Bolonjska deklaracija); ENQA-a standardi i smernice za osiguranje kvalitete u Evropskom prostoru visokog obrazovanja; i Kodeks dobre prakse za članove Evropskog konzorcijuma za akreditaciju u visokom obrazovanju. Osim toga, upućivanje je dato i na ABA Norme i pravila o postupku za odobravanje Pravnih fakulteta, Udruženje kliničkog pravnog obrazovanja (CLEA), Najbolje prakse za pravno obrazovanje: Vizija i mapa puta, kao i nacionalni standardi i najbolje prakse iz drugih pravnih jurisdikcija. Konačno, ABA ROLI je bio u mogućnosti da se osloni na najbolje prakse kroz iskustvo koje ima više od 15 ii

9 godina u pružanju pravne tehničke pomoći u reformi sistema pravnog obrazovanja u demokratijama u razvoju. Pozivajući se na te izvore, ABA ROLI je sačinio listu od 22 tvrdnji ili faktora koji govore o kvalitetu u ključnim oblastima pravnog obrazovanja. Da bi pomogla analitičarima da procene ove faktore, ABA ROLI je razvio odgovarajući priručnik koji nudi objašnjenje odnosno smernice o faktorima i međunarodnim standardima na kojima se faktori temelje, objašnjava terminologiju i pruža fleksibilne smernice o oblastima koje se ispituju. Uložen je poseban napor da se izbegne davanje većeg značaja američkim, umesto evropskim konceptima strukture i funkcionisanja sistema pravnog obrazovanja. Tako su uključeni neki faktori koje bi američki, ili evropski stručnjaci u oblasti pravnog obrazovanja smatrali nepoznatim i treba prihvatiti da je namera bila da se zabeleži najbolje što vodeće pravne tradicije mogu da ponude, nego da ponudi model IRPO pravnog obrazovanja samo jedne zemlje. Glavne uključene kategorije govore o licenciranju i akreditaciji visokoškolskih ustanova pravnog obrazovanja; propisima i uslovima oko upisa, kurikulumu i metodike nastave, ocenjivanju odnosno vrednovanju studenata i dodeljivanju diploma, kvalifikaciji nastavnog kadra i uslovima zapošljavanja; i institucionalnim fundusima i kapacitetima pravnih fakulteta. Prilikom izrade IRPO, ABA ROLI je na brojne načine iskoristio svoje iskustvo pri izradi IRP, IRPS, IRT i najnovijeg CEDAW Mehanizma za ocenjivanje i mehanizam procene protiv trgovine ljudima 1. Na primer, IRPO je preuzeo mehanizam za bodovanje faktora iz IRP i tako je mogla da se izbegne teška i kontroverzna interna debata do koje je došlo prilikom izrade IRP-a oko numeričke u odnosu na kvalitativno/ opisno bodovanje koje se primenilo tokom izrade IRP. Ukratko, IRP, IRPS i IRT koriste kvalitativne ocene koje su specifične za svaki faktor. Svakom IRPS faktoru, ili stavci, daje se jedna od tri vrednosti: pozitivno, neutralno, ili negativno. Ove vrednosti samo odražavaju odnos faktora po stavkama sa propisima date zemlje i praksom u sistemu pravnog obrazovanja. Tamo gde stavka skoro sasvim odgovara realnosti u datoj zemlji, toj zemlji se daje pozitivan bod za tu stavku. Međutim, ako stavka uopšte ne odražava uslove u datoj zemlji onda se daje negativan bod. Ako su uslovi u datoj zemlji u određenom smislu dobri, ali ne i u drugom, onda se daje ocena neutralan. Međutim, baš kao i IRP, IRT, IRPS prethodi svakom pokušaju da se pruži opšte numeričko ocenjivanje ostvarenih reformi zemlje, jer pokušaji da se klasifikuje ocenjivanje odnosno bodovanje na ovakav pristup može biti kontraproduktivno. 2 Rezultati iz 22 posebne ocene su prikupljeni u standardnom formatu u svakoj oceni IRPO date zemlje. Kao kod IRP, IRPS, IRT tako i kod IRPO data je procena korelacija i kratak pregled u kome se opisuje razlog zbog koga je donet dati zaključak za svaki faktor. Pored toga, data je i temeljnija analiza i detaljno su opisana razna pitanja. Popis podataka na ovaj način olakšava njihovo unošenje u bazu podataka i korisnicima omogućava da lako uporede i dobiju sliku rada u određenim oblastima u raznim zemljama i - kako se IRPO menja - tokom vremena u datoj zemlji. Dva su glavna razloga za preuzimanje IRPO procesa ocenjivanja, proces analize, IRS, IRPS i IRT bodovanja i formata. Prvi je jednostavnost. Pošto se radilo po već oprobanoj metodologiji IRP to je omogućilo bržu izradu IRPO. Drugi razlog je ujednačenost. Stvaranje ujednačenih formata omogućiće da ABA ROLI dobije uporedne podatke iz IRPO i da ih unese u postojeće informacije o IRP,IRPS i IRT. Ovo će na kraju omogućiti da ABA ROLI dobije mnogo kompletniju sliku o pravnim reformama u ciljnim zemljama. Nastavljajući uspešnu praksu koja je prvi put sprovedena u IRPO je obrazovanje korelacionog odbora i korišćenje neformalnih fokusnih grupa. Da bi se dobila veća doslednost kod korelacionih faktora, ABA ROLI je obrazovao ad hoc odbor koji se sastoji od ocenjivača, relevantnog rezidentnog direktora i lokalnog osoblja i odabranog osoblja iz ABA ROLI D.C. Svrha odbora je da se uradi komparativna perspektiva date zemlje na bazi iskustva ocenjivača i da se obezbedi 1 CEDAW je skraćenica za Konvenciju Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. CEELI je izradila CEDAW mehanizam Za više detaljnijih informacija o tom pitanju, vidi Larkins, Nezavisnost i demokratizacija pravosuđa: Teoretska i konceptualna analiza, 44 AM. J. COMP. L. 605, 611 (1996). iii

10 mehanizam za dosledno bodovanje prilikom ocenjivanja date zemlje. Neformalne fokusne grupe, u koje spadaju ne samo akademsko osoblje pravnog fakulteta nego studenti i administratori, pravnici, predstavnici NVO i drugi državni zvaničnici, trebalo bi da pomognu da se dobije slika sa lica mesta i da se poveća ukupna tačnost ocene. Drugi krug i sve naknadne prateće aktivnosti primene analize Indeksa reforme pravne struke biće izvršene radi ostvarivanja više ciljeva. Prvo, da bi se dobio aktuelan izveštaj o sistemima pravnog obrazovanja u novim i tranzicionim demokratijama isticanjem značajnih skorašnjih razvoja i kako ti događaji utiču na kvalitet pravnog obrazovanja i na sredinu u kojoj pravne škole rade. Takođe će identifikovati u kojoj su meri nedostaci identifikovani prilikom prethodnih IRPO analiza sanirani od strane državnih organa, predstavnika zajednice pravnog obrazovanja i drugih. Periodična primena Indeksa reforme pravne struke identifikovaće one oblasti gde je došlo do pogoršanja po pitanju reforme pravnog obrazovanja, zabeležiće koje aktivnosti na polju pravne reforme su zastale i imaju malo ili nimalo uspeha, ali i istaći će uspehe i poboljšanja u oblasti reforme pravnog obrazovanja. Konačno, redovnom analizom Indeksa reforme pravne struke ABA ROLI će nastaviti da služi kao izvor aktuelnih informacija i analiza o stanju u pravnom obrazovanju i reformama u mladim demokratijama i zemljama u tranziciji. Celokupna struktura IRPO izveštaja kao i metodologija će ostati nepromenjena kako bi se omogućila precizna istorijska analiza i pouzdana poređenja tokom vremena. Ovi izveštaji će proceniti 22 IRPS faktora. Ovaj proces će uključivati pregled svih zakona, normativnih akata i odredaba i druge pouzdane izvore koji se odnose na organizaciju i rad sistema pravnog obrazovanja i opet će se koristiti ključni proces intervjuisanja, oslanjajući se na stavove odnosno mišljenja nekoliko desetina pravnog fakultetskog kadra, administratora i studenata, vladinih službenika, advokata odnosno pravnih stručnjaka i lidere NVO koji imaju znanja i uvid u rad pravnih fakulteta. Kada se sprovodi preteća procena odnosno analiza, posebna pažnja će se dati onim faktorima koji su dobili negativne ocene u pređašnjoj analizi IRPO. Svakom faktoru će biti dodeljena ocena pozitivno, neutralno, ili negativno kao deo praćenja sprovođenja IRPO. Pored toga, izveštaj drugog i svakog narednog kruga analize sadržaće i objašnjenje o prirodi promene u oceni, ili trend od prethodnog ispitivanja. Ovaj trend biće označen u Tabeli faktora međuzavisnosti koja se nalazi na početku analize, kao i u polju za zaključak kod analize svakog pojedinog faktora, korišćenjem sledećeg simbola: (uzlazni trend; poboljšanje); (silazni trend; pogoršanje); i (bez promene; malo ili nimalo uticaja). Sociolozi mogu smatrati da se neki od ovih kriterijuma najbolje mogu proučiti kroz ankete javnog mnenja ili kroz šire intervjue sa zainteresovanim stranama. Svestan potencijalno ograničavajućih troškova, kao i vremenskih ograničenja, ABA ROLI je odlučio da ova pitanja strukturira tako da se na njih odgovori mogu dobiti ograničenim ispitivanjem preseka pravnih stručnjaka i studenata, advokata, sudija,tužioca i spoljnih posmatrača sa detaljnim znanjem o sistemu pravnog obrazovanja. Sve u svemu, IRPO ima za cilj da bude veoma brzo sprovede od strane jednog ili više pravnih stručnjaka koji su uopšteno upoznati sa zemljom i regionom i koji će prikupiti objektivne informacije i sprovesti intervjue neophodne da se dođe do ocene svakog IRPO faktora. Sve u svemu IRPO je osmišljen da ispuni više funkcija. Prvo, IRPO pruža vladama i stručnjacima pravnog obrazovanja sveobuhvatne procene stanja pravnog obrazovanja u zemlji, omogućavajući im tako da odrede prioritete i usredsrede se na reformska nastojanja. Drugo, AB ROLI i ostali pružaoci pravne pomoći mogu da iskoriste IRPO rezultate kako bi pripremili delotvornije odnosno efikasnije programe vezane za poboljšanje kvaliteta pravnog obrazovanja. Treće, IRPO pruža donatorskih organizacijama, kreatorima politika, nevladinim organizacijama i međunarodnim organizacijama informacije do kojih je teško doći, a koje se odnose na strukturu, prirodu i status sistema pravnog obrazovanja u zemljama gde se IRPO sprovodi. Četvrto, u kombinaciji s IRPO, IRPO i dalje doprinosi sveobuhvatnom razumevanju o tome kako vladavina prava funkcioniše u praksi. Konačno, rezultati IRPO mogu poslužiti kao odskočna daska za lokalne inicijative zagovaranja i nastojanja zastupanja na lokalnom nivou da bi se poboljšala vladina usaglašenost sa međunarodno utvrđenim standardima pravnog obrazovanja. iv

11 Zahvalnost ABA ROLI želi da se zahvali timu koji je razvio ovaj koncept i izradio IRPO, uključujući tu Dr. Carson Clements, pravnu analitičarku Kancelarije za razvoj programa i istraživanje pri ABA/ROLI koja je bila koordinatorka projekta, Micheal Maya, zameniku direktora ABAR ROLI koji je pomogao prilikom vođenja projekta i pružio neprocenjenu inspiraciju prilikom izrade priručnika IRPO za ocenjivače i prilikom sprovođenja pilot IRPO analize; John Keetonu, rukovodiocu programa za programe u Centralnoj Aziji, koji je pružio projektu podršku, uključujući koordinisanje rada ekspertske radne grupe IRPO; pravnim stažistima Elena Arakelian i Natalya Kim, koje su pružile pomoć prilikom istraživanja i podršku prilikom prevođenja. Osim toga, ABA ROLI velikodušno želi da se zahvali na doprinosima u ovom projektu internoj IRPO radnoj grupi, uključujući Steven Austermiller, Frank Hespe, i Cristina Turturica Malai, kao i svim cenjenim bivšim i sadašnjim kolegama uključujući Wendy Patten, Simon Conté i Olga Ruda. Tokom pripremanje IRPO uvažene su razne informacije, stavovi i kritički komentari velikog broja stručnjaka u oblasti koja se odnosi na pravno obrazovanje. Konkretno, ABA ROLI želi da se zahvali svim članovima njegove IRPO ekspertske radne grupe koja je pomogla da se revidira početna IRPO struktura i faktori uključujući Gillesa Badet, Mark Dietrich, Haluk Kabaalioglu, Jeffrey Lehman, Makua Mutua, Eleanor Myers, William Rakes, Speedy Rice, Richard Roe, Barbara Schatz, Roy Stuckey, James White, Richard Wilson, i Leah Wortham. Tim za procenu Kosovski tim za procenu IRPO za je predvodila Cynthia Alkon, docent prava na Univerzitetu Wesleyan, Pravnog fakulteta iz Teksasa, uz veliku pomoć osoblja ABA ROLI odnosno advokatice Vjosa Hasanaj i pravnih pripravnika Milot Ahma i Alonit Cohen. Tim za procenu je dobio veliku podršku od osoblja ABA ROLI iz Prištine i Washington DC, uključujući direktoricu programa na Kosovu Gina Schaar, direktora za analizu i istraživanja Simon Conte, direktoricu ogranka za Evropu i Evroaziju Donna Wright, zamenicu direktorice za ogranak u Evropi i Evroaziji Julie Garuccio, programskog službenika Megan Niedermeyer i programske saradnice Ellen Davis. Koordinator za istraživanja organizaicje ABA ROLI Olga Ruda obavila je ulogu celokupnog koordinatora projekta i urednice izveštaja a viša pravna analitičarka Jessie Tannenbaum finalizirala je izveštaj za objavljivanje. Zaključci i analize se zasnivaju na razgovorima koji su organizovani na Kosovu tokom juna 2010, propratnih razgovora koji su obavljeni u oktobru i relevantnog materijala koji je preispitan u tom periodu. Podaci relevantnih organa vlasti i poverljiva lista sa pojedincima koji su intervjuisani se nalazi u dosijeu u ABA ROLI. Tim za procenu je zahvalan svima onima koji su odvojili svoje vreme da bi bili intervjuisani za ovaj projekat. v

12

13 Pregled izveštaja Kratak pregled rezultata Indeks reforme pravnog obrazovanja (IRPO) za Kosovo za godinu odražava značajna poboljšanja u sistemu pravnog obrazovanja na Kosovu, iako ostaju i dalje suštinski izazovi. Od vremena kada je sprovedena ocena prvog IRPO-a na Kosovu godine, sistem visokog obrazovanja obeležio je značajne pomake ka usklađivanju sa bolonjskim procesom i ka stvaranju evropskog prostora visokog obrazovanja. Kvalitet privatnih pravnih fakulteta se poboljšao, od otpočinjanja procesa njihove akreditacije tokom godine. Uprkos ovim pozitivnim događanjima, međutim, i dalje ostaju značajni izazovi. Kako javni tako i privatni pravni fakulteti suočavaju se sa izazovom obrazovanja sve većih brojeva studenata sa neadekvatnim zgradama, tehnološkim kapacitetima, akademskim osobljem i bibliotekama, uz istovremeni rad na poboljšavanju njihovih kurikuluma i uključivanju novih pravnih predmeta i nastavnih metoda. Kao što je ilustrovano u Tabeli faktorskih korelacija, tokom godine Kosovo je dobilo pozitivne korelacije u šest od 22 faktora IRPO-a, uključujući dva faktora (standardi za licenciranje i akreditaciju, okviri i mreže za nostrifikaciju i naknada za profesorski kadar) koja su dobila neutralnu korelaciju tokom 2008; nijedan od četiri faktora koji su dobili pozitivnu korelaciju tokom godine nije zabeležio pad u Šest faktora dobilo je negativnu korelaciju, što je porast u odnosu na pet iz 2008; jedan faktor (naknada za profesorski kadar) koji je dobio negativnu korelaciju u godini zabeležio je neutralnu korelaciju u 2010, dok su druga dva faktora (Ocena studenata i/ili ispiti i vođenje evidencije pri ustanovama) doživeli pad u odnosu na neutralnu korelaciju iz Preostalih deset faktora dobilo je neutralnu korelaciju tokom Gledano u celosti, tri faktora zabeležila su poboljšanje u odnosu na 2008, povećavajući se sa neutralne na pozitivnu ili sa negativne na neutralnu korelaciju, dok je samo dva faktora zabeležilo pad, odražavajući provizoran ali konkretan napredak u kosovskom sistemu pravnog obrazovanja. Pozitivni aspekti identifikovani u IRPO-u za Kosovo za godinu Formalnosti kosovskog sistema pravnog obrazovanja, kao dela njegovog celokupnog sistema višeg obrazovanja, ispunjavaju standarde propisane Bolonjskom deklaracijom, uključujući osmišljavanje i dužinu trajanja diplomskih programa, osmišljavanje kurikuluma i korišćenje Evropskog sistema za prenos i akumulaciju bodova. Univerzitet u Prištini i privatni pravni fakulteti učestvuju u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim akademskim mrežama a studenti su takođe u stanju da učestvuju u programima razmene u drugim zemljama u Evropi. Sve javne i privatne ustanove koje pružaju pravno obrazovanje licencirane su za svoj rad i akreditovane od strane Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, sa izuzetkom pravnog fakulteta u Mitrovici, koji poštuje srpski proces akreditacije. Tokom godine standardi akreditacije i licenciranja i dalje su bili u fazi razrade a nezavisna ocena privatnih pravnih fakulteta dovela je do obustavljanja važnosti licenci svih 10 tadašnjih privatnih pravnih fakulteta dok nisu razrađeni standardi za njihovu akreditaciju. Četiri privatna fakulteta akreditovana su godine a pet dodatnih privatnih pravnih fakulteta akreditovano je Novi javni pravni fakultet u Prizrenu takođe je akreditovan i otvoren Pravni fakultet Univerziteta u Prištini koristi specijalne mere upisa u cilju uvećavanja zastupljenosti nedovoljno zastupljenih i ugroženih grupa, a diskriminacija pri upisu zabranjena je zakonom i u praksi kako na javnim tako i na privatnim pravnim fakultetima. Iako nijedan privatni pravni fakultet nije ustanovio posebne mere upisa, tim za procenu nije pronašao nikakve dokaze o očiglednoj diskriminaciji pri upisu u praksi. Zakon zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju kako na javnim tako i na 1

14 privatnim univerzitetima i predviđa administrativnu reviziju i mogućnost ulaganja žalbe pri sudu na odluke o zapošljavanju i unapređivanju. Prakse zapošljavanja i unapređivanja akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini su konkurentne, pravedne, jednoobrazne i transparentne. Međutim, uprkos odsustvu očigledne diskriminacije, žene i manjinske zajednice nastavljaju da su nedovoljno zastupljeni među akademskim osobljem na kosovskim pravnim fakultetima. Tokom godine, plate akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini značajno su povećane, čime su dovedene u sklad sa platama koje se nude na privatnim pravnim fakultetima, iako akademsko osoblje u svim ustanovama nastavlja da iznosi da su plate nedovoljne i da po svemu sudeći povišice u plati nisu uspele da postignu svoj predviđeni cilj ograničavanja broja osoblja koje radi na više nastavnih ili drugih funkcija. Široka institucionalna i pojedinačna akademska sloboda zaštićena je zakonom i statutima svih visokoškolskih ustanova na Kosovu. Ispitanici su izneli da je ova sloboda ispoštovana u praksi, i da nisu postojali nikakvi izveštaji o zadiranju u ova prava od završetka rata iz godine. Izazovi identifikovani u IRPO-u za Kosovo za godinu Profesionalna i pravna etika ne predaje se na adekvatan način kako na privatnim tako i na javnim pravnim fakultetima na Kosovu. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini i neki privatni pravni fakulteti nude delotvorne predmete pravne etike, ali mnogi studenti diplomiraju a da nisu pohađali ove predmete i nije jasno koje teme su obuhvaćene ovim predmetom. Bez zahtevanog predmeta etike za sve studente prava, biće teško da pravni fakulteti na Kosovu pripreme na odgovarajući način svoje studente za pravnu profesiju u zemljama koje poštuju evropske standarde etičkog bavljenja pravom. Pravni fakulteti oslanjaju se u velikoj meri na završne ispite a varanje od strane studenata i korupcija u procesu ispitivanja i ocenjivanja prijavljeni su na širokoj osnovi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. U praksi, studentima koji padnu na ispitu dozvoljava se da ponovo polažu isti ispit koliko god puta žele a studenti se ne stavljaju na akademski probni rad ili se ne udaljuju akademski usled loših ocena. Ne postoje nikakvi programi koji pružaju popravnu nastavu za mnogobrojne aktuelne studente prava koji su pohađali loše osnovno ili srednje obrazovanje usled uslova u javnom prosvetnom sistemu na Kosovu u periodu pre, tokom i nakon rata. Stope diplomiranja i dalje ostaju niske kako za studente na diplomskim tako i na master studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Veliki brojevi studenata primaju se na Univerzitet u Prištini, ali značajno manji broj istih i diplomira. Žene i dalje diplomiraju u manjim brojevima u odnosu na muškarce, posebno na programu mastera prava, iako se brojevi žena koji stiču zvanje bačelora i mastera prava uvećava iz godine u godinu. Odsustvo digitalizacije akademske evidencije na Univerzitetu u Prištini stvara opterećenje za same studente koji se suočavaju sa poteškoćama i zakašnjenjima u upisu na različite predmete i prijavljivanju ispita. Privatni pravni fakulteti i pravni fakultet u Mitrovici nadvodno imaju efikasniji sistem vođenja evidencije. Fizički objekti, tehnološki kapaciteti i pravne biblioteke na javnim i privatnim pravnim fakultetima neadekvatni su da podrže zadatke ovih ustanova. Problem je posebno akutan na javnom Univerzitetu u Prištini, gde su same zgrade u lošem stanju, administrativno osoblje je nedovoljno u brojkama i ne poseduje dovoljnu obuku i veštine a biblioteke imaju nedovoljan fizički prostor, interne sisteme i kolekcije. Veličina studentskog tela na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini nastavlja da 2

15 zabrinjava, utičući da veličinu grupa, metode držanja nastave i ispitivanja, fizičke objekte i srazmere na relaciji fakultet-student. Broj novoupisanih studenata utvrđuje se od strane Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, ne uzimajući u obzir potrebe studenata i resurse na raspolaganju na Pravnom fakultetu. Pravni fakultet u Mitrovici nastavlja da funkcioniše u sklopu srpskog sistema akreditacije i da drži nastavu u skladu sa srpskim zakonom. Ovaj nedostatak integracije ustanova u jedan univerzitetski sistem predstavlja tekući izazov po kosovski sistem pravnog obrazovanja, odražavajući celokupne probleme sa kojima se suočava vlada Kosova kada govorimo o većini ustanova sa sedištem u severnom delu zemlje. 3

16 Opšte informacije o Kosovu Republika Kosovo koja je najnovija nezavisna država na svetu je zvanično stvorena februara god. kada je Skupština Kosova jednoglasno usvojila deklaraciju o proglašenju nezavisnosti od Srbije. Tokom pisanja ovog izveštaja 72 države članice Ujedinjenih nacija [ u daljem tekstu UN] uključujući Sjedinjene Američke Države i većinu država članica Evropske unije [ u daljem tekstu EU] kao i Tajvan zvanično su priznale nezavisnost Kosova. Uprkos proglašenju nezavisnosti i usvajanju novog Ustava juna god. Kosovo i dalje ne uživa potpunu političku autonomiju, nego je podložno spoljašnjem nadgledanju nedavno posebno uspostavljene Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu [u daljem tekstu EULEX] i Međunarodne civilne kancelarije [u daljem tekstu ICO]. Isto tako, bezbednost Kosova se u ovom trenutku obezbeđuje preko stalnog vojnog prisustva vojnih snaga Severnoatlantskog saveza [u daljem tekstu NATO] odnosno Snaga na Kosovu [u daljem tekstu KFOR]. Trenutni status Kosova može da se razume samo unutar šireg konteksta raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije [u daljem tekstu SFRJ] tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Kosovo je skoro kroz čitav dvadeseti vek bilo administrativni region Jugoslavije ili kao deo teritorije Južne Srbije unutar Kraljevine Jugoslavije koja je postojala između dva svetska rata ili kao pokrajina Republike Srbije koja je bila jedna od konstitutivnih entiteta unutar SFRJ federacije koja je formirana god. U skladu sa Ustavom SFRJ iz Kosovo je imalo status autonomne pokrajine unutar teritorije Socijalističke Republike Srbije sa nekim atributima ograničenog suvereniteta kao što su nadležnost nad policijom, sudovima i civilnom odbranom. Međutim, nakon uspona na vlasti srpskog predsednika Slobodana Miloševića autonomija Kosova je postala strašno ograničena. Većinsko albansko stanovništvo koje je činilo više od 80 % stanovništva stavljeno je pod vojnu upravu. Godine na Kosovu koje je bilo pod upravom Srbije izbio je rat, jer je Oslobodilačka vojska Kosova otpočela političku i vojnu borbu za nezavisno Kosovo. Jugoslovenska armija i paramilitarna policija pokušali su da slome separatistički pokret OVK. Posle perioda žučnog lokalnog konflikta i perioda pregovora sa međunarodnom zajednicom, NATO snage su otpočele vazdušnu vojnu kampanju protiv Jugoslavije u martu godine. Posle završetka rata u junu god. koji je trajao 78 dana, jugoslovenske snage su se povukle sa Kosova. Od okončanja sukoba pa sve do proglašenja nezavisnosti u februaru god. Kosovo je bilo pod upravom kao protektorat Ujedinjenih nacija sa međunarodnom civilnom upravom i prisustvom vojnih bezbednosnih snaga ovlašćenih pod okriljem Ujedinjenih nacija. Vidi uopšteno REZOLUCIJU SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA 1244 ( 10. jun 1999) [u daljem tekstu [ REZOLUCIJA 1244 ]. Na čelu Međunarodne civilne uprava poznate pod nazivom Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu [u daljem tekstu UNMIK ] nalazi se Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN [u daljem tekstu SPGS] koji je bio zadužen za takve funkcije kao što su policija, odbrana, inostrani poslovi i određena pravosudna pitanja sve dok status Kosova ne bude rešen. Vidi Id; vidi takođe UREDBA UNMIK-A BR. 2001/9 O USTAVNOM OKVIRU ZA PRIVREMENU SAMOUPRAVU ZA KOSOVO (15. maj 2001, poslednji put dopunjena i izmenjena UREDBOM UNMIK-A BR. 2007/29 4. oktobra 2007) [ u daljem tekstu USTAVNI OKVIR]. Međunarodno bezbednosno prisustvo je posebno bilo operativno kroz KFOR čije trupe i međunarodno osoblje nisu bili predmet UNMIK-a i uživali su imunitet od Kosovskog pravosudnog sistema. U najznačajnijoj inicijativi da se reši status Kosova tokom ovog perioda, Specijalni izaslanik UN-a Martti Ahtisaari pripremio je postepeni predlog za nezavisnost Kosova. IZVEŠTAJ SPECIJALNOG IZASLANIKA GENERALNOG SEKRETARA O BUDUĆEM STATUSU KOSOVA (S/2007/168) I SVEOBUHVATNI PREDLOG ZA REŠENJE STATUSA KOSOVA (S/2007/168/Add.1) (26. marta 2007) [u daljem tekstu AHTISARIJEV PLAN ]. Ovom planu se u Savetu bezbednosti UN-a protivila Rusija, a Generalni sekretar Ban Ki-moon umesto da nastavi sa drugačijim planom, zatražio je da UN zadrži isključivo neutralnu poziciju o pitanju statusa Kosova. Na zahtev Srbije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je usvojila rezoluciju u oktobru gde je Srbija tražila da Međunarodni sud pravde [u daljem tekstu ICJ] izda mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. REZOLUCIJA SAVETA BEZBEDNOSTI UN-A BR. 63/6 (8. oktobar 2008). Međunarodni sud pravde je 22. jula 2010 izdao 4

17 savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti ne predstavlja povredu međunarodnog prava. Vidi Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom , Savetodavno mišljenje ICJ br. 141 ( 22. jul 2010), dostupno na Proglašenje nezavisnosti Kosova je propraćeno značajnim promenama u pogledu međunarodnog nadgledanja. EU je uspostavila Misiju EULEX-a u koja u svom sastavu ima 2,000 EU policajaca i civilnih službenika kao nastavak UNMIK prisustva na Kosovu koje je predviđeno Rezolucijom Vidi ZAJEDNIČKA ODLUKA SAVETA EVROPE 2008/124/CFSP O MISIJI VLADAVINE PRAVA EVROPSKE UNIJE NA KOSOVU (4. februar 2008, koja je dopunjena, ZAJEDNIČKA ODLUKA O EULEX-U SAVETA EVROPSKE UNIJE 2009/445/CFSP, jun. 9, 2009) [ u daljem tekstu ZAJEDNIČKA ODLUKA SAVETA EVROPSKE UNIJE O EULEX-U]. Na čelu EULEX-a je šef misije, koji je najviši izvršni organ. Glavni cilj EULEX-a je da pruži pomoć i podršku kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava, posebno u oblastima rada policije, pravosuđa i carine. Kao rezultat toga, UNMIK je smanjio svoju misiju i predao veći deo svojih operativnih nadležnosti EULEX-u. Međutim, pošto Rezolucija 1244 može da prestane da važi samo usvajanjem nove rezolucije kojoj se protivi Rusija, što je bila situacija tokom pisanja ovog izveštaja, UNMIK ostaje i dalje vremenski neodređeno na Kosovu kao sekundarna međunarodna misija sa svojim rezervisanim ovlašćenjima koja se preneta Vladi Republike Kosova i EULEX-u. Kao i UN, Evropska unija se uzdržala od zauzimanja stava oko statusa Kosova. KFOR kao i ranije i dalje nastavlja sa svojim operacijama i prisustvom odvojeno od EULEX uprave. Kosovo ima populaciju od oko 2.18 miliona stanovnika. Do god nešto manje od jedne trećine populacije je bilo starosne dobi ispod 15 godina i negde oko 60% je bilo starosti ispod 25. Tokom akademske bilo je 96,172 srednjoškolskih učenika u zemlji, koji će uskoro steći uslov da nastave visokoškolsko obrazovanje. Osim toga, 26,274 od 28,141 studenata je položilo maturski ispit u god. omogućavajući im da nastave buduće studije. Trenutno, 60,000 studenata (23% od populacije starosti 18-24) su upisani u visokoškolske ustanove na Kosovu što je najmanji procenat među starosnom grupom koja je upisana u visokoškolske ustanove u Evropi. Jedna komponenta kosovske strategije obrazovanja je da poveća ovaj procenat za najmanje 25% do Istorijski kontekst Univerzitetsko pravno obrazovanje na Kosovu je relativno mlado u poređenju sa tradicijama univerziteta u mnogim zapadnim demokratskim državama. Pravni fakultet u Mitrovici je osnovan juna god, a sa svojim radom je počeo iste godine u oktobru kao deo Univerziteta u Beogradu. Postao je deo Univerziteta u Prištini nakon osnivanja Univerziteta u Prištini god. Na početku, na fakultetu se izučavala ekonomija i pravo, ali god. ove dve oblasti su razdvojene u dva zasebna fakulteta. Uspostavljanje Univerziteta se smatralo istorijskim događajem za stanovnike Kosova. Istorijski sukob između Srba i Albanaca doveo je do uspostavljanje dva paralelna sistema visokog obrazovanja i de facto trenutnog stanja segregacije unutar obrazovanog sistema. Tokom čitave decenije 1990-ih kada je Miloševićev režim preuzeo kontrolu nad velikim brojem kosovskih institucija, profesori prava i studenti etnički Albanci bili su proterani sa zvaničnog Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini koji je u tom periodu isključivo imao studente i profesore etničke Srbe. Pripadnici albanske zajednice na Kosovu uspostavili su paralelni sistem obrazovanja koji se finansirao od 3% poreza na lični dohodak kosovskih Albanaca unutar i van Kosova. Sistem je uključivao Pravni fakultet koji je funkcionisao po privatnim kućama u Prištini, pružajući pravno obrazovanje etničkim albanskim studentima na skrivenim ili tajnim osnovama. Priznato je da je ovo kućno obrazovanje koje su nudilo albanskim studentima prava bilo u najboljem smislu reči ispod standarda. Diplome i akademska priznavanja koje je dodeljivala ova škola iz podzemlja nisu naravno bile priznate od strane srpskih vlasti i svršeni studenti ovakvih programa nisu bili u mogućnosti da polažu pravosudni ispit i time postanu advokati. 5

18 Posle rata , etnički Albanci su se vratili u glavni univerzitetski kompleks Univerziteta u Prištini, dok su se profesori i studenti srpske nacionalnosti preselili na paralelni Univerzitet u Mitrovici, koji je smešten u Mitrovici od i zvanično priznat od strane UNMIK-a decembra Institucije su i dalje podeljene po etničkim osnovama. Obe institucije tvrde da su oni naslednici Univerziteta u Prištini koji je osnovan Oba univerziteta su javni subjekti koji primaju vladina finansijska sredstva i tehnički su deo istog Univerziteta, ali u stvarnosti rade nezavisno jedno od drugog. Pravni predmeti koji se izučavaju na Univerzitetu u Mitrovici isključivo se odnose na srpski zakon (koji, u određenim slučajevima se preklapa s predratnim zakonima koji se još uvek primenjuje na Kosovu), nekoliko predmeta koje drže nerezidentni srpski profesori. Ceo Univerzitet, uključujući i Pravni fakultet, finansira Vlada Srbije. Vidi takođe ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU,PARALELNE STRUKTURE NA KOSOVU na (2007) ( izveštaj koji pruža sveobuhvatan pregled paralelnih struktura obrazovanja na Kosovu). U proteklih nekoliko godina, Kosovo je ostvarilo značajan napredak u poboljšanju stanja visokog obrazovanja, uključujući i pravno obrazovanje. Ono što posebno treba istaći jeste da je zemlja pokazala predanost da uskladi sistem visokog obrazovanja u skladu s Bolonjskim procesom prema stvaranju evropskog prostora visokog obrazovanja [u daljnjem tekstu EHEA]. Potpuno međunarodno nepriznavanje Kosova kao države nije dozvolilo Kosovu da učestvuje kao jedna od zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije do danas. Ipak, kosovski prvi Zakon o visokom obrazovanju i Statut Univerziteta u Prištini izrađeni su uz pomoć stručnjaka iz Saveta Evrope i oni sadrže opšta načela i međunarodne standarde osiguranja kvaliteta koje utvrđuje Bolonjska 4 deklaracija. Osim toga, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije [u daljnjem tekstu MONT] usvojilo je niz pravila o integraciji u Evropski prostor visokog obrazovanja, uključujući i stavove o razvoju kurikuluma u visokom obrazovanju, politici na zajedničkim kriterijumima za sprovođenje Evropskog sistem prenosa i akumulacije bodova [u daljem tekstu ESPB], smernice o vrednovanju visokoškolskih ustanova, te politike za upoređivanje i priznavanje prebolonjskih i bolonjskih kvalifikacija. U skladu sa duhom tih dokumenata, Univerzitet u Prištini je usvojio revidirani kurikulum Pravnog fakulteta u septembru i potpuno je sproveo ESPB. Predmeti praktičnih veština se postepeno uvode kako bi se studenti bolje pripremili da budu efikasni pravni stručnjaci odnosno da bi se efikasnije bavili advokaturom. Ovi predmeti sve više postaju popularni kod studenata i akademskog osoblja, međutim, samo nekolicina studenata je u mogućnosti da pohađa te predmete svake godine. Plate fakultetskog osoblja su povećane u na malo konkuretniji nivo,iako mnogi profesori i dalje imaju ugovor o radu sa skraćenim radnim vremenom s drugim organizacijama. U poslednjih nekoliko godina iznikao je veliki broj privatnih visokoškolskih ustanova koje nude pravno obrazovanje. Do 2008, bilo je 30 privatnih institucija koje su imale licencu za rad na Kosovu, uključujući i 10 koje su nudile pravne diplome i stečena pravna zvanja odnosno stepene. Međutim, nijednu od tih ustanova MONT nije akreditovao da dodeljuje diplome i stečena zvanja odnosno stepene u Nezavisna procena je rezultirala suspenzijom dozvole za rad odnosno licence za sve te institucije i zabranom prijema novih studenata u akademskoj godini. 3 Ne postoji jednostruki nazivi dogovoren od strane srpske i albanske zajednice na Kosovu u cilju upućivanja na ovu visokoškolsku ustanovu. Različiti nazivi ove visokoškolske ustanove povezani su sa političkom situacijom na Kosovu. Zarad jasnosti i u cilju izbegavanja bilo kojih mogućih i nenamernih političkih konotacija ili značenja sadržanim u različitim nazivima, IRPO se na ovu ustanovu upućuje pod imenom Univerzitet u Mitrovici. 4 Novi zakon o visokom obrazovanju koji se odnosi više na nezavisnu Republiku Kosovo, a ne UNMIK, izrađen je uz podršku Svetske banke. Među glavnim poboljšanjima, novi nacrt zakona jasno promoviše evropske integracije kao jedan od svojih glavnih ciljeva, učvršćuje autonomiju i podržava raznolikost u visokom obrazovanju i uspostavlja univerzalni okvir za zapošljavanje i unapređenje akademskog osoblja. 6

19 Postupak akreditacije se dogodio tokom 2009, i kao rezultat tog procesa četiri privatna pravna fakulteta 5 su dobili akreditaciju sa početnim jednogodišnjim razdobljem. Njihove akreditacije su produžene u julu za novo trogodišnje razdoblje, a dodatnih pet privatnih pravnih fakulteta je u tom periodu takođe akreditovano za razdoblje od jedne godine. Broj studenata koji se godišnje primaju na Pravni fakultet Univerzitetu u Prištini i privatne pravne fakultete i dalje je vrlo visok i predstavlja jednu od ključnih prepreka za daljnje reforme, kao što su korišćenje interaktivne nastave i tehnike evaluacije studenata. Nadalje, nedostatak finansijskih sredstava ima dubok negativan uticaj na povećanje broja akademskog osoblja i utiče na fizičke i tehnološke objekte i pravne materijale dostupne na Univerzitetu. Struktura pravnog obrazovnog sistema Institucije koje pružaju pravno obrazovanje Na Kosovu, kao i u većini zemalja građanskog prava, pravno obrazovanja je na nivou osnovnih akademskih ili dodiplomskih studija sa mogućnošću diplomskih master studija koje pruža Pravni fakultet na ovlašćenom Univerzitetu ili sličnoj visokoškolskoj ustanovi 6 studentima koji su dobili svedočanstvo o završetku srednjoškolskog školovanja. Univerzitet je definisan kao institucija za obrazovanje i istraživanje koja nudi diplome i stečena zvanja, uključujući i doktorske studije s ciljevima koji uključuju unapređenje znanja, mišljenja i stipendija na Kosovu, obrazovanju nauke, kulture, društvenog i ekonomskog razvoja Kosova, promovisanje demokratskog građanstva i postizanje najviših standarda nastave i učenja." SKUPŠTINA KOSOVA ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU 8.1 (Zakon br 2002/3, proglašen Uredbom UNMIK-a br 2003/14, 12. maja 2003) [U daljnjem tekstu ZAKON O VIISOKOM OBRAZOVANJU]. Kako bi zadovoljili zahteve za "Univerzitet", akreditovani pružalac usluga mora imati nezavisnu reviziju upisa najmanje redovnih studenata i da nudi kurseve ili programe u najmanje pet različitih grupa predmeta." Id Pružaoci usluga visokog obrazovanja, osim univerziteta mogu nuditi diplome i zvanja do nivoa dodiplomskih odnosno osnovnih akademskih studija. Id. 9.Sve visokoobrazovne ustanove moraju da imaju licencu odnosno dozvolu za rad, a svi licencirani pružatelji usluga moraju dobiti akreditacije kako bi imali prava da dodeljuju akademska zvanja i diplome. Prva akreditacija vredi godinu dana. Osim toga, u zavisnosti od statusa vlasništva, Zakon o visokom obrazovanju razlikuje dve vrste pružaoca visokog obrazovanja. Javni pružaoci usluga visokog obrazovanja su oni koje je obrazovao MONT i koji podležu ratifikaciji od strane Skupštine Kosova. Id U skladu s MONT odobrenjem, svaka javna ustanova mora doneti statut, koji utvrđuje odredbe za njegovu nadležnost i upravljanje. Opšta upravljačka struktura treba da se sastoji od: (1) Senata izabranih predstavnika akademskog kadra i studenata, koji imaju primarnu odgovornost da savetuju o akademskim pitanjima, (b) akademski savet, odnosno upravni odbor, koji služi kao glavni organ upravljanja i (3) Rektora, kojeg imenuje savet koji deluje kao glavni organ rukovođenja. Id Trenutno, postoje tri javna univerziteta koja rade na Kosovu, od kojih svaki ima pravni program. Univerzitet u Prištini je dom najvećeg i najpoznatijeg pravnog fakulteta koji radi u skladu sa statutom koji je usvojen 5. jula Da bi se smanjio broj studenata u objektima u Prištini, Pravni fakultet je otvorio dva nova univerzitetska kompleksa u Gnjilanu i Peći u oktobru Novi javni univerzitet, Univerzitet u Prizrenu takođe je otvoren u oktobru Univerzitet u Mitrovici nije u potpunosti integrisan u obrazovni sistem Kosova i umesto toga radi u skladu sa 5 U svrhu ovog izveštaja, izraz privatni pravni fakultet koristi se kako bi se odnosio na bilo kog privatnog pružaoca visokog obrazovanja koji nudi pravne stepene službe, uključujući ustanove koje ne obuhvataju u potpunosti pravni fakultet kao što to ovaj izraz uobičajeno podrazumeva. 6 Pojmovi visokoškolske ustanove, "pružaoci visokog obrazovanja", institucija", "pružilac" i "univerzitet" se koriste naizmenično tokom ove analize. 7

20 obrazovnim sistemom Republike Srbije i radi u skladu sa statutom koji je usvojen 15. novembra Privatni pružaoci usluga visokog obrazovanja koje može da osnuje bilo koje privatno lice, organizacija i fondacija koja je smeštena ili registrovana na Kosovu. Ove ustanove mogu u svojim statutima ili ostalim ustavnim dokumentima da usvoje bilo koji model upravljanja ili rukovođenja koji omogućuje učestvovanje akademskog osoblja i studenata u akademskim pitanjima. Id. 22. Ukupno devet privatnih visokoškolskih ustanova je dobilo licencu i akreditovani su da kao studijski program nude programa prava i određene studijske cikluse (kao što su dodiplomske odnosno osnovne akademske studije prava u kriminologiji). Priznata akademska zvanja U skladu sa uslovima propisanim Bolonjskom deklaracijom, visoko obrazovanje na Kosovu, uključujući pravno obrazovanje sastoji se od tri studijska ciklusa. 7 Studijski ciklusi se zasnivaju na uspešnom završavanju ili sticanju propisanih ESPB bodova odnosno kredita, dok jedan kredit predstavlja radnih sati, ili godišnje opterećenje studenata od 1,500-1,800 sati. Prema tome, pružaoci pravnog obrazovanja su ovlašćeni da dodele sledeće vrste stečenih kvalifikacija: Bačelor prava odnosno pravnik [u daljnjem tekstu LL.B.], je dodiplomska diploma ili diploma nakon završenih osnovnih akademskih studija koja se izdaje nakon sticanja 240 ESPB bodova tokom četiri godina studiranja po upisu na pravni fakultet nakon završene srednje škole. Tokom akademske , bilo je približno LL.B. studenata na akreditovanim javnim i privatnim pravnim fakultetima, obuhvatajući LL.B. studenata upisanih na Univerzitetu u Prištini i 175 upisanih na Univerzitetu u Mitrovici, dok se preostali broj upisao na četiri privatna pravna fakulteta koja su akreditovana u periodu od godine. Za novu akademsku godinu koja počinje oktobra 2010, svaki od dva univerzitetska kompleksa Univerziteta u Prištini primio je po 750 LL.B. studenata u prvu godinu, a novoakreditovani Univerzitet u Prizrenu je upisao 300 studenata prava. Univerzitet u Mitrovici upisao je 142 novih LL.B. studenata u akademskoj ( što je manje u poređenju sa 175 studenata upisanih u ), dok je ukupno 1,009 studenata diplomiralo na Pravnom fakultetu tokom (uključujući 193 u poslednje tri godine). Četiri prethodno akreditovana i pet novo akreditovanih privatnih pravnih fakulteta nije pružilo cifre o upisu u akademsku godinu Master prava odnosno diplomirani pravnik [u daljnjem tekstu LL.M.], je diploma koje se izdaje licima koji su nakon stečene L.L.B diplome uspešno završili diplomske studije i tako stekli dodatnih 60 ESPB bodova u toku jedne godine. Trenutno nema studenata koji su trenutno upisani na LL.M. program u skladu sa novim studijskim ciklusom Univerziteta u Prištini, pošto su prvi studenti na novi LL.B. studijski program upisani u Iz tog razloga LL.M. studijski ciklus će početi u akademskoj U međuvremenu, ukupno 963 studenata je trenutno upisano na prethodne dvogodišnje master studije prava na Univerzitetu u Prištini. Osim toga, tri privatna pravna fakulteta - AAB-Riinvest College, College Fama, i Iliria Royal College sada su akreditovana od strane MONT-a da ponude studijski ciklus L.L.M studija. 7 Od akademske godine, Pravni fakultet Univerziteta u Prištini usvojio je ciklus studijskog programa, zamenjujući tako prethodni studijski program koji je postojao od akademske Budući da mnogi studenti koji su se upisali u skladu sa prethodnim programa tek trebaju da diplomiraju na osnovnim akademskim studijama i završe svoje diplomske master studije u trajanju od dve godine, svi akreditovani univerziteti (javni i privatni) imaju studente koji studiraju i po starom i po novom programu. Prelazak na novi način studiranja će biti završen kada svi studenti iz prethodnog ciklusa diplomiraju. 8

21 Doktorski ili treći ciklus studija,, je poslediplomski stepen koji je usmeren na istraživanje, a koji se uručuje osoba sa završenim diplomskim master stepenom ( LL.M.) i dodatnih 180 ESPB bodova. Trenutno, jedina ustanova na Kosovu koja nudi Ph.D. program u skladu sa zakonom je Pravni fakultet Univerziteta u Prištini. Uobičajeno trajanje doktorskih studija na Univerzitetu u Prištini traje 3-4 godine. Postoji trenutno 21 doktorant na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Kontrola i nadzor MONT je prepoznat kao nadležno telo državne uprave koje je odgovorno za uređivanje svih visokoškolskih ustanova na Kosovu, uključujući i one koji pružaju pravno obrazovanje. Ono što je najvažnije, MONT je telo koje je odgovorno za licenciranje i akreditaciju obrazovnih ustanova. Kako bi se pomoglo u obavljanju tih funkcija i promovisanju kvalitete visokog obrazovanja, MONT je osnovao Kosovsku akreditacionu agenciju [u daljnjem tekstu KAA]. Osim toga, MONT je odgovoran za dodelu sredstava za visoko obrazovanje u oblasti nastave i istraživanja, odobrava oblik i sadržaj diplome i dodatak diplomi; promoviše akademsku mobilnost i uspostavlja uslove oko priznavanja i promovisanja jednakih mogućnosti u visokom obrazovanju. Pogledajte generalno ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 4. Kosovski sistem visokog obrazovanja predviđa široku autonomiju univerzitetu pri čemu pojedine institucije su osposobljene da samostalno određuju uslova upisa, pripremaju i sprovode programe, vrše izbor akademskog osoblja i dodeljuju stručna zvanja profesorima i određuje načine za podučavanje i vrednovanje učinka učenika. Id U okviru sistema Univerziteta u Prištini, ova autonomija vrši se na centralnom nivou od strane univerzitetskog Rektorata u oblasti zapošljavanja, otpuštanja i unapređivanja fakultetskog i administrativnog osoblja; izmene kurikuluma; upisa studenata; fizičkih objekata; i budžeta. Dekani pojedinačnih fakulteta i administrativne strukture imaju ograničeni uticaj na odluke u ovim oblastima koje direktno pogađaju njihove ustanove. Akademski proces Standardi prijema Upis na dodiplomske odnosno osnovne akademske studijske programe u javno finansiranim visokoškolskim ustanovama je konkurentan i zasniva se na zaslugama. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU Dok MONT može da odredi broj studenata koji se finansira iz javnog budžeta koji treba da budu primljeni na pojedine discipline u bilo kom javnom univerzitetu, svaki univerzitet ima svoju slobodu da propiše svoje uslove za upis. Svaki podnositelj zahteva koji je završio najmanje 12 godina obrazovanja i uspešno položio maturski ispit ima pravo da konkuriše za upis na osnovne akademske studije prava (LL.B. program) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Upis se zasniva na kombinaciji proseka ocena [u daljem tekstu srednja ocena] iz srednje škole (do 20 bodova), na osnovu rezultata ostvarenih na polaganju nacionalnog maturskog ispita ( matura) (do 50 bodova), i na osnovu rezultata ostvarenih tokom polaganja prijemnog ispita koji organizuje Pravni fakultet (do 30 bodova). Prijemni ispit sadrži nekoliko tematskih oblasti, od kojih sve moraju sadržati deo nastavnog plana i programa iz srednje škole: Albanski jezik, osnovna teorija prava i osnovno ustavno pravo. Kandidati se rangiraju prema bodovima koje su osvojili, a najviše rangirani kandidati se finansiraju iz budžeta. Za upis nema određenog minimalnog rezultata, međutim kandidati moraju da od ukupnog rezultata osvoje najmanje 30% na prijemnom ispitu Pravnog fakulteta. U akademskoj god. je približno kandidata polagalo prijemni ispit na Pravnom fakultetu, od kojih su 1,866 primljeni na osnovu ostvarenog kombinovanog rezultata. Godišnja školarina iznosi EUR 100 (USD 125) za redovne studente 8 i EUR 500 (USD 625) za vanredne studente. Od druge godine, studenti koji 8 U ovom izveštaju, evri (EUR) su pretvoreni u američke dolare (USD) po zvaničnom kursu u vreme pripremanja IRPO analize (USD 1,00 = EUR 0,80). 9

22 imaju prosek veći od 9,0 imaju pravo da dobiju stipendiju na osnovu zasluženih rezultata u iznosu od EUR 900 (1125 USD) godišnje. Završetak prvog ciklusa studija je preduslov za upis na diplomske master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Kandidat koji je stekao LL.B. i ostvario prosečnu ocenu na studijama od najmanje 7.5 se direktno prima na LL.M. program, dok oni s nižim prosekom moraju da polažu kvalifikacioni ispit koji organizuje Pravni fakultet. Za upis na doktorske studije, kandidat mora da ima LL.M. stepen (Ili dve godine magistarskih studija prava). Prijem se vrši putem javnog konkursa koji se objavljuje u dnevnoj štampi, a u obzir se uzima prosečna ocena studija, naučne publikacije i poznavanje stranih jezika. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mitrovici za upis mogu da se prijave učenici koji su završili četverogodišnju srednju školu. Kandidati se ocenjuju na osnovu ostvarenog proseka iz srednje škole i srpskog zakona o prijemnom ispitu, koji sadrži pitanja iz istorije i srpskog jezika iz srednjoškolskog nastavnog plana i programa. U akademskoj ukupno je upisano 75 studenata koja se finansiraju iz budžeta i 67 studenata koji se sami finansiraju odnosno iz vlastitih sredstava za koje godišnja školarina iznosi EUR 500 (USD 625). Upis na privatne ustanove koje pružaju usluge visokog obrazovanja izgleda da je manje konkurentan u odnosu na javne univerzitete. Privatne institucije obično uzimaju u obzir kombinaciju uspeha iz srednje škole i rezultata na maturskom ispitu. U retkim slučajevima, privatni univerziteti takođe organizuju vlastite prijemne odnosno kvalifikacione ispite. Studenti u privatnim pravnim fakultetima plaćaju godišnju školarinu u rasponu od EUR do EUR Kurikulum Univerziteti na Kosovu su ovlašćeni da samostalno izrađuju i realizuju svoje programe u skladu s Bolonjskom deklaracijom, korišćenjem ESPB bodova i akreditovanih programa od strane KAA. Senat Univerziteta u Prištini odobrio je revidirani kurikulum Pravnog fakulteta i programa za osnovne akademske studije prava (LL.B.) koji je stupio na snagu u akademskoj Kurikulum se sastoji od 25 obaveznih ESPB bodova koji su rasprostranjeni preko četiri programa u svakom od sedam semestra. Osim toga, tu su od dva do šest izbornih predmeta koja se nude svakog semestra. Studenti imaju pravo da izaberu još jedan izborni predmet pored obaveznih predmeta da bi ostvarili ukupno 30 ESPB bodova. U osmom semestru, studenti uzimaju 30 obaveznih bodova u jednoj od sledećih specijalizacija: Upravno i Ustavno pravo, Krivično pravo, Građansko pravo, Međunarodno pravo i Finansijsko pravo. Nastavni plan i program obuhvata osnove domaćeg prava i sve veći broj predmeta se nudi u oblasti međunarodnog i komparativnog prava. Međutim, uprkos poboljšanjima u izboru predmeta i sadržaju, nastavne metode odnosno tehnike i dalje ostaju u velikoj meri teoretske, sa jakim naglaskom na predavanja. Postoje takođe i obavezni predmeti kao što su pravno pisanje i metodologija i izborni predmet profesionalne pravne etike koji se nude u četvrtoj godini studija. Pravne klinike su takođe zvanično uključene u kurikulum kao izborni predmet. Imajući u vidu veliki broj studenata na svakom predmetu na dodiplomskim studijama, studenti dobijaju vrlo ograničene povratne informacije, čak i u predmetima praktičnih veština, a učinak ili angažovanje studenata na svakom predmetu se obično ocenjuje pomoću završnog pismenog ispita koristeći se pitanjima na koja su ponuđena više odgovora ili pismenih testova na koje mora da se odgovori na pitanje. Predmeti na Univerzitetu u Mitrovici takođe su u velikoj meri teoretski i zasnivaju se na predavanjima. Studenti biraju šest ili sedam obaveznih predmeta i jedan izborni predmet svakog semestra (dva izborna predmeta u osmom semestru), za ukupno 240 ESPB bodova. Pravno pisanje je uključeno u obaveznom predmetu na prvoj godini pod nazivom Uvod u pravo, a profesionalna pravna etika je dostupna kao izborni predmet za koji se može opredeliti tokom druge ili treće godine studija. Svi predmeti se zasnivaju na zakonu Republike Srbije i na taj način ne spremaju studente da se bave pravnom praksom odnosno advokaturom na Kosovu. 10

23 Nastavni plan i program i ocenjivanje studenata na privatnim pravnim fakultetima izgleda da su slični kao na Univerzitetu u Prištini. Uslovi za diplomiranje Samo akreditovani pružaoci visokog obrazovanja imaju ovlašćenja da dele diplome i stručna zvanja na Kosovu. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU Kao što je opisano gore, da bi studenti diplomirali pravo na Univerzitetu u Prištini, kandidati moraju uspešno da skupe broj ESPB bodova propisanih za svaki ciklus studija (240 za osnovne akademske studije i sticanje zvanja pravnika (LL.B)., 60 za diplomske master i sticanje zvanja diplomiranog pravnika mastera prava ( LL.M.), a 180 za doktorat). Osim toga, LL.M. studenti moraju izraditi i odbraniti tezu. Doktoranti moraju da polože doktorski ispit, najmanje jednu publikaciju u međunarodno recenziranih časopisima i odbranu doktorskog rada. Uspešno završeni svi ciklusi studija potvrđuju se izdavanjem diplome od strane Univerziteta. 11

24 Analiza IRPO na Kosovu za Iako se na bazi ovde iznetih korelacija može steći utisak o relativnom statusu izvesnih stvari, ABA ROLI ističe da su ovi korelacioni faktori i zaključci u IRPO za najkorisniji kada se posmatraju zajedno sa ovom analizom i uporede sa analizom IRPO koja je objavljena ABA ROLI smatra da relativni značaj pojedinih korelacija treba da bude tema koja zahteva dalje proučavanje. U tom smislu, ABA ROLI poziva da se daju komentari i informacije koje će omogućiti da se obezbede bolji i detaljniji odgovori u budućim ocenama IRPO. ABA ROLI smatra da je proces ocene IRPO deo tekućih nastojanja da se prate i ocene reformski napori. Tabela faktora međuzavisnosti Faktor indeksa reforme pravnog obrazovanja Korelacija Korelacija Trend I. Licenciranje, akreditacija i evaluacija Faktor 1 Uređenje pravnog obrazovanja preko propisno ovlašćenog tela Pozitivno Pozitivno Faktor 2 Standardi za licenciranje i akreditaciju Neutralno Pozitivno Faktor 3 Postupak licenciranja i akreditacije Neutralno Neutralno Faktor 4 Disciplinske i izvršne mere Neutralno Neutralno II. Propisi i uslovi prijema Faktor 5 Prijemni ispit i/ili ostali standardi upisa Neutralno Neutralno Faktor 6 Nediskriminacioni upis Neutralno Neutralno Faktor 7 Posebne mere upisa Pozitivno Pozitivno III. Kirukulum i metodika nastave Faktor 8 Sveobuhvatni kurikulum Neutralno Neutralno Faktor 9 Predavanja o etici i ključnim profesionalnim vrednostima Negativno Negativno Faktor 10 Nastava o stručnim veštinama Neutralno Neutralno Faktor 11 Metodika nastave Neutralno Neutralno IV. Ocena studenata, dodeljivanje zvanja i priznavanje kvalifikacija Faktor 12 Ocena studenata i/ili ispiti Neutralno Negativno Faktor 13 Dodeljivanje zvanja Neutralno Neutralno Faktor 14 Vođenje evidencije pri ustanovama Neutralno Negativno Faktor 15 Okviri i mreže za nostrifikaciju Neutralno Pozitivno V. Fakultetske kvalifikacije i uslovi zaposlenja Faktor 16 Fakultetske kvalifikacije Neutralno Neutralno Faktor 17 Zapošljavanje, unapređenje i mandat Pozitivno Pozitivno Faktor 18 Naknada za profesorski kadar Negativno Neutralno Faktor 19 Akademska sloboda i sloboda udruživanja na Pravnom fakultetu Pozitivno Pozitivno VI. Institucionalni fundus i kapaciteti Faktor 20 Pristup pravnom materijalu Negativno Negativno Faktor 21 Fizički objekti i tehnološki kapaciteti Negativno Negativno Faktor 22 Brojnost grupe i administrativno/pomoćno osoblje Negativno Negativno 12

25 I. Licenciranje, akreditacija i evaluacija Faktor 1: Uređenje pravnog obrazovanja preko propisno ovlašćenog tela Pravno obrazovanje pružaju ustanove koje su propisno priznate od strane državnog tela, profesionalnog udruženja ili nekog drugog organa odgovornog za uređenje pravnog obrazovanja. Zaključak Korelacija: Pozitivno Trend: MONT uređuju sve javne i privatne pružaoce visokog obrazovanja na Kosovu, uključujući ustanove koje pružaju pravno obrazovanje. Svi javni i privatni pružaoci visokog obrazovanja koji trenutno upisuju studente za svoj rad imaju dozvole odnosne licence i potpunu akreditaciju MONT-a. Jedini izuzetak je Univerzitet u Mitrovici koji nije u potpunosti integrisan u prosvetni sistem na Kosovu i radi u skladu sa procedurama licenciranja i akreditacije propisanim u skladu sa Republikom Srbijom. Analiza /obrazloženje: Zakon o visokom obrazovanju priznaje MONT kao nadležno telo koje je odgovorno za uređivanje pružaoca visokog obrazovanja na Kosovu, uključujući pružaoce pravnog obrazovanja. Nadležnosti MONT-a uključuju: planiranje razvoja visokog obrazovanja, regulisanje javnih pružaoca visokog obrazovanja i usvajanje njihovih statusa; dodeljivanje sredstava javnim pružaocima visokog obrazovanja za nastavu, obuku i istraživanje; dozvoljavanje ili ovlašćivanje formata i sadržaja diploma i dodatka diplomama koje izdaju akreditovani pružaoci; promovisanje akademske mobilnosti i utvrđivanje uslova za akademsko i profesionalno priznavanje; promovisanje jednakih mogućnosti u svim aspektima visokog obrazovanja; licenciranje privatnih pružalaca visokog obrazovanja; pružanje pomoći akreditovanim privatnim pružaocima i njihovim studentima; i regulisanje svih ostalih stvari koji se odnose na visoko obrazovanje koja nisu odvojeno regulisano zakonom. Vidi generalno ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 4.1. MONT je takođe ovlašćen da uspostavi KAA koji ima cilj da pomogne pružaocima visokog obrazovanja da razviju svoje potencijale i da poboljšaju kvalitet svojih aktivnosti kroz proces licenciranja, inspekcije akreditacije koja se sprovodi na profesionalan i transparentan način. Id ; vidi takođe ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO ZA USPOSTAVLJANJE KOSOVSKE AKREDITACIONE AGENCIJE 2.2, 3-4 (Uputstvo MONT-a br. 11/2004, 16. februar 2004) [u daljem tekstu KAA UPUTSTVO KAA]. KAA ima direktora i istim rukovodi petoro do devetoro članova Nacionalnog saveta za kvalitet [u daljnjem tekstu NSK], koje imenuje MONT na određeno vreme. NSK mora da ima predstavnika oba pola i najmanje troje međunarodnih članova, a svi članovi treba da budu pojedinci koji su aktivni u visokom obrazovanju i akademskom radu. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 4.6; KAA UPUTSTVO 5.1 (d) - (e). NSK trenutno u svom sastavu ima devetoro članova s šestoro lokalnih članova (uključujući i jednu ženu i jednog predstavnika bošnjačke manjine) i troje međunarodnih članova iz SAD-u, Velike Britanije i Austrije. Postoje dve vrste visokoškolskih obrazovnih ustanova na Kosovu: javne i privatne. MONT ima nadležnost da otvara takve javne ustanove koje treba da ratifikuje Skupština Kosova. Id MONT treba da izda dozvolu javnim visokoškolskim ustanovama u vreme njihovog nastajanja. Id Svaka visokoškolska obrazovna ustanova mora da donese statut uz suglasnost MONT, koji navodi kako će se ustanovom voditi i upravljati. Id Statut mora da pruži senatu ustanove glavnu odgovornost za savetovanje o akademskim pitanjima. Id (a). Senat treba da bude sastavljen od izabranih predstavnika akademskog osoblja i studenata. Svaka visokoškolska obrazovna ustanova takođe ima savet upravnika ili svoj upravni odbor kao glavno upravljačko telo. Id. 14. Upravni odbor bira rektora koji je glavni rukovodilac bilo kog javnog univerziteta. Id. 15. Svako fizičko lice, organizacija, ili fondacija koja se nalazi ili je registrovana na Kosovu može da osnuje privatnu visokoškolsku ustanovu. Id 22.1; Vidi takođe 13

26 ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO O LICENCIRANJU PRIVATNIH VISOKOŠKOLSKIH OBRAZOVNIH USTANOVA čl. 2.1 (MONT Uputstvo br. 14/2003, 17. jul. 2003) [u daljem tekstu UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE]. Privatne ustanove mogu da usvoje statut ili drugi ustavni dokument i odluče o bilo kojem modelu upravljanja i rukovođenja koji omogućuje učestvovanje osoblja i studenata u odlukama koje se odnose na akademska pitanja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 22. Javne i privatne visokoškolske obrazovne ustanove moraju da imaju dozvolu za rad odnosno licencu. Pogledajte Id Sve licencirane visokoškolske ustanove moraju takođe da imaju akreditaciju kako bi imali ovlašćenja za dodelu akademskih zvanja i diploma. Id Vidi takođe Faktore 2 i 3 u nastavku za detaljnije analize licenciranja i kriterijume i postupke za akreditaciju. Univerzitet u Prištini je 5. jula 2004, usvojio Statut [u daljem tekstu STATUT UP], u skladu sa ovlašćenjima koja su mu data Zakonom o visokom obrazovanju. Prema statutu, Upravni odbor Univerziteta je glavno upravljačko telo s celokupnim strateškim odgovornostima za efikasan institucionalni rad. STATUT UP Rektorat uključuje rektora, glavnog akademskog i administrativnog službenika koji je zadužen za Univerzitet (vidi Id. Čl 16, 25-33); do tri prorektora (Vidi Id čl ); i glavnog sekretara, koji je najviši izvršni službenik Univerziteta (Vidi Id. čl ). Senat Univerziteta je najviše akademsko telo nadležno za poslove i opšta strateška pitanja koja se odnose na istraživanje, nauku, nastavu, i programe na univerzitetu. Id. čl Univerzitet je organizovan u akademske jedinice (ili fakultete) i organizacione jedinice (uključujući i univerzitetsku biblioteku i univerzitetski računarski centar). Id. čl. 51, 53, 86. Svaki fakultet na svome čelu ima dekana, prodekane, savet fakulteta, i savet studenata. Pogledajte generalno Id. čl Statut UP izričito propisuje i odredbe Pravnog fakulteta koji se nalazi u Prištini. Id. čl Univerzitet u Mitrovici se opredelio da se nađe izvan ove pravne strukture. Osnovan kao deo Univerziteta u Beogradu koji je bio smešten u Prištini, on se pridružio Univerzitetu u Prištini Univerzitet se preselio u Mitrovicu i radi pod okriljem obrazovnog sistema Republike Srbije i nije integrisan u obrazovni sistem na Kosovu. Studentsko telo se sastoji pre svega od etničkih Srba sa Kosova, kao i studenata iz Južne Srbije. Savet univerziteta je usvojilo Statut 15. decembra Ovaj dokumenat je donesen u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju Republike Srbije. Univerzitet navodi da ga je osnovala Republika Srbija, pod nazivom Univerzitet u Prištini, sa svojim zvaničnim sedištem u Prištini, ali sa "privremenim" sedištem u Mitrovici. Pogledajte STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA PRIVREMENIM SEDIŠTEM U MITROVICI čl Struktura univerzitetskog upravljanja i rukovođenja sastoji se od univerzitetskog saveta, rektora, Senata, i studentskog parlamenta. Univerzitet u Mitrovici je ovlašćen od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i iako ima pravo da zatraži akreditaciju od MONT-a, uprava Univerziteta je odlučila da to ne učini. Ipak, UNMIK je službeno priznao Univerzitet decembra 2002, a MONT tretira diplome ovog univerziteta isto kao i one koje dodeljuje Univerzitet u Prištini. Kao rezultat toga, nekoliko diplomiranih studenata prava koji su odlučili da polažu kosovski pravosudni ispit su bili u mogućnosti da to učine i postanu licencirani advokati na Kosovu. Trenutno ima 18 potpuno licenciranih i akreditovanih privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova na Kosovu, uključujući devet koje su licencirane i ovlašćene da dodeljuju diplome i stečena zvanja. Četiri od tih privatnih pravnih fakulteta su bili akreditovani u julu za prvih godinu dana i bili su u mogućnosti da upišu studente u akademskoj godini. U julu 2010, KAA je odlučio da produži akreditaciju za ta četiri pravna fakulteta za naredne tri godine. U julu 2010, KAA je takođe akreditovao pet dodatnih privatnih pravnih fakulteta za početni period od godinu dana kako bi počeli sa svojim radom u akademskoj godini. Niti jedna od ovih ustanova nije akreditovana kao univerzitet. 9 Statut UP nije izmenjen na način da odražava otvaranje dva nova univerzitetska kompleksa Pravnog fakulteta Gnjilanu i Peći navodno jer se očekuje da će ta dva univerzitetska kompleksa postati samostalne institucije u bliskoj budućnosti. 14

27 PRIVATNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE PRAVNOG OBRAZOVANJA KOJE RADE NA KOSOVU 10 Ustanova/status AAB-Riinvest College Godina prve akreditacije Trenutni period akreditacije Diplome koje su nude LL.B. Pravo LL.B. Javna uprava. LL.M. Građansko pravo Dardania College LL.B. Opšte pravo Fama College LL.B. Pravo LL.B. Kriminologija LL.M. Krivično pravo LL.M. Građansko pravo Iliria College LL.B. Pravo LL.M. Građansko pravo Biznesi Institute BA Pravo European School of Law and Gov t LL.B. Pravo LL.B. Pravo i upravljanje nepokretnostima i infrastrukturom Institute in Gjilani LL.B. Opšte pravo UBT College LL.B. Pravo Victory College LL.B. Pravo i međunarodni odnosi Broj studenata Osim toga, početkom oktobra 2010, novi javni univerzitet, Univerzitet u Prizrenu zvanično je akreditovao KAA koji je nakon toga mogao da upiše 300 studenata na Pravni fakultet u akademskoj Trenutno na Kosovu nema visokoškolskih obrazovnih ustanova koje rade bez licence i akreditacije. Jedini pravni fakultet koji radi bez dozvole MONT-a i akreditacije KAA je Univerzitet u Mitrovici, koji je licenciran i akreditovan od strane Republike Srbije. Međutim, kao što je navedeno u Faktorima 2 i 3 u nastavku, dok je postupak akreditacije smanjio broj privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova, između javnih i privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova još uvek postoji nesrazmerno veliki broj studenata prava i ekonomije na Kosovu. 12 Prema Centralnoj administraciji Univerziteta u Prištini, procenjuje se da je do akademske godine bilo oko studenata u zemlji i da su oko (11,67%) njih bili upisani na akreditovanim javnim i privatnim pravnim fakultetima, uključujući 963 studenata koji pohađaju master program prava na Univerzitetu u Prištini. Univerzitet u Prištini je prilikom objavljivanja konkursa za upis studenata za akademsku godinu najavio da će novih studenata biti primljeno na Univerzitet, uključujući i novih studenata na osnovnim akademskim studijama prava na Pravnom fakultetu (17,3% od ukupnog broja novih studenata). I dalje se javlja zabrinutost da li 10 Uprkos ponovljenim zahtevima, niti KAA ni pojedinačne ustanove nisu pružile cifre o upisu na privatnim pravnim fakultetima. Univerzitet u Prištini prijavio je da je upisao 4,400 studenata prava u periodu od a Univerzitet u Mitrovici prijavio je da je upisao 175 studenata prava, te je tim za ocenu proračunao procenjeni ukupan broj upisanih od 2,585 studenata prava upisanih na četiri privatna fakulteta akreditovana u periodu od godine. 11 Prethodno deo koledža Iliria. 12 Usprkos stalnim zahtevima, timu za procenu nije omogućen uvid u nikakve službene informacije o ukupnom broju studenata koji studiraju pravo na Kosovu ili njihov procenat u odnosu na ukupno studentsko telo. 15

28 ove upisne kvote odražavaju trenutne potrebe na kosovskom tržištu rada. Vidi takođe diskusiju u pogledu veličine studentskih grupa u Faktoru 22. Faktor 2: Standardi za licenciranje i akreditaciju Standardi za licenciranje i akreditaciju ustanova koje pružaju pravne obrazovanja su jasno definisani od strane nadležnih državnih tela, profesionalnog udruženja ili drugog subjekta propisno ovlašćenog da uređuje visokoškolske ustanove koje nude pravno obrazovanje. Zaključak Korelacija: Pozitivno Trend: Zakon o visokom obrazovanju i administrativna uputstva KAA jasno definišu osnovne kriterijume i uslove za licenciranje i akreditaciju visokoškolskih obrazovnih ustanova. Kriterijumi akreditacije smatraju se odgovarajućim. Analiza/ obrazloženje: U skladu sa zakonom, licenciranje i akreditacija ustanova koje pružaju visoko obrazovanje na Kosovu su dve različite procedure s različitim skupom standarda. Svim ustanovama visokog obrazovanja na Kosovu potrebna je dozvolu za rad odnosno licenca koju izdaje MONT. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU MONT je takođe zadužen za formulisanje i objavljivanje kriterijuma za licenciranje koji predstavljaju standard vladinog licenciranja. Id Standard licenciranja vlade treba uzeti u obzir različite metode podučavanja i učenja koje primenjuju visokoškolske ustanove, uključujući odredbe koje se odnose na: adekvatnost objekata i opreme, uključujući učionice i laboratorije, biblioteku i prostorije sa računarima, odnosno računarski centar, broj i kvalifikacije akademskog kadra, prostorije za studente, kurikulum, te finansijsku održivost. Id Osim toga, da bi neka ustanova mogla da dobije ime univerziteta," akreditovana visokoškolska ustanova mora da pokaže nezavistan revizorski upis od najmanje redovnih studenata i da nudi kurseve ili studijske programe u najmanje pet različitih predmetnih oblasti ili fakulteta. Id Uputstvo za licenciranje pruža neke dodatne detalje u pogledu uslova i kriterijuma za licenciranje koji se odnose samo na privatne visokoškolske obrazovne ustanove. Međutim, kao i u Zakonu o visokom obrazovanju, ovi kriterijumi su uopšteni i ne postoje specifični numerički zahtevi. Kao što je navedeno, standardi uključuju: odgovarajuće prostorije opremljene prema međunarodnim standardima; dovoljno prostora u zgradi; prostoriju sa računarima odnosno računarski centar, biblioteku opremljenu sa različitim knjigama u odgovarajućoj oblasti, učionice i laboratorije, studijske programe koje su akreditovale lokalne, međunarodne ili međunarodno priznate agencije, dovoljan broj studenata, dovoljan broj akademskog kvalifikovanog kadra, pružanje kvalitativnih studija i budžet dovoljan za pružanje visokog obrazovanja tokom određenog vremenskog perioda. Pogledajte uopšteno UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 8. Ako pružalac visokog obrazovanja zadovoljava kriterijume za licenciranje, onda takva ustanova ima pravo da joj se izda licenca. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU Licencirane visokoškolske obrazovne javne i privatne ustanove takođe su dužne da povremeno dostave procedure za osiguranje kvaliteta i revizije i za dobijanje akreditacije. Id Akreditacija je definisana kao zvanično priznanje da visokoškolska obrazovna ustanova i njeni programi ispunjavaju opšte prihvaćene standarde kvaliteta i da kvalifikacije koje se steknu pružaju nosiocu... broj prava, odnosno pristup daljoj fazi obrazovanja, određenim zanimanjima, za korišćenje stečenog zvanja. Id. 1. Samo akreditovane visokoškolske obrazovne ustanove mogu dodeljivati diplome i stečene stepene odnosno zvanja. Id KAA je zadužen za 16

29 proglašenje nacionalnih standarda i procedura akreditacije u skladu s evropskim smernicama i standardima i dužan je da objavi sve kriterijume, standarde, procedure i propratnu dokumentaciju za akreditaciju. ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO O AKREDITACIJI VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA NA KOSOVU čl. 8 ( Uputstvo MONT-a br. 2 / 2009, 6. januar 2009) [u daljem tekstu UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU]. KAA je to učinio izdavanjem administrativnog uputstva početkom 2009, koje propisuje kriterijume za akreditaciju, uslove i procedure za javne i privatne visokoškolske ustanove. Kao i kod standarda licenciranja o kojima je već bilo reči, standardi akreditacije su opšti, a postoje nekoliko specifičnih uslova odnosno zahteva. Standardi akreditacije služe kao međunarodno uporedive kvalitativne referentna tačke za procenu da li visokoškolske obrazovne ustanove ili njihovi studijski programi zadovoljavaju minimalne zahteve kvaliteta. Id. čl. 9. Kada visokoškolska ustanova podnese zahtev za institucionalnu akreditaciju, ona mora da dostavi dokumentaciju koja pokazuje njen učinak u devet odvojenih oblasti evaluacije: Misija, strategija, organizacija i upravljanje kvalitetom, uključujući: javnu izjavu o misiji, strateški plan za najmanje tri godine, dokaz o dovoljnim ljudskih, materijalnim i finansijskim resursima i infrastruktura koja omogućuje ustanovi da postigne svoje strateške ciljeve; transparentna finansijska sredstva, garancije institucionalne autonomije i akademskih sloboda, uključujući slobodu u svim oblastima nastave i istraživanja, te postojanja unutrašnjeg sistema osiguranja kvaliteta. Odgovarajući opseg i raznolikost studijskih programa koji vode do ostvarivanja akademskih i stručnih stepena u skladu s evropskim standardima, uključujući posebne procedure za nadgledanje napretka studenata. Kako bi ispunili uslove za akreditaciju, univerziteti moraju da ponude svoje programe na najmanje pet različitih fakulteta. Istraživačke aktivnosti ustanove koje moraju biti u skladu sa strateškim planom, da ispunjavaju međunarodne standarde i koji pružaju podršku studijskim programima. Ustanova takođe mora da dostavi dokaz o sarađivačkim projektima s domaćim i stranim istraživačkim institucijama, kao i javnim i privatnim subjektima. Akademsko osoblje, uključujući: objavljene kriterijume o kvalifikacijama i postupcima za izbor, imenovanja i unapređenja, kriterijumi za dodeljivanje akademskih zvanja, dostupnost stalnog obrazovanja za akademsko osoblje (u smislu metodike i materijalnog osposobljavanja) i dugoročne politike za privlačenje novog akademskog kadra i razvoj njihove karijere. Administrativno i tehničko osoblje, uključujući i objavljene procedure za imenovanje i unapređenje kao i dostupnost kontinuiranog obrazovanja. Studenti, uključujući: jasno definisane i objavljene postupke i kriterijume upisa i diplomiranja; informacije o praćenju napretka studenata tokom njihovih studija; garancije rodne, verske i etničke ravnopravnosti kao i ravnopravnost za osobe s invaliditetom; srazmer između nastavnika i studenata koji garantuje dostupnost navedenih obrazovnih ciljeva i dostupnost savetodavnih usluga za buduće i trenutne studente. Odgovarajuća infrastruktura kako bi se omogućilo dugoročno ostvarivanje ciljeva institucije. Saradnja, uključujući: aktivno učestvovanje u sprovođenju zahteva Bolonjske deklaracije, saradnja s drugim obrazovnim institucijama, tržištem rada, i relevantnim interesnim grupama na nacionalnom i međunarodnom nivou i učestvovanje u nacionalnim i međunarodnim programima razmene studenata i nastavnika. Id. čl

30 Osim toga, kada institucija podnese zahtev za akreditaciju svojih studijskih programa, ona mora da dostavi dokumentaciju koja pokazuje njen učinak u sledećih pet oblasti procene: Realizacija programa i nastavnih ciljeva, uključujući i: redovnu ponudu skupa programa čiji ciljevi odgovaraju misiji i strateškom planu institucije. Kako bi se kvalifikovali za akreditaciju, fakultet mora da ponudi programe u najmanje dva studijske discipline. Kurikulum i metodika nastave koji su u potpunosti u skladu sa postavljenim ciljevima i zadacima studijskog programa i uključuju objavljene i dosledne kriterijume i procedure za evaluaciju studenata. Program kurikuluma mora zadovoljiti i zahteve Bolonjske deklaracije i međunarodne standarde za specifičnu akademsku oblast. Akademsko osoblje koje je imenovano kroz transparentan i konkurentan postupak i koje je kompetentno u smislu obrazovanja i akademskih kvalifikacija. Stalno akademsko osoblja sa doktorskim zvanjem mora pokrivati najmanje 50% ukupnog nastavnog opterećenja i tu mora biti najmanje tri nastavnika po studijskom programu, uključujući najmanje jednog stalnog profesora. Studijski program takođe mora imati jasno definisan raspored akademskog osoblja koje je angažovano u nastavnim i istraživačkim aktivnostima. Studenti, uključujući i objavljene kriterijume prijema i stalnog promovisanja mobilnosti studenata kroz obostrano priznavanje bodova između univerziteta i akademske discipline. Institucije su takođe posebno podstiču da preduzmu mere kako bi se osiguralo da studenti imaju podršku i da se kontinuirano savetuju tokom procesa sticanja znanja. Odgovarajuću opremu i infrastrukturu nabavljenu za razdoblje od najmanje tri godine. Id. čl. 11. Standardi akreditacije koji se koriste za ponovnu akreditaciju ustanova ili studijskih programa su identični onima koje se koriste za početne akreditacije. Id. čl. 7.3 Budući da su objavljeni novi standardi akreditacije, KAA ih je uspešno primenio tokom procesa akreditacije koji je započeo u što je rezultiralo akreditacijom Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini i pet privatnih pravnih fakulteta odnosno škola u 2009 i Pogledajte Faktor 3 ispod za više informacija o postupku akreditacije. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini je akreditovan u maju za naredne dve godine, dok su četiri privatna pravna fakulteta prvu akreditaciju dobili za razdoblje od jedne godine, a u junu su dobili akreditaciju za naredne tri godine. Dodatnih pet privatnih pravnih fakulteta su dobili jednogodišnju akreditaciju u julu Niko od privatnih podnosioca zahteva nije ispunio uslove da budu licencirani kao univerziteti i umesto toga KAA je preporučio da MONT da licencu kvalifikovanim privatnim visokoobrazovanim ustanovama kao koledžima odnosno visokim školama ili institutima. MONT je ispunio ove preporuke. Standardi i prakse licenciranja i akreditacije su sada više uspostavljene nego tokom IRPO procene za Novi kriterijumi za akreditaciju se smatraju odgovarajućim. Kao rezultat toga, nije bilo nikakvih pritužbi među ispitanicima o nejasnim standardima ili standardima koji nisu konkretni ili se ne odnose za Kosovo. Ipak, neki ispitanici izrazili su zabrinutost da zbog političkih razloga, KAA i MONT nisu zahtevali za Univerzitet u Prištini iste rigorozne standarde koje su tražili od privatnih pravnih fakulteta. Pogledajte Faktor 3 u nastavku za dodatne informacije. Tim za procenu nije bio u mogućnosti da pregleda izveštaj o proceni koji je pripremljen kao deo procesa akreditacije za privatne pravne fakultete, pošto je KAA tvrdio da su ovi dokumenti samo za internu upotrebu, niti je tim za procenu posetio pravne fakultete koji nisu bili akreditovani tokom prve faze akreditacije u Međutim, na osnovu intervjua i drugih informacija koje su bile dostupne timu za procenu, izgleda da su pravni fakulteti koji su licencirani i akreditovani 18

31 ispunili, barem generalno, standarde koje propisuje Uputstvo za licenciranje i Uputstvo za akreditaciju. Štaviše, bez obzira na zabrinutost koji su izrazili, većina ispitanika se složila da, pružajući bolju kontrolu kvaliteta, proces licenciranja i akreditacije je uspeo u smanjenju broja privatnih pravnih fakulteta i po mnogima poboljšao kvalitet obrazovanja na privatnim pravnim fakultetima. Faktor 3: Postupak licenciranja i akreditacije Početno licenciranje i akreditacija ustanova koje pružaju pravno obrazovanje uključuje vanjski proces procene na osnovu rigoroznih, transparentnih, jedinstvenih i međunarodno prihvaćenih standarda kvaliteta. Kako bi se osiguralo kontinuirano poštovanje sa ovim standardima, licencirane i akreditovane ustanove koje pružaju pravno obrazovanje su takođe podložne povremenim, strogim i transparentnim procesima spoljašnje evaluacije. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Proces licenciranja i akreditacije visokoškolskih ustanova je sada dobro uspostavljen i standardizovan. Početno licenciranje i akreditacija uključuje i samovrednovanje i proces spoljne evaluacije koja se zasniva na utvrđenim rigoroznim,jasno objašnjenim i međunarodno prihvaćenim standardima kvaliteta. Međutim, proces nije niti transparentan niti jednoobrazan u praksi. Licence i uverenje o akreditaciji podležu ponovnim periodičnim procenama. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini još uvek nije prošao ponovnu procenu, ali akreditacija za četiri privatna pravna fakulteta je u produžena za naredne tri godine. Analiza/ obrazloženje: Sve visokoškolske ustanove na Kosovu moraju imati dozvolu za rad odnosno licencu koju izdaje MONT. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.1; UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl Osim toga, sve visokoškolske ustanove koje nude studijske programe koje dovode do sticanja diploma odnosno stručnog zvanja moraju imati akreditaciju od KAA. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJA čl. 3. Otvaranje bilo koje javne visokoškolske obrazovne ustanove je propraćeno izdavanjem dozvole, na osnovu kriterijuma za licenciranje opisanih u gore navedenom Faktoru 2. ZAKON O VIISOKOM OBRAZOVANJU 6.4. Univerzitet u Prištini je u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju bez ikakvog vremenskog ograničenja u pogledu licenciranja. Id Svi zahtevi za licence moraju biti dostavljeni MONT-u. Id. 11.1; UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 5. Privatne visokoškolske obrazovne ustanove moraju da dostave poslovni plan i predstave garancije o finansijskog održivosti za najmanje tri godine (koje treba da se ponovno dostavljaju svake godine) kako bi se dobila licenca. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 22.4 Oni takođe trebaju da imaju jamstvo kako bi se zaštitili finansijski interesi studenata, ukoliko se javi potreba da završe školovanje u drugoj ustanovi u slučaju zatvaranja ustanove u kojoj se trenutno školuju. Id Osim toga, podnosioci zahteva moraju dostaviti niz dokumenata kao dokaz da zadovoljavaju uslove licenciranja i kriterijume navedene u Uputstvu za licenciranje. Između ostalog, to uključuje: statut upravljanja, pravila ponašanja, uverenje o registraciji, uverenje o vlasništvu ili zakupu prostorija, sigurnost građevine, požarno i sanitarno uverenje; popis akademskog osoblja, uz dokaz njihovih kvalifikacija sa popisom njihovih naučnih publikacija, popis administrativnog i pomoćnog osoblje, studijske programe, kurikulum i popis predložene literature, obrazovne i nastavne metode; godišnje planove rada i druge slične vrste dokumenata. Pogledajte uopšteno UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl Svaki podnosilac zahteva takođe mora da plati administrativnu taksu za pokrivanje troškova vezanih za licenciranje koja je određena na EUR za fakultete i EUR 4,000 za univerzitete. Id. čl. 20. Da bi se uzela u obzir za izdavanje 19

32 dozvole za rad odnosno dobijanje licence, ustanova mora da dostavi kompletnu prijavu. Id. čl Privatne visokoškolske obrazovne ustanove treba da obnavljaju svoje dozvole za rad odnosno licencu godišnje. Id. čl. 13. Zahtev za obnavljanje licence treba da sadrži dokumentaciju koja treba da pokaže da institucija ispunjava uslove i kriterijume za licenciranje i opis rada visokoškolske obrazovne ustanove za prethodnu godinu. Id. čl MONT može da odbije ponovno izdavanje dozvole odnosno licence, ako se daju nedovoljne ili netačne informacije ili ako privatna visokoškolska ustanova ne ispunjava potrebne uslove i kriterijume. Id. čl Akreditacija se definiše kao zvaničan i transparentan postupak procene kvaliteta tokom kojeg nezavisno telo ocenjuje da li ustanova ili studijski program zadovoljava potrebne standarde kvaliteta. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJA čl. 7.2, Visokoobrazovna ustanova koja traži institucionalnu akreditaciju ili akreditaciju studijskog programa mora da podnese zahtev KAA najmanje godinu dana pre željenog datuma na koji se akreditacija odnosi. Id. čl ; Vidi takođe ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 11. Kandidati za akreditaciju mogu biti aktivne javne ili privatne visokoškolske ustanove, nove privatne visokoškolske ustanove, akreditovane visokoškolske ustanove koje imaju cilj da ponude nove studijske programe i akreditovane visokoškolske ustanove koje imaju za cilj da prošire ili obnove svoju akreditaciju. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl. 6. Postupak akreditacije uključuje četiri faze: (1) unutrašnje samovrednovanje od strane ustanove koja uključuje pripremanje izveštaja samoevaluacije; (2) spoljnu evaluacija od strane nezavisne grupe stručnjaka, što uključuje objavljivanje Izveštaja o evaluaciji zajedno s preporukama za poboljšanje;(3) KAA odluku o akreditaciji nacionalnih kvalifikacionih kriterijumima i odobrenje odluke od strane Ministra za obrazovanje i (4) praćenje postupaka za poboljšanje kvaliteta ustanova, uključujući i sporazum za akcioni plan koji uzima u obzir preporuke spoljnih ocenjivača. Id. čl. 13. Tu je takođe i preliminarna procena KAA svih zahteva koje su podnele privatne visokoobrazovne ustanove koja određuje da li ustanova ispunjava opšte uslove akreditacije koje definiše KAA (u suštini, minimalne kriterijume na osnovu standarda akreditacije objašnjenim u gore navedenom Faktoru). Id. čl. 16. KAA može odlučiti da odbije zahtev na osnovu rezultata ove preliminarne evaluacije. Id. čl KAA takođe proverava paket zahteva kako bi se osiguralo da su svi zahtevani dokumenti uključeni, a zatim prosleđuje zahtev Nacionalnom savetu za kvalitet, koji donosi odluku o tome da uvrsti evaluaciju ustanova u godišnji radni plan KAA. Id. čl. 17. Faza samovrednovanje uključuje pripremanje izveštaja o samovrednovanju koncizan, ali sveobuhvatan rezime koji je analitičan, kritičan i koji se zasniva na dokazu o aktivnosti institucije" Ovaj izveštaj podnosi se KAA najmanje mesec dana pre nego što nezavistan tim stručnjaka poseti instituciju. Id. čl. 18. Izbor stručnjaka počinje čim se KAA i podnosilac zahteva dogovore o datumu početka procesa akreditacije. Id. čl Svaki spoljašnji tim za evaluaciju odnosno vrednovanje se sastoji od dvoje do sedmoro nezavisnih stručnjaka ( zavisno od veličine ustanove koja se vrednuju), koji imaju iskustva s ocenom kvaliteta i procesom akreditacije (uključujući i unutar univerziteta) odgovarajuće kvalifikacije i istraživanje u okviru određene akademske oblasti kao i nastavno iskustvo i iskustvo u razvoju, realizaciji i evaluaciji kurikuluma. Id. čl. 20. Tim stručnjaka imenuje NSK, a ustanova koja je podnela zahtev ima pravo prigovora na imenovanja na osnovu opravdanih razloga (kao što je potencijalna pristrasnost ). Id. čl Stručnjaci su pre svega zaduženi da posete ustanove na licu mesta kako bi proverili informacije u izveštaju o samovrednovanju, te da pripreme izveštaj o evaluaciji. Id. čl Kako bi se pomoglo stručnjacima da se na odgovarajući način pripreme za posete na licu mesta oni moraju da dobiju sve važeće standarde evaluacije, kao i svu dokumentaciju ustanove koja se odnosi na zahtev i izveštaj o samovrednovanju najmanje četiri nedelje pre njihove posete. Id. čl Poseta na licu mesta traje najmanje dva dana, tokom kojih se stručni tim mora sastati i sprovesti razgovore 20

33 s različitim grupama pojedinaca koji imaju različite uloge u ustanovi." Id. čl KAA zvanično prati stručni tim tokom posete na licu mesta i koordiniše proces procene. Id. čl Na osnovu dokaza prikupljenih tokom posete na licu mesta i pregleda izveštaja o samovrednovanju i prateće dokumentacije, stručni tim izrađuje svoj evaluacioni izveštaj. Ovaj izveštaj mora da sadrži preporuke o akreditaciji ustanove koja je podnela zahtev kao i preporuke za poboljšanje kvaliteta i standarda unutar ustanove. Id. čl KAA je dužan da pošalje nacrt izveštaja podnositelju zahteva, a podnositelj zahteva ima pravo da podnose pisane komentare na izveštaj u roku od dve nedelje od dana prijema. Id. čl Tim stručnjaka može da revidira nacrt izveštaja na osnovu dobijenih komentara i mora podneti konačni izveštaj KAA najkasnije u roku od osam nedelja nakon izvršene posete na licu mesta. Id. čl Podnosilac zahteva može da povuče svoj zahtev za akreditaciju u bilo koje vreme do tog trenutka i može ponovno podneti zahtev nakon jedne godine. Id. čl KAA direktor zatim sastavlja izvršni pregled na osnovu izveštaja stručnog tima koji se prosleđuje NSK za izdavanje odluke o akreditaciji. Id. čl Odluka NSK-a se donosi većinom glasova svojih članova, a mora imati glas najmanje jednog međunarodnog člana. Id. čl U roku od mesec dana od izdavanja, NSK odluku o akreditaciji mora da odobri ministar za obrazovanje. Id. čl. 24.7, Konačna odluka o akreditaciji se mora saopštiti visokoškolskoj ustanovi u pisanom obliku. Id. čl Ako zahtev za akreditaciju ili ponovnu akreditaciju je odbijen, ustanova može ponovno podneti prijavu odnosno zahtev za akreditaciju nakon jedne godine. Međutim, ako zahtev odnosno prijava za akreditaciju bude odbijena drugi put, licenca institucije se povlači. Id. čl Akreditacija vredi za razdoblje od jedne godine. Id. čl. 28.1; Vidi takođe Faktor 4 za detaljniju analizu o posledicama neispunjavanja uslova akreditacije. Iako se procesom akreditacije treba rukovati na poverljiv način, KAA je dužan objaviti konačne odluke o akreditaciji i evaluacionom izveštaju na svojoj veb stranici, Id. čl. 27. Uputstvo za akreditaciju rešava i koriguje prethodne pritužbe u pogledu nedostatka žalbenog procesa za odluke o licenciranju i akreditovanju. Sada postoji jasna procedura za ulaganje žalbi na preporuke KAA ili konačnu odluku MONT-a u pogledu akreditacije i licenciranja. Ako su KAA preporuke u sukobu s vanjskim evaluacionim izveštajem, MONT može osnovati međunarodno veće da odobri ili odbije odluku o akreditaciji. Id. čl Svaka visokoškolska ustanova koja se ne slaže s odlukom KAA može podneti žalbu Žalbenom odboru KAA, MONT-u, i nakon iscrpljenih administrativnih mogućnosti nadležnom sudu. Id. čl. 30. Ustanova koja traži akreditaciju mora da plati proces akreditacije. Naknada za prvu akreditaciju ustanove iznosi EUR 3,000 i EUR 1,000 za akreditaciju novog studijskog programa, EUR 2,000 za ponovnu akreditaciju ustanove i EUR 500 za ponovnu akreditaciju studijskog programa. Id. čl Osim toga, privatne visokoškolske ustanove snose odgovornost za sve troškove povezane s procesom akreditacije, uključujući i troškove za angažovanje stručnih timova. Naknada za stručnjake iznosi EUR po svakom stručnjaku u timu. KAA bi trebalo da pruži ustanovi preliminarne procene troškova. Id. čl. 25.3, Kada je visokoškolska privatna ustanova akreditovana, ustanova mora da plati KAA godišnji akreditacioni porez u iznosu od 5 EUR po svakom upisanom studentu. Id. čl MONT pokriva troškove akreditacije za javne visokoškolske obrazovne ustanove. Id. čl Iako je proces akreditacije KAA počeo u 2008, uz angažovanje Britanskog saveta za akreditaciju, KAA nije akreditovao nijednu privatnu visokoškolsku obrazovnu ustanovu u akademskoj godini. Privatni pravni fakulteti, stoga, nisu mogli da upišu nove studente za tu godinu, iako je studentima koji su već primljeni omogućeno da nastave svoje studije. Kao što je jedan posmatrač primetio, Vlada treba da se pohvali na svom principijelnom odbijanju da dozvoli [privatnim visokoškolskim ustanovama] da upišu nove studente u To je dalo ustanovama vreme i priliku da ponovno razmisle o svojoj svrsi, strategiji i savezima i da se pripreme za prvi puni krug akreditacije od strane... KAA. " STEVE BRISTOW, BRITANSKI SAVET, LICENCIRANJE I AKREDITACIJA U SKLADU SA ZAKONOM O VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU na 23 (januar 2010). Kao rezultat toga, kada je proces akreditacije počeo, nisu sve 21

34 postojeće privatne visokoškolske ustanove odlučile da učestvuju a neke su odlučile da se zajedno spoje. Od 31 privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova koje rade na Kosovu u 2008, u početku se samo 13 prijavilo za akreditaciju (dve podnete kasnije, što dovodi do ukupnog broja od 15). Ukupno 13 privatnih institucija su konačno akreditovane i licencirane, uključujući i četiri koje nude diplome prava: AAB-Riinvest College, College Dardania, Fama College, i Iliria College. Ove institucije su u početku bile akreditovane na godinu dana i bile su u mogućnosti da upisuju nove studente u akademskoj godini (iako je navodno MONT ograničio broj studenata). Nakon toga, u julu 2010, KAA je preporučio da se ova četiri privatne pravna fakulteta akredituju za dodatne tri godine. U to vreme, KAA je takođe preporučio da se akredituju i pet dodatnih privatnih visokoškolskih pravnih ustanova - Biznesi College, Evropska škola prava i uprave, UBT College, Victory College i Institut u Gnjilanu (ranije deo Iliria) koji su akreditovani za prvu godinu. Nije bilo žalbi visokoškolskih ustanova kojima je uskraćena akreditacija. Proces akreditacija Univerziteta u Prištini počeo je 2008, a Pravni fakultet je akreditovan maja za period u trajanju od dve godine. Akreditacija Pravnog fakulteta se zasniva na standardima kvaliteta za akreditaciju i Uputstva za akreditaciju i uključivala je evaluaciju spoljnjeg stručnog tima. Kao deo tog procesa, Pravni fakultet je takođe završio izveštaj samovrednovanja u novembru 2009, koji sadrži kako je Pravni fakultet ispunio osnovne standarde kvaliteta za visokoškolske ustanove usmerene na pravno obrazovanje i objasnio izazove i oblasti koje Pravni fakultet treba da poboljša. KAA akreditacija koja je izdata u maju je odobrena s određenim uslovima. Najveća briga je bio slab srazmer između nastavnika i studenata što je rezultiralo da KAA uputi zahtev Pravnom fakultetu da poveća broj svog akademskog osoblja u sledeće dve godine. Verovatno, smanjenje broja studenata na Pravnom fakultetu bi pomogao da se ispuni ovaj uslov. MONT je u junu takođe započeo paralelni, ali odvojeni proces licenciranja privatnih visokoškolskih ustanova koji je uključivao potvrđivanje KAA odluke o akreditaciji. Kao deo tog procesa, svaka privatna visokoškolska obrazovna ustanova je bila dužna da dostavi dokumentacione dokaze da je ispunila sve standarde propisane Uputstvom za licenciranje, a MONT je takođe sproveo svoju vlastitu inspekciju. Pripremljena je detaljna tabela koja sumira koji od kriterijuma za licenciranje je ustanova ispunila u potpunosti, delomično, ili nije ispunila, a podnosioci zahteva su nakon toga trebali da podnesu dodatne dokaze za dokazivanje njihove usklađenosti s određenim kriterijumima. Konačno, sve četiri u početku akreditovane privatne ustanove koje su imale pravne fakultete su licencirani kao koledži odnosno visoke škole jer nijedna o tih ustanova nije ispunila uslove da bude licencirana kao univerzitet. Dve od ovih institucija - AAB-Riinvest i Iliria takođe su licencirane da mogu da nude diplomske master studije prava. Novi proces licenciranja i akreditacije je ozbiljan napredak, jer je uveo novu strukturu, jasnija pravila i procedure i bolji nadzor u visokom školstvu, posebno kod privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova. Postupak akreditacije je u potpunosti transparentan i jasno objašnjen u Uputstvu za akreditaciju. Ispitanici se nisu žalili da je proces bio nejasan ili da ih KAA nije obavestila o tome šta je potrebno za postupak akreditacije. Korišćenje nezavisnih međunarodnih stručnjaka u postupku akreditacije pomaže kredibilitetu procesa. Međunarodni stručnjaci takođe imaju specifična znanja u odgovarajućim oblastima studija, što znači da stručnjaci koji preispituju pravne fakultete su profesori prava. Većina ispitanika se takođe složila oko toga da je proces licenciranja i akreditacije pomogao da se osigura bolja kontrola kvaliteta, posebno u odnosu na privatne visokoškolske obrazovne ustanove. Sada svi pravni fakulteti na Kosovu su u potpunosti licencirani i akreditovani. To je poboljšanje za buduće studente jer pohađanje licenciranog i akreditovanog Pravnog fakulteta treba da ih kvalifikuje da na kraju polažu pravosudni ispit i da uživaju u drugim povlasticama koje mogu imati diplomom iz oblasti prava. U praksi, izgleda da je svaki pravni fakultet koji je KAA akreditovao prošao kroz prve dve faze postupka akreditacije bez ikakvih problema. Svaki je dostavio izveštaj o samovrednovanju (iako je samo Univerzitet u Prištini dostavio svoj izveštaj timu za procenu), a svi su prošli kroz vanjsku ocenu nezavisnih timova stručnjaka. Akreditovani pravni fakulteti se nisu žalili da je bilo koji deo 22

35 ovog procesa bio nepravičan ili neodgovarajući. Kao što je objašnjeno u nastavku, suštinske odluke donesene tokom treće faze KAA i NSK procesa akreditacije i saglasnost ministra za obrazovanje su kritikovani, ali nije bilo pritužbi da postupci nisu bili primenjeni. Osim toga, KAA je objavio svoje odluke o akreditaciji u svom rasporedu za i nije odložio ta objavljivanja. U isto vreme, tim za procenu nije naišao na probleme koji ukazuju na neslaganja između navedenih ciljeva transparentnosti KAA u procesu akreditacije i njegove stvarne prakse. Iako je KAA bio dužan da objavi konačne izveštaje evaluacije kao deo procesa akreditacije na svojoj veb stranici, ti dokumenti nisu bili dostupni online u vreme izrade ove analize. Štaviše, KAA je odbio da da uzorke izveštaja o proceni privatnih pravnih fakulteta na zahtev tima za procenu, tvrdeći umesto toga da su ovi dokumenti samo za internu upotrebu KAA. Osim toga, nejasno je koje je pravne osnove KAA koristio prilikom akreditacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini za razdoblje od dve godine i za ponovnu akreditaciju privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova za trogodišnji period u Iako Zakon o visokom obrazovanju navodi da se akreditacija može izdati za period do pet godina, nedavno usvojeno Uputstvo za akreditaciju predviđa da sva uverenja o akreditaciji traju samo godinu dana. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 11.3, 11.9; UPUTSTVO O AKREDITACIJI čl U stvari, određena zabrinutost se javila u odnosu na kratak period akreditacije za privatne pravne fakultete, iako u vreme izrade ove procene, niko od privatnih pravnih fakulteta akreditovanih u 2009 ili nisu podneli zvanične žalbe zbog njihove skraćene početne akreditacije. Ipak, neki ispitanici su naveli da je kraći period akreditacije dokazao" da MONT i KAA nisu podržavali postojanje kako javnih tako i privatnih pružalaca visokog obrazovanja na Kosovu. Osim toga, neki od ispitanika su kritikovali proces licenciranja i akreditacije kao nepošten ili pod uticajem favorizovanja. Konkretno, veći broj ispitanika smatrao je da KAA i MONT nisu primenjivali na Univerzitet u Prištini iste stroge standarda koji su tražili od privatnih pravnih fakulteta. Povezano s time je bilo i mišljenje većine ispitanika da je Univerzitetu u Prištini data propusnica" zbog političkih razloga ili zbog favorizovanja, što je rezultiralo da KAA da preporuku za akreditaciju i da je zbog toga akreditovan za duži period od privatnih pravnih fakulteta, uprkos prenatrpanosti, niskog srazmera studenata u odnosu na nastavni kadar i druge probleme. Nasuprot tome, drugi ispitanici smatrali su da se privatni pravni fakulteti još uvek bore kako bi zadovoljili iste obrazovne standarde kao i Univerzitet u Prištini i da je kraća početna akreditacija pravična i odražava da KAA ima oprezan i ozbiljan pristup. Nema sumnje da se privatni pravni fakulteti bore sa svojim ugledom i sa utiskom da su njihovi akademski programi laki" za prolazak i da primaju manje kvalifikovane studente. Privatno visokoškolsko obrazovanje je relativno novo na Kosovu i svi oni koji rade na licenciranju i akreditaciji u MONT i KAA, s izuzetkom međunarodnih stručnjaka, su usko povezani sa Univerzitetom u Prištini (bilo kao bivši studenti, nastavnici, ili oboje). Diplomirani studenti privatnih visokoškolskih obrazovnih ustanova na Kosovu nisu imali vremena da stignu do uticajnih pozicija, tako da ne čudi da Univerzitet u Prištini uživa unutrašnju prednost kod onih koji su uključeni u postupak akreditacije. No, čini se da bez obzira na prednost koju Univerzitet u Prištini može da uživa, to ne sprečava privatne pravne fakultete da dobiju akreditaciju. Uprkos ovim zabrinutostima, niko od ispitanika nije doveo u pitanje potrebu za licenciranjem i za ograničenim brojem privatnih pravnih fakulteta kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja u tim institucijama. Proces licenciranja i akreditacije je po mnogima uspeo u postizanju tih ciljeva. Faktor 4: Disciplinske i izvršne mere Kada ustanove koje pružaju pravno obrazovanje ne ispoštuju uspostavljene standarde osiguravanja kvaliteta, disciplinske ili izvršne mere se primenjuju pravično, dosledno i transparentno sa žalbenim postupkom. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: 23

36 Sistem sprovođenja akreditacije i licenciranja izgleda da je pravičan i transparentan i predmet je sudskog preispitivanja. Postupak i uslovi kao i potencijalne kazne za neispunjavanje važećih standarda su jasno propisani, međutim nije jasno do kojeg stepena se ovaj sistem primenjuje u praksi. Analiza/ obrazloženje: Akreditacija ili postupak akreditovanja, mora da se primeni najmanje svakih pet godina. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 11.3, Ukoliko obrazovna ustanova nije akreditovana ili ne izvrši ponovnu akreditaciju mora da ponovi taj proces u roku od jedne godine. Id. 11.6; Vidi takođe UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl Ukoliko ustanova po drugi put ne dobije akreditaciju dolazi do oduzimanja dozvole za rad odnosno licence i pružanja usluga visokog obrazovanja iako se na takvu odluku može uložiti žalba sudu. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 11.7; Vidi takođe UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl Na kraju svake godine, akreditovane javne i privatne visokoškolske obrazovne ustanove moraju da podnesu KAA sveobuhvatni godišnji izveštaj, koji treba da sadrži informacije u pogledu plana za poboljšanje i pratećih aktivnosti koje su preduzete na osnovu preporuka evolucionog ekspertskog izveštaja. UPUTSTVO O AKREDITACIJI čl Takođe moraju da obaveste KAA o bilo kojim promenama u svom statutu, vlasništvu, nazivu, postojećim studijskim programima, ugovorima sa akademskim osobljem, lokacijom ili bilo kojim poteškoćama sa kojima se suočavaju u ispunjavanju bilo kojih standarda. Id. čl MONT ima različite pravne mogućnosti na raspolaganju da sprovede standard osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju. Na preporuku KAA može izmeniti ili opozvati licencu ili odbiti ponovnu akreditaciju visokoškolskoj obrazovnoj ustanovi. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU ZAKON 4.4 (b); Vidi takođe uopšteno UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl MONT može oduzeti dozvolu za rad odnosno licencu privatnoj visokoškolskoj obrazovoj ustanovi ako je pružalac usluga promenio uslove za dobijanje licence bez odgovarajuće najave, ako to predstavlja rizik po zdravlje ili život studenata ili zaposlenih, ako je bilo prevara ili pogrešnog predočavanja stvari u procesu prijave ili obnove postupka, ako se upravnim aktom ili sudskom odlukom dokazuje da je privatni pružalac usluga ozbiljno" prekršio zakon ili ako nepravilnosti u vaspitno-obrazovnom procesu nisu uklonjene nakon upućenog ukora MONT. UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 15.1, Osim toga, KAA može ponovno razmotriti svoju odluku o akreditaciji u bilo kom trenutku i povući akreditaciju ustanove ako 1) postoje dokazi da je u jednoj ili više oblasti koja je bila akreditovana značajno pao kvalitet; ili 2) ako su dostavljene lažne informacije ili dokumentacija u procesu akreditacije imale uticaja na dodelu akreditacije. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl Akreditacija ustanove takođe će prestati da važi ako se ne ispuni krajnji prijavni rok za akreditaciju. Id. čl Osim toga, MONT može pokrenuti postupak za opoziv akreditacije privatne visokoškolske ustanove kada ona ne poštuje uslove propisane kosovskim zakonom ili relevantnim međunarodnim dokumentima. Id. čl Na svaku odluka KAA može se uložiti žalba Žalbenom odboru KAA, MONT-u i nadležnom sudu (nakon što su iscrpljeni svi administrativni pravni lekovi). Id. čl 30. MONT takođe može posetiti privatne visokoškolske obrazovne ustanove bez prethodne najave u bilo kom trenutku i pripremiti izveštaj o inspekciji, da pruži predloge i preporuke za poboljšanja i određivanje rokova za sprovođenje poboljšanja. Ako su uočene teške povrede, preduzimaju se administrativne mere (verovatno, oduzimanje licence) protiv privatne visokoškolske obrazovne ustanove. Ako ustanova ne sprovede preporuke MONT-a u određenom vremenskom roku, MONT može obustaviti rad visokoškolske obrazovne ustanove u cilju otklanjanja uočenih problema. UPUTSTVO ZA LICENCIRANJE čl. 21. KAA uživa identična inspekcijska prava u pogledu 13 Nejasno je da li se standardi primenjuju da trajanje akreditacije, jer novousvojeno Uputstvo za akreditaciju propisuje akreditaciju koja vredi godinu dana. Videti čl

37 bilo koje akreditovane visokoškolske ustanove, međutim, ne postoje naznake u pogledu posledica za nepoštovanja preporuka koje su date tokom takvih inspekcija. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl MONT takođe može uvećati svoja izvršna ovlašćenja kroz odredbu koja omogućuje da se razmotri KAA primedba ili preporuka prilikom dodele sredstava javnim ili privatnim visokoškolskim ustanovama i da odredi uslove javnim i privatnim univerzitetima za dobijanje vladinih finansijskih sredstava. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 4.4 (e), 17.4, 18.1, 23.3, 23.5; Vidi takođe STATUT PU čl Uprkos zahtevima za ovom informacijom, KAA nije dao Timu za procenu informacije o sprovođenju propratnih aktivnosti i godišnjeg izveštavanja od strane akreditovanih visokoškolskih ustanova ili bilo koje mere koje su preduzeli MONT ili KAA. Dakle, nejasno je kako izgleda ovaj deo procesa akreditacije u praksi. Nije bilo prijavljenih slučajeva da akreditovani pravni fakulteti nisu primenili preporuke MONT-a koje se odnose maksimalan broj studenata koji se mogu upisati, programe koji se mogu ponuditi ili izveštaje o primljenim studentima od strane visokoškolskih ustanova koje rade bez dozvole i / ili akreditacije. Stoga, nema primera izrečenih kazni ili drugih preduzetih disciplinskih mera. U isto vreme, svi ispitanici koje je ispitao tim za procenu na javnim i privatnim pravnim fakultetima izgleda da su bili informisani odnosno vrlo upoznati o važećim propisima i da su ozbiljno preuzeli obavezu da poštuju pravila, naloge i smernice MONT-a. 25

38 II. Propisi i uslovi prijema Faktor 5: Prijemni ispit i/ili ostali standardi upisa Prijem u institucije koje pružaju pravno obrazovanje zasniva se prolasku pravičnog, rigoroznog i transparentnog prijemnog ispita ili sličnih skupova jedinstvenih standarda upisa koji su pripremljeni da osiguraju da studentsko telo ima akademski potencijal da završi studije i efikasno se bavi pravno strukom odnosno advokaturom. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Prijem na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini zasniva se na pravičnom i transparentnom procesu. Međutim, previše je studenata primljeno zbog toga što je MONT utvrdio obim upisanih grupa ne pridržavajući se preporuka Pravnog fakulteta o broju studenata koji mogu da se upišu. Univerzitet u Mitrovici takođe izgleda da ima pravičan i transparentan proces prijema studenata. Standardi upisa na privatnim pravnim fakultetima ostaju nejasni i izgleda da ne postoje utvrđeni konkurentni kriterijumi upisa. Analiza/ obrazloženje: Prijem na dodiplomske odnosno osnovne akademske studije u javnim visokoškolskim obrazovnim ustanovama je konkurentan i zasniva se na zaslugama. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU Javni univerziteti mogu da odrede svoje vlastite propise za prijem studenata, uključujući dodatne uslove za upis koje treba da dozvoli MONT. Id. 7.2 (c), 27.2; Vidi takođe STATUT UP čl Ne postoji jedan odnosno jedinstveni nacionalni prijemni odnosno kvalifikacioni ispit za upis na univerzitete ili pravne fakultete. Kao rezultat toga, svaka visokoškolska ustanova koja pruža pravno obrazovanje ima malo drugačiji proces i mnogi organizuje svoje vlastite prijemne ispite. Za upis na dodiplomske studije odnosno studije prvog ciklusa potrebno je najmanje 12 godina osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja i uspešno polaganje maturskog ispita. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 2.3; Vidi takođe STATUT UP čl Pravni fakultet Univerziteta u Prištini (uključujući i dva nova univerzitetska kompleksa u Peći i Gnjilanu) upisuje studente na osnovu kombinacije uspeha iz srednje škole, ostvarenog uspeha na maturi (nacionalni ispit za sve maturante srednjih škola) i ostvarenih rezultata na prijemnom ispitu koji je sačinio Pravni fakultet. STATUT UP čl Prijemni ispit je ispit sa višestrukim izborom ponuđenih odgovora koji se sačinila komisija pri Pravnom fakultetu i organizuje se dvaput godišnje u junu i septembru. Sačinjen je kako bi testirao svršene srednjoškolce odnosno buduće studente i nivo znanja iz tri predmeta po samostalnom izboru fakulteta. U prošlosti, ovi predmeti su bili Albanski jezik, osnove teorija prava, filozofija i sociologija. Za ispite koji su organizovani u junu 2010, filozofija i sociologija su zamenjeni sa osnovama ustavnog prava. Komisija fakulteta koja sačinjava ispit je takođe odgovorna za ocenjivanje testova. Ocenjivanje je anonimno, ali se sprovodi ručno (skeniranje listova se ne koristi). Potencijalni studenti plaćaju naknadu od 10 EUR za polaganje ispita. Ova naknada pokriva troškove organizovanja testiranja uključujući i plaćanje fakultetu za ocenjivanje ispita. Kandidati mogu najviše da ostvare 100 bodova na prijemnom konkursu, uključujući i do 20 bodova na osnovu prosečne ocene u srednjoj školi, do 50 bodova na osnovu ostvarenog 26

39 uspeha na maturskom ispitu i do 30 bodova na prijemnom ispitu Pravnog fakulteta. 14 Najmanje 30% od ukupnih bodova kandidat mora da osvoji na prijemnom ispitu, kako bi ga se kandidat kvalifikovao za upis. Kandidati iz određenih povlašćenih kategorija dobijaju 10 dodatnih odnosno bonus bodova na svoj ukupni ostvareni rezultat. Pogledajte Faktor 7 u nastavku. Svi kandidati se nakon toga rangiraju na osnovu ukupno ostvarenog rezultata. Ako nekoliko kandidata ima isti ostvareni rezultat odnosno bodova, prednost se daje onom kandidatu koji ima najviši prosek ocena iz srednje škole, a onda sa najviše bodova ostvarenim na prijemnom ispitu. Ako nekoliko kandidata i dalje ima identičan rezultata u tom slučaju fakultet formira posebnu komisija koja vrši upis kandidata koji su najviše kvalifikovani. Konačne rang liste kandidata se objavljuju javno (s imenima i ostvarenim rezultatima potencijalnih studenata) u roku od sedam dana od dana polaganja ispita. Studenti mogu uložiti žalbu na rezultate Fakultetskom savetu na isti dan kada su rang liste objavljene, a savet mora da odluči uloženoj već narednog dana. Pravni fakultet nakon toga dostavlja svoju preporuku Senatu Univerziteta u Prištini o broju studenata koji bi trebali da budu primljeni. STATUT UP čl Broj primljenih studenata " zasniva se na celokupnom broju studenata koji treba da se školuju o državnom trošku koji je predvideo [MONT]." Pravni fakultet takođe mora da pošalje rang liste kandidata koji su se upisali na studije rektoratu univerziteta. Redoviti studenti plaćaju naknadu za upis u iznosu od EUR 50 (USD 62,5) po semestru, dok oni koji su upisani vanredno plaćaju školarinu u iznosu od EUR 250 (312,5 USD) po semestru. Počevši od druge godine, studenti sa minimalnim prosekom na studijama od 9,0 imaju pravo da dobiju javne stipendije na osnovu ostvarenog uspeha u iznosu od EUR 900 (1125 USD) godišnje. U junu i septembru ukupno je 5,800 kandidata polagalo prijemni ispit koji je organizovao Pravni fakultet. Pravni fakultet je preporučio da se za ovu akademsku godinu upiše 400 redovnih studenata i 500 vanrednih studenata. MONT je umesto toga odlučio da upiše 1,866 studenata 15 ( što je za 966 više od preporuke Pravnog fakulteta). Ovo je uključivalo i 78 studenata koji se primljeni pod posebnim listama koje određuju povlašćeni upis za studente na osnovu memoranduma sa posleratnim udruženjima. Pogledajte Faktor 7 ispod za više detalja o posebnim merama upisa. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na 1197 novih LL.B. studenata koji su upisani u akademskoj i studenata koje je upisano u akademskoj Za akademsku godinu, MONT je odredio da Pravni fakultet treba da upiše 3000 studenata (2.600 redovnih i 400 vanrednih), s 1500 učenika (1300 redovnih i 200 vanrednih) koji treba da se upišu na Prištinski univerzitetski kompleks i 750 studenata (uključujući i 100 vanrednih) koji treba da budu upisani na dva nova univerzitetska kompleksa u Peći i Gnjilanu. Ovi dodatni studenti predstavljaju opterećenje već ograničenim resursima Pravnog fakulteta u pogledu kako dostupnosti akademskog osoblja tako i prostora. Pravni fakultet je uveliko svestan ovog problema. Pogledajte UNIVERZITET U PRIŠTINI, PRAVNI FAKULTET, IZVEŠTAJ SAMOEVALUACIJE na 8 (nov. 2009). Odluka o broju studenata koji treba da budu primljeni očigledno nije povezana sa raspoloživim resursima, već je povezana s pritiskom koji je stvorio veliki broj maturanata srednje škole i potražnja za visokim obrazovanjem. Tokom akademske u zemlji je bilo učenika u srednjim školama, od kojih će svi uskoro imati pravo da uđu u sistem visokog obrazovanja. Osim toga, 26,274 od 28,141 učenika položilo je maturu u god. što im je omogućilo da se dalje školuju. Izgleda da postoji saglasnost da zbog toga što ekonomija ne može da osigura radna mesta za ove mlade ljude, da bi ustanove visokog obrazovanja trebalo da budu kao sigurnosni ventil". MONT je odlučio da je povećanje kvota za upis poželjno zbog uskraćivanja visokog obrazovanja hiljadama mladih ljudi, posebno imajući u vidu činjenicu da je u sadašnjem trenutku, samo 23% populacije starosne dobi od 18 do 24 pohađa visoko obrazovanje (najniži procenat u Evropi). Jedna komponenta trenutne kosovske strategije visokog obrazovanja 14 Kandidati izvan Kosova i drugi su polagali maturski ispit mogu dobiti do 20 bodova na osnovu ostvarenog rezultata iz srednje škole i do 80 bodova prilikom polaganja prijemnog na Pravnom fakultetu. 15 Prema podacima koje je pružio Pravni fakultet, u skladu sa odlukom MONT-a ukupno je primljeno studenata, međutim, samo njih se upisalo na studijske programe. 27

40 je da se poveća broj upisanih u visokom obrazovanju za najmanje 25% od 18 do 25 godine starosti do STRATEGIJA RAZVOJA VISOKOG OBRAZOVANJA NA KOSOVU ( ) na 8 (2004). Odluka MONT-a je izgleda donesena s puno razumevanja da ovakav način stvara manje idealno obrazovno okruženje, ali da u kratkom roku predstavlja najbolju opciju za Kosovo u celini. Sveukupno, proces upisa na Pravnom fakultetu izgleda da je povezan sa pravičnim i transparentnim standardima uključujući i prijemni ispit. Međutim, standardi upisa nisu visoko selektivni, s obzirom na veliki broj upisanih studenata. Ovo može doprineti nižim stopama diplomiranja (vidi Faktor 13 u nastavku) jer su upisani manje kvalifikovaniji studenti. Takođe, postoji opšta percepcija da su studenti koji imaju porodične ili druge veze upisani bez potrebnih kriterijuma za upis. Ove priznanja nisu prijavljena kao rezultat toga da budući studenti i njihove porodice direktno plaćaju novac, nego zbog favorizovanja i insajderskog statusa. Upis na diplomske master studije ili studije drugog ciklusa na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini zahtevaju završetak dodiplomskih pravnih studija i minimalnu prosečnu ocenu 7,50. Ako je broj prijavljenih manji od broja raspoloživih mesta, kandidati s nižim prosekom mogu se smatrati potencijalnim kandidatima, međutim takvi kandidati moraju da polože prijemni ispit koji se sastoji do tri predmeta po izboru Pravnog fakulteta. Kandidati imaju tri radna dana nakon objavljivanja rezultata da podnesu žalbu na rezultat posebnoj petočlanoj komisiji koja u svom sastavu ima prorektora za akademska pitanja i ostale članove koje imenuje rektor. Studenti upisani na diplomski master studijski program plaćaju školarinu u iznosu od 300 evra po semestru. Na Pravnom fakultetu u akademskoj godini upisano je 400 studenata (uključujući i 50 studenata na LL.M. program koji finansira WUS-Austrija). Studenti koji su upisani na studije koje finansira WUS Austrija moraju da imaju završene četvorogodišnje dodiplomske studije i moraju da govore engleski jezik. To je blago smanjenje više od 557 novih studenata koji su upisani u akademskoj i 542 studenta koji su upisani u akademskoj godini. Novo akreditovani Univerzitet u Prizrenu upisao je studente u akademskoj na osnovu kombinacije ostvarenog proseka u srednjoj školi i rezultata na maturskom ispitu. Nisu organizovani posebni prijemni ispiti međutim, kandidati su dobili dodatne ili bonus bodove ukoliko su polagali testove iz prioritetnih predmeta (sociologije, istorije i građanskog vaspitanja za Pravni fakultet), kao deo njihove mature. Rangiranje kandidata se obavlja dodavanjem ukupne ocene dobijene na maturskom ispitu, ocene dobijene na osnovu prioritetnih tematskih oblasti koji se množe sa koeficijentom 0,5, i prosečnom ocenom ostvarenog uspeha u srednjoj školi. Konačni rezultati su objavljeni na veb stranici univerziteta i kandidati imaju pet dana da podnesu žalbu Dekanatu. U akademskoj godini je primljeno 300 studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademski pravnim studijama ili studijama prvog ciklusa. Svi novi studenti oslobođeni su plaćanja školarine na prvoj akademskoj godini. Proces upisa na Univerzitet u Mitrovici je sličan procesu koji se koristi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Ključna razlika je u tome što se prijemni ispit organizuje na srpskom jeziku. Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici je u akademskoj godini upisao 175 studenata, u poređenju sa 60 studenata koji su upisani u 2008, a ukupno 142 novih studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim pravnim studijama je primljeno u akademskoj godini. Od ovog broja, 75 studenata prima javne stipendije, dok preostali studenti plaćaju godišnju školarinu u iznosu od EUR 500 (USD 625). Pravni fakultet odlučuje koji studenti primaju stipendije na osnovu ocena iz srednje škole i ostvarenih rezultata na prijemnom ispitu. Studenti iz južne Srbije se navodno prijavljuju na Pravni fakultet u Mitrovici zbog toga što je manja konkurencija za prijemni i stipendije u odnosu na ostale pravne fakultete u Republici Srbiji posebno u Beogradu. Na privatnim fakultetima, procedura prijema je daleko manje formalnija. MONT je ograničio broj studenata koji mogu da se upišu na privatnim pravnim fakultetima tokom akademske Iako tim za procenu nije bio u mogućnosti da dobije službene informacije u vezi sa ograničenim brojem studenata za za pojedine univerzitete (uprkos ponovljenim zahtevima), 28

41 ispitanici iz privatnih pravnih fakulteta sa kojima je razgovora tim za procenu su naveli da ove granice se kreće u rasponu od 100 do 150 studenata. Studenti se obično primaju isključivo na osnovu nacionalnog maturskog ispita, osim ako broj prijavljenih ne prevazilazi broj raspoloživih studentskih mesta. Neki privatni pravni fakulteti su pripremili svoje prijemne ispite, međutim oni se ne primenjuju ravnomerno, a postupak za njihovo pripremanje i ocenjivanje izgleda da je daleko manje formalizovan. Najmanje jedan privatni pravni fakultet je organizovao prijemni ispit po prvi put u 2009, naizgled u pokušaju da brzo pokuša da se izbori sa većim brojem prijavljenih kandidata od broja raspoloživih mesta, ostavljajući utisak da je ustanova prethodno upisala sve kandidate. Studenti na privatnim pravnim fakultetima plaćaju godišnju školarinu u rasponu od EUR do EUR Faktor 6: Nediskriminacijski upis Upis na ustanove koje pružaju pravno obrazovanje se ne odbija na osnovu pripadnosti rasi, polu, seksualnoj orijentaciji, boji kože, vere, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovinskom stanju, rođenju, jezik, ili fizičkom invaliditetu. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Zakon zabranjuje diskriminaciju u procesu upisa na pravnim fakultetima i nema dokaza o otvorenoj diskriminaciji u postupku upisa na javnim ili privatnim visokoškolskim ustanovama. Međutim, de facto segregacija u visokom obrazovanju se nastavlja, sa etničkim Albancima koji pohađaju Pravni fakultet Univerziteta u Prištini ili jedan od privatnih pravnih fakulteta, dok etnički Srbi pohađaju Univerzitet u Mitrovici. Jezik nastave po svemu sudeći predstavlja ključni faktor koji određuje studenti prava koje ustanove će se prijaviti za upis, pošto etnički Srbi imaju tendenciju da ne znaju dovoljno dobro albanski jezik da studiraju pravo na tom jeziku a etnički Albanci ne znaju dovoljno dobro srpski jezik da studiraju pravo na tom jeziku. Analiza/ obrazloženje: Ustav Kosova garantuje jednakost svih pojedinaca pred zakonom." USTAV REPUBLIKE KOSOVO čl. 3(2) [U daljem tekstu USTAV.]. Diskriminacija na osnovu rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovinskog, ekonomskog i socijalnog stanja, seksualne orijentacije, rođenja, invalidnosti ili nekog drugog ličnog statusa je izričito zabranjena. Id. čl. 24(2). Svako ima zagarantovane jednake mogućnosti na obrazovanje. Id. čl. 47(2). Kosovsko zakonodavstvo posebno zabranjuje direktnu ili indirektnu diskriminaciju u visokom obrazovanju na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, fizičkih ili drugih invaliditeta, bračnog statusa, boje kože, jezika, religije, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog, etničkog ili socijalnog porekla, povezanošću s nekom nacionalnom zajednicom, imovinom, rođenjem ili drugim statusom. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 3.1. Takođe nema starosne granice za upis u visokoškolske ustanove ili prilikom dodeljivanja stečenih zvanja odnosno kvalifikacija. Id Univerzitet u Prištini se posebno zalaže za jednake mogućnosti za sve i zabranjuje diskriminaciju po istoj osnovi u skladu sa Zakonu o visokom obrazovanju. STATUT UP čl. 6. Međutim, kao što je objašnjeno u nastavku u Faktoru 7, univerzitet ima posebnu odredbu za rodnu ravnopravnost koja daje ženama povlašćeni položaj. Id. čl. 7. Opšta percepcija je da nema diskriminacije pri upisu na Pravni fakultet Univerziteta u Prištini. U akademskoj na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini je ukupno upisano 4,438 studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim studijama prava. Od tog broja, njih 2,482 (ili 55.93%) su žene, a 1,956 (44.07%) su muškarci. Od 963 studenata upisanih na 29

42 diplomske master studije prava, samo 363 (37,69%) su žene. Sledeća tabela predstavlja rezime podatka o rodnoj pripadnosti studenata koji su godišnje upisani na Pravnom fakultetu. RODNI SASTAV NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI, Akademska Broj novoprimljenih studenata Ukupno upisanih studenata godina Muškarci Žene % Žena Muškarci Žene % Žena ,561 2, ,799 1, , ,956 2, RODNI SASTAV NA DIPLOMSKIM MASTER STUDIJAMA UNIVERZITETA U PRIŠTINI Akademska godina Ukupan broj studenata Žene Studenti % Žena Kao što je to objašnjeno u Faktoru 13 ispod, procenat diplomiranih koji su žene je značajno niži od ukupnog procenta žena studenata. Žene su zastupljene nešto manje od 38% kod diplomiranih studenata u 2008, a taj procenat je samo povećan na 42% u Postoje trenutno dva slepa studenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Ovi studenti se ocenjuju usmeno i inače nemaju nikakve druge pogodnosti. U vreme pisanja analize koju je vodio tim za procenu nije bilo drugih studenata s invaliditetom upisanih na Pravnom fakultetu. Takođe ima 29 studenata iz etničkih manjina, uključujući iz zajednice Turaka, Goranaca i Bošnjaka i albanskih studenata iz Bosne, Makedonije, Crne Gore i Albanije. Osim toga, 30 novih dodiplomskih studenata prava iz etničkih manjina su bili primljeni u akademskoj godini, uključujući i dva Bošnjaka, sedam Turaka (uključujući i šest u univerzitetskom kompleksu u Gnjilana), a 21 etničkih Albanaca van Kosova (uključujući 11 u univerzitetskom kompleksu u Gnjilanu). Nema podataka da su u univerzitetskom kompleksu u Peći upisani studenti iz manjinskih zajednica. ETNIČKE MANJINE NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI Akademska Ukupan broj Ukupan broj Bošnjaci Turci Ostali godina studenata manjina , , , Nema studenata srpske nacionalnosti jer navodno niko se nije prijavio." Jedan od mogućih prepreka koja sprečava kandidate srpske nacionalnosti da se prijave za upis na Univerzitet u Prištini je poznavanje jezika kao preduslov. Nacionalni maturski ispit se nudi na albanskom, srpskom, turskom i engleskom jeziku, a Pravni fakultet omogućava studentima da polažu ispite na drugim jezicima. Međutim, svi predmeti se održavaju na albanskom jeziku, a ne postoje odredbe koje omogućuju studentima da pri prijavljivanju na Pravni fakultet ne polažu deo prijemnog ispita koji se odnosi na albanski jezik. To verovatno znači da se studenti koji ne znaju albanski jezik neće ni prijaviti. 16 Cifre o upisu raščlanjene po polu i po etničkoj pripadnosti za akademsku godinu godinu nisu bile dostupne u vreme kada je ovaj izveštaj poslat na štampanje. 30

43 Slično tome, navodno ne postoje studenti etnički Albanci koji su upisani na Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici. Prema navodima, nijedan student Albanac nije se prijavio za upis. Svi studijski programi na Univerzitetu u Mitrovici se nude na srpskom jeziku i izgleda da studenti ne mogu da polažu ispite na drugim jezicima osim srpskog. Studentsko telo Pravnog fakulteta Univerziteta u Mitrovici obuhvata studente srpske nacionalnosti s Kosova i južne Srbija, kao i etničke manjine iz južne Srbija, uključujući i Rome. Tu su takođe i ostali nealbanski muslimani. Tačne brojke nisu poznate, ali jedan ispitanik je procenio da približno 20-30% studenata nisu srpske nacionalnosti. Privatni pravni fakulteti navodno primaju pripadnike etničkih manjina, iako tačne brojke nisu poznate. Svi akreditovani privatni pravni fakulteti se nalaze u većinskim albanskim područjima, a navodno nemaju nijednog studenta iz srpske etničke zajednice. Privatne visokoškolske ustanove ne zahtevaju podjednako od studenata da polažu prijemni ispit, tako da albanski jezik kao uslov na prvi pogled ne bi trebalo da predstavlja prepreku. Kao što je pomenuto u Faktoru 5, MONT je ograničio broj studenata koji mogu da se upišu na tim privatnim pravnim fakultetima u akademskoj godini tako da je nejasno kakav uticaj imaju, ako ga imaju, ova ograničenja na broj žena i pripadnike etničkih manjina da se upišu u ove visokoobrazovane ustanove. Faktor 7: Posebne mere upisa Posebne mere upisa kako bi se povećala zastupljenost članova u nepovoljnom položaju se primenjuju na odgovarajući način tamo gde je to potrebno kako bi se dalje unapredio željeni cilj društva ili ustanova koje pružaju pravno obrazovanje. Zaključak Korelacija: Pozitivno Trend: Pravni fakultet Univerziteta u Prištini primenjuje posebne mere upisa za povećanje zastupljenosti grupa koje nisu zastupljene i grupa u nepovoljnom položaju, uključujući i etničkih manjine, žene i ratne veterane i njihove porodice. Ove mere, međutim, nisu bili uspešne u privlačenju studenata srpske nacionalnosti da sa prijave za upis. Privatni pravni fakulteti nemaju usvojene nikakve posebne mere upisa i nijedan od javnih ili privatnih pravnih fakulteta nema proaktivna nastojanja da privuku i podstaknu veći broj etničkih manjina ili žena da se školuju na pravnim školama odnosno fakultetima. Analiza/ obrazloženje: Kao što je navedeno u Faktorima 5 i 6, Zakon o visokom obrazovanju i Statut UP izričito zabranjuju diskriminaciju u visokom obrazovanju, uključujući tokom procesa prijema odnosno upisa. Univerzitet u Prištini prihvata prijave na konkurentnoj osnovi, na osnovu ocena iz srednjih škola, ostvarenog rezultata na maturskom ispitu i ostvarenih rezultata na prijemnom ispitu Pravnog fakulteta. U isto vreme, Senat Univerziteta u Prištini je ovlastio posebnu procedura prijema za pojedine etničke manjinske grupe uključujući etničke Srbe, Rome, Bošnjake i Turke, kao i za etničke Albance iz Crne Gore, Srbije i Albanije. Kandidati iz svake od ovih kategorija se posebno broje i rangiraju, a svi kandidati se primaju do određenog broja ( kandidati iz ovih kategorija ne mogu biti primljeni izvan propisanih MONT kvota). Studenti koje se primaju na osnovu ovih kategorija moraju se upisati na univerzitet kao redovni studenti. U praksi, broj kandidata u ovoj grupi ne prelazi ukupan broj namenjen za poseban upis, tako da svi kandidati koji spadaju u ove kategorije se automatski upisuju. Do akademske god. bilo je ukupno 29 studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim pravnim studijama iz ovih kategorija, uključujući studente iz turske, goranske i bošnjačke zajednice kao i albanskih 31

44 studenata iz Makedonije, Crne Gore i Albanije. Za akademsku god. određene kvote MONT-a za Pravni fakultet su bili osmoro Bošnjaka, sedmoro Roma, Aškalija i Egipćana, šestoro Turaka i 35 Albanaca izvan Kosova. Ukupno je 30 novih studenata na dodiplomskim odnosno osnovnim akademskim pravnim studijama primljeno u skladu s ovim kvotama, uključujući i dvoje Bošnjaka, sedmoro Turaka (uključujući i šestoro u univerzitetskom kompleksu u Gnjilanu), a 21 studenata albanske nacionalnosti van Kosova (uključujući 11 u univerzitetskom kompleksu u Gnjilanu). Navodno nema studenata iz manjinskih zajednica koji su primljeni u univerzitetskom kompleksu u Peći. Nema studenata srpske nacionalnosti na Univerzitetu u Prištini, ili kako je izvešteno na bilo kom od privatnih pravnih fakulteta odnosno visokih škola. Izgleda da nema očiglednih aktivnosti da se privole pripadnici manjinskih grupa. Univerzitet u Prištini ističe svoju podršku za rodnu ravnopravnost i izjavljena politika je da se da prednost ženskim kandidatima u slučajevima gde muški i ženski kandidati imaju isti ocene ili preporuke (na primer, jednak rezultat na prijemnom ispitu). Pogledajte STATUT UP čl. 7. Ispitanici ističu i smatraju da se ova odredba ne primenjuje u praksi i da rodna pitanja ne utiču na odluke o prijemu odnosno upisu kandidata. Rektor Univerziteta u Prištini takođe ovlašćuje upis studenata koji se nalaze na posebnim listama, koje se sastavljaju u skladu s Memorandumom o razumevanju koji je potpisan sa posleratnim udruženjima i obezbeđuju posebne mere upisa za albansku decu branitelja i ratnih veterana. Uvrštavanje na ove liste nosi sa sobom dodatnih 10 bodova na ukupan rezultat ostvaren tokom prijemnog ispita na Univerzitet. Ukupno 78 studenata je primljeno na Pravni fakultet u skladu sa potpisanim memorandumom u akademskoj Nijedan student u skladu sa ovim listama nije primljen u akademskoj godini, a 59 studenta su bili upisani u akademskoj god. Izgleda da nema nekog značajnijeg otpor na Pravnom fakultet Univerziteta u Prištini o ideji za posebnu proceduru prijema za pripadnike etničkih manjina ili drugih zapostavljenih grupa. Ipak, broj identifikovanih pripadnika manjinskih grupa i dalje je mali u odnosu na veličinu studentskog tela. Za to mogu da postoje mnogi razlozi, kao što je činjenica da samo mali broj mladih iz tih grupa nastavljaju svoje školovanje ili završe srednju školu i nastave visokoškolsko obrazovanje, odnosno činjenica da se studije na Univerzitetu u Prištini odvijaju na albanskom jeziku. Međutim, jasno je da diskriminacija u procesu prijema nije među razlozima. Sve privatne visokoškolske ustanove koje je posetio tim za procenu nemaju napismena pravila odnosno propise o posebnim merama prijema nezastupljenih grupa, iako sve ove ustanove tvrde da ne diskriminišu i da podstiču odnosno ohrabruju svačiju prijavu. Kao što je već pomenuto u gore navedenom Faktoru 6, neki studenti iz grupa u nepovoljnom položaju i nezatupljenim grupama upisuju se na privatne univerzitete. Tim za procenu nije dobio službene podatke o zastupljenosti manjina ili studenata sa posebnim potrebama na Univerzitetu u Mitrovici ili o bilo kojim drugim posebnim merama koje imaju za cilj da se dopre do takvih studenata. 32

45 III. Kurikulum i metodika nastave Faktor 8: Sveobuhvatni kurikulum Institucije koje pružaju pravno obrazovanje imaju kurikulum koji je sveobuhvatan i koji sadrži nedavne novine u nacionalnom, komparativnom i međunarodnom pravu kako bi se studentima pružila znanja i veštine potrebne za delotvorno i odgovorno bavljenje pravnom praksom. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: U skladu sa zakonom i praksom akademski kurikulum na pravnim fakultetima na Kosovu je u skladu s Bolonjskom deklaracijom, uključujući korišćenje ETCS bodova. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini ima sveobuhvatan kurikulum koji uključuje odgovarajući broj predmeta iz nacionalnog, komparativnog i međunarodnog prava. Velika većina predmeta ostaju u velikoj meri teoretski, s nekoliko praktičnih kurseva koji su dostupni ograničenom broju studenata. Privatni pravni fakulteti primenjuju kurikulum iste strukture kao i Univerzitet u Prištini, ali sa čak još manje predmeta sa praktičnim veštinama. Nijedan od pravnih fakulteta ne podučava osnovne akademske veštine koje možda nedostaju novim studentima zbog lošeg osnovnog i srednjeg obrazovanja. Univerzitet u Mitrovici radi u skladu sa srpskim kurikulom i stoga ne priprema na odgovarajući način studente prava da se pravnom strukom bave na Kosovu. Analiza/ obrazloženje: Po zakonu, pružaoci visokog obrazovanja na Kosovu imaju široku autonomiju u pitanjima koja se odnose na organizaciju akademskog procesa, što uključuje i njihove neposredne odgovornosti za samostalni razvoj i realizaciju programa i izboru predmeta koji će se podučavati, kroz pravila koja su transparentna, pravična i lako dostupna studentima. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 7.2 (d)- (e), 12,5; Vidi takođe STATUT UP čl , Ne postoji jedinstveni format odnosno model nastavnog plana i programa koji je usvojio MONT, međutim, kao deo kosovskih nastojanja u oblasti obrazovne integracije, MONT je izdao propis o pripremanju kurikuluma koji zahteva da svi pružaoci visokog obrazovanja rade u skladu s Bolonjskom deklaracijom, uključujući i korišćenje ESPB bodova. Pogledajte generalno MONT IZJAVA O POLITICI MONT-A ZA RAZVOJ KURIKULUMA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU, MONT PROGRAMI ZA INTEGRACIJU U EVROPSKI PROSTOR VISOKOG OBRAZOVANJA (1. oktobar 2007.) MONT preispituje osnovni kurikulum kao deo procesa licenciranja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.4 (e). Na Univerzitetu u Prištini, Senat Univerziteta je zadužen za odobravanje nastavnog plana i programa posebnih akademskih jedinica. STATUT UP čl (d), 49.6, Svaki fakultet je takođe odgovoran za izradu predloga Senatu o akademskim pitanjima uključujući sadržaj studijskih programa, detaljan nastavni plan i program, vrednost ESPB boda i o promenama u kurikulumu. Id. čl. 67.1, 77.3, 100.2, U skladu s Bolonjskom deklaracijom, Univerzitet u Prištini nudi studijske programa iz tri ciklusa: dodiplomske ili osnovne akademske studije (prvi ciklus), diplomske master studije (studije drugog ciklusa) i doktorske studije ( studije trećeg ciklusa). U akademskoj god. Univerzitet je usvojio program studija (tri godine za sticanje zvanja bačelor, dve za sticanje zvanja master i tri za sticanje zvanja doktora) i započeo primenu ESPB bodova pod kojim jedan kredit predstavlja radnih sati ili godišnje opterećenje studenta u rasponu od 1,500 do 1,800 sati. U septembru 2007, rektorat Univerziteta doneo je odluku da se preispita kurikulum Pravnog fakulteta i usvojen je program studijskih ciklusa Svi studenti koji su upisani na dodiplomskim ili osnovnim akademskim studijama u akademskoj dobiće diplomu i stečeno zvanje nakon sticanja 240 ESPB bodova tokom četiri godine. Studenti na diplomskim master studijama moraju da imaju završene dodiplomske odnosno osnovne akademske pravne studije i da ostvare dodatnih 60 ESPB bodova tokom perioda od jedne godine. Za doktorske 33

46 studije treba nakon završenog drugog ciklusa odnosno diplomskih master studija i stečenih ESPB bodova za drugi ciklus završiti još tri godine na kojima treba da se ostvari dodatnih 180 ESPB bodova. Promena u kurikulumu je izvršena kao odgovor na potrebu da se lakše sprovedu i uključe načela Bolonjske deklaracije u kurikulum, da se poboljša sadržaj i raznolikost obaveznih i izbornih teoretskih predmeta posebno onih koji su relevantni za pravnu struku u EU i racionalizaciji nastavnih programa za pojedine predmete. Međutim, revidirani kurikulum nije rešio odnosno ponudio odgovor na potrebu za povećanjem broja predmeta koji se odnose na praktične veštine, tako da kurikulum u velikoj meri i dalje ostaje uglavnom teoretski. Studenti koji su započeli svoje pravno obrazovanje pre uvođenja nove strukture studija morali su da steknu ESPB bodova tokom tri godine da bi stekli zvanje pravnika; ESPB bodova tokom razdoblja od jedne i po do dve godine za diplomske master studije prava odnosno zvanje diplomiranog pravnika i 180 ESPB bodova tokom naredne tri godine da bi doktorirali. STATUT UP čl , 105,106. Budući da mnogi studenti upisani po ovom prethodnom ciklusu tek trebaju da diplomiraju i završe dve godine diplomske studije prava, 17 Univerzitet u Prištini trenutno ima studente koji studiraju po starom i novom bolonjskom načinu studiranja. Prelazak na novi ciklus će biti završen onda kada svi studenti iz prethodnog ciklusa budu diplomirali. Međutim, pošto su se ovi studenti upisali na Pravnom fakultetu najkasnije njihov broj se svake godine smanjuje. Stoga, fokus Pravnog fakulteta i ove IRPO procene je kurikulum u skladu s novim programom. Trenutni kurikulum osnovnih akademskih studija Pravnog fakulteta uključuje 25 obaveznih ESPB bodova koji se protežu kroz četiri predmeta u svakom od sedam semestra. Uz to, tu su između dva i šest izbornih predmeta koji se nude svakog semestra. Osim obaveznih predmeta, studentima je dozvoljen jedan izborni predmet svakog semestra, za ukupno 30 ESPB bodova. Prva godina se fokusira na osnovne predmete koji se bave teorijom, istorijom, sociologijom i pravom, kao i na više opštih predmeta kao što su ekonomija, statistika, rimsko pravo i strane jezike. Predmeti u drugoj i narednim godinama imaju tendenciju da budu oni predmeti koji se obično izučavaju na diplomskim master studijama sa sve većom ponudom predmeta međunarodnog prava od treće godine. Obavezni predmeti kurikuluma Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sadrži predmete krivičnog prava i krivičnog postupka, građanskog prava i građanskog parničnog postupka, ustavno pravo, politička ekonomija, upravni postupak, porodično pravo, nasledno pravo, zakon o obligacionim odnosima, zakon o radu, privredno pravo, finansijsko pravo, sudsku istragu (kriminalistika), kriminologija, penologija, javno međunarodno pravo, međunarodno privatno pravo, međunarodne organizacije, prava EU i međunarodno humanitarno pravo. Predmet metodologije pravnog pisanja je potreban u prvom semestru četvrte godine. Dodatno, postoji predmet pravno pisanje i istraživanje koji je na početku nuđen u saradnji sa ABA ROLI kao predmet koji nije nosio bodove, ali će ga sada Pravni fakultet nuditi samostalno kao izborni predmet u šestom semestru. Ovaj predmet se usredsređuje više na izradu zakona i analize, nego na podučavanje osnova pravnog pisanja i istraživačke veštine. Među izbornim predmetima koji se nude tokom čitave četiri godine su i predmeti pravne etike, modela demokratije, informacione tehnologije, istorija albanske države i prava, prava potrošača, ustavno pravo, masovne komunikacije, organizovani kriminal, terorizam, arbitraža, zakon o socijalnom osiguranju, zakon o bankama, konkurentno pravo, hartije od vrednosti i evropsko pravo, ekonomske analize prava, borba protiv terorizma, međunarodno trgovačko pravo i međunarodno radno pravo. Postoje takođe i nekoliko izbornih predmeta vezano za pravne klinike uključujući i pravne klinike u građanskom pravu, porodičnom i naslednom pravu, krivičnom i poreskom (fiskalnom) pravu. Konačno, u osmom semestru, studenti su dužni da uzmu obavezne predmete koji vrede 30 bodova u jednoj od sledećih predmetnih specijalnosti: upravno i ustavno pravo (pozitivno ustavno pravo, upravno pravo, filozofije prava, socijalna 17 Trenutno nema studenata koji su upisani po novom LL.M. programa, prvi koji su počeli po novom programu su upisani na osnovne akademske studije prava u Tako da diplomske master studije će početi tek u akademskoj Svi diplomirani studenti na Pravnom fakultetu sada studiraju u okviru dvogodišnjih diplomskog akademskih master studija. 34

47 prava); krivično pravo ( napredni krivični zakon i postupak, viktimologija, međunarodno krivično pravo); građansko pravo ( zakon o nepokretnosti, vanparnični postupak i izvršenje presuda, ugovora, pravo intelektualne svojine); međunarodno pravo (međunarodno privatno i konvencijsko pravo, međunarodni odnosi i međunarodne organizacije, međunarodno humanitarno pravo, diplomatsko i konzularno pravo); ili finansijsko pravo (međunarodne finansijske institucije, međunarodno trgovačko pravo, budžetsko i poresko pravo, korporativno upravljanje). Generalno, profesori i studenti prava gledaju na trenutni kurikulum koji nudi Pravni fakultet kao sveobuhvatan i odgovarajući. Kurikulum nudi razuman broj predmeta u komparativnom i međunarodnom pravu, uključujući i pravo EU i odgovarajuću širinu u domaćem pravu. Opšti kurikulum izgleda sa obrađuje osnovne teme sa kojima može da se susretne svako iz pravne struke kao i akademske potrebe - iako, kako je objašnjeno u nastavku u Faktoru 20, postoji nedostatak ažuriranih materijala specifičnih za Kosovo, uključujući udžbenike za mnoge predmete kurikulama. Neki ispitanici su bili takođe zabrinuti što uslov za specijalizaciju u osmom semestru dovodi do toga da se student suviše rano specijalizuje i gubi priliku da odsluša još neke predmete opšteg znanja. Mnogi ispitanici veruju da pravno obrazovanje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini je odgovarajuće za pripremanje u bavljenju advokaturom tih studenata koji akademski spadaju u gornjih 10-20% svoje generacije studenata. Ipak, ispitanici su u više navrata izrazili zabrinutost zbog nedostatka programa praktičnih veština i oko problema kako pripremiti većinu studenata da se kasnije nastave baviti advokaturom. Neki od ispitanika koji su prigovori su bili zabrinuti da studenti nisu podučavani da kritički razmišljaju, rešavaju probleme, za pravno istraživanje i pisanje i veštine usmenog zastupanja. Dostupnost takvih predmeta koji su usmereni na praksu je ograničena i ovi predmeti kao i svi ostali predmeti trenutno imaju upisne granice, dok ostali predmeti, kao što je obavezan predmet metodologije pravnog pisanja ponuđen studentima krajem akademskog školovanja. Zajedničko uzdržavanje među onima koji su izrazili stavove o predmetima profesionalne veštine je da su izuzetno važni i da trebaju da budu na raspolaganju svim studentima. Pogledajte Faktor 10 u nastavku za dodatne informacije o nastavi o praktičnim veštinama. Štaviše, većina ispitanika koja je govorila o ovoj temi izgleda da je najviše zabrinuta oko podučavanja osnovnih veština, uključujući i osnovne veštine čitanja i pisanja radije nego napredne veštine pravnog istraživanja, pisanja i analitičkih veština. Mnogi koji su komentarisali su se osvrnuli i na siromašno obrazovanje i istakli su da su mnogi studenti primljeni sa veoma slabim predznanjem i da nisu naučili neke osnovne veštine pre početka svog pravnog obrazovanja, a da Pravni fakultet ne podučava te osnovne veštine. Činjenica da učenicima nedostaju osnovne veštine može biti jedno od objašnjenja za sve manji broj studenata koji diplomira. Pogledajte Faktor 13 u nastavku. Mnogi studenti se upisuju na Pravni fakultet bez poznavanja stranih jezika. Univerzitet u Prištini zahteva časove stranih jezika u prvoj i drugoj godini (engleski jezik je najpopularniji izbor). Međutim, studenti koji se upisuju bez jake osnove u poznavanju stranih jezika nisu u mogućnosti da naprave značajan napredak, naročito što su kursevi prenatrpani i ne pružaju studentima mogućnosti za praktičan deo i povratnu informaciju. Mnogi ispitanici su rekli da je poznavanje stranih jezika važno za profesionalnu budućnost studenata, da im može pomoći pri zaposlenju kao i omogućiti im studiranje van zemlje i pristup informacijama. Kao što je navedeno u dole navedenom Faktoru 20, pravne knjige i resursi dostupni na albanskom jeziku su ograničeni. Studenti koji ne mogu čitati na stranom jeziku na profesionalnom nivou imaju ograničene mogućnosti da unaprede svoje znanje. Pored toga, nekoliko ispitanika je reklo da smatraju da je poznavanje stranih jezika uslov za zaposlenje i da ne bi zaposlili studenta prava bez dobrog poznavanja stranih jezika. Obrazovni programi za osnovno i srednje obrazovanje na Kosovu unapređuju obuku stranih jezika. Buduća pokolenja studenata prava se možda neće suočiti sa ovim izazovom pošto programi na nivou osnovnog i srednješkolskog obrazovanja na Kosovu poboljšavaju njihovo poznavanje stranih jezika. Univerzitet u Mitrovici takođe koristi ESPB bodove kako bi definisao studije. Posebna se pažnja pridaje predmetu koji se zasniva na 60 ESPB boda (30 po semestru) koje odgovara prosečnom 35

48 ukupnom vremenu od 40 sati nedeljno za jednu akademsku godinu. Nastavni plan i program sledi isti opšti obrazac kao i Univerzitet u Prištini, sa prvom godinom posvećenom opštim predmetima kao što su uvod u pravo, sociologija, istorija države i prava (opšta i srpska), rimsko pravo, ekonomija i strani jezik (konkretno engleski jezik). U drugoj godini predstavljeni su osnovni pravni predmeti. Obavezni premeti obuhvataju one o krivičnom pravu i postupku, kriminologiju, penologiju, ustavno pravo, uvod u građansko pravo, porodično pravo, nasledno pravo, obligaciono pravo, parnični postupak, upravno pravo, finansijsko pravo, zakon o radu, trgovačko pravo, međunarodno građansko procesno pravo, međunarodno privatno pravo i međunarodno trgovačko pravo. Studenti treće godine takođe mogu da odaberu jedan predmet po semestru kao izborni predmet koji su organizovani u sledećim predmetnim grupama: krivično pravo (međunarodni krivični zakon, kriminologija); građansko i trgovačko pravo (autorsko pravo, pravo EU, pravo industrijskog vlasništva, arbitraža); pravna teorija (glavni pravni sistemi i kodifikacija, pravne metodologije); javno pravo (zakon o lokalnoj samoupravi, uporedni politički sistemi); i trgovačko pravo (zakon o oporezivanju, savremeni ekonomski sistemi, upravljanje i preduzetništva, međunarodno finansijsko pravo). Kao i nastavni plan i program Univerziteta u Prištini, obavezni predmeti pokrivaju, većim delom, značajne oblasti zakona, i nastavni plan i program obuhvata osnovne predmete neophodne za pravnike i akademike. Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici ne pruža predavanja iz pravne etike ili pravnog istraživanja i pisanja. Drugi problem je u tome što nastavni plan i program ne osposobljava studente za obavljanje pravne struke odnosno advokaturu na Kosovu. Predmeti koji se uče su zasnovani na zakonima Republike Srbije i srpski pravni udžbenici se koriste na svim predavanjima. Privatne visokoškolske ustanove imaju tendenciju da koriste mnoge iste profesore odnosno akademski kadar Univerziteta u Prištini, što znači da su sadržaji programa i osnovna struktura nastavnog programa slični. Privatni pravni fakulteti su takođe usvojili ili se nalaze u prelaznom periodu prelaska na studijski program koji traje četiri godine u skladu sa kojim treba da se stekne 240 ESPB bodova. Diplomske akademske studije - master se obično organizuje u trajanju od dve godine i nose 120 ESPB bodova. Na primer i Ilira Royal Koledž i FAMA Koledž traže iste osnovne predmete kao i Univerzitet u Prištini, uključujući krivično pravo i krivični postupak, građansko pravo i građanski postupak, ustavno pravo, upravni postupak, porodično pravo, nasledno pravo, zakon o obligacionim odnosima, zakon o radu, trgovačko pravo, finansijsko pravo, kriminologija, javno međunarodno pravo, međunarodno privatno pravo, međunarodne organizacije, pravo EU i međunarodno humanitarno pravo. Privatni pravni fakulteti takođe traže i predmete stranog jezika (obično, engleski). Nije jasno kakav nivo nastave o jezicima postoji na privatnim pravnim fakultetima i da li uopšteno male grupe pružaju studentima u ovim ustanovama bolju obuku o stranim jezicima. Oba pravna fakulteta, Illiria Royal koledž i Fama koledž, imaju obavezan predmet o metodologiji pravnog pisanja tokom prve godine i Fama takođe traži od studenata da kao predmet u prvoj godini izaberu etiku, dok je na Iliria visokoj školi pravna etika izborni predmet. Faktor 9: Predavanja o etici i ključnim profesionalnim vrednostima Studenti prava imaju odgovarajuća predavanja o ključnim vrednostima i profesionalnoj pravnoj etici uključujući relevantni kodeks ponašanja. Zaključak Korelacija: Negativno Trend: Profesionalna i pravna etika se ne izučavaju podjednako bilo na privatnim ili javnim pravnim školama odnosno fakultetima na Kosovu. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini i neki privatni pravni fakulteti nude kao izborne predmete pravnu etiku, a većina studenata diplomira, a da nisu odslušali te predmete. Samo jedna pravna škola, Fama koledž izgleda da ima obavezan kurs iz pravne etike u prvom semestru na prvoj godini. Nije jasno koje su to teme koje se izučavaju na ovim predmetima jer nastavni program nije bio dostupan timu za procenu. 36

49 Analiza/ obrazloženje: U Zakonu o visokom obrazovanju ili Statutu Univerziteta u Prištini ne postoji kao preduslov izučavanje pravne etike. Posebne etičke kodekse se usvojili kosovski advokati, sudije i tužioci. Takođe postoji studentski kodeks časti za Pravni fakultet Univerziteta u Prištini, ali većina studenata izgleda da nije upoznata sa njegovim postojanjem i izgleda da se o kodeksu ne raspravlja niti je predstavljen na sistematičan način studentima prava. Kodeks se često ne uručuje novopridošlim studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, a oni kojima se uruči ne dobiju dodatno obrazloženje usmenim ili napismenim putem u pogledu važećih propisa ili pravila i standarda. Nejasno je da li ostali pravni fakulteti imaju sličan kodeks časti, ali izgleda da nije bilo nekih ozbiljnijih razgovora da se ovaj kodeks usvoji kao dokumenat. Sadašnji kurikulum Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini uključuje izborni predmet u pravnoj i stručnoj etici u prvom semestru završne četvrte godine osnovnih akademskih studija. Ovaj program se od akademske godine nudi kroz program koji podržava ABA ROLI. U akademskoj on se podučava na Pravnom fakultetu samostalno i biće zvanično uključen u kurikulum s početkom akademske Studenti koji su pohađali ovaj program navodno su rekli da im se svideo i da misle da je koristan. Trenutno, samo jedan vanredni profesor predaje etiku kao izborni predmet na Univerzitetu u Prištini. Budući da Pravni fakultet sada samostalno predaje ovaj predmet, profesor trenutno preispituje program kako bi program bio konkretniji odnosno više odgovarao kosovskom pravnom sistemu. Navodno, revidirani nastavni plan i program još uvek nije bio spreman sa početkom nove akademske godine u oktobru 2010, stoga tim za analizu nije imao načina da oceni trenutan sadržaj programa. Konkretno, nije poznato u kojoj meri će se ovaj novi program razlikovati od ranijeg koji je pre svega bio suviše uopšten što se tiče osnova pravne filozofije i koji je bio suviše uopšten da ispuni potrebe studenata prava. Takođe, u ovom trenutku nije jasno da li će program imati granicu upisa i koja metodika će se koristiti, ali će se profesor navodno oslanjati prvenstveno na materijale koji su prethodno pripremljeni uz podršku ABA ROLI. Iako je manji broj studenata u mogućnosti da izabere jedan izborni predmet o etici na Univerzitetu u Prištini, nekolicina fakultetskog kadra koje je intervjuisao tim za procenu je istaklo da oni u svoje programe uključuju rasprave o relevantnim etičkim pitanjima kao deo svog programa. U prošlosti, mali broj studenata je mogao da bude upoznat sa konceptom profesionalne etike kroz svoje učestvovanje u kursevima praktičnih veština koje je organizovao ABA ROLI, kao što pravne klinike, pravna metodologija i kursevi zastupanja pred sudovima, međutim, nije jasno da li se o ovim pitanjima i dalje raspravlja na predavanjima jer su oni postali samoodrživi. Generalno, studenti Univerziteta u Prištini naveli su da se tokom predavanja vrlo malo govori o ključnim ili osnovnim vrednostima pravne struke u drugim predmetima. Ni fakultet niti studenti nisu izrazili snažnu želju ili potrebu za potrebnim predmetom iz profesionalne etike. Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici izgleda da nema predmet koji se odnosi na profesionalnu etiku. Fama Koledž odnosno visoka škola, zahteva od studenata da završe kurs profesionalne etike naravno u prvom semestru prve godine studija. Iliria koledž odnosno visoka škola nudi ovaj predmet kao izborni na prvoj godini. Nastavni programi za ove predmete nisu bili dostupni timu za procenu, pa nije jasno šta je sadržaj ovih predmeta i koja metodika nastave se primenjuje. Izgleda da su i ostali ispitanici imali sličan stav o tome da takvi predmeti ne bi trebalo da budu potrebni. Nije poznato da li su etička pitanja uključena i u druge predmete u tim ustanovama, kao i da li postoje bilo kakva nastojanja da se uvedu predmeti pravne etike u kurikulum tih visokoškolskih ustanova. Većina ispitanika nije smatrala nedostatak predmeta iz profesionalne etike kao veliki nedostatak. Ovo je uprkos činjenici da su akademsko osoblje i studenti izrazili zabrinutost o redovnom varanju studenata na Univerzitetu u Prištini, kao i neke primere korupcije i neprimerenog uticaja studenata. Ispitanici izgleda da nisu povezali etičke standarde, propise i ove probleme. Osim toga 37

50 ne postoji jasno razumevanje važnosti pravne etike kao osnovnog predmeta koji podučava o pravilima i problemima koji se odnose na profesionalne odgovornosti pravnika isto tako kao što se i predmet međunarodne poslovne transakcije odnosi odnosno nadovezuje na pravila i probleme u oblasti međunarodnog poslovanja kao oblasti. Izgleda da nema planova na Univerzitetu u Prištini ili na privatnim visokoškolskim pravnim ustanovama da se uključi dodatno akademsko osoblje da podučava predmet profesionalne etike ili da ovaj predmet postane obavezan. Nažalost, bez potrebnog predmeta etike za sve studente prava, po mogućnosti u prvoj ili drugoj godini studija biće teško pravnim fakultetima na Kosovu da propisno pripreme svoje studente za pravnu struku odnosno advokaturu u zemljama koje se pridržavaju evropskih standarda za etičko bavljenje pravnom strukom odnosno advokaturom. Faktor 10: Nastava o stručnim veštinama Studenti prava pohađaju odgovarajuću nastavu na temu stručnih veština, uključujući kritičko razmišljanje, pravno istraživanje, analizu i pisanje, veštine zastupanja i odnosa sa klijentima. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Obuka o stručnim veštinama u sklopu pravnog obrazovanja na Kosovu i dalje se nalazi u početnoj fazi. Jedan broj javnih i privatnih pravnih fakulteta nudi izborne predmete rada na klinici i obavezne predmete pravne metodologije i pisanja pravnih tekstova za dobijanje akademskih bodova; međutim, ovi predmeti nastavljaju da izgledaju više kao tradicionalni predmeti na pravnom fakultetu a manje kao učenje iz iskustva. Ne postoje nikakvi drugi predmeti, bilo na Univerzitetu u Prištini ili na privatnim pravnim fakultetima, koji su posvećeni konkretno nastavi o osnovnim stručnim veštinama. Prisustvo nije obavezno ni na jednom od predmeta na Univerzitetu u Prištini, što stvara posebne izazove kod predmeta koji bi trebalo da zavise od izgradnje veština i od pružanja redovnih uzvratnih informacija studentima od strane profesora. Analiza/obrazloženje: U tradicionalnom smislu, pravno obrazovanje na Kosovu bilo je skoncentrisano na teoriju. Nisu postojali nikakvi zakoni u Zakonu o visokom obrazovanju ili pojedinačnim statutima univerziteta o obuci o stručnim veštinama tokom obrazovanja za pravnu struku. Predmeti na Pravnom fakultetu uglavnom se predaju u vidu predavanja, sa malim ili nikakvim učešćem studenata i usredsređuju se na teorijsko znanje umesto na praktične veštine neophodne za stručnjake u pravnoj struci. Ovaj sistem ne pruža studentima celokupan skup veština koje su neophodne da se ovaj zakon primeni na efektivan način. Nijedan od pravnih fakulteta na Kosovu u ovom trenutku ne predaje veštine usmenog izlaganja, zastupanja na suđenju, intervjuisanja klijenata ili veštine pregovora na sistematski način. Pored pravnih klinika i predmeta za pisanje pravnih tekstova i metodologiju koji su razmotreni u sledećem delu, ne postoje nikakvi posebni predmeti koji su posvećeni držanju nastave o praktičnim veštinama. Dok neki teorijski predmeti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini po svemu sudeći obuhvataju ograničene mogućnosti da studenti razviju ove veštine, odluka o tome da li uključiti ove komponente ostavlja se svakom pojedinačnom profesoru umesto da je sastavni deo šireg procesa izrade kurikuluma. Ove značajne osnovne veštine rada u svojstvu advokata mogle bi biti uključene u postojeće programe rada pravne klinike ili se ponuditi kao zasebni predmeti. 38

51 Jedan broj pravnih fakulteta sada nudi predmete rada na pravnoj klinici svojim studentima. Predmeti rada na klinici uvedeni su u kurikulum Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini usled priznavanja potrebe da se studenti uče praktičnim veštinama. Međutim, ovi predmeti i dalje su više teorijski i ne nude veliki broj prilika studentima prava da dobiju iskustvo iz prve ruke. Studenti na Univerzitetu u Prištini trenutno imaju priliku da učestvuju u nekoliko izbornih klinika: klinika za građansko pravo u trećem semestru, klinika za porodično i pravo nasleđa u četvrtom semestru i klinikama za krivično pravo i fiskalno pravo u šestom semestru. Klinike na nivou studija bačelor u oblasti građanskog i krivičnog prava prvobitno su pružene u saradnji sa organizacijom ABA ROLI, ali se sada pružaju nezavisno od strane Pravnog fakulteta. Druga dva predmeta pravnih klinika dodata su od strane Pravnog fakulteta, bez spoljne pomoći, tokom reforme kurikuluma izvršene tokom godine. Ove klinike primaju bilo kog studenta koji se opredeli da se u njih upiše i ne ograničavaju upis na broj koji bi omogućio najinteraktivniji format rada i pružanje redovnih uzvratnih informacija pojedinačnim studentima od strane profesora. Klinike drže nastavu u pogledu nekih praktičnih veština, ali ne predstavljaju klinike za stvarne klijente i u najboljem slučaju i povodom konkretnih prigoda, po svemu sudeći pružaju priliku studentima da prate stvarne postupke, ali ne i da se bave pravnim radom. Klinike na nivou bačelor studija krivičnog prava upisalo je 40 studenata u akademskoj godini Ovaj predmet, kao klinika za građansko pravo, kao što je predviđeno prvobitno, trebalo je da obuhvata i angažovanje lica koja se bave pravnom strukom kao dopunsko sredstvo ali budžet, zapošljavanje i administrativna pravila i prakse Univerziteta ne omogućavaju nastavak plaćanja spoljnih instruktora bez donatorske pomoći. 18 Umesto toga ovaj predmet se predaje kao standardan predmet, sa samo povremenim učešćem lica koja se bave ovom strukom kao gostujućih predavača i ocenjuje se uglavnom na završnom ispitu. Kao što je to slučaj sa drugim predmetima rada klinika, ne postoji ograničenje upisa a veličina grupe može postati veoma velika otežavajući pružanje mogućnosti za učenje iz iskustva studentima. Studenti sprovode vežbu simulacije suđenja tokom semestra, ali ne dobijaju nikakve povratne informacije o svom učinku. Kao što je to slučaj sa drugim predmetima na Pravnom fakultetu, prisustvo na klinikama je u suštini izborno; studenti se ne kažnjavaju ako ne uspeju da prisustvuju i mogu dobiti dobre ocene bez dobrog prisustva. Institucionalna kultura nezahtevanja prisustva i prihvatanje da većina studenata koji su se upisali na bilo koji predmet neće redovno prisustvovati istom, predstavlja jednu od najvećih prepreka za poboljšanu obuku o praktičnim veštinama na Pravnom fakultetu. Vidi takođe Faktor 11 koji sledi u nastavku. Ovi predmeti zavise od prisustva studenata i zasnivaju se na izgradnji njihovih veština kroz vežbe na časovima, zadatke van časova i dobijanje redovnih uzvratnih informacija od profesora. Ukoliko studenti ne pohađaju iste, nedostajaće ključni deo ovog nastavnog procesa. Pravne klinike na nivou master studija, koje se trenutno nude uz finansijsku podršku organizacije ABA ROLI, imaju aktivne advokate, tužioce i sudije koji obavljaju ulogu instruktora i predviđaju dva časa rada u učionici i šest sati rada po terenu nedeljno. Postoji kako klinika za građansko pravo tako i klinika za krivično pravo, od kojih svaka ima ograničenje u upisu na najviše 30 studenata. Za sada, klinike se nude kao vannastavni predmeti, ali se očekuje da će isto biti promenjeno početkom akademske godine kada klinike budu formalno uključene kao predmeti sa bodovima u kurikulum master studija prava. Međutim, metodika nastave može se promeniti uključivanjem istog, zato što, kao što je to slučaj sa pravnim klinikama na bačelor studijama, Univerzitet u Prištini ne može podržati angažovanje aktivnih instruktora za klinike na nivou master studija, bez finansiranja od strane donatora. Pravni fakultet takođe namerava da uspostavi Katedru za klinički rad u to vreme. Nije jasno šta će biti postignuto ovim putem, ali ukoliko je cilj da se doda akademsko osoblje klinici, da se omogući pružanje direktnijih povratnih 18 Na primer, shodno Memorandumu o razumevanju potpisanom maja godine između organizacije ABA ROLI, Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, kosovske Komisije za pravnu pomoć i DOJ/OPDAT, Komisija za pravnu pomoć bila je u stanju da prosleđuje predmete Projektu stvarne pravne klinike, gde su studenti radili na njima pod nadzorom advokata licenciranog od strane Advokatske komore Kosova. MOR je bio na snazi dve godine, i u ovom periodu otprilike 30 studenata bilo je u mogućnosti da radi na šest različitih predmeta. Međutim, MOR nije obnovljen po njegovom isteku i Pravni fakultet nije samostalno nastavio sa klinikom. 39

52 informacija studentima i uspostavljanje interaktivnijih i ka praksi usmerenijih predmeta i uspostavljanje bolje pedagogije (uključujući zahtevanje redovnog pohađanja), onda ovo može biti događaj koji obećava. 19 ABA ROLI je pomogao Univerzitetu u Prištini u razradi predmeta Metodologije pisanja pravnih tekstova, koji naglašava kritičko razmišljanje u teoriji i praksi, uz obuku u analizi predmeta i izvlačenju argumenata koji se zaključuje demonstracijom naučenih veština kroz pripremu predloga i usmeno iznošenje argumenata. Pilot predmet prvobitno je osmišljen kao izborni predmet bez bodova koji je više okrenut ka studentima treće ili četvrte godina i raspoređen duž dva semestra, uz kritičko razmišljanje i analizu zajedno sa veštinama pisanja pravnih tekstova i obuke o usmenom iznošenju argumenata u prvom semestru i zastupanjem u praksi, veštinama zastupanja i veštinama stručne etike u drugom semestru. Kada je Univerzitet u Prištini usvojio izmenjeni kurikulum Pravnog fakulteta godine, predmet je sažet na samo jedan semestar i ubačen je u kurikulum kao obavezan predmet koji nosi 7 bodova tokom drugog semestra prve godine. Ovo je kasnije promenjeno i predmet se sada nudi kao predmet sa 6 bodova u prvom semestru četvrte godine. Ovo je navodno urađeno u odgovoru na zabrinutost da studenti prve godine nisu imali dovoljan nivo pravnog znanja i razumevanja. Međutim, po svemu sudeći još jedan razlog zašto ovaj predmet nije nuđen ranijih godina jesu broj studenata i logistička nemogućnost da jedan ili dva člana fakulteta pruže odgovarajuće informacije o mnogobrojnim pismenim zadacima tokom semestra svakom od na stotine studenata upisanih na ovaj predmet. Ne pružanje ovog predmeta u ranijim godinama studija sprečava studente da razviju i primene ove osnovne veštine ranije u njihovim akademskim karijerama. Pored toga, postoji predmet pisanja pravnih tekstova i istraživanja koji je prvobitno predavan u saradnji sa ABA ROLI, počevši od akademske godine godine. Ovaj predmet usredsređuje se više na veštine izrade pravnih tekstova i analizu nego na predavanje osnovnih veština pisanja pravnih tekstova i istraživanja. Predmet je prvobitno ponuđen bez akademskih bodova i imao je ograničenje upisa od 30 studenata, odabranih na osnovu njihovog proseka. Počevši od akademske godine , isti će biti uključen u kurikulum Pravnog fakulteta kao izborni predmet dostupan u šestom semestru. Više neće postojati ograničenje na upis a ocena studenata biće izvršena na način sličan svim drugim predmetima koji se predaju nezavisno od strane Pravnog fakulteta. Izmenjeni kurikulum predmeta čeka na odobrenje Fakultetskog saveta i Univerzitetskog senata u vreme izrade ove ocene. Postoje ograničene prilike da studenti učestvuju u takmičenjima simulacije suđenja i u drugim van-nastavnim aktivnostima, a nedostatak finansijskih sredstava ograničio je sposobnost studenata da putuju u inostranstvo kako bi učestvovali na međunarodnom takmičenju. Svake godine, Pravni fakultet Univerziteta u Prištini ima svoj tim na Willem C. Vis Međunarodnom takmičenju u simulaciji suđenja u oblasti privredne arbitraže, koji se bavi većinom privrednih sporova koji proizilaze iz kupoprodajnih ugovora sklopljenih između stranaka u dve zemlje koje su potpisnice Konvencije UN-a o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe. Balkan Case Challenge je regionalno takmičenje u simulaciji suđenja, gde se studenti iz 10 zemalja u regionu Balkana i Austrije takmiče u četiri različite discipline, uključujući Pravni studentski sud, model takmičenja Evropskog saveta, takmičenje u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji i takmičenje usredsređeno na poslovna pitanja. Finansijska sredstva pružena su od strane Saveta Evrope i organizacije WUS-Austria kako bi se omogućilo studentima da učestvuju u takmičenjima Vis i Balkan Case Challenge. Međutim, studenti nisu bili u mogućnosti da učestvuju u Jessup Međunarodnom takmičenju simulacije suđenja tokom protekle tri godine, usled nedostatka finansijskih sredstava. U periodu od , ABA ROLI, uz subvenciju DOJ/OPDAT, planira da uspostavi takmičenje na nivou Kosova u veštinama zastupanja klijenata na albanskom i srpskom jeziku. Ovo može pomoći da se odgovori na činjenicu da su nedovoljne veštine poznavanja stranih jezika ograničile broj studenata koji mogu da učestvuju na međunarodnim i regionalnim takmičenjima. Studentski timovi iz svih akreditovanih javnih i privatnih pravnih 19 U prošlosti, studenti na master studijama bili su u mogućnosti da učestvuju u stvarnoj Pravnoj klinici pomenutoj u fusnoti 20, koja je sada zatvorena. 40

53 fakulteta na Kosovu, kao i sa pravne klinike Univerziteta u Mitrovici (registrovani NVO) biće u mogućnosti da učestvuju. Stoga, ovaj program biće u mogućnosti da dopre do studenata izvan Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, koji su prethodno bili glavni učesnici takmičenja simulacije suđenja. Postoji snažna podrška za obuku o stručnim veštinama u sklopu kurikuluma Pravnog fakulteta među akademskim i administrativnim osobljem i studentima Univerziteta u Prištini. Ovi predmeti čine se popularnim kako studentima tako i fakultetu. Akademsko osoblje po svemu sudeći prepoznaje vrednost ovih vrsta predmeta i metodologije. UNIVERZITET U PRIŠTINI, PRAVNI FAKULTET, IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA na str. 42 (nov. 2009) [u daljem tekstu IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA UP]. Tim za ocenu dobio je reči hvale za kliničke predmete kao i pomoć i savete organizacije ABA ROLI u njihovom stvaranju. Međutim, veličina studentskog tela na Pravnom fakultetu predstavlja glavnu prepreku za predavanje ovih predmeta na način kojim se pružaju redovne i smislene povratne informacije studentima i pomažući im da izgrade svoje veštine. Ukoliko se vode na odgovarajući način, ovi predmeti bi zahtevali drastično manju srazmeru između nastavnika i studenata u odnosu na tradicionalna predavanja. Činjenica da upis na dati predmet nije ograničen predstavlja izazov. Nastavljena institucionalna kultura koja prihvata loš nivo prisustva učenika predstavlja još jednu prepreku. Moglo bi biti moguće uključiti veću količinu učenja iskustvom u kontekst postojećih predmeta. Studenti mogu raditi na simulacijama i baviti se vežbama istraživanja i pisanja tokom zahtevanih doktrinskih predmeta, kao što je građansko ili krivično pravo. Međutim, dodavanje ovih komponenti postojećim predmetima moglo bi predstavljati izazov, usled velike veličine učionica i sa tačke gledišta profesora koji nemaju iskustvo ili nisu obučeni u korišćenju drugih nastavnih metoda sem predavanja. U prošlosti, akademsko osoblje pohađalo je obuku o veštinama držanja nastave, uključujući upotrebu tehnika učenja iz iskustva; međutim, kao što je diskutovano u Faktoru 11 koji sledi, po svemu sudeći ne postoji puno prilika ovog tipa dostupnih u ovo vreme. Iz razloga što pravno obrazovanje tradicionalno nije obuhvatalo obuku u stručnim veštinama, mali broj članova akademskog osoblja sami su pohađali datu obuku a profesori prava tipično nemaju nikakvo praktično pravno iskustvo. Ovo znači da je za fakultet ponekada izazovno da predaje predmet koji naglašava praktične veštine. Takođe se čini da profesori koji predaju predmete praktičnih veština i dalje više vole tradicionalne pristupe i još uvek ne koriste veliki raspon nastavnih metoda, uključujući one usmerene ka veštinama pisanja pravnih tekstova i zastupanja. Studenti Univerziteta u Mitrovici mogu učestvovati u vannastavnim klinikama koje su organizovane od strane NVO-a, Pravna klinika uz finansijsku pomoć OEBS-a. Studenti ne dobijaju akademske bodove za učešće na istima. Svake godine, u istoj učestvuje 30 do 40 studenata. Ove klinike bave se građanskim i krivičnim predmetima i obuhvataju simulacije i predavanja koja drže aktivni advokati i sudije. Klinike imaju tri cilja: da studente nauče praktičnim pravnim veštinama, da pruže besplatnu pravnu pomoć (uključujući pristup pravosudnom sistemu), i da upoznaju studente sa kosovskim pravnim sistemom. Sva tri cilja su zavidna, ali po svemu sudeći poslednji cilj nedostaje iz pravnog obrazovanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mitrovici. Klinike nisu klinike sa stvarnim klijentima, iako postoje planovi da se počne sa pružanjem usluga klijentima u jesen Na početku, usluge će biti ograničene na pružanje pravnih saveta, ali plan je da se nakon određenog vremena pruže usluge zastupanja u pravnim sporovima pod nadzorom licenciranih advokata. Jedan broj privatnih pravnih fakulteta takođe obuhvata predmete kliničke prakse u svojim kurikuluma za bačelor studije prava, iako nije jasno kako su ovi predmeti strukturirani ili šta se zahteva od studenata kako bi uspešno položili predmet. Na primer, Iliria koledž nudi određeni broj izbornih kliničkih predmeta tokom druge i treće godine, uključujući kliniku za građansko pravo, kliniku za porodično i pravo nasleđa, kliniku za krivično pravo i kliniku za fiskalno pravo. Fama koledž nema nikakve kliničke predmete za studente koji su upisani u redovan program bačelor studija prava, već nudi delotvornu kliniku za građansko pravo u trećem semestru kurikuluma bačelor studija u kriminologiji, kao i obaveznu kliniku o krivičnom pravu u četvrtom semestru i obaveznu kliniku o kriminologiji u petom semestru. Oba Pravna fakulteta takođe imaju 41

54 i obavezan predmet Metodologije u pisanju pravnih tekstova tokom prve godine a Iliria takođe ima izborne predmete pod nazivom Retorika i pravno izražavanje na prvoj godini i Praktične pravne veštine na trećoj godini. Međutim, pošto oba pravna fakulteta nisu dala svoju saglasnost da se njihovi kurikulumi u pogledu predmeta kliničkih ili drugih praktičnih veština stave na raspolaganje timu za ocenu, nije jasno koji predmeti su uključeni, koje zahteve studenti treba da ispune kako bi zaradili bodove, i koje nastavne metode su primenjene. Štaviše, tim za ocenu nije bio u mogućnosti da dobije kurikulum programa bačelor studija sa drugih privatnih pravnih fakulteta, tako da je nejasno da li bilo koji nudi bilo kakve predmete obuke u praktičnim veštinama. Jedna prednost koju imaju privatni pravni fakulteti jeste da su veličine njihovih grupa manje, tako da postoji mogućnost da se uključi viši procenat studenata u učenje iz iskustva. Do danas, međutim, privatni pravni fakulteti nisu iskoristili prednosti ove mogućnosti. Faktor 11: Metodika nastave Fakultet primenjuje različitu metodiku nastave odgovarajuće prilagođenu razvoju stručnih veština, etike i poštovanja vladavine prava. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Pravni fakulteti širom Kosova i dalje se u velikoj meri oslanjaju na tradicionalna predavanja; međutim, postoje neki predmeti usmereni ka praksi koji primenjuju niz različitih nastavnih tehnika. Univerzitet u Prištini nastavlja da uvećava broj klinika i preobratio je predmete usmerene ka praksi u predmete koji u potpunosti nose mogućnost dobijanja akademskih bodova poslednjih godina. Međutim, ovi predmeti i dalje ostaju malobrojni, a većina studenata troši najveći deo svoje karijere na pravnom fakultetu na predmetima koji se oslanjaju isključivo na predavanja i ne koriste nastavne metode koje bi mogle pomoći studentima da razviju sposobnost kritičkog razmišljanja, veštine analize i pisanja pravnih tekstova. Posledično, većina diplomaca prava nisu dobro pripremljeni da počnu sa osnovnim rešavanjem problema u ime svojih klijenata. Analiza/obrazloženje: Prilikom ocene prijava za licenciranje visokoškolskih ustanova, MONT mora uzeti u obzir niz nastavnih i saznajnih metoda koje se koriste u ustanovama. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.4; pogledajte takođe SMERNICE MONT-A ZA OCENU VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA NA KOSOVU na str. 16, u POLITIKA MONT-A ZA INTEGRACIJU U EVROPSKU OBLAST VISOKOG OBRAZOVANJA (1. okt. 2007). U obimu njihove široke akademske samostalnosti, visokoškolske ustanove slobodne su da utvrde svoje sopstvene nastavne i saznajne metode. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 7.2(c); vidi takođe STATUT UP čl. 11.3, Fakultetski savet može pružiti preporuke u pogledu izmena u nastavnim metodama Univerzitetskom senatu. STATUT UP čl U praksi, pravni fakulteti širom Kosova, bez obzira da li privatni, javni, u Prištini ili Mitrovici, nastavljaju da se oslanjaju u velikoj meri na tradicionalna predavanja u predmetima koji se predaju u prvih nekoliko godina. Kurikulumi predmeta kako na privatnim pravnim fakultetima tako i na Univerzitetu u Prištini po svemu sudeći podstiču upotrebu različitih nastavnih metoda a neki profesori prava uključuju različite metode u svoje predmete. Međutim, mnogi profesori ne osećaju se lagodno da primenjuju bilo šta sem tradicionalnog formata predavanja. Kod starijih profesora postoji manja verovatnoća da će povećati korišćenje inovativnih nastavnih tehnika. Kod profesora koji su pohađali studije prava u inostranstvu postoji veća verovatnoća korišćenja interaktivnijih metoda, kojima su sami bili izloženi tokom studija. U prošlosti su postojala nastojanja, posebno organizacije ABA ROLI, da se pravni fakultet obuči u veštinama držanja nastave i korišćenja različitih nastavnih metodologija, ali po svemu sudeći ovi predmeti nisu uspeli da izmene pristup profesora kojima je inače nelagodno da koriste inovativnije nastavne metode. Čini se da nema toliko dostupnih prilika u ovom trenutku a intervjuisano akademsko 42

55 osoblje iznelo je da bi više voleli da imaju više prilika da pohađaju ovakve obuke i da poboljšaju svoje veštine držanja nastave. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini prepoznao je značaj nastavljene obuke i potrebe za stvaranjem mogućnosti za obuku u veštinama držanja nastave za njegovo akademsko osoblje u njegovom samovrednovanju. IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA UP na str. 22. Kurikulum za predmete simulacije na pravnim klinikama i predmet metodologije pisanja pravnih tekstova navodi da koristi niz različitih tehnika osmišljenih da se predavanja održavaju o materijalu u vezi sa praksom i da razviju stručne veštine, pošto ovi predmeti koriste kombinaciju nastave u učionici, vežbi izrade, posmatranja i simulacija. Studenti intervjuisani od strane tima za procenu više vole ove predmete i izneli su da nauče više na predmetima koji su interaktivniji i da veruju da bi ove vrste predmeta bile korisne za njih kada počnu aktivno da se bave pravom. Bez obzira na isto, u praksi, profesori koji predaju ove predmete i dalje se osećaju lagodnije sa tradicionalnim pristupima i još uvek ne koriste veliki raspon nastavnih metoda, uključujući one usmerene ka učenju veština pisanja pravnih tekstova i zastupanja. Učionice velike veličine i odsustvo politike prisustvovanja časovima na Univerzitetu u Prištini ometa veće korišćenje interaktivnih i inovativnih metoda nastave. Usled veoma velike preopterećenosti nastavnim materijalima, mnogi profesori jednostavno nemaju luksuz da razviju i upotrebe ove nove metode. Tokom akademske godine , na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini bilo je 4,438 studenata prava i 963 studenata master studija. Ovaj broj studenata, sa samo 82 člana akademskog osoblja, otežava da se koriste interaktivnije metode držanja nastave. Kada se koriste interaktivne i inovativne metode nastave, upravo grupe na završnim nivoima imaju tendenciju da su manje. U većim grupama na prvoj i drugoj godini određena diskusija u grupama može biti moguća, ali profesori se često ne osećaju lagodno i nesigurni su da li mogu da drže kontrolu nad datim diskusijama kada postoji na stotine studenata u grupi. Profesori bi mogli dati studentima više pismenih zadataka, ali imajući u vidu veliki broj studenata, posebno na predmetima prve i druge godine, ovo bi značilo da bi bilo koji pismeni zadaci značajno uvećali obim rada profesora. Štaviše, iz razloga što su studenti slobodni da odluče o tome da li ili ne da pohađaju časove, teško je strukturirati časove oko interaktivnih vežbi u kojima bi studenti mogli graditi svoje veštine tokom semestra. Standardna ocena, izvršena od studenata i profesora, jeste da u proseku, samo 10% studenata pohađaju nastavu na Univerzitetu u Prištini. Mnogi studenti izneli su da razlog zbog koga oni i njihovi vršnjaci ne pohađaju časove jeste da ne uče iz predavanja i smatraju da čitanje ili samostalna priprema predstavlja bolji način iskorišćavanja vremena. Međutim, mnogi ispitanici izneli su da značajan procenat studenata koji ne pohađaju časove takođe radi veoma malo ili da se pripremaju veoma malo za ispite. Nedostatak prostora za učionice i tradicionalna struktura učionica (sa stolovima i stolicama prikovanim za pod) takođe stvaraju prepreke za rad u malim grupama na Univerzitetu u Prištini. Prevashodno korišćenje formalnih predavanja znači da studenti nemaju toliko prilika da razviju kritično razmišljanje, analitičke i veštine rešavanja problema. Kao što je prokomentarisao jedan profesor 90% diplomaca prava ne mogu samostalno rešiti jedan problem. Sa tim povezano pitanje jeste nedostatak ažuriranih i aktuelnih udžbenika. Takođe postoji nekolicina nastavnih priručnika. Profesori su bili skeptični da se na ovaj problem može odgovoriti u bliskoj budućnosti, pošto mnogi ne žele da troše vreme stvarajući udžbenike u pravnom okruženju koje smatraju stalno menjajućim. Zabrinutost, izneta od strane jednog profesora, jeste da će zakon biti u potpunosti promenjen i moraćemo ponovo da uradimo ceo tekst. Profesori ne koriste elektronska sredstva komunikacije sa njihovim studentima ili ne razrađuju veb stranice svojih predmeta. Ovo znači da je celokupan materijal za čitanje dostupan samo u štampanom formatu (udžbenici i materijali koji se raspodeljuju) i da je teže ažurirati ga. Po svemu sudeći postoji značajno manje korišćenje inovativnih tehnologija držanja nastave na Univerzitetu u Mitrovici i na privatnim pravnim fakultetima. Univerzitet u Mitrovici po svemu sudeći u velikoj meri podržava tradicionalne metode držanja nastave. Takođe očigledno je da postoji veoma mali pritisak da akademsko osoblje u privatnim ustanovama koristi bilo šta drugo 43

56 sem tradicionalnih tehnika tokom držanja predavanja. Institucionalna kultura na Univerzitetu u Prištini koja ne podržava inovaciju u nastavnim metodama takođe utiče na kulturu držanja nastave na privatnim pravnim fakultetima. Razlog za ovo je to što veliki broj istih profesora predaje na Univerzitetu u Prištini i na privatnim pravnim fakultetima, i imaju tendenciju da koriste iste materijale i iste metode držanja nastave. Bez obzira na isto, neki od privatnih pravnih fakulteta po svemu sudeći pokušavaju da koriste inovativnije tehnike nastave i takođe imaju prednost učionica manje veličine koje im omogućavaju da primenjuju interaktivnije tehnike. Na primer, pravni fakultet na Iliria koledžu je jedina škola koja je posećena od strane tima za ocenu a koja je imala pokretne stolove i stolice, i ova karakteristika posebno je istaknuta kao posebno osmišljena da olakša rad u grupama. Nije jasno koliko se rada u manjim grupama odvija na pravnom fakultetu, ali planiranje fizičkog okruženja na ovaj način jasno predstavlja pozitivan korak koji treba da se pohvali. Iliria takođe predstavlja jedini pravni fakultet koji je ozbiljno shvatio ocene svojih predmeta. Nije jasno kako Iliria nagrađuje korišćenje interaktivnijih i inovativnijih nastavnih metoda, ali oni, prema navodima, preduzimaju radnje, uključujući raskidanje radnih odnosa, prema akademskom osoblju koje studenti ocene kao loše nastavnike. 44

57 IV. Ocena studenata, dodeljivanje zvanja i priznavanje kvalifikacija Faktor 12: Ocena studenata i/ili ispiti Učinak studenata i postizanje navedenih rezultata nastavnog procesa ocenjuju se pravednim, jednoobraznim i striktnim pismenim ispitima ili drugim objektivnim i pouzdanim tehnikama ocene. Zaključak Korelacija: Negativno Trend: Niz tehnika za ocenjivanje studenata koristi se na svim nivoima pravnih fakulteta, iako postoji veliko oslanjanje na završne ispite. Učionice veće veličine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini nastavljaju da stvaraju prepreke za korišćenje sveobuhvatnijih ispita i drugih metoda ocene. Varanje na testu se čini endemičnim i postoji široko rasprostranjena percepcija o korupciji u procesu polaganja ispita i ocenjivanja. Postoji manje navoda o varanju i korupciji na privatnim pravnim fakultetima i na Univerzitetu u Mitrovici. Ne postoje nikakvi programi da se odgovori na činjenicu da mnogi od sadašnjih studenata prava imaju poteškoće da prođu ispite zbog lošeg osnovnog i srednjeg obrazovanja koje su stekli usled rata i neposrednog perioda nakon njega koji je uticao na sistem javnog obrazovanja na Kosovu. Analiza/obrazloženje: Visokoškolske ustanove imaju pravo da slobodno razrade svoju šemu ocenjivanja i ispita u skladu sa pravilima koja su transparentna, pravedna i lako pristupačna studentima. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 7.2(c), 12.5; vidi takođe STATUT UP-A čl Od studenata bi trebalo da se zahteva da preduzmu sve neophodne zahteve u sklopu datog predmeta pre dobijanja bodova za ovaj predmet. POLITIKA MONT-A O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA PRIMENU BODOVNOG SISTEMA ESPB U VISOKOM OBRAZOVANJU NA KOSOVU na str. 12. Senat Univerziteta u Prištini odgovoran je da odobri politike i postupke za ocenu i preispitivanje akademskog učinka studenata. STATUT UP čl. 48.1(c), Dozvoljen je niz metoda za utvrđivanje akademskog uspeha, uključujući ispite, kolokvijume, seminarske radove, praktične testove tokom vežbi i predstavljanje radova. Id. čl Od ovih metoda, ispiti se najviše preferiraju i trebalo bi da posluže kao redovan način utvrđivanja znanja studenata. Id. čl Ispiti se mogu organizovati bilo zasebno za svaki subjekat ili biti kombinovani za nekoliko predmeta. Id. čl Ispiti se takođe sprovode javno i mogu biti održani pismeno, usmeno ili u praktičnom formatu ili kao kombinacija pismenog i usmenog formata (u drugom slučaju, celokupan ispit mora biti završen u maksimalnom periodu od sedam dana). Id. čl Ispiti bi trebalo da se održe u skladu sa rasporedom objavljenim na početku akademske godine i mora potpasti pod jedan od tri ispitna roka: zimski (januarski), prolećni (junski), ili jesenji (septembarski). Ni od jednog studenta se ne može zahtevati da polaže više od jednog ispita u istom danu. Id. čl Studenti mogu da se prijave da polažu ispit tokom objavljenog perioda, sa periodom prijave koji je otvoren od šest nedelja do osam dana pre zakazanih datuma održavanja ispita. Id. čl Ukoliko student ne prisustvuje ispitu ili se povuče sa istog, smatra se da on/ona nije položio/la isti, osim ukoliko je on/ona bio sprečen da prisustvuje istom usled više sile. Id. čl Uz dozvolu dekana, studentu može takođe biti dozvoljeno da polaže ispit pre vremena, ukoliko on/ona učestvuje u međunarodnom programu razmene studenata ili ukoliko ode na praktične studije u inostranstvu. Id. čl Po opštem pravilu, ispiti bi trebalo da se ocenjuju od strane jednog pregledača, ili, ukoliko je zahtevano od strane studenta ili propisano studijskim programom, od strane ispitne komisije. Id. čl Numeričke ocene daju se na svim ispitima i slede: 10 i 9 (odličan), 8 (vrlo 45

58 dobar), 7 (dobar), 6 (zadovoljavajući), i 5 (nezadovoljavajući). Ocene od 6 i više smatraju se prolaznim ocenama. Id. čl Studenti imaju pravo da ulože žalbe na svoje ocene podnošenjem pismene pritužbe dekanu u roku od dva radna dana od objavljivanja ispitnih rezultata. Id. čl Dekan bi trebalo da imenuje ispitnu komisiju sastavljenu od tri člana fakulteta (isključujući prvobitnog ispitivača) koja će prisustvovati usmenom ispitu ili koja će ponovo oceniti pismeni ispit. Id. čl Nema mogućnosti ulaganja žalbe na zaključak ove komisije. Id. čl Studenti mogu takođe ponovo polagati ispit na kome su pali do tri puta. Id. čl U izuzetnim okolnostima, dekan može dozvoliti četvrto polaganje ispita, koje bi nakon toga trebalo da se održi pred komisijom sačinjenom od tri člana fakulteta. Id. čl Student koji ne položi maksimalan dozvoljeni broj ispita u tri pokušaja može ponovo da se upiše za iste studije sledeće godine, međutim ukoliko on/ona ponovo padne na ispitu maksimalan broj puta tokom ponovno upisane godine, on/ona gubi status redovnog studenta za ovu vrstu studija. Id. čl Studenti imaju do 12 meseci po završetku njihovog poslednjeg redovnog seminara diplomskih studija da završe sa svojim ispitima. Id. čl U praksi, studenti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini ocenjuju se nizom različitih metoda, koje obuhvataju testove, pismene radove (koji se često završavaju u sklopu grupnih projekata, ne pojedinačnih), usmene prezentacije i debate i završne ispite. U većini predmeta, studenti imaju dva testa tokom jednog semestra, koji bi trebalo da preispitaju sav materijal obuhvaćen predmetom. Ovi testovi i završni ispiti polažu se na testu sa pitanjima sa nekoliko opcija, testovima za davanje kratkih odgovora i pisanjem eseja. Profesor daje ocene iz ovih testova i iz bilo kojih drugih izvora (kao što su pismeni radovi i usmene prezentacije). Studenti mogu da se opredele da ova prosečna ocena bude njihova završna ocena za dati predmet, ili mogu da odluče da polažu završni ispit. Studenti ne znaju tačan datum ili vreme njihovih završnih ispita unapred a datum se veoma često menja čak i nakon što je utvrđen; u nekim slučajevima, datum završnog ispita objavljuje se uz manja ili bez ikakvog upozorenja za studente. Proces prijave za polaganje ispita može oduzimati puno vremena. Ispitanici su izneli da imaju česte probleme sa procesom prijavljivanja, od kojih se najviše ističe to da svaki ispit počinje sa studentima koji su smatrali da su zapravo prijavili ispit ali koji otkriju da nisu na spisku ili da postoji neki drugi birokratski problem. Ono što pridodaje haosu perioda za ispitivanje jeste činjenica da se studenti obaveštavaju oko ili na dan završnog ispita o tome koju će ocenu dobiti ukoliko se opredele da prihvate svoje prosečne ocene na polugodištu, i samo tada mogu da odluče da li da polažu završni ispit ili da prihvate predloženu ocenu. Studenti koji se odluče da polažu ispit i nakon toga ga ne polože mogu ponovo da ga polažu. Pored toga, studenti koji su dobili prolaznu ocenu na završnom ispitu ali nisu sretni istom, mogu ponovo polagati ispit još jednom bez bilo kakvih negativnih posledica; navodno, manje od 1% studenata može iskoristiti ovu opciju. Ograničenje od tri puta u broju ponovnog polaganja ispita ne primenjuje se u praksi i postoje navodi o studentima koji ponovo polažu ispite iz pokušaja u pokušaj u periodu od šest ili sedam godina. Oni koji se opredele da ponovo polažu ispit više od dva puta mogu biti sprečeni da upišu druge predmete, i u praksi studentima koji bezbrojno puta ponovo polažu svoje ispite nije dozvoljeno da se prijave za druge predmete. Međutim, nema primenjivog vremenskog roka nakon koga mogu biti udaljeni sa Pravnog fakulteta. Oni moraju nastaviti da plaćaju svoju školarinu za svaki semestar kako bi bili u mogućnosti da ponovo polažu ispit, ali ovo po svemu sudeći predstavlja jedino ograničenje u praksi ponavljanja istog ispita više puta od strane studenata kad god ga ne polože. Učestalo ponovno polaganje ispita takođe je često na privatnim univerzitetima i na Univerzitetu u Mitrovici. Nepolaganje ispita po svemu sudeći ne nosi nikakvu stigmu sa sobom, i ne ostvaruje nikakav uticaj na akademski položaj kada on/ona na kraju položi ispit nakon nekoliko pokušaja ponovnog polaganja, pošto se prvobitne ocene kojima student ne uspe da položi ispit više ne računaju. Najozbiljnija posledica koju student može iskusiti jeste nemogućnost da se prijavi za druge predmete. Studenti se formalno ne udaljuju sa bilo kog od pravnih fakulteta na Kosovu usled slabog akademskog učinka. Univerzitet u Prištini navodno pati od endemično rasprostranjenog varanja tokom ispita. Veliki brojevi studenata koji polažu ispite doprinose atmosferi u kojoj je teško, ako ne i nemoguće, da jedan profesor adekvatno prati prostorije u kojima teku ispiti. Postojao je ograničeni broj 46

59 pokušaja da se uveća dežurstvo na ispitima angažovanjem dodatnih asistenata ili studenata koji imaju ulogu čuvara reda na ispitima. Povećani stepen praćenja navodno je bio uspešan u smanjivanju stopa varanja. Tokom akademske godine , otprilike 23 studenta bilo je predmet disciplinskog postupka usled varanja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, iako nijedan nije izbačen. I studenti i fakultet dele gledište da ne postoje stvarne negativne posledice za studente koji se uhvate varajući. Većina je bila šokirana kada je saznala da student može zauvek biti udaljen sa pravnog fakulteta u SAD-u ukoliko bude uhvaćen kako vara na ispitu. Većina ispitanika po svemu sudeći smatra da je ovakva reakcija suviše stroga, ali su takođe izrazili zabrinutost da sadašnja mera u skladu sa kojom je studentima dozvoljeno da ponovo polažu ispit kasnije čini malo kako bi rešila ovaj problem. Jedan često ponavljan predlog kako bi se smanjilo varanje jeste korišćenje usmenih ispita, oblika testiranja koji je najčešće korišćen u bivšoj Jugoslaviji. Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici prati ovaj pristup; varanje se prijavljuje retko i nije sagledano kao problem u ovoj ustanovi. Usmeni ispiti tradicionalno se održavaju pred grupama studenata (što znači da nisu samo student i profesor sami). I profesori i studenti ističu otvoreni i transparentan oblik usmenih ispita koji sprečavaju profesore da prođu studente koji ne poznaju materiju i što sprečava studente da varaju. Niti studenti niti profesori ne čine se zabrinutim oko suviše subjektivnog ocenjivanja ili favorizacije u ocenjivanju tokom usmenih ispita. Oni su više bili uznemireni usled ocenjivanja koje se vrši bez odgovarajuće transparentnosti. Ispitanici sagledavaju pismene ispite kao netransparentne i istakli su ih u kontrast transparentnosti usmenih ispita, kada više studenata vidi učinak drugih i stoga mogu nezavisno oceniti da li je ocena pravedno data ili ne. Nasuprot tome, pismeni ispiti su ocenjeni kao obavijeni tajnošću, gde samo jedan student i jedan profesor vide ispit. Tim za procenu čuo je navode o favorizaciji u ocenjivanju ispita. Mnogi studenti veruju da je često da profesori prihvataju isplatu ili usluge davanjem boljih ocena određenim studentima nego što oni zapravo zaslužuju. Neki od profesora potvrdili su da su ovakve priče česte, ali nijedan nije izneo da imaju bilo kakvo lično znanje o konkretnim slučajevima. Neki članovi akademskog osoblja potvrdili su da se nepotizam prema nekim studentima, kao što su deca drugih profesora, dešava i da je prirodan. Pored toga, zabeležen je slučaj kada je članu fakulteta fizički prećeno kako bi dao bolju ocenu pojedinačnom studentu. Neki članovi akademskog osoblja izneli su da smatraju da je ovaj konkretan slučaj primer zašto im je neophodno bolje obezbeđenje na Univerzitetu u Prištini. Gledano u celosti, kako studenti tako i akademsko osoblje složili su se da je korupcija problem na Pravnom fakultetu i da igra ulogu u odlukama o ocenjivanju. U teoriji, format pismenog ispita trebalo bi da pruži anonimnost i samim tim određeni vid zaštite od korupcije. U praksi, međutim, anonimnost u procesu održavanja ispita ispoštovana je retko. Nakon ispita, profesor postavlja spisak sa imenima studenata koji su polagali ispit i ocenu koju je svaki od njih dobio umesto da postavi spisak sa ocenama po broju dobijenom na ispitu i da omogući administraciji da preobrati anonimne brojeve sa ispita u imena i da zvanično zabeleži ocene za svakog studenta. Ova praksa odaje utisak da profesori znaju ispitne brojeve koje studenti imaju pre davanja ocena i da samim tim mogu dodeljivati ocene usled korupcije ili drugih vidova nepropisnog uticaja. Ono takođe narušava poverljivost sistema ocenjivanja među studentima. Studenti znaju ocene koje su njihove kolege dobile, iako nikakva zabrinutost u pogledu ovakvog odsustva diskrecije nije istaknuta ni od strane studenata niti od strane akademskog osoblja. Jedina zabrinutost u pogledu neuspeha da se ispoštuje anonimnost bio je uticaj koji ovo ima na korupciju ili na pojavu korupcije. Veliki broj studenata pada na ispitima na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Tim za procenu nije imao mogućnost da dobije jasne statističke podatke na ovu temu, ali imajući u vidu stope diplomiranja (pogledajte Faktor 13 koji sledi u nastavku), čini se da su stope neuspeha značajne. Ispitanici su izneli da se mnogo studenata pojavi tek na ispitu i sve drugo vreme ne pohađaju nastavu. Činjenica da nije na snazi nikakva politika prisustva može doprineti velikim stopama neuspeha, pošto studenti veoma često uče sami i možda uvek nisu u stanju da jasno 47

60 razumeju materiju koju studiraju. Profesori povremeno preispituju ispite sa studentima i daju im uzvratne informacije, ali se čini da mnogo češće studenti ne dobijaju nikakve smislene uzvratne informacije o tome gde su pogrešili na ispitu, uključujući razlog zbog koga su pali. Ne postoje nikakvi programi akademskog uspeha ili drugi volonterski programi za učenje osnovnih veština polaganja testova. Pored toga, mnogi od sadašnjih studenata prava pohađali su osnovnu i srednju školu u veoma teškim vremenima u istoriji Kosova. Današnji studenti prava bili su u osnovnoj školi tokom rata. U periodu neposredno pre i tokom rata, obrazovanje većine studenata bilo je neprekinuto. U neposrednom posleratnom periodu, sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja na Kosovu bio je preopterećen i nedovoljno finansiran. Ovo znači da su mnogi sadašnji studenti prava dobili osnovno i srednje obrazovanje ispod standarda. Na dugi rok, MONT ima strateški plan koji bi trebalo da odgovori na ove probleme i da poboljša osnovni nivo obrazovanja za sve maturante srednjih škola u zemlji. Na kratak rok, nastavljaju da postoje maturanti iz srednjih škola koji nemaju osnovne veštine čitanja, pisanja i razumevanja. Ovi studenti pohađaju pravni fakultet i ne uspevaju da polože predmete. Podučavanje u osnovnim veštinama i podučavanje usmereno ka posebnim veštinama potrebnim za pohađanje pravnog fakulteta, moglo bi imati veći uticaj i pomoći u poboljšavanju stopa prolaska i na kraju, stopa diplomiranja. Međutim, nikakav program takvog vida nije ponuđen trenutno niti zvanično niti nezvanično. Ali, bez konkretne pomoći usmerene ka odgovoru na obrazovne nedostatke ovih studenata, čini se neverovatnim da će isti uspeti. Takođe se čini timu za ocenu da ovo predstavlja gubitak potencijalno vrednih ljudskih resursa i da ne ide u korist ljudi koji su imali nesreću da su rođeni u vreme kada je njihovo obrazovanje ometeno ratom i neposrednom situacijom nastalom nakon toga. Studenti na Univerzitetu u Mitrovici moraju da osvoje 30 bodova pre nego što mogu da polažu završni ispit. Studenti dobijaju bodove na osnovu prisustva na predavanjima (do 15 poena), izrade radova (do 15 poena), i kroz pismeni polugodišnji ispit (do 20 poena). Ispiti moraju biti zakazani tokom jednog od izbornih rokova, koji se održavaju u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Kalendar održavanja ispita mora se objaviti na početku svake akademske godine. Studenti koji su ispunili sve propisane pred-ispitne dužnosti imaju pravo da polažu ispit. Ispiti mogu obuhvatati teorijske i praktične predmete i mogu se sprovoditi usmeno, pismeno ili kombinacijom ova dva oblika, iako, kao što je istaknuto u prethodnom delu, usmeni ispiti su po svemu sudeći najčešći. Ispiti se smatraju javnim i ukoliko student polaže usmeni ispit, on/ona ima pravo da zahteva da isti bude otvoren za javnost. STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA SEDIŠTEM U MITROVICI čl Profesori objavljuju ocene studenata na kraju usmenog ispitivanja; ponekada se one iznose usmeno (pred celom grupom) a ponekada se uručuju u pismenoj formi. Ukoliko student ima problema sa materijalom, profesor im može dozvoliti da polažu ispit u delovima i da se vrate na preostale delove tokom narednog ispitnog roka. Studentima je dozvoljeno da ponovo polažu ispit do tri puta u jednoj akademskoj godini. Student koji nije položio ispit u obaveznom predmetu pre početka sledeće akademske godine mora ponovo da upiše dati predmet. Student koji ne položi izborni predmet može ili ponovo da prijavi dati predmet ili da uzme neki drugi izborni predmet. Id. čl Studenti imaju pravo žalbe na ocenu u roku od 36 časova od održavanja ispita, sa time da se konkretnija pravila u vezi sa ovakvim revizijama donose od strane Univerzitetskog Senata. Id. čl Ispitanici nisu istakli nikakve probleme u vezi sa varanjem ili korupcijom u pogledu ocena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mitrovici. Ispiti na privatnim pravnim fakultetima navodno se blaže ocenjuju u odnosu na one na Univerzitetu u Prištini. Međutim, usled činjenice da se puno predmeta na ovim univerzitetima predaje od strane istih profesora kao i na Univerzitetu u Prištini, format i pristupi koji se koriste u ocenjivanju studenata u velikoj meri su identični. Po svemu sudeći postoji značajno manji broj navoda o varanju i korupciji na privatnim pravnim fakultetima. Jednim delom, obrazloženje ovoga može biti manja veličina učionice, koja čini ispite lakšim za praćenje. Neki od privatnih pravnih fakulteta takođe po svemu sudeći zauzimaju strožiji stav protiv varanja proaktivnim udaljavanjem studenata sa ispita ukoliko ih vide da varaju i delujući povodom žalbi nakon ispita. Navodno, uticaj ovih strožijih mera jeste da je došlo do smanjenja u stopama varanja, kada studenti vide da su njihove kolege udaljene sa ispita ili prinuđene da ponovo polažu isti ispit nakon disciplinskih 48

61 mera. Neki skeptici sugerišu da razlog zašto privatni pravni fakulteti imaju niže stope varanja i korupcije jeste usled njihovih nižih akademskih standarda, što znači da postoji veća verovatnoća da će studenti proći ispite i da ne moraju da posežu za drugim metodama. Tim za procenu poseduje nedovoljne informacije kako bi izvukao zaključak u ovom pogledu. Faktor 13: Dodeljivanje zvanja Dodeljene kvalifikacije i zvanja odražavaju činjenicu da su studenti uspešno ispunili sve zahteve i ispunili sve standarde ustanove koja vrši dodelu. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Univerzitet u Prištini je ovlašćen da dodeljuje zvanje bačelor, master i doktor nauka, i dodeljivanje zvanja odražava činjenicu da je diplomac ispunio standarde zvanja u praksi. Univerzitet u Mitrovici takođe dodeljuje zvanja nakon što su studenti ispunili potrebne standarde. Privatni pravni fakulteti još uvek nisu dodelili nikakva zvanja. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini pati od niskih nivoa diplomiranja i ne pruža nikakvo podučavanje ili druge vidove pomoći studentima koji mogu upisati pravni fakultet sa niskim nivoom bazičnog obrazovanja. Žene diplomiraju u nižim stopama u odnosu na muškarce, sa veoma nesrazmernim brojkama na nivou magistra pravnih nauka. Analiza/obrazloženje: U skladu sa zakonom, samo akreditovane visokoškolske ustanove ovlašćene su da dodeljuju zvanja i diplome. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU Štaviše, samo ona zvanja i diplome dodeljena od strane akreditovanih visokoškolskih ustanova biće priznate od strane Vlade u svrhu zapošljavanja na bilo koju javnu funkciju ili će biti priznati na međunarodnom nivou. Id MONT je zadužen za ovlašćivanje formata i sadržaja diploma i aneksa diploma koje će biti izdate od strane akreditovanog univerziteta. Id. 4.1(d). Ustanova treba da pruži svakom licu dodeljeno zvanje ili diplomu sa overenom diplomom i aneksom diplome u formatu odobrenom od strane MONT-a. Id Svaka akreditovana visokoškolska ustanova treba da navede u svom statusu zvanja i diplome koje će biti dodeljene od strane iste i pravila koja predvode dodeljivanje zvanja. Id Visokoškolske ustanove ovlašćene su da dodeljuju zvanje bačelor (prateći ekvivalent od najmanje tri godine punih studija nakon srednjoškolske mature) i mastera ili doktora (nakon sticanja zvanja bačelor). Id. 2.2(a); pogledajte takođe STATUT UP čl. 64. Pravni fakultet Univerziteta u Prištini zahteva da studenti bačelor studija uspešno dobiju 240 ESPB bodova u periodu od četiri godine kako bi stekli svoje zvanje. Postdiplomski studenti na master studijama prava moraju imati zvanje bačelor i dobiti dodatnih 60 ESPB bodova u periodu od jedne godine. Student mora imati zvanje mastera i završiti ukupno 300 ESPB bodova kako bi upisao doktorske studije. Doktorske studije normalno traju tri godine i studenti moraju dobiti najmanje 180 ESPB bodova, položiti ispite na studijama doktorature i uspešno odbraniti svoju doktorsku disertaciju. STATUT UP čl Studenti koji su upisali Pravni fakultet pre uvođenja nove strukture zvanja u akademskoj godini morali su da zarade ESPB bodova u periodu od tri godine kako bi postali diplomirani pravnici; ESPB bodova u periodu od jedne i po do dve godine kako bi dobili zvanje magistra prava i 180 ESPB bodova u periodu od tri godine kako bi stekli zvanje doktora. STATUT UP čl , 105, 106. Pošto su prvi studenti koji će biti podobni za jednogodišnji program master studija započeli sa svojim bačelor studijama godine, svi diplomirani studenti sa Pravnog fakulteta trenutno studiraju u sklopu dvogodišnjeg programa za sticanje zvanja magistra prava. Program mastera prava započeće akademske godine

62 Pored uspešnog sticanja propisanog broja bodova, svi studenti na nivou mastera na Univerzitetu u Prištini moraju sastaviti i odbraniti svoju master tezu (vidi id. čl ), a disertacije studenata moraju biti odobrene i uspešno odbranjene u cilju sticanja zvanja doktora (pogledajte id. čl ). Teza može biti pripremljena bilo pojedinačno od strane studenta, ili ukoliko je dozvoljeno od strane Saveta fakulteta, zajednički od strane dva ili tri studenta, ukoliko se može jasno navesti doprinos svakog kandidata. Id. čl Master teza zahteva pokazivanje naprednih istraživačkih veština i trebalo bi da dokaže da teoretske veštine stečene tokom studija mogu biti uspešno primenjene u rešavanju složenog istraživačkog problema u relevantnom akademskom polju. Id. čl Detaljnija pravila za razradu, odbranu i ocenjivanje masterske teze utvrđuju se od strane Fakultetskog saveta. Id. čl Uspešno ispunjavanje svih zahteva za sticanje zvanja u studijskom programu potvrđuje se od strane Univerziteta putem diplome. Id. čl Diploma može biti opozvana od strane Univerzitetskog Senata samo iz dobrih namera, kao što su prevara ili dovođenje u zabludu tokom zadatka ili ispita, plagijat, kršenje autorskog prava tokom pripreme teze ili drugog pismenog rada, i druge vidove neetičke prakse. Id. čl. 142; pogledajte takođe ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 12.8 (koji takođe predviđa pravo žalbe na date radnje pred sudom). Dok su neki ispitanici izneli gledište da mnogi diplomci programa diplomskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini nisu bili dovoljno kvalifikovani, niko nije sugerisao da se bilo kome dodeljuje zvanje a da prethodno nije uspešno ispunio sve zahteve i zadovoljio sve objektivne standarde za sticanje datog zvanja. Pitanje od mnogo veće zabrinutosti jesu niske stope diplomiranja, koje priznaje sam Pravni fakultet. Pravni fakultet pripisuje niske stope diplomiranja nekolicini faktora, koji obuhvataju: privredu, nemogućnost studenata da pokriju svoje troškove ili pronađu poslove na skraćeno radno vreme, nedostatak prosperitetnog zaposlenja nakon diplomiranja i moguće poteškoće u prilagođavanju novoj sredini na Pravnom fakultetu. IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA UP NA STR. 9. Svi ovi razlozi nesumnjivo doprinose niskim stopama diplomiranja. Međutim, tim za procenu veruje da najveći faktor koji doprinosi niskim stopama diplomiranja jeste činjenica da mnogi studenti upisuju fakultet uz nedostatak osnovnih veština koje su im potrebne kako bi uspeli. Kao što je diskutovano u gore navedenom Faktoru 12, sadašnji studenti bačelor studija prekinuli su svoje osnovno obrazovanje u periodu neposredno pre i nakon rata. U neposrednim posleratnim godinama, kosovski obrazovni sistem bio je preopterećen i nedovoljno finansiran, što znači da su mnogi od sadašnjih studenata prava dobili loše obrazovanje koje ih nije adekvatno pripremilo da studiraju pravo na univerzitetskom nivou. Ukoliko ovi studenti ne dobiju usluge podučavanja i pomoć u razvoju njihovih osnovnih veština, čini se veoma neverovatnim da će steći veštine koje su im neophodne kako bi položili svoje ispite na pravnom fakultetu i na kraju diplomirali. U ovom trenutku, Pravni fakultet ne nudi ovakve programe podučavanja ili programe za učenje osnovnih akademskih veština ili ne pomaže studentima da poboljšaju konkretne veštine koje su im neophodne za uspeh na pravnom fakultetu. Tokom godine, 786 studenata diplomiralo je stičući zvanje bačelor prava sa Univerziteta u Prištini, uključujući 458 muškaraca i 328 žena. Ovi diplomci obuhvatali su redovne i vanredne studije. Ukupno 315 od ovih diplomaca dolazi iz starog četvorogodišnjeg sistema, što znači da su počeli svoje studije prava godine ili pre i da im je bilo potrebno barem osam godina da diplomiraju. Samo 471 diplomirani sa Pravnog fakulteta završio je svoje studije u roku od sedam godina od započinjanja svog pravnog obrazovanja. Ovih 471 diplomaca upisalo je Pravni fakultet u sklopu trogodišnjeg programa studija, koji je poslednji put primao studente godine. Prva klasa studenata upisana u sklopu novog četvorogodišnjeg kurikuluma treba da diplomira godine. Pravni fakultet nije pružio timu za procenu statističke podatke o tome koje godine su se diplomci iz godine upisali niti koliko vremena je diplomcima bilo potrebno da završe svoje studije i da steknu svoju diplomu. Kao što je diskutovano u prethodno predstavljenom Faktoru 12, ukoliko student ne uspe da položi predmet u datoj godini, Univerzitet u Prištini mu/joj dozvoljava da se ponovo upiše a ograničenje ponovnog upisivanja trebalo bi biti jednako broju godina potrebnih da se dobije konkretno zvanje (odnosno tri ili četiri godine za studente bačelor 50

63 studija u zavisnosti od toga kada su počeli sa svojim studijama). STATUT UP čl U praksi, ovo ograničenje se ne primenjuje a studentima se dozvoljava da se ponovo upisuju beskonačno puta. Ukoliko student želi da bude odsutan sa Univerziteta u Prištini, on/ona mora dobiti dozvolu dekana; razlozi za odsustvo ograničeni su na ozbiljnu bolest, obaveznu vojnu službu, brigu o detetu, trudnoću i druge opravdane uzroke. Id. čl. 158(4). U praksi, međutim, izgleda da su studenti u stanju da naprave pauzu u svojim studijama bez formalnog podnošenja zahteva za dobijanje odsustva. Na početku svakog semestra, studenti mogu upisati predmete bez bilo kakvog obaveštenja upućenog Pravnom fakultetu da će se vratiti da nastave sa svojim studijama. Jedan problem koji ovaj sistem stvara jeste da je teško da Pravni fakultet utvrdi koliko studenata ima pored onih koji su trenutno upisani. Pravni fakultet ocenjuje da, pored trenutno upisanih studenata, postoji oko 2,000 ili toliko studenata koji prave pauzu u svojim studijama. Procenjuje se da samo polovina studenata stiče zvanje bačelora u standardnom vremenskom periodu (tri ili četiri godine). Veruje se da do 20% uopšte ne završava fakultet ali zato što studenti mogu, u praksi uzimati duža odsustva ne obaveštavajući Pravni fakultet, postoji mogućnost da se neki od ovih brojeva vrate kako bi završili sa svojim studijama nešto kasnije. Stope diplomiranja za žene niže su u odnosu na muškarce, i takođe su niže u odnosu na celokupan procenat žena upisanih na Pravni fakultet (preko 56% studenata upisanih godine bile su žene). Neki ispitanici sugerišu da je razlog zbog koga manji broj žena diplomira to što postoji veća verovatnoća da osnuju porodice u vreme pohađanja Pravnog fakulteta. U društvu u kome žene još uvek vode glavnu brigu o deci, ovo stavlja dodatan pritisak i ograničenja na njih, otežavajući im da završe svoje studije. Bez obzira na isto, broj žena koje su diplomirale uvećao se svake godine tokom poslednje tri godine. Broj žena koje stiču zvanje mastera izričito je manji u odnosu na broj muškaraca koji stiču dato zvanje. U ovom trenutku, svi kandidati za zvanje mastera studiraju u sklopu starog sistema Postoji opšta saglasnost da je teško pronaći posao samo sa zvanjem bačelor stečenim u sklopu starog sistema. Ukoliko je to tačno, onda se žene koje ne stiču zvanje mastera najverovatnije suočavaju sa većim izazovima na tržištu rada. Niske brojke žena koje žele da steknu naprednije stepene službe takođe doprinosi već neadekvatnom broju žena na akademskim funkcijama, kako sada tako i u predvidivoj budućnosti. ZVANJA U PRAVNOJ STRUCI DODELJENA OD STRANE UNIVERZITETA U PRIŠTINI, Akademska godina Dodeljena zvanja bačelor Dodeljena zvanja mastera pravnih nauka Ukupno Po polu Ukupno Po polu muškaraca 328 muškaraca 8 žena žena 0 % žena % žena 0 muškaraca 391 muškaraca 29 žena žena 5 % žena % žena 14.7 muškaraca 458 muškaraca 23 žena žena 2 % žena % žena 8 Univerzitet u Mitrovici akreditovan je za dodeljivanje zvanja od strane Ministarstva prosvete Srbije. Nije bilo nikakvih navoda o dodeljivanju zvanja drugima sem onima koji ispunjavaju sve primenjive standarde i zahteve. Stope diplomiranja više su u skladu sa navodima, sa time da većina studenata na kraju stekne svoje diplomsko zvanje. 51

64 Uspešno dobijanje propisanog broja ESPB bodova takođe po svemu sudeći predstavlja glavni zahtev za dodeljivanje zvanja od strane privatnih pravnih fakulteta. Većina ovih fakulteta usvojila je ili se nalazi na prelasku na četvorogodišnju strukturu bačelor studija, koja zahteva da studenti steknu 240 ESPB bodova. Kurikulum master studija tipično je organizovan duž dvogodišnje strukture od 120 ESPB bodova. Neke od ovih ustanova takođe zahtevaju od svojih studenata da pripreme i odbrane tezu. Na primer, kurikulum koledža Fama obuhvata obaveznu izradu i predstavljanje teze u poslednjem semestru redovnih bačelor studija prava i bačelora u kriminologiji; studenti dobijaju ukupno 12 ESPB bodova za ovaj zadatak. Studenti upisani na dvogodišnji master program prava posvećuju jedan celokupni semestar izradi i predstavljanju teze, dobijajući 30 ESPB bodova. U praksi, akreditovani privatni pravni fakulteti još uvek nisu dali zvanja nijednom od svojih studenata. Stoga, nije poznato da li će njihove stope diplomiranja biti i da li će diplomci, zapravo, ispuniti sve primenjive standarde i zahteve. Jedan pozitivan događaj od poslednje ocene IRPO, međutim jeste da više ne postoji problem neakreditovanih ili nelicenciranih visokoškolskih ustanova koje dodeljuju zvanja na Kosovu. Faktor 14: Vođenje evidencije pri ustanovama Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje vode preciznu evidenciju koja ispunjava nacionalne okvire i standarde osiguranja kvaliteta u cilju olakšavanja uporedivosti i kompatibilnost kvalifikacija. Zaključak Korelacija: Negativno Trend: Javne i privatne visokoškolske ustanove vode i arhiviraju preciznu evidenciju u skladu sa objavljenim politikama. Na Univerzitetu u Prištini, akademska evidencija o pojedinačnim studentima vodi se od strane studenta, profesora i Fakulteta. Centralna administracija univerziteta vodi statistički pregled akademske evidencije, ali ne i pojedinačnu evidenciju. Privatni pravni fakulteti i Univerzitet u Mitrovici po svemu sudeći ostvaruju bolji rezultat u vođenju evidencije kako u štampanom tako i u elektronskom formatu. Odsustvo digitalizacije na Univerzitetu u Prištini takođe stvara ozbiljan teret za studente kada žele da se upišu na predmete ili da prijave ispite, pošto za svaki od ovih radnji oni moraju čekati u mnogim redovima kako bi prikupili potrebne potpise i obrasce i načinili bilo koje uplate koje su potrebne. Analiza/obrazloženje: Pravne mere zaštite i zahtevi u pogledu vođenja akademske evidencije su ograničeni. Zakon o arhivskoj građi i arhivama pruža pravnu strukturu za stalno vođenje dokumenata koji se smatraju vrednim čuvanja u arhivi. ZAKON SKUPŠTINE KOSOVA O ARHIVSKOJ GRAĐI I ARHIVAMA (Zakon br. 2003/7, proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2003/20, od dana 23. juna 2003) [u daljem tekstu ZAKON O ARHIVAMA]. Zvaničnici odgovorni za vođenje zvanične evidencije utvrđuju koji deo materijala koji prikupljaju i izrađuju će biti podložan arhivskom postupanju. Id. čl U skladu sa ovom odredbom, pojedinačne akademske univerzitetske knjige nisu podložne arhivskom postupanju. Od privatnih visokoškolskih ustanova zahteva se da stalno vode dosijee studenata i osoblja. One takođe moraju imati plan za vođenje evidencije, uključujući mere za neprekidno vođenje ove evidencije u slučaju da privatna visokoškolska ustanova prestane sa svojim funkcionisanjem. Ovaj plan mora biti u skladu sa Zakonom o arhivama i biti odobren od strane MONT-a. UPUTSTVO O LICENCIRANJU čl. 17. Statut UP pruža neke definicije i zahteve u pogledu akademske evidencije na Univerzitetu. Generalni sekretar Univerziteta u Prištini odgovoran je za vođenje administrativnih i akademskih knjiga Univerziteta. STATUT UP čl Rektor takođe imenuje sekretara za svaki fakultet, koji je 52

65 odgovoran da koordinira administraciju jedinice, uključujući odgovornosti vođenja evidencije. Sledeći akademski podaci moraju se voditi u doslednim knjigama : podnosioci prijave za upis na fakultet, studenti upisani na sve studijske i istraživačke programe, diplomci, angažovano osoblje, istraživački i konsultantski projekti, izveštaji o akademskom učinku i ocene (uključujući samoizveštaje i unutrašnje i spoljne ocene). Id. Od svih ovih podataka, samo informacije koje se odnose na brojeve studenata i na studentske indekse, kao i izveštaji i ocene učinka, treba da se čuvaju u centralizovanoj bazi podataka koja se vodi od strane Informacionog centra Univerziteta,. Ovo sugeriše da se sve druge informacije čuvaju od strane relevantnog fakulteta. Sve ove informacije trebalo bi da se čuvaju u standardizovanom elektronskom formatu. Id. čl Dekan svakog fakulteta odgovoran je da pruži sveobuhvatan godišnji izveštaj o učinku njegovog/njenog fakulteta rektoru. Id. čl Po svemu sudeći ovaj izveštaj trebalo bi da se zasniva na izveštajima podnetim od strane predsedavajućih organizacionih pod-jedinica u okviru fakulteta, i da obuhvati najnovije podatke o nastavnom procesu u datoj akademskoj godini. Id. čl Izveštaj o učinku fakulteta u suštini predstavlja statistički pregled akademske evidencije i mora obuhvatati kvantitativne podatke koji se odnose na: cifre o studentima (novi upisi, ukupan broj, diplomci); akademsko učenje (odnosno studijske programe i predmete, akademsko osoblje, obaveze u sklopu nastavnog procesa, održana predavanja, ispite i seminarske radove, teze i disertacije i rezultate studentske ocene); i naučna istraživanja (objavljeni naučni članci, monografije i druge publikacije, izveštaji o naučnim projektima, konferencijske posete i radovi, javno i privatno finansirani istraživački projekti i privatno finansirano akademsko osoblje). Id. čl Izveštaji o učinku treba da se sakupe i čuvaju na kompjuterizovan i standardizovan način, uz to da je centralna univerzitetska administracija odgovorna za čuvanje i analizu podataka. Id. čl Univerzitet u Prištini ima određene zaštitne mere kako bi sačuvao privatnost akademske evidencije. Sva lična evidencija trebalo bi da se čuva na način koji štiti privatnost pojedinaca i može se razotkriti samo u svrhe zahtevane važećim zakonom. Id. čl Na nivou univerziteta, generalni sekretar odgovoran je za preraspodelu prava pristupa konkretnim bazama podataka; na nivou pojedinačnih fakulteta, ova odgovornost leži na plećima upravnog organa fakulteta. Id. čl , U svim slučajevima, generalni sekretar, kao administrativni predstavnik Rektorata, smatra se najvišim organom u tom smislu i isti ima neograničeni pristup svim podacima. Id. čl Univerzitet u Prištini takođe ima posebne postupke u pogledu evidencije u vezi sa ocenama sa ispita. Tri dana pre ispita, lista studenata podobnih da polažu ispit objavljuje se na oglasnoj tabli Pravnog fakulteta i daje profesoru koji predaje dati predmet. Nakon ispita, profesor priprema i postavlja listu studenata koji su polagali ispit i ocene koje je svaki od njih dobio. Jedan primerak ove liste čuva se od strane profesora a drugi se šalje šefu referentne službe i vodi se od strane sekretara Pravnog fakulteta. Svaki student takođe čuva Indeks koji sadrži evidenciju o predmetima koja je on/ona pohađao (uz potpis profesora koji je držao dati predmet) kao i ocenu koju je on/ona dobio. Kada student ispuni sve zahteve za dati predmet i dobije ocenu, profesor potpisuje studentov indeks. Kada student diplomira, njegov/njen indeks predaje se i čuva od strane sekretara Pravnog fakulteta. Referentna služba vodi zaseban dosije za svakog studenta, koji obuhvata kontakt informacije, kao i informacije o polaganim predmetima i dobijenim ocenama. Pošto se akademska evidencija pojedinačnih studenata vodi na jednoj centralnoj lokaciji u okviru Pravnog fakulteta, postoji mogućnost javljanja bezbednosnih problema. Ne postoji nikakva institucionalna kontrola nad vođenjem evidencije od strane pojedinačnih studenata ili profesora i u skladu sa navodima postojali su slučajevi u kojima su studenti optuživani da su falsifikovali indeks. Pošto se samo statistički pregledi akademske evidencije vode od strane centralne univerzitetske administracije, fakultet je jedino mesto gde se vodi detaljna akademska evidencija, uključujući ocene pojedinačnih studenata. Ovo može učiniti da evidencija bude podložna hakerskim napadima ili katastrofalnom uništenju. U ovom trenutku, evidencija se vodi uglavnom u štampanom formatu. U prošlosti, USAID, je preko organizacije World Learning, bio pokrovitelj 53

66 projekta digitalizacije univerziteta. Međutim, univerzitet u skladu sa navodima, nije učinio ono što je bilo neophodno kako bi omogućio dalje napredovanje projekta u vremenskom okviru projekta i stoga je isti prekinut. Ukupna cena koštanja digitalizacije univerziteta predviđena je na oko USD 200,000. Ovaj iznos obuhvatao je obuku i ugradnju potrebnog softvera (univerzitet navodno ima neophodan hardver). Uprkos činjenici da bi univerzitet verovatno mogao da isplati ovaj iznos iz svog godišnjeg budžeta od EUR miliona (čak i bez oslanjanja na spoljnu pomoć), po svemu sudeći ne postoje nikakvi drugi planovi da se digitalizuje vođenje evidencije na univerzitetu. Ovo ima redovan uticaj na studente, fakultet i osoblje. Na primer, ukoliko student na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini želi da se prijavi za neki predmet ili ispit, on/ona može očekivati da će morati da čeka u puno redova kako bi odgovarajući ljudi potpisali obrasce u odgovarajućim rubrikama. Jedna studija došla je do zaključka da je sličan proces prijave zahtevao od studenta da se pojave devet puta u devet različitih kancelarija na Univerzitetu u cilju završavanja papirologije, plaćanja taksi i dobijanja potpisa u studentskom indeksu. WORLD LEARNING, PROCESI PRIJAVE NA UNIVERZITETU U PRIŠTINI na str. 15 (2007). Pošto je Pravni fakultet već prenatrpan, studenti mogu da očekuju da će stajati u dugim redovima kako bi završili svaki od ovih zadataka. Ovo ne samo da oduzima puno vremena već podrazumeva i ogromno traćenje ljudskih resursa, posebno kada se pomnoži sa količinom vremena koji se potroši od strane preko 4,000 studenata bačelor studija koji se prijavljuju za predmete i ispite svakog semestra. Pravni fakultet priznaje da pružanje usluga studentima u administraciji, uključujući digitalizaciju evidencije, jeste jedan od [njenih] glavnih nedostataka. IZVEŠTAJ SAMOVREDNOVANJA UP na str Privatni pravni fakulteti izgleda ostvaruju bolji učinak korišćenjem kompjuterizovanih metoda vođenja evidencije i prijavljivanja. Ovo znači da studenti u ovim ustanovama mogu lakše da prijave predmete i ispite, i da dobiju svoje ocene i transkripte. Oni takođe ne troše sate čekajući u redovima kako bi završili ove obaveze. Takođe se čini da mnogi od privatnih fakulteta obavljaju mnogo bolji posao u smislu obezbeđivanja svoje evidencije, tako da ista postoji kako u štampanom tako i u elektronskom formatu. Univerzitet u Mitrovici takođe po svemu sudeći poseduje bolji sistem za vođenje evidencije. Prema navodima ispitanika, oni vode evidenciju kako u elektronskom tako i u štampanom formatu, a Univerzitet kao celina poseduje uspostavljen sistem digitalizacije. Faktor 15: Okviri i mreže za nostrifikaciju Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje učestvuju u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim mrežama osiguranja kvaliteta i nostrifikacije, a njihovo učešće olakšano je i prati se od strane subjekta zaduženog za uređivanje rada ustanova koje pružaju pravno obrazovanje. Zaključak Korelacija: Pozitivno Trend: Iako Kosovo još uvek nije članica EHEA, on je doveo svoj sistem visokog obrazovanja u sklad sa standardima iznetim u Bolonjskoj deklaraciji, uključujući korišćenje ESPB. Zvanična jedinica za priznanje akademskih kvalifikacija uspostavljena je sklopu MONT-a godine i sada je u potpunosti funkcionalna. Univerzitet u Prištini i privatni pravni fakulteti učestvuju u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim akademskim mrežama a studenti su takođe u stanju da učestvuju u programima razmene u drugim zemljama u Evropi. Analiza/obrazloženje: Visoko obrazovanje na Kosovu strukturirano je na takav način da bude u skladu sa međunarodnim i regionalnim standardima osiguranja kvaliteta i priznanja. Zakon o visokom 54

67 obrazovanju prepoznaje ovo posebno ističući Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njene protokole, Konvenciju Saveta Evrope/UNESCO-a o priznanju kvalifikacija u pogledu visokog obrazovanja u evropskom regionu (Lisabonska konvencija o priznanju), Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o priznanju i oceni kvaliteta privatnih univerziteta visokog obrazovanja, o pristupu visokom obrazovanju i o istraživačkim misijama univerziteta i Deklaracije evropskih ministara za visoko obrazovanje iz Bolonje i Praga. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU u Preambuli. MONT-u je dodeljena celokupna odgovornost unapređivanja mobilnosti studenata i osoblja u okviru EHEA. MONT je takođe odgovoran za sklapanje sporazuma za akademsko i stručno priznavanje kvalifikacija u skladu sa međunarodnim sporazumima; obaveštavanje javnosti o statusu stranih kvalifikacija; i unapređivanje veza između visokoškolskih ustanova na Kosovu i ustanova u susednim zemljama i regionima. Id. 4.1(f)- (g), (j). Pojedinačnim javnim univerzitetima dozvoljeno je da slobodno sklapaju sporazume sa drugim prosvetnim ustanovama na Kosovu i u inostranstvu. Id. 5.3(h). Svi predmeti na studijama bačelor trebalo bi da su u skladu sa okvirom bodovnog sistema ESPB i da omoguće studentima da ulaze i izlaze u odgovarajućim trenucima i da dobijaju bodove u zavisnosti od napretka pojedinačnog studenta. Id Proces obrazovne integracije započeo je nakon rata u periodu između godine i ubrzan je imenovanjem Kosovskog tima promotera Bolonje [u daljem tekstu KTPB] januara 2006, koji je predvodio projekat za unapređivanje bolonjskog procesa na Kosovu. Obrazovano je partnerstvo sa predstavnicima Univerziteta u Prištini, Univerziteta u Ljubljani (Slovenija), i Univerziteta Peloponeza (Grčka). Oktobra 2007, KTPB je izdao skup politika MONT-a o integraciji u EHEA. Ove politike obuhvataju Izjavu o politici o razradi kurikuluma u visokom obrazovanju na Kosovu, Politiku o zajedničkim kriterijuma za primenu ESPB-a u visokom obrazovanju na Kosovu, Smernice za ocenu visokoškolskih ustanova na Kosovu i Politiku uporedivosti i priznanja zvanja stečenih pre i nakon Bolonje. Usled odsustva njegovog međunarodnog priznanja, Kosovo još uvek nije bilo u mogućnosti da potpiše Bolonjsku deklaraciju. Ostaje nejasno da li će savetodavno mišljenje MSP-a kojim je priznato jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova promeniti ovo i da li će mu biti dozvoljeno da postane punopravna potpisnica i članica bolonjskog procesa. Uprkos tome, MONT je posvećen potpunoj i formalnoj integraciji u proces, uključujući usvajanje ESPB-a i integraciju u EHEA. Zakon o visokom obrazovanju, Statut UP i važeća administrativna uputstva MONT-a priznaju važnost međunarodnih standarda osiguranja kvaliteta i mreža priznavanja. Zakon o visokom obrazovanju i Statut UP izrađeni su uz pomoć stručnjaka Saveta Evrope i za njih je rečeno da su prvi statuti visokog obrazovanja u Evropi koji od samog početka usvajaju međunarodne standarde iz Bolonjske deklaracije. Univerzitet u Mitrovici takođe je u potpunom skladu sa Bolonjskom deklaracijom i koristi ESPB. Čini se da su ove izmene bile dovoljno uspešne da osiguraju da visokoškolske ustanove na Kosovu budu u potpunom skladu sa bolonjskim sistemom i da omoguće eventualnu integraciju zemlje u EHEA, nakon što bude rešeno pitanje njenog političkog statusa. Zapravo, svi ispitanici intervjuisani od strane tima za procenu, izneli su da veruju da će, nakon što Kosovo bude priznato na međunarodnom nivou, formalno članstvo u bolonjskom procesu biti samo pitanje trenutka. Nije bilo nikakvih indicija, međutim, da su primenjeni bilo koji formalni pripremni koraci ili pregovori zaključno sa objavljivanjem ove ocene. Značajan novi korak koji se desio nakon objavljivanja ocene IRPO godine bila je zvanična inauguracija Nacionalnog i informacionog centra za priznanje akademskih kvalifikacija [u daljem tekstu NARIC] za Kosovo, u sklopu MONT-a. Pre uspostavljanja NARIC-a novembra godine, postojao je samo jedan zvaničnik MONT-a koji je bio odgovoran za nostrifikaciju međunarodnih diploma, što je podrazumevalo da je lista čekanja za ne-kosovce koji su želeli da im se priznaju završeni fakulteti mogla trajati čak i do 18 meseci. Centar je sada u potpunosti funkcionalan, i odgovoran je prvobitno za nostrifikaciju diploma o završenom visokom obrazovanju dodeljenih od strane akreditovanih ustanova visokog obrazovanja van Kosova iako je nejasno koliko dugo studenti trenutno čekaju da im se nostrifikuje diploma. Pogledajte uopšteno ADMINISTRATIVNO UPUTSTVO O NAČELIMA I POSTUPCIMA ZA NOSTRIFIKACIJU DIPLOMA SA 55

68 STRUČNIH VIŠIH ŠKOLA I UNIVERZITETSKIH ZVANJA STEČENIH VAN REPUBLIKE KOSOVO (MONT Uputstvo br. 8/2010, 22. jun 2010). NARIC-om upravlja Savet koji je sastavljen od sedam lokalnih i međunarodnih stručnjaka sa relevantnim iskustvom u vezi sa međunarodnim pitanjima u sferi visokog obrazovanja i bolonjskog procesa. Id. čl Postupci priznavanja i kriterijumi funkcionišu na transparentan, nepristrasan, fleksibilan, koherentan i verodostojan način, u skladu sa poslednjim evropskim događanjima i trendovima u ovoj oblasti i na raspolaganju su svim građanima Kosova koji su završili svoje fakultete u inostranstvu kao i stranim građanima koji mogu da pruže dokaz pravnog interesa na Kosovu (kao što je ugovor o radnom odnosu potpisan od strane subjekta registrovanog na Kosovu). Id. čl. 3. Svi zahtevi za nostrifikaciju ocenjuju se od strane stručnog odbora sastavljenog od dva člana dodeljena od strane odnosne akademske jedinice Univerziteta u Prištini i jednog predstavnika NARIC-a. Odbor preispituje sve prijave i podnosi svoj izveštaj Nacionalnom savetu za priznanje, koji izdaje konačnu odluku. Id. čl. 5, Podnosioci zahteva plaćaju nadoknadu od EUR 20 za svaki zahtev za nostrifikaciju. Id. čl. 12. Celokupan postupak nostrifikacije mora biti završen u periodu od četiri meseca nakon dobijanja zahteva. Id. čl U periodu od , NARIC je primio ukupno 523 zahteva za nostrifikaciju za strane diplomce, 80 zahteva za nostrifikaciju master diploma i 32 zahteva za nostrifikaciju diploma o završenim doktorskim studijama. Od ovog broja, 68 zahteva (10.7%) odnosilo se na studije prava druge po redu nakon medicinskih studija. Zaključno sa majem 2010, NARIC je primio 143 zahteva za nostrifikaciju diploma o svršenim diplomskim studijama, 36 za diplome o završenim master studijama i 21 za doktorske studije; od ovog broja 15 zahteva (7.5%) odnosilo se na studije prava. Većina zahteva dolazi iz susednih zemalja, kao što su Albanija, Makedonija i Turska. Izjava o misiji Univerziteta u Prištini obuhvata sledeće ciljeve: potpuna saradnja i učešće u svim aktivnostima visokog obrazovanja na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou; usklađivanje sa evropskim standardima; i potpuna integracija u EHEA (odnosno Bolonjsku deklaraciju i Lisabonsku konvenciju o nostrifikaciji), uključujući usvajanje odgovarajućih reformi za datu integraciju. STATUT UP čl. 5.1(6)-(8). Dalje, univerzitet smatra da je sastavni deo evropske oblasti visokog obrazovanja koju zastupa Evropsko udruženje univerziteta i posvećeno je poštovanju svih pravila, standarda i obaveza u vezi sa ovim statusom. Id. čl Univerzitet je nadležan da sklapa sporazume sa drugim nacionalnim i međunarodnim visokoškolskim ustanovama, kao i sa međunarodnim organizacijama. Id. čl Na kraju, Statut predviđa nostrifikaciju akademskih kvalifikacija, zvanja, diploma i ispita sa priznatih visokoškolskih ustanova sa Kosova i iz inostranstva, kao što je zahtevano Lisabonskom konvencijom o priznanju kvalifikacija i iznosi detaljne zahteve i postupke za dato priznanje. Pogledajte uopšteno id. poglavlje 4.6. Univerzitet u Prištini u potpunosti je uskladio svoj kurikulum sa zahtevima Bolonjske deklaracije. U konkretnom smislu, Pravni fakultet primenjuje ESPB još od akademske godine , i sproveo je reformu kurikuluma koja je stupila na snagu akademske godine , u cilju ispunjavanja standarda i ciljeva Bolonjske deklaracije. Rezultat jeste aktuelna struktura programa koja je sastavljena od tri ciklusa: četvorogodišnjih bačelor studija (prvi ciklus), jednogodišnjih master studija (drugi ciklus), i trogodišnjih doktorskih studija (treći ciklus). Pravni fakultet Univerziteta u Mitrovici ima isti program i primenjuje standarde ESPB bodova. Privatni pravni fakulteti takođe ispunjavaju standarde ESPB bodova i usvojili su strukturu sastavljenu od dva ciklusa 4+1. Do sada, nijedan privatni pravni fakultet ne nudi programe doktorskih studija. Univerzitet u Prištini takođe učestvuje u nizu programa razmene i akademskih mreža. Ovi programi obuhvataju letnju školu na Univerzitetu u Prištini, na kojoj jedan broj stranih profesora i studenata učestvuje na kursevima koje nudi Univerzitet. Univerzitet ima direktan odnos sa brojem evropskih univerziteta. Isti se pridružio nekolicini međunarodnih mehanizama univerzitetskih mreža, bilo u svojstvu punopravnog člana ili u svojstvu posmatrača. Između ostalog, isti je punopravan član Evropskog udruženja univerziteta, Konferencije rektora iz dunavskih zemalja, Mreže centara za ljudska prava u jugoistočnoj Evropi i Evropskog društva za 56

69 međunarodno obrazovanje. Isti takođe ima sporazume o međunarodnoj saradnji i razmeni sa nekolicinom univerziteta širom sveta, uključujući one koji se nalaze u Albaniji, Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Makedoniji, Španiji, SAD-u i drugim zemljama. Vidi UNIVERZITET U PRIŠTINI, UNIVERZITET U PRIŠTINI OD : SPECIJALNO IZDANJE NA STR (2005) [u daljem tekstu UNIVERZITET U PRIŠTINI OD ] (u kome se navode strane partnerske ustanove). Jedan odraz uspeha nastojanja integracije jeste to da studenti Pravnog fakulteta, prema navodima, redovno učestvuju u programima razmene sa evropskim univerzitetima. Mlađi članovi akademskog osoblja na Pravnom fakultetu studirali su u inostranstvu i po svemu sudeći imaju zainteresovanost i vezu sa resursima u inostranstvu. Privatni pravni fakulteti takođe imaju veze sa univerzitetima i organizacijama u regionu i na međunarodnom nivou. Iako je Univerzitet u Mitrovici u potpunosti integrisan u EHEA i poštuje ESPB, po svemu sudeći isti ne poseduje zvanične veze sa regionalnim ili međunarodnim mrežama. Studenti iz Mitrovice učestvuju u programima razmene u drugim zemljana u Evropi, ali po svemu sudeći programi razmene u Mitrovici su ograničeni na razmenu sa srpskim akademskim osobljem. 57

70 V. Fakultetske kvalifikacije i uslovi zaposlenja Faktor 16: Fakultetske kvalifikacije Pravni fakultet poseduje potrebno znanje i kompetentnost u svojim predmetima kako bi pružao kvalitetno obrazovanje studentima, što je evidentno u broju zvanja, akademskim publikacijama, praktičnom iskustvu kao i u razvijenim veštinama držanja nastave. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Akademsko osoblje kako na privatnim tako i na javnim pravnim fakultetima ispunjava osnovne zahteve njihovih radnih mesta. Nastavlja da preovlađuje razlika u kvalifikacijama i veštinama držanja nastave između starijih fakulteta i onih koji su završili studije u inostranstvu i/ili su započeli sa svojim akademskim karijerama nakon rata. Većina akademskog osoblja ima ograničeno praktično iskustvo. Akademsko osoblje objavljuje svoje publikacije u akademskim žurnalima na Kosovu i u inostranstvu; međutim, velika preopterećenost nastavnim materijalima i ograničene mogućnosti istraživanja imaju negativan uticaj na kvalitet školstva. Analiza/obrazloženje: Kao uslov za licenciranje, visokoškolske ustanove moraju imati adekvatan broj kvalifikovanog akademskog osoblja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.4(c). U sklopu postupka licenciranja, privatne visokoškolske ustanove moraju podneti spisak zaposlenih članova fakulteta i njihovih zvanja (zajedno sa overenim kopijama njihovih diploma ili sertifikata), kao i spisak njihovih posebnih publikacija ili akademskih istraživanja objavljenih u lokalnim ili međunarodnim akademskim žurnalima. UPUTSTVO O LICENCIRANJU čl Kako javne tako i privatne ustanove nadležne su da navedu zvanja i rang, i da propišu kriterijume imenovanja akademskog osoblja. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 24. Univerzitet u Prištini takođe treba da pruži odgovarajuće uslove za akademska istraživanja, kako bi akademsko osoblje moglo biti konkurentno na međunarodnom nivou. Pogledajte STATUT UP čl Univerzitet u Prištini ima šest rangova akademskog osoblja: predavač, 21 kandidat za asistenta, asistent, asistent profesor, profesor saradnik i redovan profesor. Id. čl Kako bi bio podoban za imenovanje ili unapređenje, kandidat mora imati odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo od značaja za datu funkciju. Id. čl Osnovni opšti zahtevi za svaki od ovih rangova rezimirani su u sledećoj tabeli. ZAHTEVI U POGLEDU FAKULTETSKIH KVALIFIKACIJA NA UNIVERZITETU U PRIŠTINI Rang kandidat za asistenta asistent docent Zahtevi kvalifikacija zvanje bačelor sa prosekom od najmanje 8; najviša starosna dob od 28 godina (32 ukoliko imaju zvanje mastera) u vreme prvog imenovanja; ograničen na pružanje pomoći profesorima u prva tri ranga u predmetima studija bačelor. zvanje mastera i aktivan upis u program doktorskih studija; maksimalna starosna dob od 35 godina u vreme prvog imenovanja. doktoratura ili ekvivalentan stepen spreme; određeni broj publikacija, uključujući najmanje jednu ključnu publikaciju objavljenu ili revidiranu u međunarodnom časopisu; 21 Rang predavača nije relevantan za ovu ocenu, pošto važi samo za članove fakulteta koji predaje predmete stranih jezika. Id. čl

71 pokazan dobar učinak u držanju nastave. doktorat ili ekvivalentan stepen stručne spreme; odabrani broj monografija i akademskih publikacija, uključujući najmanje tri profesor ključne publikacije koje su objavljene i revidirane u međunarodnom saradnik časopisima; pokazan dobar učinak u držanju nastave; dokazi o akademskom radu i poznavanju predmeta u odnosnoj sferi. doktorat ili ekvivalentan stepen stručne spreme; dokazani visoki nivo akademskih sposobnosti i naučnog iskustva u predmetu, dokazan: odabranim brojem ključnih monografija, udžbenika i akademskih publikacija, uključujući najmanje pet ključnih publikacija objavljenih i revidiranih redovan u međunarodnim časopisima; aktivno učešće na međunarodnim profesor konferencijama; i dugoročno iskustvo u istraživanjima za osnovne i primenjene projekte; dokaz o visokim obrazovnim i pedagoškim veštinama kroz razumnu praksu; ubedljiv dokaz o akademskom rukovođenju; dokazane veštine mentorstva za postdiplomske i doktorske studije. Pogledajte uopšteno id. čl Pored ovih zahteva, Senat UP može obezbediti posebne kvalifikacije za akademsko osoblje na konkretnim fakultetima, na preporuku odnosnog Fakultetskog saveta. Id. čl Ne postoje nikakvi jasni ili pismeni standardi za zvanja akademskog osoblja ili zahtevi u pogledu kvalifikacija koji se primenjuju na privatnim pravnim fakultetima ili na Univerzitetu u Mitrovici. Trenutno ima ukupno 82 člana akademskog osoblja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, koje obuhvata 58 redovnih članova osoblja, 19 vanrednih članova osoblja i 5 članova osoblja na odsustvu. Od redovnih članova fakulteta, ima pet profesora, deset profesora saradnika, 11 docenata, 31 asistenta i kandidata za asistenta i jedan predavač. Takođe postoji pet članova akademskog osoblja sa drugih fakulteta Univerziteta u Prištini kojima je dozvoljeno da predaju na Pravnom fakultetu. Privatni pravni fakulteti koji su akreditovani godine zapošljavaju ukupno 132 člana akademskog osoblja. Univerzitet u Mitrovici zapošljava 37 članova akademskog osoblja, koji obuhvataju 10 profesora, devet profesora saradnika, dva docenta i 16 asistenata. U praksi, celokupno akademsko osoblje ispunjava minimalne zahteve u pogledu zvanja koja imaju, ali njihovi aktuelni nivoi znanja i sposobnosti po svemu sudeći variraju u velikoj meri. Mnogi ispitanici izneli su ovo u smislu generacijske razlike između onih koji su započeli svoje akademske karijere pod srpskom vladavinom i onih koji su zaposleni nakon rata, dok su drugi ovo okarakterisali kao razliku između onih koji su završili fakultete u inostranstvu i onih koji nisu imali priliku za to. Zaista, kao rezultat jedinstvenih istorijskih okolnosti na Kosovu, po svemu sudeći postoji podela između stare garde i onih koji su započeli sa svojim akademskim karijerama nakon rata, posebno na Univerzitetu u Prištini godine Miloševićev režim prinudio je sve akademike iz reda zajednice etničkih Albanaca da napuste svoje predavačke funkcije. Istima nije dozvoljeno da se vrate na iste sve do nakon rata iz Mnogi od ovih ljudi nisu bili uključeni u akademske aktivnosti niti su se bavili pravom u ovom 10-godišnjem periodu. Novo akademsko osoblje koje je zaposleno od završetka rata po svemu sudeći je u akademskom smislu dobro kvalifikovano a veliki procenat završilo je više stepene studija prava na evropskim i severnoameričkim univerzitetima. Stoga, čini se jasnim zašto Pravni fakultet i Univerzitet u celosti, vrednuje i aktivno zapošljava akademsko osoblje koje je završilo studije u Evropi i SAD-u. Pored toga, određeni broj sadašnjih asistenata na Univerzitetu u Prištini upisano je na doktorske programe na evropskim univerzitetima. Trenutno postoji 21 kandidat za zvanje doktora na samom Pravnom fakultetu, uključujući tri žene. Kao što je diskutovano u više pojedinosti u prethodno navedenom Faktoru 11, većina akademskog osoblja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini ne poseduje iskustvo bavljenja 59

72 pravom. Ovaj nedostatak praktičnog radnog iskustva predstavlja još jedan razlog koji ukazuje da su nastavne metode više usredsređene na teoriju a manje na praksu. Postoje mogućnosti za objavljivanje akademskih publikacija na Kosovu. Univerzitet u Prištini objavljuje svoj pravni žurnal, Pravo i takođe je nedavno sklopio sporazum sa Sapienza Univerzitetom iz Rima, Italija, kojim se akademskom osoblju sa Pravnog fakulteta omogućava da objavljuju svoje radove u ovom žurnalu, Diritto. Privatni pravni fakulteti očigledno izrađuju svoje žurnale koji objavljuju rad njihovog akademskog osoblja, iako po svemu sudeći rasporedi izdavanja nisu uređeni. Mnoge pravne knjige i tekstovi se u suštini samo stalno objavljuju, bez bilo kakve stvarne uredničke pomoći ili kontrole. Mlađi članovi fakulteta i drugo akademsko osoblje sa veštinama poznavanja stranih jezika po svemu sudeći više vole da objavljuju u inostranstvu, uključujući i njihovo učešće na međunarodnim konferencijama. Postoji veći prestiž kada govorimo o stranim publikacijama; međutim, pošto strane publikacije uopšteno nisu izrađene na albanskom jeziku, njihova korisnost na Kosovu ograničena je samo na one sa veštinama poznavanja stranih jezika. Glavna zabrinutost je to što mlađe osoblje, kao i većina akademskog osoblja, ima tendenciju da radi na više od jednog radnog mesta kako bi zaradili za život, i shodno tome nemaju dovoljno vremena da prodube svoj stručni razvoj i da budu u toku sa događanjima u sferi prava i nastavnih metoda. Pogledajte takođe Faktor 18 koji sledi a koji poseduje dodatne pojedinosti o platama na fakultetu. Pored toga, prema rečima ispitanika, inovativne tehnike držanja nastave nisu snažno cenjene na Univerzitetu u Prištini i na Univerzitetu u Mitrovici, što može, jednim delom, odražavati ograničene mogućnosti kroz koje su mnogi profesori i članovi administracije morali da prođu, uz niz različitih metoda nastave. Faktor 17: Zapošljavanje, unapređenje i mandat Zapošljavanje, unapređenje i mandat fakulteta ili njihovih ekvivalenata, vrši se na osnovu rigoroznih, pravednih, jednoobraznih i transparentnih kriterijuma i postupaka zajedno sa procesom ulaganja žalbi ili zahtevanja revizije štetnih odluka. Zaključak Korelacija: Pozitivno Trend: Prakse zapošljavanja i unapređivanja akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini jesu konkurentne, pravedne, jednoobrazne i transparentne. Prakse zapošljavanja i unapređenja na privatnim pravnim fakultetima izgledaju manje transparentne i povezane sa specifičnim kriterijumima. Zakon zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju kako na javnom tako i na privatnim univerzitetima i predviđa upravnu reviziju i mogućnost žalbe na odluke o zapošljavanju i unapređenju. Žene su nedovoljno zastupljene među akademskim osobljem, posebno na višim akademskim rangovima, i ne postoji nikakva etnička raznolikost među akademskim osobljem zaposlenim u bilo kom pravnom fakultetu na Kosovu; međutim, po svemu sudeći ovo nije rezultat diskriminatornog postupanja. Analiza/obrazloženje: Javni univerziteti imaju ovlašćenje da zapošljavaju i otpuštaju svoje osoblje. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 5.3(d); pogledajte takođe STATUT UP čl Pravo na nezavisan odabir akademskog osoblja i dodeljivanje zvanja profesorima i drugim članovima osoblja smatra se sastavnim delom samostalnosti univerziteta. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 7.2(c), (f); pogledajte takođe STATUT UP čl. 11.3, Obrazovne ustanove moraju navesti zvanja i rangove akademskog osoblja, kriterijume za imenovanje i ponovno imenovanje istih i druge fakultetske uslove za zapošljavanje u njihovim statutima. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 24. U konkretnom smislu, statuti moraju obuhvatati odredbe u vezi sa imenovanjem, mandatom, 60

73 unapređenjem, disciplinom, razrešenjem i penzionisanjem osoblja, i moraju takođe predvideti učešće međunarodnih stručnjaka pri imenovanju akademskog osoblja profesionalnog statusa. Id. 26.1, Drugi uslovi službe osoblja na javnim univerzitetima (isključujući pojedinačne dohotke i beneficije) utvrđuju se od strane MONT-a u konsultaciji sa priznatim sindikatima i predstavnicima visokoškolskih ustanova. Id Statuti svih visokoškolskih ustanova na Kosovu moraju garantovati jednakost mogućnosti i štititi osoblje od diskriminacije na bilo kojoj osnovi, kao što su pol, rasa, seksualna orijentacija, bračni status, boja kože, jezik, veroispovest, politička ili druga mišljenja, nacionalno, etničko ili društveno poreklo. Id. 13.5(a), 25.4(b). Svi članovi osoblja trebalo bi da su zaposleni na osnovu pojedinačnih ugovora sklopljenih sa univerzitetom. Id Akademsko osoblje ima pravo da se žali na bilo koju odluku koju visokoškolska ustanova donese u vezi sa njima MONT-u i nadležnom sudu. Id Senat Univerziteta u Prištini odlučuje o svim opštim strateškim pitanjima u ime Univerziteta, uključujući imenovanje nastavnog osoblja i utvrđivanje postupka za unapređenje akademskog osoblja. STATUT UP čl. 48.1(b), Univerzitetski odbor odgovoran je za definisanje detaljnih smernica u vezi sa imenovanjem, dodeljivanjem ocenom, suspendovanjem, razrešavanjem i drugim uslovima službe akademskog osoblja. Id. čl U ovom okviru, rektor nakon toga donosi sve važeće kadrovske odluke u ime Univerziteta. Id. čl To znači da se svo akademsko osoblje na Univerzitetu u Prištini imenuje od strane rektora na preporuku Senata, izuzev toga da rektor može dodeliti dekanu pojedinačnog fakulteta ovlašćenje da imenuje asistente i kandidate za asistente. Id. čl Imenovanje mora biti izvršeno na transparentan način, uz javno oglašavanje konkursa za slobodna mesta. Id. čl Zahtevi za unapređenje ili obnavljanje ugovora na Pravnom fakultetu tretiraju se kao zahtevi za otvoreno radno mesto i, teoretski, svako može da se prijavi i da konkuriše za dato radno mesto (iako, govoreći iz prakse, ljudi sa strane retko konkurišu za ova radna mesta). Fakultetski savet Pravnog fakulteta, koji je sastavljen od deset profesora, pet docenata, jednog predstavnika administrativnog osoblja i dva predstavnika studenata, uspostavlja komisiju za ocenu koja će intervjuisati sve kvalifikovane kandidate i dati preporuku Savetu, koji, nakon toga, daje svoju preporuku rektoru i Senatu. Id. čl , Fakultetski savet takođe preispituje zahteva za unapređenje i odlučuje koga da preporuči za unapređenje. Proces odabira kandidata za funkcije asistenta profesora i više takođe obuhvataju javnu prezentaciju koja govori o njihovom iskustvu i akademskim dostignućima. Id. čl , 183.2, Akademsko osoblje može biti imenovano kao redovno i vanredno osoblje. Id. čl Redovnom osoblju fakulteta zabranjeno je da sklapa bilo koje druge ugovore na pola ili na puno radno vreme, osim u slučaju kada im rektor, delujući shodno odobrenju većine članova Fakultetskog saveta, odobri izuzetak delujući shodno načelu dobre namere. Id. čl Ugovori o radnom odnosu kandidata za asistenta i asistenata sklapaju se na tri godine, dok se ugovori za više akademske rangove sklapaju na četiri godine. Id. čl , 183.3, 184.3, 185.3, Profesori sa najmanje pet godina iskustva u držanju nastave i istraživanja koji imaju dokazanu akademsku vičnost i koji su međunarodno priznati i koji dobiju pozivnicu za istraživačku stipendiju mogu podneti zahtev Senatu univerziteta za slobodnu godinu kako bi proveo istu na stranom univerzitetu. Po završetku slobodne godine, profesori se mogu vratiti na istu funkciju na univerzitetu i pod istim uslovima kao što je to ranije bio slučaj; međutim oni će primati nižu platu tokom slobodne godine. Id. čl Penzionisani profesori koji pokažu izvanredna akademska i sholastička dostignuća i čije kvalifikacije se smatraju nezamenjivim na srednji rok u okviru fakulteta mogu dobiti zvanje počasnog profesora - Profesor Emeritus. Ovi profesori mogu predavati i biti uključeni u akademska istraživanja u zavisnosti od potreba fakulteta. Id. čl Gore pomenuta komisija za ocenu uobičajeno je sastavljena od tri člana, koji obuhvataju višeg profesora u oblasti prava u kojoj će novo zaposlena ili unapređena osoba raditi. Gledištima ove osobe tradicionalna se pridaje veća pažnja. U slučaju unapređenja, članovi komisije rade sa kandidatom jedno vreme, što pruža kandidatu značajnu prednost. Neki ispitanici izneli su gledište da favorizacija može uticati na proces unapređenja. Međutim, drugi su izneli da smatraju da se činjenica da se evidencija o svim kvalifikovanim kandidatima podnosi Fakultetskom savetu i rezimira za rektora i Senat nosi jasnu mogućnost imenovanja manje kvalifikovanog kandidata. 61

74 U praksi, svo akademsko osoblje Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini zapošljava se na ugovore od tri i četiri godine sa mogućnošću produžetka. Oni mogu zahtevati da budu unapređeni na više akademske rangove kada dođe trenutak za obnavljanje njihovih ugovora. Ukoliko se ne odobri unapređenje, profesor dobija novi ugovor na postojećem nivou. Profesori imaju pravo da se njihovi ugovori obnove na neograničen period. STATUT UP čl U praksi, ova odredba po svemu sudeći funkcioniše na sledeći način: četiri godine nakon što je osoba unapređena u profesora, on/ona se ocenjuje i ukoliko je ocena pozitivna, on/ona će biti u mogućnosti da potpiše obnovive ugovore na četiri godine neograničeni period u budućnost (što se pominje izrazom doživotni ugovor ), bez potrebe da se ponovo podlažu oceni. Proces unapređenja primenjuje se po svemu sudeći na pravedan način i nema nikakvih navoda o mešanju političkih ili drugih faktora u unapređenje. Iako zabrinutosti u pogledu unapređenja mogu podstaći neke profesore da budu pažljivi prilikom upućivanja kritika ili govorenja o ovom pitanju, po svemu sudeći ne postoji atmosfera zastrašivanja za ućutkivanje članova fakulteta. Jedna oblast od zabrinutosti kada govorimo o sastavu fakulteta jeste očigledan nedostatak rodne i etničke raznolikosti. Univerzitet u Prištini zabranjuje diskriminaciju na istim osnovama predviđenim Zakonom o visokom obrazovanju. Univerzitet podržava rodnu ravnopravnost i poseduje konkretne odredbe koje izražavaju preferenciju za kandidate ženskog pola u slučaju da kandidati muškog i ženskog pola imaju iste kvalifikacije. STATUT UP čl. 7. Međutim, samo 18 od 82 trenutno zaposlena redovna i vanredna člana akademskog osoblja (22%) jesu žene a nema nijednog pripadnika etničkih manjina. Pravni fakultet prepoznaje da uvećavanje broja žena među akademskim osobljem predstavlja neposredan zadatak. SAMOVREDNOVANJE UP-A na str. 16. Univerzitet u Mitrovici zapošljava 11 žena od 37 članova njegovog akademskog osoblja (29.73%). Takođe ne poseduje etničku raznolikost među svojim akademskim osobljem, koje u potpunosti sačinjavaju etnički Srbi. Privatni pravni fakulteti slično ne zapošljavaju pripadnike etničkih manjina i imaju značajno manji broj žena među svojim akademskim osobljem; zapravo, jedan od privatnih pravnih fakulteta intervjuisan od strane tima za procenu izneo je da nemaju nijednu ženu među svojim akademskim osobljem. 22 Po svemu sudeći ne postoje nikakva usredsređena nastojanja da se uveća rodna ili etnička raznolikost akademskog osoblja ni na jednom od pravnih fakulteta na Kosovu. Takođe postoji mala verovatnoća da će se procenat ženskog osoblja uvećati u značajnoj meri bez zajedničkog napora da se kvalifikovane žene podstaknu da steknu više stepene stručne spreme i da se iste aktivno vrbuju i podučavaju u radu sa mentorom. Statut Univerziteta u Prištini sadrži odredbe za ocenu nastavnog učinka akademskog osoblja. Ove ocene mogu se zasnivati na broju internih i spoljnih izvora, uključujući samovrednovanje i upitnike izrađene od strane akademskog osoblja, anonimne ocene studenata, revizije lica iz iste struke na licu mesta i izveštaje stručnjaka. STATUT UP čl Statut zahteva godišnje anonimne studentske ocene nastavnog procesa na Univerzitetu u Prištini. Id. čl Šef studijske komisije za svaki fakultet treba da objavi rezultate ocene celokupnog osoblja čije se ocene nalaze među prvih 10%, i da se sastane sa svim članovima osoblja čije su ocene u poslednjih 10% i da zajedno sa njima odluči o merama za poboljšavanje njihovog učinka u nastavnom procesu. Id. čl Pored toga, učinak celokupnog akademskog osoblja, trebalo bi da se ocenjuje na institucionalnoj osnovi svakih pet godina. Id. čl U praksi, po svemu sudeći ove odredbe se ne primenjuju, pošto studenti nisu izneli da su izvršili ocenu učinka u nastavnom procesu na Pravnom fakultetu niti akademsko osoblje iznosi da je bilo ocenjivano. Kriterijumi i prakse zapošljavanja i unapređivanja, kao i rokovi ugovora u okviru privatnih visokoškolskih ustanova mnogo manje su formalni i uopšteno nisu jasni ili transparentni. U najvećem delu, privatni pravni fakulteti objavljuju javne konkurse za slobodna radna mesta na fakultetu. Međutim, u zavisnosti od pravila konkretne ustanove, rektor može zapošljavati osoblje 22 Uprkos ponovljenim zahtevima, tim za procenu nije uspeo da dobije zvanične statističke podatke o slici akademskog osoblja zaposlenog po privatnim pravnim fakultetima shodno polu ili etničkoj pripadnosti. 62

75 direktno, bez primene transparentnog sistema kao što je onaj koji se primenjuje na Univerzitetu u Prištini. Situacija kada govorimo o ocenama fakulteta na privatnim pravnim fakultetima takođe nije jasna. Jedan od privatnih univerziteta, Iliria koledž, navodno raskida ugovore akademskog osoblja koje nije dobilo dovoljno visoke ocene od strane studenata; međutim, ovo nije potvrđeno. Faktor 18: Naknada za profesorski kadar Utvrđena naknada za profesorski kadar Pravnog fakulteta na zadovoljavajućem je nivou koji omogućava prihvatljiv životni standard, s ciljem da se privuče i zadrži kvalifikovan, posvećen i etički profesorski kadar koji je u mogućnosti da posveti svoje vreme nastavi, istraživanju i javnoj službi. Zaključak Korelacija: Neutralno Trend: Plate akademskog osoblja na Univerzitetu u Prištini znatno su se povećale u posljednjih godinu dana, i skoro se izjednačile sa nivoom plata na privatnim pravnim fakultetima. Međutim, akademsko osoblje Univerziteta u Prištini, privatnih pravnih fakulteta i Univerziteta u Mitrovici i dalje radi i na drugim mestima van fakulteta kako bi dopunilo svoje prihode. Ovo se negativno odražava na vreme koje ovo osoblje može da posveti nastavi, istraživanju, javnoj službi i ličnom profesionalnom razvoju. Analiza/obrazloženje: Javni pružaoci usluga visokog obrazovanja moraju u svoje statute da uključe odredbe koje se odnose na sprečavanje korupcije i osiguravanje pravednosti, uključujući i iste plate za muškarce i žena koje obavljaju posao jednake vrednosti. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU Javni univerziteti samostalno, bez mešanja MONT-a, određuju plate pojedinih fakulteta i nivoe beneficija. Id Osim toga, javni univerziteti mogu da odrede okolnosti u kojima akademsko osoblje može da prihvati dodatni plaćeni i neplaćeni posao. Id Univerzitet u Prištini ima detaljne smernice o platama akademskog osoblja, koje određuje Odbor Univerziteta. STATUT UP, čl. 22.6, 23.6 (b). Osim toga, ni Zakon o visokom obrazovanju ni Statut UP ne predviđaju odgovarajući nivo i druge zaštite za plate akademskog osoblja. Univerzitet u Prištini je usvojio znatan porast plata za svoje akademsko osoblje. Zahvaljujući tome plate su sada na nivou koji je dovoljan za život i koji se može uporediti sa platama privatnih pravnih fakulteta. Dugoročno gledano, povećanje plata može pomoći i u rešavanju trajnog problema akademskog osoblja koje, uz svoj redovan posao na Univerzitetu u Prištini, radi i na nekoliko drugih mesta. MESEČNE PLATE AKADEMSKOG OSOBLJA UNIVERZITETA U PRIŠTINI Radno mesto Plate za akademsku Plate za akademsku EUR USD 23 EUR USD Redovni profesor ,000 1,270 Vanredni profesor ,143 Docent ,016 Asistent Akademsko osoblje može da zaradi i bonus za održavanje prijemnog ispita i ocenjivanje završnih ispita na Pravnom fakultetu. Na primer, za ocenjivanje završnih ispita utvrđen je bonus na 0,6 23 Evri (EUR) su konvertovani u američke dolare (USD) po kursu koji je važio u vreme kada su sprovedeni razgovori za ovaj izveštaj u julu (USD 1 = EUR 0.79). 63

76 evra po ispitu; bonusi koji se plaćaju za prijemne ispite zavise od specifičnih zadataka koje obavlja osoblje (na primer, bonusi za ocenjivanje ispita su veći od bonusa za različite administrativne aspekte). Povećanje plata na Univerzitetu u Prištini predstavlja pozitivan korak. Međutim, izgleda da plate, posebno za mlađe akademsko osoblje, još uvek nisu dovoljne da bi redovni profesorski kadar prestao da prihvata poslove van fakulteta, što je u direktnoj suprotnosti sa vremenom koje oni mogu (ili bi trebalo) da posvete svojim primarnim poslovima na Pravnom fakultetu. Dakle, uprkos povećanju plata, akademsko osoblje Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini i dalje radi na više radnih mesta. Većina mlađeg akademskog osoblja izrazila je zabrinutost da, bez dodatnog posla, čak ni veće plate nisu dovoljne za život. Dodatni poslovi obično uključuju predavanja na različitim privatnim pravnim fakultetima, rad sa nevladinim organizacijama, posao konsultanta i privatan rad na pravnim predmetima. Šest redovnih profesora ima i redovnu nacionalnu funkciju u Vladi. U okviru uslova akreditovanja Univerziteta u Prištini, KAA je pokušao da ograniči broj ustanova na kojima može predavati akademsko osoblje Univerziteta, i zahtevao da se osoblje smatra redovnim samo u jednoj ustanovi visokog obrazovanja a da im se dozvoli da predaju vanredno samo u još jednoj ustanovi. KAA je izvestio da prati poštovanje ovih uslova i da će odmah preduzeti mere za otpuštanje svakog člana profesorskog kadra za kojeg se utvrdi da je počinio prekršaj. Međutim, među kosovskom akademskom i pravnom zajednicom postoji rašireno mišljenje da se ovo ograničenje u praksi ne primenjuje striktno i da, u stvari, akademsko osoblje ne ograničava sebe na jedan redovan i jedan vanredan posao predavača. Osim toga, nije jasno da li ovo ograničenje važi i za dodatni neakademski posao. Univerzitet u Prištini takođe zahteva da redovno osoblje ne sklapa nikakve ugovore o stalnom ili honorarnom radu bez odobrenja rektora, a nakon konsultacija sa dekanom fakulteta i pozitivnog glasanja Saveta Fakulteta. Videti STATUT UP, čl Nije jasno ni da li se ovaj zahtev primenjuje. Nema najnovijih statističkih podataka o broju članova akademskog osoblja, na Univerzitetu u Prištini ili privatnim pravnim fakultetima, koje ima druge ugovore ili radi na više radnih mesta. Međutim, ispitanici su rekli da je to uobičajena praksa na svim pravnim fakultetima. To stvara niz problema i studentima i akademskom osoblju. U te probleme spadaju: ograničeno radno vreme za studente, ili ga uopšte nema; smanjeno vreme za istraživanje i davanje stipendija; smanjeno vreme za koncentrisanje na profesionalni razvoj; negativan uticaj na opštu institucionalnu kulturu, jer akademsko osoblje uopšte nema ili ima malo vremena da se posvetiti vannastavnim aktivnostima ili radi sa studentima i nakon predavanja. Tim za procenu nije dobio tačne podatke o platama na privatnim visokoškolskim ustanovama, ali je dobio izveštaje da se plate na privatnim pravnim fakultetima više ne razlikuju toliko od plata na Univerzitetu u Prištini. Profesorski kadar Univerziteta u Mitrovici plaća se u skladu sa nivoima plata koje važe u Srbiji. Međutim, akademsko osoblje se navodno plaća manje u odnosu na druge pravne fakultete u Srbiji, jer se plate srpskog akademskog osoblja računaju na osnovu broja studenata, a studentsko telo Univerziteta u Mitrovici je manje nego na drugim univerzitetima. Prijavljena mesečna plata za redovne profesore iznosila je 600 a za docente evra. Akademski radnici u Mitrovici takođe često rade na više radnih mesta, a mnogi i ne žive u Mitrovici, zbog čega akademsko osoblje ne može da drži sastanke sa studentima nakon časova i slabo učestvuje u studentskom životu i institucionalnoj kulturi. Faktor 19: Akademska sloboda i sloboda udruživanja na Pravnom fakultetu Institucije koje pružaju usluge pravnog obrazovanja i pojedini članovi Pravnog fakulteta uživaju akademsku slobodu, podstiču se da se uključe u istraživanja, ne kažnjavaju se za držanje pozicija koje se odnose na akademsku raspravu, istraživanje ili javnu službu, i imaju pravo na slobodu udruživanja. 64

77 Zaključak Korelacija: Pozitivno Trend: Široka institucionalna i individualna akademska sloboda zaštićena je zakonom i statutima svih pružaoca usluga visokog obrazovanja na Kosovu. Ova sloboda se poštuje u praksi, i od završetka rata nije bilo nikakvih izveštaja o ometanju ovih prava. Analiza/obrazloženje: Pružaoci usluga visokog obrazovanja uživaju institucionalnu akademsku slobodu, uključujući slobodu da se uključe u nastavu i istraživanje, bez mešanja organa javne vlasti. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 7.1; videti i STATUT UP čl. 9. Naime, to uključuje pravo na: (1) izbor upravnih i rukovodećih tela; (2) organizovanje svojih struktura i aktivnosti sopstvenim pravilima koja su u skladu sa važećim zakonom; (3) izbor nastavnog i drugog osoblja, određivanje uslova prijema i tehnika vrednovanja profesora i studenata; (4) samostalnu izradu i sprovođenje kurikuluma i projekata istraživanja; (5) izbor predmeta koji će se predavati; i (6) dodeljivanje zvanja profesorima i drugom akademskom osoblju. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 7.2. Visokoškolske ustanove moraju garantovati akademsku slobodu za svrhu akreditacije, a njihovi statuti i organizacione strukture treba da osiguraju slobodu u istraživanju i nastavi. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU član 10.1(7). Osim toga, u objekte visokoškolskih ustanova, po pravilu, agencije za sprovođenje zakona ne mogu ući bez dozvole glavnog rukovodećeg organa. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU čl Napokon, iako je MONT-u dopušteno da pružaocima usluga visokog obrazovanja odredi uslove u vezi sa raspodelom vladinih sredstava za nastavu i istraživanje, takvi uslovi ne mogu ograničiti slobodu nastave. Id. 18.1, 18.4, Pružaoci usluga visokog obrazovanja moraju u svojim statutima osigurati i akademsku slobodu za osoblje i studente. Id Konkretno, akademska sloboda nastavnog osoblja uključuje i slobodu da se ispita i testira stečeno znanje i iznose nove ideje i sporna ili neprihvaćena mišljenja, bez opasnosti od gubitka posla ili neke privilegije. Id. 25,1; STATUT UP čl Profesorski kadar uživa i slobodu govora i slobodu u smislu objavljivanja rezultata svojih akademskih istraživanja, kao i slobodu udruživanja (uključujući pravo na osnivanje sindikata, udruženja radnika i stručna udruženja) i slobodu okupljanja, koje se mogu ograničiti samo zakonom. ZAKON o VISOKOM OBRAZOVANJU 25,2-25,4; STATUT UP čl. 10, 192, 196. Akademsko i drugo osoblje može MONT-u, a zatim sudu, podneti žalbu na neku odluku pružalaca usluga ili tužbu protiv njih. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 25,5; STATUT UP čl Osoblje Univerziteta u Prištini takođe je dužno da poštuje autonomiju univerziteta, slobodu naučnog istraživanja i stvaralaštva, načela profesionalizma i naučnog poštenja i etički kodeks. STATUT UP čl Postoje slične odredbe za zaštitu akademske slobode studenata. Videti ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 29,4-29,5; STATUT UP čl. 10, 162, Univerzitet u Mitrovici takođe garantuje svom profesorskom kadru akademsku slobodu koja je definisana kao sloboda svakog člana akademske zajednice u naučno-istraživačkom radu i umetničkom stvaralaštvu, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih ostvarenja; sloboda izbora programa studiranja, [i] sloboda izbora predmeta i oblika nastave, kao i tumačenja nastavnog sadržaja. STATUT UNIVERZITETA U PRIŠTINI SA SEDIŠTEM U MITROVICI čl. 12. Od članova akademske zajednice univerziteta traži se da deluju na politički neutralan način unutar Univerziteta, i univerzitet i nijedan od njegovih fakulteta ne može dozvoliti organizaciju ili aktivnosti političkih stranaka, konvencije ili skupove koji u osnovi imaju političke ili ciljeve stranke, i verske organizacije i aktivnosti. Id. čl. 12. Ova rečenica stavlja ograničenje na politički govor što je, neki bi mogli reći, u suprotnosti sa potpunom akademskom slobodom. Tim za procenu nije mogao da dobije primerak statuta od akreditovanih privatnih univerziteta, pa nije jasno da li bilo koji od ovih dokumenata uključuje odredbe o zaštiti akademskih sloboda njihovog akademskog osoblja i studenata. 65

78 U praksi ne postoje izveštaji o nekom pravnom fakultetu na Kosovu koji ograničava govor ili istraživački rad profesora ili studenata na bilo kom nivou. Mogući izuzetak je Univerzitet u Mitrovici, gde ograničenja mogu biti rezultat očigledno jake kontrole srpskog Ministarstva prosvete u Beogradu. Profesorski kadar i uprava na Univerzitetu u Mitrovici u početku su odbijali da se sastanu sa timom za procenu bez odobrenja iz Beograda. To ukazuje na određenu zabrinutost u vezi sa nivoom akademske slobode; međutim, moguće je da u ovoj ustanovi postoji i autocenzura. Međutim, tim za procenu nema dovoljno informacija na osnovu kojih bi mogao da kaže da li to u stvari predstavlja problem. Ne postoje posebni izveštaji iz Mitrovice da se profesori na bilo kom nivou ili administrativno osoblje kažnjava zbog korišćenja slobode govora i udruživanja ili zbog svog naučnog istraživanja i pisanja. Nije bilo izveštaja o ograničenju ili zloupotrebi akademske slobode na etničkoj osnovi, ali, praktično gledano, postojeća de facto odvojenost pravnih fakulteta (videti Faktor 6) znači da studenti i profesorski kadar albanske i srpske nacionalnosti u ovim ustanovama ni ne može da radi zajedno. 66

79 VI. Institucionalni fundus i kapaciteti Faktor 20: Pristup pravnom materijalu Studenti i profesorski kadar imaju adekvatan pristup svim zakonima i pravnom materijalu (nacionalnom i međunarodnom) relevantnom za predmetne nastavne planove i programe i eventualnu praksu, sa materijalima dostupnim na svim službenim državnim jezicima gde je to pogodno. Zaključak Korelacija: Negativno Trend: Pravne biblioteke na Univerzitetu u Prištini, privatnim pravnim fakultetima i Univerzitetu u Mitrovici ne mogu na adekvatan način da podrže misiju ovih ustanova. Veštine osoblja biblioteke, fizički objekti, unutrašnji sistemi i zbirke ne zadovoljavaju međunarodne standarde niti ih ima dovoljno. Analiza/obrazloženje: Da bi dobili licencu pružaoci usluga visokog obrazovanja dužni su da odgovarajuće biblioteke opreme različitim knjigama za odgovarajuću oblast. ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.4 (b); UPUTSTVO ZA DOBIJANJE LICENCE čl Nacionalna i univerzitetska biblioteka na Univerzitetu u Prištini uređena je u skladu s ZAKONOM SKUPŠTINE KOSOVA O BIBLIOTEKAMA (Zakon br. 2003/6, proglašen Uredbom UNMIK-a br 2003/19, od dana 23. juna 2003) [u daljem tekstu ZAKON O BIBLIOTEKAMA]. Biblioteka na Pravnom fakultetu definisana je kao posebna biblioteka koja deluje kao ogranak Univerzitetske biblioteke. ZAKON O BIBLIOTEKAMA čl. 3.4, 26, 28. Biblioteke na privatnim univerzitetima smatraju se privatnim bibliotekama osnovanim za javne usluge. Id. čl Postoji i Nacionalni savet biblioteka kojeg čine predstavnici Univerziteta u Prištini, Nacionalne i univerzitetske biblioteke i studentske organizacije, koji nadzire funkcionisanje i finansiranje biblioteka, uključujući obuku i ispitivanje stručnog osoblja. Id. čl. 14. Akademske godine bilo je 82 akademskih radnika, studenata osnovnih (dodiplomskih) studija prava i 963 studenata diplomskih (master) studija prava. Više od 140 časova nudi se u programima osnovnih i diplomskih studija prava. Fakultet sa tako velikim brojem studenata, radnika i kurseva treba da ima biblioteku sa velikom relevantnom kolekcijom knjiga, koja je smeštena u adekvatnoj prostoriji i zapošljava dovoljan broj obučenih radnika. Nažalost, biblioteka Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini ne osigurava dovoljno sredstava koji bi podržali njenu akademsku misiju. Fizički objekti za biblioteku su neadekvatni. Postoje tri prostorije. Jedna prostorija se koristi i kao kancelarijski prostor i kao prostorija za skladištenje knjiga, a druga, u kojoj nema knjiga, služi kao čitaonica i nju prvenstveno koriste studenti (koji mogu da koriste i obližnju Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku). Treća prostorija služi za odlaganje starijih, uglavnom jugoslovenskih knjiga, i nalazi se u podrumu. Studenti navodno mogu slobodno da odu i pogledaju kolekciju u podrumu, ali u pratnji bibliotekara. Međutim, kada je tim za procenu obišao prostoriju u podrumu, izgledala je kao da je odavno niko nije posetio. Studenti kažu da uvek ima više ljudi koji pokušavaju da uče u bibliotekama nego prostora koji može da ih primi. Što se tiče ljudskih resursa, trenutno samo tri bibliotekara rade u pravnoj biblioteci. Niko od njih ne može da radi ni na jednom drugom jeziku osim na albanskom, srpskom ili ruskom. Dvoje od troje bibliotekara treba da se penzioniše u februaru 2011, a oni koji ih zamene moraće da znaju i engleski jezik. Pored biblioteke se nalazi prostorija sa nekoliko poklonjenih računara. U vreme posete tima za procenu računare niko nije koristio, a neki od njih nisu bili ni priključeni, zbog čega se stiče utisak da se ne koriste redovno. Ovi računari, i kada bi se uključili, bili bi samo delimično korisni jer ne 67

80 mogu da se koriste za pristup internetu ili za osnovnu obradu teksta. Čini se da oni služe samo da bi se pogledao ograničen knjižni fond Pravnog fakulteta ili za direktno povezivanje sa Narodnom bibliotekom kako bi studenti mogli da naruče knjige direktno iz te biblioteke. Ovi računari se veoma retko koriste u praksi, s obzirom da su vrata zaključana i da studenti, kada žele da ih koriste, moraju da traže od bibliotekara da ih otključa. Svi zakoni na Kosovu su dostupni na internetu na tri jezika, ali nedostatak internet pristupa na Pravnom fakultetu (a posebno u biblioteci) ograničava dostupnost ovog resursa i za studente i za akademsko osoblje, jer preko pravne biblioteke ne mogu da pristupe tim bazama podataka. Bibliotekari takođe nisu znali ni da takve baze podataka postoje ili da bi studenti i profesorski kadar mogli da istražuju sadašnje kosovske zakone preko interneta ili elektronske baze podataka. Veći deo knjižnog fonda biblioteke dobijen je pre 1990-ih i to na srpskom ili ruskom jeziku. Mnogi ispitanici su izrazili zabrinutost da postojeći bibliotekarska građa često nije sveobuhvatna ili ažurirana. S obzirom da nema samostalan budžet, biblioteka zavisi od donacija. Situaciju bi trebalo da poboljša planirani projekat koji finansira EU, a koji će povećati fundus pravne biblioteke. Očekuje se da će Pravni fakultet dati prilog od evra, a da će EU osigurati dodatni neodređeni iznos za kupovinu novih knjiga. Nije jasno je gde će te nove knjige smestiti, s obzirom da je postojeći prostor u biblioteci već ispunjen. Takođe nije jasno kako će se osigurati nabavka knjiga koje će biti korisne i relevantne i za studente prava i za akademsko osoblje. U vreme ove procene u biblioteci je bilo ukupno knjiga. Ovaj broj ne uključuje knjige izdate pre Biblioteka nema materijal na DVD-u, CD-ROM-ovima ili u nekim drugim novijim medijskim formatima. Biblioteka i dalje imaju vrlo mali broj knjiga o važećim zakonima na Kosovu, a pristup pravnim informacijama, kao što su međunarodni žurnali, časopisi, tekstovi i materijali, nije adekvatan. Velik broj udžbenika su udžbenici iz bivše Jugoslavije ili Srbija pre 1989, ili su u pitanju monografije koje su objavili profesori Pravnog fakulteta bez recenzije. Biblioteka sadrži i mnoge starije spise predmeta koje je donirao SAD. Uobičajeno je da se predmeti predaju isključivo iz teksta koji je napisao profesor, a takvi tekstovi su obično zastareli. Kako je navedeno u Faktoru 11, mnogi profesori misle da je sadašnji tempo zakonskih promena suviše brz i da im treba vremena da ažuriraju svoj materijal - da bi ga ponovo ažurirali sledeće godine. Tu je i nedostatak nastavnog materijala na albanskom, a većina studenata ne zna dovoljno dobro neki drugi jezik da bi koristila materijal na tom jeziku. Studenti kažu da obično kupuju potreban materijal o svom trošku i retko ili uopšte ne koriste pravnu biblioteku za nešto drugo osim kao mesto za učenje. Akademsko osoblje drži materijal koji koristi u svojim ličnim bibliotekama i navodno retko koristi pomoćne usluge biblioteke Fakulteta. Većina privatnih pravnih fakulteta takođe ima nesrazmerno male kolekcije, i studenti i osoblje takođe više koriste biblioteku kao prostor za učenje nego zbog njenog materijala. Međutim, većina privatnih pravnih fakulteta ima bolji internet pristup, što studentima omogućava bolji pristup bazama podataka o kosovskim zakonima. Tim za procenu nije posetio biblioteku na Univerzitetu u Mitrovici, iako navodno i tamošnja biblioteka ima malu kolekciju. Navodno, postoji 10 računara u biblioteci i svaki ima pristup internetu. Čini se da nijedan pravni fakultet na Kosovu nema biblioteku sa odgovarajućim kapacitet om; međutim, većina ispitanika nije izrazila zabrinutost zbog stanja resursa biblioteke. Ni na jednom predmetu nema dovoljno, ili uopšte nema, zahteva za istraživanje i čini se da studenti ne znaju koji su im resursi potrebni ili im nedostaju za pravno istraživanje. 68

81 Faktor 21: Fizički objekti i tehnološki kapaciteti Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje poseduju odgovarajuće fizičke objekte i tehnološke kapacitete koji zadovoljavaju potrebe njihovog trenutnog programa pravnog obrazovanja i očekivanog rasta. Zaključak Korelacija: Negativno Trend: Fizički objekti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini nisu adekvatni. Zgrada je premala za sadašnju veličinu studentskog tela i nalazi se u lošem stanju. Fizički objekti biblioteke nisu adekvatni a studenti nemaju na raspolaganju dovoljno funkcionalnih računara. Fizički objekti i tehnološki kapaciteti na privatnim pravnim fakultetima uglavnom su bolji i čini se da su primereni broju studenata. Analiza/obrazloženje: Adekvatnost objekata i opreme, uključujući i učionice i laboratorije, biblioteke i računarske centre i prostorije za studente, spada u opšte kriterijume koje visokoškolske ustanove na Kosovu moraju da ispune da bi dobile licencu. Videti ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.4 (a) - (b), (d). Ovi zahtevi su donekle obrađeni u Uputstvu za dobijanje licence koje navodi kriterijume kao što su adekvatni i sigurni objekti i dovoljno prostora opremljenog u skladu sa međunarodnim standardima, biblioteka sa različitim knjigama iz odgovarajuće oblasti, računarski centri i učionice i laboratorije. UPUTSTVO ZA DOBIJANJE LICENCE čl. 8. Adekvatna infrastruktura je i jedan od preduslova za dobijanje statusa akademske jedinice (tj., fakulteta) u okviru Univerziteta u Prištini. STATUT UP čl U skladu sa tim, univerzitet ima obavezu da osigura adekvatnu infrastrukturu za svaku akademsku jedinicu, kako bi joj se omogućilo da obavlja obrazovne dužnosti koje se finansiraju iz javnih fondova. Id. čl Objekti u privatnim pružaocima visokog obrazovanja koje je posetio tim za procenu bili su u boljem stanju od objekata na Pravnom fakultetu Univerziteta u Priština. Privatne univerzitetske zgrade su nove ili obnovljene, održavaju se i u njima nema toliko gužve. Ove ustanove su takođe bolje tehnološki opremljene a računari su funkcionalni. Suprotno tome, zgrada Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini je starija i ne održava se baš najbolje (centralna uprava univerziteta sklapa sa privatnim kompanijama ugovore o održavanju i bezbednosti). Izuzetak su: studentska sudnica, sagrađena uz tehničku i finansijsku podršku USAID-a i OPDAT-a; sala Pitt, renovirana prostorija za sastanke i učionica sa računarima koje je darovao Pravni fakultet Univerziteta u Picsburgu; računarska laboratorija, donacija KFOR-a; i sala za sastanke Centra za ljudska prava Univerziteta u Prištini, koju je obnovio WUS-Austrija. Međutim, ovi objekti nisu dovoljni za potrebe više od trenutno upisanih studenata. Osim toga, neke prostorije, kao što su studentske sudnice, se zaključavaju i nisu odmah dostupne studentima ili profesorskom kadru. Svi studenti, akademsko osoblje i pravnici sa kojima je razgovarao tim za procenu istakli su i neodgovarajući prostor za studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini. U izveštaju o samovrednovanju Pravnog fakulteta kao veliki problem istaknuta je prenatrpanost i neadekvatnost učionica. IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 8. Nije jasno hoće li se u doglednoj budućnosti Pravni fakultet preseliti u novu zgradu. Neki ispitanici se nadaju da će nova zgrada, koja se trenutno gradi na Univerzitetu u Prištini, biti dodeljena Pravnom fakultetu. Međutim, do pisanja ove procene, nije doneta nikakva odluka na tu temu, te je tim za procenu čuo različita predviđanja o tome ko može dobiti ovu zgradu (uključujući i to da će je dobiti Pedagoški ili Ekonomski fakultet). Osim ove zgrade, trenutno ne postoje planovi za veće renoviranje ili izgradnju nove zgrade u kojoj bi se smestio Pravni fakultet. Sa skoro studenata prava upisanih u osnovnom i diplomskom programu, zgrada Pravnog fakulteta 69

82 Univerziteta u Priština je toliko krcata da je teško kretati se a skoro nemoguće pronaći mesto za učenje. Jedina čitaonica u biblioteci, u kojoj nema knjiga, može da primi oko 75 studenata i uvek je puna. Zbog neprimerenih prostorija na Pravnom fakultetu mnogi studenti koriste obližnju Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku kao mesto za učenje. Toaleti se takođe slabo održavaju i nisu adekvatni za toliki broj studenata. Postoji samo osam učionica ili auditorijuma za časove prava. Sve učionice imaju stolove i stolice koji su pričvršćeni za pod, što otežava kretanje kada se izvode interaktivne vežbe. Učionice nisu klimatizovane, a u nekima su razbijeni prozori, što stvara probleme sa održavanjem toplote tokom zime. Videti i IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 15. Najveća učionica ima 450, a sledeća najveća 250 mesta za studente. Većina obaveznih predmeta osnovnih studija prava ima 600 ili više studenata na času, što prevazilazi kapacitet najveće učionice. Zbog toga se ovi studenti dele na grupe, ali izgleda da mogu slobodno da biraju da li će slušati predavanja za koja su određeni ili predavanja za drugu grupu. Kao što je objašnjeno u faktorima 10 i 11, mnogo problematičnija je činjenica da prisustvovanje nastavi nije obavezno, pa veliki procenat studenata odlučuje da ne prati predavanja. Barem jedan od ispitanika van Pravnog fakulteta rekao je da bi na raspolaganju bilo više prostorija kada bi Pravni fakultet koristio svoje učionice u kasnim poslepodnevnim i večernjim satima. Zvanični raspored predmeta za akademsku pokazuje da se nastava uglavnom održava od do 20.00, tako da ne izgleda da su predmeti neumereno grupisani u prvu polovinu dana. U praksi, međutim, navodno mnogo više studenata pohađa časove zakazane u prepodnevnim satima zbog čega na tim predavanjima ima suviše studenata. Očigledno je da i akademsko osoblje više voli da drži nastavu u to vreme, jer im to omogućava da lakše usklade svoje obaveze, koje uključuju više radnih mesta i predavanja. Dakle, držanje većeg broja predmeta u večernjim satima bi, u najboljem slučaju, otklonilo samo neke od problema nastalih zbog neprimerenih prostorija. Kancelarije za akademsko osoblje su relativno male, ali adekvatne za one koji imaju kancelariju. Sav viši profesorski kadar ima svoje kancelarije. Neki mlađi akademski radnici imaju zajedničke kancelarije, sa adekvatnim radnim prostorom. Međutim, mnogi tek zaposleni akademski radnici nemaju kancelarije. Ako Pravni fakultet može da zaposli traženo dodatno akademsko osoblje za akademsku , onda će verovatno više profesorskog kadra biti bez kancelarija, jer se fizički prostor na Pravnom fakultetu ne povećava u skladu sa povećanjem broja profesorskog kadra i studenata. S obzirom da je kancelarijski prostor ograničen, osoblje biblioteke je smešteno u prostorijama u kojima se nalaze i knjige, odnosno u jednoj od samo tri prostorije koje su na raspolaganju za biblioteku (zajedno sa čitaonicom i skladištem u podrumu). Svi univerzitetski radnici koji imaju kancelarije navodno imaju i svoje računare. IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 15. Osim toga, na Pravnom fakultetu trenutno postoje dve kompjuterske laboratorije za studente, sa ukupno 18 računara koji su povezani na internet. Ovi računari se navodno koriste za obuku studenata i predmeta, i studenti ne mogu da ih koriste za individualni rad. Na vratima nije istaknuto radno vreme. Tim za procenu nije mogao da vidi kompjuterske laboratorije, jer su bile zatvorene, te nije bilo jasno (čak ni licu zaduženom za laboratoriju) kada treba da budu otvorene i dostupne studentima. ABA ROLI je takođe Centru za ljudska prava Univerziteta u Prištini poklonio tri računara i dva štampača, ali ni oni nisu dostupni za korišćenje opštem studentskom telu. Sveukupno, broj računara na raspolaganju studentima izuzetno je mali za skoro studenata. Videti i IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 15. Na Pravnom fakultetu takođe nema opreme za pružanje usluge fotokopiranja studentima, iako postoje privatne usluge fotokopiranja koje su na raspolaganju u blizini Pravnog fakulteta. Univerzitet u Mitrovici ima dovoljno prostora za studentsko telo, a prostorije su u odličnom stanju. Neki ispitanici su istakli potrebu za dodatnim učionicama; međutim, tim za procenu nema dovoljno informacija da adekvatno oceni da li je to, u stvari, problem koji treba rešiti. Biblioteka na Pravnom fakultetu ima 10 računara, i svi su povezani na internet. 70

83 Tim za procenu je posetio novi univerzitetski kompleks u Prizrenu, ali u to vreme nijedan od objekata predviđenih za Pravni fakultet nije mogao da se pregleda. Fizički prostor i opšti uslovi izgledali su bolje u odnosu na Univerzitet u Prištini, ali budući da je poseta obavljena u letnjem periodu, pre završetka objekata, nije bilo dovoljno informacija da se u potpunosti proceni stanje tih objekata. Tim za procenu takođe nije posetio predloženi novi univerzitetski kompleks Pravnog fakulteta u Peći i Gnjilanu ili privatne pravne fakultete koji su bili akreditovani u Faktor 22: Brojnost grupe i administrativno/pomoćno osoblje Ustanove koje pružaju pravno obrazovanje imaju zadovoljavajući odnos student predavač, odgovarajući broj studenata u grupi i dovoljno administrativnog i pomoćnog osoblja za postizanje obrazovnih ciljeva ustanove. Zaključak Korelacija: Negativno Trend: Suviše veliki broj studenata i dalje nastavlja da se prima na Pravni fakultet Univerziteta u Prištini u odnosu na broj akademskih radnika. Broj novoupisanih studenata određuje MONT, i ne poštuju se preporuke Pravnog fakulteta o broju kandidata koji mogu da se prime. Ove odluke ne zasnivaju se na profesorskim i administrativnim resursima Univerziteta u Prištini, već na pritisku da se pruže mogućnosti visokog obrazovanja velikom broju maturanata. Grupe u drugim pravnim ustanovama su manje nego na Univerzitetu u Prištini. Analiza/obrazloženje: Iako ne spominju nikakav poseban odnos student predavač, postojeći kriterijumi za dobijanje licence i akreditacije zahtevaju procenu broja studenata i broja i kvalifikacija akademskog osoblja. Videti ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU 10.4 (c); UPUTSTVO ZA DOBIJANJE LICENCE čl. 8; UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl U stvari, odnos student akademski radnik mora da garantuje da su obrazovni ciljevi i institucionalni ciljevi ispunjeni. UPUTSTVO ZA AKREDITACIJU čl Slično tome nije jasan ni Statut UP kada je u pitanju odnos predavač univerzitetski radnik, koji kao preduslov za dobijanje statusa akademske jedinice (tj. fakulteta) predviđa postojanje odgovarajućeg broja akademskih radnika kako bi se zadovoljila obrazovna misija. STATUT UP čl Univerzitet ima obavezu da osigura definisan broj akademskih radnika za svaku akademsku jedinicu, kako bi joj se omogućilo da vrši svoje obrazovne dužnosti koje se finansiraju iz javnih fondova. Id. čl Ukupan broj akademskih radnika, redovni profesori i procenat stalnih radnika na bilo kojem fakultetu treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima i dovoljan da se osigura održivi razvoj i stručna pokrivenost određene oblasti. Id. čl Bukvalno svi ispitanici su izrazili mišljenje da je studentsko telo preveliko u odnosu na broj akademskih radnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Pravni fakultet smatra da je veliki broj studenata jedan od njegovih glavnih izazova. IZVEŠTAJ UP O SAMOVREDNOVANJU na str. 43. Kao što je objašnjeno u Faktoru 5, Senat Univerziteta daje preporuku o broju studenata koji će se primiti na osnovnom programu studija prava (koja se, s druge strane, zasniva na preporuci Pravnog fakulteta), ali konačnu reč o ovoj odluci ima MONT. Proteklih godina MONT redovno povećava broj koji je preporučio Pravni fakultet. Postoji konsenzus da je primarni razlog za prijem tolikog broja studenata pritisak koji stvara veliki broj maturanata svake godine na Kosovu. Privreda ne može da osigura radna mesta za sve ove mlade ljude, pa ustanove visokog obrazovanja služe kao sigurnosni ventil. Vlada, odnosno MONT, je odlučio da je bolje povećati broj polaznika nego hiljadama mladih ljudi uskratiti mogućnost da steknu visoko obrazovanje. Čini se da je ova odluka doneta uz potpuno shvatanje da ovakav aranžman stvara ne baš idealno obrazovno okruženje, ali da, kratkoročno, predstavlja najbolju opciju za Kosovo u celini (ako ne za ustanove visokog obrazovanja pojedinačno). 71

84 Kao što prikazuje sledeća tabela, broj studenata prava koji se godišnje prime na Pravni fakultet Univerziteta u Prištini znatno je veći od broja koji se primao pre samo nekoliko godina. Na primer, akademske godine, na Pravni fakultet je primljeno samo oko 100 studenata, a ukupno je bilo upisano studenta. Videti UNIVERZITET U PRIŠTINI na str STUDENTSKO TELO NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI, Akademska godina Broj novoupisanih studenata osnovnih studija prava Ukupan broj upisanih studenata Studenti osnovnih studija prava Studenti master studija prava UKUPNO ,000 N/D 3,000 Izvor: Koordinatori za osnovne i master studije, Univerzitet u Prištini Ukupan broj akademskih radnika se u tom periodu povećao, ali ne u skladu sa porastom broja upisanih. U akademskoj bilo je ukupno 49 akademskih radnika na Pravnom fakultetu (42 redovnih i 7 vanrednih). Videti UNIVERZITET U PRIŠTINI na str. 139, 141. Za akademsku , taj broj se povećao na svega 52 akademska radnika (44 redovnih i 8 vanrednih). U akademskoj , bilo je ukupno 82 akademskih radnika (58 redovnih, 19 vanrednih i 5 na odmoru). Ovo je relativno mali broj univerzitetskih radnika u odnosu na veličinu studentskog tela, što nije dovoljno da se garantuje ispunjavanje obrazovnih i institucionalnih ciljeva. Štaviše, šest od 52 redovnih profesora drži nacionalne funkcije, uključujući i jednog poslanika u Skupštini Kosova, troje sudija Ustavnog suda, ministra pravde i potpredsednika Vlade. Od pet profesora prava koji su trenutno na odmoru, jedna je trenutno predsednik Kosova a četvoro su ambasadori koji predstavljaju Kosovo u drugim zemljama. Pravni fakultet je tražio da se u akademskoj zaposli 20 novih akademskih radnika. Međutim, o zapošljavanju ovih profesora odlučuje Univerzitet u Prištini a ne Pravni fakultet. I studenti i nastavnici sa kojima se razgovaralo tokom ove procene rekli su da veliki broj studenata i visok odnos student-univerzitetski radnik na Univerzitetu u Prištini stvaraju niz problema. Učionice su prenatrpane čak i kada relativno mali broj studenata prisustvuje predavanjima. Akademsko osoblje može da pokuša da se pojedinačno sastaje sa studentima, ali nema vremena za to jer ima mnogo studenata, posebno na prvoj i drugoj godini. Veliki broj studenata na času predstavlja najveću prepreku korišćenju inovativnih nastavnih tehnika i metoda za vrednovanje znanja učenika. Veliki broj studenata je takođe najčešće citiran razlog za uobičajeno varanje na ispitima. Za razliku od časova na osnovnim studijama prava, na programu diplomskih studija prava profesori su u mogućnosti da interaktivno rade sa studentima, daju povratne informacije o ispitima koji se polažu sredinom semestra i radovima i daju ocene za učestvovanje u nastavi. Univerzitet u Prištini je odlučio da, sa početkom akademske , otvori dva nova univerzitetska kompleksa u Peći i Gnjilanu za svoj Pravni fakultet. Osim toga, KAA je početkom oktobra akreditovao novi javni Univerzitet u Prizrenu koji je mogao da primi svoju prvu generaciju za akademsku Univerzitet u Prizrenu je planirao da zaposli sopstveni profesorski kadar. Međutim, bilo je predviđeno da se postojeće akademsko osoblje sa Pravnog 24 Broj novoupisanih studenata uključuje studente primljene u sva tri univerzitetska kompleksa (Priština, Gnjilane i Peć). Od tog broja, studenata je primljeno u kompleks u Prištini, a 750 u svaki od dva nova kompleksa. Dvogodišnji program master studija prava je prekinut. Novi program master studija prava započeo je sa novoupisanim studentima koji su upisali osnovne bačelor studije 2007, godine i ponudiće svoje prva zvanja u akademskoj godini

85 fakulteta Univerziteta u Prištini jednostavno prebaci u nove univerzitetske komplekse i predaje na sve tri lokacije - uprkos povećanju broja upisanih za 60%. Osim toga, malo je verovatno da će novi Univerzitet u Prizrenu, barem u bliskoj budućnosti, moći značajno da rastereti resurse Univerziteta u Prištini, s obzirom da je Pravni fakultet planirao da primi samo 100 novih studenata osnovnih studija prava za prvu akademsku godinu. Ovo je mnogo manje od smanjenja broja studenata za 20-30% koje je Univerzitet u Prištini očekivao kao rezultat akreditacije novog javnog univerziteta. Dakle, iako će ti novi objekti donekle smanjiti prenatrpanost u Prištini, za veći deo njih se očekuje da će jednostavno još više razvući ionako tanke resurse fakulteta. U , tim za procenu je proračunao da je na privatnim pravnim fakultetima na Kosovu upisano ukupno studenata. 25 Na tim privatnim pravnim fakultetima radi ukupno 132 akademskih radnika. Međutim, u nekim slučajevima dolazi do preklapanja jer isti profesori predaju na Univerzitetu u Prištini i privatnim pravnim fakultetima ili predaju na više privatnih pravnih fakulteta, tako da nije jasno koliko ukupno ima profesora prava na Kosovu. Uprkos stalnim zahtevima upućenih KAA-u, tim za procenu nije bio u mogućnosti da dobije statističke podatke o broju profesora koji će se zaposliti ili studentima koji će biti primljeni na pet privatnih pravnih fakulteta koji su bili akreditovani u Univerzitet u Mitrovici svake godine prima 175 studenata na osnovne studije prava i ima ukupno 37 akademskih radnika. Odnos student profesorski kadar na privatnim pravnim fakultetima i Univerzitetu u Mitrovici je adekvatan. Kada je u pitanju usluga administrativne podrške, trenutni broj radnika, koji pružaju podršku studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini i akademskom osoblju, nije u skladu sa veličinom studentskog tela. Do jula 2010, na Pravnom fakultetu je bio zaposlen ukupno 21 radnik administrativne i tehničke podrške; u vreme procene IRPO 2008 bilo je 23 zaposlenih. Broj radnika je navodno smanjen zbog angažovanja firme za čišćenje. Nije jasno da li na privatnim pravnim fakultetima ili Univerzitetu u Mitrovici ima dovoljno pomoćnog osoblja. Univerzitet u Prištini ima Karijerni centar, kojeg čine tri osobe, uključujući i jednog svršenog pravnika. Usluge ove jedne kancelarija koristi studenata na Univerzitetu, uključujući i Pravni fakultet. Kancelarija daje svim studentima savete u vezi sa karijerom i svakog meseca nudi specijalističku obuku za teme koje se odnose na traženje posla, uključujući i način pisanja biografije, pronalaženja posla i pripremanja za prijavljivanje na konkurs. Karijerni centar takođe pruža direktnu pomoć studentima pojedinačno, kako bi im pomogao da napišu svoje biografije, popune molbu za posao i bolje se ponašaju tokom razgovora za posao. Centar je pomogao u pronalaženju stažiranja za otprilike studenata treće ili četvrte godine Pravnog fakulteta, uključujući i firme kao što su Reiffeissen Banka, Pro Credit Banka i IPKO (telekomunikaciona firma). Ne postoji posebna kancelarija za karijerne usluge za Pravni fakultet međutim, ABA ROLI i Pravni fakultet planiraju da otpočnu pilot Karijerni centar koji će posebno biti namenjen studentima prava i početi sa svojim radom oktobra Mnogi od privatnih univerziteta koriste isti model, što znači da postoji jedna kancelarija za karijerne usluge koja služi svim studentima i koja nije posebno usmerena na studente prava. Tim za procenu nije dobio nikakve informacije o karijernim uslugama koje su na raspolaganju studentima Univerziteta u Mitrovici. 25 Uprkos ponovljenim zahtevima, niti KAA ni pojedinačne ustanove nisu bile u stanju da pruže cifre o upisu na privatne pravne fakultete. Zvanične cifre pokazuju ukupan broj od otprilike 7,000 studenata upisanih na pravne fakultete na Kosovu u akademskoj godini sa Univerzitetom u Prištini koji je prijavio upis 5,401 studenta prava i Univerzitetom u Mitrovici koji je prijavio upis 175 studenata prava. Na osnovu ovih cifara, tim za procenu proračunao je da je preostalih 1,424 studenta prava upisano na četiri privatna pravna fakulteta akreditovana za akademsku godinu

86 Lista skraćenica ABA ROLI ESPB EHEA EU EULEX EUR GPA MSP ICO KAA KBPT KFOR IRPO LL.B. LL.M. MONT NARIC NATO NSK SFRJ SPGS UN UNMIK USAID USD Inicijativa za vladavinu prava Američkog udruženja pravnika Evropski sistem za prenos i akumulaciju bodova Evropski prostor visokog obrazovanja Evropska unija Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu evro prosečna ocena Međunarodni sud pravde Međunarodna civilna kancelarija Kosovska agencija za akreditaciju Kosovski tim promotera Bolonje Snage NATO-a na Kosovu Indeks reforme pravnog obrazovanja bačelor prava master prava Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Nacionalni i informacioni centar za priznanje akademskih kvalifikacija Organizacija severnoatlantskog pakta Nacionalni savet za kvalitet Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a Ujedinjene nacije Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj američki dolari 74

87 75