NEKI PRAVCI RAZVOJA EKOLOGIJE

Transcription

1 Letopis iioucnili radova Godina 24 (2000), broj 1-2, strana UDK: Pregledni rad Review paper NEKI PRAVCI RAZVOJA EKOLOGIJE Belie, S., Piperski, [ostia' REZIME Od svog nastanka do danas ekologija je prosirila polje svojih istrazivanja sa proucavanja interakcija organizama u okviru prirodnih ekosistema i na interakcije koje covek ostvaruje kako sa prirodnim okruzenjern, tako i u okviru svog urbanog okruzenja. Poslednjih dvadesetak godina ekologija dozivljava nagli procvat. Razlog za ovakav ubrzani razvoj lezi u cinjenici da je pod covekovim uticajem doslo do globalnih promena uslova zivota na Planeti, koji prete i samom opstanku covecanstva. Od ekologije se ocekuje da, buduci da se bavi fundamentalnim zakonitostima funkcionisanja biosfere, ponudi resenja za prevazilazenje ekoloske krize. Zbog slozenosti problema sa kojim se suocava, javlja se potreba da se u njegovo resavanje ukljuce i drustvene, ali i tehnicke nauke. Tako da danas imamo mnostvo nauka koje u svom nazivu sadrze rec ekologija: agroekologija, socijalna ekologija, urbana ekologija, inzinjerska ekologija, i dr. Medutim cini se da jedino deep ecology uspeva da u celini sagleda problem polazeci od uzroka koji lezi u antropocentricnom pogledu na svet. Iako ekologija kao nauka dozivljava svoj procvat, ipak se postavlja pitanje u kojoj meri ce informacije do kojih dolazi ornoguciti uspesno razresenje ekoloske krize. Kljucne xeci: Ekologija, urbana ekologija, inzenjerska ekologija, deep ecology UVOD S pocetka perioda industrijske revolucije tj. druge faze destruktivnog delovanja coveka na prirodu, javlja se nauka koja najkrace receno izucava odnose zivih bica i njihove zivotne sredine. Rezultati ove pirodne nauke Dr Sima Belie, red. prof., [asna Piperski, dipl. biolog, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 46

2 danas mogu posluziti kao polazna tacka koja ce coveku pomocl u borbi protiv degradacije prirode. Prema Gorzu (1982).Ekologija se pojavljuje kao izdvojena disciplina tek onda kad ekonomska aktivnost trajno rusi ili menja covekovu okolinu i usled toga dovodi u pitanje sarno svoje nastavljanje ili bitno menja uslove za svoje odvijanje. Ekologija se bavi uslovima koje ekonomska aktivnost treba da ispunjava u eksternim granicama". Cinjenica je da otkad postoji covek menja zivotnu sredinu. To je osnova njegovog napretka. Bez tih promena nema ni coveka, ni ljudskog drustva kakvo postoji danas. Slicno razmislja i Kastori (1995) "U procesu razvoja ljudske civilizacije promene u zivotnoj sredini bile su neminovne, pa je tako kao nuznost nastala i njena degradacija. Stoga kraj ovog, a verovatno i naredni vek, odlikovace se dubokim uverenjem 0 neophodnosti zastite i unapredenja zivotne sredine, kao neizbeznog uslova za opstanak i dalji razvoj civilizacije. Smatra se da su tri velike civilizacijske epohe izazvale najznacajnije promene u zivotnoj sredini. Svaka ova epoha predstavlja znacajno razdoblje u razvoju ljudskog drustva. One se odlikuju odredenim stanjem u biosferi (svet prirode), tehnosferi (svet ljudskih dostignuca], sociosferi (drustveni svet), infosferi (informacije, znanja i poruke) i psihosferi (stanje duha)". Ekoloska razmisljanja prisutna su i kod svetovnih licnosti pa Sindesmos (1994) naglasava "Ne mozemo da nastavimo sa haranjem Bozije tvorevine a da ne poznjerno kao rezultat njeno moguce unistenje", Cak i u ovim razmisljanima, neki teze priblizavanju izvornim ekoloskim principima a Vukasinovic (1994) ukazuje "Covek se ne moze pravilno dozivljavati izdvojen od prirode, od sveta", Slicno tome, Gorz (1982) upucuje da "Covekov odnos prema prirodi nije jednom zauvek dat, niti je po svojim karakteristikama konstantan i nepromenljiv. On zavisi od drustvenih odnosa, vrednosti i polozaja drustvenih klasa i njihovih ciljeva". Interesantno je sto se i u pravoslavnom bogoslovlju razmislja i analiziraju uzroci sadasnjeg stanja zivotne sredine i buducnosti. Ovaj pristup najbolje ilustruje vukasinovic {1994).Pravoslavno bogoslovlje s posebnim interesovanjem gleda na psiholoske aspekte ekologije. Izrazena zudnja za novim, cistim, nevinim od zagadenja svake vrste svetom, jednim svojim delom moze da se javlja kao dusevna kompenzacija izgubljene cistote i nevonsti koju su odlikovale coveka u pocecima njegovog istorijskog postojanja. Ideal Ijudske licnosti ne pociva u proslosti, on nije u rajskome Adamu. Taj ideal je buduci dogadaj Hrista i spasonosna praksa novozavetnog coveka. Priroda je nevidnim nitima spojena sa covekom. Zato ne iznenaduje sto u borbi za zastitu zivotne prirodne sredine covek ucestvuje s takvim zarom - boreci se za nju, on se u stvari bori za samoga sebe. Zbog toga je izvorna hriscanska ekologija rad na ociscenju prvenstveno coveka, ali istovremeno i sveta koji ga okruzuje od svih nanosa zla, greha, bolesti, smrti, zloupotrebe... Mi imamo jednu ekologiju duha i ekologiju prirode." Ukljucivanje drustvenih nauka u resavanje ekoloskih problema je vrlo znacajan korak. Andre i Miirovic {1994) na to ukazuju "Na resavanje ekoloskih problema gledalo se u pocetku kako na nuzno zlo. Svi delovi drustva bili su 47

3 slozni u misljenju da ekoloske probleme treba resiti, ali u vecini slucajeva se ocekivalo da to neko drugi uradi i snosi troskove", kao i Vukasinovi6 (1994) "Stoga ce cela tvorevina, posto bude obnovljena i bude duhovna, postati nematerijalno, nepropadljivo i vecno obitavaliste". Pored toga, Zizjulas (1994) ekolosku krizu tumaci na sledeci nacin.postaje sve ociglednije da je ono sto se naziva ekoloskom krizom verovatno problem broj jedan sa kojim se suocava ljudska zajednica sirorn sveta u nase vreme. Za razliku od ostalih problema, obelezje ovog je globalni problem, koji se tice svih ljudskih bica bez obzira na deo sveta ili drustvenu klasu kojoj pripadaju, i to je problem koji je u vezi ne sarno sa blagostanjem, vee i samim opstankom covecanstva, a verovatno i svih tvari. Ne postoji nacin da svet umakne prostoru i vremenu ili pocetku kao preduslovu koje lezi iza bitija sveta". Postavlja se pitanje da li je danas prisutna ekoloska kriza iii kriza ekologije. Ekoloska kriza je izrazena sto se ne bi moglo reci i za nauku koja se zove ekologija. Ravoj ekologije moze se okarakterisati revolucionarnim in tenzitetom iako rezultati jos nisu prisutni. Osnovni pravci razvoja su ukljucivanje drustvenih nauka i deljenje ekologije na uze oblasti. Tako se javlja niz nauka koji za razliku od izvorne imaju teziste na ekoloskirn izucavanjirna antropogenizovanih podrucja. Tipicni predstvanici su npr. Urbana ekologija, inzenjerska ekologija itd. ZACECI - OSNOVI EKOLOGIJE Ekologija je nauka koja proucava odnose izmedu organizama i njihove zivotne sredine. Termin "ekologija" (grd. oikos - dom, domacinstvo] prvi put je upotrebio istaknuti biolog Ernst Heckel godine. Sistematska istrazivanja o odnosima koji se javljaju izrnedu organzama i njihove zivotne sredine sprovedena su tek pocekom XX veka. Ekoloski problemi, medutim, nisu izdvajani posebno kao ekoloski i izucavani u okviru ove nauke, vee su se njima bavile druge nauke i naucne disciplin kaosto su: botanika, zoologija, geografija, geologija, geohemija, paleontolaogija i dr. nauke (Budyko, 1980). Ako ekologiju posmatramo sarno kao naucnu disciplinu biologije tada bi njena definicija bila sledeca:.ekologija proucava uzajamne odnose izmedu organizama i sredine od kojih zavisi odrzavanje jedinki i populacija vrsta, kao i njihova zajednica u prirodi, njihov raspored i gustina na pojedinim stanistima, nacin zivota i ponasanja pod datim uslovima opstanka" (Molnar i Milosev, 1995). Kao takva ona se bavi sarno procesima koji se odvijaju u zivotnim zajednicama. Ove procese objasnjava Stankovi6 (1933): "Sve ove postepene i dugotrajne promene nisu u stvari nista drugo do preobrazaji zivotnih zajednica izazvani postepenim i neprekidnim promenama zivotnijh uslova u biotopu. Usled tih promena vrse se i promene u samoj zajednici: jedne organske vrste iseezavaju iz zajednice dok se druge nove javljaju. Brojni odnosi individua pojedinih vrsta se menjaju a samim tim se menjaju opsta ravnoteza i izgled citave zajednice. Preobrazaji, cak i postepeni, mogu dovesti 48

4 i do potpune propasti, do iscezavanja odredene zivotne zajednice." Pri ovakvim posmatranjima covekov uticaj nije uziman u obzir. Covek je taj koji sarno registruje sta se u prirodi dogada, a on sve to posmatra s distance ne smatrajuci sebe delom prirode. Stankovic (1933) kritikuje ovakav odnos coveka prema prirodi: "Nicim opravdano verovanje da covek moze ziveti izvan ostale prirode i nezavisno od nje, ustupa danas mesto sasvim drugom shvatanju zasnovanom na nacelima ekologije. Covek nije sarno clan uze drustvene zajednice nego u isto vreme i clan jedne dalekosire zajednice koju cini zivi svet oko njega. Odrediti odnos coveka prema ostaloj zivoj prirodi koja je jedna nerazdeljiva celina i koju covek sve intenzivnije iskoriscuje jedan je od zadataka ekologije i to zadatak od nedoglednog prakticnog znacaja." U drugoj polovini XX veka uticaj coveka na prirodu se znacajno povecao. Antropogene promene u prirodi se nisu zadrzale sarno na lokalnom nivou, vee su se prosirile ne celu planetu u nekim delovima korenito menjajuci us love zivota. ave promene su se manifestovale u vidu globalanog zagadenje atmosfere, okeana, kopnenih voda, zernljista, a takode i u ubrzanom izumiranju organskih vrsta. avo istice i Staiikovic (1933) "Nema nikakve sumnje da je covek snazno utisnuo svoj pecat u savremenu epohu zivota prirode. Pa ipak, nikako se ne sme reci da on zivi izvan i iznad ostale prirode, da je od nje nezavisan. Covek je i danas, a to ce i u buducnosti ostati, sarno jedan deo prirode, i to deo koji u punoj meri zavisi od celine. U tom pogledu on se ne razlikuje rna od kog drugog zivog bica, bez obzira na sasvim izuzetnu ulogu koju igra u prirodi." Budyko (1980) istice da "glavni problem savremene ekologije ukljucujo proucavanje antropogenih promena u covekovom okruzenju, kao i razvoj naucnih metoda za ocuvanje i poboljsanje tog okruzenja u interesu covecanstva." Isti autor uocava da je za resavanje ova dva problema potreban interdisciplinarni pristup. Tako je ukljucivanjern vise nauka moguce ovako kompleksan problem sagledati sa vise stanovista, Kao posebnu teskocu Budyko (1980) istice objedinjavanje velike kolicine podataka dobijene sa tako razlicitih polja znanja radi razresvanja pojedinacnih ekoloskih problema. Zato se ovaj autor zalaze za "sprovodenje kompleksnih ekoloskih proucavanja u timu ukljucujuci prdstavnike razlicitih nauka." Krajem XX veka javila se potreba da se u resavanje navedenih problema -ukljuce i drustvene nauke. Po Pejcicu (1998) pored uobicajenog poimanja "ekologije kao nauke posvecene proucavanju ekosistema, sto znaci, sistema medusobnih odnosa zivih bica i njihovih odnosa sa zivctnom okolinom... postoji misljenje da je izucavanje ekosistema sarno jedan deo ekologije. Moze se reci da ekologija, u meri u kojoj ispituje razne vidove covekovog uticaja na ekosistem Zemlje, a on je say obuhvacen tim uticajem, predstavlja neku vrstu sociologije prirode. Krajnji cilj ekoloskog istrazivanja jeste utvrdivanje uzroka i prakticnih nacina razaranja prirodnih pretpostavki zivota na nasoj planeti kako bi se nad tim procesom uspostavila kontrola i tako predupredila moguca ekoloska katastrofa." Isti autor prirnecuje i da je "Do potpunog ekoloskog osvescenja ljudi doslo tek kada je ekoloska kriza dostigla puni razmah", a da 49

5 .Razvijena ekoloska svest podrazumeva, pored uvida u raznovrsnost pojavnih oblika ekoloske krize savremenog sveta i uvid u njene uzroke. Ali potpunu ekolosku samosvest savremeni covek stekao je sagledavanjem neophodnosti osrnisljene zastite svoje zivotne okoline, pre svega, od sebe samog. Ekologija, kao jedna krajnje slozena i osobena nauka, predstavlja nezamenljiv izvor te samosvesti." ANTROPOCENTRICNI I EKOCENTRICKI PRISTUP EKOLOGIJI Tokom razvoja ekologije, posebno nakon intenziviranja ekoloske krize, javljaju se dva dijametralna pristupa ciji su tipicni predstavnici atropoeentrizam i ekoeentrizam. Kontradiktorna osnovna nacela ova dva pristupa uzrokuju blokadu resavanja problema ekoloske krize. Zbog toga, razradujuci neke moguce pravee razvoja ekoloske nauke, bitno je prouciti osnovu antropocentricnog i ekocentricnog nacina razmisljanja i delovanja. Na antropocentricki pristup ukazuje jos Statikovic (1933) "Menjanjem prirode covek prouzrokuje preobrazaj zivotnih zajedniea ciji je clan i taj se preobrazaj ponajcesce odigrava nezavisno od njegove volje. S druge strane, brzina promena u zivotnim zajednieama pod dejstvom coveka raste sve vise sa porstom civilizacije. Covek ne sarno da menja prirodu vee je menja zaprepascujucorn brzinom. Pored teznje da ovlada prirodom covek ostaje zavisan od tih promena. Kruna covckovih napora za iskoriscavanjem prirode sastoji se u onome sto se u obicnom govoru oznacava kao kulturna priroda". Cak i razmisljan]a erkvenih otaca imaju slicne dileme. Patrijarh Dimitrije (1994), posmatrajuci krizu stanja zivotne sredine ukazuje: "D nasim danima, covekovo odbijanje njegovog privilegovanog polozaja u stvaranju Tvorceve zapovesti da vlada zemljom je vee dovelo svet na ivicu apokaliptickog unistenia u vidu zagadenja opasnog za sva ziva bica, izumiranje mnogih zivotinjskih i biljnih vrsta i sl. S obzirom na ovakvu situaciju, Crkva Hristova ne moze da ostane nezainteresovana. Po Velikim ocima erkve, covek je prine eelokupone tvorevine, obdaren privilegijom slobode". Nasuprot ovom blago antropocentrickorn stavu Ignatije IV (1994) je blizi ekocentrickom pristupu "Covek je bice pozvano da postane bog. On je uspeo i jos hoce da svet ucini svojim plenom - da bude njegov tiranin umesto da bude car-svestenik. Od moguce prozirnosti tvari, obnovljenih u Hristu, on je nacinio Narcisovo ogledalo. Hriscanstvo ima odgovornost u ovoj drami. Na zapadu narocito, hriscanstvo nije dovoljno volelo zemlju. Pravoslavlje, medutim, zna. da je zemlja osvecena". Predstavnici drustvenih nauka, kao sto je Meyer-Abich (1990) ukazuju da je.antropocentricka slika svijeta je sarno jedna od mnogih mogucnosti medu onima koje uzimamo u obzir prilikom naseg djelovanja sarno zbog njih samoh i onih koje u obzir uzimamo zbog onih drugih, da bismo povukli granicu. Antropocentricka slika svijeta je pogresna jer mi, ljudi, nismo mjera svih stvari. Svi ti rodovi ne postoje zbog nas vee s nama, nisu sarno nas okolni 50

6 svijet vee nas zajednicki svijet. Zato u miru s prirodom mi taj prirodni zajednicki svijet moramo respektovati ne sarno zbog nas vee i zbog njih. Prirodni zajednicki svijet nije nikakav resurs". Istovremeno, potpuno je jasno da antropocentrika ne maze zastiti ni coveka ni da antropocentricna slika sveta ne maze opravdati cak ni polazeci ad starog zaveta vee je ana dokaz neverovanja. Dilema antropocentrizam ili ekocentrizam kao vladajuci pristup je i dalje aktuelna. U opredeljivanju za jedan ad njih moguce resenje nudi se kroz kvalitet zivota. Pre rna Kokovicu (1989).Kvalitet zivota je prilicno maglovit pojam. Kvalitet zivota je ostvarenje blagostanja Iicnosti, njeno zadovoljstvo, ili nezadovoljstvo zivotom, njenu srecu i nesrecu, Teze a kvalitetu zivota javljaju se kao futuroloske utopije ali i kao nostalgije za proslim", Cak i ovde, mada iz senke, provejava antropocentrizam. Osnova ekocentrizma u najvecem broju slucajeva se vezuje za povratak prirodi ili povratak u proslost. Koliko je to moguce nije potrebno argumentovati. EKOLOGIJE ANTROPOGENIZOVANIH PROSTORA Agroekologija Tipican predstavnik ekologije antropogenizovanih podrucja je agroekologija koja, prema Molnaru i Milosevu (1995) "... proucava zakonitosti na kojima se u poljoprivrednoj proizvodnji zasniva zajednickizivot, odrzavanja i proizvodna delatnost kulturnih biljaka i domacih zivotinja. Sem toga, agroekologija proucava i razvoj ave privredno-proizvodne zajednice u cilju postizanja maksimalne koristi za coveka. Pri tom se posebna paznja posevcuje coveku kao ravnopravnom clanu ave zajednice, koji je planski i smisljeno unapreduje". Isti autori, pored prethodnog antropocentrickog stava, isticu da sa ekoloskog stanovista, stvaranje poljoprivrednog proizvodnog prostora predstavlja nasilje nad prirodom trajnog karaktera. Na ovim povrsinama narusava se prirodna ravnoteza slobodne sredine za racun malog broja kulturnih biljaka i domacih zivotinja, koje covek gaji u cilju dobijanja hrane i drugih proizvoda. Na tom prostoru dolazi do stvaranja kulturne prirode (Molnar i Milosev, 1995; Stankovic, 1933), gde vladaju sasvim drugaciji odnosi ad onih u slobodnoj sredini. Malo je cudno sto Molnar i Milosev (1995) smatraju da je.pokretac razvica biocenoze je covek''. Nairne, razvoj biocenoze koji maze da danese covek je uvek manje ili vise antropocentrican tezeci ka kulturnoj prirodi. Nasuprot tome, Kastoii (1995) pod agroekosistemom podrazumeva deo prirode u kojem je uplitanje coveka veoma intenzivno tj. istice destrukciju coveka prilikom pretvaranja izvornog ekosistema u agroekosistem. Isti autor ukazuje.agroekosistemi se u osnovi ne razlikuju ad ostalih terestricnih ekosistema. Oni sadrze sve osnovne elemente koji su svojstveni za ostale ekosisteme i u njima deluju isti zakoni. Za razliku ad vecine prirodnih 51

7 ekosistema u agroekosistemima lanci ishrane su prostorno odvojeni". Blaga kontradiktornost u do sada iznetim ekocentricnim stavovima je iskazana u pristupu.dsnovni cilj zastite agroekosistema je zadovoljavanje potrebe covecanstva sa dovoljnom kolicinom, kvalitetnom, zdravstveno bezbednom hranom i ocuvanje ad zagadenja potrebnih prirodnih resursa za proizvodnju takve hrane: zernljiste, vodu i vazduh. Zadatak zastite zivotne sredine u sirem smislu je i ocuvanje prirodnih vrednosti" (Kastori, 1995). Veoma su znacajne ekocentricne konstatacije istog autora.rezultati brojnih istrazivanja i teoretskih razmatranja uzroka nastanka ekoloske krize ukazuju da do sada naneta steta prirodi maze da se popravi, aka se uz pomoc znanja i novoformiranim predstavama a prirodi i planeti kao celini, dalji razvoj civilizacije uskladi sa zakonima prirode. U narednom periodu covek mora da prilagodi svoje ponasanje prirodi". Postavlja se pitanje koliko agroekosistem maze biti rezultat delovanja ekocentricnog pristupa. Cinjenica je da on predstavlja antropogenizovanu sredinu sa znatno izmenjenim izgledom i odnosima u biotopu i biocenozi. Maksimalno prilagodavanje prostora jednoj nameni - proizvodnji hrane za coveka i domace zivotinje, ostavlja posledice. Cak ni savremni pristupi koriscenju prostora iskazani kroz odrzivu poljoprivrednu prozvodnju idu, pre svega, ka zamrzavanju trenutnog stanja zernljista i voda na poljoprivrednom podrucju, Neznatno poboljsanje maze doneti savremenije ureden prostor agroekosistema. Uredenje podrazumeva zasnivanje i negu stanista nekultivisanih biljaka i zivotinja. Ova se maze izvesti obrazovanjem povrsinskih, tackastih i linijskih struktura u poljoprivrednom prostoru. Poseban znacaj u tome ima uredenje mreze melioracionih kanala bez obzira na njihovu namenu. Uredenje mora biti zasnovano na naturalnom uredenju cime se objektima - kanalima, daje prirodniji izgled bez gubitka projektom trazene funkcije. Urbana i socijalna ekologija Poslednjih godina ekologija izlazi iz okvira prirodnih nauka i dobija sve vise elemenata drustvenih nauka. Takode, javila se potreba da se unutar same ekologije oforme mnoge nove naucne discipline. Zajednicko za sve ave nove naucne discipline (nauke) je da one daju resenja za postojecu ekolosku krizu, ali ovaj problem posmatraju sa razlicitih stanovista. tome Johnstone i Martin (1997) isticu: "Socijalni ekolozi objasnjavaju ekolosku krizu kao proizvod ne generisanog antropocentrizma vee kao rezultat autoritarnih socijalnih struktura, koje mozerno naci u kapitalizmu ali takade i u socijalizmu. Ekofeministi objasnjavaju ekolosku krizu kao rezultat patrijarhata kog prati "logika dorninacije". Radikalni ekolozi nastoje da svoj pokret razgranice ad reformatora zrvotne sredine koji teze da suzbiju industrijsko zagadenje i da prirodne resurse koriste mudrije, ali se ne zahtevaju promene i modernistickom instrumentalistickorn pogledu na prirodu." Po Dukanovic (1991).Prvi zadatak urbanizma je da se uskladi sa osnovnim potrebama coveka". Aka posmatramo coveka kao clana jednog sireg 52

8 biotickog sistema, a ne sarno kao bice koje je vezano za urbane okvire, tada mozemo prihvatiti Staukovicu (1933) tvrdnju: "Jos manje je realno gledanje da se zivotinjski organizmi jednog del a zivotnog prostora grupisu u samostalne zajedniee, iako ta teznja kao logicki postupak moze imati prakticne vrednosti". Za razliku od urbanizma urbana ekologija tezi da se priblizi izvornoj ekogiji. Namece se pitanje - postoji li uopste urbana ekologija? Da li ono sto je urbano moze biti i ekolosko? Ako je po Markovicu (1994) ekologija.mauka koja za predmet svojih proucavanja ima odnos zivih bica prema njihovoj sredini, njihov medusobni odnos u sredini i utieaj na njih", a "Urbana ekologija za predmet svojih proucavanja ima odnose i proeese u izgradenoj, vestackoj sredini." Treba li tada prosiriti podrucje proucavanja ekologije na urbane sredine, jer i Homo sapiens je sarno jedna od vrsta na Planeti, koja uspostavlja razlicitc interakcije sa ostalim vrstama isa okolinom koja ga okruzuje. Odgovor na ovo pitanje daje soeijalna ekologija: "Socijalna ekologija za predmet proucavanja ima specificne veze izmedu coveka i njegove zivotne sredine, istrazujuci utieaj zivotne sredine, kao ukupnosti prirodnih i drustvenih cinilaca, na coveka, kao i utieaj coveka na njegovu zivotnu sredinu sa stanovista njenog ocuvanja kao okvira covekovog zivota, kao prirodno-drustvenog bica" (Markovic. 1994). Slicno istu nauku prikazuje i Johnstone "Soeijalna ekologija objedinjava ucenje 0 coveku (humani ekosistem), prirodnim ekosistemima kroz razumevanje i povezivanje kulture i prirode. Ona unapreduje kriticki, eelovit pogled na svet i sugerise da humana inicijativa moze da konstruise alternativnu buducnost reharrnonizujuci ljudski odnos prema svetu prirode menjajuci njihov odnos jednih sa drugima. Ovaj interdisciplinarni pristup se provlaci kroz prirodne nauke, feminizam, antropologiju i filozofiju da bi obezbedio koherentnu radikalnu kritiku tekucih antiekoloskih trendova i cticki pristup kao odgovor na izazov stvaranja ekoloskog drustva, socijalna ekologija obezbeduje kriticke analize i predlaze proees gradenja prihvatljive strukture zajedniee kroz integraciju teorije i prakse" Ljudska naselja, pre svega gradove Downtown (1997) istice kao srediste problema "Gradovi su u eentru oluje ekoloske destrukcije. Sve u biosferi je povezano i gradovi su deo globalnog ekosistema. Oni olicavaju vrednosti eivilizacije koja ih je proizvela... industrijskim kolonijalizmom i rastucom populaeijom situacija se pogorsava, tako da se gradovi sire kao rak preko liea planete. Ali gradovi su ljudska gnezda - tu vecina nas zivi, Ako su gradovi eentralni u problemu ekoloske krize, oni moraju biti i eentralni i u njenom resavanju. U poslednjih nekoliko godina razvijen je svetski pokret koji tezi da stvori ekoloske gradove - gradove koji su u ravnotezi sa prirodom". Isti autor iznosi jos i niz maglovitih i utopistickih teza, koje opisuju ekopolis - grad buducnosti (?): Planetarna medicina: Ekoloski grad je isto toliko u ravnotezi sa ljudskim drustvom, koliko su u ravnotezi ljudi sa prirodom. Ekopolis je mesavina eko-grada, paket koneepata, etika i programa za pravljenje gradova kao mesta ekoloske restauracije. 53

9 Uskladiti a ne boriti se: Tehnologija ne pravi gradove - prave ih ljudi. Tehnopolis je zasnovan na modernistickoj iluziji ekonomskog i tehnoloskog determinizma i predstavlja atak na prirodu. Ekopolis je ukorenjen u istinsku potrebu da bude odgovora ljudskoj naseobini, sa uzorcima prirode i njegova svrha je restauracija biosfere. Novae: Socijalna jednakost je sustinska za ekopolis. Gradenje ekoloskih gradova takade znaci gradenje kulture i ekonomije bazirane na etickorn ponasanju, socijalnoj odgovornosti i "cistom" kapitalu, koji vodi neeksploratorskom odnosu s pirodom. Zajednica: Neophodni su ani klijenti koji ce podrzati inovacije u arhitekturi, ekoloski svesni, demokratski aktivni gradani, su esencijali za inovacije u urbanizmu. Graditi ekopolis znaci graditi zajednicu, koja podrzava promene. Slaveci gravitaciju situacije: Priroda ne pregovara, vrste ne dobijaju drugu priliku. Arhitektura mora da bude u saglasnosti sa bioloskim zahtevima ekosistema u istoj meri u kojoj mora da odgovori fizici konstrukcije i zakonima gravitacije. Lubbe i Struker (1990) realnije gledaju na trenutnu ekolosku stiuaciju i predlazu:.ljudski interesi i interesi zajednickog sveta bi, do daljnjeg, trebalo da budu medusobno taka izbalansirani da se razaranje okoline vrati na onu meru razorenosti kakva je bila prije otpriiike jednog vjeka. Smisaoni cilj ne maze biti ni odrzavanje postojeceg stanje ni netaknuta priroda." Ipak na kraju ostaje da se slozimo sa grupom autora i Belie i Piperski (1999) koji isticu da se ekosistem "ne maze prilagoditi kulturnoj sredni". Inzenjerska ekologija Nakon poljoprivredne i industrijske revolucije koje su doprinele najintenzivnijim promenama prirode, neophodno je posebnu paznju posvetiti destruktivnom delovanju graditeljstva u najsirem smislu. Covek gradi da bi sebi nacinio staniste ili da bi sto je moguce vise sebi prilagodio prirodu. Teska je, prema intenzitetu nepovoljnih uticaja na prirodu, izdvojiti neki deo gradevinarstva. Najracionalnije je posmatrati ga kao ukupnu delatnost pa taka pokusati i minimizirati njegov nepovoljan uticaj. Cine se pokusaji da se ovi uticaji minimiziraji bez zelje da se covekova aktivnost na destrukciji prirode umanji usporavanjem tempa gradjenje ili kultivisanja podrucja. U tom pravcu se javlja inzenjerska ekologija. To je nauka antropocentrickog pravca delovanja. Po nekim definicijama (Mazur, 1989) inezenjerska ekologija ima zadatak da istrazuje i sprovodi pouzdane nacine stvaranja uslova za opstanak covecanstva, Pri tom, ana obuhvata analizu povratnih i nepovratnih degradacionih procesa, kvantitativnu procenu gubitaka elemenata prirode, klasifikaciju objektivnih kriterijuma ocene ravnoteze ekosistema, normiranje nacina i sredstava za dobijanje ekoloskih informacija, razradu lokalnih i regionalnih ekoloskih skala u procesu gradevinskog i industrijskog delovanja i ekonomske okvire upravljanja. Iz ovoga se uocava teznja inzenjerske ekologije 54

10 ka resavanju antagonizama u sistemu covek-prlroda. Ponovo se iz prirode izdvaja covek. Osnovna prednost inzenjerske ekologije u celini je da se krece sa pokusajima minimiziranja uticaja grac1evinskih zahvata na promene u prirodi. Sigurno da i bez grac1evinarstva nema napretka covecanstva bez obzira sto vrlo cesto deo prirodnih ekosistema nestaje i biva zamenjen urbanim sredinama. Ocigledno da je u ovakvoj situaciji osnovni princip inzenjerske ekologije izvestan napredak. U projektovanju se cesto istice potreba za poznavanjem "... baznih ekoloskih zakonitosti... " (Dordevic, 199B). Sllcni, ekologizovani principi su prisutni i kod upravljanja radom vodoprivrednih sistema. Poseban znacaj inzenjerske ekologije moze se sagledati na meliorisanim povrsinama. Dosadasnji funkcionalisticki pristup (ljoraevi6 i [urok, 1992) projektovanja, izvodenja, eksploatacije i odrzavunja objekata na melioracionim sistemima mora pretrpeti korenite promene. Te promene se pre svega odrazavaju kroz vece priblizavanje prirodnim uslovima i oplemenjivanje prostora toka i priobalja. Znacajan pomak u tom pravcu daju principi naturalnog uredenja vodotoka primenjenih na kanalskoj mrezi, pre svega, sistema za odvodnjavanje. Posto naturalno uredenje podrazumeva.prtkladno uklapanje vodoprivrednih sistema u zivotnu sredinu" (SaIvai, 1994), pretpostavlja se da se ovom merom stvaraju uslovi za poboljsanje biodiverziteta a time i poboljsanje kvaliteta antropogenizovane sredine kakav je melioracioni sistem. Osnovni nedostatak naturalnog urec1enja tokova je smanjenje povrsina poljoprivrednog zernljistana racun prosirene zone oko prirodnih i vestackih tokova. Mec1utim, smatra se da je ovaj pristup veoma znacajan u procesu renaturalizacije poljoprivrednog podrucja, I inzenjeri sve cesce navode da je naturalno uredenje pokazatelj viseg nivoa razvoja tehnicke misli. Cesto se istice da je naturalna regulacija vezana za odredeno bogatstvo drustva, Tesko da se ovo moze smatrati tacnom polaznom postavkom jer "... srnisljeno planirani i izvedeni radovi na uredenju toka po principima naturalne regulacije najcesce ne sarno sto nisu skuplji od alternativa sa teskim regulacionim radovima, vee investiciono i nesto jeftiniji" (ljoraevi6 i Jurak, 1992): DEEP ECOLOGY Deep ecology (DE) je, smatra Grey (1993), novi pogled na svet. Johnstone postavlja pitanje: Why DEEP? (Harding, Deep Ecology, Me Lauglin, 1995). Termin DE je prvi uveo Naess u ranim 1970 godinama kada je naglasio potrebu da se pomerimo iznad povrsnih odgovora na socijalne i ekoloske probleme sa kojima se suocavarno. Predlozio je da se zapitamo, obracajuci paznju na "zasto i kako" vodimo takav zivot i sagledavajuci kako se to uklapa sa nasim dubljim uverenjima, potrebama i vrednostima. DE se takode moze posmatrati kao mnogo siri proces preispitivanja osnovnih nacela naseg drustva sto vodi tome da na novi nacin politiku, brigu za zdravljem, obrazovanjem, duhovnost i druge oblasti. To je novi pogled na duhovnost i mnoge 55

11 druge oblasti. To je novi pogled na svet. On tezi da naglasi vezu izmedu razlicitih podrucja, spajajuci licne i drustvcne promene, nauku i duhovnost, ekonomiji i ekologiju. DE objasnjava ekolosku krizu kao rezultat antropocentricnog humanizma koji zauzima centralno mesto u vodecim ideologijama moderne, ukljucujuci liberalni kapitalizam i marksizam. Suliano] Drustveni pokret nazvan DE nastoji da opise i da stvori nacin zivota na zamji gde se lepota u svim stvarima u potpunosti postuje, DE uci zdravom bilansu izrnedu intervencije i suzdrzanosti. Principi DE prikazuju prirodu zdravog odnosa iskusnog lekara - klijonta i nacin na koji doktor pomaze zdravi zivot na Zemlji. Mogu nas inspirisati da se dublje interesujemo sto je, ja verujem, nasa sudbina kao lekara 21. veka da budu.bastovani" koji neguju prakticne promene na planeti na kojoj zivimo. Deep ecology ukljucuje pored empirijskih i mnogo dublja, globalna, filozofski i spiritualno orijentisana ekoloska razmatranja. Arne Naess (1984, 1995) istice osam osnovnih principa deep ecology: 1. Dobrobit i razvoj (bujanje) ljudskog i drugog zivog sveta na Zemlji je vrednost sarna za sebe. Ove vrednosti su nezavisne i korisne u zivom svetu za uspehe ljudske. 2. Bogatstvo biodiverziteta zivih formi doprinose realizaciji tih vrednosti i takode vrednosti njih samih. 3. Ljudi nemaju prava da redukuju to bogatstvo i biodiverzitet osim za zadovoljenje vitalnih potreba. 4. Razvoj ljudskog zivota i kulture je kompatibilan sa sustinskim opadanjem ljudske populacije. Razvoj zivog sveta zahteva slicno opadanje. 5. Sadasnji ljudski odnosi sa zivim svetom su ekscesni a situacija se rapidno pogorsava, 6. Politika se mora zbog toga menjati. Taj politick! afekt zasnovan je na ekonomskoj, tehnoloskoj i ideoloskoj strukturi, proizasloj iz stanja koje ce se duboko razlikovati od sadasnjeg. 7. Ideoloske promene su uglavnom ocena kvaliteta zivota (nalazi se u situaciji nerazdvojive vrednost) bolje nego vernost rastu standarda zivota. Tu bi bila duboka razlika izmedu velikog i ogromnog. 8. Taj ko opisuje prethodne tacke i obaveze indirekto se trudi da ih primeni u neophodnim promenama. Sustina DE je oblik i nacin zivota jednakih prava za zivot i procvat. Osnovni duh prikazane platforme je dobar ali prve tri i sedma tacka su sa sadasnje tacke glcdista vise utopijskog nego realnog znacaja. Osnovna ideja DE da smo mi deo Zemlje, a ne nezavisni i odvojeni od nje. Ova ideja je prema ]ohnstoneu "kontrast dominantnom individualizmu nase kulture koja uzima u obzir sarno sebe odvojene od stvaranja sveta i koji nisu uznemireni zbog dogadanja u njemu". Kljucne ideje zasnovane su na naucnoj misli koja podrzava razvoj svakog dela Zemlje. Prva ideja potice od Teorije sistema a druga od Gea hipoteze. Teorija sistema posmatra svet kao sisteme gde je svaki sistem celina sastavljena od delova koji takode mogu biti veci od 56

12 sistema. Na primer celiju cine pravilno rasporedena masa molekula kao deo veceg sistema npr. tkiva i organa. Organ je deo bica ali on je ideo sistema jedinke. Porodica i zajednica mogu se posmatrati kao sistem gde su su celine ljudi, Gea hipoteza preuzima i primenjuje ove ideje na celu planetu. Ceo zivot na planeti moze se posmatrati kao celina sastavljena od sume delova, ta celina hica je ogromna superforma zivota nazvana Gea [potice od imena boginje Zemlje starih Grka). Zivi sistemi imaju tendenciju sopstvenog ocuvanja u ravnotezi ali takode i prilagodavanja i evolucije tokom vremena. Gea hipoteza polazi od Cinjenice da ce Zemlja ziveti ako smo mi deo nje. Leopold ukazuje na iste osnovne principe DE kao i Naess ali daje i osnovu bioetike. Ti principi su sledeci: Mi moramo razmisljati 0 ljudima kao clanovirna zivotne zajednice na Planeti Zemlji povezanim sa ostalim delovima zivog sveta. Planeta Zemlja je prirodni ekosistem sastavljen od isprepletanih, kompleksnih, nezavisnih, elemenata; sudeci bioloski, svaki tezi nezavisnoj funkciji u odnosu na druge. Svaka jedinka je centar zivota. koja tezi sopstvenoj dobrobiti i sopstvenom putu. Doticni zahtev bioloski superiornijih ljudi je iracionalno predubedenje na sopstvenom putu Roper (1998) naglasava da DE karakterise kriticizam antropocentricnog pristupa savremene kulture Capra (1996) DE izjednacava sa spiritualnom i religioznom svesti. Pri tom, etika je vrlo znacajna u DE. Prema Sultanoffu DE uci 0 zdravom bilansu izmedu rnesanja i uzdrzljivosti a Harding.Kroz duboko iskustvo, duboko preispitivanje i duboko delovanje javlja se DE". EKOLOGIJA U BUDUCNOSTI Prema Etinskom (1991), drzave imaju, shodno Povelji Ujedinj -nih nacija i nacelima medunarodnog prava, suvereno pravo da koriste svoje resurse shodno svojim politikama zastite okoline, i odgovornost da obezbede da se aktivnostima pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom ne r.zrokuje steta okolini drugih drzava ili u oblastima van granica nacionalne jurisdikcije. Ova mogucnost lokalnog organizovanja eksploatacije prirodnih resursa daje dozvoljava izrazenu sarolikost stanja rersursa kao i politike njihovog koriscen]a, Pored toga, i ekoloska politika ce se razlikovati, mozda jos vise nego sto je to sada, sluca]. Postoji rea Ina opasnost da ce siromasnije sredine-drzave predati na ekslpoataciju svoje resurse bogatijim, bez mogucnosti kontrole procesa. Veliki uticaj za stanje zivotne sredine, njeno unapredivanje i zastitu ima religija. Moguce je da cak ona postane nosilac aktivnosti na izgradnji neophodne, nove ekoloske svesti. Zizjulas (1994) ovu tezu potvrduje razmisljanjem:.llkoliko svet ne shvatamo kao celinu, kao entitet u sebi, nego urnesto toga pogledamo u njegovu unutrasnjost, u ono sto se dogada, tako reci, 57

13 unutar njega, opazamo istovetne cinjenice da je on usao u bitije iz nista. Teologija moze nesto da ponudi coveku u njegovom pokusaju da se succi sa krizom koju je stvorila kultura, ukljucujuci tu nauku i filozofiju. I teologija i prirodna nauka imaju svaka svoj cilj za kojim idu, ali se njihov rad neizbezno preklapa jer obe deluju kroz racionalne strukture prostora i vremena. Mi verujemo da ce svet, uprkos svemu, opstati, jer je istinski covek sada stvamost. Ekoloska kriza je, cini mi se, kriza kulture". Medutim, postoji realna mogucnost neoadekvatnog koriscenja religije u ovu svrhu. Vukasinovic (1994) smara da je nekima ekologija postala nova religija, sto ocito vodi u pseudoreligioznost. Isti autor naglasava "U ekologiji se moze traziti spas, ali ne onaj metafizicki, Drugima preti opasnost da ekologiju potpuno ideologizuju. Od nje stvaraju novog idola i tehnokratskog tiranina. Ako bismo zdravoj mladici ekologije nakalemili bilo kakve bolesne navrtke (politikanstvo, revolucionarstvo, levicarenje, ideologizaciju, tehnokratiju, protivhriscanstvo i s1.), dobili bi smo sarno jednu ideologiju, zapravo ideokratiju, vise, I nista drugo". Citri6 (1988) istice potrebu depolitizacije ekoloskih pokreta "Ako podemo od pretpostavke i ocene da je ekoloski pokret kao jedan od novih socijalnih pokreta sarno izraz novog nacina protesta, nacina organizovanja i oblikovanja u sasvim konkretnim istorijskim uslovima industrijskog drustva, i da je isuvise obojen specificnim nacionalnim-regionalnim karakteristikama, tada je ekoloski pokret vee sam po sebi osuden na odredeno drustvo i vremensko trajanje". Smatra se da je ovo vrlo vazan preduslov za nezavisno, naucno zasnovano ekolosko delovanje bez obzira na drustveno uredenje. Znacajno je naglasiti da se resenje ekoloske krize ne moze traziti u zaustavljanju razvoja proizvodnih snaga, ono se ne moze traziti kroz koncepciju nultog ili organskog rasta u stvaranju malih samodovoljnih zajednica, u vracanju prevazidenim oblicima ljudskog udruzivanja i rada. Razresen]e se moze naci sarno u ukidanju osnovnog izvora ekoloske krize, kakvu danas poznajemo, a to znaci ukidanje eksploatatorskog nacina proizvodnje i proizvodnih odnosa (Gorz, 1982). Istovremeno, Mi6i6 (1996) istice da je za postavljanje efikasnog sistema upravljanja zivotnom sredinom neophodna su usaglasena nacela, i razgranicene nadleznosti i savremene i efikasne drustveno-upravne mere. Za Deletica (1995) kljucni faktori koji ce imati znacaj za razvoj savremenog drustva kao postindustrijskog su: Elektronika, etika, edukologija, ekonomija, ernancipacija, ergonomija, estetika, ekologija, egzistencija (9E) Botkin (1992) istice "... postepeno nastaje nov stav 0 prirodi. Priroda vise ne moze da se posmatra kao velicanstven mehanizam, spor, smisljen i statican. Priroda kakvu pocinjerno da upoznajemo je mozaik slozenih sistema u kojima se mnostvo dogadaja odvija istovremeno, i ciji svaki sistem prolazi kroz promene razlicitog obima u vremenu i prostoru. Ljudi, ne sarno sto nisu tudinci i uljezi koji remete vecne prirodne ritmove, vee su sastavni deo prirodnog poretka. Slucajni dogadaji kao da igraju vaznu ulogu. Promene koje mi namecemo prirodi, ukoliko su njihova svojsva i brzina prirodni, po svoj prirodi ce bii bezopasne. Brze promene, ili promene koje predstavljaju novost 58

14 u istoriji bioloskog razvoja - kao sto je unosenje mnogih novih hemikalija verovatno ce izazvati neki problem". Iako prolaicki, ovaj pristup sisntetizuje sustinu problema zastite prirode i zivotne sredine pa kao takav maze vrlo korisno posluziti prilikom kreiranja ekologije buducnosti. ZAKLJUCAK Iako ekologija kao nauka sve vise napreduje, ipak se cini da rezultati njenih istrazivanja nece mnogo doprineti u konkretnom slucaju poboljsanja uslova zivota na Planeti, pa stoga gledano iz sadasnje perspektive maze se reci da je njena buducnost tamna. Ovaj pristup je mazda fatalisticko-apokalipticki ali je zasnovan na cinjenici da je dosadasnji razvoj covecanstva baziran na koriscenju sporoobnovljivih resursa. Porast broja stanovnika uslovljava intenzifikaciju eksploatacije resursa iii zaustavljanje tj. strogu kontrolu ljudske populacije. U cilju uspostavljanja ravnoteze sa prirodom po izvornim definicijama ekoloske ravnoteze porast broja jedinki jedne vrste uslovljava smanjenje ili odumiranja jedinki druge vrste. Ova znaci da porast ljudske populacije neminovno dovodi do smanjenja broja biljnih i zivotinjskih jedinki. Da li je ekologija prerasla okvire biologije i to uslovilo njeno sirenje i razvoj? Cini se da je odgovor potvrdan pa se ekologija cepa na uze delove. Predsatvnici ovog procesa su npr. urbana ekologija, agroekologija, inzenjerska ekologija i slicne nauke koje ocigedno postaju nauke buducnosti, Brojni dodaci reci ekologija upucuju da te ekologije postaju nauke a stanistima i pripadajucim zivim bicima uzih delova, pre svega antropogenizovane prirode. Prema tome, ocigledno nedostaje globalni pristup po kom se ni jednom ekologijom ne posmatra planeta Zemlja kao staniste. Drugi moguc pravac evolucije, ili mazda i revolucije, ekoloske nauke je DE koja maze biti deo dubljeg procesa u odgovorima na osnovne pretpostavke u nasern drustvu i vodilja ka novom gledistu (stavu) nauke, politike, unapredenje zdravlja, obrazovanja, vere i mnogih drugih oblasti. Zbog toga se smatra da je ovaj pristup principijelno drugaciji te termin sustinska ekologija maze biti odgovarajuci prevod davno uvedenog DE. Pored globalizacije sagledavanja problema, DE nudi, posredstvom ukljucivanja drustvenih nauka, kvalitetniju podlogu za resavanje nagomilanih problema u zastiti zivotne sredine Na kraju se mora konstatovati da i dalje postoji dilema: Da li je grananje ekologije razvoj ave nauke iii nedostatak volje i zelje za globalnim sagledavanjem prisutnih problema. KoIiko sma mi spremni da razumemo i resavarno ekoloske probleme na bazi rezultata dobijenih savremenim ekologijama. Koliko i da Ii to doprinosi resavanju globalnih ili sarno lokalnih problema. Za ocekivati je da ipak preovlada sustinski drugaciji nacin rada koji ima uslove za kvalitetnije resavanje problema zastite zivotne sredine. 59

15 LITERATURA 1. Andre P. Mitrovic Z.: Stimulacija i motivacija u resavanju ekoloskih problema i sprovodenje zakonskih normativa, U: Osnove modela ekoloskog sistema, str , Sator, Beograd, Botkin D.: Preispitivanje covekove okoline, Pregled, br.259, str.60-65, Budyko M.I.: Global Ecology, str. 6-8, Progress Publishers, Moscow, Roper D.:What Exactly is Deep Ecology Charge Against Neoclassical Economics?, e.html, Capra G.: Deep Ecology: A New Paradigm, in The Web of Life. Ancor Books; New York, p 1-13, Cifric I.: Prilog istrazivanju ekoloskih pokreta, Scientia Yugoslavica, br. 3-4, str , Zagreb, Deep Ecology; 8. Deletic S.: Moderno tehnolosko doba i buducnost coveka. U: Dordevic D, Durovic B.: Etika inzenjera, str , Masinski fakultet, NiS, Downtown F.P.:Urbann Ecology and the Architecture of Ecopolis, internet, Dukanovic.Mara: Grad kao ekosistem, U: Ekoloski izazov, str , Elit, Beograd, Dordevic B., Jurak B.: Naturalna regulacija vodotoka kao nacin prikladnog uklapanja vodoprivrednih sistema u zivotnu sredinu, Vodoprivreda 24, , str , Beograd, Dordevic B.: Kljucne ekoloske zakonitosti - bitne za planiranje vodoprivrednih sistema, Vodoprivreda 30, , str , Beograd, Gorz A.: Ekologija i politika, str. 253, Pros veta, Beograd, Grey W.: A Critique of Deep Ecology, Journal of Aplied Philosophy, Vol. 3, No 2, pp , Grey W.: Anthropocentrism and Deep Ecology, Australian Journal of Philosophy, Vol. 71, No 4, pp , Harding S.: What is Deep Ecology; htm 17. Ignatije IV, Patrijarh antiohijski: Bogoslovsko videnje tvari, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis 1-4/94, str 7-12, Novi Sad, Johnston C.: What is Deep Ecology; Kastori R: Zastita agoekosistema, str. 337, Feljton, Novi Sad, Kokovic D.: Kvalitet zivota i humanizacija svakodnevnice, U: Ekologija i kriza, str , Polja, Novi Sad, Leopold A.: Some Environmental Ethic: Land Ethic, Bioethic, Deep Ecology; Lubbe H. Stroker K: Ekoloski problemi u kulturalnoj mijeni, str. 183, Veselin Maslesa, Sarajevo, Mazur 1.1. Moldavanov: Vvedenije v inzinernuju ekologiju, str. 374, Nauka, Moskva,

16 24. Meyer-Abich K.M.: Trideset teza 0 prakticno] filozofiji prirode, U: Ekoloski problemi u kulturalnoj mijeni, str , Veselin Maslesa, Sarajevo, Markovic D.: Urbana ekologija i ekoloska svest, U: Urbana kultura i ekologija, str. 9-14, Gradina, NiS, Martin B.: Radical Ecology and Critical Theory: A Critique of the Environmental Movent; McLaughlin A.: The Heart of Deep Ecology, Deep Ecology for the 21st Century, Shambala, Boston, Micic D.: Pravo zastite zivotne sredine, U: Socijalna ekologija, str. 9-15, Anatta press, Novi Sad, Molnar I., Milosev D.: Agroekologija, str.187, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Naess A: Deep Ecology s Basis Principles; /deep.htm, Naess A: The Deep Ecology Platform, Deep Ecology for the 21st Century, Shambala, Boston, Pejcic M.: Tehnika i kulutra, str. 245, Prosveta, NiS, Poruka Blazenopocivseg Vaseljenskog Patrijarha Dimitrija na Dan zastite zivotne sredine, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis 1-4/94, str. 5-6, Novi Sad, Salvai A: Specificnosti uredenja inundacionih podrucja duz reka i kanala, Savetovanje Navodnjavanje i odvodnjavanje u Srbiji, str , Svilajnac, Stankovic S.: Okvir zivota, str.142, Nolit, Beograd, Stojanovic Z., Etinski R., Salma J., Durdev D.: Medunarodnopravna zastita zivotne sredine, U: Pravna zastita zivotne sredine, str , Naucna knjiga, Beograd, Sultanoff B. Fortunate Blessings; htm 38. SYNDESMOS: Pravoslavlje i ekoloska kriza, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis 1-4/94, str , Novi Sad, Vukasinovic V.: Pravoslavlje - jedna ekoloska vera, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis 1-4/94, str , Novi Sad, Zizjulas J.: Ocuvanje Bozje tvorevine, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis 1-4/94, str , Novi Sad,

17 SOME WAYS OF ECOLOGY EVOLUTION by Belie, S., Pipetski, [asiia SUMMARY Since its beginnings until today the subject of research of Ecology has widen from the research ofrelationships of organisms within an ecosystem, to interactions that man accomplishes with natural, but also with his urban surroundings. In the last two decades Ecology flourishes. The reason for this rapid development it seem to lie in a fact that man has caused changes of life conditions on the Planet that can even threaten to the existence of the sole humankind. As Ecology deals with fundamental processes within biosphere it is expected to offer solutions for existing ecological crisis. Because ofcomplexity of the problem Ecology is faced with emerges a need for joining other sciences including social and technical sciences. Because ofit today we have a lot ofsci ences that contain word "ecology" in its name e.g.: Agroecology, Social ecology, Urban ecology, Engineering ecology, etc. However, it seems that only Deep Ecology manages to give holistic view of the problem starting with its cause - an anthropocentric view of he world. Although, Ecology as a science is rapidly evolving, nevertheless a question emerges: will the information Ecology provides us help (enable) humankind to solve ecological crisis? Key words: Ecology, urban ecology, engineering ecology, deep ecology Primljeno: Prihvaceno: