MODEL JAVNOG ZASTUPANJA ZA USPOSTAVLJANJE USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Transcription

1 Evropska unija CLDS Serbia Srbija Srbija MODEL JAVNOG ZASTUPANJA ZA USPOSTAVLJANJE USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE U LOKALNOJ ZAJEDNICI Serbia Srbija Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je globalna razvojna mreža koja se zalaže za promene i obezbeđuje pristup znanju, iskustvima i resursima neophodnim za bolji život građana. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Poštanski fah br.3 Internacionalnih brigada Beograd, Srbija Telefon: Fax: Istraživanje je finansirala Evropska unija kroz projekat Jačanje uloge civilnog društva u kreiranju politika i praksi u vezi sa smanjenjem siromaštva, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

2 MODEL JAVNOG ZASTUPANJA ZA USPOSTAVLJANJE USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE U LOKALNOJ ZAJEDNICI

3 Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su mišljenja autora/autorki i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj ili Evropske unije.

4 MODEL JAVNOG ZASTUPANJA ZA USPOSTAVLJANJE USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE U LOKALNOJ ZAJEDNICI Vera Kovačevič i Milica Stranjaković Beograd, jun 2010

5 6

6 UVOD To kom po sled njih ne ko li ko de ce ni ja u ve ći ni ze ma lja do la zi do mo der ni zacije i promena u sektoru socijalne zaštite. U zemljama Evropske unije, usluge socijalne zaštite se zasnivaju na tri osnovna principa i to univerzalnosti, kvaliteta i finansijske održivosti. Stoga su usluge orijentisane na potrebe korisnika, decentralizovane, efikasne, flek si bil ne, vr lo kva li tet ne, us po sta vlje ne konkurentno kroz državni ili nedržavni sektor i unapređivane kroz primere dobre prakse. Nevladin sektor je takođe zastupljen u pružanju usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz državnih sredstava. 1 To se objašnjava pre svega razlozima ekonomske efi ka sno sti i pred no sti ma uvo đe nja kon ku rencije koji omogućavaju obogaćenje ponude, ali i poboljšanja kvaliteta usluga (Mat ko vić, 2009, s. 14). 7 U Srbiji, uslov ili preduslov decentralizacije u oblasti socijalne zaštite i obezbeđenje pluralizma u pružanju usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici, je i zadovoljavajući nivo demokratizacije društva. 2 Sa tog sta no vi šta, va žno je proceniti kolika je transparentnost u funkcionisanju lokalnih vlasti, ostvariti uvid u bu džet i na čin na ko ji se on tro ši, kao i u sprem nost op šti na i gra do va da ulažu u razvoj usluga socijalne zaštite u svojoj zajednici. S druge strane, 1 Matković, G., Stranjaković, M., Kovačević, V. (2009), Ulo ga ne vla di nih organizacija u pružanju usluga socijalne zaštite, CLDS, Be o grad 2 Mat ko vić, G. (2006), De cen tra li za ci ja so ci jal ne za šti te u Sr bi ji, CLDS, Be o grad

7 treba proceniti i da li je informisanost građana na dovoljno visokom nivou, da li je prisutna osnaženost ugroženih grupa i da li postoje mehanizmi koji bi omo gu ći li da se ču je nji hov glas (Mat ko vić, 2006, s. 47). U ce li ni, i is ku stvo i istraživanja pokazuju da ova dva preduslova demokratizacije, a time i ubrzanog razvoja usluga u lokalnoj zajednici, u Srbiji nisu dostigla zadovoljavajući nivo. 8 Stoga je potrebno da nevladine organizacije (NVO), udruženja građana i druge organizacije koje su aktivne u ovoj oblasti, ulože dodatan napor da svojim akcijama utiču na širenje svesti o potrebama različitih ugroženih grupa. Za to je va žno da se ne vla din sek tor do dat no an ga žu je na ja ča nju sopstvenih kapaciteta kako bi mogao na sistematičan način da utiče na promenu po liti ka na ni vou lo kal ne za jed ni ce. Po seb no je va žno da se NVO osna že u stalnom lobiranju i komunikaciji sa lokalnim vlastima, odnosno onima koji u opštini ili gradu donose odluke. U ovoj bro šu ri pri ka zan je mo del za stu pa nja za us po sta vlja nje uslu ga soci jal ne za šti te na ni vou za jed ni ce ko ji tre ba da do pri ne se na po ri ma za bolje javno delovanje i unapređenje saradnje vladinog i nevladinog sektora. Njegovom primenom olakšaće se angažovanje svih zainteresovanih grupa na delotvornom zagovaranju neophodnih promena kojima se doprinosi poboljšanju položaja ugroženih grupa, uz njihovo aktivno učešće u procesu. Model je nastao kao rezultat rada na projektima Jav no za stu pa nje za odr ži vo finansiranje usluga u lokalnoj zajednici u manje razvijenim opštinama u Srbiji koji je podržao UNDP-a i Una pre đe nje pri stu pa lo kal nim ser vi si ma od stra ne ranjivih grupa koji je podržao Institut za održive zajednice (Institute for Sustainable Communicities ISC) sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

8 USLU GE SO CI JAL NE ZA ŠTI TE U LO KAL NOJ ZA JED NI CI I PO TRE BA ZA ZA STU PA NJEM Postojeći Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana definiše servise/usluge socijalne zaštite u lokalnoj zajednici kao prava. 3 Obezbeđivanje ovog prava nalazi se u potpunosti u mandatu opština, odnosno gradova. To znači da opština finansira uslugu dnevnog boravka, pomoći u kući, svratišta, prihvatilišta tako što utvrđuje prava korisnika, donosi norma ti ve i stan dar de, utvr đu je uslo ve za po če tak ra da i oba vlja nje de lat no sti ustanova koje obezbeđuju dnevno zbrinjavanje. 4 Novi Zakon o socijalnoj zaštiti, čije se usvajanje očekuje do kraja godine, u dostupnom nacrtu usluge definiše kao aktivnosti pružanja podrške i pomoći građanima i njihovim porodicama radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika, nepovoljnih životnih okolnosti, kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan život u zajednici. 5 Nacrt bolje, jasnije i detaljnije opisuje usluge socijalne zaštite u lokalnoj zajednici nego postojeći zakon. Takođe predviđa i mehanizam namenskih transfera koji treba da omogući uspostavljanje usluga u nedovoljno razvijenim opštinama, razvoj usluga u opštinama u kojima se nalaze domovi u transformaciji, ili razvoj inovativnih usluga. 6 9 I pored zakonske obaveze lokalne samouprave da uspostavi uslugu socijalne zaštite (po postojećim propisima), istraživanje o pokrivenosti dnevnim bo rav ci ma kao jed ne od uslu ga, po ka zu je da od ukup no 167 op šti na u Srbiji, čak u 123 opštine usluga dnevnog zbrinjavanja uopšte nije dostupna. 7 3 Slu žbe ni gla snik RS, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/2001, 84/ O zahtevima za ostvarivanje prava rešava u prvom stepenu centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište. 5 De finicija preuzeta iz Nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti, dostupnog na: article&id=1027&itemid=299&lang=sr 6 Ibi d. 7 Istraživanje CLDS Dnevni boravak kao pravo i usluga u sistemu socijalne zaštite je sprovedeno Dostupno je na: osi.sr. Istraživanje je finasirao ISC/USAID.

9 Po nalazima ovog istraživanja, u Srbiji je godine postojalo 49 dnevnih boravaka u 41 opštini. Od 49 uspostavljenih dnevnih boravaka, svega nešto pre ko jed ne tre ći ne (37%) je finansirano isključivo od strane lokalnih samouprava tj. može se smatrati potpuno održivim. Na osno vu ovog kon kret nog pri me ra, mo že se za klju či ti da sa mo po sto janje za kon ske oba ve ze ni je do vo ljan raz log da lo kal ne sa mo u pra ve us posta ve uslu gu dnev nog bo rav ka. Lo kal na sa mo u pra va če sto ne ma do voljno sred sta va, ni je za in te re so va na za re ša va nje pro ble ma de ce i oso ba sa in va li di te tom, i/ili je ne do volj no oba ve šte na o po tre ba ma ove spe ci fič ne gru pe tj. o uslu zi dnev nog bo rav ka. Slič na si tu a ci ja i sa osta lim uslu ga ma u so ci jal noj za šti ti. 10 Usluge socijalne zaštite u lokalnoj zajednici Nacrt Zakona o socijalnoj zaštiti, usluge socijalne zaštite svrstava u četiri osnovne ka te go ri je i to na sle de ći na čin: Dnevne usluge u zajednici Dnevne usluge u zajednici doprinose podizanju kvaliteta života građana iz posebno osetljivih grupa i podržavaju njihov boravak u porodici i neposrednom okruženju. Dnevni boravak - dnevni, grupni boravak, nega i podrška deci i mladima sa teškoćama u razvoju, koji žive u porodičnom okruženju. Dnevni boravak sa različitim pro gra mi ma or ga ni zu je se i za de cu i mla de u su ko bu sa za ko nom i za sta re koji ma je po tre ba dnev na ne ga i nad zor. Po moć u ku ći - po moć u kuć nim po slo vi ma i dnev nim ak tiv no sti ma sta rim li ci ma i osobama sa invaliditetom, koja im olakšava život u njihovim domovima. Svratište - povremeno dnevno zbrinjavanje dece i mladih koji žive i rade na ulici. Usluge podrške za samostalan život Pru ža ju se po je din ci ma iz ose tlji vih gru pa ra di iz jed na ča va nja mo guć no sti za zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, poboljšanja kvaliteta života i omogućavanja aktivnog i samostalnog života u zajednici.

10 Per so na l na asi sten ci ja - po moć oso bi sa in va li di te tom u sva ko dnev nom ži vo tu i radu koju pruža izabrani, lični asistent. Stanovanje uz podršku - zajedničko, grupno, stanovanje osoba sa invaliditetom ili mladih bez roditeljskog staranja, uz stalnu i svakodnevnu podršku za samostalan život i/ili osamostaljivanje. Savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge Pru ža ju se po je din ci ma i po ro di ca ma u kri zi sa ci ljem una pre đe nja po ro dič nih od no sa, pre va zi la že nja kri znih si tu a ci ja i sti ca nja ve šti na za sa mo sta lan i produk ti van ži vot kao i una pre đe nje od no sa dru štva pre sve ga pre ma po seb no ose tlji vim gru pa ma. Sa ve to va li šta - po dr ška za pre va zi la že nje lič nih i po ro dič nih kri za, sa ve to va nje ro di te lja i mla dih, pri pre ma za hra ni telj stvo i usvo je nje Usluge smeštaja Ova gru pa uslu ga ob u hva ta sme štaj u dom, uklju ču ju ći ma le dom ske za jed nice i druge oblike grupnog smeštaja, smeštaj u drugu porodicu ili prihvatilište. Domski smeštaj - kada ne postoji druga mogućnost za zbrinjavanje obezbeđuje se dom ski sme štaj za de cu i mla de, oso be sa in va li di te tom i sta ra li ca. Porodični smeštaj - odrastanje u porodičnom okruženju dece i mladih koji ne mogu da žive sa svojim roditeljima. Smeštaj u drugu porodicu obezbeđuje se i starim licima i osobama sa invaliditetom koji ne mogu da žive samostalno ili u svojoj porodici. Prihvatilište - privremeni smeštaj za decu i odrasle žrtve porodičnog nasilja, decu i od ra sle žr tve tr go vi ne lju di ma, od ra sle bes kuć ni ke i po ro di ce i po je din ce u vanrednim kriznim situacijama. Pored novih mogućnosti za finansiranje usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici putem namenskih transfera, jedan od mehanizama za pridobijanje lokalnih samouprava da promene svoju politiku iz oblasti uspostavljanja i finansiranja usluga socijalne zaštite jeste jav no za stu pa nje.

11 KRA TAK UVOD U JAV NO ZA STU PA NJE Promovisanje promena Postoji niz različitih termina koji se upotrebljavaju za zastupanje, kao što su: zagovaranje, zalaganje, advokatiranje, zauzimanje, navijanje, apelovanje, advo cacy (eng.). U ovom mo de lu će se ko ri sti ti iz raz jav no za stu pa nje ili zastupanje. Javno zastupanje podrazumeva rad na pridobijanju struktura vlasti - dakle onih ko ji ima ju moć da do ne su od lu ke (a to mo gu bi ti vla da, lo kal na sa mo u- prava, opštinska uprava, poslovni sektor, institucije kao što su škole ili zdravstvene institucije i tako dalje) da: 12 Promene svoju politiku - pravila, procedure, odluke; Imaju više razumevanja i budu pristupačnije; Poboljšaju način na koji primenjuju pravila. 8 Postoje mnogobrojne definicije zastupanja. Zastupanje može da se defi niše kao stra te gi ja ko jom se vr ši uti caj na do no si o ce po li ti ka u kre i ra nju za ko na i pro pi sa, od lu či va nju o ras po de li sred sta va i do no še nju dru gih od lu ka ko je uti ču na živote ljudi. Osnovni cilj javnog zastupanja je da dovede do donošenje reform skih po li ti ka i do nji ho vog spro vo đe nja. Do no si o ci po li ti ka su naj če šće državni funkcioneri ili druge osobe na vlasti, ali mogu biti i druge uticajne ličnosti. Takođe, javno zastupanje se može definisati kao osmi šljen pro ces vrše nja uti ca ja na do no si o ce od lu ka tj. po li ti ka. Kada se pogledaju različite definicije, ukratko bi se moglo reći da: Za stu pa nje po la zi od či nje ni ce da lju di ima ju pra va i da su ta pra va ostvariva u praksi; Zastupanje je usmereno na različite aktere (vlast, poslovne strukture ili institucije); Cilj zastupanja je da se promene pravila, neke određene odluke, ili na čin na ko ji se ne što ra di. 9 8 Aleksandra Vesić, Snežana Stojanović: Pokrenimo zajednice! Priručnik za javno zastupanje u lokalnim zajednicama, BCIF, Ibid.

12 Definicija Zastupanje se može defi ni sa ti kao pro ces, tj. skup ak tiv no sti ko je ima ju za cilj da utiču na donosioce odluka u kreiranju zakona i podzakonskih akata, na odlučivanje o raspodeli sredstava i donošenje drugih odluka. Osnovni cilj javnog zastupanja je da dovede do donošenja novih politika i do njihovog sprovođenja. Različite strategije zastupanja se mogu koristiti za uticanje na kreatore politike, kao što su diskusije na sastancima, slanje poruka putem medija ili osnaživanjem lokalnih organizacija u veštini zastupanja. Javno zastupanje je prikladna strategija kada je potrebno uticati na politiku koja je vezana za smanjenje siromaštva i diskriminacije. U teoriji, javno zastupanje podrazumeva preraspodelu moći sa onih koji ima ju for mal nu moć, na one ko ji ima ju dru gu vr stu mo ći (ve šti na, zna nja, uticaja, itd.). Oni koji donose odluke o uspostavljanju usluga socijalne zaštite su predstavnici lokalne samouprave i skupštine opštine. Oni donose odluku o us po sta vlja nju uslu ga za svo je su gra đa ne ko ji ima ju glas, pa i moć da izaberu svoje predstavnike. Sledeće vrste moći se identifi ku ju kao zna čaj ne za jav no za stu pa nje: for mal na moć i ovla šće nja, moć struč nja ka, moć ve za, moć izvora, proceduralna moć, moć represije, moć navike, moralna snaga, lič na moć. Sa ve zni ci u pro ce su jav nog za stu pa nja mo gu da ko ri ste raz li či te vrste i izvore moći. Na početku svake kampanje javnog zastupanja važno je znati da svako javno zastupanje ima određeni politički uticaj. Ukoliko ga ne ma, tre ba ga stvo ri ti. 13

13 KO RA CI U ZA STU PA NJU Osnovni koraci u zastupanju obuhvataju: 14 I Planiranje koje između ostalog uključuje: odabir i istraživanje teme/ problema, određivanje ciljeva, planiranje resursa, definisanje javnosti kojoj se obraća, identifikovanje saveznika i protivnika, odabir strategije i tehnika koje će se primeniti za kreiranje poruke i kanala komunikacije. II Realizaciju aktivnosti ko ja se oba vlja pre ma na pra vlje nom planu. U sva kom za stu pa nju do ći će do po tre be da se stva ri me nja ju u hodu, jer prosto nije moguće sve isplanirati, pa je potrebno da plan realizacije bude fleksibilan. III Pro ce nu uspe ha pri ku plja nje svih in for ma ci ja ko je po ka zu ju u ko joj me ri je po stig nut uspeh, ali i ana li za sve ga što se do ga đa lo, ka ko bi se iz vu kle po u ke ko je mo gu da se pri me ne u da ljem ra du. Pri to me je ja ko va žno da se ima na umu da se pri ku plja nje i di stri bu ci ja in for ma ci ja spro vo de ne pre sta no to kom či ta vog pro ce sa za stu pa nja. Pri kupljanjem i distribucijom podataka o potrebama zajednice, mreža/grupa koja zastupa pokazuje sopstvene sposobnosti, pridaje važnost ljudima i pojačava kredibilitet mreže u očima donosioca odluka i drugih uticajnih osoba. 10 I. Planiranje procesa zastupanja Proces planiranja se može podeliti u četiri osnovna koraka: 10 Ibid. 1. Analiza politika/problema. Ovaj korak obuhvata identifikovanje problema koji treba rešiti, odabir relevantnih ključnih aktera i institucija, analizu političkog okruženja, sumiranje rezultata analize političkog okruženja, definisanje mogućnosti/opcija za promenu politike. 2. Izrada nacrta strategije/plana zastupanja. U procesu izrade na cr ta stra te gi je za stu pa nja neo p hod no je na osno vu pret hod ne analize i identifikovanja problema (odnosno teme javnog zastupanja), odabrati ciljne grupe (publiku) na koju je usmerena strategija/plan, odrediti cilj, identifikovati saveznike i protivnike.

14 3. Iz ra da finalne verzije strategije/plana zastupanja. Ovaj ko rak uključuje definisanje uloga, kreiranje ključnih poruka i definisanje aktivnosti zastupanja. 4. Iz ra da ak ci o nog pla na. Akcioni plan treba da sadrži sledeće elemente: jasne rokove, budžet, matricu logičkog okvira (log fra me) i plan za monitoring i evaluaciju Analiza politika/problema Prvi korak u planiranju procesa zastupanja je analiza politika koje se zastupa ju. Ana li za po li ti ka tre ba da od go vo ri na tri osnov na pi ta nja ko ji problem je potrebno rešiti (šta?), koji su spe ci fič ni uzro ci ko ji do vo de do proble ma (za što?) i ko je su oso be po go đe ne ovim pro ble mom (ko i gde?). Analiza takođe treba da pruži odgovore i na druga pitanja o tome koje politike postoje koje podržavaju rešavanje problema, a koje nedostaju, ko podržava re ša va nje ovog pro ble ma, a ko je pro tiv, itd. 15 Prilikom odabira teme koju zastupamo u cilju rešavanja konkretnog problema: Treba biti realističan u odnosu na sopstvene mogućnosti. Tema javnog zastupanja odnosi se na problem ili situaciju koja zahteva po li tič ko re še nje da kle po bolj ša nju si tu a ci je mo že do pri ne ti poli tič ka od lu ka. Re al no gle da no, ima li na či na da se uti če na one u či jim je ru ka ma ta od lu ka? Na pri mer, uko li ko je u pi ta nju pro blem koji je nastao zbog promene Zakona o radu, odluka je očito izvan moći odlučivanja lokalnih vlasti, i za bilo kakav uticaj će biti potrebna izuzetno jaka mreža organizacija. Analizirati koliko je problem koji treba rešiti važan za zajednicu drugim rečima, treba ispitati da li je predmet zastupanja od velike važnosti, što ne zna či da ve ći deo za jed ni ce mi sli isto. U tom smi slu, raz log zbog ko ga se ula zi u za stu pa nje mo ra bi ti ne sa mo ra zu mljiv, već i prihvatljiv većem delu ljudi u lokalnoj zajednici. Na primer, ukoliko se neka gru pa ba vi za šti tom pra va ži vo ti nja i že li da pro me ni na čin na ko ji javne službe tretiraju životinje lutalice, može se suočiti sa situacijom 11 So fia Sprec hman, Emily Pel ton, Advocacy Tools and Guidelines Promoting Po licy Chan ge, CA RE, Ja nu ary 2001, p. 15.

15 da zbog loše ekonomske situacije, većina ljudi u zajednici ne smatra da je to prioritet. Svakako se treba odlučiti za rešavanje problema za koji većina smatra da su najvažniji. Treba pokušati sa testiranjem izbora problema/pitanja odabrati dva ili tri problema koja treba da se reše zastupanjem i napraviti kratke analize kako bi se videlo da li zastupanje može realno da bude uspešno za odabranu temu. Primer analize politika prilikom planiranja i uspostavljanja usluge dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju ili osobe sa invaliditetom (OSI) Ana li za po li ti ke tre ba da od go vo ri na tri osnov na pi ta nja ko ji pro blem je potrebno rešiti, koji su spe ci fič ni uzro ci koji dovode do problema i kome će re šenje ovog problema doneti boljitak? Na sledećem primeru potrebe za uspostavljanjem usluge dnevnog boravka za decu sa smetanjama u razvoju možemo videti koji su elementi analize situacije/problema/potreba. Koji problem je potrebno rešiti? Odgovor na ovo pitanje je potrebno potražiti u okviru šireg konteksta reforme socijalne zaštite odnosno poštovanja ljudskih prava i to prvenstveno prava na život u porodičnom okruženju, ali i prava na optimalno korišćenje ličnih kapaciteta i razvoj svih potencijala i integraciju u socijalno okruženje. Jedan od konkretnih problema koji postoji u Srbiji, a tiče se dece i osoba sa invaliditetom, jeste i nepostojanje odnosno nedovoljan broj usluga na lokalnom nivou koje bi poboljšale kvalitet života OSI i istovremeno pružile podršku njihovim porodicama. Jedna od usluga koja može unaprediti život dece i osoba sa invaliditetom jeste i usluga dnevnog boravka. Uslu ga dnev nog bo rav ka je za kon ska oba ve za lo kal ne sa mo u pra ve. Za kon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana definiše različite uslu ge/usta no ve za dnev ni bo ra vak i po moć u ku ći ko je su u nad le žno sti op štinskih vlasti. Ovom uslugom pruža se podrška korisnicima i njihovim porodicama i time podstiče ostanak u prirodnoj porodici i izbegavanje smeštanja u objekte sta ci o nar nog ti pa, kao naj ma nje po želj nog ob li ka zbri nja va nja. Ko ji su spe ci fični uzroci koji dovode do problema? Uzroci koji dovode do neadekvatne podrške deci i osobama sa invaliditetom u lokalnoj zajednici, pa samim tim i do nedostatka i neodrživog finansiranja uslu- 12 Preuzeto sa projekta Unapređenje pristupa uslugama socijalne zaštite u lokalnoj zajednici

16 ge dnevnih boravaka, su brojni i raznovrsni i razlikuju se od opštine do opštine. Neki od uzroka koje je moguće pomenuti su: nedostatak novčanih sredstava u budžetu opština; nedovoljan broj stručnjaka u organima lokalne samouprave neposredno zaduženih za razvoj sistema socijalne politike i socijalne zaštite na lokalnom nivou; nepovoljni uslovi za privatnu inicijativu; neefikasna realizacija koordinatorskih i medijatorskih (case management) uloga centra za socijalni rad; relativno nerazvijen nevladin sektor, koji još uvek nije specijalizovan i usko profilisan u pružanju usluga, nezainteresovanost lokalne samouprave. 13 Kome će rešenje ovog problema doneti boljitak? Procene Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da oko 10% ukupne populacije čine osobe sa invaliditetom. Kako se navodi u Strategiji za unapređenje položaja OSI u Republici Srbiji (2006) procenjuje se da broj osoba sa invaliditetom iznosi između 700 i 800 hiljada. Međutim, nijedna institucija u Republici Srbiji ne raspolaže adekvatnim bazama podataka o osobama sa invaliditetom, uključiv i njihove strukture, tj. vrste smetnji. Stoga je jedna od važnih aktivnosti tokom početne faze planiranja javnog zastupanja prikupljanje podataka o broju osoba sa invaliditetom u opštini i njihovim potrebama. Neophodno je jasno identifikovati broj osoba sa invaliditetom (uključujući i njihove porodice) kojima će uspostavljanje dnevnog boravka direktno doneti boljitak. 17 Korisnici dnevnih boravaka mogu da budu: deca i mladi sa smetnjama u razvoju koji nisu obuhvaćeni redovnim ili specijalnim obrazovanjem, odnosno deca koja nisu uključena u predškolske ustanove; deca i mladi sa smetnjama u razvoju koji su nakon određenog perioda uključenosti u obrazovni sistem ponovo van njega; deca i mladi sa smetnjama u razvoju koji su obuhvaćeni redovnim ili specijalnim obrazovanjem za koje se procenjuje da je potreban dodatni oblik podrške; odrasle osobe i stari sa invaliditetom; druge kategorije dece i mladih, odnosno odraslih i starih lica, za koje se pro ce ni da po sto ji po tre ba za po dr škom u for mi dnev nog zbri nja va nja; de ca u su ko bu sa za ko nom. Kao koraci koji bi mogli da budu korišćeni za analizu, može da posluži slede ća ta be la, ko ja je pri me nji va za bi lo ko ju od uslu ga so ci jal ne za šti te na lokalnom nivou. 13 Prof. Dr Sne ža na Me dic, doc. dr Mi ro slav Br kić, Reformski projekat: Razvoj modela integralne socijalne zaštite na lokalnom nivou, Beograd, 2004.

17 18 Ta be la: ana li za po li ti ka 14 Koraci Pitanja Odgovori Identifikovati problem i odabrati temu javnog zastupa nja ko jom se re šava(ju) pro blem(i) Identifikovati ključne aktere i institucije Analizirati okruženje Su mi ra ti rezultate analize Koji problem je potrebno reštiti? Koga on pogađa? Koji su osnovni problemi u politici vezani za identifikovan problem: nedostatak politike, pogrešna politika ili neadekvatna politika, ili neprimenjivanje postojeće politike? Ko donosi neposredne odluke vezano za identifikovani problem odnosno temu javnog zagovaranju (za promenu politike)? Ko ima uti ca ja na do no si o ce od lu ka? Da li su donosioci odluka i oni koji na njih mogu da utiču zainteresovani za rešavanje problema odnosno temu javnog zastupanja? Kakva sredstva im stoje na raspolaganju? Kakav im je stav i mišljenje o temi koja je odabrana za zastupanje? Da li građani mogu da učestvuju u donošenju od lu ka o te mi jav nog za go va ra nja ko ja je iden ti fi ko va na? Ko je me to de uče šća im sto je na raspolaganju? Da li se o identifikovanoj temi mnogo diskutuje u jav no sti? Da li je ova te ma od in te re sa za ši ru jav nost? Da li se u sko ri je vre me o ovoj te mi raspravljalo u medijima? Da li je ova te ma je dan od pri o ri te ta sa da šnje vlade? Da li vla da pla ni ra da vr ši pro me ne u po sto je ćoj regulativi? Koje politike vezane za temu su usvojene ili menjane u poslednjih par godina? Da li se mogu očekivati promene političkih stranaka na vlasti? Da li se bliže izbori? Koje mogu biti eventualne posledice političkih promena na temu koja je odabrana za zastupanje? Koji su direktni uzroci identifikovanog problema koji je tema javnog zastupanja? Koje aktivnosti ili neaktivnosti donosioca odluka su dovele do problema? Zašto su donosioci odluka zauzeli ovakav stav? 14 Preuzeto iz Sofia Sprec hman, Emily Pel ton, Advocacy Tools and Guidelines - Promoting Policy Change, CA RE, Ja nu ary 2001, p. 15.

18 Identifovati opcije za promenu politike Koje promene politike bi dovele do željenog re zul ta ta, tj. šta bi ima lo po zi ti van uti caj na rešavanje problema? Koje su najbolje opcije za promenu politike? Šta će se do go di ti uko li ko se ni šta ne pre du zme vezano za promenu politike? Koja rešenja imaju najviše izgleda da privuku najveću podršku, a nasuprot tome, koja mogu izazvati najveće otpore? Prikupljanje informacija u fazi analize će pružiti osnovu za izradu strategije/ plana zastupanja. Prilikom izrade strategije treba imati na umu da se prilike za zastupanje često javljaju iznenada i ponekad neočekivano, tako da je važno bi ti spre man i fleksibilan u ovom procesu. 2. Izrada nacrta strategije zastupanja 19 Posle završene analize politika tj. identifikovanih problema, neophodno je odabrati odgovarajuću temu javnog zastupanja, odabati ciljne grupe (publi ku) na ko ju je usme re na stra te gi ja, od re di ti cilj, iden ti fikovati saveznike i protivnike, i na taj način izraditi nacrt strategije zastupanja. Kao kratak vodič kroz ovu fazu može poslužiti tabela sa pitanjima na koja je potrebno odgovoriti da bi se napravio nacrt strategije/plana zastupanja. Primer: zastupanje za uspostavljanje dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju ili odrasle osobe sa invaliditetom 15 Prva aktivnost u izradi nacrta procesa zastupanja jeste odabir teme za zastupanje. U ovom modelu tema javnog zastupanja je odabrana i definisana kao Us po stavlja nje i odr ži vo fi nan si ra nje dnev nih bo ra va ka za de cu i oso be sa in va li di tetom u op šti ni. Znači da će tema zastupanja biti rešavanje problema dnevnog zbrinjavanja dece i/ili osoba sa invaliditetom u cilju uspostvaljanja usluge dnevnog boravka, na osnovu analiza potreba ove kategorija stanovništva. 15 Preuzeto sa projekta Unapređenje pristupa uslugama socijalne zaštite u lokalnoj zajednici

19 Uspešno javno zastupanje će doprineti uspostavljanju ove usluge na lokalnom nivou. Postojanje usluge dnevnog boravka u opštini značajno je iz više razloga: 20 Pružiće se adekvatna podrška porodici dece i osoba sa invaliditetom kako bi se sprečila njihova institucionalizacija; Korisnici dnevnog boravka će moći da izađu iz svojih kuća i da provode vre me sa svo jim vr šnja ci ma, da bu du zbri nu ti i da una pre de svo ja znanja i ve šti ne; Porodice korisnika dnevnog boravka će imati više vremena za sebe mogu da se zaposle, završavaju neophodne poslove ili da imaju više vremena za odmor; Doprineće boljem sagledavanju broja dece i osoba sa invaliditetom u opštini i njihovih potreba; Mnogobrojne aktivnosti koje organizuje dnevni boravak, a koje se tiču saradnje sa školama, kulturnim i javnim institucijama, umnogome doprinose senzibilizaciji javnosti i razbijanju predrasuda o deci i osobama sa invaliditetom i time pružaju podršku njihovom uključivanju (inkluziji) u život lokalne zajednice. Sledeća aktivnost jeste odabir cilj ne gru pe, odnosno publike koja može da do pri ne se pro me na ma ko je se že le spro ve sti jav nim za stu pa njem. U pro ce su javnog zastupanja važno je delovanje na dva koloseka. Potrebno je osmisliti aktivnosti koje utiču na donosioce odluka, ali i aktivnosti koje pružaju podršku, osnažuju i aktiviraju one kojih se problem, koji rešavamo, tiče. Samo kombinacija ova dva pristupa predstavlja javno zastupanje. Ko su do no si o ci od lu ka od ko jih za vi si da li će se u jed noj op šti ni osno va ti i fi nansi ra ti dnev ni bo ra vak? Od go vor na ovo pi ta nje je ste lo kal na vlast i to i lokalna samouprava i skupština opštine. Postojeći zakonodavni okvir omogućava uspostavljanje i finansiranje usluge (ili kako je to u Zakonu formulisano ostvarivanje prava iz socijalne zaštite ), koja su u nadležnosti opština, kroz: osnivanje ustanova, i/ili poveravanje (tih) poslova drugim pravnim i fizičkim licima Više detalja o modalitetima uspostavljanja i finansiranja usluge dnevnog boravka mogu se naći u tekstu Preporuke lokalnim samoupravama za uspostavljanja i/ili unapređenje usluga dnevnog boravka koraci i elementi dobre prakse na Internet stranici:

20 Stoga su primarna ciljna grupa za javno zastupanje za dnevne boravke lokalna sa mo u pra va i skup šti na op šti ne. Važno je analizirati koje su to oso be, ode lje nja i te la u okviru lokalne samouprave i skup šti ne op šti ne ko je za pra vo pred sta vlja ju pri mar nu cilj nu gru pu pre ma kojoj će biti usmeren proces zastupanja. Iako će se ciljne grupe razlikovati od opštine do opštine, prilikom jasne identifikacije ciljne grupe potrebno je obratiti pa žnju na sle de će: da li su pred sed nik op šti ne i/ili po sla nik skup šti ne op šti ne osobe koje su zainteresovane za socijalnu politiku; da li u opštini postoji Savet za socijalnu politiku ili neko slično telo koje se bavi ovom oblašću; da li postoji plan ili strategija razvoja socijalne zaštite opštine; da li postoji posebna opštinska služba ili osoba koja je zadužena za socijalnu politiku odnosno osobe sa invaliditetom? Odgovori na ova pitanja će olakšati jasnu identifikaciju (tj. personalizaciju) ciljne grupe i samim tim dati smernice za osmišljavanje procesa zastupanja. Dru go va žno pi ta nje koje se na me će je ko ima naj ve ći uti caj na pri mar nu cilj nu gru pu? U ovom slu ča ju po sto ji ve ći broj tzv. sekundarnih ciljnih grupa. Jed na od sekundarnih ciljnih grupa su svakako same osobe sa invaliditetom. Informisanje OSI o njihovim pravima može imati višestruke efekte, uključujući efekat pritiska ko je OSI i nji ho ve po ro di ce mo gu da iz vr še na lo kal nu vlast da raz vi ja uslu ge ko je su u njihovoj nadležnosti, pa i uslugu dnevnog boravka. Druga sekundarna grupa su svi gra đa ni tj. bi ra či koji utiču na lokalnu vlast i skupštinu opštine putem izbora. Takođe se može razmišljati i o uticanju na određene političke partije ko je imaju uticaja u lokalnoj zajednici. Stoga je veoma važno da plan zastupanja sadrži i element senzibilizacije javnosti i podizanja svesti građana, pa i političkih partija o potrebama OSI i rešavanju njihovih problema. Treća sekundarna ciljna grupa su svakako predstavnici medija koji mogu biti veliki saveznik u procesu zastupanja. 21 Od re đi va nje ci lja pla na za stu pa nja je ak tiv nost ko ja sle di po sle oda bi ra cilj nih gru pa. Cilj pla na za stu pa nja za otva ra nje i odr ži vo fi nan si ra nje dnev nih bo ra vaka za de cu i oso be sa in va li di te tom u op šti na ma u Sr bi ji je ste da lo kal ne sa mou pra ve pre po zna ju neo p hod nost us po sta vlja nja uslu ge dnev nog bo rav ka, done su for mal nu Od lu ku o pra vu na dnev ni bo ra vak i ti me stvo re prav ni osnov za opre de lji va nje bu džet skih sred sta va za na red nu go di nu za fi nan si ra nje te uslu ge. Ostva re njem ovog ci lja oso be sa in va li di te tom ima le bi osi gu ra nu jed nu uslu gu ko ja bi po bolj ša la nji hov po lo žaj i po lo žaj nji ho vih po ro di ca. Da bi plan zastupanja bio uspešan, takođe je potrebno identifikovati i saveznike i protivnike politike koju želimo da promenimo procesom zastupanja. U slučaju

21 usluge dnevnog boravka, najvažniji saveznici su sigurno OSI odnosno njihova udruženja. Takođe, važan saveznik u ovom poslu je svakako i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku koje snažno podržava otvaranje dnevnih boravaka u opštinama kao jednu od važnih reformskih aktivnosti u cilju deinstitucionalizacije i prevencije institucionalizacije, odnosno zaštite putem obezbeđenja usluge smeštaja. Centar za socijalni rad, kao ustanova koja je u stalnom kontaktu sa najugroženijim grupama građana u opštini takođe može biti važan saveznik u ostvarivanju cilja zastupanja tj. postavljanju i održivom finansiranju usluge dnevnog boravka u lokalnoj zajednici. Mediji mo gu ima ti i ulo gu sa ve zni ka uko li ko im se pri đe na pra vi na čin. 22 Ne mi nov no je da sva ka pro me na po li ti ke ima i svo je pro tiv ni ke. S ob zi rom da se ra di o uslu zi ko ja se pla ća iz lo kal nog bu dže ta, prak tič no sva ki ko ri snik budže ta ko ji sma tra da bi nje gov in te res bio ugro žen odva ja njem sred sta va za fi nan si ra nje uslu ge dnev nog bo rav ka mo že pred sta vlja ti po ten ci jal nog pro tivni ka ovom pro ce su za stu pa nja. Po treb no je iden ti fi ko va ti ove pro tiv ni ke u opšti ni i na pra vi ti plan da se uti caj pro tiv ni ka sma nji na naj ma nju mo gu ću me ru. Nacrt strategije/plana zastupanja 17 Koraci Pitanja Odgovori Odabrati temu za zastupanje kojom se rešava problem Odabrati ciljne grupe (publiku ) Ko ja te ma/po li ti ka je naj va žni ja za re ša va nje iden ti fikovanog problema? Koja promena politike predstavlja naj bo lju op ci ju za po sti za nje zna čaj nih re zul ta ta? Koliko ljudi će osetiti boljitak usled promene politike? Da li je promena politike realno ostvariva? Da li postoje mogućnosti za saradnju sa drugima po ovom pitanju? Da li su potencijalni rizici prihvatljivi ili ne? Ko su potencijalne ciljne grupe tj. ko može da doprinese željenim promenama u politici? Ko ima ovla šće nja da na pra vi ove pro me ne? Ko ja je potencijalno primarna ciljna grupa? Ko ima naj ve ći uti caj na pri mar nu cilj nu gru pu? Koje su primarne, a koje sekundarne ciljne grupe za proces zastupanja? 17 Ibid.

22 Odrediti cilj Šta je to što za stu pa nje tre ba da po stig ne? Ko tre ba da spro ve de pro me nu po li ti ke? Do kog ro ka će ova promena biti sprovedena? Da li se može jasno artikulisati krajnji efekat koji će na sta ti kao re zul tat za stu pa nja? Da li se mogu jasno definisati ciljevi koji će imati direktnog uticaja na problem? Identifikovati saveznike Identifikovati protivnike Koje su organizacije, grupe ili pojedinci zabrinuti zbog ovog pro ble ma ili već ra de na re ša va nju istog pro ble ma? Da li već po sto je ko a li ci je oko ovog pi ta nja ili tek tre ba da se formiraju? Kako se može doprineti naporima drugih organizacija? Koje su prednosti i nedostatci sklapanja saveza ili ula že nja u ko a li ci je sa sva kim od po ten ci jal nih part ne ra? Da li postoje organizacije, grupe ili pojedinci koji se protive predloženim promenama politike? Koliku pretnju ove organizacije, grupe ili pojedinci predstavljaju za proces zastupanja odabranog pitanja? Šta se može učiniti da se smanji uticaj protivnika? 23 Na primeru sažetog nacrta strategije/plana zastupanja za dnevne boravke za OSI, mogu se videti praktični elementi zastupanja, koji su primenjivi i realistični. 18 Nacrt plana zastupanja za dnevne boravke za OSI Faze u izradi plana zastupanja Elementi zastupanja Odabrati temu za zastupanje Us po sta vlja nje i odr ži vo fi nan si ra nje dnev nih bo ra va ka za de cu i oso be sa in va li di te tom u op šti na ma u Sr bi ji Odabrati ciljne grupe (publiku) Lokalna samouprava i skupština opštine Odrediti cilj Lokalna samouprava donosi odluku o pravu na dnevni boravak i opre de lju je bu džet ska sred stva za nje go vo fi nan si ra nje Identifikovati saveznike Udruženja OSI, Ministarstvo, Centar za socijalni rad, mediji Identifikovati protivnike Drugi budžetski korisnici 18 Preuzeto sa projekta Unapređenje pristupa uslugama socijalne zaštite u lokalnoj zajednici

23 3. Izrada finalne verzije strategije/plana zastupanja Ovaj korak uključuje definiciju uloga, identifikovanje ključnih poruka i definisanje aktivnosti zastupanja. 24 Iz ra da fi nal ne ver zi je stra te gi je za stu pa nja Koraci Pitanja Odgovori Iza be ri te stil i tehnike zastupanja Identifikovati ključne poruke Definisati aktivnosti zastupanja Na ko ji na čin se mo že naj bo lje uti ca ti na ciljnu grupu (publiku)? Da li se mo gu po nu di ti eks pert ske uslu ge dono si o ci ma od lu ka iz obla sti te me za stu pa nja? Da li iza bra ti otvo ren pri stup i lič no obra ća nje cilj noj gru pi (lo bi ra nje)? Da li će se podržati druge organizacije u njihovim naporima u zastupanju (izgradnja ka pa ci te ta)? Da li se po zi ci o ni ra ti kao bro ker iz me đu dve suprotstavljene strane i na taj način doprineti promeni politike? Da li koristiti pristup putem medija ili kroz lični kontakt? Šta je to što tre ba cilj na gru pa da ču je? Koja je željena promena politike koju treba da po dr ži cilj na gru pa (pu bli ka)? Koje konkretne aktivnosti treba da preduzme ciljna grupa? Na koji način treba preneti poruku ciljnoj grupi? Koje korake treba preduzeti da bi se prenela po ru ka cilj noj gru pi? Koje aktivnosti treba sprovesti da bi se postigao cilj? Koji je najbolji način da se prenesu poruke ciljnoj grupi: nastupi kroz medije ili koalicije, organizovanje poseta ili sastanaka, pisanje pisama idr.? Na primeru izrade strategije/plana za zastupanje za uspostavljanje usluge dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju i/ili osobe sa invaliditetom može se vi de ti šta sve tre ba uze ti u ob zir za uspe šno finaliziranje plana/strategije Preuzeto sa projekta Unapređenje pristupa uslugama socijalne zaštite u lokalnoj zajednici, op. cit.

24 U ovom slučaju, cilj koji treba da se postigne jeste uspostavljanje usluge dnevnog boravka kao dela sistema socijalne zaštite u opštini (donošenje odluke o pravu na uslugu) i obezbeđenje njenog redovnog fi nan si ra nja iz sredstava opštinskog budžeta. Važno je kreirati poruku kojom će se postići cilj. Iako je cilj zastupanja jasan onima koji sprovode zastupanje, poruka koja se upućuje ciljnoj grupi - lokalnim vlastima - mora biti njima prilagođena. Poruka tre ba da bu de kratka, jednostavna i jasna. Česta greška u osmišljavanju poruke je ste da se ona de finiše na način koji je komplikovan i teško razumljiv ciljnoj grupi. Prilikom formulisanja poruke veoma je važno da poruka bude prijemčiva i razumljiva za lokalne vlasti. Stoga je potrebno postaviti se u ulogu ciljne grupe i osmisliti poruku koja će lokalne vlasti podstaći na donošenje odluke koja je u interesu grupe koja se bavi zastupanjem, tj. u ovom slučaju odluke koja će dovesti do uspostavljanja i održivog finansiranja dnevnog boravka u opštini. S ob zi rom da je cilj na gru pa lo kal na vlast, tre ba da se ima u vi du či nje ni ca da su ljudi kojima se obraćamo političari i da poruka treba da bude sastavljena tako da bu de atrak tiv na za ne ko ga ko raz mi šlja na taj na čin. Ne ki od ele me na ta ko ji bi u ovom kontekstu mogli biti važni jesu činjenica da političari treba da brinu o svim svojim građanima, da moderan političar zna šta je sve potrebno uraditi u op šti ni ka ko bi se ubr zao ula zak u Evro pu, a u ovom slu ča ju to pod ra zu me va brigu i za one najugroženije i često nevidljive i da uspešan i moderan predstavnik vlasti treba da postavlja nove standarde i u socijalnoj zaštiti. 25 Poruka bi mogla da implicira da bi ovakva politika (i konkretno uspostavljanje usluge dnevnog boravka) lokalne vlasti predstavila kao odgovorne, moderne i evropski orijentisane, kao vlasti koje vode računa o najugroženijim građanima, o onima koji često nisu u stanju da se sami organizuju, vrše priti sak i bo re za ostva re nje svo jih pra va. Drugi argument koji takođe može biti interesantan za ciljnu grupu ovog zastupanja jeste korišćenje činjenice da u nekoj od susednih opština funkcioniše dnevni boravak (što znači da ta lokalna vlast ispunjava svoje zakonske oba ve ze), pa bi bi lo do bro da se i lo kal na vlast ko ja je cilj na gru pa ovog zastupanja povede za takvim dobrim primerom, odnosno da je sramota da zaostaje za susednom opštinom. Motivišuće poruke treba da sadrže i element emocije tj. treba da apeluju na svest donosioca odluka.

25 26 Važan argument u prilog uspostavljanja dnevnih boravaka jeste i taj da se usluga dnevnog boravka već nalazi u značajnom broju opštinskih planova socijalne zaštite. Potrebno je proveriti da li takav plan postoji u konkretnoj opštini, da li je predviđena usluga dnevnog boravka, odnosno kakve su usluge predviđene za OSI. Većina opština u Srbiji je formulisala ili je u procesu formulisanja planova socijalne zaštite ili politike, u kojima je jasno vidljiva potreba za razvijanjem novih usluga, pa i usluge dnevnog boravka. Većinu ovih strateških opštinskih planova formuliše radna grupa koju predvodi opštinska vlast, a usvaja je i skupština opštine. U ovom slučaju, poruka procesa zastupanja treba da sadrži i element pozivanja lokalnih vlasti da sprovedu usvojeni plan i uspostave predviđenu uslugu dnevnog boravka. U tom kontekstu, bilo bi idealno da u saradnji sa osobama sa invaliditetom lokalna samouprava sačini jasan plan po tre ba OSI u svo joj op šti ni i da shod no pla nu obez be di uslu ge ko je odgovaraju potrebama u ovom slučaju uslugu dnevnog boravka. Obezbeđivanje usluge dnevnog boravka podrazumeva jasan plan postavljanja usluge, njenog finansiranja, kao i načina na koji će se vršiti monitoring ove usluge. 20 Takođe je važno istaći da je poruku potrebno ponavljati više puta i/ili iz različitih izvora. Postoji tzv. pravilo trojke koje se primenjuje da bi ciljna grupa preduzela korake za ostvarenje cilja zastupanja. Pravilo glasi: ukoliko ciljna gru pa ču je po ru ku jed nom, mo žda će je ig no ri sa ti; ako je ču je i iz dru gog iz vo ra, mo žda će se za mi sli ti, a ako je ču je i tre ći put, mo žda će za i sta ne što i pred u ze ti. Zna či va žno je na ći vi še na či na (što vi še, to bo lje) da se po ru ka prenese lokalnim vlastima. Poruka treba da se čuje preko medija, konferenci ja, sa sta na ka, udru že nja OSI, ro di te lja de ce sa in va li di te tom, ko le ga iz drugih opština, nastavnika u školi, komšija, itd. Po de finisanju ključne poruke potrebno je definisati aktivnosti zastupanja tj. ko ra ke ko je tre ba pred u ze ti da bi se pre ne la po ru ka cilj noj gru pi i da bi se postigao cilj. Znači, potrebno je izlistati aktivnosti i definisati načine prenošenja poruke kako bi lokalne samouprave prepoznale neophodnost uspostavljanja usluge dnevnog boravka, donele formalnu Odluku o pravu 20 Primeri pravnog osnova za osnivanje i finansiranje dnevnog boravka mogu se naći u tekstu Preporuke za uspostavljanje i/ili unapređenje uslug a dnevni h boravaka os no vni koraci i elementi dobre prakse na web stranici

26 na dnevni boravak i opredelile budžetska sredstava za narednu godinu za stabilno finansiranje te usluge. Načini prenošenja poruke mogu podrazumevati na primer organizovanje poseta i sastanaka, pisanje pisama, nastupe kroz medije, ili kombinaciju ovih aktivnosti. 4. Izrada akcionog plana za zastupanje. Akcioni plan treba da sadrži sledeće elemente: jasne rokove, budžet, matricu lo gič kog okvi ra (logframe) i plan za monitoring i evaluaciju. Akcioni plan čine konkretne aktivnosti koje se sprovode da bi se postigao cilj. Sto ga ak ci o ni plan tre ba da od sli ka i stra te ški stil, kao i teh ni ke ko je su izabrane. Naravno da krajnji izbor aktivnosti koje će se sprovoditi zavisi od pro ce ne da li će kon kret na ak tiv nost da bu de efi ka sna a to opet za vi si od uslo va u ko ji ma se ona od vi ja. 27 Akcioni plan treba da uključi veliki broj različitih aktivnosti, počevši od pisanja pisama, anketa javnog mnjenja, sastanaka sa predstavnicima vlasti/institucija/fir mi, pri su stva za se da nji ma lo kal ne skup šti ne, pod no še nja zah te va ili žalbi, organizovanja konferencija za štampu, prisustva u radio ili TV emisijama, do organizovanja javnih manifestacija i raznovrsnih uličnih akcija. 21 Akcije/aktivnosti koje odabirate treba da budu: Relevantne za postizanje cilja; U skladu sa odabranim stilom/tehnikom; U granicama raspoloživih finansijskih mogućnosti i resursa; Motivišuće za grupu koja sprovodi proces zastupanja. U izradi akcionog plana važno je na početku postaviti jasne rokove za proces zastupanja. Proces zastupanja je često veoma dinamičan, pa je važno imati u vidu da postavljeni rokovi moraju biti flek si bil ni ka ko bi se mo gli prilagoditi novonastalim okolnostima. U tom smislu je veoma važna kompo- 21 Aleksandra Vesić, Snežana Stojanović : Pokrenimo zajednice! Priručnik za javno zastu pan je u l okalnim za jednic am a, BCIF, 2006.

27 nenta monitoringa i evaluacije. Plansko praćenje i evaluacija toka zastupanja omo gu ća va br zo re a go va nje na spolj ne okol no sti ko je su re le vant ne za uspeh procesa zastupanja. 28 Iz ra da ak ci o nog pla na Koraci Pitanja Odgovori Odrediti rokove Koliko vremena je potrebno za postizanje cilja promene politike? Da li je re al no da će ubr zo do ći do pro me ne okruženja vezanog za politiku koja se zastupa? Koliko su rokovi fleksibilni? Koliki su troškovi za planirane aktivnosti? Da li postoji budžetska linija za nepredviđene tro ško ve? Da li su pri sut ne sve po treb ne budžetske stavke? (detalji o budžetiranju slede) Iz ko jih iz vo ra se obez be đu ju sred stva za finansiranje akcije zastupanja? Koji donatori finansiraju ovaj tip inicijativa u zemlji? Ka kvi su pri o ri te ti do na to ra ko ji fi nan si ra ju aktivnosti zastupanja? Da li su zainteresovani Priprema za specifične teme? Da li su zainteresovani za budžeta specifične grupe stanovništva i/ili određena ge o graf ska pod ruč ja? Koje vrste aktivnosti zastupanja su ranije finansirali? Koliko sredstava je odobreno za finansiranje ovih inicijativa? Kako se može dobiti više informacija o donatoru? Ko u vašoj organizaciji ima takve informacije? Da li postoje druge osobe koje mogu pomoći u kontaktiranju donatora? Pripremiti logičku matricu okvira (logframe) Da li po sto je svi ele men ti po treb ni za sumiranje akcije zastupanja u logički okvir? Da li se mogu jasno definisati koraci? Re a lan i fleksibilan budžet za realizaciju procesa zastupanja je takođe ključan za uspeh. Realno budžetiranje za proces zastupanja može biti dosta zahte van za da tak, s ob zi rom da se ne ret ko de ša va da se uka žu mo guć no sti ko je nisu bile inicijalno planirane, a veoma su važne za uspeh procesa. Stoga je

28 najbolje da se budžet zasniva na strategiji zastupanja i predviđenim aktivno sti ma (kao što su lo bi ra nje, rad sa me di ji ma, sa rad nja sa ko a li ci ja ma i/ili mobilizacija građana). Takođe, potrebno je ostaviti i rezervu za nepredviđene troškove u slučaju dodatnih aktivnosti. Moguće promene plana u toku procesa zastupanja se češće javaljaju nego kod realizacije drugih vrsta aktivnosti. Promene plana, ne retko, mogu iziskiva ti i ve će tro ško ve od pla ni ra nih. Na pri mer, pr va ver zi ja pla na mo žda ne obuhvata i medijsku kampanju, a potom se tokom realizacije pokaže da bi takva aktivnost bila ključna za uspeh. Budžet plana zastupanja treba da se zasniva na predviđenim aktivnostima, ali treba predvideti i određenu sumu za dodatne (ili nepredviđene) aktivnosti kako bi se obezbedila dovoljna fleskibilnost. Naravno, postoje skupe i manje skupe aktivnosti koje se mogu realizovati u cilju sprovođenja procesa zastupanja. Na primer, angažovanje PR firme može biti važno za prenošenje željenih poruka, ali zahteva i značajna sredstva. Organizovanje sastanaka, pisanje članaka u medijima ili organizovanje poseta u cilju prenošenja željene poruke su aktivnosti koje se mogu sprovesti sa manje sredstava. 29 Izrada budžeta je posebno važna ukoliko organizacija koja će vršiti zastupanje želi da konkuriše kod donatora za projektna sredstva. Međutim, i u slučajevima kada organizacija odluči da sama sprovodi proces zastupanja izrada budžeta predstavlja važan kontrolni mehanizam za realnu procenu mogućnosti i kapaciteta same organizacije da uspešno sprovede planirane aktivnosti. Budžet za realizaciju plana zastupanja treba da sadrži ne ke od ili sve do le na ve de ne stav ke: Bruto plate/honorari osoba koje rade na sprovođenju plana zastupanja Kan ce la rij ski ma te ri jal Aktivnosti (uključujući konferencije, sastanke, ručkove, konferencije za štampu, itd.) Štam pa i di stri bu ci ja ma te ri ja la (bro šu re, pro spek ti, in for ma ci o ni li fle ti, saopštenja za štampu, drugi materijali, itd.)

29 Telefon, fax, internet, itd. Na jam kan ce la ri ja Honorari konsultanata (istraživanja, usluge iz oblasti PR-a, pravni saveti, itd.) Trening i edukacija Troškovi putovanja Razno (nepredviđeni troškovi) Administrativni troškovi (tzv. overhead ) izražava se u procentu od ukup nog bu dže ta, obič no iz me đu 5 i 10% II. Realizacija procesa zastupanja 30 Realizacija predviđenih aktivnosti se obavlja prema usvojenom akcionom planu. Ipak, treba imati u vidu da je tokom procesa zastupanja vrlo verovatno da će do ći do po tre be da se stva ri me nja ju u ho du jer u pro ce su za stu panja prosto nije moguće sve isplanirati. To praktično znači da planovi za zastu pa nje tre ba da bu du do bro osmi šlje ni i de talj ni, ali i flek si bil ni. Prak ti ča ri javnog zastupanja kažu da su dve stvari zlatna pravila javnog zastupanja: jed no je do bar i de ta ljan plan, a dru go je da u sva kom tre nut ku tre ba bi ti spreman da se odustane od nekih predviđenih aktivnosti ukoliko se politički tre nu tak pro me ni bi lo u ko rist ili na šte tu že ljeng ci lja. Iako je zastupanje koje sprovode NVO (pogotovu u oblasti socijalne politike) relativno novo u Srbiji, postoje literatura i primeri dobre prakse koji mogu bi ti ko ri sni pri li kom osmi šlja va nja i re a li za ci je pla na za stu pa nja. U na stav ku je dat kra tak opis ne kih sa ve ta pri ku plje nih iz prak se. 22 Prikazani su saveti koji su relevanti za uspostavljanje i održivo fi nan si ra nje ne kih od uslu ga soci jal ne za šti te u op šti na ma u Sr bi ji. Sa ve ti su po de lje ni u tri gru pe: 1. sa ve ti koji se odnose na samu organizaciju koja vrši zastupanje; 2. saveti u radu sa javnošću i medijima; i 3. u radu sa lokalnim vlastima. 22 Aleksandra Vesić, Snežana Stojanović, Pokrenimo zajednice! Priručnik za javno zastupanje u loka ln im zajedn icama, B eograd,