ZBORNIK NAU^NIH RADOVA

Transcription

1 UDK 167.7:63 YU ISSN: ZBORNIK NAU^NIH RADOVA Vol. 10. br RADOVI SA XIX SAVETOVANJA UNAPRE\ENJE PROIZVODNJE VO]A I GRO@\A Beograd

2 Redakcioni odbor Sa{a Krstanovi} (Beograd), Mirko Ivanovi} (Beograd), Savo Vu~kovi} (Beograd), Milan Adamovi} (Beograd), Dragan [kori} (Novi Sad), Tihomir Kasalica (Beograd), Lazar Avramov (Beograd), Petar Mi{i} (Beograd), Slobodan Milenkovi} Gaji} (Beograd), Vladislav Ognjanov (Novi Sad), Tripo [}epanovi} (Zrenjanin), Zorica Pajki} (Beograd), Zora Jeli~i} (Beograd). Izdava~ki savet Vaso Komneni} (Beograd), Gordan Zec (Beograd), Predrag Jovin (Beograd), Gordana [urlan-momirovi} (Beograd), Milan Nedi} (Beograd), Radmila Beskorovajni (Beograd), Slavica ^oli} (Beograd), Goran Grubi} Obradovi} (Beograd), Viliman Koljaji} (Beograd), Slobodan Vukovi} (Beograd), Janja Kuzevski (Beograd). Glavni i odgovorni urednik Vaso Komneni} Urednici Slavica ^oli} Sne`ana Milosavljevi} Uredni{tvo i administracija Beograd, Padinska Skela Tel: 011/ , , Fax: pkbagroe@eunet.yu, pkbagroe@yahoo.com Priprema: GRID Studio, Beograd [tampa: Grafiprof, Beograd Tira`: 200 primeraka Ovaj Zbornik Nau~nih radova XIX Savetovanja unapre enje proizvodnje vo}a i gro` a, {tampan je uz finansijsku pomo} Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.

3 Sadr`aj S. Matija{evi}, R. Kojovi} ELEMENTI RODNOSTI I KVALITETA GRO@\A SORTI NAMENJENIH PROIZVODNJI VRHUNSKIH BELIH VINA U JAGODINSKOM VINOGORJU \. Papri}, I. Kuljan~i}, Mira Medi} ISPITIVANJE NOVIH SORTI VINOVE LOZE NA KARLOVA^KOM UZGOJNOM OBLIKU V. Ognjanov SAVREMENI TRENDOVI U PROIZVODNJI BRESKVE U EVROPI SA OSVRTOM NA SITUACIJU U NA[OJ ZEMLJI M. Mitrovi}, M. Nikoli} LETNJI HIBRID KRU[KE - IV/ D. \urovi} UTICAJ TEMPERATURE NA ULAZAK SORTI KAJSIJE U PERIOD VEGETACIJE Jasminka Milivojevi} FIZIOLOGIJA CVETANJA I OPLODNJE SORTI JAGODE (Fragaria ananassa Duch.) M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Karaklaji}-Staji} UTICAJ RAZNIH DOZA MINERALNOG \UBRIVA NA PRINOS I KRU- PNO]U PLODA NEKIH SORTI [LJIVA U GUSTOJ SADNJI Ivana Stani}, \ur ina Ru`i}, S. Milenkovi} RAZMNO@AVANJE VISOKO@BUNASTE BOROVNICE CV BERKELEY ZELENIM REZNICAMA \ur ina Ru`i}, Tatjana Lazi}, Milena Kuzmanovi} RAZMNO@AVANJE SLABO BUJNE PODLOGE ZA KRU[KU, PYRODWARF (Pyrus communis L.) MIKROPROPAGACIJOM IN VITRO Sne`ana Milosavljevi}, G. Zec, Slavica ^oli}, D. Marinkovi} PROIZVODNJA ZDRAVOG SADNOG MATERIJALA JAGODE - MIKRO- PROPAGACIJA IN VITRO S. Stamenkovi}, S. Milenkovi} ZNA^AJ FEROMONSKIH KLOPKI U PROGNOZI I SUZBIJANJU BRESKVINOG SMOTAVCA Cydia molesta Busch. (Lepidoptera, Tortricidae)

4

5 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10 UDK: Originalni nau~ni rad ELEMENTI RODNOSTI I KVALITETA GRO@\A SORTI NAMENJENIH PROIZVODNJI VRHUNSKIH BELIH VINA U JAGODINSKOM VINOGORJU S. Matija{evi}, R. Kojovi}* Izvod: U na{em poznatom vinogorju u kome se gaje prete`no sorte za obojena vina postoje vrlo povoljni uslovi za uzgoj belih vinskih sorti. Sorte Burgundac beli, Rizling rajnski, Kladovska bela i Godominka u konkretnim uslovima ispoljavaju zavidne prinose i kvalitet gro` a. ` a. Klju~ne re~i: bele vinske sorte, jagodinsko vinogorje, prinos gro` a, kvalitet gro- Uvod Jagodinsko vinogorje je od davnina poznato po proizvodnji obojenih vina. Sorte za bela vina u ovom vinogorju zauzimaju relativno male povr{ine, a za to nema nekog posebnog stru~nog opravdanja. Iako je tradicija gajenja sorti za obojena vina duga i bogata u ovom vinogorju se po na{em mi{ljenju s obzirom na ekolo{ke uslove uspe{no mogu gajiti sorte za bela vina. Poslednjih decenija sortiment belih vinskih sorti namenjen vrhunskim vinima je znatno oboga}en pa smo smatrali izuzetno korisnim da u konkretnim uslovima ispitamo pona{anje nekih introdukovanih i relativno novih doma}ih sorti za bela vina. Materijal i metode rada Za ova ispitivanja odabran je objekat AD Navip - Jagodinski podrumi u Jagodini. Po svojoj lokaciji objekat pripada {umadijsko-velikomoravskom vinogradarskom rejonu, jagodinskom podrejonu i vinogorju. Ovo vinogorje sa srednjom godi{njom temperaturom vazduha od 11,5 o C, 206 dana vegetacionog perioda, sumom aktivnih temperatura od 3670 o C i srednjom godi{njom koli~inom padavina od 596 mm, ima povoljne uslove za uspevanje sorti gotovo svih epoha sazrevanja. U zasadu je zemlji{te tipa gajnja~e sa ne{to ve}im sadr`ajem gline. * Dr van. prof., mr Sa{a Matija{evi}, asistent, Poljoprivredni fakultet Zemun - Beograd, mr Radisav Kojovi}, asistent - Agronomski fakultet ^a~ak 5

6 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10 Sorte su zasa ene u kolekcionom zasadu na rastojanju 3,0 x 1,25 m, a formirana je bilateralna kordunica sa visinom stabla od 1,0 m. Na horizontalnim delovima kordunice nalaze se po 2 rodna ~vora u kojima se obavlja me{ovita rezidba. Kod svih sorti je po rodnom ~voru rezidbom ostavljen po 1 luk od 10 okaca i jedan kondir od 2 okca tako da je optere}enje po ~okotu iznosilo 48 okaca odnosno po 1 m 2 13 okaca. Za ova ispitivanja kori{}eno je po 10 ujedna~enih ~okota svake sorte. Kao materijal za ova ispitivanja kori{}eno je gro` e sorti: Burgundac beli, Rizling rajnski, Kladovska bela i Godominka. Za utvr ivanje elemenata potencijalne rodnosti, prinosa gro` a i kvaliteta gro` a kori{}ene su standardne ampelografske metode. Ispitivanja su sprovedena u periodu godine. U periodu ispitivanja vinograd se nalazio u godini starosti. Rezultati istra`ivanja Ispitivane bele vinske sorte namenjene proizvodnji vrhunskih belih vina ispoljile su u periodu ispitivanja relativno dobru rodnost (tab. 1. i 2. i graf. 1.). Tab. 1. Elementi potencijalne rodnosti (prosek godina) Tab. 2. Ostvareni prinosi gro` a po ~okotu i jedinici povr{ine 6

7 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10 Graf. 1. Masa grozda u (g) U periodu ispitivanja aktiviranje okaca u ispitivanih sorti bilo je u skladu sa o~ekivanim za vinske sorte. Naime, neaktivirano je ostalo % okaca {to se mo`e smatrati normalnim (Nakalami}, i sar. 1994, 1995, 2004). Najve}i procenat rodnih lastara imala je sorta Rizling rajnski, a najmanji sorta Godominka. Apsolutni koeficijenti rodnosti imali su vrednosti od 1,0 (Godominka) do 1,6 (Burgundac beli). Oni su bili u granicama vrednosti koje za iste sorte u razli~itim ekolo- {kim uslovima navode brojni autori: Avramov (2001); Avramov i sar. (1987); Gari}, (1997); Tadijanovi}, i sar. (1995, 2004) i dr. Relativno veliki broj rodnih lastara i relativno mala prose~na masa grozda uslovili su ispoljavanje za sorte namenjene proizvodnji vrhunskih belih vina, zadovoljavaju}e prinose gro` a. U tom pogledu, sorta Godominka je imala najmanje prose~ne prinose gro` a 3,60 kg/~okotu - 0,96 kg/m 2. Kod nje ispoljeni prinos gro` a je bio statisti~ki zna- ~ajno manji u odnosu na ostale sorte. S obzirom da se radi o sorti koja je najranije sazrevala te da je ispoljila zavidan kvalitet gro` a, ispoljeni prinosi gro` a mogu se smatrati dovoljnim. Po prinosima gro` a prednja~e Rizling rajnski i Kladovska bela koje su u proseku imale prinos od 13 t/ha. Za sortu Burgundac beli koja slovi za slabo prinosnu sortu (Cindri} i sar. 1994; Pospi{ilova, 1981; Bo`inovi}, 1996), mo`e se re}i da je u konkretnim uslovima dala vrlo dobre prinose od oko 11,8 t / ha. Kvalitet gro` a ispitivanih sorti je u konkretnim uslovima bio vrlo dobar. Naime, prose~ni sadr`aj {e}era u {iri imao je vrednosti od 20,9 % (Rizling rajnski) do 26,1 % (Godominka). Izme u Godominke i ostalih ispitivanih sorti ispoljene su razlike koje su statisti~ki potvr ene kao zna~ajne i vrlo zna~ajne. U pogledu ispoljenog sadr`aja ukupnih kiselina u gro` anom soku razlike nisu bile statisti~ki zna~ajne. Sadr`aj ukupnih kiselina kretao se od 7,1-8,0 g/l. 7

8 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10 Tab. 3. Pokazatelji kvaliteta gro` a U celini gledaju}i kvalitet gro` a svih ispitivanih sorti bio je vrlo dobar pa se s pravom mo`e re}i da su sorte dale odli~nu sirovinu za spravljanje vrhunskih belih vina. Posebno treba ista}i da je sorta Godominka u konkretnim uslovima dala gro` e od koga se mogu spravljati i desertna vina. Zaklju~ak Na osnovu rezultata ispitivanja rodnosti i kvaliteta gro` a 4 bele sorte namenjene proizvodnji vrhunskih belih vina mogu se izvesti slede}i zaklju~ci: Jagodinsko vinogorje pru`a uslove za uspe{no gajenje belih vinskih sorti poput Burgundca belog, Rizlinga rajnskog, Kladovske bele i Godominke. Srednji prinos gro` a (9,6 t/ha) i visok sadr`aj {e}era u {iri (26,1 %) odlika su doma}e sorte Godominka. Visok prinos gro` a (13 t/ha) i srednji sadr`aj {e}era u {iri (20,9 % i 21,7 %) karakteristi~an je za sorte Rizling rajnski i Kladovska bela. Sorta Burgundac beli odlikuje se stabilnim prinosom i kvalitetom gro` a. Posebno treba ista}i da dve doma}e sorte Kladovska bela i Godominka po karakteristikama ~ak i nadma{uju standardne introdukovane sorte. U pogledu kvaliteta gro` a posebno se isti~e sorta Godominka, koju po na{em mi{ljenju treba masovnije {iriti u konkretnim i sli~nim agroekolo{kim uslovima. 8

9 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10 Literatura 1. Avramov, D.; Kafe oli, A.; Krasni}i, A. (1987): Prilog iznala`enju najpogodnijeg uzgojnog oblika za sortu Rizling italijanski u suvore~kom vinogorju. Savremena poljoprivreda Novi Sad. 2. Avramov, D. (2001): Posebno vinogradarstvo. Megraf. Beograd. 3. Bo`inovi}, Z. (1996): Ampelografija. Akademik. Skoplje. 4. Cindri}, P.; Kora}, N.; Kova~, V. (1994): Sorte vinove loze. Prometej. Novi Sad. 5. Gari}, M. (1997): Uticaj uzgojnog oblika i na~ina rezidbe na rastenje prinos i kvalitet gro` a sorti Rizling italijanski i Smederevka. Doktorska disertacija. Beograd. 6. Nakalami}, A. (1981): Varijabilnost rodnosti nekih sorti vinove loze u zavisnosti od ekonomskih uslova i na~ina gajenja. Doktorska disertacija. Beograd. 7. Pospi{ilova D. (1981): Ampelografija ^SSR. Bratislava. 8. Tadijanovi}, \. (1983): Oblici ~okota i rezidba sa planiranjem prinosa vinove loze. Nolit. Beograd. D.; Avramov, L.; Mladenovi}, K. (1994): Uticaj na~ina rezidbe na zeleno i optere}enja luka rodnim lastarima na prinos i kvalitet gro` a cv. Rizling italijanski. Poljoprivreda , ( ). Beograd. D.; Avramov, L.; Mladenovi}, K. (1995): Uticaj razli~itog optere}enja luka rodnim lastarima na svojstva kultivara Kladovska bela. Poljoprivreda, , ( ). Beograd. D.; Matija{evi}, S. (2004): Rezidba vinove loze. Poljoprivredni list. Beograd. 9

10 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) 5-10 UDC: Original scientific paper ELEMENTS OF YIELD AND GRAPES QUALITY OF VARIETIES FOR THE PRODUCTION OF HIGEST QUALITY WHITE WINES IN JAGODINA VINEYARD AREA S. Matija{evi}, R. Kojovi}* Summary In our well - known vineyard area where mostly varieties for coloured wines are grown also exist good conditions for white wine varieties. Varieties : Pinot blanc, Riesling, Kladovska bela (Pinot noir x Prokupac noir) and Godominka (Dimyat - autogamy self polination) in those conditions has shown high yield and quality of grapes. Key words: white wine varieties, jagodina vineyard area, grape yield, grape quality * Prof. Ph. D., Sa{a Matija{evi}, M. Sc., Faculty of Agronomy, Zemun, Radisav Kojovi}, M. Sc. Faculty of Agronomy, ^a~ak. 10

11 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: Originalni nau~ni rad ISPITIVANJE NOVIH SORTI VINOVE LOZE NA KARLOVA^KOM UZGOJNOM OBLIKU \. Papri}, I. Kuljan~i}, Mira Medi} * Izvod: Vi{egodi{nja ispitivanja u poljskim uslovima na jednostavnom obliku ~okota - Karlova~ki uzgoj, pokazala su njegovu pogodnost za nove sorte i selekcije loze. Od ispitivanih sorti, po svim pokazateljima se Sorta Sila ima visok prinos i bujnost ~okota, Rizling italijanski klon 54 pokazuje visok sadr`aj {e}era, a sorta Nova dinka ima samo povi{en sadr`aj kiselina u gro` u, dok su ostali pokazatelji najmanji. Klju~ne re~i: sorta, vinova loza, uzgojni oblik. Uvod Proizvodnja gro` a podrazumeva ostvarenje toliko visokog prinosa, pri ~emu se dobija najbolji kvalitet gro` a. Ovi elementi ovise pre svega od sorte i lozne podloge, ali isto toliko od tehnologije proizvodnje i uslova sredine. U tehnolo{kom procesu proizvodnje gro` a, zna~ajno mesto zauzima uzgojni oblik ~okota. Polazi se od toga da se vinogradarska praksa susre}e sa radnom snagom koja je na vrlo niskom nivou stru~nosti. Takav potencijal stru~nosti zahteva primenu sasvim jednostavnih na~ina gajenja, a da se pri tome ne umanjuje kvantitet i kvalitet prinosa (Cindri} i sar ). Polaze}i od problema uzgojnog oblika i ~injenice da se u Institutu stvaraju i selekcioni{u nove sorte, iste se ve} du`i niz godina gaje upravo na Karlova~kom uzgoju (Papri} i sar , 2002., 2003., Cindri} i sar ). Materijal i metod rada Istra`ivanja obuhvataju devetogodi{nji period ( god.) punog plodono{enja. Ogledni vinograd je na potesu Bocka u Sr. Karlovcima, zasa en godine, sa gustinom sadnje 3,0 x 1,2m. i Karlova~kim uzgojem (Skica 1.). Sad. * Prof. dr \or e Papri}, prof. dr Ivan Kuljan~i}, prof. dr Mira Medi}, Poljoprivredni fakultet, Novi 11

12 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Skica 1. [ema uzgojnog oblika U ogledu su slede}e sorte: Rizling italijanski klon SK- Sila i Nova Dinka, kalemljene na podlozi Berlandieri x Riparia SO4. Posmatrani su slede}i parametri: prinos gro` a, sadr`aj {e}era i kiselina u gro` u, kao i masa rezidbom odba~ene loze (vegetativni potencijal). Prirodni uslovi sredine Klimatski pokazatelji (tab. 1.) ukazuju da je samo god. po temperaturi odgovarala vi{egodi{njem proseku ( ). Godina je hladnija, kako na godi- {njem (10,7 o C), tako i na vegetativnom nivou (16,7 o C), a {to se odnosi i na slede}u god. (16,6 o C), u odnosu na dugogodi{nji prosek (11,6 o C i 17,3 o C). Vremenski period izme u i godine karakteri{e znatno vi{a vegetaciona temperatura, nego {to je to odlika vi{egodi{njeg perioda. Posebno je to izra`eno u slede}im godinama: 2000., i godini. Tab. 1. Podaci o temperaturi ( o C) i padavinama (mm) u Sr. Karlovcima 12

13 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Suma vegetacionih temperatura ( C), naj~e{}e prevazilazi prose~nu vi{egodi{nju vrednost ( C). U devetogodi{njem periodu istra`ivanja, karakteristika je da u ve}ini godina koli~ina padavina prevazilazi vi{egodi{nji prosek. Posebno je to izra`eno godine (1028 mm), i (906,8., 907,9 mm). Me utim, isto tako je za uo~iti godine, kada je izuzetno mala koli~ina padavina u vegetaciji: 127,7, 337,4 i 293,0 mm (2000., i godina). Rezultati rada i diskusija Prinos gro` a Ispitivane sorte su ispoljile velike razlike u prinosu gro` a (tabela 2.). Iz podataka se mo`e sagledati da se sorta Sila (2,00 kg/m 2 ), a isto (1,86 kg/m 2 ), odlikuju znatno ve}im prinosom u odnosu na druge dve posmatrane sorte (1,55 kg/m 2 Nova dinka i 1,52 kg/m 2 Rizling it.). Razlike u ostvarenim prinosima su i statisti~ki opravdane. U isto vreme treba re- }i, da su kod svih sorti prinosi visoki, ~ak iznad o~ekivanog. Tab. 2. Prinos gro` a (kg/m 2 ) Sadr`aj {e}era u gro` u U periodu ispitivanja sorte su tako e, ispoljile zna~ajan uticaj na koli~inu {e}era u gro` u (tabela 3.). Bitno ve}i sadr`aj {e}era bio je u gro` u (22,1 %), Rizling it. (21,5 %), a u odnosu na ostale sorte. Vidi se iz podataka, da sadr`aj {e}era nije mnogo vezan za visinu prinosa, pa se mo`e re}i da sorta ~ini osnovu za ovaj pokazatelj. 13

14 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Uop{te se mo`e konstatovati da je sadr`aj {e}era kod svih sorti je takav da obezbe uje proizvodnju kvalitetnog vina. Tab. 3. Sadr`aj {e}era u gro` u ( % ) Sadr`aj kiselina u gro` u Koli~ina kiselina, zavisno od sorte, kre}e se od 7,1 g/l kod Sile, do 10,2 g/l u (tabela 4.). Tabela 4. Sadr`aj kiselina u gro` u (g/l) 14

15 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Razlike izme u sorti su visoko zna~ajne i zna~ajne, {to upravo ukazuje, da je ovo jedno od va`nih obele`ja sorte. Prinos zrele loze Vegetativni potencijal, posmatran preko mase rezidbom odba~ene loze (tabela 5.) izuzetno zavisi od sorte vinove loze. Tab. 5. Prinos zrele loze (kg/m 2 ) sa 0,366 kg/m 2 i Sila sa 0,266 kg/m 2 pokazuju visoko zna~ajno ve}u bujnost u odnosu na druge dve sorte. Najmanji vegetativni potencijal je pokazala sorta Nova dinka (0,197 kg/m 2 ). Uo~ljivo je da sorte kod kojih je ostvaren ve}i prinos gro` a imaju i veliku bujnost i obrnuto, {to zna~i da su ovo obele`ja sorti vinove loze. Rezultati Cindri}a i sar. (1986.) o pogodnosti Karlova~kog uzgoja za ve}i broj sorti, potvr uju se i u ovom radu. Tako e, o pogodnostima podloge SO4, da daje visoke prinose sa mnogo {e}era, visokom kiselinom i izuzetnoj bujnosti, govore i istra`ivanja Papri- }a i sar. (2003, 2004). Zaklju~ak Na osnovu napred iznetih podataka mo`e se izvesti slede}i zaklju~ak. - Karlova~ki uzgojni oblik, kao jednostavan, pogodan je za gajenje ispitivanih novih sorti vinove loze. - Sorte su ispoljile zna~ajan uticaj na sva posmatrana svojstva: prinos gro` a, kvalitet gro` a i vegetativni potencijal. 15

16 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Bez obzira na ostvarene razlike sorte se mogu uspe{no gajiti u uslovima fru{kogorskog vinogorja. Literatura 1. Cindri}, P.; Kora}, N.; Medi}, M. (1986): Ispitivanje belih vinskih sorti rejoniranih u Vojvodini na jednom jednostavnom uzgojnom obliku. Jugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo, br.2-3., Beograd. 2. Cindri}, P.; Kora}, N.; Kova~ V. (2000): Sorte vinove loze, Novi Sad. 3. Kuljan~i}, I.; Papri}, \. (1998): Rodnost novih sorti vinove loze sa neutralnom aromom vina gajenih na razli~itim uzgojnim oblicima, Poljoprivreda, , Beograd. 4. Papri}, \.; Kuljan~i}, I.; Medi}, M. (1998): Uticaj lozne podloge na neka biolo{ka i tehnolo{ka svojstva sorte Sila., Savremena poljoprivreda, Vanredni broj XXI., Novi Sad. 5. Papri}, \., Kuljan~i}, I., Medi}, M. (2002): Novostvorena sorta Sila, gajena na razli~itim loznim podlogama. Zbornik nau~nih radova sa XVI Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa., Beograd. 6. Papri}, \.; Kuljan~i}, I.; Medi}, M. (2003): Rezultati folijarnih analiza kod na razli~itim loznim podlogama., Zbornik nau~nih radova sa XVII Savetovanja agronoma, veterinara i tehologa, Beograd. 7. Papri}, \.; Kuljan~i}, I.; Medi}, M. (2004): Uticaj lozne podloge na neke osobine i Sila., Savremena poljoprivreda, Br. 1-2., Novi Sad. 16

17 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: Original scientific paper CULTIVATION OF NEW VINE CULTIVARS USING KARLOVA^KI TRAINING SISTEM Summary \. Papri}, I. Kuljan~i}, Mira Medi} * Field investigation of Karlova~ki training system showed its suitability for new vine varieties and selections. Outstanding results were obtained with The highest yield and vigour was obtained in cultivar Sila. Italian risling clone 54 accumulated the highest content of sugar. Nova Dinka had sufficient acid content but all other characteristics were unsatisfactory. Key words: cultivar, grape, training system. * Prof. \or e Papri}, Ph.D., prof. Ivan Kuljan~i}, Ph.D., prof. Mira Medi}, Ph. D., Faculty of Agriculture, Novi Sad. 17

18

19 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: Pregledni rad SAVREMENI TRENDOVI U PROIZVODNJI BRESKVE U EVROPI SA OSVRTOM NA SITUACIJU U NA[OJ ZEMLJI V. Ognjanov* Izvod: U radu se razmatraju kvantitativni i kvalitativni pokazatelji kojim je odre- ena sada{nja proizvodnja breskve u najrazvijenijim zemljama Evrope i kod nas. Strukturne karakteristike savremenog tr`i{ta breskve i nektarina odnose se na plasman sve- `ih plodova i preradu. Savremeni sortiment breskve je definisan na osnovu kvaliteta ploda i adaptabilnosti za na{e uslove gajenja. Klju~ne re~i: breskva, sortiment, proizvodnja, prerada, tr`i{te. Uvod Breskva, Prunus persica (L) Batsh, predstavlja privredno zna~ajnu vo}nu vrstu i primer kako nauka, kvalitetna i visoka proizvodnja idu uporedo, odnosno jedna drugu uslovljavaju i nadogra uju. Savremeno breskvarstvo u Evropi je umetnost koja ima svoje korene jo{ u anti~koj Gr~koj i Rimu, a ispoljava se kroz oplemenjiva~ki rad koji karakteristike ploda i biljke dovodi do savr{enstva i tehnolo{ki razvitak koji omogu}ava realizaciju punog genetskog potencijala na prinos. Cilj ovoga rada je da se sagleda trenutna situacija u proizvodnji breskve u najrazvijenijim evropskim zemljama i kod nas i uka`e na pravce daljeg razvoja. Proizvodnja breskve i nektarina U okviru EU ~etiri zemlje su glavna proizvodna podru~ja za breskvu: Italija, [panija, Francuska i Gr~ka, pra}ene Portugalom, Nema~kom i Austrijom u znatno manjoj meri. Ukupna proizvodnja breskve i nektarina ovih zemalja je porasla za 18,8% u odnosu na god. i danas iznosi t. Najve}e pove}anje proizvodnje breskve u poslednjih 5 godina bele`imo u [paniji, 39% i Gr~koj 12.5% dok su te vrednosti za Francusku i Italiju 1.0% odnosno 7,7%. U odnosu na navedene zemlje proizvodnja breskve u SCG je zanemarljiva i iznosi oko tona (graf. 1.). U starijim zasadima dominira breskva sa sortama srednje kasnog vremena sazrevanja. Nektarine se malo gaje, a sorti- Sad. * Prof. Vladislav Ognjanov, Poljoprivredni fakultet, Department za vo}arstvo i vinogradrstvo, Novi 19

20 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) ment je sveden skoro isklju~ivo na ~etiri sorte: Independence, Flavortop, Stark Redgold i Fantasia, koje sazrevaju u intervalu od tri nedelje po~ev od po~etka augusta. U novim zasadima nektarine su zastupljene bar u procentu jednakom breskvi. Prose~an izvoz ~etiri najve}a proizvo a~a breskve i nektarina je oko tona, dok se najve}i deo, 84% ukupne proizvodnje, plasira na doma}im tr`i{tima. Pove- }anja izvoza nema jer je pove}anje proizvodnje pra}eno pove}anjem potra`nje na doma- }im tr`i{tima. Otvorena tr`i{ta za ovo vo}e su zemlje centralne i severne Evrope gde su mogu}nosti izvoza velike. Predvi anja ukazuju da }e plasman nektarina u zemlje EU biti znatno lak{i nego breskve. U izvoz breskve iz SCG iznosio je t a nektarina 362 t u vrednosti US $. U isto vreme je u na{u zemlju i uvezeno 61 t breskve i 80 t nektarina u vrednosti od US $. Slede}a zna~ajna komercijalna razlika odnosi se na plasman plodova `utog i belog mezokarpa jer ta osobina bitno odre uje kvalitet, pre svega ukus miris i aromu. U svetu i kod nas, preovladavaju plodovi breskve i nektarina `utog mesa pre svega zbog bolje transportabilnosti i traja{nosti posle berbe. Ipak, danas nektarine belog mesa ~ak u`ivaju epitet egzoti~nog vo}a. Najve}a tra`nja za plodovima bresaka i nektarina belog mesa je u Francuskoj, severnoj Italiji i Nema~koj. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo istog trenda i u na{oj zemlji. 20

21 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Strukturne karakteristike savremenog tr`i{ta breskve i nektarine Neke posebne okolnosti odre uju ili }e ubudu}e bitno odre ivati proizvodnju i plasman plodova ove vo}ne vrste. Pre svega to se odnosi na ~injenicu da se 67% plodova u Francuskoj plasira preko mega i supermarketa, a situacija je sli~na i u drugim visokorazvijenim zemljama. Taj procenat je svakim danom sve ve}i i u nekim zemljama je dostigao 95% zbog stapanja i grupisanja kompanija u velike korporacije. Njihove potrebe nije lako zadovoljiti ni po kvalitetu i kvantitetu ni po dinamici potreba tokom godine. Odgovor na ovakvu situaciju su velike proizvodne kompanije i brojna udru`enja proizvo a~a. Sve se ovo de{ava u uslovima gde se tra`i najvi{i kvalitet plodova i najvi{e garancije njihove zdravstvene ispravnosti. Hemijske analize na prisustvo rezidua pesticida su koraci kojima se dodatno sti~e poverenje potro{a~a. Zato se posebno radi na modernizaciji i unapre enju tehnologije gajenja da bi se pribli`ili poslednjim vrlo zahtevnim merama kontrole kvaliteta plodova. To omogu}ava kompanijama sa modernom proizvodnjom da po~nu proizvodnju sa rezervisanim plasmanom za odre enog kupca. Samo takva proizvodnja ima epitet sigurne i dohodovno pouzdane. Potreba za standardizovanom robom je svakim danom sve ve}a dok je plasman plodova koji ne odgovaraju veli~inom ili stepenom zrelosti jako ote`an. U ovoj situaciji posebno delikatan zadatak imaju oplemenjiva~i jer ciljeve oplemenjivanja danas odre uju kompjuteri u supermarketima. Sa jedne strane imamo veliku raznolikost u ponudi i tendenciju supermarketa da uspostave njihove standarde koji su vrlo uski i nefleksibilni. Dobit se u savremenom breskvarstvu ostvaruje samo visokim profesionalizmom i potpunim posve}enjem proizvodnji. Profit se sve ~e{}e sti~e u uslovima sve ni`ih cena koje mo`e da kompenzuje samo visoka proizvodnja. Vrlo su retki momenti kada potra`nja prevazilazi ponudu a ako se to i desi taj period ne traje dugo. U svetu se nektarine plasiraju sa 98% kao sve`i plodovi za razliku od breskve gde se taj procenat kre}e izme u 40 i 50%. Oko 40 % plodova se konzervira, 1-2% se su{i, 5-8% se plasira kao smrznuto vo}e, a samo 2-3% se preradi u d`emove, `elirane proizvode, rakiju i sok. Kod nas je industrijska prerada samo rezerva u slu~ajevima kada je tr- `i{te prezasi}eno velikom ponudom plodova u sve`em stanju. Ti plodovi ne predstavljaju dobru sirovinsku osnovu za preradu u kompote, koji su najcenjenija prera evina i mogu se visoko rentabilno plasirati na doma}em i inostranom tr`i{tu. Takav pristup ni kod drugih proizvoda ne zadovoljava najvi{e tehnolo{ke standarde. Savremeni sortiment breskve i nektarine Postoji na hiljade sorti bresaka, a svake godine iz oplemenjiva~kih programa {irom sveta imenuje se na stotine novih. Skoro svaki region u svetu pa i pojedina~ne vo- }arske oblasti imaju oplemenjiva~ke programe koji stvaraju sorte adaptirane za konkretne uslove sredine i tr`i{ta. Zato nema sorte koja dominira svetskom proizvodnjom, pa ~ak ni na nacionalnim nivoima. U proizvodnji se nalazi znatno ve}i broj sorti nego {to je to kod jabuke i kru{ke. Izbor sorte pre svega odre uje opredeljenost za gajenje breskve, nektarine ili industrijske breskve. U svakoj od ovih grupa vreme zrenja pokriva period od 3 do 4 meseca, a za sazrevanje najranijih sorti dovoljno je od cvetanja dva meseca, a najkasnijih {est meseci. Raznolikost pomolo{kih karakteristika je tako e velika. 21

22 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Iako se mo`e gajiti i u tropskim klimatskim oblastima, breskva je primarno vo}- ka umereno kontinentalne zone u pojasu izme u 30 o i 45 o severne i ju`ne geografske {irine. Sorte kao Red Ceylon nemaju potrebe za niskim temperaturama i gaje se u tropskim predelima, dok sorte Nectar i La Premier zahtevaju preko 1000 ~asova zimskog odmora i gaje se u Kanadi. Optimalna du`ina zimskog odmora za sorte koje se gaje u srednje- -evropskom okru`enju je ~asova. Breskva ne zahteva sve`e no}i da bi razvila dobru obojenost plodova kao jabuka, jer je obojenost plodova breskve vi{e u funkciji sorte i eksponiranosti svetlu. Visok kvalitet plodova posti`e se i u regionima sa srednjim i visokim temperaturama u toku leta. Sorte ranog vremena sazrevanja, koje sazrevaju za manje od tri meseca od cvetanja, imaju lo{iji kvalitet ploda nego one srednje ranog do srednje kasnog vremena sazrevanja, jer su im plodovi sitni sa velikim procentom puknutih semenki. U tu grupu spadaju sorte breskve Early Crest (-38), Gold Crest (-36), Queen Crest (-34) i Maycrest (-29) i nektarina Mayfire (-24). Ove sorte treba gajiti samo za zadovoljenje lokalnih potreba za sve`im plodovima. U ovom periodu sazrevanja ni u najrazvijenijim breskvarskim zemljama nema puno boljih sorti. Sorte najnovije generacije, koje sazrevaju u julu i augustu, naj~e{}e se ne mogu razlikovati po ukusu, obojenosti plodova ili veli~ini, pa potro{a~i kvalitet ne vezuju za odre enu sortu. To kod nas nije slu~aj jer se gaje i savremene sorte, ali velikim delom i stare sa znatno slabije obojenim plodovima. Spring lady (-19), Royal Gem ( 12), Royal Glory (-5), Domiziana (0), Rome star (+17) i Early O Henry su `utomesnate sorte breskve sa krupnim, potpuno obojenim i transportabilnim plodovima. Atraktivnost `utomesnatih sorti nektarina u istom periodu sazrevanja tako e zaslu`uje epitet savr{en, ali su i osetljivije na niske zimske temperature. U kontinentalnim uslovima gajenja kao najprilago enije su se pokazale Rita Star (-17), Supercrimson (-10), Springred (0), Maria Aurelia (+25), Venus (+29), Orion (+32) i Morsiani 51 (+37). Neke od njih su u god. na ravni~arskim lokalitetima, kada je proletni mraz potpuno uni{tio rod jabuke, donele ekonomski zna~ajan rod. Kod boje mesa prednost definitivno imaju sorte `utog mesa. Belo meso je cenjeno samo na dalekom istoku, a u evropskim zemljama jedino atraktivno obojene nektarine, krupnih plodova a belog mezokarpa imaju svoje prepoznatljivo mesto u sortimentu kao {to su Early Silver (-19), Superqueen (-2) i Silver Ray (+25). Plodovi za stonu upotrebu su cenjeniji ako se mezokarp odvaja od ko{tice. U savremenim sortimentima najrazvijenijih breskvarskih zemalja i glo u{e dobijaju sve zna- ~ajnije mesto. Transport plodova i upe{no ~uvanje plodova u hladnja~i nije mogu}e kod kalanki jer degradacija mezokarpa po~inje sa unutra{nje strane. Zato sortiment nektarina vrlo kasnog vremena sazrevanja, koje se mogu ~uvati od 3 do 4 nedelje, kao {to su Max 7 (+60), Caldesi 85 (+60) i California (+70), treba introdukcijom obogatiti i sa nekoliko novih atraktivno obojenih glo u{a kao {to je to stara sorta Flamekist (+65). Time bi se ponuda plodova breskve mogla produ`iti na ceo oktobar pa i du`e. Tr`i{te }e dati ocenu koliko je to opravdano jer se kod nas tra`nja za plodovima breskve i nektarine u periodu posle 15. septembra znatno smanjuje. Breskve vrlo kasnog vremena sazrevanja tako e se mogu uspe{no ~uvati u hladnja~ama ali je njihova atraktivnost znatno slabija. 22

23 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Budu}nost proizvodnje i plasmana breskve i nektarina Sigurno je jedno da }e samo najbolji opstati na tr`i{tu jer uspeh svih sa ovakvom ekspanzijom proizvodnje bi zna~io ekonomski kolaps proizvodnog sektora. To mo`da zvu~i okrutno i neohrabruju}e. Ali u tome je {ansa breskvarstva na{e zemlje. Po svojim klimatskim karakteristikama, akumulacionim jezerima, preradnim kapacitetima i blizini evropskog tr`i{ta, gde je breskva tra`en i visoko vrednovan proizvod, na{i tradicionalno breskvarski regioni bi trebalo da budu evropski breskvarski raj. Na{a proizvodnja u narednih 10 do 15 godina }e uvek biti jeftinija od one u razvijenim evropskim zemljama. To je na{a {ansa samo ako je budemo razvili na savremenim evropskim principima. To nije te{ko jer su neki krajevi sa jedinstvenim proizvodnim uslovima, kao na primer Fru- {ka Gora, na ponovnom po~etku jer nema ni jednog ozbiljnijeg zasada u kome prepoznajemo gore navedene kriterijume. Proizvodnja na malim privatnim povr{inama je usitnjena, razjedinjena, heterogena sa sortimentom koji je ~esto najmanje dve decenije star. Prednost proizvodnje koja se nalazi blizu zna~ajnih doma}ih i evropskih tr`i{ta i preradnih kapaciteta, kao {to je to region Grocke ili Fru{ka Gora, omogu}ava berbu plodova u optimalnoj zrelosti, brz i kvalitetan transport do svih destinacija, a da se potro{a- ~ima ponudi najvi{i kvalitet u svakom smislu koju breskvu kao vrstu krase. Sada{nja situacija je ipak bli`a drugoj krajnosti bez ikakvih inicijativa da se stanje promeni. Jedan od krajnjih efekata odr`avanja nau~nih i stru~nih skupova je publicitet za posao kojim se bavimo i bez ~ega sve postaje besmisleno. Publicitet je zrak optimizma koji omogu}ava pove}anja tra`nje i konzumiranja vo}a. Potro{a~i veruju da je najbolje vo}e konzumirati u sve`em stanju. Publicitet koji prati plasman sve`ih plodova naj~e{}e ih odvra}a od toga ili zbunjuje jer se uvek svodi na Na{i plodovi, italijanski, francuski, gro~anski itd., su najkvalitetniji {to je pogre{no. Oni moraju biti pre svega uop{teni i u osnovi imati poruku : DAJTE SVOJOJ DECI SVE@ PLOD BILO KOG VO]A SVAKI DAN Publicitet je oru`je i prera iva~ke industrije koji sve vi{e usmerava potro{nju ka njihovim proizvodima. Samo ako potro{a~i veruju da je najbolji kvalitet vo}a ugra en u proizvode prera iva~ke industrije, kao {to je d`em, jogurt ili industrijski desert, ova grana ima budu}nost. Ova dva pravca treba da se razvijaju odvojeno i kao komplementarne grane a ne kroz rivalitet na tr`i{tu. Literatura 1. Daza, Real R. (2003): The European Market for Peaches and Nectarines. Mediteranean Peach Symposium, Agrigento, Italy. 2. Ognjanov, V. (2004): Savremeni trendovi u proizvodnji breskve. Vo}arstvo i Vinogradarstvo 4: Rodriguez, Navaro J. (2003): The Peach Industry in Spain: Art, Research, Development. Mediteranean Peach Symposium, Agrigento, Italy. 23

24 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: Review paper PEACH PRODUCTION CURRENT TRENDS IN EUROPE AND SERBIA AND MONTENEGRO V. Ognjanov* Summary Paper presents qualitative and quantitative parameters, which defines current peach production in Europe and in Serbia and Monte Negro. Structural circumstances of the current peach and nectarine market are analyzed separately for fresh consumption and industrial processed. Peach and nectarines varieties have been classified according to their maturation date, fruit quality and adaptability to climatic conditions. Key words: peach, varieties, production, processing, market. * Prof. Vladislav Ognjanov, Ph. D., Faculty of Agronomy, Novi Sad. 24

25 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad LETNJI HIBRID KRU[KE - IV/45 M. Mitrovi}, M. Nikoli}* Izvod: U radu su prikazane privredno-biolo{ke osobine letnjeg hibrida kru{ke IV/45 nastale ukr{tanjem Klapove sa Ko{ijom ranom sredinom sedamdesetih godina. Karakteri{e se ranim zrenjem, redovnom i obilnom rodno{}u, lepim atraktivnim izgledom i dobrim kvalitetom ploda. Posle vi{egodi{njih ispitivanja u uporednim sortnim ogledima na vi{e lokaliteta ovaj hibrid je ispoljio niz pozitivih osobina i tako skrenuo pa- `nju proizvo a~a posebno ~injenicom da dozreva u vreme kada na tr`i{tu nema veliki izbor kvalitetnih sorti kru{aka. Klju~ne re~i: kru{ka, hibrid, kvalitet ploda. Uvod Pored vi{e hiljada sorti kru{aka koje svetska pomolo{ka nauka bele`i (preko 7.000), u pojedinim periodima zrenja nema kvalitetnih sorti koje bi zadovoljile sve postavljene ciljeve i u proizvodnji dale dobre komercijalne rezultate. Takav je slu~aj i sa sortama koje dozrevaju sredinom jula, posle Ko{ije rane a pre Butire Moretini. S obzirom na sve nedostatke sorte Ko{ija rana (sitan plod, slaba kompatibilnost sa dunjom, prevelika bujnost na podlozi sejanac divlje kru{ke i velika osetljivost na plamenja~u kru{ke ~iji je uzro~nik bakterija Erwinia amylovora) kao i lo{e privredno biolo{ke osobine nekih starijih sorti (Vilderova rana, Andre Desport, Bisingova poletna i dr.) to je ovaj problem jo{ izra`eniji. Tako e, novije sorte istog perioda sazrevanja Timpuri de Dimbovica i Precoce di Fiorano nisu ispunile o~ekivanja i ispoljile su niz nedostataka dok je jedino bugarska sorta Trapezica veoma dobra ali nije dovoljno poznata javnosti. Novijih kvalitetnih italijanskih sorti pomenutog vremena zrenja Toske i Etruske uop{te nema kod nas, osim u ogledima i sporadi~no u nekim zasadima sa manjim brojem stabala. Treba napomenuti da je jedan od ciljeva oplemenjivanja kru{ke u svetu i kod nas stvaranje sorti ranog i veoma ranog vremena zrenja (Nikoli}, 1998, Mi{i}, 2003). U Centru za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku na oplemenjivanju kru{aka radi se jo{ od godine pri ~emu je stvoreno preko hibrida (Stan~evi}, Nikoli}, 1986). Od tog broja vi{e desetina je odabrano kao perspektivno, postavljeni su u uporedne sortne oglede na du`i vremenski period. Do sada su samo tri priznata za sorte (Trevlek, [ampionka i Junsko zlato), jedan je u proizvodnji i bez priznavanja (@ilavka), a tri * Dr Milisav Mitrovi}, Institut Srbija, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak, prof. dr Mihajlo Nikoli}, Poljoprivredni Fakultet, Zemun. 25

26 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) su postavljena u oglede za priznavanje u sorte. Razlog malog broja priznatih sorti u svetu i kod nas le`i u ~injenici da je kru{ka jedna od najnezahvalnijih vrsta za oplemenjiva~ki rad koji je vrlo dug sa neizvesnim ishodom. Od vi{e letnjih hibrida stvorenih u Centru za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku vi{e njih je pokazalo zadovoljavaju}e rezultate u proizvodnji: II/4 i IV/2 IP (izrazito ranipre Junske lepotice), VI/6 (pozno letnji), I/14 (pozno letnji- crvenog mesa ploda) i I/9 (letnji sa izrazito crvenom poko`icom ploda), Stan~evi} i sar. (1984), kao i hibridi novije generacije VI/30 i II/15 izrazito kvalitetnog mesa ploda, lepog i atraktivnog oblika i boje i vremenom zrenja. Me u hibridima starije generacije IV/45 zauzima posebno mesto. Poreklo Hibrid IV/45 nastao je ukr{tanjem Klapove ljubimice (Clap s Favorite) sa Ko- {ijom ranom (Coscia precoce) god., a odabran i izdvojen kao perspektivan. Osobine stabla Stablo je srednje bujno sa pravim i sna`nim deblom i glatkom korom pepeljastosive boje. Kro{nja je piramidalna i razgranata sa puno obrastaju}eg rodnog drveta. Skeletne grane imaju otvoren ugao {to olak{ava formiranje `eljenog oblika. Ima puno rodnih grana a dominiraju jednogodi{nje rodne gran~ice na dvogodi- {njem drvetu i prstenasti izra{taji. Cvetni pupoljci su uglavnom u vr{noj zoni gran~ice i na terminalnom delu (sli~no sorti Santa Marija) pa se letorasti povijaju pod teretom roda. Letorasti su jaki i zdepasti, u osnovi zelenosivi sa dopunskom ljubi~astom bojom sli~no Klapovoj, pa se ovaj hibrid po tome lako raspoznaje. List je izdu`eno {iljast, tamnozelene boje. Cvet srednjekrupan, po 5 do 6 u gronji, ru`olik, okruglastih kruni~nih listi}a pa celo stablo deluje veoma atraktivno i privla~no za p~ele (sl. 1). Sl.1. Stablo hibrida IV/45 u cvetu 26

27 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Kompatibilnost sa dunjom je zadovoljavaju}a mada je u ve}ini ogleda ovaj hibrid kalemljen na posredniku ili na sejancu divlje kru{ke. Fiziolo{ke osobine Hibrid IV/45 cveta srednjerano zajedno sa velikom grupom sorti kru{aka tako da uvek ima za njega dovoljno dobrih opra{iva~a kao {to su: Viljamovka, Gijova, Krasanka, Starkov deli{es, Hardijeva i dr. Sam hibrid ima dobru produkciju polena i nektara pa ga p~ele rado pose}uju, tim pre {to su cvetovi jako uo~ljivi. To je verovatno i razlog dobrog opra{ivanja i kasnije dobre oplodnje. Rodnost je veoma dobra i redovna. Ra a u grozdovima, ~esto od 5 do 7 plodova pa i vi{e (sl.2). Sl.2. Plodovi hibrida IV/45 Osobine ploda Plod hibrida IV/45 je srednje krupan, prose~ne mase oko 98 g (tab. 1.), izdu`eno kru{kastog oblika, a plodovi su ~esto blago nakrivljeni ili ~ak imaju i valjkast oblik. Peteljka je srednje duga, elasti~na i koso nasa ena na plod. ^a{ica je poluotvorena. Poko`ica je ~vrsta i elasti~na i u punoj zrelosti deluje grubo pri konzumiranju pa je to jedna od mana ovog hibrida. U osnovi je zeleno`ute boje povrh koje ima dosta dopunskog rumenila, posebno sa osun~ane strane, {to plodu daje veoma lep i atraktivan izgled. Meso ploda je `u}kasto, so~no, blago aromati~no, slatko nakiselo i bogato u osnovnim hemijskim komponentama (13,5% rastvorljivih suvih materija). Sitnozrnaste je strukture i nema mnogo kamenih }elija. U punoj zrelosti veoma topivo, a posle 7 dana lagano po~inje da gnjili od semene ku}ice ka periferiji. Zbog ~vrsto}e poko`ice plod ~esto vi{e od polovine ugnjili a i dalje veoma lepo izgleda. 27

28 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Vreme zrenja Hibrid IV/45 sazreva po~etkom tre}e dekade jula, nekoliko dana pre Butire Moretini, a isto toliko posle Ko{ije rane (tab. 1.). U periodima hladnijeg prole}a i po~etka leta sazrevanje se pomera 5 do 7 dana. Plodovi hibrida IV/45 mogu da se ~uvaju u obi~nim prohladnim skladi{tima i do 10 dana kada po~inje da gnjili a u hladnja~ama i znatno du`e. Tab. 1. Pomolo{ke osobine hibrida kru{ke IV/45 i njegovih roditelja (vi{egodi{nji prosek) Proizvodne osobine hibrida IV/45 Hibrid IV/45 je veoma rodan letnji hibrid kru{ke. Zbog srednje razvijenog habitusa mo`e se gajiti na rastojanjima 4 x 2m ili 4 x 1,5m. Vreme zrenja omogu}ava mu dobar plasman i komercijalizaciju. Nije preterano osetljiv na bakterijsku plamenja~u kru{ke koju izaziva Erwinia amylovora, ali nije ni otporan na nju. Uz redovne i blagovremene agrotehni~ke mere nege ovaj parazit ne nanosi ve}e {tete ovom hibridu. Zaklju~ak Hibrid kru{ke IV/45 stvoren i odabran pre vi{e od 20 godina u proizvodnji je u brojnim ogledima dao zadovoljavaju}e rezultate. Po vremenu zrenja popunjava prazninu u letnjim kru{kama pa se lako realizuje i dobro unov~ava {to je za proizvo a~e veoma bitno. Tako e, lep i atraktivan plod srednje krupno}e i zadovoljavaju}eg ukusa doprinose dobroj komercijalizaciji ove kru{ke. Na osnovu pokazanih proizvodnih i pomolo{kih karakteristika ploda ovaj hibrid treba da se uvrsti u mre`u ogleda za priznavanje za novu sortu jer je po oceni mnogih i stru~njaka i proizvo a~a do sada bio neopravdano zapostavljen. 28

29 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Literatura: 1. Mi{i}, P.D. (2002): Specijalno oplemenjivanje vo}aka. Partenon i Institut Srbija, Beograd. 2. Nikoli}, M.; Milutinovi}, M. (1998): Pear breeding and characteristics of selected hybrids. Acta Horticulturae, 475: Stan~evi}, A.; Nikoli}, M.; Mutapovi}, A. (1984): Pear breeding and characteristics of new selected hybrids. Acta Horticulturae, 161: Stan~evi}, A.; Nikoli}, M. (1986): Oplemenjivanje kru{ke i osobine priznatih sorti i odabranih hibrida. Zbornik sa Jugoslovenskog simpozijuma o selekciji i oplemenjivanju vo}aka, ^a~ak,

30 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: : Original scientific paper PEAR SUMMER HYBRID-IV/45 M. Mitrovi}, M. Nikoli}* Summary Pear hybrid IV/45 was bred and selected more than 20 years ago. It has performed satisfactory in a number of trials in the production. In terms of ripening, hybrid IV/45 fullfils the gap of summer pears, and hence is highly profitable for the producers. Moreover, attractive fruit of moderate size and satisfactory aroma contribute to a proper commercialization of this pear. In compliance to the production and pomological fruit properties, this hybrid deserves merit, and should be included in the trials related to the new cvs release. According to the estimate of a number of experts and producers, hybrid IV/45 has unjustifiably been neglected up to now. Key words: pear, hybrid, fruit quality * Milisav Mitrovi}, Ph. D., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak, Mihajlo Nikoli}, Ph.D. Faculty of Agriculture, Belgrade. 30

31 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad UTICAJ TEMPERATURE NA ULAZAK SORTI KAJSIJE U PERIOD VEGETACIJE D. \urovi}* Izvod: U periodu zime i ispitivali smo po~etak vegetacije izra`en preko pove}anja sadr`aja vode u gran~icama kod {est sorti kajsije na lokalitetu Radmilovac. Dobijene rezultate smo upore ivali sa temperaturnim uslovima Radmilovca i vremenom cvetanja sorti, kako bi ustanovili me usobnu povezanost izme u pove- }anja vode u gran~icama, vremena cvetanja i temperature vazduha. Sorta kod koje je uo~eno najranije kretanje vegetacije, odnosno sorta koja je najosetljivija na temperaturna kolebanja je Cegledi orija{. Sorte koje ispoljavaju najve}u nezavisnost u pogledu promene temperature vazduha su Zamorozoustoj~ivij i Roksana. Klju~ne re~i: kajsija, zima, sadr`aj vode, po~etak vegetacije, cvetanje, temperatura Uvod Kajsija vrlo rano zavr{ava podperiod biolo{kog mirovanja, tako da kra}i period toplijih dana mo`e da uti~e na pokretanje sokova u biljci. Nakon toga, naglo zahla enje, naj~e{}e tokom februara meseca, zati~e vo}ku u aktivnom stanju, te dolazi do smrzavanja te~nosti u tkivima i trajnog o{te}enja organa (Pejki} i Ninkovski, 1987). To uzrokuje ne samo neredovnu rodnost kajsije, ve} je jedan od ozbiljnih ~inilaca prevremenog su- {enja stabala kajsije tzv. apopleksije. Tako e, kajsija je vrsta koja se posle badema odlikuje najranijim cvetanjem, zbog ~ega su cvetovi kajsije vrlo ~esto izlo`eni negativnom dejstvu poznih prole}nih mrazeva (\uri}, 1999). Intenzitet metabolizma kontinentalnih vo}aka u periodu zimskog mirovanja zavisi od vrste, sorte i ekolo{kih uslova. Jedan od najsigurnijih pokazatelja pove}anja intenziteta metabolizma, odnosno skorog po~etka vegetacije je promena sadr`aja vode u jednogodi{njim gran~icama (Bulatovi} i sar., 1981). Da bi do{lo do pove}anja sadr`aja vode u jednogodi{njim gran~icama potrebna je pove}ana aktivnost korenovog sistema koja je uslovljena pre svega temperaturom zemlji{ta, vla`no{}u, re`imom ishrane itd. Minimalne temperature potrebne za po~etak rasta apsorpcionog korena prema Kolesnikovu (po Bulatovi} i Mratini}, 1996) za ko{ti~ave vrste kre}u se od 2 do 4 o C u zemlji{tu. Potreba korena za toplotom uslovljena je vrstom i sortom vo}aka. Cilj ovog rada je da se ispi- * Mr Dejan \urovi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun. 31

32 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) ta kako kolebanje temperature vazduha u periodu zime uti~e na reakciju sorti kajsije izra`ene preko pove}anja sadr`aja vode u jednogodi{njim gran~icama. Materijal i metod rada Istra`ivanja su obavljena u kolekcionom zasadu kajsije koji se nalazi na imanju ogledno-{kolskog dobra Radmilovac tokom zime i god. Zasad je podignut godine sa okulantima kao sadnim materijalom. Podloga je d`anarika, a razmak sadnje 4,5 x 4,5 m. Zasad se nalazi na blagoj padini okrenutoj prema jugoistoku, na nadmorskoj visini od 120 m, na zemlji{tu tipa gajnja~a. Ispitivano je {est sorti kajsije: Stark erli orind`, Ma arska najbolja, Zamorozoustoj~ivij, Cegeldi orija{, Kostju`enskij i Roksana. U periodu od 1. decembra do 10. marta na svakih 10 dana uzimani su uzorci jednogodi{njih gran~ica kajsije kako bi se u njima odredio sadr`aj vode. Sadr`aj vode odre- ivan je iz razlike u masi biljnog materijala pre i posle su{enja na 105 o C. U istom periodu pra}ene su svakodnevno temperature vazduha. Za po~etak cvetanja uzimani su datumi kada se otvori 10% cvetova, za puno cvetanje uzimani su datumi kada se otvori 80% cvetova, a za kraj cvetanja kada otpadne 90% kruni~nih listi}a (Wertheim, 1996). Rezultati i diskusija Prose~na dnevna temperatura u periodu od 1. novembra godine do 31. marta godine iznosila je 2,71 o C (graf. 1). Prvi jesenji mraz dogodio se 9. novembra (-2,4 o C). Najhladniji period te zime je od 1. do 31. decembra sa prose~nom dnevnom temperaturom od -2,3 o C. Najhladniji dan u tom periodu je 26. decembar, kada je prose~na temperatura bila -9,9 o C. Apsolutna minimalna temperatura te zime iznosila je -12,4 o C (27. decembar). Te zime desila su se jo{ dva hladna perioda. Prvi izme u 19. januara i 2. februara, sa prose~nom dnevnom temperaturom od -2 o C i apsolutnim minimumom od -9,5 o C. Prodor drugog hladnog talasa desio se od 11. do 16. februara, sa prose~nom temperaturom od -1,9 o C. Te zime poslednji dani sa mrazom od -2 o C bili su 14. i 15. mart. Graf. 1. Dinamika kretanja dnevnih temperatura u periodu od 1. novembra do 31. marta god. na lokalitetu Radmilovac 32

33 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Promene sadr`aja vode u gran~icama sorti kajsije u periodu od 1. decembra god. do 10. marta god. prikazani su u grafikonu 2. Prose~no za sve sorte pove}anje sadr`aja vode za 3 do 4 % desilo se u periodu izme u 20. februara i 1. marta. Ranije pove}anje sadr`aja vode u gran~icama utvr eno je kod sorte Cegledi orija{ (oko 10. februara), {to je izazvano toplim periodom od 3. do 10. februara, kada su izmerene prose- ~ne maksimalne temperature od 7,4 o C. Mi{i} (2002) navodi da ova sorta pripada grupi sorti sa kratkim biolo{kim mirovanjem, {to odgovara rezultatima dobijenim u ovom radu. Sorte kod kojih je kasnije do{lo do pove}anja vode u gran~icama (oko 20. februara) su Ma arska najbolja i Kostju`enskij. Najsporiju reakciju na pove}anje temperature vazduha ispoljile su sorte Zamorozoustoj~ivij i Roksana jer je kod njih izmereno pove}anje vode tek oko 1. marta. Graf. 2.- Promene sadr`aja vode u gran~icama kajsije u periodu god. do god. Kod sorte Stark erli orind` utvrdili smo dva perioda pove}anja sadr`aja vode. Prvi oko 20. januara, a drugi oko 1. marta. S obzirom da se ova sorta odlikuje najranijim periodom cvetanja, {to se vidi iz tabele 1., mi{ljenja smo da je do pove}anja aktivnosti kod ove sorte do{lo oko 20. januara i to kao posledica toplog perioda od 6. do 19. januara (8,7 o C). Da ova sorta ima kratko biolo{ko mirovanje navodi i \uri} (1980). Druge ispitivane godine prose~na dnevna temperatura u periodu od 1. novembra godine do 31. marta godine, bila je ne{to vi{a nego prethodne zime i iznosila je 3,6 o C (grafikon 3.). Od 22. decembra nastupio je dug period hladnog vazduha koji je trajao do 27. januara, sa prose~nim dnevnim temperaturama od -3,4 o C. Ekstreman mraz desio se izme- u 22. i 25. decembra kada se temperatura spu{tala do -14 o C. Jo{ ekstremniji mraz zabele`en je od 22. do 27. januara, sa apsolutnim minimumom te zime od -15,6 o C. Nakon 27. januara, nastupio je topliji period, sa srednjim dnevnim temperaturama preko 3 o C. Kratkoro~no zahla enje desilo se izme u 21. i 24. februara, kada su se minimalne temperature spu{tale do -6,4 o C. 33

34 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Graf. 3.- Dinamika kretanja dnevnih temperatura u periodu od 1. novembra do 31. marta god. na lokalitetu Radmilovac Te zime, usled nastupa toplog perioda od 27. januara, do{lo je do ranijeg pove}anja sadr`aja vode u gran~icama kajsije u odnosu na prethodnu zimu, prose~no za sve sorte izme u 1. i 20. februara (grafikon 4). Graf. 4.- Dinamika sadr`aja vode u gran~icama kajsije u periodu god. do god. Te godine, najranija aktivnost zabele`ena preko pove}anja sadr`aja vode u nadzemnim delovima vo}aka ustanovljena je kod sorti Cegledi orija{, Ma arska najbolja i Kostju`enskij (oko 1. februara) i to samo nekoliko dana nakon prodora toplog vazduha. Sorte kod kojih nije ustanovljeno pove}anje sadr`aja vode u gran~icama sve do 20. februara (uprkos temperaturama preko 10 o C) su Zamorozoustoj~ivij i Roksana. Upore uju}i rezultate dinamike sadr`aja vode u gran~icama kajsije sa po~etkom cvetanja ispitivanih sorti (tab. 1), vidimo da se kasnije pove}anje vode u gran~icama u godini nije odrazilo na ranije cvetanje te godine i to pre svega kao posledica prodora hladnog vazduha u periodu od 20. do 25. februara. 34

35 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Tab. 1- Fenofaza cvetanja sorti kajsije Najraniji po~etak cvetanja imale su sorte Stark erli orind` i Kostju`enskij. Ne{to kasnije cvetale su sorte Ma arska najbolja, Cegledi orija{ i Zamorozoustoj~ivij, a najkasnije sorta Roksana. Sli~ne rezultate vremena cvetanja dobili su i Nenadovi}-Mratini} i sar. (2003). Upore uju}i vreme po~etka cvetanja ovih sorti sa datumima kada je evidentirano pove}anje vode u gran~icama, zaklju~ujemo da su kod sorte Roksana kasno vreme kretanja vegetacije (izra`eno preko pove}anja vode) i kasno vreme cvetanja u pozitivnoj korelaciji. Kod sorti koje su u ispitivanom periodu skoro istovremeno cvetale (Ma arska najbolja, Cegledi orija{ i Zamorozoustoj~ivij), pove}anje sadr`aja vode u gran~icama desilo se u razli~itim terminima. Kod Cegledi orija{a oko 5. februara, Ma arske najbolje oko 10. februara, a kod sorte Zamorozoustoj~ivij tek oko 25. februara. Iz ovoga mo`emo da zaklju~imo da vreme cvetanja u najve}oj meri zavisi od ekolo{kih uslova neposredno pred cvetanje. Ranije kretanje vegetacije izra`eno preko pove}anja vode u gran~icama najverovatnije ima za posledicu pre svega pove}anu osetljivost cvetnih pupoljaka u podperiodu ekolo{kog mirovanja. Zaklju~ak Na osnovu dvogodi{njih ispitivanja dinamike sadr`aja vode u gran~icama sorti kajsije u periodu zime, vremena cvetanja i ekolo{kih uslova koji su vladali na lokalitetu Radmilovca mo`emo zaklju~iti slede}e: Ranije pove}anje sadr`aja vode u gran~icama kajsije uo~eno je u godini (oko 10. februara), u odnosu na godinu (oko 25. februara) Pove}anje metabolizma kajsije u velikoj meri zavisi od ekolo{kih uslova, pre svega temperature vazduha. Sorta kod koje je uo~eno najranije kretanje vegetacije, odnosno sorta koja najosetljivije reaguje na temperaturna kolebanja je Cegledi orija{. Sorte koje ispoljavaju najve- }u stabilnost u pogledu zavisnosti od promene temperature vazduha su Zamorozoustoj~ivij i Roksana. 35

36 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Vreme cvetanja pre svega zavisi od ekolo{kih uslova neposredno pred cvetanje, dok ranije kretanje vegetacije izra`eno preko pove}anja vode u gran~icama najverovatnije ima za posledicu pre svega pove}anu osetljivost cvetnih pupoljaka u podperiodu ekolo{kog mirovanja. Literatura 1. Bulatovi}, S.; Bulatovi}-Danilovi}, M. (1981): Prilog poznavanja biolo{kog mirovanja kajsije. Jugoslovensko vo}arstvo 15, br , Bulatovi}, S.; Mratini}, E. (1996): Biotehnolo{ke osnove vo}arstva. Newslines, Beograd. 3. \uri}, B. (1980): Du`ina trajanja zimskog mirovanja cvetnih pupoljaka i vreme cvetanja u nekih sorti kajsije. Jugoslovensko vo}arstvo 14, br , \uri}, B. (1999): Gajenje kajsije. Partenon, Beograd. 5. Mi{i}, P. (2002): Specijalno oplemenjivane vo}aka. Partenon, Institut za ista`ivanja u poljoprivredi Srbija, Beograd. 6. Nenadovi}-Mratini}, E.; Milatovi}, D.; Dra`eta, L. (2003): Biolo{ko-pomolo- {ke osobine sorti kajsije u beogradskom podru~ju. Jugoslovesnko vo}arstvo 37, br , Pejki}, B.; Ninkovski, I. (1987): Kajsija. Nolit, Beograd. 8. Wertheim, S. I. (1996): Methods for cross pollination and flowering assessment and their interpretation. Acta Hort. 423:

37 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC:634.21: Original scientific paper THE INFLUENCE OF TEMPERATURE ON BEGINNING OF VEGETATION IN APRICOT D. \urovi}* Summary During winter periods and we were investigated water content in apricot branches and flowering time and its dependence on air temperature at the experimental school property Radmilovac. We have compared our results with temperature conditions of Radmilovac and time of flowering for determines interactions between increase of water in branches, time of flowering and air temperatures. Cultivar Cegledi orija{ had the earliest beginning of vegetation and this cultivar shows the most rapid reaction, depend on air temperature changes. Some cultivars, like Zamorozoustoj~ivij and Roksana have good stability. In these cultivars change of water content in branches is the slowest. Key words: apricot, winter, water content, beginning of vegetation, flowering, temperature. * Dejan \urovi}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Zemun. 37

38

39 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad FIZIOLOGIJA CVETANJA I OPLODNJE SORTI JAGODE (Fragaria ananassa Duch.) Jasminka Milivojevi} * Izvod: Istra`ivanja u ovom radu obavljena su u kolekcionom zasadu jagode Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, na {kolskom oglednom dobru Radmilovac u periodu godine. Ogledom su obuhva}ene tri sorte jagode, dve novointrodukovane: Marmolada i Elsanta, i kao standard sorta Zenga zengana. Sve sorte su gajene na bankovima prekrivenim crnom polietilenskom folijom, na rastojanju sadnje 30 x 30 cm. Prou~avani su fenofaza cvetanja, kao i va`niji parametri generativnog potencijala (morfolo- {ke karakteristike cveta, procenat oplodnje i produkcija cvetova i plodova po bokoru). Me u ispitivanim sortama Zenga zengana (standard) je ispoljila ni`e vrednosti parametara morfolo{kih karakteristika cveta, procenta oplo enih tu~kova, broja ahenija u plodu i mase ploda u pore enju sa ispitivanim novointrodukovanim sortama Marmoladom i Elsantom, ali se istovremeno odlikovala i najve}om produkcijom cvetova i plodova po bokoru, te bi se mogla preporu~iti za {ire gajenje kao industrijska sorta u uslovima gro~ansko-smederevskog Podunavlja. Klju~ne re~i: jagoda, sorta, vreme cvetanja, morfolo{ke karakteristike cveta, oplodnja. Uvod Ba{tenska jagoda (Fragaria ananassa Duch.), po obimu proizvodnje najzna~ajnija vrsta me u jagodastim vo}em, nastala je spontanom hibridizacijom ~ileanske (Fragaria chiloensis Duch.) i vird`inijske (Fragaria virginiana Duch.) jagode, polovinom XVI- II veka u Francuskoj. Od novostvorene vrste vremenom su selekcionim radom stvorene mnogobrojne krupnoplode sorte ba{tenske jagode (Hancock i Scott, 1988). Po{to je sorta osnov uspe{ne proizvodnje vo}a, neophodno je pratiti izmene sortimenta jagode i introdukcijom najboljih sorti oboga}ivati svoje kolekcione zasade, radi uporednog prou~avanja i iznala`enja najboljih za gajenje u na{oj zemlji. Time bi se omogu}ilo intenziviranje proizvodnje, koja ve} izvesno vreme ima opadaju}i trend (Mratini} i sar., 2003). Cilj ovoga rada je da pru`i odre ene informacije o fenologiji cvetanja i parametrima generativnog potencijala dve novointrodukovane sorte jagode (Marmolada i Elsan- * Mr Jasminka Milivojevi}, Poljoprivredni fakultet, Zemun 39

40 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) ta), kako bi se kao rezultat komparativnog prou~avanja sa sortom standard (Zenga zengana) mogle preporu~iti za intenzivno gajenje u uslovima gro~ansko-smederevskog Podunavlja. Materijal i metod rada Ispitivanja su vr{ena u kolekcionom zasadu jagode Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, na imanju OD Radmilovac. Kolekcioni zasad je podignut u jesen godine, na parceli koja se nalazi na nadmorskoj visini od 120m. Ekstremna su{a u godini uslovila je da dobijeni rezultati ne budu reprezentativni, te su u radu prikazani samo rezultati istra`ivanja dobijeni u periodu Ispitivanjem su obuhva}ene tri sorte jagode, dve novointrodukovane: Marmolada i Elsanta, i kao standard sorta Zenga zengana. Sve sorte su gajene u vidu pantljika sa dva reda, na bankovima prekrivenim crnom polietilenskom folijom debljine 0,06mm i {irine 120 cm. Sadnja je obavljena na rastojanju 30 x 30cm. U toku ogleda, u zasadu je sprovo ena standardna agro i pomotehnika, izuzev predvi enog navodnjavanja sistemom kap po kap, umesto koga je vr{eno interventno zalivanje ogledne povr{ine. Prou~avanja su vr{ena pra}enjem ve}eg broja pokazatelja uz primenu odgovaraju}ih metodolo{kih postupaka. Analizirani su fenofaza cvetanja (po~etak, kraj i trajanje cvetanja u danima), kao i va`niji parametri generativnog potencijala: morfolo{ke karakteristike cveta (veli~ina, broj pra{nika i tu~kova po cvetu i njihov me usobni odnos) i oplodnja ispitivanih sorti jagode (procenat oplo enih tu~kova, broj ahenija i masa ploda, broj cvetova i plodova po bokoru i procenat oplo enih cvetova). Navedeni parametri su odre ivani fenolo{kim osmatranjem, kao i uobi~ajenim morfometrijskim metodama, prebrojavanjem i prera~unavanjem. Rezultati rada i diskusija Fenofaza cvetanja ispitivanih sorti jagode Cvetovi jagode su skupljeni u cimoznu cvast (dihaziju), kod koje se cvetovi postepeno otvaraju idu}i od vrha ka osnovi cvasti. U tabeli 1. prikazani su datumi po~etka i kraja cvetanja, kao i trajanje cvetanja u danima ispitivanih sorti jagode, na osnovu kojih se mo`e konstatovati da sve ispitivane sorte prose~no po~inju sa cvetanjem u rasponu od (Marmolada i Elsanta) do (Zenga zengana). Prose~no najraniji zavr{etak cvetanja evidentiran je (Marmolada), a najkasniji (Zenga zengana). Na osnovu toga mo`emo zaklju~iti da u odnosu na sortu standard (Zenga zengana), obe ispitivane novointrodukovane sorte imaju raniji po~etak i zavr{etak cvetanja. Istovremeno, mo`emo uo~iti da fenofaza cvetanja kod svih ispitivanih sorti pribli`no traje, s tim da se najkra}e trajanje cvetanja uo~ava kod sorte Zenga zengana (46 dana) sa variranjem po godinama ispitivanja od 5 dana, a najdu`e trajanje cvetanja kod sorti Marmolada i Elsanta (47 dana) sa variranjem po godinama od 4 dana. 40

41 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Tab. 1. -Fenofaza cvetanja ispitivanih sorti jagode Upore uju}i dobijene rezltate sa literaturnim, uo~ava se odstupanje od rezultata za vreme cvetanja novointrodukovanih sorti (Marmolada i Elsanta) do kojih su do{li Ambro`i~-Turk i sar. (2001) u uslovima Slovenije, pri ~emu su evidentirali kasni po~etak cvetanja ovih sorti (krajem aprila meseca). Postojanje razlika se mo`e objasniti ni`im temperaturama u uslovima Slovenije u odnosu na ekolo{ke uslove Radmilovca, kao i opti~kim osobenostima crnog plasti~nog mal~a koji je primenjen u ovom ogledu i ~injenice da folija pove}ava temperaturu zemlji{ta (Ham i Kluitenberg, 1994). Morfolo{ke karakteristike cveta ispitivanih sorti jagode Rezultati ovih istra`ivanja prikazani su u tabeli 2. iz koje se mo`e videti da je sorta Zenga zengana (standard) ispoljila najni`u prose~nu vrednost veli~ine cveta izra`enu u vidu pre~nika (23,8 mm), te da su u pore enju sa njom obe ispitivane novointrodukovane sorte Marmolada i Elsanta imale ve}e prose~ne vrednosti za dati parametar. Tab Morfolo{ke karakteristike cveta ispitivanih sorti jagode 41

42 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Na osnovu broja tu~kova i pra{nika u cvetu izra~unat je njihov odnos. Dobijeni rezultati ukazuju da je najni`u prose~nu vrednost odnosa broja tu~kova i pra{nika imala sorta Zenga zengana (14,5), a najvi{u sorta Elsanta (17,0) kod koje je zabele`en najve}i broj tu~kova po cvetu (437,6) i najni`i broj pra{nika po cvetu (25,7) me u ispitivanim sortama. Sorta Marmolada, koja se odlikuje najve}im brojem pra{nika po cvetu (27,6) i pribli`nim brojem tu~kova po cvetu (437,2) kao sorta Elsanta, imala je prose~nu vrednost odnosa broja tu~kova i pra{nika u granicama pomenutih vrednosti (15,9). Oplodnja ispitivanih sorti jagode Jedna je od veoma zna~ajnih i kompleksnih osobina ~ije su najva`nije komponente prikazane u tabeli 3. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje korelacije izme u broja tu~kova u cvetu i broja ahenija u plodu, kao i izme u broja ahenija i mase ploda. Ahenije u zbirnom plodu jagode su atipi~ne i sinkarpne po poreklu jer nastaju oplodnjom dve karpele, a perikarp nije srastao sa semenja~om zbog ~ega je seme locirano na povr{ini ahenije (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Tab Oplodnja ispitivanih sorti jagode Analizom podataka prikazanih u tabeli 3. mo`e se uo~iti da je najve}i prose~an broj ahenija u plodu (347,8) i procenat oplo enih tu~kova (79,5) imala sorta Marmolada, koja se odlikuje i najkrupnijim plodom (14,6 g). Sa druge strane, sorta standard, Zenga zengana ispoljila je najni`i prose~an broj ahenija (225,2) i procenat oplo enih tu~kova (59,8), kao i najsitniji plod (7,8 g), dok se sorta Elsanta za pomenute parametre nalazi u granicama pomenutih vrednosti. Porede}i dobijene rezultate mase ploda sa literaturnim, mo`e se konstatovati da je znatno ve}a masa ploda kod sorti Marmolada i Elsanta ostvarena u uslovima Severne Italije (Faedi i sar., 2000; Lovati i sar., 2000). 42

43 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) U radu je analiziran i procenat oplo enih cvetova, izra~unat iz odnosa broja plodova i cvetova po bokoru, ~ije vrednosti su se kretale u rasponu od 77,3% kod sorte Marmolada do 86,7% kod sorte Elsanta. S obzirom da je rodnost usko povezana sa oplodnjom (Grbi}, 1970), najve}i broj plodova po bokoru (75,2) sorte Zenga zengana kao standarda, mo`e se objasniti najve}im brojem cvetova po bokoru (82,7) i relativno visokim procentom oplo enih cvetova (79,3), koje je ova sorta ispoljila u ispitivanom periodu. Pribli`ne vrednosti broja plodova po bokoru za sortu Zenga zengana dobio je Blagojevi} (1999). Zaklju~ak Na osnovu dvogodi{njih ispitivanja fiziologije cvetanja i oplodnje sorti jagode Marmolada, Elsanta i Zenga zengana, gajenih u uslovima gro~ansko-smederevskog Podunavlja mogu se izvesti slede}i zaklju~ci: Najraniji po~etak (20.03.) i zavr{etak (04.05.) fenofaze cvetanja evidentiran je kod novointrodukovanih sorti Marmolada i Elsanta, koje su imale i ne{to du`e trajanje cvetanja (47 dana) u odnosu na sortu Zenga zengana (46 dana), kod koje je cvetanje najkasnije po~elo (24.03.) i najkasnije se zavr{ilo (08.05.). Od ispitivanih sorti Zenga zengana (standard) imala je najsitniji cvet, kao i najni`u prose~nu vrednost odnosa broja tu~kova i pra{nika (14,5), dok je najvi{u vrednost imala sorta Elsanta (17,0) kod koje je zabele`en najve}i broj tu~kova po cvetu (437,6) i najni`i broj pra{nika po cvetu (25,7). Najni`i prose~an broj ahenija u plodu (225,2) i procenat oplo enih tu~kova (59,8), kao i najsitniji plod (7,8 g) ispoljila je sorta Zenga zengana, te su u pore enju sa njom obe ispitivane novointrodukovane sorte imale ve}e vrednosti za date parametre. Procenat oplo enih cvetova se kretao u rasponu od 77,3% kod sorte Marmolada do 86,7% kod sorte Elsanta, dok je sorta Zenga zengana (standard), sa najve}om produkcijom cvetova i plodova po bokoru, imala procenat oplo enih cvetova u granicama pomenutih vrednosti (79,3). Ni`a produkcija cvetova i plodova koje su novointrodukovane sorte Marmolada i Elsanta ispoljile u ispitivanom periodu, mo`e se objasniti njihovom potrebom za potpunom primenom svih agro i pomotehni~kih mera, a posebno redovnog navodnjavanja u na{im agroekolo{kim uslovima, {to u ovom ogledu nije bilo primenjeno. Me utim, zahvaljuju}i ve}im vrednostima pokazatelja morfolo{kih karakteristika cveta, procenta oplo enih tu~kova, broja ahenija u plodu i saglasno sa time mase ploda, ove sorte bi se mogle preporu~iti za intenzivnije gajenje kao stone sorte u uslovima gro~ansko-smederevskog Podunavlja, dok se sorta Zenga zengana zbog izuzetne rodnosti, ali i sitnog ploda i dalje preporu~uje za gajenje kao industrijska sorta. 43

44 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Literatura 1. Ambro`i~-Turk, B.; Godec, B.; Koron, D.; Lokar, V.; Hudina, M.; Solar, A.; Usenik, V.; Fajt, N.; Vesel, V. (2001): Introdukcija in selekcija sadnih rastlin v letu Kmetijski In{titut Slovenije, Ljubljana. 2. Blagojevi}, R. (1999): Biolo{ke karakteristike nekih sorti jagoda u uslovima Ni{a. Jug.vo}. Vol. 33. br : Faedi, W.; Baruzzi, G.; Carloni, A.; Lucchi, P.; Sbrighi, P.; Turci, P. (2000): Cultivar e selezioni di fragola per il Nord Italia. Rivista di Frutticoltura N.12: Grbi}, O. (1970): Uticaj samooplodnje na rodnost i kvalitet plodova jagoda. Jug.vo}. br.11-12: Ham, J.M.; Kluitenberg, G.J. (1994): Modeling the effect of mulch optical properties culture. Agr. For. Meteorol. 71: Hancock, J.F.; Scott, D.H. (1988): Strawberry cultivars and worldwide patterns of strawberry production. Fruit Varieties Journal 42(3): Lovati, F.; Nuzzi, M.; Leva, A.A.; Colellis, G.D.; Testoni, A.; Magnani, S.; Lucchi, P. (2000): Valutazione della qualita delle fragole in post-raccolta. Rivista di Frutticoltura N.12: Mi{i}, P., Nikoli}, M. (2003): Jagodaste vo}ke. Institut za istra`ivanja u poljoprivredi SRBIJA, Beograd. 9. Mratini}, E.; Milivojevi}, J.; \urovi}, D. (2003): Pomolo{ke osobine novointrodukovanih sorti jagode. PKB INI AGROEKONOMIK Zbornik nau~nih radova,vol. 9. Br. 1:

45 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: : Original scientific paper THE PHYSIOLOGY OF FLOWERING AND FERTILIZATION IN STRAWBERRY CULTIVARS (Fragaria ananassa Duch.) Jasminka Milivojevi} * Summary Studies were conducted in the collective strawberry planting of the Faculty of Agriculture of Belgrade, at the Experimental school property Radmilovac in the period from 2001 to The experiment included three strawberry cultivars, two newly introduced: Marmolada and Elsanta, and standard cultivar Senga Sengana. All cultivars were grown on banks covered with black polyethylene foil, on planting distance 30 x 30 cm. Flowering time and more important parameters of generative potential (morphological flower properties, percentage of fertilization and production of flowers and fruits per plant) were researched. Lower values for the most studied parametars were obtained in the cultivar Senga Sengana, but this cultivar had the highest flowers and fruits production per plant among studied cultivars. That is why cv. Senga Sengana can be recommended for processing and widely growing in the Belgrade region conditions. At the same time, newly introduced strawberry cultivars Marmolada and Elsanta, based on studied parameters and comparation with standard cultivars, can be recommended for commercial growing for fresh market in the Belgrade region conditions. Key words: strawberry, cultivar, flowering time, morphological flower properties, fertilization. * Jasminka Milivojevi}, M.Sc., Faculty of Agriculture, Zemun. 45

46

47 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad UTICAJ RAZNIH DOZA MINERALNOG \UBRIVA NA PRINOS I KRUPNO]U PLODA NEKIH SORTI [LJIVA U GUSTOJ SADNJI M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Karaklaji}-Staji}* Izvod: U radu su prikazana trogodi{nja ispitivanja uticaja raznih doza mineralnog ubriva (8:16:24 + 3% Mg) na prinos i krupno}u ploda {ljive u gustoj V sadnji (4 x 0,7m st/ha). Najve}i prinos zabele`en je kod ^a~anske lepotice (40.862kg/ha) u tretmanu 2, sa 600kg/ha ubriva i kod Stenleja (54.642kg/ha) u kontroli. Najve}i plod dobijen je kod Stenleja (25,5g) i ^a~anske lepotice (27,0g) u tretmanu 4 (800kg/ha ubriva). Klju~ne re~i: ^a~anska lepotica, Stenlej, V sistem, gusta sadnja, ubrenje, prinos. Uvod Inteziviranje vo}arske proizvodnje posti`e se primenom adekvatnih agrotehni~kih i pomotehni~kih mera kao {to su: ubrenje, rezidba, navodnjavanje, za{tita itd. Pored navedenog, za pove}anje prinosa i uspeh u vo}arskoj proizvodnji veoma je zna~ajna i gustina sadnje vo}nih vrsta. Op{te je poznato da je u~injen ogroman napredak u proizvodnji jabuke sa pojavom vegetativnih podloga a naro~ito onih manje bujnih (M27, M9, M26). Tako su se pojavile planta`e ovog vo}a sa veoma velikim brojem stabala po jedinici povr{ine, koje stupaju na rod ve} u drugoj i tre}oj godini, i to sa veoma solidnim prinosima. Danas se, jednostavno, ne mo`e zamisliti proizvodnja jabuka bez kori{}enja slabo bujnih vegetativnih podloga koje omogu}uju veoma veliki broj biljaka po jedinici povr{ine (gustu sadnju). Zadnjih godina ispituje se mogu}nost da se {ljiva gaji u gustoj sadnji, a da dobijeni prinosi po svom obimu i kvalitetu opravdaju visoka po~etna ulaganja. Ojima et. al. (1980) je prou~avao gustu sadnju {ljive (Prunus salicina) cv Carmesim u uslovima Brazila. On konstatuje da su kalemljenjem navedene sorte na podlogu breskve (cv. Okinava) i gajenim sa 2000, 1000, 650 ili 500 st/ha dobili prinose 15,5; 11,1; 7,6 i 5,3 t/ha. * Dr Milan Raki}evi}, dr Milisav Mitrovi}, Miladin Blagojevi}, dipl. Karaklaji}-Staji}, dipl. agronom., Institut Srbija, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak 47

48 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Drobota et. al. (1985) je u uslovima Rumunije prou~avao P. F. Scoldus podlogu u intezivnim zasadima {ljive. Do{ao je do rezultata da cv Stanly i Tulen Gras kalemljene na ovu podlogu i gajene na rastojanju 4 x 3m (833 st/ha) ili 4x2 m (1.250 st/ha) daju visok i redovan redovan prinos od 30,9 odnosno 18,9 t/ha sa 16,8 i 21,8 % {e}era. Dinkova et. al. (1986) se bavila prou~avanjima vegetativnih i reproduktivnih osobina {ljive cv Kystendiska Sinya gajenim u razli~itim sistemima i razli~itim rastojanjima u redu. Ona konstatuje da sistem uzgoja uti~e na prinos {ljive, ali je uticaj gustine biljaka imao ve}i efekat. Grzyb et. al. (2003) je prou~avao uticaj uzgojnog sistema i gustine sadnje na porast i plodono{enje {ljive kalemljenim na sejancima podloge Prunus divaricata. Oni su ustanovili korelaciju izme u povr{ine popre~nog preseka debla i prinosa kod poluprirodne forme i uzgojnog oblika vretenastog `buna. Kod prvog uzgojnog oblika stabla sa 106,9 cm 2 povr{inom popre~nog preseka debla i dala su prinos od 200 kg po stablu, a kod drugog sa popre~nim presekom stabla od 94,2 cm 2 prinos je bio 152,5 kg po sablu. Literaturnih podataka u vezi ubrenja i ishrane {ljiva ima veoma malo. Vitanova (1984) je prou~avala uticaj mineralnog ubriva na prinos i kvalitet plodova Kyustendilska Sinya. Tretman sa 200 kg N kg P 2 O kg/h K 2 O dao je najve}e prinose. Najve}e doze ubriva nisu smanjile kvalitet ploda. Verma et.al (1982) je u Indiji prou~avo primenu NPK u zasadu {ljiva starosti 11 godina. Najve}i prinos i najbolji kvalitet ploda dobijen je kod stabala koja su ubrena sa NPK u odnosu 101,4 : 199,3 : 101,4 g/stablo. Materijal i metod rada Prou~avanja su obavljena u oglednom zasadu {ljiva posa enom u jesen godine u krugu Instituta Srbija, Centra za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak. Zemlji{te na kome je podignut vo}njak spada u te`a aluvijalna zemlji{ta u neposrednoj blizini korita Zapadne Morave. Ono je kisele reakcije (ph = 5,9), slabo obezbe eno humusom (2,65 %), sadr`aj ukupnog N je 0,13%, srednje obezbe eno sa K 2 O ( 20,4 mg/100g.) i dobro obezbe eno sa P 2 O 5 ( 15 mg/100g.). Zasad je zasnovan sa jednogodi{njim bezvirusnim sadnicama okalamljenim na podlozi d`enarika (Prunus carasifera) sa prevremenim gran~icama u sistemu V sadnje. Razmak sadnje je 4 x 0,7 m {to daje sadnica po ha. U momentu sadnje sadnice su ubrene sa 4-6 kg stajnjaka i 0,3 kg NPK (15:15:15). Neposredno po sadnji postavljen je naslon od bagremovih stubova u obliku slova V, pod uglom od 75 sa dva reda `ice sa obe strane. Pri formiranju uzgojnog oblika primenjivane su sve agrotehni~ke mere ( ubrenje, zrela rezidba, zelena rezidba, obrada me urednog prostora, za{tita od bolesti i {teto~ina itd.) U jesen godine (tre}a godina po sadnji) postavljen je ogled sa primenom razli~itih doza mineralnog ubriva formulacije 8:16:24 i to: varijanta kg/ha varijanta kg/ha varijanta kg/ha varijanta kg/ha varijanta 5 ( kontrola - bez ubrenja) 48

49 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Svaka od ovih varijanti ubrenja bila je zastupljena u tri ponavljanja. Veli~ina osnovne elementarne parcelice iznosila je 68 m 2. \ubrenje je primenjivano u 2000., i godini, a rezultati su dati za godinu. Rezultati i diskusija Iz podataka u tabeli 1. proizilazi da je godina su{na sa ukupnim godi{njim padavinama od 500 mm. Padavine su neravnomerne, tako da je u periodu od 7. februara do 12. maja bilo svega 30 mm (izrazito su{no prole}e), a su{ni period se nastavlja i u toku leta (u avgustu 6,0 mm) Tab. 1. Suma padavina u 2003.g. merena u stanici Centra za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku. Tab. 2. Uticaj raznih doza ubriva na prinos, krupno}u ploda i sadr`aj rastvorljivih suvih materija 49

50 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Na osnovu podataka u tabeli 2. mo`e se konstatovati da je najve}i prinos dobijen kod kontrole ( kg/ha), a najmanji kod varijante 3 ( kg/ha). Masa ploda (25,5g) bila je najve}a u varijanti 4 (1.000 kg/ha) a najmanja (20,5 g) kod varijante 2. Sadr`aj rastvorljivih suvih materija bio je najve}i kod prve varijante (13,8%), a najmanji kod varijante 2 (10,3%). Na osnovu ovih podataka se mo`e zaklju~iti da ubrenje kao i doze primene ubriva ne uti~u zna~ajno na pove}anje prinosa po stablu. Dobijeni podaci ukazuju da se nakon trogodi{nje primene ubriva u vi{im dozama (800 i 1000 kg/ha) treba prestati sa primenom ove mere, jer se prinosi ne pove}avaju, ~ak {ta vi{e stagniraju ili opadaju. U prilog ovoj preporuci se mo`e i navesti i ~injenica da su u prethodne dve godine (2001. i god.) mrazevi u vreme cvetanja onemogu}ili biljkama adekvatno kori{}enje vi{ih doza ubriva za pove}anje prinosa. Na osnovu podatka iz tabele 2. mo`e se konstatovati da je ^a~anska lepotica imala najve}i prinos u varijanti 2 ( kg/ha), a najmanji u kontroli ( kg/ha). Najve}u masu ploda imala je varijanta 4 (27,0 g), a najmanju varijanta 5 - kontrola (23,3 g). Najve}i sadr`aj rastvorljivih suvih materija imale su varijante 4 i 5 (12,2%), a najmanji varijanta 3 (11,5%) Izme u ispitivanih doza ubriva postoje statisti~ki zna~ajne razlike na pragu zna- ~ajnosti od 95% (F= 3,977587). Najve}i prinos po stablu kod sorte ^a~anska lepotica se ostvaruje primenom ubriva u dozama 600 i 800 kg/ha i izme u ove dve doze primene ne postoje statisti~ki zna~ajne razlike. Signifikantna razlika postoji izme u ovih varijanti u odnosu na prinos ostvaren pri minimalnoj i maksimalnoj dozi primene. Najmanji prinos po stablu je utvr en u kontroli. S obzirom da je prinos po hektaru izvedena veli~ina od prinosa po stablu statisti~ka obrada podataka se ne vr{i, pa se statisti~ke razlike isto tuma~e. Zaklju~ak Na osnovu prou~avanja o uticaju primene raznih doza kompleksnog mineralnog ubriva formulacije 8:16:24 na prinos i kvalitet ploda {ljiva ^a~anske lepotice i Stenleja u uslovima te`eg aluvijalnog zemlji{ta i super guste sadnje ( V sistem) mogu se izvu}i slede}i zaklju~ci : Najve}i prinos plodova kod Stenleja dobijen je u kontroli ( kg/ha), a zatim sledi varijanta sa najvi{om dozom ubriva (1.000 kg/ha) sa kg/ha. Ostale doze ubrenja daju manje prinose. ^injenica da je kontrola dala najve}i prinos kod ove sorte mo`e se objasniti izmrzavanjem cvetova u prethodne dve godine kada su bili mali prinosi. Najve}i prinos kod ^a~anske lepotice imala je varijanta 2 ( kg/ha), a najmanji kontrola ( kg/ha). Kod ove sorte sve varijante ubrenja dale su ve}e prinose u odnosu na kontrolu, a statisti~ki zna~ajne razlike postoje kod doza od 600 i 800 kg/ha navedenog ubriva. U toku godine mora se uraditi agrohemijska analiza zemlji{ta po varijantama ubrenja, kako bi se ustanovilo stanje hraniva u zemlji{tu, a imaju}i u vidu postoje}e prinose dobijene u godini. 50

51 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Literatura 1. Drobota, G.; Drobota, M.A. (1985): Performance of P.F.Scoldus rootstocks in intesive plum orchards. Horticultura 29, Dinkova, Kh.; Honeyborne, G. E. (1986): Vegetative and reproduktive performance of the plum cultivar Kyustendinska Sinya Sliva trained by different sistems. Rastenievidnie Nauki 23 (12) Grzyb, Z. S.; Sitarek, M. (2003): The effect of training systems and planting density on growt and fruiting of plum trees budded on divaricata prune seedling roodstock. Folia Horticulturae Ojima, M.; Dall Orto, F. A. C.; Rigitano, O.; Veiga, A.de A.; Tombolato, A. F. C.; Sabino, J. C.; Egydio, S. M.C. (1980): High density planting of the plum (Prunus salicina) cultivar Camesin. Bragantia 39,

52 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC:634.22: Original scientific paper THE EFFECT OF DIFFERENT FERTILIZER RATES ON THE YIELD OF SOME PLUM CULTIVARS IN DENSE PLANTING M. Raki}evi}, M. Mitrovi}, M. Karaklaji}-Staji}* Summary This paper presents the results of the three year experiment off plum growing in super dense V planting system (4 x 0.7 m=3.571) with the application of the different mineral fertilizers rates (8:16:24+3% Mg). The highest yield has been obtained in cv ^a- ~anska lepotica in treatment 2, with 600 kg/ha ( kg/ha) and in cv Stanley with the control ( kg/ha). The largest fruit size was recorded in cv Stanley with treatment 4 (25.5 g) and in cv ^a~anska lepotica with the same treatment (27.0 g). yield. Key words: ^a~anska lepotica, Stanley, V system, dense planting, fertilization, * Milan Raki}evi}, Ph.D., Milisav Mitrovi}, Ph.D., Miladin Blagojevi}, B. Karaklaji}- Staji}, B.Sc., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak. 52

53 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad RAZMNO@AVANJE VISOKO@BUNASTE BOROVNICE CV BERKELEY ZELENIM REZNICAMA Ivana Stani}, \ur ina Ru`i}, S. Milenkovi} * Izvod: U cilju {irenja borovnice i njenog uvo enja u planta`nu proizvodnju ispitivana je mogu}nost razmno`avanja cv Berkeley zelenim reznicama. Rezultati istra`ivanja su pokazali da je najbolje koristiti klasi~ne, zelene reznice sa vr{nih delova izdanaka tretiranjem bazalnih delova sa IBA-om i uzdu`nim paranjem kore, kao i zelene reznice sa petom, tako e tretirane sa IBA-om. Klju~ne re~i: visoko`bunasta borovnica, zelene reznice, IBA, paranje kore, o`iljavanje. Uvod Prona eni i prou~eni fosilni ostaci svedo~e o tome da su divlje forme borovnice veoma stare. Nasuprot tome ova vrsta vo}a se ubraja u grupu najmla ih gajenih biljaka. Naime, tek sa razvojem prehrambene industrije i upoznavanjem nekih od osobina ploda ona dobija na zna~aju. U kulturu ju je uveo dr F.V. Coville, godine, a rad na planskoj hibridizaciji je zapo~eo godine (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Najve}i proizvo a~ ove vrste vo}aka su SAD, a zatim slede Kanada, Poljska, Litvanija i dr. Sedamdesetih godina pro{log veka u na{u zemlju su introdukovane ameri~ke sorte borovnice ~ime i zapo~inje njeno gajenje na planini Mid`or, u okolini U`ica (Jelova Gora), Bijelog Polja i na Vlasini. Rezultati proizvodnje borovnice u na{oj zemlji su veoma skromni. Razlozi za ovakvo stanje u proizvodnji su brojni, a kao jedan od osnovnih navodi se i nerazra ena proizvodnja sadnog materijala, nedostatak sadnog materijala i visoka cena (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Plod borovnice ima hranljive, farmaceutske, dijetetske i tehnolo{ke vrednosti, a posebno je bogat u koli~ini flavonoida, posebno podgrupe antocijana koji su va`ni antioksidansi (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Nedostatak ove kulture u planta`nom gajenju kod nas, njen nutritivni zna~aj, kao i relativno te{ko razmno`avanje, opredelili su i cilj ovih istra`ivanja da se usavr{i i raz- * Ivana Stani}, dipl. in`. agron., dr \ur ina Ru`i}, dr Slobodan Milenkovi}, Institut "Srbija", Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak. 53

54 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) radi jednostavan metod njenog razmno`avanja. Borovnica se standardno razmno`ava zrelim i zelenim reznicama, a ima i nekih rezultata metodom mikropropagacije in vitro (Lyrene, 1978; Orlikowska, 1986). Iako manje zastupljeno, razmno`avanje borovnice putem zelenih reznica ima svojih prednosti. Na ovaj na~in se mo`e dobiti ve}a koli~ina sadnog materijala od jedne mati~ne biljke, omogu}ava se br`e {irenje novih sorti (Eck, 1988), kao i sorti koje se te{ko razmno`avaju zrelim reznicama ( Materijal i metod rada Ispitivanja su obavljena sa zelenim reznicama sorte Berkeley koja je stvorena u SAD (Stanley x GS-149). To je srednje rana sorta ~iji prvi plodovi sazrevaju po~etkom je bujan, vitalan i rodan, ne podnosi jake mrazeve i umereno ra a. Reznice su uzete iz proizvodnog zasada borovnice firme Agropartner iz Lu~ana (objekat Vin~a), avgusta godine i to sa sna`nih, razvijenih mladara, kao i sa slabijih bo~nih izdanaka. Izdanci su sa mati~nih biljaka odsecani i od njih su pravljene jedna, ili dve reznice u zavisnosti od du`ine (sl. 1). Slabiji bo~ni izdanci su skidani pokretom na dole (sl. 2 a), tako da je sa reznicom polazio i deo drveta i kore koji se ozna~ava kao peta, ili sedlo (sl. 2 b). Obe kategorije reznica su bile duge 12 do 15 cm. Sa njih je skinuto svo li{}e, izuzev 2 do 3 vr{na lista koji su redukovani na 1/3 povr{ine. Jedan deo reznica sa petom stavljen je na o`iljavanje bez ikakvog tretmana, dok je drugi deo reznica potapan bazalnim delom u rastvor (indol-3-buterna kiselina) IBA, koncentracije 1g l -1 u trajanju 10 sec. Klasi~ne reznice su podeljene u tri grupe. Kod prve grupe je izvr{eno tretiranje rastvorom IBA, koncentracije 1g l -1 u trajanju 10 sec. Kod druge grupe je izvr{eno paranje kore sa jedne strane reznice sa dva du`a reza, a sa druge strane, ispod pupoljka jednim kra}im rezom. Kod tre}e grupe reznica primenjena je kombinacija oba navedena tretmana. Sve kategorije reznica su postavljane u me{avinu strugotine, ph vrednosti 4,6 i belog treseta Klasmanna, ~ija je ph vrednost 6-6,5, u odnosu 2:1, u staklari (sl. 3). Iznad prostora za o`iljavanje bila je navu~ena PVC folija koja je obezbedila dodatnu za{titu materijala od intenzivne sun~eve svetlosti koja ina~e negativno uti~e na ne`ni biljni materijal, kao i za o~uvanje vla`nosti (Shelton i Moore, 1981). Materijal je navodnjavan tri puta dnevno, dok je oro{avanje lisne mase vr{eno 6 puta u toku dana. Ukupno je postavljeno 417 reznica. Kontrola o`iljavanja je izvr{ena u jesen, 2 meseca od postavljanja reznica na o`iljavanje i u prole}e, posle perioda zimskog odmora. Rezultati istra`ivanja i diskusija Najbolji rezultati o`iljavanja su postignuti sa klasi~nim reznicama kod kojih je izvr{eno paranje kore i tretman sa IBA-om (sl. 4 a). Period zimskog mirovanja su pre`ivele sve biljke, a reznice sa kalusom su po~ele da formiraju korenov sistem, tako da je ko- 54

55 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) na~ni rezultat bio 20,54% o`iljenih reznica (tab. 1). Korenov sistem je bio dobro razvijen i formirao se iz pupoljka ispod kog je pravljen kra}i rez (sl. 4 b). U ovoj kombinaciji me u o`iljenim reznicama je bila samo jedna uzeta iz bazalnog dela izdanka, {to se sla- `e sa navodima Schwartze i Myhre (1968), koji isti~u da su navedeni delovi izdanaka suvi{e zreli da bi mogli da formiraju korenov sistem. Tab.1. Parametri o`iljavanja zelenih reznica visoko`bunaste borovnice cv Berkeley Reznice sa petom i tretirane sa IBA-om su pri jesenjoj kontroli imale 5,83% o`iljenjih i 6,56% reznica sa kalusom, a posle perioda zimskog mirovanja kona~ni rezultat o`iljavanja je iznosio 12,41% (tab. 1, sl. 5). Reznice sa petom, stavljene na o`iljavanje bez ikakvog tretmana imale su 8,68% o`iljenih reznica posle perioda zimskog odmora (sl. 6). Zelene reznice sa petom iz oba tretmana su cvetale u prole}e naredne godine (sl. 7 a) i zametnule plodove (sl. 7 b). Mali procenat o`iljavanja reznica borovnice se izme u ostalog mo`e objasniti i odvajanjem reznica od mati~ne biljke u toku vegetacije, tako da je ~itav postupak veoma osetljiv i zahteva specifi~ne uslove. Mi{i} i Nikoli} (2003) navode da je potrebna stalna vla`nost vazduha od 80-90%, temperatura od o C i odgovaraju}a kiselost supstrata. Ovaj nivo vla`nosti se najlak{e posti`e i odr`ava putem primene mist sistema za koji je i utvr eno da pospe{uje proces o`iljavanja zelenih reznica (Shelton i Moore, 1981), ali su i u na{em ogledu zahtevi za visokom vla`no{}u bili obezbe eni. Borovnica uspeva samo na kiselim zemlji{tima sa optimalnim ph vrednostima od 4,3 do 4,8. (Mi{i} i Nikoli}, 2003). Zec et al. (2001) navode da je najoptimalnija ph vrednost supstrata za o`iljavanje zrelih reznica 4,4. Panduri} (2003) je postigla dobre rezuiltate u o`iljavanju zelenih reznica visoko`bunaste borovnice koriste}i supstrat ph vrednosti 4. Mo`da je neodgovaraju}a kiselost supstrata u na{em ogledu, posebno Klasmanna, uticala na mali procenat o`iljavanja reznica borovnice. Eck (1998) navodi da zna~ajan uticaj na razmno`avanje visoko`bunaste borovnice ima momenat uzimanja reznica i isti~e da je reznice najbolje uzeti posle prve faze rasta, odnosno pre po~etka zrenja bobice. Osim pove}anje sposobnosti o`iljavanja, ovakve 55

56 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) biljke imaju i pove}an stepen otpornosti na poljske uslove i niske zimske temperature. Cooriss i Hull (1969) navode da sa odmicanjem vegetacije, sposobnost o`iljavanja opada. Isti autori navode da je kod zelenih reznica uzetih u junu bilo izme u 50 i 100% o`iljenih, dok su rezultati o`iljavanja sa reznicama uzetim u avgustu bili znatno manji, tj. od 10-60%. Ovi strogo kontrolisani uslovi potrebni za o`iljavanje borovnice se moraju korigovati, naro~ito vreme uzimanja reznica, kiselost supstrata, kao i koncentracije i vrste auksina da bi se dobio ve}i procenat o`iljavanja, usavr{io postupak razmno`avanja i tako visoko`bunasta borovnica uvela u komercijalnu proizvodnju u na{oj zemlji. Zaklju~ak Na osnovu dobijenih rezultata se mo`e zaklju~iti da je najve}i uspeh u o`iljavanju visoko`bunaste borovnice cv Berkeley zelenim reznicama dobijen ako se uzmu vr{ni delovi jakih izdanaka i izvr{i njihov tretman sa IBA-om i paranjem kore, odnosno samo kombinacija ove dve mere stimuli{e znatnije razvoj korenovog sistema. Tako e, reznice sa petom uz primenu IBA-e formiraju sna`an korenov sistem, cvetaju i donose plod ve} naredne godine. Reznice sa petom bez ikakvog tretmana su pokazale sposobnost o`iljavanja u datom supstratu {to mo`e biti zna~ajno sa aspekta smanjenja tro{kova u proizvodnji sadnog materijala. I ova kategorija reznica je cvetala u prvoj godini po o`iljavanju. Kori{}enjem navedenih vrsta reznica, i tretmana, a uz korekciju ph vrednosti supstrata i momenta uzimanja reznica mo`e se re{iti problem proizvodnje sadnog materijala visoko`bunaste borovnice, a time i njeno uvo enje u proizvodnju u na{oj zemlji. Literatura 1. Coorts, G.D.; Hull, J.W. (1969): Propagation of Highbush Blueberry (Vaccinium corymbosum L.) by hard- and softwood cuttings. The Plant Propagator, Eck, P. (1988): Blueberry Science. Rutgers University Press, London, pp Lyrene, P. (1978): Blueberry callus and shoot-tip culture. Proc. State Hort. Soc., 91: Mi{i}, D.P.; Nikoli}, M. (2003): Jagodaste vo}ke. Institut za istra`ivanja u poljoprivredi Srbija, Beograd, pp Orlikowska, T. (1986): Micropropagation of highbush blueberry. Fruit Science Reports, XIII, 3: Panduri}, M. (2003): Razmno`evanje razli~nih sort ameri{ke borovnice (Vaccinium corymbosum L.) z zelenimi potaknjenci. Diplomsko delo, Univerza v Ljubljani, Biotehni{ka fakulteta, oddelek za agronomijo. Ljubljana, pp Propagation Blueberry. 56

57 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Schwaetze, C.C.; Myhre, A. (1966): Razmno`avanje borovnice. Eksperimentalna stanica u Va{ingtonu, Univerzitet dr`ave Va{ington, Cirkular 124, pp Shelton, L.L.; Moor,e J.N. (1981): Highbush Blueberry Propagation under Southern U. S. Climatic Conditions. HortScience, 16 (3): Zec, G.; ^oli}, S.; Todorovi}, R.; Marinkovi}, D. (2001): O`iljavanje visoko- `bunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.) zrelim reznicama. Jugoslovensko vo}arstvo, 35, :

58 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC:634.73: Original scientific paper PROPAGATION OF HIGHBUSH BLUEBERRY CV. BERKLEY BY SOFTWOOD CUTTINGS Ivana Stani}, \ur ina Ru`i}, S. Milenkovi} * Summary The paper presents the results related to propagation of highbush blueberry by softwood cuttings. The aim was to find out the appropriate kind of cuttings and the most suitable treatment in order to achieve the best performance. The study was done on two different kind of cv Berkley cuttings treated with IBA and bark ripping, only with IBA, as well as the combination with breaking off shorter canes with a part of the bark called saddle or heel. Although a low rooting percentage was obtained, the results indicated that the best treatment was with using classical softwood cuttings from apical parts of canes coupled with IBA and bark ripping. Key words: highbush blueberry, softwood cuttings, IBA, bark ripping, rooting * Ivana Stani}, B.Sc., \ur ina Ru`i}, Ph.D., Slobodan Milenkovi}, Ph.D., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak. 58

59 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Sl. 1. Klasi~ne reznice Sl. 2 a. Skidanje reznica peta Sl. 2 b. Formirana reznica peta Sl. 3. Bench sa supstratom za o`iljavanje reznica Sl. 4a. O`iljene reznice - kombinacija paranje kore i tretman sa IBA-om Sl. 4 b. Korenov sistem formiran iz pupoljka - paranje kore i tretman sa IBA-om 59

60 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Sl. 5. O`iljene reznice sa petom i tretirane sa IBA-om Sl. 6. O`iljene reznice sa petom Sl. 7 a. O`iljene reznice sa petom cvetale i Sl. 7 b. Zametnule plodove 60

61 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad RAZMNO@AVANJE SLABO BUJNE PODLOGE ZA KRU[KU, PYRODWARF (Pyrus communis L.) MIKROPROPAGACIJOM IN VITRO \ur ina Ru`i}, Tatjana Lazi}, Milena Kuzmanovi} * Izvod: Pyrodwarf je nova, slabo bujna podloga za kru{ku stvorena u Geinsenheimu (Nema~ka), koja je u ovom radu kori{}ena kao model biljka za utvr ivanje najboljeg izvora ugljenika u fazama mikropropagacije. Izdanci su gajeni na medijumu Murashige i Skoog (1962) sa BAP 1,0, IBA 0,1 i GA3 0,1 mgl -1, a sa razli~itim vrstama i koncentracijama ugljenih hidrata, odnosno saharozom, D-fruktozom, D-glukozom i heksahidroksilnim alkoholom sorbitolom (D-sorbit). Sorbitol je pokazao najve}i uticaj na multiplikaciju izdanaka u koncentraciji od 115 mm, a najdu`i izdanci dobijeni su na medijumu sa 58,5 mm, tako e sorbitola. Me utim, najbolji kvalitet biljaka za aklimatizaciju dobijen je na medijumu sa saharozom. Klju~ne re~i: slabo bujna podloga za kru{ku, mikropropagacija in vitro, ugljeni hidrati. Uvod Zna~aj izvora ugljenika u medijumima za kulturu tkiva in vitro je veliki jer je poznato da je ishrana in vitro uglavnom heterotrofna ili u najboljem slu~aju fotomiksotrofna zbog limitirane fotosintetske aktivnosti. Ugljeni hidrati koji su glavni izvor ugljenika se smatraju za jedan od najzna~ajnijih faktora za rastenje i razvi}e in vitro (Gamborg et al., 1976). Kapacitet biljnog tkiva da koristi ugljene hidrate zavisi od vrste biljaka, od vrste eksplantata, a i od kapaciteta apsorpcije i metabolizma specifi~nih molekula izvora ugljenika (Mezzetti et al., 1991). Saharoza je, uglavnom, najvi{e kori{}en izvor ugljenika u kulturi in vitro, ali je utvr eno da mnoge biljne vrste rastu dobro i na medijumima sa drugim ugljenim hidratima i {e}ernim alkoholima, kao {to su sorbitol, glicerol ili manitol (García et al., 2002). Ovi alternativni izvori ugljenika mogu delovati veoma pozitivno na diferencijaciju, rastenje i razvi}e in vitro, kao npr. kod jabuke (Chong i Pua, 1985), kajsije (Marino et al., 1993), masline (García et al., 2002) i dr. Sa druge strane, mikropropagacija kru{ke je veoma malo prou~avana i to uglavnom u fazi ekspanzije mikropropagacije è 80. tih godina (Singha, 1984; Singha et al., 1985; Reed, 1990), i u novije vreme Predieri i Govoni (1998), Caboni et al. (1999), Grigoriadou et al. (2000). * Dr \ur ina Ru`i}, mr Tatjana Lazi}, Milena Kuzmanovi}, dipl. biol., Institut "Srbija", Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak. 61

62 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Odabiranje najadekvatnijih ugljenih hidrata za rastenje in vitro biljaka, ali i veliki zna~aj koji u razvoju savremenog gajenja kru{aka zauzima odabrana model biljka, odnosno slabo bujna podloga Pyrodwarf, objedinili su i usmerili cilj ovih istra`ivanja. Materijal i metod rada Jacob B. Helmut je tvorac Pyrodwarf podloge za kru{ku (klon BU 5-18) koja je odabrana izme u 800 sejanaca dobijenih ukr{tanjem Old Home x Bonne Louise d Avranches u Geisenheim Research Institute (Geisenheim, Nema~ka). Ova podloga je slabo bujna, uti~e na ranije stupanje na rod (od 2-4 godine), na visoke prinose, uniformne plodove, otpornost na mrazeve, nema izdanaka, kompatibilna je sa svim sortama kru{aka, ne zahteva naslon. Patentirano ime je Rhenus 1 (Jacob, 2002). Podlogu smo dobili ljubazno- {}u rasadni~ara g-dina N. Ivanovi}a iz rasadnika ALT ERLA (Be~, Austrija) samo za eksperimentalna istra`ivanja. Pupoljci du`ine 5-7 mm su posle standardne sterilizacije, postavljeni na medijum Murashige i Skoog (1962) (MS) sa u mg l -1 : N6-benzil-aminopurinom (BAP) 2,0, indol- 3-buternom kiselinom (IBA) 0,5 i GA 3 0,1. Po induciranju rozete izdanci su postavljani na medijume za multiplikaciju po MS sa konstantnim sadr`ajem hormona (BAP 1,0, IBA 0,1 i GA 3 0,1 mgl -1 ), a sa razli~itim vrstama i koncentracijama ugljenih hidrata, odnosno saharozom, D-fruktozom, D-glukozom i heksahidroksilnim alkoholom sorbitolom (D-sorbit) (tab. 1). Koncentracija agara u svim medijumima je iznosila 7 g l -1. U kulturu je postavljeno 48 eksplantata. Tab. 1. Kombinacije i koncentracije ugljenih hidrata upotrebljenih u ogledu Posle 21 dan u kulturi utvr ivani su parametri multiplikacije izdanaka, odnosno indeks multiplikacije, du`ina osovinskog i bo~nih izdanaka, kao i broj listova osovinskog i bo~nih izdanaka. Tako e je merena sve`a i suva masa izdanaka, odnosno njegovih delova, kalusa, stabla i listova. Parametri o`iljavanja, tj. procenat o`iljavanja, broj i du`ina korenova, visina o`iljenih biljaka su opservirani posle 21 dan od postavljanja na medijume za o`iljavanje, koji su sadr`avali mineralni sastav po MS smanjen za 1/2, IBA 1,0 i GA 3 0,1 mgl -1, sa variranjem vrste ugljenih hidrata (tab. 4). 62

63 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Rezultati istra`ivanja i diskusija Od 48 postavljenih eksplantata u kulturu, 60,4 % je indukovalo rozetu (sl. 1), 12,5% je potamnelo i nekrotiralo, a 25% je bilo zara`eno gljivama i bakterijama. Izdanci Pyrodwarf nisu pokazali veliki indeks multiplikacije na ispitivanim medijumima. Tako je najve}i indeks multiplikacije bio na medijumu sa 115 mm sorbitola, 1,87, sa pojedina~nom pojavom i do 1:4 izdanka (tab. 2). Tab. 2. Parametri multiplikacije izdanaka podloge za kru{ku Pyrodwarf posle 21 dan Izdanci su bili uniformni sa malim kalusom u osnovi, nodularne strukture i sa velikim brojem sitnih za~etaka pupoljaka u osnovi, do 2 mm du`ine (sl. 2). Me utim, na medijumu sa 58,5 mm sorbitola dobijeni su veoma dugi izdanci, prose~no 2,55 cm, koji su se u daljem postupku umno`avali deljenjem izdanka na internodije {to je kori{}eno kao na~in transplantacije kod vinove loze (Ru`i} i Cerovi}, 1991), krompira (Ru`i} et al., 1997) i kupine (Ru`i} i Cerovi}, 1998) (sl. 3). Sli~na pojava zapa`ena je i na medijumima sa 115 i 58,5 mm glukoze, ali sa znatno manjom multiplikacijom i du`inom izdanka (sl. 4). Sorbitol je imao pozitivan uticaj na rastenje i multiplikaciju in vitro i drugih vrsta vo}aka kao kod dve sorte kajsije (Marino et al., 1993) i jabuke (Pua i Chong, 1984). Na medijumu bez ugljenih hidrata nije bilo multiplikacije. Izdanci su bili hloroti~ni sa izmenjenom morfologijom listova, ~esto nazubljeni, ali i sa pojavom potpune nekroze listova koji su otpadali (sl. 5). Pri potpunom isklju~enju izvora ugljenika iz medijuma dolazi i do drasti~nijih pojava, kao {to je potpuno zaustavljanje razvoja i klijanja sejanaca masline in vitro (García et al., 2002). Interesantno je da je najve}a sve`a masa izdanaka dobijena na medijumima sa 115 mm sorbitola, glukoze i fruktoze, a najve}a suva masa sa 115 mm saharoze, a zatim fruktoze i glukoze (tab. 3). 63

64 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Tab. 3. Sve`a i suva masa izdanaka podloge za kru{ku Pyrodwarf (u mg) *kal. - kalus; Os. i. - osovinski izdanak; Bo~. i. - bo~ni izdanak Sl. 1. Po~etna kultura Sl. 2. Izdanci Pyrodwarf na medijumu S7 Sl. 3. Izdanci Pyrodwarf na medijumu S2 Sl. 4. Izdanci Pyrodwarf na medijumu S8 64

65 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Sl. 5. Izdanci Pyrodwarf na medijumu S12 Najve}i procenat o`iljenih izdanaka utvr en je na medijumu sa 115 mm fruktoze, ali sa ogromnom masom kalusa u osnovi iz koje su se zrakasto pru`ali veoma mali korenovi (tab. 4) (sl. 8). Tab. 4. Parametri o`iljavanja izdanaka podloge za kru{ku Pyrodwarf Sl. 6. O`iljeni izdanci na medijumu R 17 Sl. 7. O`iljeni izdanci na medijumu R 18 Sl. 8. O`iljeni izdanci na medijumu R 19 65

66 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Najmanji procenat o`iljavanja dobijen je na medijumu sa sorbitolom, ali sa najve- }im brojem korenova (sl. 7). Izdanci jabuke Ottawa 3 su se tako e najslabije o`iljavali na medijumu sa sorbitolom (Chong i Pua, 1985), kao i kajsija cvs. San Castrese i Portici (Marino et al., 1993). Me utim, procenat o`iljavanja ovih vrsta vo}aka na medijumima sa sorbitolom je bio znatno manji u odnosu na 76% o`iljenih izdanaka Pyrodwarfa. Veoma dobar procenat o`iljavanja dobijen je na medijumu sa saharozom, kao i najbolji kvalitet biljaka za aklimatizaciju sa dugim, zrakastim korenovima i dobro razvijenim stablom (sl. 6). Da se Pyrodwarf lako razmno`ava, kao {to tvrdi Webster (2002), potvrdila su i ova istra`ivanja i to prou~avanjem samo jednog aspekta, odnosno uticaja vrste i koncentracije razli~itih izvora ugljenika. Ova istra`ivanja su ukazala i na postojanje jednog nepisanog pravila, odnosno linearne povezanosti uspe{nosti razmno`avanja biljaka in vitro i in vivo. Zaklju~ak Jedna od prednosti mikropropagacije je brzo razmno`avanje i uvo enje u proizvodnju novih sorti i hibrida. To je dovoljan razlog za njenu primenu i kod razmno`avanja ove nove podloge za kru{ku, koja je pokazala dobro rastenje, multipliciranje i razvi}e na medijumima sa razli~itim izvorima ugljenika. Kao najbolji izvor ugljenika u fazi multiplikacije pokazao se sorbitol u obe upotrebljene koncentracije, a {to uslovljava kori{}enje nodalnog na~ina transplantacije. Me utim, najbolji parametri o`iljavanja i kvalitet o`iljenih biljaka dobijeni su na medijumu sa saharozom u koncentraciji od 58,5 mm. Pod uslovom da se poseduju veliki laboratorijski kapaciteti i dobro obu~en kadar, od postavljanja eksplantata u kulturu do o`iljavanja, potrebno je svega nekoliko meseci, pa se tako ova nova podloga za kru{ku, ali i druge zna~ajne kulture mogu na ovaj na~in brzo uvesti u proizvodnju. Literatura 1. Caboni, E.; Tonelli, M.G.; Lauri, P.; D Angeli, S.; Damiano, C. (1999): In vitro shoot regeneration from leaves of wild pear. Plant Cell, Tissue and Organ Culture, 59: Chong, C.; Pua, E.C. (1985): Carbon nutrition of Ottawa 3 apple rootstock during stages of in vitro propagation. Journal of Horticultural Science, 60: García, J.L.; Troncoso, J.; Sarmiento, R.; Troncoso, A. (2002): Influence of carbon source and concentration on the in vitro development of olive zygotic embryos and explants raised from them. Plant Cell, Tissue and Organ Culture, 69: Gamborg, O.L.; Murashige, T.; Thorpe, T.; Vasil, I.K. (1976): Plant tissue culture media. In vitro, 12:

67 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Grigoriadou, K.; Leventakis, N.; Vasilakakis, M; (2000): Effect of various conditions on proliferations on proliferation and shoot tip necrosis in the pear cultivars Williams and Highland grown in vitro. Acta Horticulturae, Jacob, H.B. (2002): New pear rootstocks from Geinsenheim, Germany. Acta Horticulturae, Marino, G.; Bartazza, G.; Magnanini, E.; Altan, A.D. (1993): Comparative effects of sorbitol and sucrose as main carbon energy sources in micropropagation of apricot. Plant Cell, Tissue and Organ Culture, 34: Mezzetti, B.; Conte, L.; Rosati, P. (1991): Actinidia deliciosa in vitro II. Growth and exogenous carbohydrates utilization by explants. Plant Cell, Tissue and Organ Culture, 26: Murashige, T.; Skoog, F. (1962): A Revised Medium for Rapid Growth and Bioassays with Tobacco Cultures. Physiologia Plantarum, 15: Predieri, S.; Govoni, M. (1998): In vitro propagation of compact pear clones. Acta Horticulturae, Pua, E.C.; Chong, C. (1984): Reqiurement for sorbitol (d-glucitol) as carbon source for in vitro propagation of Malus robusta N0. 5. Can. J. Bot.,62: Reed, B.M. (1990): Survival of in vitro-grown apical meristems of Pyrus following cryopreservation. HortScience, 25: Ru`i}, \.; Cerovi}, R. (1991): Mikrorazmno`avanje vinove loze sorti Burgundac crni i Rizling italijanski. Arhiv za poljoprivredne nauke, 185: Ru`i}, \.; Milinkovi}, M.; Milo{evi}, D. (1997): In vitro propagation of potato (Solanum tuberosum L.). Acta Horticulturae, 462: Ru`i}, \.; Cerovi}, R. (1998): The Rapid Method of Blackberry Propagation. Acta Agriculturae Serbica, 6, Singha, S. (1984): Influence of two commercial agars on in vitro shoot proliferation of Almey crabapple and Seckel pear. HortScience, 19L: Singha, S.; Townsend, E.C.; Oberly, G.H. (1985): Mineral nutrient status of crabapple and pear shoots cultured in vitro on varying concentrations of three commercial agars. J. Amer. Soc. Hort. Sci., 110: Webster, T. (2002): Dwarfing Rootstocks: Past, Present and Future. The compact Fruit Tree, 35: 3:

68 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: : Original scientific paper MICROPROPAGATION IN VITRO OF LOW VIGOROUS PEAR ROOTSTOCK PYRODWARF (Pyrus communis L.) \ur ina Ru`i}, Tatjana Lazi}, Milena Kuzmanovi} * Summary Pyrodwarf is a new, low vigorous pear rootstock developed in Geisenheim (Germany), used as a model plant for the assessment of the best source of carbon during micropropagation stages. Shoots were grown on Murashige and Skoog (1962) medium with BA 1.0, IBA 0.1 and GA mgl -1, and with different kinds and concentrations of carbohydrates, i.e. sucrose, D-fructose, D-glucose and hexahydroxilic alcohol sorbitol (D-sorbit). Sorbitol had the highest effect on shoot multiplication at the concentration of 115 mm, and the longest shoots were recorded on the medium with 58.5 mm, also using sorbitol. However, the best plant quality for acclimatization, as well as root quality, were registered on the medium with sucrose. Key words: low vigorous pear rootstock, micropropagation in vitro, carbohydrates. * \ur ina Ru`i}, Ph.D., Tatjana Lazi}, M.Sc., Milena Kuzmanovi}, B.Sc, ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak. 68

69 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: : Originalni nau~ni rad PROIZVODNJA ZDRAVOG SADNOG MATERIJALA JAGODE MIKROPROPAGACIJA IN VITRO Sne`ana Milosavljevi}, G. Zec, Slavica ^oli}, D. Marinkovi} * Izvod: Meristemi sorti jagode Patty, Elsanta i Madelein su izolovani sa stolona i gajeni na MS medijumu sa 1 mgl -1 BAP, 1 mgl -1 IBA i 0,1 mgl -1 GA 3 na kojem je do{lo do formiranja kalusa sa za~ecima pupoljaka. Oni su dalje gajeni na MS medijumu sa razli~itim koncentracijama hormona i najve}i indeks multiplikacije je zabele`en kod sorte Patty na podlozi sa 1,0 mgl -1 BAP i 1,0 mgl -1 IBA (5,38). O`iljavanje izdanaka vr{eno je na MS medijumu u kome je koncentracija makro i mikro soli smanjena na ½. Od hormona, kori{}ena je samo IBA u koncentraciji 0,5 mgl -1, a koncentracija saharoze je pove}ana sa 20 gl -1 na 30 gl -1. Klju~ne re~i: sorte jagode, virus free materijal, mikropropagacija, in vitro. Uvod Jagoda (Fragaria vesca) je prva vo}na vrsta na kojoj je po~ela komercijalna primena in vitro i mikropropagacionih tehnika. Danas, u zemljama vode}im na ovom polju, zna~ajna proizvodnja jagode je mogu}a upravo zbog toga {to je do{lo do uspe{ne primene in vitro tehnika u savremenom vo}arstvu (Bajaj, 1980). Osnovne prednosti in vitro tehnika i mikropropagacije u odnosu na klasi~ne metode razmno`avanja su slede}e: - na ograni~enom prostoru se za kratko vreme proizvede velika koli~ina sadnog materijala - umno`avanje zdravog sadnog materijala sa po`eljnim karakteristikama - izolovanje meristema i njihovo gajenje u pogodnim uslovima smanjuje mogu}- nost preno{enja virusnih infekcija kao {to su kovrd`avost lista, virus {arenog mozaika, virus `utila oboda li{}a i dr. Materijal i metod rada Po~etni eksplantati su meristemi sa stolona virus free biljaka sorti jagoda Patty, Elsanta i Madelein, gajenih u uslovima mre`anika. * Sne`ana Milosavljevi}, dipl. biolog, mr Gordan Zec, mr Slavica ^oli}, mr Dejan Marinkovi}, Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela. 69

70 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Posle povr{inske sterilizacije koja se sastojala u ispiranju pod mlazom teku}e vode u trajanju od 30 min, potapanju u 10% rastvor Na-hipohlorita (20 min) i ispiranju sterilisanom destilovanom vodom, meristemi veli~ine 1-2 mm su postavljani na Murashige i Skoog (1962) medijum za inicijaciju sa (u mgl -1 ): 6-benzil aminopurin (BAP) 1,0, indol-3-buterna kiselina (IBA) 0,1 i giberelna kiselina (GA 3 ) 0,1. Posle uspostavljanja asepti~ne kulture i indukcije kalusa sa za~ecima pupoljaka, biljni materijal je umno`avan na MS medijumu sa hormonima BAP, IBA i GA3 u razli- ~itim koncentracijama (tabela 1). Tab. 1. Sadr`aj biljnih hormona u podlogama za umno`avanje Subkultura je trajala 30 dana i posle isteka ovog perioda utvr ivan je broj novoformiranih izdanaka, koji je izra`en preko indeksa multiplikacije. Za fazu o`iljavanja kori{}en je MS medijum u kome je koncentracija mineralnih soli smanjena na ½, dok je vitaminska komponenta ostala nepromenjena. Od hormona je kori{}ena IBA u koncentraciji od 0,5 mgl -1. Kao izvor ugljenika kori{}ena je saharoza u koncentracijama 20 i 30 gl -1. Procenat o`iljenih biljaka je utvr ivan posle 30 dana, kada su biljke sa ene u me- {avinu supstrata supstrat treset : pesak u odnosu 2:1. Pre sadnje mereni su i visina biljke, kao i broj i prose~na du`ina korenova. Sve podloge su sadr`ale agar u koncentraciji od 8 gl -1. Kulture su gajene u klima komori sa kontrolisanim temperaturnim i svetlosnim re- `imom (20±2 C; 16h dan/8h no}). Posle sa enja u supstrat, biljke su aklimatizovane u staklari pod modifikovanim mist sistemom. Procenat aklimatizovanih biljaka je utvr ivan posle 14 dana. Znak uspe{ne adaptacije bila je pojava novih listova (Vinterhalter, 1996). Dobijeni rezultati su statisti~ki obra eni i zna~ajnost razlika je testirana lsd testom. Rezultati istra`ivanja i diskusija Podloga koja je kori{}ena za inicijaciju kalusiranja je i u ovom, kao i u ranijim istra`ivanjima (Petrovi}, 1990, Milosavljevi}, 1999), pokazala veoma dobre rezultate. Procenat pokrenutih kultura je prikazan u tabeli 2. 70

71 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Tab. 2. Pokrenute kulture kod 3 sorte virus free jagode na MS podlozi sa 1,0 mgl -1 BAP, 1,0 mgl -1 IBA i 0,1 mgl -1 GA 3 nakon 21 dana Posle 21-og dana gajenja na medijumu za inicijaciju jasno zeleni kalusi sa za~ecima listova su preba~eni na medijume za umno`avanje izdanaka. Na uzorku od po 50 izdanaka/sorti dobijene su slede}e vrednosti indeksa multiplikacije (tabela 3) Tab. 3. Indeksi multiplikacije tri sorte jagode na razli~itim medijumima sa varijabilnim koncentracijama BAP, IBA i GA 3 nakon 30 dana* * Svaki tretman sadr`ao je 50 eksplantata Iz prikazanih rezultata se vidi da najve}i prose~ni indeks multiplikacije ima sorta Patty (3,45), a najmanji sorta Madelein (3,02), ali ta razlika nije statisti~ki zna~ajna. Najve}i indeks multiplikacije sve tri sorte pokazuju na medijumu M 1 (4,42), statisti~ki zna~ajno manje na M 3 medijumu (3,66), dok je na ostalim podlogama ta razlika statisti~ki veoma zna~ajna. Kada se izdanci jagode umno`avaju na medijumima M 1 i M 3 do izra`aja dolazi uticaj sorte. Kod sorte Patty ostvaruje se statisti~ki zna~ajno ve}i indeks multiplikacije na ovim medijumima u pore enju sa ostalim kombinacijama sorta x podloga. Biljke koje su dostigle veli~inu pogodnu za o`iljavanje (10-12 mm) pasa`irane su na R1 (20 gl -1 saharoze) i R1*(30 gl -1 saharoze) medijume sa ½ MS mineralnog rastvora i 0,5 mgl -1 IBA. Posle 30 dana odre ivani su prose~na visina biljaka, prose~an broj i prose~na du`ina korenova i ti rezultati su prikazani u tabeli 4. 71

72 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Tab. 4. Parametri o`iljavanja sorti jagode dobijeni na medijumu sa 0,5 mgl-1 IBA i dve koncentracije saharoze: 20 gl-1 (R1) i 30 gl-1 (R1*) nakon 30 dana Najve}u prose~nu visinu izdanaka ima sorta Patty (41,7 mm), a najmanju sorta Madelein (33,79 mm) i izme u ovih sorti postoji statisti~ki veoma zna~ajna razlika, dok razlike u visini na ostalim podlogama nisu statisti~ki zna~ajne. Izdanci ve}e prose~ne visine se razvijaju na na R 1 * medijumu, u pore enju sa R 1 medijumom, i razlika u visini je statisti~ki veoma zna~ajna. Prose~no najdu`e korenove razvija sorta Patty (23,67 mm), a najkra}e sorta Madelein (11,7 mm). Izme u sve tri sorte se javljaju statisti~ki veoma zna~ajne razlike u du- `ini korenova. Na R 1 medijumu se razvijaju prose~no kra}i korenovi u pore enju sa R 1 * medijumom i izme u prose~ne du`ine korenova postoji statisti~ki zna~ajna razlika. Na broj formiranih korenova po biljci zna~ajan uticaj ispoljava sorta. Kod sorte Patty prose~an broj formiranih korenova je 11,19 na R 1 odnosno 11,62 na R 1 *, kod sorte Elsanta 8,46 odnosno 9,34, a kod sorte Madelein 5,68 odnosno 5,24. Izme u sve tri sorte se javljaju statisti~ki veoma zna~ajne razlike u broju formiranih korenova. Ve}i broj korenova se prose~no formira na R 1 * medijumu, u pore enju sa R 1 medijumom, ali ta razlika nije statisti~ki zna~ajna. O`iljene biljke su presa ene u saksije u kojima je bila sme{a treseta i peska u odnosu 2:1. Posle 14 dana utvr en je procenat adaptiranih biljaka i rezultati su prikazani u tabeli 5: Tab. 5: Procenat adaptiranih biljaka posle 14 dana 72

73 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Adaptirane biljke koje predstavljaju super elitni sadni materijal su sme{tene u mre`anik, gde }e se klasi~nim na~inom (`ivi}ima) proizvesti elitni sadni materijal. Zaklju~ak Dobijeni rezultati pokazuju da primena in vitro tehnika i mikropropagacije u proizvodnji virus free `ivi}a jagode sorti Patty, Elsanta i Madelein ima uspeha. Indeksi multiplikacije, koji su mera uspe{nosti propagacije, se kre}u od 2,31 do 5,38 kod sorte Patty, od 2,28 do 4,53 kod sorte Elsanta i od 2,54 do 3,71 kod sorte Madelein. O`iljavanje je dobro na obe podloge, ali malo bolji rezultati su na podlozi sa ve- }om koncentracijom saharoze, gde je postignuta ve}a prose~na visina biljaka, ve}a prose~na du`ina korenovog sistema, kao i ve}i broj formiranih korenova. Literatura 1. Bajaj, Y.P.S. (1988): Biotechnology in Agriculture and Forestry, Crops II. New Friends Colony, New Delhi. 2. Milosavljevi} S.;, Ze~evi} A.; Vito{evi}, I.; \or evi}, G.; Marinkovi}, D. (1999): Razmno`avanje novih sorti jagode metodom kulture meristema in vitro. XIII Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Aran elovac, Zbornik nau~nih radova, Vol. 5, br.1., Murashige, T.; Skoog, F. (1962): A revised medium for rapid growth and bioassays with tobacco tissue cultures, Physiol. Plant., 15: Petrovi} D.; Ja}imovi}-Plav{i}, M. (1990): Razmno`avanje jagode cv Senga Sengana metodom kulture meristema in vitro. Nauka u praksi, 20 (1), Vinterhalter D.; Vinterhalter B. (1996): Kultura in vitro i mikropropagacija biljaka. Axial P.O., Beograd. 73

74 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: : Original scientific paper PRODUCTION OF HEALTHY STRAWBERRY PLANTING MATERIAL MICROPROPAGATION IN VITRO Sne`ana Milosavljevi}, G. Zec, Slavica ^oli}, D. Marinkovi} * Summary Meristems of strawberry cultivars Patty, Elsanta and Madelein have been isolated from stolones and cultivated on MS nutritient medium supplemented with 1,0 mgl -1 BAP, 1,0 mgl -1 IBA i 0,1 mgl -1 GA 3, on which calluses with shoot buds developed. Shoot buds were grown on MS multiplication medium. The highest multiplication index was registered in cv. Patty (5,38) on medium containing 1,0 mgl -1 BA and 1,0 mgl -1 IBA. Rooting was best on MS rooting medium with half strength macro and micro salts, with increased content of sucrose and with 0,5 mgl -1 IBA. Key words: strawberry cultivars, virus free material, micropropagation, in vitro. * Sne`ana Milosavljevi}, B.Sc., Gordan Zec, M.Sc., Slavica ^oli}, M.Sc., Dejan Marinkovi}, M.Sc., Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela. 74

75 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDK: Originalni nau~ni rad ZNA^AJ FEROMONSKIH KLOPKI U PROGNOZI I SUZBIJANJU BRESKVINOG SMOTAVCA Cydia molesta Busch. (LEPIDOPTERA, TORTRICIDAE) S. Stamenkovi}, S. Milenkovi} * Izvod: U radu su prikazani rezultati pra}enja leta leptira breskvinog smotavca (Cydia molesta Busch.) feromonskim klopkama u reonu ^a~ka u periodu godine. Let leptira po~inje naj~e{}e sredinom aprila i traje pojedinih godina do kraja oktobra (1976, 1979, 1982). Period aktivnosti breskvinog smotavca je veoma dug i pokriva ~itavu vegetaciju breskve i dunje. Let leptira traje dana i za ovaj period breskvini smotavac u rejonu ^a~ka razvija ~etiri generacije. Zahvaljuj}i feromonskim klopkama pru`a se realna mogu}nost utvr ivanja pravovremennih rokova za uspe{no suzbijanje ove za breskvu i dunju ekonomski vrlo zna~ajne {teto~ine. Klju~ne re~i: breskvin smotavac, feromonske klopke, breskva, dunja. Uvod Breskvin smotavac (Cydia molesta Busch.) je sa aspekta {tetnosti ekonomski najzna~ajnija {teto~ina breskve i dunje. Na breskvi gusenice o{te}uju vrhove letorasta i u zasadima gde se ne sprovodi adekvatna za{tita o{te}enja su do 90 %. Me utim, najve}e {tete su na plodovima, a intenzitet napada ~esto prelazi i 80 %. Po zavr{enoj berbi breskve, breskvin smotavac prelazi na dunju o{te}uju}i naj~e{}e plodove i do 88 % (Gari} i sar. 1990). Za uspe{no suzbijanje C. molesta neophodno je prognoziranje pojave i odre ivanje pravovremenih rokova za suzbijanje ove insekatske vrste. Uloga feromonskih klopki u prognozi suzbijanja breskvinog smotavca je ogromna. Feromonske klopke za pra}enje leta leptira, breskvinog smotavca u Centru za vo}arstvo i vinogradarstvo u ^a~ku se koriste prakti~no od samog pronalaska i formulisanja. Feromoni su sintetizovani i najpre primenjeni u USA godine (Roelofos, 1970), a potom su preneti u Evropu (Granges et. al , Baggiolini et. al. 1974). Kod nas su feromonske klopke prvi put primenjene 1974 god. (@ivanovi}, 1974). * Dr Svetislav Stamenkovi}, dr Slobodan Milenkovi}, Institut "Srbija", Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, ^a~ak. 75

76 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Cilj rada bio je da se utvrdi brojnost populacije C. molesta (po~etak, tok, zavr{etak) i maksimalan let po generacijama i na osnovu ovih podataka odre ivani su pravovremeni rokovi za izvo enja mera za{tita. Materijal i metod rada Istra`ivanja su izvedena u periodu od do godine u sortimentskim zasadima breskve u Centru za vo}arstvo i vinogradrstvo u ^a~ku. Za pra}enje leta leptira najpre je kori{}en sinteti~ki seksualni hormon-orfamone, proizvedeni u Zoecon Corporation, Palo Alto, USA, a kasnije feromonski proizvedeni u Institutu za za{titu bilja u Ma arskoj. Feromonske klopke su postavljane u zasade bresaka u prvoj polovini aprila ve{anjem u krunu vo}aka na visini od 1,8 m. Promena kapsula vr{ena je posle svakih 40 dana, a promena donje povr{ine klopke gde su se hvatali leptiri prema potrebi. Pregledi feromonskih klopki vr{eni su svaki ili svaki drugi dan i pri tom su evidentirani i uklanjani svi ulovljeni primerci. Rezultati i diskusija U rejonu ^a~ka breskvin smotavac se redovno javlja svake godine u pove}anoj brojnosti o{te}uju}i veliki broj letorasta i plodova breskve i dunje, naro~ito u zasadima gde se ne sprovode mere za{tite. Prema podacima Stamenkovi}a i sar. (2000) breskvin smotavac u Zapadnoj Srbiji o{te}uje 32,3-40 % letorasta i 7,6-10,1 % plodova bresaka, a prema podacima Gari- }a i sar. (1990) breskvin smotavac o{te}uje plodove dunja do 78 %. U periodu godine, po~etak leta leptira bio je naj~e{}e sredinom aprila i trajao je do kraja oktobra (Tab.1). Najranija pojava leptira utvr ena je godine (08.04.), a najkasnija (27.04.). Let i aktivnost imaga traje dana {to u najve}oj meri zavisi od klimatskih faktora. U proizvodnim, a naro~ito sortimentskim zasadima breskve za postizanje dobre i kvalitetne za{tite tokom ~etvrtog perioda aktivnosti imaga koji traje od dana bilo bi potrebno preko 10 tretiranja insekticidima, {to je krajnje neracionalna potro{nja pesticida koja poskupljuje proizvodnju. Veliku sigurnost i pouzdanost u odre ivanju pravovremenih rokova za suzbijanje breskvinog smotavca pru`aju feromonske klopke, koje su prvi put sintetisane i proizvedene u USA godine (Roelofs, 1970), a danas ih ima za preko 300 insekatskih vrsta (Milenkovi} i sar. 2003). Odre ivanjem pravovremenih rokova na osnovu podataka prikupljenim feromonskim klopkama (po~etak leta, du`ina leta i maksimalni let), vrednostima meteorolo- {kim faktorima i vizuelnim pregledima broj tretiranja se mo`e smanjiti za 50 %. Dakle, primena feromonskih klopki pru`a realnu mogu}nost za utvr ivanje prve pojave leptira breskvinog smotavca i pra}enje toka njihove aktivnosti daleko bolje nego klasi~nim metodama. 76

77 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Maksimalan let imaga utvr en je u razli~itom vremenskom intervalu u jednom lokalitetu u toku vi{e godina (Tab.1). Najranija pojava maksimalnog leta leptira prve generacije utvr ena je (1995), {to je 28 dana po prvoj pojavi leptira, a najdocnija (1987), {to je 37 dana po prvoj pojavi leptira. Maksimalni let leptira druge generacije utvr ivan je u periodu od juna, tre}e od avgusta i ~etvrte generacije u periodu septembra. Tab.1. Vreme pojave leptira Cydia molesta u periodu godine u rejonu ^a~ka 77

78 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) Zaklju~ak U rejonu ^a~ka breskvin smotavac je sa aspekta {tetnosti ekonomski najzna~ajnija {teto~ina breskve i dunje. U sprovo enju koncepta integralne za{tite breskve kori{}enje feromonskih klopki ima puno opravdanje. Na osnovu rezultata pra}enja leta leptira breskvinog smotavca feromonskim klopkama u periodu godine mo`e se zaklju~iti slede}e: Let leptira po~inje sredinom aprila i traje do kraja oktobra, {to prakti~no zna~i da aktivnost leptira pokriva skoro ~itavu vegetaciju breskve i traje dana. Maksimalna aktivnost prve generacije je utvr ena u toku maja ( ), druge u toku juna ( ), tre}e i ~etvrte u septembru ( ). Najve}a brojnost populacije utvr ena je godine, a najni`a godine. Primena feromonskih klopki pru`a mogu}nost utvr ivanja prve pojave leptira breskvinog smotavca i pra}enje dinamike i gustine populacije tokom ~itavog perioda vegetacije daleko bolje nego klasi~nim metodama. Na osnovu podataka o broju uhva}enih mu`jaka u feromonske klopke kao i vizuelnih pregleda o po~etku i toku ovipozicije mogu se sa velikom pouzdano{}u odre ivati pravovremeni rokovi za izvo enje tretiranja u cilju suzbijanja breskvinog smotavca. Upotreba feromonskih klopki doprinosi racionalnijem kori{}enju pesticida a time i o~uvanju parazita i parazitoida, `ivotne sredine i smanjenju rizika od ostataka pesticida u plodovima. Literatura 1. Baggiolini, M.; Chamillot, J.; Fiaux, G.; Deley, B. (1974): Possibilité pratiques d emploi des attractifs sexules synthétiques dans les vergers, Rev. suisse vitic. arboric. hortic., No 2: Gari}, R.; Stamenkovi}, S.; ^anak, M. (1990): The effect of Cydia molesta on insidence of Monilinia spp. on quince fruits, Bull. OEPP/EPPO Bulletin 20, Grangers, J.; Baggiolini, M. (1972): Une pheromone sexualle synthetique attractive pour le carpocapse des prunes (Graphollita funebrama Tr.). Rev. suisse vitic. arboric. hortic. 3 (3): Milenkovi}, S.; Stamenkovi}, S. (2003): Uloga feromona u sistemu integralne za{tite vo}aka. Zbornik nau~nih radova XVII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Padinska Skela, Vol. 9, br.1., str Roelofs, W.; Comeau, A. (1970): Lepidopterous Sex Attractans discovered by Field Screening Test. J. Econ. Entomol., 63, Stamenkovi}, S.; Milenkovi}, S. (2000): Brojnost i {tetnost breskvinog smotavca (Cydia molesta Busck.) u Zapadnoj Srbiji. Zbornik nau~nih radova Vol.6. br. 2., 43-45, Grocka. V. (1974): Primena sintetskih seksualnih atraktanata u vo}njacima. Agronomski glasnik, 9,

79 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004) UDC: Original scientific paper THE SIGNIFICANCE OF PHEROMONE TRAPS IN FORECASTING AND CONTROL OF PEACH CODLING MOTH Cydia molesta Busch. (Lepidoptera, Tortricidae) S. Stamenkovi}, S. Milenkovi} * Summary In terms of harmfulness, Cydia molesta Busch. is a major peach and quince pest in the ^a~ak area. Caterpillars damage peach shoots up to 90% and the intensity of the attack even surpasses 80%. Upon the peach harvest, Cydia molesta Busch. passes over to quince attacking the fruits. The paper presents the results of monitoring codling moth flight using pheromone traps in the ^a~ak area over The moth flight starts mostly in mid April and in some years lasts till late October. Peach codling moth has a long-term period of activity covering the entire peach and quince growing season. In the ^a~ak region this pest develops 4 generations. Peak activity of the 1 st, 2 nd, 3 rd and 4 th generation of the moth was mostly registered in the second half of May, in mid June, in mid August and in mid September, respectively. The highest population numbers were recorded in 1985 and 1976, and the lowest in 1995 and Pheromone traps enable determination of timely dates for successful control of Cydia molesta Busch. and reduction in the number of treatments as compared to classical methods. Key words: peach codling moth, pheromone traps, peach, quince. * Svetomir Stamenkovi}, Ph. D., Slobodan Milenkovi}, Ph. D., ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, ^a~ak. 79

80 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004)

81 Zbornik nau~nih radova, Vol. 10 br. 3 (2004)