IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, april 2010.

Transcription

1 IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, april / GODINA XIII - BROJ 67 /

2

3 Uvodnik Ministarstvo prosvete igra vruće hladno sa studentskim pravima i nema dovoljno prostora za najosnovnije potrebe fakulteta. Politika na mala vrata ulazi u studentske parlamente. Državni funkcioneri i vodeći privrednici guverneru drže lekciju iz vođenja monetarne politike. Telekom kao jedna od najuspešnijih kompanija u regionu se prodaje ne bi li se zapušile rupe u tekućoj potrošnji. Nasilje u porodici konstantno raste. Muž tuče ženu, sin majku, brat sestru. Dok neko nekog ne ubije. Kratak vodič kroz ovaj broj. I jednu državu. Jer samo jedna je ovakva. I to, nažalost, upavo naša. Maja Radak, Glavni i odgovorni urednik Sadržaj 4. Profesija kriznog PR - a KRIZNI PR DRŽITE INFORMACIJE U SVOJOJ ŠACI 6. EKOF ARENA CASE STUDY 8. Protest studenata Ekonomskog fakulteta NEPRAVDA, PA TO TI JE! 9. Intervju sa selektorom srpske fudbalske reprezentacije RADOMIR ANTIĆ PRVI I PRAVI! 10. BOLONJA - SIRENA? 14. Izbori na Filozofskom fakultetu OBRAČUN NA STUDENTSKI NAČIN 16. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ 18. ŠOŠKIĆ NOVI GUVERNER? 23. Privreda Belgije, kao jedne od prvih zemalja članica EU BELGIJA - CEPANJE ATOMIJUMA 25. IN MEMORIAM : Momo Kapor ( ) 26. Studio B proslavio 40. rodjendan! DOBAR DUH BEOGRADA 28. Porodično nasilje - svuda oko nas DA LI TI KAŽE DA TE VOLI DOK TE UDARA ILI SAMO KAD POKUŠAVA PONOVO DA TE OSVOJI?! 31. Intervju sa Milanom Todorovićem, filmskim rediteljem i producentom i Kristinom Klib, glumicom ZONA MRTVIH SE USKORO NASTAVLJA 33. Satira modernog društva u animiranim serijama CRTANE SERIJE OGLEDALO STVARNOSTI member of: 20. Sve izglednija dugo najavljivana prodaja Telekom a NEVIDLJIVA RUKA TRŽIŠTA ILI NEVIDLJIVA RUKA POLITIKE?! 36. Sedmo čudo sveta - piramide VREME PRKOSI SVEMU ALI PIRAMIDE PRKOSE VREMENU TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA. ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI Narodna biblioteka Srbije, Beograd 378 MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br Beograd (Kamenička 6): Studentska Unija Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 199? cm ISSN =MONOPOLLIST COBISS.SR-ID Glavni i odgovorni urednik: Maja RADAK FAKULTET: Marija TIMOTIĆ EKONOMIJA: Bojan ČALIJA DRUŠTVO: Tatjana JANKOVIĆ MOZAIK: Sonja JAKOVLJEVIĆ WEB: Miloš LEVAČIĆ NASLOVNA STRANA : Pavle MIHAJLOVIC DIZAJN & PrePress: Branislav Ninković trid studio, Beograd LEKTURA: Marija JOCIĆ, Jovana Stevković ČLANOVI REDAKCIJE: Bojana Džepina, Vladimir Gojković, Branko Kubat, Jelena Ljubišić, Nikola Ćirković, Anđela Dukovski, Mile Bijelić, Davor Mihailović, Marija Starčević, Maja Radak, Matea Rakić, Milica Božanić, Nikola Škondrić, Dragiša Otašević, Pavle Mihajlović, Uroš Živaljević, Rastko Radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica Ignjatović, Marija Timotić, Tatjana Raičević, Bojan Stanković, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Miloš Obradović, Vuk Vujović, Nađa Pavlica, Branka Senić, Anja Mirković MonopolList časopis Studentske unije Ekonomskog fakulteta Kamenička 6, Beograd, Srbija Telefon: monopollist@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Maja RADAK Telefon: +381 (0) maja.radak@yahoo.com Marketing: Davor MIHAILOVIĆ Telefon: +381 (0) davor.mihailovic@yahoo.com

4 FAKULTET Profesija kriznog PR - a KRIZNI PR - DRŽITE Od ovog broja, u skladu sa vašim interesovanjima, otvaramo novu rubriku najzanimljivijih profesija kojima diplomci Ekonomskog fakulteta mogu da se bave. U svakom broju pisaćemo o drugoj profesiji. Među njima biće nekih za koje niste čuli ili onih za koje niste verovali da su za vas. Ako još niste izabrali svoju profesiju, čitajte nas, upravo ovi tekstovi mogu da vam pomognu da se odlučite. Kriza! Od same reči svima se diže kosa na glavi. Zamislite kako je jednom direktoru avio kompanije kome su upravo javili da je njihov avion pao. Na desetine mrtvih, povređenih, a crne kutije nigde nema. Zamislite kako je ministru finansija kome je upravo rečeno da novac nije stigao na odredište. Direktoru fabrike prehrambenih proizvoda koga su obavestili da su deca u vrtiću zaražena upravo njegovom paštetom. Krize, skandali, nepredviđene situacije i nesreće su svakodnevne situacije velikih korporacija širom sveta. Iako su moćne i svemoguće, jedna mala greška, pogrešan šraf na avionu, može da ih košta milione evra, dugogodišnje reputacije i stabilnosti na tržištu. Danas, kada je informacija postala najvrednija jedinica sa kojom svet raspolaže, krizni PR je našao mesto glavnog megafona za prenos istih. Kriznim PR - om se reč kriza modifikuje u takav oblik da postane prihvatljiva za širu javnost i da negativni događaji postanu prihvatljive štete bez velikih posledica po reputaciju kompanije. Savremeni svet i krajnje turbulentni uslovi poslovanja iziskuju potrebu postojanja profesije kriznog PR - a. Kako velike tako i male kompanije sve više uključuju u svoje poslovanje krizni štab, koga pored direktora i menadžera različitih sektora čini i osoba koja se bavi odnosima sa javnošću. U poslednjih pet šest godina, menadžer za odnose sa javnošću ili popularnije - PR menadžer jedno je od najpoželjnijih zanimanja u Srbiji. Ova profesija postala je svojevrstan brend čije pominjanje prosečno obaveštene (pogrešno) asocira na interesantno, uzbudljivo, prestižno i ne preterano teško zanimanje, na dobru zaradu, visoko U evidenciji Društva za odnose s javnošću Srbije (DSOJ) trenutno se nalazi 51 PR agencija, a ima oko 370 članova. To su ljudi koji se profesionalno bave odnosima s javnošću u PR agencijama, kompanijama, ministarstvima, vladinim agencijama, na fakultetima, itd. Ovaj broj ne treba uzimati kao ukupan broj ljudi koji u Srbiji rade na poslovima u PR-u. On je, bez sumnje, višestruko veći s obzirom da ima mnogo onih koji nisu članovi Društva, a rade na poslovima odnosa s javnošću u malim kompanijama, javnom sektoru, pa čak i u PR agencijama. društvo i, skoro po pravilu, na lepu devojku koja uz osmeh, u nečije ime, nešto saopštava pred kamerama. Međutim, činjenica je da je ova relativno nova profesija ozbiljan,

5 FAKULTET INFORMACIJE U ŠACI zahtevan, odgovoran i stresan posao, koji diže adrenalin i podstiče kreativnost. ŠTA OSOBA KOJA SE BAVI KRIZNIM PR OM ZAPRAVO RADI? PR menadžeri osmišljaju komunikacione strategije, taktike i akcije, planiraju i realizuju PR kampanje, proaktivno savetuju menadžment, učestvuju u donošenju strateških odluka, kreiraju imidž, vode računa o budžetima i rezultatima a kad zatreba, vade ugled firme. U kompanijama razvijenih zemljama PR funkcija zauzima važnu poziciju, blisku top menadžmentu. Vrlo kompleksan posao od PR menadžera zahteva da bude svestrani profesionalac, sjajan komunikator i stručnjak u mnogim područjima: savetovanju, odnosima s medijima, pisanju, uređivanju tekstova i publikacija, organizaciji specijalnih događaja, istraživanjima, menadžmentu, planiranju, itd. Portparoli pripadaju PR sektoru, ali oni za razliku od PR menadžera imaju izvršnu ulogu pojavljuju se da u ime kompanije ili nečije lično ime saopšte stav ili mišljenje nekim povodom. U tome je suštinska razlika između portparola i PR menadžera. Nažalost, ove dve fukcije kod nas se često mešaju, pa se na svakom koraku mogu sresti portparoli koji se predstavljaju kao PR menadžeri. To su takozvani PR - ovi noćnih klubova, splavova, restorana, knjižara, pa čak i parfimerija. POTREBNE KVALIFIKACIJE Do pre nekoliko godina ni jedan fakultet u Srbiji na osnovnim studijama nije imao smer za izučavanje odnosa s javnošću. Iako je situacija sada malo bolja, napredak u tom smeru i dalje je nedovoljan. Na našem fakultetu na smeru Marketing, krizni PR se izučava u okviru predmeta Odnosi sa javnošću. Neophodno profesionalno iskustvo: univerzitetska diploma društvenog smera od 3 do 5 godina iskustva u PR-u/korporativnim komunikacijama, PR agenciji, državnoj instituciji, NGO sektoru ili kompaniji dobro poznavanje srpske društveno - političke scene odlično poznavanje medijske slike Srbije i instrumenata pravovremenog informisanja javnosti iskustvo u pisanju saopštenja, govora i prezentacija odlično poznavanje pisanog i govornog engleskog jezika rad na računaru uz perfektno poznavanje power pointa Dobar PR menadžer trebalo bi da bude inteligentan (IQ, emocionalna i socijalna inteligencija), komunikativan, da brzo misli i odlučuje, da ima dobre pregovaračke i analitičke sposobnosti, da ima iskustvo u novinarstvu, da bude pismen i kreativan, da ima snažnu energiju koju ume da kanališe, da ima dobar nervni sistem, da bude solidan psiholog, da poznaje ekonomiju i politiku, da poseduje znanja iz opšte kulture, da ima dobar nivo opšte obaveštenosti, da prati aktulena društvena kretanja... Naravno, poželjan je i prijatan izgled. Ono što krizni PR čini tako jedinstvenim je njegova obuhvatnost koja leži u podeli javnosti na spoljnu i unutrašnju. Jedan PR menadžer pored odnosa sa eksternom javnošču (mediji, lokalna zajednica, država, kupci, dobavljači, kreditori, akcionari i drugi stejkholderi) treba da sve odluke top menadžmenta, krizu, vanredne situacije, promene iskomunicira prvenstveno sa svojim zaposlenima. Motivisanost zaposlenih je u direktnoj vezi s njihovom obaveštenošću o značajnim pitanjima za kompaniju ili organizaciju u kojoj rade i razvojem osećanja pripadnosti istoj. Iako složen, posao PR menadžera koji se suočava sa kriznim situacijama, predstavlja jedinstven, savremen, kreativan, proaktivan, entuzijastičan posao koji sve više privlači mlade, urbane osobe. Možda vam se čini da morate imati sreću da biste se bavili ovom profesijom ali znate i sami da sreća prati hrabre a kriza poražene. Budite dovoljno hrabri da odolite svim svojim nedoumicama i nesigurnostima i radite u životu ono što želite, jer samo takav posao će uspeti da vas učini zaista srećnim. Lana JANKOVIĆ Mnogo više žena u PR-u U PR poslovima žene su znatno zastupljenije od muškaraca. Prema istraživanju Međunarodnog udruženja za poslovne komunikacije (IABC), od ukupnog broja zaposlenih u odnosima s javnošću na globalnom nivou čak tri četvrtine su žene. Kad vas uhvati kriza! U momentu nastajanja krize mnoge kompanije još toga nisu ni svesne. U zavisnosti od brzine protoka informacija za krizu saznajete blagovremeno ili ne. Prvo je potrebno sazvati krizni štab, saznati šta, kad, gde, kako i zašto se desilo. Od sada pa nadalje vi morate držati monopol i kontrolu nad protokom informacija. U ovom poslu je najvažnije da uspostavite dobar kontakt sa medijima jer od njih zavisi vaša reputacija. Glavno pravilo je da ne smete dopustiti da javnost čeka.posao medija je da istražuju istinu, stvaraju priču. Ako je nemaju - sami je izmišljaju. Zato je neophodno da medijima i javnosti u što kraćem roku dostavite informacije šta se sve desilo i konkretne predloge rešenja, koje zajedno sa kriznim štabom smislite. Međutim, javnost ni tada neće biti mirna, stoga je na PR menadžeru da napravi strateški plan izlaska iz krize. Osnovno pravilo: morate reagovati brzo. Već posle nekoliko sati od nastanka krize pozivaju se mediji na konferenciju za štampu, do koje imate malo vremena da se pripremite šta ćete reći i ponudite izlazno rešenje. Srećno! Korisni linkovi: prweekbelgrade.klikmee.com, poslovi.infostud.com

6 FAKULTET I mi studente za rešavanje studije slučaja imamo! EKOF ARENA CASE STUDY Centar za karijerno vođenje i savetovanje je ove godine po prvi put organizovao takmičenje u rešavanju studije slučaja za studente Ekonomskog fakulteta Namera je da ovo takmičenje postane deo tradicije na Fakultetu. Ideja za organizovanje takmičenja potekla je od dvojice studenata našeg fakulteta, Nemanje Vujića i Ivana Komljenovića. Navedena dvojica su prepoznala potencijal svojih kolega i dali predlog nadležnima. Centar za karijerno vođenje i savetovanje je odmah prepoznao sjajnu ideju i krenuo u realizaciju projekta. Sa željom da po okončanju Takmičenja svi budemo za klasu bolji, kreiran je organizacioni tim u sastavu: Nemanja Vujić, Ivan Komljenović, Tamara Stančev, Jelena Miljković, Jelena Lacković, Bojana Zečević, Rajko Kosić, kao i saradnika u Centru, Dijane Nedić i Nemanje Miljković, a sve uz mentorstvo prof. dr Mirjane Petković, direktora Centra. Zatim su sledili dugi sastanci, nove ideje, dogovori, pregovori. Poseban dobrinos i podršku za realizaciju samog projekta pružile su dr Mirjana Gligorijević, vanredni profesor i dr Sanja Mitić, asistent kroz predloge, sugestije i smernice za organizaciju takmičenja. Takmičenje su od samog početka podržali kompanija Coca Cola, kao generalni sponzor, Master Card, zlatni sponzor, kao i Collegium Rapsody, Studentska unija Ekonomskog fakulteta i Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. Pravo da se takmiče imali su svi studenti osnovnih studija. Tokom promotivne kampanje, za učešće se prijavilo 48 tročlanih timova. U utorak, 6. aprila, održano je Uvodno predavanje u profesorskoj Sali, na kom su se studentima obratili prof. dr Branislav Boričić, prodekan za nastavu i prof. dr Mirjana Petković, direktorka Centra za karijerno vođenje i savetovanje. Oboje su izrazili želju da ovogodišnje takmičenje bude temelj na koji će se, tokom vremena, nadovezivati naredna takmičenja, gradeći tradiciju i prepoznatljivost. Rok za predaju radova bio je utorak, 9. april. Žiri je od ukupno 29 pristiglih radova odabrao 12 najboljih timova, koji su se plasirali na finalno takmičenje 10. aprila. U finalu, svaki tim je imao po 15 minuta na raspologanju za prezentovanje svog rada. Vreme je klizilo, timovi su se smenjivali, ideje se rađale, kritike bile pozdravljane ovacijama, pohvale aplauzima... Pred žirijem je bila teška odluka. Bilo je neizvesno sve do samog kraja. Pola boda je odlučilo pobednika. Maja Đurić, Miloš Janković i Zvezdana Bajić pobednici su prvog Ekof Arena Case Study takmičenja. Rad baziran na ideji virusnog marketinga bio je za nijansu bolji do ostalih i njegovi autori su zasluženo nagrađeni. Između ostalog, ovaj trojac osvojio je put na Menadžerijadu 2010 i priliku da tamo predstavlja Fakultet, put u Prag i Beč, tri Ekonomska rečnika i tri knjige po izboru u izdanju CID - a. Drugo mesto osvojili su Jovana Velišić, Jelena Mitić i Boris Gluvačević, dok je treće mesto pripalo timu u sastavu Ivana Ankić, Ivana Ivanović i Marko Martinović. Utisci sa takmičenja i dalje se sumiraju. Prepričavaju se idejna rešenja i strategije. Kuju planovi za narednu godinu. Ovo takmičenje zaista ima potencijal da postane deo tradicije. Studenti su još jednom pokazali da su PRVI i PRAVI ponos fakulteta iz Kameničke 6. Ispred Centra za karijerno vođenje i savetovanje, organizacioni tim takmičenja se zahvaljuje svim učesnicima, Rukovodstvu Fakulteta, nastavnicima koji su pokazali veliko interesovanje i dali podršku takmičenju, sponzorima, a posebno se zahvaljujemo dr Mirjani Gligorijević i dr Sanji Mitić. Tamara STANČEV

7 DEŠAVANJA NA FAKSU FAKULTET TURNIR U ŠAHU Studentska unija Ekonomskog fakulteta u saradnji sa Centrom za marketing i odnose s javnošću nedavno je na našem fakultetu organizovala turnir u šahu. Na turniru je učestvovalo 24 takmičara. Igrao se švajcarski sistem. Prvo mesto je osvojio Milenko Vuković sa 7,5 poena, drugo mesto je pripalo Milici Lapčević sa 6,5, a treće Janku Jankoviću sa 6 poena. MARKETING FOCUS 2010 Marketing Focus 2010 jedan je od značajnih edukativnih projekata studentske organizacije AIESEC, koji je treću godinu za redom održan 13. i 14. aprila godine u prostorijama Privredne komore Srbije. Cilj projekta bio je razvijanje svesti kod studenata o neophodnosti i važnosti marketinga koji je jedan od najznačajnijih faktora konkurentnosti na globalnom nivou. Kao i prethodne godine projekat je podržala Privredna Komora Srbije a generalni sponzor konferencije bio je GFK. Konferenciju je ispred Ministarstva trgovine i usluga otvorio Željko Stojanović i ona je omogućila svim zainteresovanim studentima da putem predavanja, panel diskusija i rada u grupama saznaju nešto novo na polju marketinga i razmenjuju mišljenja sa firmama o aktuelnim problemima. Pored toga što je moglo da sazna nešto više o mogućnostima zaposlenja, 150 delegata imalo je priliku da stekne značajne kontakte kao i da diskutuje sa menadžerima najuspešnijih kompanija iz sfere marketinga (GFK, Ginger, New Moment, Buzz advertising, Veza, Mosaic, Jaffa, Grand kafa, Kreativa New Formula). Neke od tema ovogodišnje konferencije bile su: Evolucija marketinga, Krizni PR, Segmentiranje i targetiranje tržišta, Implementacija novih proizvoda, Programi lojalnosti. Najveći utisak na delegate je ostavilo neponovljivo predavanje Voje Žanetića ( Mosaic) na temu Smrt brendu. FIDES 2010 AIESEC je petu godinu za redom na Ekonomskom fakultetu uspešno organizovao konferenciju pod nazivom Fides U pitanju je konferencija iz oblasti finansija koja predstavlja sponu između najboljih studenata i najuspešnijih firmi. Ove godine konferencija je odabranim studentima omogućila da kroz edukaciona predavanja, radionice i studije slučaja saznaju novine iz oblasti finansija, razmene mišljenja i ideje. Konferencija je trajala dva dana tokom kojih je ugošćeno 120 delegata. Prvog dana učesnici su imali priliku da prisustvuju zanimljivom predavanju profesora Dejana Miljkovića nakon kojeg su u panel diskusiji razgovarali o finansijskom trzištu u Srbiji. Drugi dan je zamišljen kako dan radionica gde su studenti u skladu sa interesovanjem bili podeljeni u grupe u okviru kojih su kroz interaktivan rad pristupali rešavanju određenih problema. Delegati su u prijatnoj atmosferi uspeli da razmene utiske i steknu bitne kontakte. Ovogodišnji Fides je predstavio aktuelne teme: berza i brokeri, komercijalno bankarstvo, osiguranje života, portfolio menadžment, biznis plan i revizija. 7

8 FAKULTET Protest studenata Ekonomskog fakulteta NEPRAVDA, PA TO TI JE! 30. marta studenti Ekonomskog fakulteta, uz vođstvo nezavisnog studentskog pokreta KALIMERO, krenuli su u protestnu šetnju koja je za cilj imala izmenu važećeg Zakona o visokom obrazovanju. U prethodnom broju MonopolList a detaljno smo pisali o negativnim implikacijama ovog Zakona na status i uslove studiranja studenata. Stoga, zahtevi koje su studenti našeg fakulteta zajedno sa kolegama sa Filološkog, Matematičkog i FASPER - a izneli pred Ministarstvo prosvete bili su sledeći: -povratak naziva diplome diplomirani - naziv struke posle ostvarenih 240ESPB -povratak apsolventskog staža -popunjavanje budžetskih kvota bez obzira na ostvaren broj ESPB -zagarantovano mesto svakom studentu na master studijama. U ovoj mirnoj protestnoj šetnji čija je ruta bila : Ekonomski fakultet - Rektorat - Narodna Skupština - Ministarstvo prosvete učestvovalo je između i studenata čiji su predstavnici potpisali navedene zahteve i predali ih Ministarstvu. Protest upozorenja je bio podržan i od strane rukovodstva Fakulteta. Rezultati su usledili u vrlo kratkom roku. Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju je izašao na javnu raspravu odmah nakon uskršnjih praznika. Cela ideja protesta je bila da se sam proces izmena Zakona ubrza, u čemu su studenti, očito i uspeli. Trenutno su predstavnici pokreta Kalimero u razgovorima sa predstavnicima još nekoliko fakulteta sa kojima zajedno tumače predlog izmena spornog zakona. Ukoliko one ne budu povoljne za studente, protesti će se nastaviti krajem aprila, kada bi se u iste uključili i pored svih fakulteta sa Beogradskog Univerziteta i neki Univerziteti iz Srbije, srednje škole i roditelji. Ono što je bitno naglasiti je da su ovoj šetnji upozorenja u velikom broju učestvovali najbolji studenti, koji završavaju u junu fakultete, generacija 06 (prva bolonjska ) kao i oni koji žele da im se ispune opravdani zahtevi, kao na primer onaj vezan za nazive diploma. Takođe, ovo su prvi protesti koje organizuju studenti Ekonomskog fakulteta u poslednjih 10 godina. Nadajmo se da će njihov krajnji rezultat biti pozitivan kao što ovi inicijalni protesti, čini se, obećavaju. Savo Stanojević, student prodekan našeg fakulteta nedavno je podneo protestnu notu dr Slobodanu Jaukoviću, pomoćniku Ministra za visoko obrazovanje. U skladu sa manjkavostima Zakona koje smo u prethodnom broju naveli Stanojević je skrenuo pažnju na prenaglašen značaj predispitnih obaveza, broj ESPB neophodan za ostanak studenata u statusu budžetskog, pometnju sa diplomama studenata upisanih u različitim godinama kao i, naravno, gubljenje statusa apsolventa. Takođe, student prodekan predlaže i rešenja pomenutih problema. Tj. : 1. stepenovanje znanja saglasno broju ESPB bodova, pri čemu bi sa ostvarenih 180 ESPB student stekao zvanje ekonomista; sa 240 ESPB diplomorani ekonomista; i sa 300 ESPB master ekonomije. 2. definisanje kategorije apsolventa kao studenta koji bi odslušao sve predmete nakon čega bi mogao preostale ispite da polaže u tzv. apsolventskim rokovima, saglasno prethodnom Zakonu o visokom obrazovanju. Savo je obećao da će kao student prodekan preduzeti sve adekvatne mere ukoliko novodonete izmene i dopune Zakona studentima ne budu išle na ruku.

9 Intervju sa selektorom srpske fudbalske reprezentacije FAKULTET RADOMIR ANTIĆ PRVI I PRAVI! 9. aprila na Ekonomskom fakultetu održana je prezentacija knjige direktora marketinga Crvene zvezde Zorana Avramovića Fudbal na prvom mestu. Tim povodom studentima u Profesorskoj Sali su se obratili sam autor ali i prof. našeg fakulteta dr. Siniša Zarić, koj je ujedno i recezent knjige. Ipak, najveću pažnju i oduševljenje studenata izazvao je dolazaka drugog recezenta selektora nacionalne fudbalske reprezentacije Radomira Antića S obzirim da ste jedini čovek ikada koji je vodio Barselonu, Real i Atletiko Mardid šta smatrate Vašom najbitnijom osobinom koja je doprinela ovako velikom uspehu? Prvo što uradim kada se prihvatim odgovornosti vođenja nekog tima to je da sebi postavim jedno volšebno pitanje: Šta realno može u ovoj situaciji da uspe? Šta treba da preduzmem da bi tako i bilo?. Nikada se ne bavim poređenjima, nikada ne apstrakujem. Uvek objektivno sagledavam stvari i potom ih tako i rešavam. Na samom početku prezentacije selektor se obratio prisutnim studentima sa najavom da će na predstojećem Mundijalu imati respekta prema svim protivnicima. Reprezentativni fudbal je neminovno plasmanom na ovo Svetsko prvenstvo ispisao stranicu u istoriji domaćeg sporta. 99% ljudi uglavnom donosi zaključke i sudove tek posle postignutih rezultata. Nama je, ipak, pre svega stalo do sadržaja i načina na koji smo to uradili. Potom, gospodin Antić je rekao da ako samo malo lepote i znanja koje vidi u studentima pred sobom nastavi i dalje tako da se razvija on nikada neće brinuti za budućnost naše zemlje. Nikada ne smete zanemariti fakultet jer vam on daje veću mogućnost da nađete sebe u budućnosti. Znanje, iskustvo, knjige i razmišljanje stvaraju čoveka i zato im uvek treba pokloniti pažnju, baviti se sobom i imati ideale! Na kraju prezentacije gospodin Antić je odvojio nekoliko minuta i odgovorio na par naših pitanja. Smatrate li da dešavanja poput izdavanja ove knjige mogu da pomogu poboljšanju situacije u domaćem fudbalu i podstaknu rešavanje postojećih problema? Smatram da kada god postoji problem nephodno je prvo valjano ga konstatovati. Knjiga poput Fudbala na prvom mestu dodatno popularizuje fudbal i pre svega, vrši centralni presek situacije u Predstavnici našeg Sportskog društva poklonili su selektoru dres sa njegovim imenom i brojem 9, na kome je na prednjoj strani pisalo Prvi i Pravi. ovom trenutku te nam tako pruža temelj za rešavanje problema. Kada birate igrače da li Vam je bitno samo nihovo igračko umeće ili i njihov mentalni sklop? Kada vršim odabir igrača uvek se trudim da pozitivne osobine preovladaju a da one negativne koliko god je to moguće neutralizujem. Tako, na primer smatram da je često jako teško da igrač velikog kvaliteta svoje umeće podredi potrebama kolektiva. Danas, Mesi je to uspeo sjajno da uradi i to ga zapravo i čini tako velikim igračem. U jednom od intervjua ste izjavili da često koristite analize i grafikone prilikom pripremanja utakmica. Koliko se u stvari oslanjate na ovakve metode a koliko na intuiciju? Ne koristiti informatiku u vremenu u kome živimo svakako je veliki minus. Stoga, navedeni instrumenti sigurno imaju značajnu ulogu u mom radu. Hvala na razgovoru i puno sreće na predstojećem Mudijalu. Hvala puno. Na kraju, ne možemo da ne napomenemo da je Radomir Antić izuzetno neposredna i harizmatična ličnost, vrlo prijatan i inspirativan sagovornik te ne sumnjamo da će pod njegovim vođstvom reprezentacija Srbije na predstojećem Prvenstvu sveta pokazati svoj maksimum. Bojan ČALIJA, Maja RADAK

10 FAKULTET Rezime bolonjske epizode BOLONJA - SIRENA? Tokom poslednjih desetak godina u akademskim krugovima neprekidno se vodi rasprava o odvijanju Bolonjskog procesa u Srbiji, na BU, pa tako i na našem fakultetu. Gorčinu nosimo svi, od generacija upisanih na studije godine do danas, zbog nepromišljenog eksperimenta in vivo nad, do sada, četiri generacije studenata. U eksperiment se ušlo neoprezno, sveobuhvatno i bez jasnog predviđanja kakve sve posledice mogu biti. Da li će najavljene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju doneti neka poboljšanja, ostaje tek da se vidi. Ali za nas koji smo već studenti, to će biti kasno. Možda bi se suština problematičnosti Bolonjskog procesa u Srbiji mogla najbolje razumeti kroz opis sledeće metaforične situacije. Posmatrajmo sirenu, mitsko biće: pola riba, pola žena. Takvo biće nikada nije stvarno postojalo, a i da je postojalo, kao nefunkcionalno, nestalo bi u procesu evolucije. Međutim, i ribe, i žene su opstale, kao funkcionalna bića. Tako je i sa modelima vaspitavanja i obrazovanja. Milenijumska iskustva govore da decu pre punoletstva valja obrazovati i vaspitavati, a da se posle punoletstva, koje znači biološko i mentalno sazrevanje, proces 10 vaspitavanja po pravilu zanemaruje. Stoga, primereno takvim saznanjima, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje (riba) podrazumeva i elemente prinude, obavezno pohađanje nastave, domaće zadatke, pravdavanje izostanaka, ocenjivanje vladanja... Dok, s druge strane, visoko obrazovanje (žena) ima posla sa punoletnim, odraslim i odgovornim osobama, uglavnom već vaspitanim, kojima sledi obrazovanje kroz proces studiranja koji podrazumeva elementarne slobode u izboru vremena i metoda učenja i pripremanja ispita. Bolonjski proces, Zajedničko saopštenje evropskih ministara obrazovnja sa sastanka u Bolonji 19. juna godine, O EVROPSKOJ ZONI VISOKOG OBRAZOVANJA, hibridno definiše obaveze studenata u kojima su objedinjeni elementi srednjoškolskog vaspitavanja, kroz tzv. kontinuirano praćenje i ocenjivanje aktivnosti studenta tokom cele godine, a na kraju se, kao element starog sistema studiranja, pojavljuje i konačan ispit na kojem se vrši provera celokupnog gradiva iz predmeta, prilikom koje student iako pokaže odlično znanje, ne može dobiti odličnu ocenu, ukoliko nije bio poslušan tokom cele godine. Dakle, Bolonjski proces nije mo-

11 FAKULTET gao uspeti, kao što ni sirena nije izborila svoje mesto u evolutivnom lancu. IPAK, NIJE SVE TAKO CRNO Da je talas Bolonjskog procesa doneo korisne novine u visokoškolski obrazovni prostor Srbije svedoči i činjenica da je Ekonomski fakultet mnoge od tih novih standarda već odavno zadovoljavao. Na primer, Zakon o visokom obrazovanju donet godine, zatekao je Fakultet sa već ustoličenim jednosemestralnim sistemom nastave, standardima o obimu udžbeničke literature po jednom času nastave polimodularnim sudijskim programom (moduli su se tada zvali smerovi), ustaljenom praksom analize prolaznosti tokom svake školske godine, anketama studenata u kojima se ocenjuje nastavni proces, evropski sistem prenosa bodova. U ime Bolonjskog procesa, tokom godine na našem fakultetu je redukovano gradivo osnovnih studija sa oko 270 bodova, na oko 240. Zakon iz godine donosi novine, pa će od jeseni studenti generacije i mlađi, upisivati predmete, a ne godine studija, o čemu smo već pisali u Monopollist - u. Dvogodišnje magistarske studije su godine zamenjene jednogodišnjim master sudijama, a od godine imamo i doktorske studije koje traju tri godine. U pripremi za proces akreditacije Fakultet je dodatno inovirao studijske programe i godine akreditovao jedan studijski program osnovnih studija, devet studijskih programa diplomskih akademskih studija (master) i jedan studijski program doktorskih studija. BROJNI PROBLEMI, IPAK, I DALJE POSTOJE Problema najviše ima tamo gde ima i najviše studenata na osnovnim akademskim studijama. Postoji konfuzija sa zvanjima. Diplomirani ekonomista postaje onaj ko je upisao studije godine ili ranije i on je u pravima izjednačen sa masterom, dok studenti upisani godine ili kasnije neće biti diplomirani, već samo ekonomisti. Ipak, polako se nagoveštava da izmene Zakona predviđaju prevazilaženje ove nepravde. Zvanje magistar se gubi, a ono je do sada izjednačavano sa zvanjem mastera koje bi neko stekao u inostranstvu. Dodatni problem je neizbalansirano Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, 14. aprila godine, u organizaciji Marketing radionice, održana je tribina o sprovođenju Bolonjske deklaracije na Beogradskom Univerzitetu. Prisutnim studentima tom prilikom obratili su se prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Beogradskog Univerziteta, prof. dr Borislav Boričić, prodekan za nastavu na Ekonomskom fakultetu i Milan Popović, student prorektor Beogradskog Univerziteta. Osim problema o kojima smo već podrobno govorili prisutni na tribini imali su priliku da na samom početku pogledaju video - intervju Andrea, studenta univerziteta u Bolonji, koji je govorio o primeni Bolonjske deklaracije na svom univerzitetu. Na ovaj način, svi prisutni su imali priliku da se ukratko upoznaju sa primenom bolonjske deklaracije u njenom tzv. rodnom mestu. Nikola ŠKONDRIĆ bodovanje predmeta. Svakako da ono ne može biti idealno, ali zar 10 ESPB iz Osnova ekonomije može da se uporedi sa 8 ESPB iz Ekonomike preduzeća? Očigledno, da u ovom slučaju imamo jednu neobičnu matematičku nejednakost: 10<8. Kolokvijumi i predispitne obaveze postali su važniji čak i od samog završnog ispita, jer mogu da eliminišu studenta na godinu dana iz savladavanja gradiva i polaganja ispita iz jednog predmeta. Često se na časovima vodi evidencija o prisustvu studenata ili predispitne aktivnosti organizuju tako da se više u toku jedne školske godine nikako ne mogu nadoknaditi. Ako ste student III ili IV godine i imate pet predmeta u jednom semestru, dok ispolažete sve kolikvijume, glavu nećete dići sa knjige tokom celog semestra, a na kraju vas dočekaju i ispiti, i to, po pravilu, sa celokupnim gradivom. Kada znamo da skoro da nema knjige ispod 400 strana, zapitamo se da li živ čovek može svim tako organizovanim obavezama ikako da odgovori.. A ŠTA ĆE BITI DALJE? Trenutno je u toku javna rasprava na fakultetima i univerzitetima u Srbiji o Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju čije se usvajanje očekuje u Narodnoj skupštini pre letnjeg raspusta. Uvidom u dokument o kojem se raspravlja, uverili smo se da postoje pozitivni pomaci u domenu režima studija. Među interesantnim predlozima prenosimo sledeće: uslov za upis naredne godine studija u statusu budžetskog studenta ostaje 48 ESPB do 2011/12. školske godine; kolokvijumi gube na značaju; po odslušanoj završnoj godini studija, student još godinu dana zadržava status studenta; po završetku studija i stečenih 240 ESPB, dobija naziv diplomirani ekonomista. Sve u svemu, zahtevi studenata koji su artikulisani poslednjih meseci, što kroz proteste, što kroz institucije, biće uslišeni. Da li je to udaljavanje od Bolonje ili približavanje njoj, još je rano da odgovorimo. Marija SREĆKOVIĆ 11

12 FAKULTET PITAJ MONOPOLLIST! Od ovog, aprilskog broja MonopolList a, studenti će biti u prilici da sva pitanja, kritike i sugestije koje imaju vezane za studiranje na Fakultetu pošalju na e mail adresu monopolist@gmail.com a članovi redakcije će se potruditi da za većinu njih pronađu adekvatne sagovornike i odgovore. 12 PLATIO SAM PAPRENU ŠKOLARINU A ZAUZRAT PIŠEM NA KRILU! Ne tako retko na nekim od popularnijih predavanja može se čuti ova, ne tako popularna rečenica. Činjenica je da čak i A1 i A6 koji primaju veliki broj studenata polako ali sigurno postaju premali za one koji žele da budu u toku sa predavanjima i vežbama zahtevnijih ispita. Zato, nije retka pojava da studenti pišu sedeći na stepenicama ili čak stojeći, sa sveskama na rukama ili prislonjenim na zid. Da li postoji način da se ovakva praksa promeni i šta Fakultet radi po tom pitanju potrudio se da nam odgovori prodekan za finansije, prof. Vlade Milićević. Prof. Milićević kaže da je Uprava vrlo dobro upoznata sa ovim problemom ali da su nadležnima ruke prilično vezane nerazumevanjem Ministarstva prosvete za probleme nedovoljnog prostora Ekonomskog fakulteta. Činjenica je da naš fakultet svake godine izbaci na domaće tržište rada najkvalifikovanije i najkonkurentnije diplomirane ekonomiste. U zemlji sa privredom poput naše, fakultet sa ovakvom decenijskom tradicijom trebalo bi da nailazi na podršku i razumevanje države, tj. u ovom slučaju nadležnog Ministarstva. Ipak, prof. Milićević nam je objasnio da iako Fakultet već godinama vodi prepisku sa Ministarstvom sa zahtevom da nam ono obezbedi dodatno prostor u većini situacija odgovora ili nije bilo ili je bio odrečan. Predstavnici Ministarstva najčešće su se pravdali izgovorima da slobodnog prostora nema. Čak i u prilikama kada je Fakultet te prostore sam nalazio (kao npr. u slučaju osnovne škole Isidora Sekulić koja se nalazi u neposrednoj blizini Fakulteta i ima samo prepodnevnu smenu što bi omogućilo da se nastava na master kursevima u potpunosti izmesti tamo) konkretni potezi Ministarstva su izostali. Cena kvadratnog metra poslovnog prostora u okruženju Fakulteta je, navodi Milićević, velika za raspoloživi budžet istog te rešavanje ovog problema ostaje u milosti i nemilosti Ministarstva. Postoji mogućnost da Uprava od nadležnih ministarstava zatraži da se zgrada na uglu Lomine i ulice Gavrila principa izuzme iz predstojeće privatizacije i dodeli Fakultetu. Ipak, ova kao i brojne druge mogućnosti i potencijalna rešenja navedenog problema i dalje su prilično neizvesna. Zato, kada sledeći put pišući na krilu osetimo potrebu za zajedljivom opaskom na račun Uprave fakulteta, možda bi navedeni gnev trebalo, ipak, da usmerimo ka Ministarstvu prosvete. U suprotnom, bilo bi to kao da krivimo roditelje što ne mogu da nas pošalju na ekskurziju jer 30 godina rade uspešno u stabilnoj državnoj firmi koja im, ipak, platu drži na republičkom proseku. Jer sredstava u budžetu za njihov porast nema. Kao ni za prostor za fakultete, za školovanje mladih stručnjka, ulaganje u nauku, tehniku i sport... U državi Srbiji znaju se proriteti. Studenti, na tom spisku, očito nisu. Kada dođe vreme za završni račun i Srbija će, shodno uloženom, dobiti svoje zauzvrat. Ali ona neće imati kome da se žali. U RAČUNSKOM CENTRU IMA SVEGA 17 RAČUNARA NA KOJE VEČITO ČEKA GOMILA STUDENATA Povodom ovog problema takođe smo razgovarali sa prodekanom za finansije Fakulteta. Profesor Milićević je naveo da je plan da se u narednih nekoliko meseci izvrši rekonstrukcija cele sale, kao i da će se nabaviti novi računari sa TFT monitorima. Takođe, na prva tri sprata Fakulteta već sada postoji wireless internet koji studenti mogu besplatno da koriste. Do početka nove školske godine studenti mogu da očekuju i renoviranje kantine čiji će se jedan deo pretvoriti u internet kafe sa raspoloživim fiksnim računarima. Plan je da se potom briga oko ovih računara prebaci na studentski parlament koji će voditi računa o njihovom adekvatnom i pažljivom eksploatisanju. Do tada ćemo, ipak, morati da se služimo onim što nam je dostupno. Sva pitanja, kritike i sugestije koje imate vezane za studiranje na Fakultetu pošaljite na e mail adresu monopollist@gmail. com a mi ćemo se potruditi da za većinu njih pronađemo adekvatne sagovornike i odgovore.

13 FAKULTET HUMANITARNI KONCERT POVODOM DANA FAKULTETA Povodom Dana Fakulteta 27. marta na međuspratu je ogranizovan koncert, koji je osim ovog slavljeničkog imao i humanitarni karakter. Koncertu je prisustvovalo preko 1000 ljudi koji su ispratili nastup Scandal band - a i Suzane Dinić iz benda Beauty queens. Lepe strane ove manifestacije su ta da su se studenti lepo zabavili, kao i činjenica da je na istom prikupljeno dinara. Navedena sredstva namenjena su za lečenje koleginica N.Đ. i D.P. N.Đ ima problema sa bubrezima i potrebna joj je transplatacija ali zbog loše krvne slike trenutno ne može da se podvrgne istoj. D.P. je operisala kancer dojke koji je donekle saniran ali joj se nedavno pojavio i kancer na vratu, te joj je novac potreban za terapije na koje zbog toga mora da ide. Osim sredstava koja su na ovaj način prikupljena, i Fakultet je odlučio da uplati dinara kao pomoć bolesnim koleginicama. Međutim, čak ni ovaj humani karakter koncerta nije sprečio pojedine studente našeg fakulteta da se nedopustivo vandalski ponašaju. Oko 1 sat posle ponoći nekoliko pijanih gostiju provalilo je u A1, iako je navedeni amfiteatar bio zaključan. Takođe, nedugo zatim uhvaćen je mladić koji je pokušao da iznese aparat za sušenje ruku koji je umotao u ukradenu jaknu. Koncert je nedugo zatim prekinut. CRNA MASKA Za vreme održavanja koncerta povodom dana Fakulteta oko 1 sat posle ponoći nekoliko pijanih studenata provalilo je u amfiteatar 1. Nedugo zatim, na izlazu je uhvaćen mladić koji je pokušao da iznese aparat za sušenje ruku i to umotan u ukradenu jaknu. Postoji li bar jedan način da se objasni ovakvo ponašanje budućih akademskih građana? Koja racionalna osoba će uništavati imovinu fakulteta koja je, u ovom slučaju, namenjena upravo studentima? I vredi li pozivati se na savest i solidarnost ovakvih ljudi? BELA MASKA Za vreme trajanja protesta studenata Ekonomskog fakulteta koji su za cilj imali izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju Uprava Fakulteta je javno podržala zahteve koje su studenti predali Ministarstvu te se tih dana u jednim od najčitanijih dnevnih novina mogla pročitati izjava podrške studentima dekana prof. Marka Backovića. 13

14 FAKULTET Izbori na Filozofskom fakultetu OBRAČUN NA STUDENTSKI NAČIN! 31.marta i 1.aprila ove godine, održani su izbori za studentski parlament na Filozofskom fakultetu. Prekide, do kojih je dolazilo usled upada jedne grupe studenata, bojili su verbalni sukobi, ali i fizički obračuni. Kako to da jedan fakultet proizvede dve nepomirljive suprotnosti? Gde je razlog žestoke trke za ulazak u parlament? 14 Jedna od novina koju donosi Zakon o visokom obrazovanju je i uvođenje posebne institucije na fakultete čija je uloga zaštita interesa studenata, kao i prepoznavanje i rešavanje njihovih problema. Reč je o studentskom parlamentu. Iz godine u godinu, primetan je rast interesovanja kako za ulazak i članstvo u parlamentu, tako i za aktivnosti koji se unutar njega odvijaju. Neretko se na ispravnost funkcionisanja parlamenta baca senka sumnje. Da li su interesi studenata ugroženi usled fokusiranosti njihovih predstavnika na organizovanje žurki i studentskih ekskurzija, ili je to opet dodatni doprinos njima i upotpunjavanje studentskih sadržaja? Da li je trka za ulazak u parlament potvrda energičnosti studenata da zaštite svoja prava, političke ideoliogije ili individualnih poduhvata? Jedno je sigurno interesovanje je veliko, a zbog samih studenata kao osetljive kategorije, ovo pitanje zaokuplja i širu javnost. Poslednji događaj ovog tipa koji je uzdrmao čitav Univerzitet, a potekao je sa Filozofskog fakulteta, doveo je u pitanje legitimnost samih izbora i rezultirao je fizičkim obračunima između studenata. Ranije započeti verbalni sukob doveo je do uvredljivih etiketiranja. Sa jedne strane imamo naslednike političkih lidera, a naspram njih,

15 FAKULTET Izbori za studentski parlament filozofskog fakulteta okončani su 1. aprila i izabrana je nova postava ovog tela, koja će imati 19 članova. Izbori su održani uprkos pokušaju grupe od 20ak studenata, delom aktivista marksističkih i anarhističkih organizacija da ih spreče. U četvrtak 1. aprila došlo je do ponovnog konflikta i verbalnog i fizičkog nasrtanja pomenute grupe na studente i lica iz obezbeđenja fakulteta. Vođe grupe su ljudi koji su godinama unazad bez ikakvih rezultata vodili studentske organizacije i samim svojim prisustvom i radom gušili studentski aktivizam. Ova lica držala su 1. aprila i dekanat u blokadi. Kao studenti najstarijeg fakulteta u Beogradu, pogođeni smo činjenicom da, umesto da se bavimo ispitima za predstojeće rokove, moramo da strepimo od napada i nasrtaja na nas usred fakulteta. Sa žalošću konstatujemo da su se pojedini mediji, verujemo nenamerno, svrstali na stranu ovih ekstremnih grupa koje se po metodama delovanja malo razlikuju od ekstremnih desničarskih grupa koje su pre nekoliko godina izazvale incident na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i nakon toga zakonom zabranjene. Kao članovi studentskog parlamenta, uprkos pritiscima i nasrtajima na nas i upravu fakulteta, ne odustajemo o svojih ciljeva i borbe za opšte dobro studenata Filozofskog fakulteta. Saopštenje za javnost Predsednik parlamenta FF Nemanja Dević huligansku bandu, koja ukazuje na neregularnost politike fakulteta i na vrlo radikalan način pokušava to da spreči. Na pitanje šta se zapravo desilo i gde leži uzrok dizanja ruku jednih na druge, izgovaranja opaski i neprimerenih pretnji, potražili smo odgovore od samih protagonista nemilih događaja. Oni su u izjavama datim za naš časopis na sledeći način protumačili pomenuti incident. Nemanja Dević, novoizabrani predsednik parlamenta Filozofskog fakulteta, istakao je da je do sukoba došlo usled nemogućnosti druge strane da problem reši demokratski, i da je regularnost izbora potvrđena od strane uprave fakulteta i samog dekana prof. Dr Vesne Dimitrijević. Dević je negirao svoju pripadnost bilo kojoj stranci, što je bila glavna optužba, ali je i dodao da je pripadanje studenata stranačkim partijama njihovo individualno pravo i ne utiče ni na koji način na članstvo u parlamentu. Sa druge strane, izjava Jelene Veljić, nekadašnjeg studenta prodekana, je da su izbori od početka nelegalni, da su kandidati politički aktivisti i da nijedna sednica nije ispunila kvorum. Ostatak parlamenta, bojkotujući izbore, slao je Upravi zahteve koje je ona u potpunosti ignorisala. Jedini način za rešavanje problema je bio upad na Izbori za Parlament na Ekonomskom fakultetu Izbor za studentski parlament na našem fakultetu održani su 14. i 15. aprila. Studentski parlament broji 23 člana i to: prva godina i druga godina po 4 predstavnika, treća i četvrta po 5, apsolventi 3 i masteri - 2 predstavnika. Pravo glasa imali su svi studenti upisani u školskoj godini u kojoj se sprovode izbori. Student ima pravo da glasa samo za kandidata sa svoje godine studija. Studentski parlament bira i razrešava predstavnike studenata u Naučno Nastavnom veću i Savetu fakulteta, bira studenta prodekana, razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem studentskog standarda i zaštite prava studenata. Do zaključenja ovog broja rezultati izbora nisu bili poznati. Snimak na YouTube-u Vest o dešavanjima na Filozofskom fakultetu se vrtoglavo proširila zahvaljujući snimku koji ovih dana kruži po internetu i koji možete potražiti na You tube u, pod nazivom «Odbrana autonomije: partije i uprava protiv studenata». Na ovom snimku vidi se pomenuti incident iz ugla studenata koji su pokušali da ospore navodno neregularne izborne rezultate. fakultet i oduzimanje izbornog materijala. Tada je i došlo do sukoba, a studenti su nazvani huliganima i anarhistima. Neopravdano optuženi, ne odustaju od borbe za pravdom. dodaje Jelena. Ideologija, stranački interes ili težnja za odbranom studentskih prava?, pitanje je koje je i dalje otvoreno... Istina je da je naš sistem u globalu zatrovan lošim ulogama, i tužno je što to prožima i populaciju na kojoj sutra leži budućnost istog tog sistema. Činjenica da razlike ne možemo da prevaziđemo zrelijim i mirnijim putem, govori da su neki propusti ipak napravljeni i da možda polaze iz naših domova, ulica, zasebnih opredeljenja. Koliko je ko kriv, možda je ipak stavka koju treba razmatrati posle? A možda smo, ipak, prva stavka upravo mi? Marija TIMOTIĆ 15

16 ekonomija Zajmodavac Evrope i Azije EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Evropska banka za obnovu i razvoj (European bank for reconstruction and development - EBRD) nastala je godine, radi pomaganja tržišnim ekonomijama u razvoju u Evropi i Aziji. Premda skup akcionara ove organizacije čini 61 zemlja i 2 međunarodne institucije, ona svojim zajmovima najviše pruža podršku projektima privatnog sektora. ISTORIJAT 16 Ideja za osnivanje EBRD potekla je od Žaka Atalija, savetnika predsednika Francuske Fransoa Miterana. Nakon 18 meseci pregovora, sve zemlje saradnice na ovom projektu potpisale su odgovarajući sporazum o osnivanju banke u aprilu godine. London je izabran kao sedište banke, a prvi predsednik banke bio je upravo Atali. Banka je počela sa radom u maju godine. Ukupno 61 zemlja su učlanjene u ovu organizaciju. Generalno, zemlje članice mogu se podeliti na dve kategorije. Postoje one koje samo finansiraju projekte i zajmove i to su: Australija, Novi Zeland, Kanada, Sjedinjene Američke Države, Meksiko, Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Kipar, Češka republika (od godine), Nemačka, Grčka, Island, Irska, Italija, Holandija, Luksemburg, Malta, Norveška, Portugal, Velika Britanija, Španija, Švajcarska, Švedska, Egipat, Maroko, Izrael, Južna Koreja i Japan. Zemlje koje su članice banke i u koje banka investira su: Albanija, Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Estonija, Jermenija, Gruzija, Mađarska, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Makedonija, Moldavija, Mongolija, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Tadžikistan, Turska, Turkmenistan, Ukrajina i Uzbekistan. Finansiranjem zajmova bave se i Evropska zajednica i Evropska investiciona banka. DELATNOST Misija EBRD bila je da podrži tranziciju pojedinih zemalja Evrope i Azije sa planske na otvorenu tržišnu ekonomiju. Stoga je banka od svog osnivanja bila jako uključena u reforme bankarskog sistema, liberalizaciju cena, proces privatizacije i deregulacije, kao i u izradu odgovarajućeg zakonskog okvira za prava na imovinu. Banka je takođe poznata kao pokrovitelj slobodne tržišne konkurencije, promena u načinu upravljanja preduzećima, prihvatanja računovodstvenih standarda i sl. Banka investira primarno u privatni sektor, pomažući one čije potrebe za sredstvima ne mogu biti namirene isključivo dejstvom tržišta. Ona omogućava finansiranje projekata finansijskog sektora i sektora realne ekonomije, i to podjednako projekte koji podrazumevaju stvaranje novih firmi kao i projekte firmi koje već postoje. Banka takođe pomaže i javnim preduzećima, kroz podršku njihovoj privatizaciji, restrukturiranju i poboljšanju kvaliteta usluga. Radi obavljanja svoje delatnosti, banka sarađuje sa vladama zemalja u koje investira, kao i različitim organizacijama u ovim zemljama, kako bi promovisala ostvarenje svojih ciljeva. Pri tom se pridržava standar-

17 ekonomija da korporativnog upravljanja i ciljevima održivog razvoja. Takođe je obavezna da se pridržava strogih pravila o dostupnosti informacija od javnog značaja. IZVORI FINANSIRANJA I PROJEKTI EBRD se nalazi u vlasništvu zemalja članica, Evropske zajednice i Evropske investicione banke. Kapital EBRD potiče od udela njenih članica. Pravo glasa proporcionalno je broju akcija koje poseduje svaka zemlja. Ukupni upisani kapital banke iznosi 20 milijardi evra, od čega je 5 milijardi uplaćeno. Najveći akcionari banke su: Sjedinjene američke države, Velika Britanija, Japan, Italija, Nemačka, Francuska, Rusija, Kanada, Evropska zajednica i Evropska investiciona banka. Ukupni upisani udeo naše zemlje u kapitalu banke iznosi 93,5 miliona evra. Banka ne koristi kapital za odobravanje zajmova. Umesto toga, ona pozajmljuje sredstva na međunarodnom tržištu kapitala, emitujući obveznice i druge dužničke finansijske instrumente. U tome joj polaže odličan kreditni rejting koje su joj dodelile rejting agencije, I to AAA kod Standard & Poor s, Aaa kod Moody s i AAA kod Fitch. Emitovane hartije od vrednosti prodaju se centralnim bankama, penzionim fondovima, osiguravajućim kompanijama i drugim investitorima širom sveta. Prikupivši sredstva na ovaj način, banka odobrava svoje zajmove. Podrška EBRD projektima privatnog sektora kreće se obično između 5 miliona i 250 miliona evra. Manji projekti se obično finansiraju preko finansijskih posrednika ili preko specijalnih programa koji podržavaju direktne investicije u manje razvijenim zemljama. Projekat mora da ispuni nekoliko uslova da bi dobio podršku banke. Pre svega mora poticati iz zemlje u kojoj posluje EBRD i da od njega ima korist lokalna ekonomija i da pomaže razvoju privatnog sektora. Projekat mora biti ekonomski isplativ i finansijski podržan od strane pokretača istog, koliko je to moguće. Takođe mora zadovoljavati određene ekološke standarde ili one vezane za granu ekonomije u kojoj se pokreće. Banka svaki projekat procenjuje prema klijentu (pokretaču projekta) i situaciji u zemlji, regionu i sektoru privrede u kom je nastao. Obično finansira do 35% ukupnog ulaganja ako je u pitanju grinfild investicija, ili u istom procentu podržava dugoročnu kapitalizaciju kompanije koja pokreće projekat. Banka takođe zahteva da projekat bude podržan sa više strana, tj. retko kada se javlja kao jedini finansijer. EBRD I SRBIJA Banka je dosad u Srbiji podržala preko 80 projekata. Pri tom, najviše su podržani projekti iz saobraćaja i lokalne infrastrukture, zatim iz korporativnog sektora (agrobiznis, turizam, telekomunikacije i sl.), finansijskog sektora (banke, različiti fondovi i sl.) i energetike. Tako su podršku EBRD kod nas dobili Soko Štark, Srbijagas, Komercijalna banka, Privredna banka Beograd, Nektar, Frikom, Hemofarm, Unicredit banka Societe General banka, Idea, ŽTP Beograd i dr. Takođe su sa Evropskom investicionom bankom ugovorena sredstva za finansiranje rekonstrukcije beogradskog mosta Gazela. EBRD redovno objavljuje različite studije o projektima koje podržava, kao i o zemljama u kojima posluje. Po ocenama banke, našu zemlju čekaju veliki izazovi na putu razvoja. Blagi oporavak od krize očekuje se tek ove godine, uz smanjenje stranih direktnih investicija. Poseban problem predstavlja i kontrola budžetske potrošnje. Privatizacija se odvija usporeno i zbog toga značajna deregulacija još uvek nije postignuta. Pritom je važno proces privatizacije obaviti uz što veću transparentnost i objavljivanje svih informacija od javnog značaja, kako bi se privukle kvalitetne investicije. Naša zemlja još uvek nema dovoljno razvijenu infrastrukturu, i čekaju je velike reforme u energetici, saobraćaju i telekomunikacijama. Podrška malim i srednjim preduzećima je i dalje nedovoljna, a neophodno je omogućiti i razvoj nebankarskih finansijskih institucija: privatnih penzijskih fondova, osiguravajućih kompanija, investicionih fondova i dr. KRITIKE EBRD je često kritikovana od strane ekoloških organizacija da, iako se zalaže za održivi razvoj i očuvanje životne sredine, ipak finansira projekte kojima se zagađivanje ne smanjuje, nego se čak i uvećava. Takođe joj se često zamera da je neuspešna u kontroli korupcije i da nije dovoljno transparentna u pogledu objave svih važnih informacija. U godini banka je zabeležila gubitak u iznosu od 746 miliona evra. Iako je najavila da će do godine smanjuti obim poslovanja u baltičkim i zemljama centralne Evrope, sa fokusiranjem na Rusiju, Ukrajinu, Jermeniju, Kazahstan i Uzbekistan, sigurno je da će njeni planovi pretrpeti izmene u skladu sa svetskom ekonomskom krizom. Čini se da će i u narednom periodu ostati važan pokrovitelj tranzicije i razvoja tržišnih ekonomija mnogih zemalja. Nikola ŠKONDRIĆ 17

18 ekonomija Prof. Dr. Dejan Šoškić je od nedavno i zvaničan kandidat vladajuće koalicije za poziciju novog guvernera Narodne banke Srbije ŠOŠKIĆ NOVI GUVERNER? Posle ostavke doskorašnjeg guvernera Radovana Jelašića, koji je navedenu funkciju obavljao punih 6 godina u javnosti se pojavio spisak imena potencijalnih kandidata za mesto prvog čoveka Narodne banke Srbije. Posle nepunih 20 dana profesor našeg fakulteta isplivao je kao zvaničan kandidat za budućeg guvernera. 23. marta na redovnoj konferenciji za medije NBS Radovan Jelašić je neočekivano podneo ostavku na mesto guvernera NBS. Jedna od prvih stvari koje je tom prilikom naveo je ta da je njegova ostavka lične prirode i da nije bilo političkih pritisaka. Ovakav čin čoveka koji je godinama unazad bio simbol stabilnosti NBS, a time i celokupnog domaćeg monetarnog sektora ubrzo je uzburkao domaću javnost. MONETARNA POLITIKA JE PREVIŠE OZBILJNA STVAR DA BI SE NJOME BAVILI POLITIČARI U trenutku podnošenja ostavke Jelašića mnogi značajni privrednici i stručnjaci dali su svoja viđenja novonastale situacije koja su, neretko, bila vrlo raznolika. Tako, mnogi smatraju da je jedan od osnovnih razloga za Jelašićevu ostavku, 18 ipak, konstantan pritisak vlasti, privrednika kao i celokupne javnosti sa pokušajem da se utiče na vođenje monetarne politike. Tako, brzo se pojavila ocena da je jedan od neposrednih okidača za ostavku bila ideja, koju su izneli uticajni privrednici na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku, da se deo deviznih rezervi iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama, kojoj se Jelašić oštro protivio. Pored pritiska da se deo deviznih rezervi (koje trenutno iznose 10, 4 milijarde evra) upumpa u privredu u javnosti su

19 ekonomija se konstantno javljale osude privrednika politici NBS zbog nestabilnog deviznog kursa. Početkom godine, oni su čak tražili sastanak sa guvernerom, koji je on odbio uz obrazloženje da Dinar ne može biti dogovoran. Kurs se slobodno formira na međubankarskom deviznom tržištu na osnovu ponude i tražnje, a centralna banka vodi računa samo o tome da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija. Jelašić je takođe izjavio da je kurs konkretan odraz stanja ekonomije jedne zemlje te da su napadi vlasti na NBS tim povodom krajnje neosnovani i populistički, kao i da povećanje plata i penzija mora da bude ekonomska a ne politička kategorija. Iako negira političke pritiske na ostavku, sada već bivši guverner ističe da onog dana kada uđe u NBS novi guverner treba da zaboravi ko ga je i zašto izabrao. NOVI ZAKON PA NOVI GUVERNER 6. aprila Savet NBS je prihvatio Jelašićevu ostavku koji će funkciju na kojoj je poslednjih 6 godina uspešno radio nastavljati da obavlja sve do izbora novog guvernera. Pre nekoliko dana vladajuća koalicija je saopštila da je prof. Dejan Šoškić i zvanično kandidat za novog guvernera. Premijer Cvetković je tada izjavio da su stručnost i nepripadanje političkoj partiji bili osnovni kriterijumi kojima su se rukovodili u izboru. Stručna javnost je mahom podržala Šoškićevu kandidaturu, te su se tim povodom mogli čuti uglavnom samo pozitivni komentari. Jurij Barec, savetnik Predsenika Srbije, rekao je da je Šoškić odličan kandidat jer osim toga što je stručnjak za monetarnu, on je takođe i stručnjak za makroekonomsku politiku, te ne sumnja da će posao koju mu je namenjen jako dobro obavljati. Milojko Arsić, jedan od savetnika premijera izjavio je da guverner treba da poseduje i menadžerske i organizatorske sposobnosti a da Šoškić, pored ostalih, ispunjava i ovaj kriterijum. Iako je inicijalno bilo najava da će se izbor guvernera odložiti do donošenja novog Zakona o NBS kojim bi se povećala ovlašćenja Saveta NBS, najnovija vest je da je na nedavno održanom sastanku na kome je Šoškić predstavnicima vlasti BIOGRAFIJA Kandidat za novog guvernera Narodne banke Srbije Prof. dr. Dejan Šoškić vanredni je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i trenutno obavlja funkciju predsednika Saveta NBS. Šoškić je rođen godine u Beogradu, gde je i diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakuletetu. Predavao je u SAD na osnovnim i diplomskim studijama: Finansijska tržišta i institucije, Finansijski menadžment i Međunarodni biznis i ekonomiju na Univerzitetu Nebraska, Omaha. Tokom godine bio je gostujući predavač na univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli, SAD. Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta bio je na univerzitetima u SAD tri puta (1994, 1998, 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista. Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista. Bio je specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (kraj ), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije ( ), član Saveta Narodne banke Srbije ( ). Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi i koautor knjiga Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti finansijskih tržišta i institucija i tranzicije u Srbiji. izložo svoje viđenje buduće monetarne politike odlučeno da će se zbog, kako mnogi ocenjuju mogućnosti politizacije u ovom trenutku, pribeći samo izmenana i dopunama ovog Zakona. Tako, predviđeno je da umesto Odbora za finansije guvernera predlaže Predsednik Srbije. Izmenama se neće dirati u ovlašćenja guvernera, ali će se regulistai odnos NBS i budžeta Republike, tačnije tretman dobitka i gubitka koji bi NBS ostvarila u poslovanju. Stoga, Cvetković je najavio da bi smo novog guvernera mogli da dobijemo za 2 do 3 meseca. OČUVAĆU NEZAVISNOT NBS Dejan Šoškić je, potom, izjavio da je uveren da će, ukoliko bude izabran na navedenu funkciju, uspeti da odbrani nezavisnost NBS i dodao da se njegov izbor neće odraziti na stabilnost kursa dinara. Šoškić je rekao i da, kada bude izabran za guvernera, ne treba očekivati nikakve promene u vođenju monetarne politike, navodeći da će njen osnovni cilj sigurno ostati isti, a to je stabilnost cena. Smatram da se oko ovog primarnog cilja ne mogu praviti kompromisi, a ono Povodom novonastale situacije kontaktirali smo profesora Šoškića sa ciljem da uradimo intervju. Međutim, usled brojnih obaveza profesor nije bio u mogućnosti da nam do zaključenja broja odgovori na pitanja te nam je obećao da ćemo intervju uraditi za majski broj MonopolList - a. gde bi eventualno bilo prostora za neke korekcije, to je da se ispitaju mogućnosti gde monetarna politika može pomoći privredni rast i porast zaposlenosti., kazao je Šoškić Radio televiziji Srbije. Na pitanje da li će njegov izbor da se odrazi na kurs dinara, Šoškić je naveo da je uveren da kurs valute ne zavisi od pojedinca koji je na čelu NBS, već od deviznog režima, kao i od ponude i tražnje za devizama, što, kako je objasnio, zavisi od performansi domaće privrede. Na kraju, iako se na pojedinim blogovima mogu pročitati i zluradi komentari da čovek bez velikog praktičnog iskustva u samom bankarskom sektoru treba da ostane među studentima kada ga već toliko vole nesumnjivo verujemo da će prof. Šoškić, ubrzo pokazati da nije samo PRVI već i PRAVI čovek na kormilu Narodne banke Srbije. Maja RADAK 19

20 ekonomija Sve izglednija dugo najavljivana prodaja Telekom a NEVIDLJIVA RUKA NEVIDLJIVA RUKA Već godinama prisutna priča da će država prodati svoj udeo u jednoj od najvećih domaćih kompanijia, Telekomu Srbije, poslednjih meseci dobila je i svoju zvaničnu najavu. Naime, iz Vlade Srbije, krajem marta, stiglo je saopštenje da će uskoro biti raspisan međunarodni tender za prodaju 40 odsto akcija Telekom - a koje se trenutno nalaze u državnom vlasništvu. Istog trenutka, u javnosti je pokrenuta žestoka rasprava o opravdanosti ovakvog poteza imajući u vidu kako ekonomski tako i strateški značaj ove kompanije. Iako protivnici ove privatizacije nastupaju oštro sa svojom argumentacijom, za sada se čini da je republička vlada rešena da istraje u svojoj nameri. 20

21 ekonomija TRŽIŠTA ILI POLITIKE?! Telekom Srbija jedna od najuspešnijih kompanija u regionu Telekom Srbije a.d. osnovan je godine kao rezultat restruktuiranja PTT sistema Srbije. Osnivač i, tada, jedini akcionar ove telekomunikacione kompanije bilo je JP PTT saobraćaja Srbija. Iste godine u procesu privatizacije manjinski udeo u kapitalu od 49 odsto prodat je dvema kompanijama. Udeo od 29 odsto kupila je holandska filijala Telekoma Italija dok je 20 odsto učešća otišlo grčkom OTE -u. Tokom najdužeg perioda svog postojanja Telekom je uživao apsolutni monopol u oblasti fiksne telefonije. Godine povlašćenog položaja kao i značajna nasleđena infrastruktura učinili su da Telekom postane jedna od vodećih kompanija u oblasti, ne samo fiksne, već i mobilne telefonije, kako u zemlji tako i u regionu. Od svog osnivanja kompanija beleži stalni rast. Do danas je Telekom proširio svoje poslovanje na nekoliko susednih zemalja. U tom kontekstu, najznačajnije je pomenuti kupovinu 65% državnog kapitala kompanije Telekom Srpske godine, čime Telekom Srbije a.d. postaje većinski vlasnik. Iste godine dobija i licencu za trećeg operatera mobilne telefonije na prostoru Crne Gore. Ovakva ekspanzija dovela je do toga da ovo preduzeće danas pokriva oko 60% tržišta mobilne telefonije u Srbiji, 37% u Bosni i Hercegovini i oko 25% u Crnoj Gori. Kada se ovo pretoči u brojeve, Telekom grupa ima oko 3 miliona korisnika fiksne telefonije i skoro 6 miliona korisnika mobilne telefonije. Takođe, ova kompanija ima vodeću ulogu i na tržištu internet komunikacija u Srbiji. To se, pre svega, odnosi na stalno rastući broj ADSL korisnika koji ovu svoju potrebu ostvaruju upravo preko Telekoma. Takođe, važno je pomenuti i to da većina privatnih provajdera koja se bavi istom delatnošću koristi infrastrukturu ovog preduzeća, za šta plaća naknadu. Gore navedeni podaci najbolje ilustruju moć i značaj ove kompanije i njen dominantni položaj na domaćem tržištu telekomunikacija. Ovakva poslovna praksa donosi Telekom grupi dobit od oko milijardu evra godišnje, što ovu kompaniju svrstava među najuspešnije u regionu. Ugovorom iz JP PTT Srbija postaje vlasnik 80% kapitala Telekoma, otkupivši udeo koji je do tada bio u vlasništvu Telekoma Italije. Kako je već navedeno, u Vladi postoji rešenost da se deo državnih akcija proda. Međutim, teško je ne zapitati se zašto je država tako čvrsto rešena da se oslobodi kontrole nad preduzećem koje već godinama ima stabilno poslovanje i ne tako zanemarljiv profit. Pare od prodaje idu u fond za finansiranje izgradnje infrastrukture ili, ipak, za pokriće tekuće potošnje? Država svoje vlasništvo od 80% kapitala u Telekomu Srbije ostvaruje preko preduzeća PTT Srbija, pa je Vlada Srbije stoga preporučila Upravnom odboru ovog javnog preduzeća da te akcije bez naknade prenese na Republiku Srbiju. Preostalih 20% kapitala Telekoma Srbije nalazi se u vlasništvu grčke kompanije OTE. Kupac Telekoma biće određen međunarodnim tenderom, a privatizacioni savetnik za prodaju akcija Telekoma će biti određen na isti način. Država će prodajom dela svog udela postati manjinski akcionar, ali se nada da će prodajom privući strateškog partnera koji će ulaganjima obezbediti dalji razvoj ove telekomunikacione kompanije. Prodaja državnog udela u Telekom - u ima za cilj smanjenje državnog mešanja u privredu, uz podsticanje privatne svojine kao motora razvoja svakog preduzeća, kao i uz obezbeđenje bogatije ponude kvalitetnih usluga po pristupačnoj ceni. Kako je najavljeno, od novca od prodaje akcija Telekoma Srbije formiraće se poseban budžetski fond za investiranje u značajne projekte infrastrukture, uz jasnu napomenu da sredstva dobijena prodajom neće otići u potrošnju. Može li Zakon o privatizaciji biti primenjiv na privatizaciju akcionarskog društva? Vlasnička struktura Telekom -a navodi se kao jak argument protiv Vladine odluke da proda svoj udeo. Kupovina 40% akcija jedino je isplativa Deutsche telekom u, koji je već suvlasnik ovog preduzeća preko grčke kompanije OTE, u čijem kapitalu učestvuje sa 30%. Kupovinom ponuđenih 40% akcija, Deutsche telekom bi stekao većinsko vlasništvo nad Telekomom. Ukoliko bi se ponudio veći procenat kapitala u vlasništvu države, tender ne bi bio tako prikladan Deutsche telekom -u, a takođe bi se ostvario veći prihod od prodaje. Ukoliko se ipak dogodi da Deutsche telekom stvarno postane 21

22 ekonomija većinski vlasnik Telekoma Srbije, to bi imalo ozbiljne posledice na tržište telekomunikacija u regionu. Telekom Srbija Grupu čine Telekom Srbija, M: Tel iz Crne Gore i Telekom Srpske iz Bosne i Hercegovine. Kupovinom Telekoma Srbije, Deutsche telekom bi postao većinski vlasnik ovih preduzeća, čime bi stekao veliku tržišnu moć u Bosni i Hercegovini, budući da je već sad manjinski akcionar HT Mostara, ali i u regionu. Špekulacije u pojedinim medijima u vezi sa navodnom vrednošću kapitala od 3,5 milijarde evra oštro su demantovali čelnici Telekoma, ukazujući da ovo preduzeće nije društveno, niti javno preduzeće, nego akcionarsko društvo, zbog čega je Zakon o privatizaciji na njega neprimenjiv. Ovaj svojevrsni pravni paradoks spominje se često i u kritikama Vladine odluke da se proda 40% državnog udela u Telekomu. Smatra se da se prodajom neće postići dobra cena, budući da se tržište telekomunikacija u svetu još nije stabilizovalo. Prodajom Telekoma otvara se i pitanje bezbednosti i korišćenja nacionalne telekomunikacione infrastrukture, zbog čega država mora da zadrži deo vlasništva. Kratkoročna VS dugoročna dobit Vladinu odluku kritikovali su i reprezentativni sindikati ovog preduzeća, i to Sindikat Telekoma Srbije i Jedinstveni sindikat Telekoma Srbije. Prema njihovom mišljenju, jedini razlog za prodaju 40% akcija Telekoma je mogući novac koji bi se dobio od prodaje. Taj novac mogao bi se ostvariti iz dobiti iz poslovanja Telekoma Srbije u narednih četiri do šest godina, ako kompanija ostane u većinskom državnom vlasništvu, pa prodaja stoga i nije potrebna. Sindikati su naveli i da će prodaja akcija Telekom - a neminovno dovesti do rasta cena pretplate, ističući kako se to dogodilo u zemljama u okruženju u kojima se izvršila većinska privatizacija telekomunikacionih kompanija. Čelnici Vlade odgovorili su da se to neće dogoditi, pošto republička Agencija za telekomunikacije reguliše cene. Sindikati takođe smatraju i da bi cena državnog paketa akcija Telekom 22 - a trebalo da bude ta cena koja će biti dominantna pri podeli akcija građanima, bivšim i sadašnjim zaposlenima. Sindikati su se osrvnuli i na mogućnost da Deutsche telekom postane većinski vlasnik Telekoma Srbije. Oni smatraju da je nemački operater bio loš vlasnik nekih telekomunikacionih kompanija koje je dosad kupio u Vladinu odluku kritikovali su i reprezentativni sindikati ovog preduzeća, i to Sindikat Telekoma Srbije i Jedinstveni sindikat Telekoma Srbije. Po njima, jedini razlog za prodaju 40% akcija Telekoma je mogući novac koji bi se dobio od prodaje. Taj novac mogao bi se ostvariti iz dobiti Telekoma Srbije u narednih četiri do šest godina, ako kompanija ostane u većinskom državnom vlasništvu, pa prodaja stoga i nije potrebna. jugoistočnoj Evropi, jer je u njih malo investirao, navodeći primer Slovačke i Hrvatske, u čijim je preduzećima otpušteno više hiljada zaposlenih uz niske otpremnine. Šta ćemo sledeće prodati? Dakle, pitanje Telekom - a sadrži u sebi kako ekonomsku i socijalnu, tako i bezbednosnu komponentu. Premijer Cvetković je više puta govorio o značaju privatizacije ove kompanije, naglašavajući da će to dovesti do efikasnijeg upravljanja i neophodnih investicija za dalji razvoj. Međutim, stručna javnost nije jednoglasno prihvatila ove reči. Uz uvek prisutnu opasnost od većih otpuštanja zaposlenih i odlaska većeg dela profita Telekom - a van zemlje, isticana je opasnost od razornog uticaja privatizacije na celokupnu industriju koja je sa ovom kompanijom povezana. Kako neslaganja po ovom pitanju idu i dalje, dovodi se u sumnju i to da li će novi vlasnik zaista izdvajati više sredstava za modernizaciju nego što sam Telekom to danas čini. Kako je predsednik Tadić nedavno izjavio da je cilj da ljudi u svakom selu imaju pristup internetu, moramo se zapitati da li će novi, čisto profitno orijentisan vlasnik imati interesa da investira u već ionako odumiruća srpska sela, kada to do sada nije uradila država u ulozi vlasnika. S druge strane, nije retkost da u mnogim zemljama sa razvijenim tržišnim ekonomijama poput Italije, Norveške ili Slovenije, dominirajuća kompanija u oblasti telekomunikacija bude u državnom vlasništvu. Takođe, zna se da je javni dug Srbije veliki, kao i da se zbog toga nalazimo pod stalnim pritiscima MMF-a, pa nije iznenađujuća (ali ne i opravdana) akcija Vlade da na ovaj način obezbedi veću količinu sredstava. I na kraju, ostaje pitanje, da li je u najboljem dugoročnom interesu države da se odrekne dugoročnih priliva sredstava u budžet koji su do sada dolazili od Telekom - a, kao i da li se iza ove prodaje krije opasnost pretvaranja državnog monopola u privatni? Nikola ŠKONDRIĆ i Bojan ČALIJA

23 Privreda Belgije, kao jedne od prvih zemalja članica EU EKONOMIJA BELGIJA CEPANJE ATOMIJUMA Kroz ceo srednji vek, jak monetarni život vrti se oko trgovine i zanatstva kvaz i- nezavisnih gradova Genta, Briža, Antverpena i Liježa. Danas, Belgijom dominira sektor usluga, ali ova država susreće se sa novim izazovima. Kada se uporedi udeo izvoza i uvoza u BDP-u, za Belgiju se može reći da predstavlja jednu od najotvorenijih privreda u Evropi koja najviše zavisi od trgovačke saradnje sa 3 susedne zemlje: Nemačkom, Francuskom i Holandijom. Sve to čini Belgiju znatno zavisnom o kretanjima na inostranom tržištu. Struktura BDP-a ukazuje da se radi o izuzetno razvijenoj zemlji: poljoprivreda stvara 2% BDP - a, industrija koja je ostala važna za belgijsku privredu učestvuje sa 27% a usluge 71%. Međutim, stopa rasta BDP-a znatno se smanjila zbog globalne ekonomske recesije. Procenat nezaposlenih u Belgiji je dostigao 9%, a usled ekonomske i finansijske krize realno je očekivati osetan porast ove stope u godini, mada je Belgija među retkima gde je nezaposlenost sporo rasla. Tokom godina važila je za jednu od stabilnijih privreda Evropske Unije, ali sa početkom krize makroekonomski pokazatelji beleže pogoršanje. Strane direktne investicije u su iznosile 519 milijardi $, dok naredne godine beleže pad. Zbog toga se i belgijska Vlada odlučila na odstupanje od kriterijuma Mastrihtskog ugovora. To je razlog da se mnogi Belgijanci iznova podrobno raspituju o vrstama pomoći koje im sleduju ukoliko ostanu bez posla ili osiromaše. BELGIJA PRED OZBILJNOM RECESIJOM «Belgija će se ove godine suočiti s ozbiljnom recesijom», upozorio je guverner centralne banke te zemlje Gi Kvaden. «Trenutno, nažalost, govorimo o smanjenju bruto domaćeg proizvoda u za 1,9 odsto. To nije depresija, ali je ozbiljna recesija». Kvaden je u decembru godine prognozirao da će belgijska privreda u oslabiti 0,2 odsto. «Do ovog drastičnog Arevidiranja naniže došlo je uglavnom usled sniženja BDP za 1,3 odsto u poslednjem kvartalu lane, što je «prava katastrofa», i globalno potonuće privrede». Belgija očekuje da njen izvoz ove godine opadne za jedan odsto, što može odvratiti investitore od belgijskih kompa- 23

24 EKONOMIJA nija, a moguće je i smanjenje potrošačkih izdataka. U oblasti zapošljavanja, pre svega u industriji, izgledi nisu dobri, jer su prognoze da bi ove godine moglo biti izgubljeno oko 57 hiljada radnih mesta. Belgijski budžetski deficit u narastao je na 3,3 odsto BDP, a javni dug zabeležio rast po prvi put za 15 godina. Međutim, inflacija je tokom krizne godine opala na 0,5 odsto, sa 4,5 procenata iz Iako postoje prognoze i za godinu, usled neizvesnosti u kojoj se nalazi ekonomija Evropske unije i krize evro - zone izazvane finansijskim kolapsom grčke privrede, niko se ne usuđuje da čvrsto stane iza reči o kretanjima tokom ove godine. 24 ODGOVORNI PREMA GRAĐANIMA Nezaposleni su svrstani u tri starosne kategorije: na mlađe od 36 godina, one koji imaju između 36 i 50, kao i one starije od 50 godina. Svi koji se kvalifikuju za status nezaposlenog lica, dok čekaju na birou na eventualno novo zaposlenje, od države primaju mesečnu naknadu u iznosu od oko 700 evra. Suma je određena godine kao 35 odsto prosečne plate, a postoji mogućnost dodatne naknade u zavisnosti od vremena provedenog na tržištu rada. Nezaposleni koji imaju decu primaju dodatnih oko 400 evra po detetu i imaju besplatno zdravstveno osiguranje za sebe i porodicu. U sistemu belgijskog zdravstva privatne i državne ustanove podjednako su dostupne svim osiguranicima. Oni koji imaju kućnog ljubimca takođe imaju pravo na novčanu mesečnu naknadu, a iznos zavisi od životinjske vrste. Zbog toga je retkost videti u Briselu beskućnika koji nema psa, jer ova plemenita životinja najviše donosi vlasniku, oko 200 dragocenih evra mesečno. Većina ih zapravo ima po dva psa. Elektrodistribucija u Belgiji nema pravo da vam isključi struju čak i ako ne plaćate račune, već samo može da vam ograniči njenu jačinu ako ste neplatiša. U tom slučaju, šporet ne možete uključiti ukoliko prethodno niste isključili mašinu za veš i tome slično. Svi zaposleni koji zarađuju do evra neto godišnje, oslobođeni su plaćanja poreza. Takođe, bilo je slučajeva da pojedine belgijske opštine i lokalne samouprave donesu odluku da oslobode sve svoje građane plaćanja poreza ako je poslovna godina bila loša. Ponuda i cene u Briselu zavise od lokacije na kojoj se nalaze, jer su ovde veoma uočljive socijalne razlike u različitim delovima grada. Nije preterano reći da cipele u Briselu koštaju od 10 do evra. PRIVREDNA SARADNJA REPUBLIKE SRBIJE I KRALJEVINE BELGIJE Izvoz iz Srbije u Belgiju tokom godine, prema podacima Privredne Komore Srbije iznosio je dolara. U istom periodu, uvoz u Srbiju iz Belgije vredeo je dolara. Više od polovine celokupnog uvoza naše zemlje iz Belgije otišlo je u Beograd, dok je u izvozu Beograd učestvovao sa manje od 10%. Sve ovo govori o visokom deficitu naše zemlje u trgovinskoj razmeni sa Belgijom, koji mora biti popravljen naporima naših privrednika i političara u nastojanju da se obezbedi tržište i konkurentnost naših proizvoda na teritoriji celokupne Evropske Unije. Proizvodi koje Srbija izvozi u Belgiju su organski hemijski proizvodi, povrće i voće, gvožđe i čelik, obojeni metali, prediva, tkanine i tekstilni proizvodi, dok uvozimo drumska vozila, plastične materije u primarnim oblicima, razne druge hemijske materije i proizvode, medicinske i farmaceutske proizvode, specijalne industrijske mašine za pojedine industrijske grane... ZLOUPOTREBE Samo u februaru godine 330 građana sa juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi, doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil. Svi su vraćeni, jer ne ispunjavaju uslove za politički azil. Inače, Belgija je svojim liberalnim stavom prema azilantima tokom devedesetih godina naročito postala popularna među onima iz nerazvijenih zemalja, te oni danas čine oko 20% celokupne populacije. Većina ih je arapskog porekla, a manji deo iz Istočne Evrope. Ovakve drastične demografske promene uticale su da belgijska Vlada posegne za merama «prekidanja» odnosa imigranata sa njihovim tradicijama donošenjem zakona kojim se definiše način odevanja u javnim ustanovama. Odbor belgijskog parlamenta za unutrašnje poslove 31. marta je jednoglasno podržao zabranu nošenja vela preko lica na javnim mestima. To je prvi korak ka donošenju obavezujuće odluke o tome i očekuje se da će Parlament Belgije o tome glasati krajem aprila. Ukoliko zabrana bude usvojena u parlamentu, Belgija će postati prva evropska zemlja koja je zabranila muslimanskim vernicama da izlaze u javnost prekrivenog lica i tela. To pitanje pokrenuto je i u drugim članicama EU, među kojima je i Francuska. DECENTRALIZACIJA Ekonomske i socijalne razlike među regionima proizvode i politička nezadovoljstva, koja su uvek nepodnošljivija u višenacionalnim državama. Za Belgiju skoro da je postao običaj da se posle izbora ne formira Vlada u zakonskom roku. Poslednji put se čekalo 150 dana. Zbog svega toga ne čudi što se bogati sever - Flandrija, već godinama trudi da poveća svoju autonomiju u odnosu na jug koji postaje sve siromašniji. Tokom poslednjih nekoliko decenija, nezavisnost je zapravo ostvarena u mnogim oblastima. Federalizovani su samo važniji segmenti države pitanje socijalne sigurnosti, oblast prava, diplomatije i odbrane, armija, kraljevska porodica i fudbalska reprezentacija. Sve ostalo: građevinska regulativa, vlasništvo nad objektima, obrazovanje, institucije kulture, čistoća ulica, čak i antipušačka politika prepušteno je federalnim jedinicama ili lokalnim upravama. Dušan SEKULICì

25 Momo Kapor ( ) IN MEMORIAM ŽIVEĆE KROZ TRAGOVE NA PAPIRU Razlika između diplomiranog pisca i onog koji je sam samcijat prolazio kroz životnu školu iskustva ista je kao između brojlera, ispiljenog pod veštačkim svetlom inkubatora i seoskog pileta koje samo pronalazi svoju hranu, čeprkajući slobodno po brnjištu Momčilo Momo Kapor, jedan od najpopularnijih pisaca jugoslovenske i srpske književnosti, slikar i novinar, rođen je u Sarajevu godine. Odmah po završetku Drugog svetskog rata preselio se u Beograd, u kome je, uz povremene odlaske u svet, ostao do kraja života i bio njegov nesvakidašnji hroničar. Diplomirao je slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti KNJIŽEVNOST Književni fenomen Mome Kapora prisutan je u našoj književnosti više od dve decenije. Momo je često govorio : Čim završim pisanje istog dana počinjem da slikam, jer kad slikam ne gubim novac. Slikarstvo je moj prvi posao. Ja sam akademski slikar i naivni pisac, jer za pisca nisam učio, a za slikara jesam. Momo Kapor je jedan od naših najčitanijih pisaca koji je osvojio čitalačku publiku svojom neposrednošću i lakoćom. Kaporovo umeće da piše na ivici komentara i svakodnevnih zapažanja stvarnosti današnjeg vremena, oblikujući svoje likove i njihovu sudbinu upravo na taj način da čitaoce ne ostavlja ravnodušnim. Izdao je veliki broj knjiga, po njegovim rečima napisao je 40 knjiga, od kojih je 20 romana, a ostalo su zbirke priča, putopisa i hronika. Najpoznatije su: Foliranti, Beleške jedne Ane, Una, Ivana, Konte, Zoe,... U kritikama se može naći poređenje da je Momo Kapor bio srpski Čehov (Rajko Petrov Nogo). Poput mitskog grčkog kralja Midasa, koji je sve što pogleda pretvarao u zlato, i Kapor je imao prokletstvo da sve što napiše i objavi pretvori u bestseler. Kaporova neutoljiva radoznalost, a onda i redak smisao da ovekoveči sitnice, drugo je ime za jedinstvenu kaporovsku erudiciju, u kojoj su, sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao, rimio lik, jezik, priču, mirise, ukuse, atmosferu. Jer on je svet, takoreći, kožom osećao. Bio je čudesan sunđer, veliki upijač. Kapora možemo okarakterisati i kao pisca nepretencioznog, gotovo feljtonskog, savremenog štiva u kojem nema traga uobičajeno našoj, ozbiljnoj i mudroslovno zamišljenoj i uzvišenoj umetnosti reči. Matija Bećković je za Kapora rekao: Zna se jedino ono što se oduvek znalo: ko zna jedno, zna sve. A Momo Kapor, kao i svaka renesansa, odnosno kaporovska ličnost piše kao što slika, a govori kao što crta. Tako je slikarima pružio priliku da ga hvale kako odlično piše, a piscima da kavaljerski priznaju da sjajno crta.. SIMBOL AUTENTIČNOG BEOGRAĐANINA Iako je rođen u Sarajevu, Momo Kapor je i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama predstavljao prvu i najveću asocijaciju na autentičnog Beograđanina. Najveći deo njegovog rada je upravo posvećen srpskoj prestonici, a broj 011, pored pozivnog broja za Beograd, predstavlja i naziv njegove kolumne u kojoj je sabirao emocije o glavnom gradu. Kao večiti zaljubljenik u stari Beograd i njegove reke, govorio je o Knez Mihailovoj ulici kao o njegovoj najdražoj ulici na celom svetu iako je proputovao veliki deo Zemljine kugle. Momo Kapor je autor i brojnih dokumentarnih filmova i serija, a po njegovim scenarijima je snimljeno nekoliko dugometražnih filmova, kao što su: Kraj vikenda, Valter brani Sarajevo, Bedemi s onu stranu smrti, a njegovi romani Una i Knjiga žalbi su ekranizovani. Slikar i književnik preplitali su se u njemu. Sam je ilustrovao svoje knjige, a svoje misli iz knjiga pisao na crteže. Nepopravljivi šarmer u džinsu, s kafom i cigaretom, kozer, mislilac, lucidni, a istovremeno i jednostavan takvog smo ga sretali u svakom njegovom romanu, i takvog ćemo ga, svakako, i pamtiti... Ivana VUKOVIĆ 25

26 društvo Studio B proslavio 40. rodjendan! DOBAR DUH BEOGRADA Punih 40 godina Studio B predstavlja medijski simbol slobode Beograda. Svojevrsni svetionik u srcu grada osnovan je kao prvi nezavisni medij u bivšoj SFRJ. Studio B je kroz svoje postojanje stekao reputaciju modernog, urbanog, alternativnog elektronskog medija kako po izboru muzike, novinarstvu, kulturi, umetnosti, tako i po načinu prenosa i saopštavanja informacija. 26

27 Radio stanicu Studio B je 1. aprila godine osnovala sedmočlana grupa entuzijasta koja je program emitovala iz jednog privatnog stana. Bila je to prva radio - stanica u Jugoslaviji van državnog radio sistema. Nezavisna televizija Studio B je osnovana ali pošto je imala sopstvenu uređivačku politiku, koja se razlikovala dosta od politike državne televizije, signal je prvo bio ometan, a zatim i isključen, da bi stanicu preuzeo Grad. Studio B je kao prva nezavisna televizija u regionu, imala veliku ulogu u demokratskim promenama u Srbiji. Osnovni koncept je zadržan i danas - brze, kratke gradske vesti i princip: više muzike - manje priče. ČUVENA ŠKOLA NOVINARSTVA Studio B je poslužio kao svojevrsni model mlađim buntovnim gradskim stanicama poput Radija B92 i Radio Indexa pa stoga ne čudi što je većina novinara beogradskih redakcija svoje prve novinarske zadatke odradila upravo na Studiju B a zatim su, kao formirani profesionalci odlazili u druge redakcije. Čuvena Škola novinarstva Studija B formirala je generacije vrhunskih novinara, voditelja, reditelja, tonskih realizatora, snimatelja. Ono po čemu je ova škola bila karakteristična jeste praksa da mlad novinar počinje od najjednostavnijih zadataka, što potvrđuje i primer trenutnog direktora i glavnog i odgovornog urednika, Aleksandra Timofejeva, koji je karijeru započeo kao dugogodišnji lutajući reporter sa ulica Beograda. BEOGRADE, DOBRO JUTRO Istorijat Studija B obeležili su Dušan Radović, sa kultnom jutarnjom kratkom formom Beograde, dobro jutro, i novinar i voditelj Đoko Vještica sa inovativnim konceptom lokalnog radijskog programa, usmerenog ka informisanju i zaštiti prava građana. Ono po čemu se ovaj medij već 40 godina razlikuje od drugih je upravo ta neka posebna vrsta pozitivne energije koju slušaoci i gledaoci umeju da prepoznaju. Duško Radović, Đoko Vještica, Ivan Bekjarev, Marko Janković, Duca Marković, Slobodan Konjović, Olja Bećković, Gorica Nešović, Aleksandar Timofejev su samo deo čuvene plejade onih koji su radili i živeli za Studio B. Danas su najgledanije vesti i jutarnji program Beograde, dobro jutro kao i govorne emisije Problem, U centru. Radio je najslušaniji ujutru i to jutarnji program koji vodi Veljko Osnovni koncept je zadržan i danas - brze, kratke gradske vesti i princip: više muzike - manje priče. Studio B je bio dovoljno hrabar da sedamdesetih godina omogući veću minutažu frontmenu nekog rok benda nego gradonačelniku ili predsedniku savezne vlade. Muzička redakcija Studija B je i danas aktivan učesnik u afirmisanju prepoznatljivog rok zvuka. Studio B je pokrenuo inicijativu da se trg ispred Beograđanke nazove Trg Đoke Vještice, ali je u skladu sa važećom zakonskom regulativom za realizaciju takve ideje potrebno da prođu tri godine od njegove smrti. Pajević, nezvanični beogradski ombusman. Među studentskom populacijom najslušanija je emisija Slušaonica 6 koju pripremaju i vode studenti novinarstva Fakulteta političkih nauka. U odnosu na kada je dvanaestoro ljudi činilo redakciju, danas Studio B ima 232 stalno zaposlenih i dvadesetak honoraraca. REĆI ĆU VAS STUDIJU B Muzička slika Studija B je bila i ostala sinonim za nešto drugačije, avangardno i progresivno. Zahvaljujući modernoj muzičkoj koncepciji Studio B je decenijama bio neprikosnoveni lider u formiranju muzičkog ukusa i promovisanju domaće rok i pop scene. Bio je dovoljno hrabar da sedamdesetih godina omogući veću minutažu frontmenu nekog rok benda nego gradonačelniku ili predsedniku savezne vlade. Uvek je mnogo značio Beograđanima jer je rešavao njihove probleme. I danas vesti počinju informacijom da je u Rakovici pukla vodovodna cev ili o zastoju na Gazeli a tek onda slede društvo informacije o tome šta je predsednik uradio toga dana. Gradska dešavanja, problemi i servisne informacije koje svakodnevno mogu da čuju na Studiju B dovoljan su razlog da građani ovaj medij proglase gradskim javnim servisom. Zaposleni s ponosom ističu kako se i danas ponovo na šalterima u Beogradu može čuti Tuži ću vas Studiju B. Kažu da je to razlog zašto ujutru dolaze na posao.. Prema istraživanjima, TV Studio B se po gledanosti nalazi iza RTS - a i Pinka, u trci sa TV B92 i FOX-om dok je radio među 10 najslušanijih stanica u gradu. 40 GODINA SIMBOL BEOGRADA Duško Radović U čast jubileja na ovoj televiziji se mesec dana, do 15.aprila, emituje niz programa u okviru kampanje 40 godina simbol Beograda. Godišnjica je obeležena već tradicinalnom dodelom nagrade Najbeograđanin. Ove godine su tu nagradu dobila tri naša sugrađanina: vozač GSP-a koji je pomažući putniku u invalidskim kolicima da izađe iz autobusa upao u otvoreni šaht i polomio obe noge, vozač autobusa 26 i naša sugrađanka koji su nedavno sprečili pokušaj otmice devojčice u autobusu. Takođe, iz aviona koji je nadletao Beograd 1. aprila su bačeni leci a najsrećniji koji je pronašao vodeni žig JAT - a je dobio dve besplatne karte za Portorož. Proslava 40. rođendana je obeležena i rok koncertom u Domu omladine na kojem je nastupala Disciplina kičme, Darkvud dab, Van Gog, Svi na pod, Marčelo. MonopolList želi srećan rođendan Studiju B! Milanka VASILjEVIĆ 27

28 društvo Porodično nasilje - svuda oko nas Da LI TI KAŽE DA TE VOLI DOK TE UDARA ILI SAMO KAD POKUŠAVA PONOVO DA TE OSVOJI?! Nasilje u porodici u Srbiji je u deceniji za nama u naglom porastu 28

29 društvo Do skoro sakriven i potisnut iza zatvorenih vrata, fenomen porodičnog nasilja je poslednjih godina eskaliralo u javnosti i više ne silazi sa naslovnih strana i TV ekrana. Tako, saznajemo da svakodnevno raste broj žena i dece koja traže pomoć odgovarajućih socijalnih institucija, savetovališta i skloništa. Uvek mislimo da se to dešava tamo negde daleko, nekom drugom, ali činjenica je da se žrtve porodičnog nasilja nalaze svuda oko nas. Žrtva porodičnog nasilja vrlo lako može biti naša prijateljica, sestra, komšinica, a da toga zapravo nismo, ili ne želimo da budemo svesni.. Udarila sam se u vrata, Pala sam niz stepenice,i slični vešti izgovori i bojažljivi osmesi taktike su kojima žrtve nasilja pribegavaju ne bi li sakrile sramotu, iako ista i nije njihova... KO SU NAJČEŠĆE ŽRTVE PORODIČNOG NASILJA? Sudska praksa je pokazala da je dominantan oblik nasilja u porodici nasilje prema bračnom partneru, odnosno ženi (48,9 %), vanbračnoj i razvedenoj ženi (18,2 %), zatim prema roditeljima, deci, svekrvi, pastorku, dedi, babi i sestri. Veliki je procenat i nasilja dece prema roditeljima i iznosi 14,3 %, dok je dete žrtva roditeljskog nasilja u 8,6 % slučajeva. Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko, a svaka druga psihičko nasilje od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera. Nasilje od strane partnera najčešće trpe mlade i žene srednjih godina, dok je nasilje od strane sinova uglavnom upereno ka starijim ženama (preko 60 godina), dok se nasilje koje čine očevi odnosi na vrlo mlade devojke. Svako šesto dete u Srbiji je žrtva porodičnog nasilja i fizičkog zlostavljanja, uključujuci i seksualno. Nasilje nad decom čine i očevi i majke, međutim sama deca nasilje vrlo retko prijavljuju jer ga ne prepoznaju. Nasilja nad decom ima mnogo više nego što se pretpostavlja i najčešće ga prijavljuje komšiluk i rodbina. Svako nasilje u porodici u kojoj ima dece je i nasilje nad decom bez obzira da li su mu deca neposredno izložena. Porodično nasilje se obično posmatra kao odnos muža i žene ali deca najčešće prisustvuju scenama nasilja. Ona ga posmatraju iz iste ili susednih prostorija, pokušavajući ponekad da intervenišu, da zaštite majku ili potraže pomoć od drugih. Dakle, u slučajevima porodičnog nasilja deca su i sama, posredno ili neposredno, žrtve, a nisu nepoznati ni zločini nad još nerođenom decom. ZAŠTO ŽRTVE ĆUTE? Žrtve nasilja najčešće zbog teške ekonomske situacije i straha odlučuju da ćute i nastave da trpe nasilnika. 63,5 % žrtava, uglavnom žena, nikada se nikome nije obratilo za pomoć, iako su nasilje trpele godinama, pa i decenijama. Razlozi neprijavljivanja nasilnika su sramota, osuda okoline, strah od osvete, briga za bezbednost deteta. Upravo neprijavljivanje nasilničkog ponašanja je velika greška, jer izostaje adekvatna pomoć i ujedno se narušava psiha žrtve, obično žene, a kasnije i deteta koje nije samo nemi posmatrač već trpi psihičku torturu. Zabrinjavajuć je i podatak da je period trpljenja nasilja u porodici u Srbiji u proseku oko 12 godina i da se žrtve tek tada odluče da potraže stručnu pomoć i zaštitu. Pri tome, oko 68% slučajeva žrtvi najčešće ne zna kome da se obrati za pomoć. Poslednjih dana polemiše se o jednom učesniku u kvizu Trenutak istine koji je u emisiji od 31. marta izjavljivao da je vlasnik njegove žene, da je tukao ženu jer nije znala da ućuti kad on priča, ali i decu zato što su plakala dok je prebijao suprugu. Žrtve ovog nasilja ćutale su 18 godina, dok nasilnik sam nije izjavio kakva je (ne)dela radio. Tužilastvo je obećalo da će reagovati iako žrtve svih tih godina nisu prijavile slučaj. PROFIL NASILNIKA Kako u stvari izgleda tipičan nasilnik? Istina je da ih ne možemo tako lako prepoznati u masi, jer su obično u pitanju, naizgled, sasvim obični ljudi. Kućni prijatelj, komšija, profesor, šef na poslu... Deluju kao veoma fini, dobri ljudi, a samo oni znaju šta se dešava kada odu svojim kućama i navuku roletne. Prema statističkim podacima nasilje najčešće čine supruzi, bivči supruzi i vanbračni partneri i to u 78% slučajeva. Na drugom mestu su sinovi 9%, a na trećem očevi 4,2%. Ćerka se u ulozi nasilnice javlja u 2% slučajeva, dečko u 1,8%, a majka i svekrva u 1,6%. Većina nasilnika (22,9 %) je starosti između 41 i 48 godina, skoro 17 % su muškarci od 25 do 32 godina, 15 % nasilnika je starosti od 33 do 40 godina, a među starijima od 65 godina ima najmanje nasilnika (6,4 %). Većina počinilaca krivičnih dela (48,98%) ne priznaju zločin, nešto više od 31% nasilnika odgovornost prebacuje na žrtvu, a 25% osporava da uopšte ima veze sa događajem. Samo 10,1% izvršilaca nasilja krivi i sebe i žrtvu, a najmanji broj njih, svega 6,3%, prihvata sopstvenu odgovornost. Među počiniocima nasilja najčešće se pominju zanimanja inženjer, stomatolog, mašinski tehničar, srednjoškolski profesor, umetnik, lekar, zemljoradnik, oficir, trgovac, stolar, ekonomista, doktor medicinskih nauka, vodoinstalater, socijalni radnik, pravnik, veterinar, pilot, taksista, pekar, mašinbravar, fizioterapeut... To samo potvrđuje opštevažeći stav da se izvršioci nasilja u porodici regrutuju iz svih društvenih slojeva, da su različitog obrazovanja i različitih zanimanja. ŠTA JE UZROK NASILJA U PORODICI? Izloženost žena nasilju u porodici ima duboke korene u patrijahalnoj strukturi društva i tradicionalnoj podeli polova. Promene u javnom životu, poput rata, nemaštine, gubljenja zaposlenja, u značajnoj meri utiču na odnose među ljudima i pogoduju nasilju i u porodici i van nje. 29

30 društvo da ga odvede na lečenje. Policija vodi evidenciju poziva i to može biti jedan od dokaza na sudu. Nasilje u porodici je krivično delo i žrtva ima pravo da podigne krivičnu prijavu ili zatraži Prošle godine, samo dvojica nasilnika iseljena su iz porodice, a u istom periodu Savetovalištu se za pomoć obratilo gotovo žrtava. Dok nasilnici ostaju kod kuće, Sigurne kuće koje su jedina utočišta za žene i decu, stalno su pune. U društvu koje je doživelo više od deset godina rata, političkih nemira, sankcija i siromaštva, nasilje je postalo deo svakodnevnih života. Patrijarhalne i autoritarne vrednosti su u građane Srbije usađivane vekovima, a duboko ukorenjena diskriminacija i degradacija žena je u srži našeg društvenog sistema. Muškarci u ovoj zemlji često doživljavaju sebe kao zaštitnike i hranitelje, i uzimaju sebi za pravo da zlostavljaju one koji materijalno zavise od njih. 30 POSLEDICE Najčešći uzrok smrti žena starosti od 19 do 44 godine u svetu je nasilje u porodici, što ga čini mnogo češćim uzrokom od ratnih stradanja, malignih oboljenja ili saobraćajnih nesreća. Statistika Saveta Evrope govori da između 40 i 70 % žena ubiju njihovi intimni partneri. Brojna istraživanja pokazuju da deca koja su bila svedoci nasilja mogu imati ozbiljne zdravstvene poremećaje, probleme u ponašanju i pojačanu agresivnost. Ne retko, deca - svedoci ili žrtve nasilja, u odraslom dobu takođe postaju nasilnici. Alkoholizam i narkomanija su oblici autodestruktivnog ponašanja ili životnog scenarija zasnovanog na emotivnoj zavisnosti. Mnogi stručnjaci smatraju da bilo koji oblik takve zavisnosti kod mladih ukazuje na problem u porodičnom smislu, pa tako možda i na nasilje. KOME DA SE OBRATIMO? Da li ti kaže da te voli dok te udara ili samo kada pokušava da te ponovo osvoji? Kažeš sebi da je to tvoja greška, da si to zaslužila, ali takvo ponašanje ne sme da ima izgovora bilo da te udara ili verbalno zlostavlja. To će se ponovo dogoditi. Idi, pre nego što bude prekasno! kaže u spotu o nasilju u porodici, Hali Beri (Halle Berry), jedna od svetski poznatih glumica koja je javno govorila o zlostavljanju od strane svog bivšeg dečka, i koja je takođe gledala kako otac alkoholičar tuče njenu majku i sestru. Ako uočite da neko dete ili žena trpi nasilje ne zatvarajte oči, sutra bilo ko od vas može postati žrtva. Postoje mnoge institucije kojima možemo da se obratimo ili da uputimo onoga kome je potrebna pomoćsvaka žrtva nasilja ima pravo na policijsku zaštitu. Policija interveniše u situacijama akutnog nasilja ( treba zvati dok nasilje traje ili kada pretpostavljate da će uslediti). Ukoliko je nasilnik pijan, drogiran ili psihički bolesnik, možete istovremeno zvati i hitnu pomoć meru zabrane prilaska i uznemiravanja. Centar za socijalni rad je zadužen za sve probleme u porodici. To je organ starateljstva te određuje staratelja dece po razvodu, kao i model viđanja sa drugim roditeljem. U većini slučajeva starateljstvo se dodeljuje majci ukoliko ona to želi. Materijalna situacija roditelja ne može biti razlog za dodelu starateljstva drugom roditelju. Centar određuje i materijalnu pomoć ekonomski ugroženom stanovništvu. Žrtve obično nemaju poverenja u naše nadležne organe i teško se odlučuju da prijave nasilje. Zato se širom Srbije sve više otvaraju Sigurne kuće, institucije koje staju u zaštitu žena i dece koja OPŠTA DEKLARACIJA O PRAVIMA ČOVEKA Član 3: Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti. su izložena porodičnom nasilju. U Srbiji postoji ukupno devet Sigurnih kuća. U njima žene i deca imaju krov nad glavom, hranu i što je najvažnije mogu da budu sigurni da ih niko neće maltretirati i zlostavljati. Imaju šansu za novi, bolji život i nadu da će pravda, nekada, biti zadovoljena. Zato, kao mladi ljudi koji tek stasavaju u ovom moralno degradiranom društvu moramo da naučimo da pred ovakvim stvarima, nikada i ni u kom slučaju ne smemo da žmurimo jer tako, posredno, podržavamo ovakvo ponašanje. Da li bi iko od nas voleo da sutra drugi okreću glavu dok naša ćerka, sestra, majka doručkuje i večera batine?! Ivana MILOŠEVIĆ

31 Intervju sa Milanom Todorovićem, filmskim rediteljem i producentom i Kristinom Klib, glumicom društvo ZONA MRTVIH SE USKORO NASTAVLJA Srpski film Zona mrtvih reditelja Milana Todorovića i Milana Konjevića predstavljen je beogradskoj publici premijerno prošle godine na FEST - u, a potom i u ostalim gradovima Srbije. Radnja filma događa se na lokacijama Pančeva. Uzrok svih događaja je ekološki incident do koga je slučajno došlo na železničkoj stanici. Opasan biohemijski otrov pretvara Pančevce u bezumna bića željna krvi - zombije. Agenti Interpola, usled pomenutog haosa, primorani su da oslobode zatvorenika misteriozne prošlosti kako bi s njim i s još par nezaraženih omladinaca preživeli nadolazeću apokalipsu. U filmu igraju poznati internacionalni glumci: Ken Fori, legenda horor žanra (koji iza sebe ima brojne uloge u filmovima The Texas Chainsaw Massacre III, Dawn of the Dead ). Kristina Klib (Kristina Klebe), Emilio Roso, Vukota i Iskra Brajović, Miodrag Krstović i dr. Film je prikazan na dvadesetak festivala, dobio je nekoliko nagrada, a u distribuciji je u Japanu, Francuskoj i Velikoj Britaniji. U Nemačkoj, Španiji, Italiji i Americi biće u distribuciji do kraja godine.svi oni koji su propustili da pogledaju ove strašne scene s zombi Pančevcima, mogu kupiti DVD izdanje koje je uveliko u prodaji. Novinarka MLa je u razgovoru s Milanom zabeležila: Kako ste došli na ideju da napravite zombi film u Pančevu? Vukota Brajović i ja imali smo prvobitnu ideju da napravimo seriju s vampirima, a nakon toga treš film o zombijima. Ubrzo smo od toga odustali i rešili da napravimo film Bekstvo iz Pančeva. Osnov za nastanak zombija bilo je zagađenje koje je stalno prisutno u Pančevu. Kada je ideja počela da se razvija? Prva verzija scenarija je bila predviđena za kratki film u kome se Pančevci pretvaraju u zombije jer piju Weifert pivo koje je bilo izloženo zagađenju, a onda pronalaze lek u vidu drevnog originalnog recepta koji je sam Đorđe Vajfert sakrio u zidinama stare pivare. Međutim, ideja o zombi epidemiji nam se dopala, pa smo napisali novu priču. Osećali smo da imamo dobar scenario u rukama pa smo počeli ambicioznije da razmišljamo. Reakcija Mikija Krstovića još godine naterala nas je da delamo krupnije. Osnovali smo našu producentski kuću Talking Wolf Productions, koja je i realizovala ovaj film. Loris Kurči je video neki naš promo i zainteresovao se da film bude na engleskom jeziku. Kako ste uspostavili saradnju sa internacionalnim glumcima? Loris Kurči je predložio Kena Forija kao gostujuću ulogu. Vukota i ja smo bili oduševljeni tom idejom. Kada smo Milanu Konjeviću predstavili projekat, on je pomislio da nismo normalni jer želimo da snimamo zombi film u Srbiji u kojem bi se pojavio Ken Fori. Napisao je novu verziju scenarija koja je gostojuću ulogu Forija zamenila glavnom. Ken Fori je bio 31

32 društvo oduševljen svojim likom, a i scenario mu se jako dopao, tako da je on postao jedan od motora pokretača celog projekta. Tada su se umešali i španski producenti i došli smo do angažovanja Kristine Klebe, koja je glumila u rimejku filma Noć veštica, kao i do Emilia Rosa. Za ulogu Emilia Rosa, koji igra misterioznog zatvorenika, prvo je bio predviđen Vukota Brajović, ali smo ubrzo shvatili da je Roso nekako bolji za tu rolu, pa smo i njih dvojicu obrnuli. Tim okretom su stvari nekako i došle na svoje mesto, jer je Vukota iz starta hteo da igra lika Armagedona, koji mu se oduvek najviše dopadao. Zanimljivo je da su svi strani glumci pristali posle čitanja scenarija, koji im se svideo na prvu loptu. Vaše iskustvo sa Ken Forijem, Kristinom Klebe i Emiliom Rosom? Fenomenalno. Rad sa Kenom Forijem bio je pre svega velika čast! On je jedna od najprijatnijih osoba koju sam ikad upoznao. Pohvaljujem njegovu profesionalnost. Što se tiče Kristine i Emilija, oboje su takođe bili predani i požrtvovani, i trudili su se da izvuku maksimum iz svojih likova. Kakva je bila saradnja sa Milanom Konjevićem i Vukotom Brajovićem? Nas trojica smo veliki prijatelji, i imali smo slično viđenje filma, tako da smo se dopunjavali u svim segmentima. Nemoguće je razlučiti šta je čiji doprinos filmu, jer smo se oko svega dogovarali i podržavali jedni druge. Opišite nam ukratko neke anegdote sa snimanja. Eh, ko će se setiti svega. Najzanimljivije od svega je što je Ken odbio ulogu u rimejku Friday the 13th zbog našeg filma! Njemu je bila ponuđena uloga lokalnog šerifa. Milan i ja smo se skamenili, kada nam je saopštio to. S jedne strane, čovek je odbio Majkla Beja zbog našeg malog filma, a sa druge strane, nekako bih baš voleo da gledam Friday the 13th sa Kenom Forijem. Što se tiče scene skoka sa voza, to je trebalo da odradi kaskader, međutim, prvi dan snimanja u Luci Dunav, ja sam čuo neki žamor i Kena kako me doziva. Pogledao sam u pravcu vagona i video Kena kako bez ikakve ograde ili zaštite trči po krovu i viče kako on želi sam da odradi tu scenu. 32 Naravno nismo mogli da mu objasnimo koliko je to opasno, tako da sam ja sutradan žmureći režirao scenu u kojoj Ken Fori, čovek od 60 godina, trči po krovu vagona, a zatim prikačen za sajlu skače u ambis. Nisam mogao da gledam od straha... Kakvi su utisci publike? Film je u bioskopima pogledalo oko ljudi, što je sjajan uspeh za srpski Film Zona mrtvih našao se u selekciji dvadeset festivala za sada. Najznačajniji je svakako najveći festival filmova fantastike na svetu SITGES (Španija) i dodela nagrada za filmove horora i fantastike, u Italiji Fantasy Horror Award (Italija). zombi film. Često dobijam -ove u kojima mi klinci govore da je to najbolji film ikad!! Mnogo mi više znači kada mi neki dečko kaže da je pogledao film 10 puta u bioskopu, nego bilo kakva filmska kritika. Čarls Bronson je rekao Mi ne pravimo filmove za kritičare. Oni ionako ne kupuju bioskopske ulaznice! Na festivalu u Nišu najvili ste snimanje drugog dela Zona mrtvih. Gde će se odvijati radnja filma i otkrijte nam vašu viziju kako će otprilke to izgledati? Nastavak će se zvati Gnev mrtvih Ne mogu da ulazim u detalje zapleta, ali mogu reći da će se radnja odvijati na snegu, u vreme novogodišnjih praznika. Želja mi je da Ken Fori sredi jednog Deda Mraza zombija! Šta vam je u planu u narednom periodu? Trenutno razvijamo nekoliko scenarija.. Mislim da srpska kinematografija zavisi uglavnom od konkursa i komišija, što potpuno ubija kreativnost i entuzijazam, jer nije bitno kakav ti je scenario i projekat, već koga znaš u komisiji. Zato najbolji filmovi nikada neće biti snimljeni Što se tiče nastavka Zone mrtvih, scenario je već napisan, Ken Fori je učestvovao u pisanju, i biće ko - producent filma. Druga glavna uloga napisana je za Majkla Ajronsajda. Zona mrtvih je nominovan za najbolji film na ceremoniji dodele nagrada Fantasy Horror Award, u Italiji, a drugu nominaciju na istom dobila je Kristina Klib za najbolju žensku ulogu. Uz Milanovu pomoć uspeli smo pa prenesemo Kristini srdačne čestitke i to smo iskoristili da je pitamo nešto: Kako na Vas utiče nagrada koju ste osvojili? Ne mogu da objasnim osećaj koji sam imala nakon proglašenja za nagradu Fnatasy Horror Award. Bila mi je velika čast. Bila je velika konkurencija. Tu su se našli i najpoznatiji italijanski producenti horor filmova među kojima i Dario Argento. Ovo je prva prava nagrada koju sam ikada mogla dobiti za film i veoma mi znači. Kakvo vam je iskustvo doneo film Zona mrtvih? Potpuno novo iskustvo koje sam stekla prilikom snimanja ovog filma bilo je, svakako, ubijanje zombija. Takođe je jako interesantna bila napetost koju smo često osećali prilikom snimanja. Igranje u horor filmovima svakako je mnogo drugačije od glume u, npr. dramama. Sve je tako nestvarno i nemoguće a vi ga morate predsatviti realnim. Da li Vam se dopala Srbija i da li ćete opet doći? Volim Srbiju i moje prijatelje iz Srbije. Veoma sam zahvalna Milanu Todoroviću, Milanu Konjeviću i celoj ekipi. Naravno, htela bih ponovo da dođem. Ivana MANDIĆ

33 Satira modernog društva u animiranim serijama Mozaik CRTANE SERIJE OGLEDALO STVARNOSTI Šta je zapravo uzrok pojavi da se zarada pojedinih animiranih serija mere stotinama miliona dolara? Simpsonovi i Saut Park, kao ubedljivi predvodnici, na svojevrstan način parodiraju sve glavne tekovine današnjeg društva, zasmejavajući tako veoma širok dijapazon gledalaca. U njihovim brojnim porukama maskiranim humorom uživaju kako mladi, tako i oni malo stariji. 33

34 Mozaik SIMPSONOVI NAJDUŽA TRADICIJA, MINIMALNA POTREBA ZA CENZUROM Ova kultna animirana komedija odmah je naišla na neverovatan odziv kod gledalaca širom sveta. Svojim izuzetnim humorom i fenomenalnim dosetkama ostvarila je neverovatan uticaj na američku popularnu kulturu i tako su članovi porodice Simpson postali ikone svog vremena. Prva epizoda emitovana Met Grejning je glavne likove Simpsonovih oblikovao prema porodici u kojoj je odrastao, zamenivši samo svoje ime sa Bart. je 17. decembra daleke godine. Serija je čak dobila svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih 14. januara godine. Najzaslužniji za to je svakako Met Grejning (Matt Groening), idejni tvorac Simpsonovih, koji je likove oblikovao prema članovima vlastite porodice, zamenivši samo svoje ime sa Bart. Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život popularne porodice. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije. Najpoznatija je po samokritičkom humoru. Porodica Simpson imala je značajan uticaj na pop -kulturu, pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a Homerov uzvik nezadovoljstva dou (d oh) je čak uvršten u Oksfordski rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem Simpsonovih, pri čemu se naročito misli na serije Kralj brda, čuveni Saut Park i Porodični čovek ( Family guy ). Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po mišljenju nekih, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dobija i dalje pozitivne kritike. Veliki adut Simpsonovih u odnosu na najvećeg rivala Saut Park je prilično mala doza vulgarizama, što omogućava čak i najmlađima da ih rado gledaju bez 34 prekora roditelja. Prednost se daje klasičnom predstavljanju društva sa svim njegovim dobrim i lošim osobinama. Serija redovno izvrgava ruglu osobe iz sveta zabave. Čak se i Rupert Merdok, čije korporativno carstvo uključuje i TV kuću FOX koja je prva počela da emituje Simpsonove, pojavio u nekoliko epizoda. Ismevanje ove TV kuće je čak postalo stalna šala u seriji. Grejning se tokom godina bavio i političkom satirom, često prikazujući bivše i aktuelne predsednike SAD, ali i druge svetske vođe. Neki od primera su: Džordž H. V. Buš, prikazan kao Homerov zakleti neprijatelj u epizodi Dva loša suseda ; Al Gor je ismevan zbog svoje, u seriji, banalne ličnosti, a Ujedinjene nacije često su prikazane kao nesposobna organizacija. Seriju su prihvatili mnogi socijalni konzervativci zato što su Simpsonovi, za razliku od drugih, modernijih porodica iz TV serija, ipak tradicionalna porodica. Serija se poigravala mogućnostima vanbračnih avantura, ali na kraju uvek još više učvršćujući Homerov i Mardžin brak. Konzervativni i evangelički Homerov uzvik nezadovoljstva dou (d oh) uvršten je u Oksfordski rečnik engleskog jezika. hrišćani takođe su istakli i ulogu Neda Flandersa kao uzora predanog hrišćanina koji je ponekad ismevan, ali uprkos stalnim Homerovim provokacijama ne odstupa od svog načina života. Međutim, postoje mnoge epizode koje socijalni konzervativci ne odobravaju toliko. Na primer, u jednoj od epizoda Homer pobeđuje homofobiju i sprijateljuje se s homoseksualcem, dok u drugoj promoviše prihvatanje gej brakova. Uz to, Lisa Simpson, najinteligentniji član porodice, prikazana je kao veliki liberal. Tradicija serije postale su epizode za Noć veštica. Epizodom Treehouse of Horror započela je tradicija od tri odvojene i nepovezane priče u svakoj od ovih epizoda. U tim pričama naslovna porodica se najčešće nađe u nekom zastrašujućem, naučno -fantastičnom ili neprirodnom okruženju, a ovakvim epizodama obično se parodira ili odaje počast slavnim filmskim ostvarenjima iz tog žanra. SOUTH PARK VULGARNOST I RUGANJE NA (NE)ZAVIDNOM NIVOU Saut Park je nastao kada su Trej Parker i Met Stoun, tada studenti filma na univerzitetu u Koloradu kreirali kratki animirani film nazvan The Spirit of Christmas. Grubo napravljeni film prikazivao je prototipske verzije likova iz kasnijeg Saut Parka uključujući lik nalik Kartmenu koji je nazvan Keni i neimenovani lik nalik Kajlu. Uzor dvojice inovatora je Leteći cirkus Montija Pajtona, ali uspeh u dobroj meri duguju inspiracijama poput Simpsonovih Meta Grejninga i Bivisa i Batheda Majka Džadža godine član izvršnog odbora TV kuće FOX, Brajan Grejden, video je film i zatražio od Parkera i Stouna da naprave novi film koji će poslati prijateljima kao božićnu čestitku. Taj novi film je prikazivao borilački dvoboj između Deda Mraza i Isusa, a brzo se proširio kopiranjem i Internetom, i na kraju je postao hit. Popularnost njihovog filma dovela je Parkera i Stouna u pregovore za kreiranje serije, prvo s FOX - om, a kasnije sa Comedy Central gde je serija na kraju i emitovana 13. oktobra godine napravljen je i dugometražni film, South Park : Bigger, Longer & Uncut, koji je dobro primljen od strane publike i kritike. U filmu je sadržan popriličan broj pesama što je pohvaljeno kao doprinos odumirućem mjuziklu, a jedna pesma, Blame Canada nominovana je i za Oskara. Smatra se da je između svih ostalih pesma u filmu ta izabrana jer je najpristojnija. Oskara je ipak dobio Fil Kolins za pesmu You ll be in my heart iz animiranog filma Tarzan. U jednoj kasnijoj epizodi brojne šale su napravljene na njegov račun usled rezultata Oskara. Film je takođe ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao animirani film sa najvećom količinom nepristojnosti (399). Kultna crtana serija za odrasle bavi se

35 Mozaik životom četvorice dečaka u jednom prilično neobičnom gradiću u Koloradu, Sjedinjene Američke Države, planeta Zemlja. Roditelji, učitelji, nekoliko desetina slavnih ličnosti i čudna bića sa drugih planeta ne mogu da spreče dečake da se zabavljaju, bez obzira na količinu lokalnih i globalnih tragedija koje će se sručiti na gradić Saut Park. Da li će ikada Stenovo i Kajlovo prijateljstvo biti ugroženo? Da li će Keni prestati da gine u svakoj epizodi? Da li će iko ikada početi da poštuje Kartmanov autoritet? Sve ovo saznaćete (možda) ukoliko budete pažljivo pratili ovaj nesvakidašnji crtani serijal. Sada već kultna, crtana televizijska serija Saut park, hronologija je života, posebno školskih dana četvorice osmogodišnjaka koji su učinili sve da se značajno pomere granice dobrog ukusa na televiziji. Saut park je animirana anarhija koja zastupa ideje panka u vreme potpune političke korektnosti - ne štedi nikoga, nemilosrdno se ruga svima Sa posebnim zadovoljstvom autori napadaju tabu teme - od vjetnamskog rata, preko seksualnog zlostavljanja dece, rasnog i Film South Park: Bigger, Longer & Uncut ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao animirani film sa najvećom količinom nepristojnosti (399). nacionalnog pitanja, do religioznosti, porodice, bulimije, hendikepiranosti, pedofilije i rata u Iraku. Iako su se do sada zamerili mnogima (posebno je u javnosti odjeknuo protest Sajentološke crkve i Toma Kruza), Trej Parker i Met Stoun do sada nisu napravili niti jedan kompromis. Već gotovo deset godina oni stvaraju najoštriju i najeksplicitniju satiru američkog načina života koja se ikada pojavila na televiziji i očigledno uživaju u tome. BUDUĆNOST CRTANIH SERIJA Crtane serije su došle u pravo vreme, krajem dvadesetog veka, kada je informatička era naglo ubrzala život, donela nove stresove i smanjila vreme za razonodu i opuštanje tela i duha kroz preko potreban smeh. Gledajući epizode popularnih animiranih komedija možemo bar na kratko da zaboravimo sostvene brige i probleme i vidimo kako se ljudi snalaze sa time u nekom imaginarnom svetu. Navodnici otud što je upravo stvarni život prosečnog čoveka stavljen pod lupu satire, dajući nam priliku da društvo u kojem živimo posmatramo iz malo drugačijeg ugla i pripremimo se za novo sutra koje nas s nestrpljenjem čeka. Uroš BANJAC 35

36 Mozaik Sedmo čudo sveta - piramide VREME PRKOSI SVEMU ali PIRAMIDE PRKOSE VREMENU Ove veličanstvene građevine još uvek nose sa sobom veo misterije - kako su ljudi pre 4500 godina uspeli da ih sagrade prenoseći kamene blokove ogromne težine i kako je sve urađeno toliko precizno, s obzirom da postoji podatak o tome da nijedan arhitekta današnjice ne bi mogao tako nešto da izvede? 36 PIRAMIDE U GIZI Piramide u Gizi, u Egiptu, spadaju među najpoznatije i najstarije građevine čovečanstva i jedine su preostale od Sedam svetskih Napoleonova tajna Napoleon Bonaparta je proveo nekoliko sati u centralnoj odaji Keopsove piramide. U knjizi Secrets Of The Great Pyramid, Piter Tomkins piše: Kada je izašao, general je bio vrlo bled i impresioniran. Kada su ga pitali da li je doživeo nešto misteriozno, on je rekao da ne želi da govori, i da ga nikada više ne pitaju o tome. I posle mnogo godina Napoleon je odbijao svaki razgovor o svojim iskustvima koja je doživeo unutar Velike piramide. Na Svetoj Jeleni, neposredno pred smrt, rekao je : Ne, ne vredi. Nikada mi ne biste poverovali. Za razliku od Napoleona, Nikita Hruščov, nekadašnji predsednik Sovjetskog Saveza, nije se usudio da uđe u Keopsovu piramidu. Dan pre zakazane posete piramidi, iznenada je promenio plan i sa pratnjom se vratio u SSSR. Da li se plašio prokletstva faraona? čuda antike. Smatra se da su Keopsova (koja je ujedno i najveća - tako je velika da se može videti i sa Meseca), Kefrenova i Mikerinova piramida sagrađene jos pre 4500 godina. Građene su tako da nijedna ne stvara senku ovoj drugoj. Danas je dopušten obilazak sve tri piramide, ali za turiste ulazak je dopušten samo u najmanju, Mikerinovu piramidu i to privremeno. Kažu da sam dolazak na takvo mesto u ljudima budi poseban osećaj. Ulazak se ne preporučuje osobama sa srčanim problemima, psihičkim oboljenjima i strahovima. Najveći problem pri silaženju u piramidu nije pognut položaj već nedostatak vazduha. Zbog načina na koji su piramide sagrađene i činjenice da se ide nizbrdo, sve vreme vazduh jako slabo ulazi u piramidu, stoga je, kako se ide dublje, sve teže disanje. Ulaz je na trećem spratu odakle počinje spuštanje ka prizemlju ispod kojeg je samo jedan nivo, gde je bio sahranjen faraon. Od 38 piramida koje postoje na svetu najčuvenija je Keopsova, koju je prema pisanju antičkog istoričara Herodota, izgradilo robova tokom punih 20 godina. Ali da li je zaista bilo tako? ISTINA ILI MIT? Ni u jednoj piramidi nije sačuvan kompletan sadržaj osim u Tutankamonovoj grobnici. Jedino za Keopsovu piramidu nije dokazano da je bila grobnica. Doduše, u centralnoj odaji postoji ogroman sarkofag koji je pronađen prazan. Smatra se da je ova piramida korišćena za aktiviranje nekih viših nivoa energije i za izmene stanja svesti. Velika piramida je vekovima posle izgradnje čuvala svoju tajnu jer niko nije uspevao da otkrije ulaz. Arapski kalif je 820. godine, ponesen pričama o ogromnom blagu koje se krije u unutra, angažovao najbolje arhitekte i stručnjake toga vremena da pronađu ulaz. Mesecima su pokušavali da otkriju tajna vrata, ali uzalud. Onda su odlučili da kroz sredinu prokopaju tunel. Posle više meseci, baš pred odustajanje, jedan od radnika je začuo odjek. Bušenje je nastavljeno i našli su se ispred prolaza širine jednog kvadratnog metra. Prolaz se spuštao naniže te su ubrzo naišli na slepi hodnik koji je samo jedan od mnogih u piramidi. Zahvaljujući slučajnosti, hodnik je bio sa niskom tavanicom po kome su mogli da se kreću jedino na kolenima i uskoro su stigli do prostorije koja se danas naziva Kraljičina soba. Vraćajući se u suprotnom smeru naišli su i na Kraljevu odaju čiji je ulaz bio zapečaćen. Razvaljivanjem vrata došli su do razočaranja - unutra nije bilo ničega! Samo jedan veliki kameni sarkofag. Zbog toga što nikada nije pronađeno ništa osim praznog kovčega, smatra se da Keopsova piramida i nije bila grobnica. Proučavanjem ove piramide otkriveno je i nekoliko čudnih činjenica: ogromni pragovi piramide nalaze se iznad prilično malih vrata koja vode u hodnik kojim se silazi. Čudno je i to što se samo iznad Kraljeve odaje nalazi ogroman kameni blok

37 Mozaik od 380 t nazvan soba za pražnjenje čija funkcija i dalje nije utvrđena. Treća anomalija jesu brane koje se nalaze iznad velike galerije. Postavljaju se još mnoga zagonetna pitanja, kao na primer: Zašto Kraljeva odaja nije u centru i zašto je nedovršena prostorija baš u suterenu? To još uvek može značiti da Velika piramida u međuvremnu nije opljačkana. Ono što je posebno neobjašnjivo jeste ponašanje kosmičkih zraka unutar piramide. U jednom intervjuu, poznati naučnik dr Amir Goheda je izjavio: Ovo je naučno nemoguće. Ili u geometriji piramide postoji neka bitna greška, ili ovde imamo posla sa misterijom koja prevazilazi sva moguća naučna objašnjenja. Nazovite to kako hoćete, okultizam, prokletstvo, briga me, ali u svakom slučaju u unutrašnjosti piramide deluje neka sila koja je u suprotnosti sa svim zakonima nauke. Slično kao i sa piramidama, otvaranje Tutankamonove grobnice, arheolozima nije donelo baš previše dobrog. Do godine, u samo 6 godina, dvadesetdvoje ljudi koji su radili na otvaranju grobnice, prevremeno su preminuli. Naučnici su se našli u čudu, pa smatraju da je moguće da je neka zaostala bakterija preživela sve te godine zatvorena i u dodiru sa ljudima napravila haos. Pri stapanju sa vazduhom bakterija se oslobodila (njeni toksini) i ljudi su se porazboljevali. Slična je kao bakterija koja izaziva botulizam (bacillus botullinus). ZAČUĐUJUĆI REZULTATI ISTRAŽIVANJA Ono što je sigurno istina i što je mnogobrojnim eksperimentima dokazano, počinje da rađa nove teorije o svrsi i nastanku piramida. Naučnici su vršili brojna istraživanja i dokazali da voda koja se nekoliko dana drži pod svodom nekakve makete piramide potpomaže rast biljaka i deluje antiseptično. Mleko u piramidi se ne kvari, već se pretvara u jogurt koji se može konzumirati. 37

38 Mozaik Još tridesetih godina ovoga veka, Francuz Andre Bovis, napravio je model Keopsove piramide visok sedamdeset centimetara i u sredinu, ispod piramide, stavio telo uginule mačke. Zamislite Bovisovo iznenađenje kada je posle izvesnog vremena ustanovio da telo ne samo da nije istrulilo, već se polako pretvorilo u osušenu i odrvenelu mumiju. Bovis je nastavio da eksperimentiše. Otkrio je da plodovi i stabla biljaka stavljeni pod model piramide postepeno gube vodu ravnomerno dehidrirajući i pri tom potpuno zadržavaju boju i aromu, i to u dugom vremenskom periodu. Postoji još mnoštvo začuđujućih rezultata do kojih se došlo. Neki od njih su da se obična voda nije smrzavala i do 40 stepeni ispod nule, kao i da je zadržavala svoje tečno stanje godinama; zatim da su sintetizirani dijamanti postali tvrđi i čistiji.. Takođe, dokazano je i to da se žilet naoštri potpuno ako stoji nekoliko dana ispod piramide. ARHITEKTE IZ SVEMIRA Da li je uistinu slučajnost to što visina Keopsove piramide pomnožena sa milijardom odgovara otprilike udaljenosti Zemlje od Sunca? Je li slučajnost i to što meridijan koji se proteže kroz piramidu deli kontinente i okeane na dve potpuno jednake polovine? Zanimljiv je i podatak da je masa Keopsovog sarkofaga tačno 10 na 15 - i stepen puta manja od mase zemlje. Takođe, prema nekim proračunima postoji izuzetno tesna veza između rasporeda molekula u DNK i odnosa bočne strane piramide sa dijagonalnom osnovom. Interesantno je i to da ugao uspona spirale DNK iznosi 26 º, a ugao nagiba glavne galerije na Keopsovoj piramidi- takoðe 26º! Prosečna visina Zemlje iznad mora iznosi 5449 inča (to je bilo moguće izmeriti tek pomoću satelita i računara) što je slučajno jednako visini piramide. Osnovica piramide podeljena dvostrukom visinom daje poznati Ludolfov broj π (3,1416). Zašto? Piramida, naime, ne deli samo kontinente i okeane na dve jednake polovine, nego i leži u težištu kontinenata. Kako su i čime golemi kameni blokovi dopremljeni iz kamenoloma? Kako su prevezeni i u milimetar tačno složeni jedan na drugi? Velika piramida jeste vidljivi dokaz jedne nepojmljive tehnike u ono vreme. Danas, u 21. veku, nijedan arhitekta ne bi mogao, makar mu stajala na raspolaganju tehnička pomagala sa svih kontinenata, ponovno da sagradi Keopsovu piramidu. Definitivno, treba razmisliti malo o ovome: Ako su robovi koji su učestvovali u izgradnji piramide obavljali tako veliki posao i uspevali da podignu 10 blokova na dan, što je objašnjenje koje liči na anegdotu, znači da su za otprilike dana, odnosno 664 godine, od 2,5 miliona kamenih gromada napravili divnu piramidu. Zbog čega su taj divni spomenik koji je težak 31, tona nastavili da grade kada je po već navedenom objašnjenju faraon do tada, zasigurno, morao umreti? Erih fon Deniken i pokret astroarheologa, zapamćeni su kao eksperti koji insistiraju na teoriji vasionskog porekla drevne ljudske kulture. Svemirske arhitekte su, smatrao je Deniken, učestvovale u izgradnji piramida, kako onih egipatskih, tako i onih na drugim meridijanima. Da li tu spada i naša navodno piramida na Rtnju, ostaje nam da samo da nagađamo. Naravno, ukoliko u ovakvu teoriju verujemo. Sve u svemu, pravog odgovora na sva postavljena pitanja još uvek nema. Kada su piramide i tajna koju u sebi nose u pitanju, kao da kraja nagađanjima, istraživanjima i novim zagonetkama nema. Uvek se, hteli ne hteli, vraćamo gotovo na početak. Na misteriju nastanka i gradnje ovih veličanstvenih spomenika. Možda je i to jedna od stvari koja doprinosi njihovim neospornim čarima... Bojana KRIVČEVIĆ POSLOVNA KAPIJA 23. april Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava 23. aprila u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi održaće se specifična manifestacija pod nazivom Poslovna kapija. Ova promocija najvrednijeg u zemlji u formi FESTIVALA KULTU- RE, TRADICIJE, MUZIKE, VINA I DOBRIH JELA, biće prilika za afirmaciju lokalnih vrednosti i ambijent za poslovne dogovore, privlačenje stranih investitora i uopšte strateško povezivanje. U ekskluzivnim prostorima Titovih salona, muzeja, atelje, hotela i laguna Poslovna kapija će biti demostracija nacionalne odlučnosti na putu ka Evropi. Centralni sadržaj je samit poslovnih ljudi u duhu funky business, privlačne atmosfere i ozbiljnih dogovora. Glavna tema, RAZVOJ ZEMLJE, podeljena je na niz poslovnih loža, seminara, izložbi i promocija. Na jednom mestu zajedno stručnjaci, poslovni ljudi, političari, finansijeri i gosti iz sveta. Poslovna kapija je skup zajedničkog poslovnog optimizma, povezivanja, znanja i šansi. Aprilski susret poslovnih ljudi Srbije u okruženju turističkih aduta ima za cilj da pokaže zemlju bogatu potencijalima. To je ozbiljna osnova za privredni optimizam, ohrabrenje za investitore, odlučnost za političare i šansu za kompanije iz svih oblasti. Kroz nastup festivala, hrane, pića i kulture biće to šansa da i opštine pokažu svoj značaj za turistički brend zemlje, da osvoje prestižnu poziciju u nacionalnoj promociji i da kroz ovu medijsku razglednicu Srbije privuku goste i investitore. 38

39 Mozaik 39

40 40 Mozaik