VODIČ KROZ PRAVO EVROPSKE UNIJE

Transcription

1 VODIČ KROZ PRAVO EVROPSKE UNIJE INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU BEOGRAD, NOVEMBAR KULTURA MEDIJI PROBLEMATIKA INTELEKTUALNE SVOJINE Vrednovanje prava intelektualne svojine u EU Zaštita prava intelektualne svojine (prava industrijske svojine, autorskog i srodnih prava) u EU Pravo Evropske unije o robnom igu

2 VODIČ KROZ PRAVO EVROPSKE UNIJE INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLI- TIKU I PRIVREDU, osnovan je pre 55 godina. Njegova misija je sistematsko istraživanje osnovnih procesa u međunarodnoj zajednici i elemenata političkog, ekonomskog, vojnog, tehnološkog i kulturno-socijalnog karaktera u savremenom svetu. Pružajući naučnu osnovu za utvrđivanje i predlaganje strategijskih osnova spoljne politike zemlje, Institut je u radnom smislu najtešnje povezan sa organima koji sprovode spoljnu politiku (Ministarstvo spoljnih poslova SCG). Poseban zadatak Instituta je doprinos edukaciji šire javnosti o osnovnim tokovima međunarodnih odnosa, što se ostvaruje bogatom izdavačkom delatnošću, organizacijom skupova i istupanjima istaknutih političkih ličnosti, stručnjaka i diplomata na tribinama Instituta. Od svog osnivanja Institut je bio i značajan izvor kadrova za diplomatsku službu ili druge političke funkcije na unutrašnjem i međunarodnom planu. Osim naučnoistraživačkog sektora u kome radi 45 naučnih radnika, Institut raspolaže jednom od najbolje opremljenih specijalizovanih biblioteka u Jugoistočnoj Evropi koja je, takođe, ekskluzivna depozitarna biblioteka edicija i dokumenata UN, Evropske unije i NATO. Pored Međunarodne politike (na srpskom i engleskom jeziku) Institut objavljuje periodične publikacije Međunarodni problemi (na srpskom i engleskom jeziku) i Evropsko zakonodavstvo. Institut za međunarodnu politiku i privredu, Makedonska 25, Beograd, Poštanski fah 750, Tel , , Fax: ; Web site: ; iipe@diplomacy.bg.ac.yu Izdavač: Institut za međunarodnu politiku i privredu; Za izdavača: prof. dr Aleksandar Fatić, direktor; Redakcioni odbor: prof. dr Blagoje Babić (urednik), dr Duško Lopandić, prof. dr Vatroslav Vekarić; Kompjuterski prelom: Snežana Vojković; Štamparija: Borba, Beograd, Kosovska 26. Štampanje podlistka omogućeno je finansijskom podrškom Evropske agencije za rekonstrukciju Fond za evropske integracije.

3 Vodič kroz Pravo Evropske unije 3 Vrednovanje prava intelektualne svojine u Evropskoj uniji Prof. dr Zoran Miladinović * * Pravni fakultet, Niš. Zemlje članice Evropske unije (EU) poseban značaj pridaju adekvatnoj pravnoj zaštiti prava intelektualne svojine. To podrazumeva ne samo usvajanje odgovarajućih zakonskih rešenja već i njihovo sprovođenje u život, ali i podizanje svesti javnosti (građana) o značaju intelektualne svojine. Razlog tome je svakako u činjenici što je intelektualna svojina danas najskuplja roba na svetskom tržištu. U godini u SAD 25 % imovine najvećih kompanija činila su materijalna dobra, a čak 75% nematerijalna dobra (dobra izražena u intelektualnoj svojini). Svetsko tržište licenci u godini iznosilo je 15 milijardi dolara SAD, a u 2000.godini 110 milijardi dolara. Ovome treba dodati i činjenicu da su krivotvorenje i piraterija od početka 70-tih godina poprimile zabrinjavajuće razmere. Nekada se krivotvorenju i priateriji pribegavalo prvenstveno u proizvodnji luksuznih proizvoda. Danas listu krivotvorene i piratske robe čine sve vrste proizvoda, a posebno je zabrinjavajuća pojava krivotvorenja farmacuetskih, medicinskih i proizvoda za ljudsku ishranu. O tome kakav značaj zemlje članice EU pridaju Pravu intelektualne svojine najbolje se može uočiti analizom obrazloženja Direktiva kojima se uređuju pojedina pitanja. Primera radi, kada su SAD godine donele prvi zakon u svetu o zaštiti topografija integrisanih kola (Semiconductor Chip Protection ACT), EU je godine odmah reagovala donošenjem Direktive o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. U obrazloženju za donošenje ove Direktive ističe se: da je razvijanje topografija suviše skupo da bi se ostavilo bez odgovarajuće zaštite, da topografije nisu zakonski zaštićene u zemljama članicama, a tamo gde neka zaštita i postoji ima direktno negativne efekte na zajedničko tržište. Zato je usvajanje zajedničkih osnovnih principa zaštite hitnost, a nacionalnim zakonodavstvom se mogu urediti ostale stvari kao što su: postupak registracije, depozit kao uslov zaštite i slično. Zemlje članice EU očigledno su bile svesne značaja adekvatne zaštite i vrednovanja prava intelektualne svojine, tako da su još u Osnivačkom ugovoru (Rimskom ugovoru) u nekoliko odredbi (čl. 100, 103. i 130) poseban akcenat stavile na usklađivanje pravnih propisa, politiku razvoja i istraživanja i tehnološki razvoj. Sa porastom najezde krivotvorenja i piraterije, zemlje EU prduzimaju posebne mere u cilju sprečavanja ove pojave. U cilju suzbijanja ove pojave i adekvatnog

4 4 Vodič kroz Pravo Evropske unije vrednomanja i komercijalizacije prava intelektualne svojine, unutar zajednice, zemlje EU pokušale su da stvore nadnacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti donošenjem Konvencije o patentu zajedničkog tržišta Međutim, zbog teškoća u pogledu potrebne saglasnosti svih država članica, Konvencija nije stupila na snagu pa se od nje odustalo. Međutim, nije se odustalo od stvaranja Komunitarnog prava intelektualne svojine, tako da je u ovoj oblasti danas na snazi nekoliko akata koji imaju nadnacionalno dejstvo (Pravilo o komunitarnom žigu i dizajnu na primer). Poseban akcenat o potrebi usklađivanja razlika koje postoje u nacionalnim propisima država članica, zemlje EU iskazale su u Zelenoj knjizi o autorskom pravu i izazovima tehnologije - pitanja autorskog prava koja zahtevaju hitnu intervenciju (Green paper on Copzright and the Challenge of tehnology- Copyright Issue requiring Immediete Action), koju je godine, pripremila Komisija EU. U cilju prevazilaženja problema različitog tretmana prava intelektualne svojine unutar zajednice, a u nemogućnosti da se ovo pitanje u svim oblastima uredi na nadnacionalnom nivou, zemlje EU su se opredelile za usvajanje Direktiva kao pravnih akata koji obavezuju države članice da prilagode svoje propise iz oblasti intelektualne svojine opštem cilju koji se postavlja u konkretnoj Direktivi. Direktivama se postiže visok stepen usaglašenosti nacionalnih propisa iz oblasti intelektualne svojine, što je pretpostavaka za donošenje jedinstvenog nadnacionalnog propisa u budućnosti. U tom cilju danas su sve oblasti prava intelektualne svojine (industrijska svojina, autorsko, pravo i srodna prava) uređene posebnim Direktivama, o kojima će biti reči u odgovarajućim prilozima. I dok je proces usaglašavanja propisa o intelektualnoj svojini unutar EU bio relativno lakši deo posla, problem koji se posebno pokazao u praksi kao teže rešiv bio je na koji način obezbediti adekvatnu pravnu zaštitu prava intelektualne svojine zemalja članica EU u onim zemljama koje nisu članice EU i kako ovaj problem rešiti na međunarodnom nivou, budući da krivotvorenje i piraterija ne poznaju granice. Šta više, jedno od osnovnih pravila u trgovini krivotvorenom i piratskom robom jeste trgovina takvom robom u zemlji koja nije zemlja porekla te robe. U rešavanju ovog problema zemlje EU delovale su u dva pravca. U odnosu na zemlje koje pretenduju da obavljaju trgovinsku razmenu sa zemljama članicama EU, a posebno sa onim koje pretenduju da postanu njeni punopravni članovu, pored političkih, kao još jedan od osnovnih uslova postavlja se adekvatna zaštita prava intelektualne svojine i to ne samo usaglašavanje propisa iz oblasti intelektualne svojine sa regulativom EU, već i njihovo praktično sprovođenje. U tom smislu Evropska komisija je za zemlje Zapadnog balkana (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru i Makedoniju) lansirala i poseban process, u formi CARDS programa u okviru koga su postavljeni ciljevi koje treba postići u oblasti zaštite intelektualne svojine. Taj proces podrazumeva: procenu stanja zaštite intelektuale svojine u određenoj zemlji; harmonizaciju pravnog sistema; izgradnju institucija za zaštitu intelektualne svojine (obuka kadrova, zastupnika, advokata, sudija, pravobranioca, carinskih organa i dr); uspostavalja-

5 Vodič kroz Pravo Evropske unije 5 nje saradnje sa organima i institucijama EU, a poseban naglasak se stavlja na podizanje svesti javnosti o značaju prava intelektualne svojine. U pogledu adekvatne pravne zaštite i vrednovanja prava intelektualne svojine, na međunarodnom nivou, zemlje EU imale su ključnu ulogu u usvajanju Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Reghts), akta koji je danas najznačajniji međunarodni akt u ovoj oblasti. Cilj usvajanja TRIPS-a kako, su isticali SAD, Japan i EU, je da se zaštite ogromna sredstva uložena u stvaranje novih tehnologija, kao i da se zaustave veliki privredni gubici koji nastaju krivotvorenjem i piratstvom robe na svetskom tržištu. U tom smislu Komisija EU je u svom predlogu za strožije postupanje prema krivotvorenju i piratstvu ( P-31 od 14. jula godine), iznela podatak da trgovina krivotvorenom robom prelazi 5% ukupne svetske privrede i da je samo u godini ona koštala EU radnih mesta. Posle sedam godina mukotrpnih pregovora u kojima su učestvovali: SAD, Japan, EU, Švajcarska i 14 zemalja u razvoju, 15 aprila godine, u Alikanteu je u okviru Urugvajske runde pregovora usvojen pomenuti sporazum poznat kao TRIPS koji je stupio na snagu 1. januara godine. Suština Sporazuma je da se zaštita intelektualne svojine ostvaruje kroz Svetsku trgovinsku organizaciju. (STO). Drugim rečima, sve zemlje koje su članice STO ili pretenduju da to postanu moraju kroz prihvatanje odredaba TRIPS sporazuma da obezbede adekvatnu pravnu zaštitu intelektualne svojine. Ključni principi TRIPS-a su u sledećem: 1. sve zemlje članice STO ili one koje to pretenduju da postanu obavezuju se da poštuju određene standarde koji se odnose na važenje, obim i korišćenje prava intelektualne svojine; 2. države se obavezuju da obezbede efikasno sprovođenje međunarodnih i nacionalnih propisa iz oblasti intelektualne svojine, radi sprečavanja povrede subjektivnih prava intelektualne svojine; 3. protiv država koje ne obezbeđuju na svojoj teritoriji odgovarajuće standarde zaštite prava intelektualne svojine, Savet za sprovođenje TRIPS-a ima pravo da uvede trgovinske sankcije. Sagledavanjem ukupne aktivnosti zemalja članica EU u vrednovanju i zaštiti intelektualne svojine, zaključno se može konstatovati da zemlje EU ovoj oblasti prava opravdano pridaju ogroman značaj kada su u pitanju odnosi EU sa trećim zemljama. Međutim, kada je reč o prihvatanju standarda koji se primenjuju unutar EU, zemlje članice su još uvek privrženije nacionalnom zakonodavstvu, tako da se radije opredeljuju za usaglašavanje nacionalnih propisa nego za stvaranje nadnacionalnih institucija u ovoj oblasti. Kao kuriozitet može se istaći činjenica da su se zemlje članice EU lakše dogovorile oko uvođenja jedninstvene valute nego oko stvaranja nadnacionalnih propisa i institucija u svim oblasti prava intelektualne svojine (izuzetk su pravila o komunitarnom žigu i dizajnu).

6 6 Vodič kroz Pravo Evropske unije Zaštita prava intelektualne svojine (Prava industrijske svojine, Autorskog i srodnih prava) u EU Prof. dr Zoran Miladinović 1. Zaštita prava industrijske svojine Za subjektivna prava industrijske svojine (patent, žig, pravo na dizajn, geografsku oznaku porekla, topografiju integrisanog kola) karakteristično je da se njihovo dejstvo (sticanje, sadržina prava, ograničenje, trajanje) ograničava na teritoriju zemlje koja ih je priznala. Princip teritorijalnog dejstva ovih prava u znatnoj meri umanjuje ovlašćenja subjekta prava, jer mu onemogućava ekonomsko iskorišćavanje predmeta zaštite (pronalaska, znaka, dizajna, oznake porekla) izvan teritorije države koja mu je priznala pravo. Negativno teritorijalno dejstvo ovih prava veoma rano je uočeno. Zato se krenulo u stvaranje pravnog osnova za njihovo eksteritorijalno dejstvo. Na međunarodnom planu to je postignuto Pariskom konvencijom za zaštitu industrijske svojine Ovom Konvencijom stvorena je mogućnost da se jedan pronalazak, oznaka, dizajn ili geografska oznaka porekla, zaštite u većem broju zemalja. Značaj Pariske konvencije je u priznavanju tzv. međunarodnog prava prvenstva, pod kojim se podrazumeva pravo pronalazača, odnosno drugih stvaralaca u oblasti industrijske svojine, koji je u jednoj zemlji članici Pariske konvencije podneo urednu prijavu za zaštitu pronalaska, odnosno drugog predmeta zaštite (oznake, dizajna), da to učini u svakoj drugoj državi, pri čemu mu se kao datum podnošenja kasnije prijave priznaje datum prve podnete prijave. Ovim pravom obezbeđuje se prioritet u sticanju prava budući da je jedan od osnovnih uslova za sticanje patenta, žiga, prava na dizajn da je pronalazak, odnosno dizajn apsolutno nov, tj. da nije već prijavljen za zaštitu, odnosno da oznaka već nije zaštićena na ime drugog lica. Značaj Pariske konvencije je i u tome što je članom 19. predviđeno da države potpisnice Konvencije mogu zaključivati međusobne sporazume, kojima se uređuju uslovi i postupak pravne zaštite pojedinih prava industrijske svojine. Upravo na osnovu ove odredbe danas je na snazi više takvih sporazuma, bilo da su zaključeni na međunarodnom ili regionalnom nivou. Sasvim u skladu sa ciljevima EU (stvaranje zajedničkog tržišta) zemlje članice EU opredelile su se za stvaranje komunitarnog prava industrijske svojine koje bi se primenjivalo na teritoriji Zajednice. Taj cilj je do danas samo delimično ostvaren usvajanjem nekoliko akata (Pravila, Predloga pravila i Direktiva).

7 Vodič kroz Pravo Evropske unije 7 Prvi pokušaj učinjen je donošenjem Konvencije o patentu zajedničkog tržišta. Zbog teškoća u pogledu potrebne saglasnosti svih država članica, Konvencija nije stupila na snagu pa se od nje odustalo. Međutim, od stvaranja komunitarnog prava industrijske svojine nije se odustalo, pa se pristupilo usvajanju akata nižeg ranga kojima je harmonizovano nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti. U tom smislu od značaja su: Predlog Pravila o komunitarnom patentu koji je još u postupku s velikim izgledima da će se usvojiti. U postupku je i Predlog Direktive EU o usaglašavanju propisa za zaštitu pronalazaka korisnim modelom, a usvojeni su: Pravilo o uvođenju sertifikata o dodatnoj zaštiti medicinskih proizvoda; Pravilo o uvođenju sertifikata o dodatnoj zaštiti proizvoda za zaštitu bilja; Direktiva o pravnoj zaštiti biotehnoloških proizvoda; Direktiva o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda (topografija integrisanih kola); Direktiva o usklađivanju propisa država članica u materiji robnog znaka (sticanju žiga); Direktiva o komunitarnom dizajnu; Direktiva o zaštiti geografskih oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne proizvode i Direktiva o zaštiti geografskih naziva i oznaka porekla. Od navedenih akata ukazujemo na Pravilo o uvođenju sertifikata o dodatnoj zaštiti za medicinske proizvode i Pravilo o uvođenju sertifikata o dodatnoj zaštiti proizvoda za zaštitu bilja i na jedan akt koji nije akt zemalja članica EU, već i drugih evropskih zemalja, ali je od posebnog značaja za evropsko patentno pravo. Reč je o Konvenciji o evropskom patentu. Prva dva Pravila zaslužuju pažnju zbog toga što je njima u zemljama člani- cama EU uveden dodatni period zaštite za proizvode iz oblasti medicine (lekove za ljude i životinje) i za proizvode (sredstva) za zaštitu bilja, i to za period od pet godina nakon isteka roka trajanja patenta (taj rok prema propisima patentnog prava u svetu iznosi 20 godina, a računa se od datuma podnošenja uredne prijave za priznanje patenta, odnosno za zaštitu pronalaska). Opravdanost uvođenja dodatnog roka u okviru koga nosilac patenta čiji su predmet zaštite lekovi za ljude ili životinje, odnosno sredstva za zaštitu bilja, ima isključivo pravo na proizvodnju navedenih proizvoda, potiče od činjenice da je postupak zaštite pronalazaka (od podnošenja prijave do priznanja patenta) izuzetno dugotrajan (nekada taj postupak traje i do deset godina) pri čemu se rok trajanja patenta od 20 godina računa od datuma podnošenja uredne prijave. Kada su u pitanju pronalasci leka i sredstava za zaštitu bilja, pored vremena koje je potrebno da se utvrdi da li je pronalazak nov, pravilo je da određeno vreme (koje nije kratko) protekne tokom ispitivanja leka radi dobijanja dozvole za stavljanje u promet. U takvoj situaciji redovno protekne deo vremena od 20 godina, što nosiocu patenta za ove pronalaske ne omogućava da povrati sredstva uložena u istraživanje i stvaranje pronalaska. Konvencija o evropskom patentu iz (stupila na snagu 1977) je od posebnog značaja zbog toga što je to prvi akt koji na nadnacionalan način (na regionalnom nivou) uređuje, uslove i, postupak sticanja, dejstvo i prestanak patenta. Ovi akti su imali veliki uticaj na naše patentno pravo. Navedena pravila su ugrađena u naš Zakon o patentima. Nažalost, naši subjekti prava moći će da se koriste njima tek kada naša zemlja postane članica EU. Što se tiče Konvencije o

8 8 Vodič kroz Pravo Evropske unije Suština navedenih pravila je u sledećem. Nosilac patenta koji za predmet zaštite ima pronalazak leka ili sredstva za zaštitu bilja, ili njegov pravni sledbenik, može u odgovarajućem postupku (postupak je analogan postupku sticanja patenta) da stekne posebno subjektivno pravo sertifikat o dodatnoj zaštiti. Predmet zaštite sertifikatom ograničava se isključivo na lek za ljude ili životinje ili na sredstvo za zaštitu bilja za koje je dobijena dozvola nadležnog organa za stavljanje u promet tog proizvoda kao leka za ljude ili životinje, odnosno kao sredstva za zaštitu bilja. Trajanje sertifikata iznosi vremenski period koji je protekao od datuma podnošenja prijave za priznanje patenta koji se odnosi na pronalazak leka za ljude ili životinje odnosno sredstvo za zaštitu bilja, do dana dobijanja prve dozvole za stavljanje takvog proizvoda u promet, umanjen za pet godina, ali ne duže od pet godina od dana sticanja sertifikata. Rok važenja sertifikata počinje da teče odmah nakon isteka perioda važenja patenta. evropskom patentu, naši pronalazači mogu da se koriste njome, pošto je između SRJ i Evropske patentne organizacije zaključen Sporazum o saradnji i proširivanju, što omogućava da u evropskoj prijavi za priznanje patenta bude naznačena i naša zemlja. 2. Zaštita autorskog prava Zemlje EU posebnu pažnju posvećuju pravnoj zaštiti i komercijalizaciji intelektualne svojine (pravu industrijske svojine, autorskom pravu i pravima srodnim autorskom pravu). Ovo je i razumljivo ako se Značaj ove Konvencije je ogroman. On se ogleda u tome što je njome stvoren Evropski zavod za patente kao nadnacionalna institucija koja sprovodi čitav postupak za priznanje patenta (zaštitu pronalaska u onoliko država članica Konvencije koje su navedene u prijavi), i to na osnovu jedne prijave koju podnosilac podnosi nacionalnom organu za patente ili Evropskom zavodu za patente. Suština je da odluku o priznanju patenta sa dejstvom u naznačenim zemljama (ispitivanje ispunjenosti formalnih i materijalnih uslova za zaštitu pronalaska-priznanje patenta) donosi Evropski zavod za patente, a nakon priznanja patenta, takav patent podleže dejstvu zemalja za koje je priznat. Njihova dalja sudbina je nezavisna, što znači da u nekoj od zemalja može prestati, biti poništen i sl., a u drugim ne. ima u vidu da je intelektualna svojina danas najskuplja roba na svetskom tržištu. Nije slučajno što je Bil Gejts već osam godina jedan od prvih na listi najbogatijih ljudi na svetu. Njegovo bogatstvo počiva na intelektualnoj svojini opredmećenoj u autorskim pravima, odnosno u programima računara. Zemlje EU su svoje opredeljenje da se u zemljama članicama EU obezbedi adekvatna i ujednačena pravna zaštita autorskog prava potvrdile donošenjem Zelene knjige o autorskom pravu i izazovima tehnologije koja je u stvari skup pitanja iz ove oblasti čije rešavanje zahteva hitnu intervenciju. Kao rezultat takvog opredeljenja, u oblasti autorskog prava doneto je više direktiva od kojih posebno treba istaći: Direktivu o pravnoj zaštiti računarskih pro-

9 Vodič kroz Pravo Evropske unije 9 grama; Direktivu o davanju u zakup i na poslugu, kao i o određenim pravima srodnim autorskom pravu u oblasti intelektualne svojine; Direktivu o koordinaciji određenih pravila u vezi sa autorskim pravom, koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsku retransmisiju; Direktivu o harmonizaciji roka trajanja zaštite autorskog prava i određenih srodnih prava; Direktivu o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu i Direktivu o pravu sleđenja u korist originalnog primerka dela likovne umetnosti. Od navedenih Direktiva sa stanovišta autorskog prava najveći značaj ima Direktiva o pravnoj zaštiti računarskih programa. Već od same pojave računara i računarskih programa jedno od osnovnih pitanja bilo je uređenje pravne zaštite stvaralaca računarskih programa. Neophodnost pravne zaštite stvaralaca računarskih programa dolazi otuda što se u stvaranje računarskih programa investiraju velika finansijska sredstva i angažuje najkreativniji ljudski potencijal. I dok pitanje potrebe pravne zaštite stvaralaca računarskih programa nije bilo sporno, sporno je bilo da li im pravnu zaštitu priznati u okviru patentnog ili u okviru autorskog prava. Ovo pitanje uspešno je rešeno usvajanjem dva dokumenta na regionalnom nivou: Konvencije o evropskom patentu (akt nije dokument EU već i evropskih zemalja koje nisu članice EU) i Direktive EU o pravnoj zaštiti računarskih programa. Značaj prvog dokumenta je u tome što je odredbom člana 52. stav 2. tačka c, izričito predviđeno da se računarski programi ne smatraju pronalascima u smislu patentnog prava, što je omogućilo da se pravna zaštita uredi propisima autorskog prava. Značaj drugog dokumenta, tj. Direktive EU o pravnoj zaštiti računarskih programa, je u tome što je njome jasno određeno da računarski program uživa autorskopravnu zaštitu kao autorsko književno delo, pod uslovom da predstavlja originalnu duhovnu formu. Prema navedenoj Direktivi, nosilac autorskog prava na računarskom programu je intelektualni tvorac-autor programa. Međutim, ako je računarski program stvoren u radnom odnosu, nosilac isključivih imovinskopravnih ovlašćenja je poslodavac (ista pravila važe i za druga autorska dela stvorena u radnom odnosu), dok moralna ovlašćenja pripadaju autoru programa. Prema odredbama navedene Direktive, autor računarskog programa ima isključiva ovlašćenja da drugome dozvoli ili zabrani iskorišćavanje njegove tvorevine. Međutim, zbog specifične vrste autorskog dela (namenjeno je prvenstveno iskorišćavanju od strane zakonitog imaoca programa), Direktivom su propisana određena ograničenja autorskog prava u korist zakonitog imaoca računarskog programa. Takvo lice koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog programa može, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, da: smešta program u memoriju računara i pušta program u rad; otklanja greške u programu i da vrši druge neophodne izmene u njemu, koje su u skladu sa njegovom svrhom; napravi jedan rezervni primerak na trajnom telesnom nosaču; izvrši dekompilaciju programa u cilju prevođenja iz njegovog digitalnog formata u određeni programski jezik. Ove radnje može izvršiti lice koje je na zakonit način pribavilo primerak računarskog progra-

10 10 Vodič kroz Pravo Evropske unije ma, ili stručno lice koje radi po njegovom nalogu. Prema ovoj Direktivi države članice EU bile su dužne da usaglase svoje propise o autorskom pravu, kako bi se eliminisalo različito tumačenje pojma računarskog programa i sadržina ovlašćenja njegovog autora. Kada je reč o državama koje nisu članice EU, Direktiva je poslužila kao pokretač da se zakonski uredi autorskopravna zaštita računarskih programa. Od ostalih Direktiva posebno treba istaći Direktivu o harmonizaciji roka trajanja autorskog prava i određenih srodnih prava i Direktivu o pravu sleđenja u korist autora originalnog primerka dela likovne umetnosti. Prvom Direktivom, rok trajanja imovinskopravnih ovlašćenja autora u državama članicama utvrđen je za života autora i 70 godina posle njegove smrti, što predstavlja značajno produženje u odnosu na vladajuće pravilo prema kome taj rok iznosi 50 godina. Kada je reč o koautorskim delima, rok trajanja se računa od smrti poslednjeg koautora. Zbog specifičnog koautorskog odnosa, kod filmskog dela Direktivom je predviđeno da je glavni režiser svakako jedan od koautora filmskog dela, dok je državama članicama ostavljeno da propišu koja se još lica smatraju koautorima filmskog dela. Prema propisima autorskog prava većine zemalja, danas su to još i pisac scenarija, glavni snimatelj, a uslovno i glavni animator ukoliko je u pitanju crtani film, i kompozitor ukoliko je muzika bitan element filmskog dela i ukoliko je komponovana za taj film. Drugom Direktivom ustanovljeno je posebno pravo relativnog dejstva u korist autora originalnog primerka dela likovne umetnosti (pravo sleđenja) koje se sastoji iz dva ovlašćenja: da od vlasnika (kupca) originalnog primerka dela likovne umetnosti, koji proda takav primerak dela, bude obavešten o imenu novog sticaoca i da potražuje (ostvari) pravo na naknadu određenog iznosa od prodajne cene. Visina naknade određena je procentualno od prodajne cene originalnog primerka dela likovne umetnosti i ona se kreće od 0,25% do 4%, pri čemu se procenat od 0,25% primenjuje za dela likovne umetnosti vrednosti preko evra, a za dela likovne umetnosti do evra, stopa varira od 0,5%, do 4%. Naš Zakon o autorskom i srodnim pravima je usklađen sa navedenim Direktivama, što je i razumljivo budući da je opredeljenje naše zemlje da postane punopravni član EU. 3. Zaštita prava srodnih autorskom pravu Prava srodna autorskom pravu su treća kategorija prava intelektualne svojine (pored prava industrijske svojine i autorskog prava). Prema međunarodnim i nacionalnim propisima, danas se kao prava srodna autorskom pravu smatraju: pravo interpretatora (umetnika izvođača); pravo proizvođača fonograma; pravo proizvođača videograma; pravo proizvođača emisija i pravo proizvođača baze podataka. To su prava koja su po svojim osobinama (subjektu i predmetu zaštite, sadržini ovlašćenja, ograničenjima i trajanju) veoma bliska (srodna) autorskom pravu. Ipak, između ovih prava i autorskog prava postoje razlike što je razlog da su ova prava posebno uređena na svim nivoima: nacionalnom, regionalnom i međunarodnom. Problem je posebno postao aktuelan sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada su SAD objavile da njihova pri-

11 Vodič kroz Pravo Evropske unije 11 Potreba da se zaštita srodnih prava posebno pravno uredi nastala je s pojavom prvih sredstava za umnožavanje i masovnije iskorišćavanje autorskih dela od strane posebnih lica (umetnika izvođača), odnosno putem posebnih sredstava (radiokasetofona, videorikordera i sl). U takvom stanju stvari položaj proizvođača predmeta zaštite srodnih prava (subjekata zaštite srodnih prava) postao je specifičan. Oni su, s jedne strane, postali masovni korisnici autorskih dela, a s druge strane su subjekti izvornog srodnog prava. vreda godišnje gubi oko 1,3 milijarde dolara zbog nedovoljne autorskopravne i srodnopravne zaštite koju njihova nematerijalna dobra uživaju u svetu. Zbog toga su se SAD i Evropska unija (svaka na svom području) odlučile za pravne zaštite srodnih prava (identične zaštiti autorskog prava). Tako je nastao Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, najvažniji međunarodni akt u oblasti zaštite intelektualne svojine. EU štiti srodna prava i unutar Zajednice, usklađivanjem zakonodavstava država članica. U tu svrhu usvojeno je nekoliko Direktiva. Najznačajnije su: Direktiva o pravu davanja u zakup i na poslugu, kao i o određenim pravima srodnim autorskom pravu u oblasti intelektualne svojine; Direktiva o koordinaciji određenih pravila u vezi sa autorskim pravom i pravima povezanim sa autorskim pravom, koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsku retransmisiju; Direktiva o koordinaciji propisa o televizijskom emitovanju; Direktiva o pravnoj zaštiti baza podataka; Direktiva o harmonizaciji roka zaštite autorskog prava i određenih srodnih prava. Naročitu pažnju zaslužuju Direktiva o pravu davanja u zakup i na poslugu kao, i o određenim pravima srodnim autorskom pravu u oblasti intelektualne svojine, Direktiva koja se primenjuje na satelitsko emitovanje i kablovsku retransmisiju i Direktiva o pravnoj zaštiti baza podataka. Direktiva o pravu davanja u zakup i na poslugu nastala je kao odgovor na najezdu piraterije autorskih dela i predmeta zaštite srodnih prava, (pre svega primeraka fonograma i videograma). Ova Direktiva obavezuje države članice da u svoja nacionalna zakonodavstva inkorporišu nova isključiva imovinskopravna ovlašćenja u korist subjekata zaštite srodnih prava (interpretatora, proizvođača fonograma i videograma i proizvođača emisija) na davanje u zakup i na poslugu primeraka interpretacije, fonograma, videograma i snimaka emisije. Takođe, države članice su obavezne da u korist interpretatora ustanove isključivo ovlašćenje da dozvoli ili zabrani emitovanje njegove interpretacije uživo, a za emisiona preduzeća posebno ovlašćenje da dozvole ili zabrane reemitovanje njihovih emisija. Direktiva o satelitskom emitovanju i kablovskoj retransmisiji iz priznaje posebno pravo autorima i subjektima zaštite srodnog prava na emitovanje njihovih predmeta zaštite putem satelita. Direktivom se pojam emitovanja definiše kao javno prenošenje informacija na daljinu, žičnim ili bežičnim prenosom elektromagnetnih, električnih ili drugih signala. Suština je da se kao posebne vrste emitovanja, i posebni oblici iskorišćavanja autorskih dela i predmeta zaštite srodnih prava (pa su korisnici dužni da plate i posebne naknade) smatraju bežično, žično i satelitsko emitovanje. Izuzetak od pravila da se bežično i žično emitovanje smatraju posebnim oblikom iskorišćavanja postoji ukoliko je žična reemisija sadržaja koji se bežično emi-

12 12 Vodič kroz Pravo Evropske unije tuje tehnički neophodan uslov za prijem emisije, ili ako se žičnom reemisijom sadržaja koji se bežično emituje signalom snabdeva manje od sto prijemnika, na komercijalnoj osnovi. Direktivom se posebno definiše pojam satelitskog emitovanja i to kao radnja kojom se, pod kontrolom subjekta koji vrši emitovanje i na njegovu odgovornost, signali koji su namenjeni za javni prijem šalju u neprekidnom komunikacionom lancu ka satelitu i nazad na zemlju (distribuciono satelitsko emitovanje). Emitovanje preko satelita postoji i kada su sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti preko emisionog preduzeća ili trećeg lica koje ima ovlašćenje od emisionog preduzeća (direktno satelitsko emitovanje). Direktivom se predviđa da su države članice dužne da propišu zabranu uvođenja zakonske licence u korist emisionih preduzeća za kablovsko reemitovanje. Direktivom o pravnoj zaštiti baza podataka uvodi se novo sui generis pravo srodno autorskom pravu. Prema Direktivi, baza podataka kao predmet zaštite je zbirka nezavisnih dela, podataka ili drugih materijala, sređenih na neki sistematičan ili metodičan način, kojima može pojedinačno da se pristupi elektronskim ili nekim drugim putem. Zaštita baze podataka se može ostvariti po dva osnova: po osnovu autorskog prava, ukoliko baza podataka po sadržini i sistematici predstavlja autorovu originalnu intelektualnu tvorevinu, ili kao pravo srodno autorskom pravu, ukoliko baza podataka nije originalna duhovna tvorevina fizičkog lica već se pokaže da je bilo kvalitativnog i kvantitativnog ulaganja u dobijanju, verifikaciji ili prezentiranju sadržine baze podataka, od strane subjekta stvaranja (pravnog ili fizičkog lica). Stvaraocu baze podataka priznata su isključiva prava da drugome dozvoli ili zabrani: umnožavanje baze podataka bilo kojim sredstvima, za bilo koje namene, u celini ili u delovima; stavljanje u promet i davanje u zakup primeraka cele baze podataka ili njenih delova; povezivanje na računarsku mrežu i svaki drugi oblik javnog saopštavanja baze podataka. Ove Direktive imale su velikog uticaja i na zakonodavstva trećih evropskih zemalja, uključujući našu. Odredbe navedenih Direktiva u potpunosti su ugrađene u naš važeći Zakon o autorskom i srodnim pravima.

13 Vodič kroz Pravo Evropske unije 13 Pravo Evropske unije o robnom žigu Robni žig u pravu Evropske unije regulisan je Prvom direktivom 89/104/EEC iz Robni žig je oblik industrijske svojine koji se, pod pretpostavkom da je registrovan u skladu sa važećim propisima, u ekonomskom i pravnom prometu vezuje za određeni proizvod odnosno uslugu određenog proizvođača, te po njemu i sam proizvođač postaje prepoznatljiv na određenom tržištu, odnosno u svesti potrošača konkretan robni žig se uvek vezuje za konkretnog proizvođača. Robni žig se može sastojati od bilo kog znaka koji se može predstaviti grafički - reči, ličnog imena, dizajna, slova, brojeva, a može biti sadržan i u fizičkom obliku proizvoda ili čak i njegovom pakovanju. Uslov je da je znak po svojim osobenostima takav da se po njemu proizvodi ili usluge jednog proizvođača mogu nedvosmisleno i jasno razlikovati od proizvoda/usluga drugog proizvođača na tržištu na kome je registrovan. Da bi robni žig mogao da bude registrovan potrebno je: 1. da je to znak koji * CESMECON, Beograd. Mr Jelena Gazivoda * se može registrovati kao robni žig; 2. da je znak osoben, karakterističan, specifičan i ni po čemu sličan već registrovanom žigu; 3. da se znak ne sastoji od reči, oznaka, simbola ili obeležja koja se koriste za označavanje vrste, kvantiteta, kvaliteta, namene, vrednosti, geografskog porekla ili datuma proizvodnje, niti od bilo kakvih drugih sličnih obeležja; 4. da se robni žig ne sastoji od obeležja koja su postala uobičajena u svakodnevnom jeziku i poslovnoj praksi; 5. da se znak ne sastoji isključivo od: (a) fizičkog oblika proizvoda koji je karakterističan samo za sam taj proizvod, (b) fizičkog oblika proizvoda koji je neophodan da bi konkretan proizvod ostvario određeni tehnički efekat, (c) da konkretan fizički oblik proizvoda sam po sebi daje proizvodu određenu vrednost; 6. da je znak u skladu sa pravilima javnog poretka i morala; 7. da znak po svojoj prirodi nije takav da bi mogao da javnost dovede u zabludu u vezi sa prirodom, kvalitetom ili geografskom oznakom porekla; i 8. da nije reč o znaku čije je registrovanje odbijeno u smislu člana 6. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine. Zahtev za registraciju znaka koji ispunjava sve navedene uslove može se odbiti ako znak sadrži simbol od posebne važnosti (npr. verski simbol), ili se sastoji u prikazu grba, amblema ili kakvog drugog

14 14 Vodič kroz Pravo Evropske unije simbola koji je od opšteg značaja, ili je podnosilac zahteva za registraciju zahtev podneo nesavesno ili protivno dobrim poslovnim običajima. Zahtev za registraciju žiga uvek će biti odbijen ako je identičan ili veoma sličan znaku koji se vezuje za istu ili veoma sličnu vrstu proizvoda/usluga, a već je registrovan kao robni žig ili kao drugi oblik intelektualne svojine na nacionalnom nivou, na međunarodnom nivou, unutar sistema zaštite država Beneluksa, ili je reč o robnom žigu sa važnošću na teritoriji čitave Evropske unije, i koji bi zbog velike sličnosti mogao potrošače, ali i najširu javnost, da navede na pomisao da su proizvođač koji plasira robu/usluge pod jednim robnim žigom i njegov konkurent koji plasira svoje proizvode pod identičnim ili sličnim žigom privredno i poslovno povezani. Robni žig pruža ekskluzivno pravo licu koje ga je steklo (titular žiga) da pod njim proizvodi proizvode/usluge i plasira ih na tržištu, ali i pravo da spreči sva druga lica koja nemaju ovlašćenje titulara žiga (licenca) da na tržištu istupaju pod identičnim robnim žigom u plasmanu identične ili slične vrste proizvoda/usluga. Licenca može biti data za sve proizvode određenog proizvođača ili samo za pojedine proizvode. Ona može biti data jednom licu (ekskluzivna licenca), ili većem broju lica. Prava koja proističu iz robnog žiga mogu se ustupiti, s tim da lice koje je ustupilo prava iz robnog žiga nema pravo da se usprotivi korišćenju kasnije registrovanog žiga, niti da inicira postupak za poništaj registracije kasnije registrovanog žiga, osim ako je zahtev podnelo nesavesno lice. Titular robnog žiga nema pravo da se usprotivi korišćenju svog žiga u pogledu proizvoda koji su već plasirani na jedinstveno trižište EU pod konkretnim znakom, pod uslovom da je proizvode na tržište plasirao ili sam ili je to učinilo drugo lice ali uz njegovu saglasnost (iscrpljenost prava na žig). Nekorišćenje registrovanog žiga u prometu robe/usluga u trajanju od 5 godina povlači poništaje registracije. Poništava se registracije i onog robnog žig koji je tokom svog života postao uobičajeno ime/oznaka za proizvod povodom koga je registrovan, kao i onaj znak koji je po svojim obeležjima takav da može da dovede u zabludu potrošače u pogledu porekla, kvaliteta ili geografskog porekla proizvoda/usluge.

15 Vodič kroz Pravo Evropske unije 15 IZBOR IZDANJA INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU ČASOPISI: MEĐUNARODNA POLITIKA Revija za međunarodne odnose Izlazi tromesečno REVIEW OF INTERNATIONAL AFFAIRS Revija za međunarodne odnose (na engleskom jeziku) Izlazi tromesečno MEĐUNARODNI PROBLEMI Naučni časopis na srpskom i engleskom jeziku Izlazi tromesečno EVROPSKO ZAKONODAVSTVO Naučno-stručni časopis za pravo Evropske unije Izlazi tromesečno KNJIGE: FOREIGN POLICY IN TRANSITION SER- BIA AND MONTENEGRO, SOUTHEASTERN EUROPE AND THE CHANGING NATURE OF INTERNATIONAL RELATIONS, dr Vatroslav Vekarić, broširano, 2005, 332 str. INDIA AND SERBIA AND MONTENEGRO RE-ENGAGEMENT REGIONAL AND BILA- TERAL DIMENSIONS Charan Wadhva and Vatroslav Vekarić (Eds.), Centre for Policy Research (CPR), New Delhi and the Institute of International Politics and Economics (IIPE) Belgrade, A.P.H. Publishing Corporation, New Delhi, 2005, pp POJMOVNIK INSTITUCIJE, POLITIKE I PROŠIRENJE EVROPSKE UNIJE (GLO- SSARY). U aneksu: EVROŽARGON (EURO- JARGON), 2005, 256 str. EVROREČNIK Prevod višejezične terminologije Evropske unije (EUROVOC THESAURUS) na srpski jezik s istovremenim prevodom sa srpskog na engleski, francuski, nemački, italijanski i španski jezik (u pripremi), 2004, 700 str.

16 16 Vodič kroz Pravo Evropske unije POLOŽAJ SRBIJE U SAVREMENIM MEĐU- NARODNIM EKONOMSKIM PROCESIMA Zbornik radova priređivač dr Vladimir Grečić, broširano, 2004, 250 str. ISTORIJA LATINSKE AMERIKE, dr Ljubomir Paligorić, broširano, 2003, 480 str. EKOLOŠKA KRIZA U SVETU I ODGOVORI MEĐUNARODNE ZAJEDNICE, 2002, dr Vid Vukasović i dr Dragoljub Todić, broširano, 602 str. SVETSKA PRIVREDA U INFORMATIČKOJ ERI, Predrag Bjelić, Dejan Gajić, Ivana Popović, Miroslav Gnjatović, broširano, 2002, 206 str. EU, NATO AND SOUTHEASTERN EUROPE, Zbornik radova na engleskom jeziku, priređivač Predrag Simić, zajedničko izdanje IMPP i Konrad Adenauer Stiftung, broširano, 2002, 195 str. REGIONALNE INICIJATIVE U JUGOISTOČ- NOJ EVROPI INSTITUCIONALNI OBLICI I PROGRAMI MULTILATERARNE SARADNJE NA BALKANU, dr Duško Lopandić, broširano, 2001, 258 str. POSTBIPOLARNI SVET I JUGOSLAVIJA, Zbornik radova, priređivač Vladimir Grečić, broširano, 2000, 318 str. YUGOSLAV CRISIS AND THE WORLD CHRONOLOGY OF EVENTS, JANUARY 1990 DECEMBER 1995, dr Brana Marković, broširano, treće izdanje na engleskom, 2000, 225 str. LJUDSKA PRAVA: PET DECENIJA OD USVA- JANJA OPŠTE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA POD OKRILJEM OUN, OEBS I SA- VETA EVROPE, Priređivači dr Obrad Račić, dr Branislav Milinković i dr Milan Paunović, broširano, 1998, 263 str. JUGOSLAVIJA I SVET U POSTBIPOLARNOJ ERI, dr Ranko Petković, broširano, 1998, 398 str. MEĐUNARODNO PRAVO I JUGOSLOVEN- SKA KRIZA, Zbornik radova, priređivač dr Milan Šahović, broširano, 1996, 463 str. MULTIMEDIJALNA IZDANJA: POJMOVNIK INSTITUCIJE, POLITIKE I PROŠIRENJE EVROPSKE UNIJE (GLO- SSARY). U aneksu: EVROŽARGON (EURO- JARGON), CD. EVROREČNIK Prevod višejezične terminologije Evropske unije (EUROVOC THESAURUS) na srpski jezik s istovremenim prevodom sa srpskog na engleski, francuski, nemački, italijanski i španski jezik (u pripremi CD). MEĐUNARODNA POLITIKA , CD. REVIEW OF INTERNATIONAL AFFAIRS , CD. MEĐUNARODNI PROBLEMI , CD. EVROPSKO ZAKONODAVSTVO , CD.