ПРОЈЕКАТ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА БЕНСКА БАРА

Transcription

1 ПРОЈЕКАТ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА БЕНСКА БАРА СТУДИЈА ЈАВНИХ ПРОСТОРА ЈУП ПЛАН, Шабац Шабац, новембар 2014.год.

2 НАРУЧИЛАЦ: ИЗРАДА ПРОЈЕКТА: ПРЕДМЕТ ПРОЈЕКТА: ЛОКАЦИЈА: РУКОВОДИЛАЦ ТИМА: ЗАМЕНИК РУКОВОДИОЦА: РАДНИ ТИМ: СТРУЧНИ САРАДНИК: В.Д. ДИРЕКТОРА: ГРАД ШАБАЦ ЈУП ПЛАН ШАБАЦ ПРОЈЕКАТ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ СТАМБЕНОГ НАСЕЉА БЕНСКА БАРА Студија јавних простора Насеље Бенска бара, Шабац Александра Саватић, дипл.инг.арх. Ксенија Лукић, ма.инг.арх. Бојан Алимпић, дипл.инг.арх. Филип Богдановић, дипл.инг.саоб. Биљана Мандић, дипл.инг.грађ. Никола Марковић, грађ.техн. Драган Павловић, дипл.инг.ел. Наташа Стојановић, дипл.инг.геод. Сања Тешић, дипл.инг.шум. за пејзaжну арх. Јасмина Стевановић, дипл.пр.пл. ОДГОВОРНИ УРБАНИСТА И РУКОВОДИЛАЦ ТИМА: Александра Саватић, дипл.инг.арх. ЗАМЕНИК РУКОВОДИОЦА: Ксенија Лукић, ма.инг.арх. В.Д. ДИРЕКТОРА ЈУП ПЛАН ШАБАЦ Јасмина Стевановић, дипл.пр.пл.

3 САДРЖАЈ I ТЕКСТУАЛНИ ДЕО 1. УВОД ПОВОД И ЦИЉ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА ЗАКОНСКИ И ПЛАНСКИ ОКВИР ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ГРАНИЦА ОБУХВАТА 4 2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ НАСЕЉА ПРАИСТОРИЈА И АНТИЧКО ДОБА СРЕДЊИ ВЕК ПЕРИОД НАКОН ТУРСКЕ ВЛАСТИ НОВО ДОБА- 20.ВЕК ПЕРИОД НАКОН 1945.ГОДИНЕ 9 3. УРБАНИЗАМ И АРХИТЕКТУРА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА БЕНСКА БАРА ПРВА ПЛАНСКА ДОКУМЕНТА КОЈА ОБУХВАТАЈУ НАСЕЉЕ БЕНСКА БАРА ИЗГРАДЊА НАСЕЉА КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЦЕЛИНЕ НАСЕЉА И НАМЕНА ПОВРШИНА АНАЛИЗА ЈАВНИХ ПРОСТОРА И САДРЖАЈА ЈАВНИ ОБЈЕКТИ И ОБЈЕКТИ У ЈАВНОЈ УПОТРЕБИ АНАЛИЗА ЈАВНИХ ПРОСТОРА ПРЕМА СЛИКОВИТОСТИ И ЧИТЉИВОСТИ АНАЛИЗА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНЕ ПОВРШИНЕ И ДЕЧЈА ИГРАЛИШТА АНАЛИЗА САОБРАЋАЈА ИНФРАСТРУКТУРНИ ОБЈЕКТИ И КОРИДОРИ ПАРТЕРНО УРЕЂЕЊЕ 25 2

4 5. АНАЛИЗА СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА СТАНОВАЊЕ ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ ФАСАДЕ КРОВОВИ АНАЛИЗА УРБАНОГ МОБИЛИЈАРА АНКЕТА СТАНОВНИКА НАСЕЉА БЕНСКА БАРА ЗАКЉУЧЦИ И ИЗВЕДЕНЕ СМЕРНИЦЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА НАРЕДНЕ ФАЗЕ СТУДИЈЕ ЛИТЕРАТУРА 47 II ГРАФИЧКИ ДЕО 1. КАРТА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА 2. КАРТА ПЛАНИРАНОГ СТАЊА 3. КАРТА ИНФРАСТРУКТУРЕ И ИНСТАЛАЦИЈА III ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ 1. ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНОВА ВИШЕГ РЕДА ПРИЛОГ 2. СТУДИЈА БОЈА ПРИЛОГ 3. ИСТОРИЈСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА 3

5 1. УВОД 1.1. ПОВОД И ЦИЉ ИЗРАДЕ ПРОЈЕКТА Циљ израде пројекта је добијење квалитетног архитектонско-урбанистичког решења које ће представљати основ за сукцесивну обнову и ревитализацију стамбеног насеља Бенска бара у Шапцу. Овим путем ће Град Шабац прибавити идејна решења, на основу којих може израдити документацију за приступ разним републичким и међународним фондовима, који се залажу за унапређење јавног стандарда. Предмет ове студије и пројекта ревитализације је сагледавање развојних потенцијала целог насеља, са посебним акцентом на третирање јавних површина и простора ЗАКОНСКИ И ПЛАНСКИ ОКВИР Са становишта утврђивања правног основа за одређивање грађевинског земљишта у јавној својини, односно површина јавне намене или јавне површине, основна регулатива за просторно и урбанистичко планирање је садржaна у Зaкoну o плaнирaњу и изгрaдњи ( Сл. глaсник РС, бр. 72/09, 81/09 испр., 64/10 -одл. УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одл.ус, 50/13- одл.ус и 98/13 - одл. УС) и ППГ "Шапца" ("Сл. лист града Шапца", бр. 7/12). Подручје обухвата студије је покривено следећим плановима: ПГР ''Шабац'' ("Сл. лист града Шапца", бр. 7/12) ПДР ''Трг шабачких жртава'' у Шапцу ("Сл. лист града Шапца", бр. 16/05) ПДР ''Блок Х'' у Шапцу ("Сл. лист града Шапца", бр. 7/08) ПДР Ф3 ("Сл. лист града Шапца", бр. 15/03) 1.3. ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ Текстуални и графички део извода из планске документације се налази у Прилогу ГРАНИЦА ОБУХВАТА Површина обухвата износи hа и омеђена је улицама Цара Душана, Јанка Веселиновића, Краља Драгутина, Кнеза Лазара, Краљице Марије, Кнеза Милоша, Краља Петра Првог. Слика 1: Позиција насеља Бенска бара у ширем окружењу града 4

6 2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ НАСЕЉА 2.1. ПРАИСТОРИЈА И АНТИЧКО ДОБА Локалитет Бенске Баре је познат још са краја претпрошлог века, под називом Шарампов. Услед изградње фабрике ''Јела'', и пре изградње насеља Бенска Бара,на овом месту су вршена археолошка истраживања, приликом којих се могло закључити да се ради о значајнијем насељу. Због тога су 1967.г.у сарадњи са Археолошким институтом из Београда рађена детаљнија испитивања, на основу којих се оријентационо утврдио простор на ком се насеље налазило. На том простору се пре насипања налазила мочвара, некадашње речно корито Камичка, а можда и Језера. У периоду винчанске културе, једно од првих формираних насеља у Посавини било је Бенска Бара уз Саву. Фигуре које су нађене на овом локалитету припадају истом временском одсеку винчанске културе, као и оне које се јављају у Гомолави, Винчи, Расту па и у Анадолији (из књиге ''Археолошка грађа Србије'', Милорад Стојић и Момир Церовић, ШАБАЦ, Београд 2011.г.) Културна стратиграфија праисторијског локалитета Бенска бара: Млађе камено доба, неолит, приближно г. пре н.е. Старији и средњи неолит, протостарчевачка и старчевачка култура пре н.е. Камено доба, млађи неолит, винчанска култура г. пре н.е. Бенска Бара као археолошки локалитет је вишеслојно насеље неолитског и раног бронзаног доба. Према подацима из књиге ''Археолошки преглед бр.9'', Археолошко друштво Југославије, Београд 1967.г., најмлађи слој овог локалитета окарактерисан је керамиком и другим материјалима винчанске културе са јаким и изразитим елементима баденске културе. Други слој показује мешавину аутохтоних винчанских елемената са елементима бубањско-хумске групе раног бронзаног доба. Трећи слој представља млађу фазу винчанске културе, у ком се такође налазе извесни елементи Ланђелске културе. Локалитет Бенска бара једно је од најзначајнијих насеља у односу на неолитска насеља у Подрињу и у односима Подрињског неолита према суседним областима, описано је у књизи ''Најстарије земљорадничке културе у Подрињу'', др Војислав Трбуховић и Миливоје Васиљевић. Локалитет Бенска бара налази се на простору између улица Карађорђеве, Кајмакчаланске, Милана Беловуковића Деве (садашња Кнеза Милоша) и Трга Револуције (Трг Шабачких Жртава). Наведени локалитет је значајније испитан у периоду г. Археолошки слој досеже 2м. Добијено је обиље података о различитим аспектима тог подручја. Најбројније налазе на овом локалитету чине керамички производи, посуђе разних облика и намена, као и пластика. Када је реч о керамици, она је у овом насељу толико разноврсна, да је тешко наћи два комада истог облика. Поред неолитског доба, на овом простору су нађени остаци и гвозденог доба и средњег века. Од нађених фрагмената, њих се могло сврстати у одређене облике. Најчешће се јављају фигуре људи, ређе животиња. Најзаступљенија је фигура врхунског божанства, Мајке Земље. Знатан део налаза су разне алатке од камена, кремена, рога, кости и печене земље, као и на другим налазиштима винчанске културе. Кости и зооморфна пластика нађена на локалитету Бенска бара су значајни за истраживања о доместификацији бовида (говеда). Током истраживања су на више места нађени остаци хлебних пећи, у зградама и поред њих. Топлота зидова пећи служила је за загревање просторија. Уз саме пећи, нађени су тегови и кугле од печене земље. У периоду топлих дана када није било потребе за загревањем просторија коришћена су огњишта удаљена од зграда и наликовала су издуженим јамама. Оваквих огњишта је нађено више у овом насељу, чак је једно цело извађено и пребачено у Народни музеј у Шапцу.У трећем слоју на локалитету Бенске Баре, констатовани су предмети од бакра. Археолошка истраживања преисторијских култура на овом подручју показала су: Да је то подручје било веома густо насељено, 5

7 Да је развој винчанске културе на том подручју трајао колико и развој те културе у Шумадији, Да је винчанско насеље Бенска бара у Шапцу, првенствено због свог положаја, имало кључну улогу у северозападном делу Србије у размени са потиском, највероватније и бутмирском културом; Неки од предмета непроцењиве вредности нађених на просторима Бенске баре и локалитету Јела. Слика 2: приказ пронађених предмета на локалитету Бенска бара, илустрације из књиге Археолошка грађа Србије Шабац, Милорад Стојић и Момир Церовић Због значаја материјала који је овом приликом нађен, простор је стављен под заштиту као споменик културе 1967.г. Већ после три године-1970.г. указала се потреба да се баш на том месту подигне стамбено насеље а заштита овог простора је укинута СРЕДЊИ ВЕК Живот Шапца се, према подацима из Годишњака међуопштинског архива бр.17 / мр Милан Јевтић, Урбанистичко архитектонски комунални развој Шапца.1983.г.,по доласку Турака у средњем веку углавном одвијао око тврђаве, а тврђаву и Баир је повезивала пољана, Шабачко поље које је често било под водом. Баир је са јужне стране био омеђен великом баром лучног облика названом Бенска Бара, у коју је долазила вода из потока Камичка, или из Саве при њеном великом водостају. Сва околина Шапца, па и сам град, често су били плављени водама из Саве, језера и Камичка. У време аустроугарских ратова, српски живаљ је живео на делу уз саму Бенску бару. Имала је цркву која је постојала и у ранијим временима. (Шабац у прошлости, група аутора књига бр.1). 6

8 Слика 3: позиција насеља Бенска бара у односу на град Шабац у доба турске владавине 2.3. ПЕРИОД НАКОН ТУРСКЕ ВЛАСТИ Уз саму Бенску Бару био је српски део насеља са црквом, школом, а на њему се налазила Бенска ћуприја око које је било доста кафана и дућана и тај део града се звао чаршија. Сима Милутиновић Сарајлија, у књизи ''Историја Србије од почетка 1813 до конца 1815'' прича о нападу на Шабац 1815.г.: ''Још запале Срби у тај час и Бент, тј. све дућане што су на самој ћуприји, па и остале турске куће и кафане.'' Бент на турском значи насип, брана. Често се каже и бентбаша, као део града у Сарајеву. Према индицијама да је дрвена црква посвећена апостолима Петру и Павлу била у близини некадашње рибарске пијаце у време пре Првог српског устанка, може се претпоставити да се налазила у оквиру, или у непосредној близини обухвата ове студије. У Шапцу је 1876.год. била велика поплава, која је прекривала Шабачко поље и пунила Бенску бару. Поплаве су захватале ужи центар града као и Мали пијац око Бенске ћуприје, па отуда и потиче стара Шабачка песма ''Мали пијац, Мали пијац потопила Сава''. Као заштита од поплава, насипи по Мачви су рађени од У току г. је насут део Бенске баре око Бенске ћуприје, па је бара подељена на два дела. Крајем двадесетих година прошлог века, насут је други део Бенске баре. Од многих зајмова које је општина добијала вршена су насипавања Бенске баре и простора око великог парка. Љубомир Павловић, тадашњи градоначелник Шапца, је још почетком 20.века израчунао да би се засипањем Бенске баре добило м2 плодног земљишта, где би се, како је он предвиђао, изградили паркови, скверови и многе куће. По одлуци оштине г. живо се радило на насипању Бенске баре, па је и ћуприја насута НОВО ДОБА - 20.ВЕК Сви планови о развоју насеља на подручју Бенске баре су стопирани почетком Другог светског рата. Шабац и његови становници су активно учествовали у борбама против фашистичких сила, те је у освети немачког окупатора страдао велики део становништва. Највеће губитке је град претпрео током немачке одмазде над Шапчанима 1941.године. Ова акција кажњавања локалног становништва је спроведена одмах након напада четника и партизана на град, 22. септембра увече, који су немачке снаге успеле да одбију 24. септембра пред зору, иако су устаници у једном тренутку стигли до центра. Већ у 15 часова почела је акција чишћења Шапца, коју су спроводиле јединице 342. пешадијске дивизије, 7

9 пребачене почетком септембра из Француске. У пратњи фолксдојчера, усташа и белогардејаца немачки војници су претресали кућу по кућу, палили и убијали, а нарочито је страдао део града Камичак, где су злочини такође забележени објективом. ''За првих једанаест дана акције, према немачким војним изворима, на разним местима у Шапцу стрељано је цивила. До 26. септембра 342. дивизија је основала концентрациони логор код села Јарак у Срему. Више хиљада Шапчана од 15 до 70 година, постројени у колоне по пет, усиљеним маршом отерани су у логор. Пут од 23 километра пређен је за четири часа, тако да је зачеље колоне готово све време било у трку. Они који су пали, убијани су на лицу места.'' 1 Слика 4: фотографија из књиге ''Логори у Шапцу'', Станоје Филиповић Највеће шабачко стратиште Бенска бара, је све четири године под окупацијом било затворено за грађане, којима није дозвољавано да преузму тела настрадалих. Од 6. до 8. јуна године ексхумирано је 291 тело, која су сахрањена у заједничку гробницу на Доњошорском гробљу. Нека су идентификована, а бројна су остала неидентификована. Данас се на локацији Бенска бара налази стамбено насеље изграђено 60-их и почетком 70- их година 20.века. Приликом копања темеља зграда радници су још проналазили кости убијених суграђана. После октобарских промена 2000.године, дотадашњи Трг слободе, одакле почиње Бенска бара, је преименован у Трг шабачких жртава, али још увек не постоји никакво спомен-обележје. Сведочанство бруталности која по међународном праву не застарева забележен је на фотографијама, које се могу видети у Архивима Србије и Шапца, али нису доступни за јавно публиковање. Фотографије је Архиву у Шапцу доставио господин Бидингер, који их је преузео од свог школског друга, сина преминулог фотографа стрељања Вермахта, и сматрао је својом обавезом да их врати на место где су настале. Пожутеле фотографије документују како немачки војници одводе и убијају мушкарце различитог старосног доба, грађане и сељаке са шубарама на глави. Људи окружени стражарима стоје у реду, држе се за руке пред плотун стрељачког строја, официри газе преко палих тела и проверавају да ли је неко још жив. У позадини је зграда некадашње Зелене, сада Медицинске школе, па је јасно да се ради о стрељању у делу града Бенска бара

10 2.5. ПЕРИОД НАКОН 1945.ГОДИНЕ Прве послератне године у Шапцу, као и у целој Југославији, обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика "Зорка". Седамдесетих година 20.века, Шабац доживљава до тада невиђени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље, хотел "Слобода", обданиште и други пратећи објекти новог насеља. 3. УРБАНИЗАМ И АРХИТЕКТУРА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА БЕНСКА БАРА 3.1. ПРВА ПЛАНСКА ДОКУМЕНТА КОЈА ОБУХВАТАЈУ НАСЕЉЕ БЕНСКА БАРА Регулационим планом из 1911.г. планирано је даље насипање Бенске баре, како би се добило ново грађевинско земљиште за паркове, скверове као и нови стамбени делови. Регулациони план из 1930.г. Регулационим планом из 1930 Шабац је подељен на насеобине првог и другог реда и зелене површине. У оквиру обухвата овог документа, налази се планирани парк и дуж улица данашње Цара Душана и Карађорђеве, четврти које припадају насеобинама првог реда (просечна густина до 160ст/ha), а дуж данашње улице Јанка Веселиновића делом је планирано насеље другог реда (просечна густина до 100ст/h). 9

11 Слика 5: План града Шапца из 1906.г. настао као мапа водич за посетиоце граду поводом прославе 100г. Мишарске битке Слика 6: Генерални регулациони план за варош Шабац 1930.г.Насеље I реда густине, насеље II реда густине на ободном делу обухвата и значајна зелена парковска површина у централном делу обухвата овог планског документа Генерални Урбанистички План Града Шапца из 1964.г. Генералним Планом из 1964.г. који су радили чувени југословенски архитекти, Слободан Јањић, родом Шапчанин, и Угљеша Богуновић, концепцијски је осмишљено и планирано 10

12 ново модерно насеље колективног становања на простору Бенске Баре, као блок отвореног типа. Стамбена архитектура насеља Бенске Баре је архитектура европског модернизма, док је урбанизам новог насеља заснован на принципима функционалног града које је поставио Le Corbusier, кроз 95 тачака Атинске повеље (1943). Атинска повеља захтева да, између осталог, стамбене јединице имају барем два сата директне изложености сунцу у зимском периоду, да стамбени блокови буду одмакнути од главних саобраћајница због буке, загађења и безбедности, као и да стамбени објекти буду одмакнути једни од других да би се избегле фасаде у сенци и како би се простор између организовао за потребе заједнице. Појам отвореног блока је преузет из социолошке терминологије и пренет је у област архитектуре и урбанизма. У архитектонском и урбанистичком смислу, појам отворене структуре представља назив за структуре које имају карактеристике: непосредног саобраћаја са околином, транспонибилности, трансформабилности, надоградивости, ширења и експанзије, мултифункционалности, конструктивне једноставности, транспарентности, једноставности својег значења и др. То је блок отворен према свом окружењу: улицама, тргу, слободним, зеленим површинама. Слика 7: Детаљ Генералног Урбанистичког Плана Града Шапца 1964, насеље Бенска Бара Идеје Модерне рођене у првим деценијама прошлог века су се једноставно рашириле по целом свету. Она представља драстичнан раскид са традицијом на пољу архитектуре и обликовања објеката. Идентична насеља, идентичне целине и идентични објекти срећу се без обзира на климатске услове, без обзира на традицију по свим континентима. Доктрина модерне на урбанистичком нивоу јасно дефинише типолошки одређене урбане склопове са пет правила везаних за саме објекте (стубови, кровна башта, слободан план, хоризонталне прозорске траке, слободна фасада) и широко је прихваћена на подручју целе Европе након Другог светског рата. Прихватање модерне у том тренутку, као јединог стилског правца у архитектури и урбанизму, је резултат бројних порушених европских градова током ратних дејстава, које је требало обновити у што краћем року, а модерна је због идеја о прочишћеним формама, ослобођених орнаментике, префабрикованим конструктивним склоповима представљала најрационалнији избор за изградњу градова. 11

13 Генерални урбанистички план Шапца из 1964.г. је дело шабачког архитекте Слободана Јањића и Угљаше Богуновића, класичних представника модерне. Овим планом је постављен концепт града Шапца, као града модерне, у оквиру кога је планиран комплетан раскид са прошлошћу, потпуно занемарен историјски контекст старог Шапца. Такође је смео потез занемаривања чињенице да је у само двадесетак година раније на простору Бенска Бара било стратиште грађана из другог светског рата, а у току су била значајна археолошка истраживања и открића на истом том простору. Са аспекта данашњице тешко је разумети такве одлуке, без обзира на јаку идеологију и трендове модерне. Урбанистичка композиција насеља Бенске баре је постављена на почетку оквирно, а касније се сваки блок детаљно пројектовао и сређивао. Остали објекти, као што је обданиште, су изведени у последњој фази изградње блока. Предност је тада имао неминовно стамбени фонд. Основна идеја симетрије по централној оси од позоришта до железничке станице, је допринела изграђивању ликовног идентитета и физиономије овог простора. Та идеја није у потпуности реализована. Због недостатка финансијских средстава осамдесетих година 20.века, а касније због економских санкција, кризе и ратова на овим просторима, напуштена је основна концепција симетрије дуж централне осе. Период урбанистичког идеализма је прекинут распадом СФРЈ, тако да је током последњих деценија прошлог века, под ударом многих недаћа, град Шабац доспео до врло ниског нивоа функционисања што се одразило и на градњу у оквиру насеља Бенска бара. Блокови грађени касних осамдесетих и деведесетих се знатно ликовно и концепцијски разликују од осталог дела насеља. Тако смо сведоци постепене деструкције функционалног насеља, чији се недостаци не исправљају већ се надграђују урбанизмом тзв. тржишта и за потребе пословних интереса мањине. Централна оса од позоришта до железничке станице, као идеја просторног репера и окоснице насеља, је опстала до данас. Остварена је зона јаке гравитације и фреквенције, просторна сцена адекватна значењу овог простора и догађањима у њему ИЗГРАДЊА НАСЕЉА Грађевинска индустрија у СФРЈ крајем 60-их и почетком 70-их је била изузетно развијена и велика. Огромна грађевинска предузећа су била у стању да реализују велика насеља са по неколико хиљада станова. Извођач радова целог стамбеног насеља Бенска бара је Грађевинско предузеће ''Изградња'' из Шапца, које је било конституисано од 4 основне организације удруженог рада: за зидарске радове, за тесарско-армирачке, за занатске, механизацију и радну заједницу заједничких служби. Предузеће је основано 1954.г. Градњи објеката предходило је насипање терена, тј. насипање преостале баре, које је започето почетком века и решавање имовинско-правних односа, тј. измештање постојећих становника тог простора. Такође су вршена детаљна геолошка истраживања, на основу којих је одлучивано да ли је зграде потребно градити на шиповима или плочама. Радници грађевинског предузећа ''Изградња'' су изградили насеље Бенска бара, са око м2, односно стамбених јединица. Користили су се сви системи градње. Углавном су се користили префабриковани системи, обзиром да се радило о масовној градњи, затим конструктивни систем панелних зидова и конструктивни систем стубова. У масовној изградњи се углавном пројектовало за непознатог корисника који стан (у прво време) не купује већ добија на коришћење под доста повољним условима, па није ни чудно што се економисало са сваким m². Могућности куповине су отворене тек касније али су и 12

14 онда услови кредитирања били веома повољни. Велики и континуалан прилив становника у Шабац доводио је и до перманентне стамбене кризе, коју је и поред великих напора било немогуће елиминисати, па су се купци станова (предузећа, установе, комбинати) сналазили на разне начине. Пројектантских нормативи су били обавезни за све учеснике у градњи. Слике 8 и 9: приказ изградње насеља и коришћених конструктивних система 3.3. КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЦЕЛИНЕ НАСЕЉА И НАМЕНА ПОВРШИНА Иако у дефинисању карактеристичних зона доминирају просторно морфолошки критеријуми, показало се да се у многоме оваква подела поклапа и са доминантним функцијама простора, где је приказан однос јавних простора и каректеристичних функција. У оквиру отворених блокова налазе се неизграђене, најчешће уређене отворне зелене и избетониране / поплочане површине. Неизграђене јавне површине у отвреним блоковима чине: травњаци и озелењени делови, дрвореди, дечија игралишта - бетонирана и травната, поплочани делови за седење и игру деце, паркинзи, и слично. Иако првенствено служе околним становницима, јавни простори у отвореним блоковима омогућавају одмор и рекреацију и становницима околних, компактних блокова. Целине у насељу Бенска бара у сагласности су са блоковима и фазама изградње самог насеља. То су: Блок Б, Б1, Е1,Е2, Е3, Г, Г1, Х, Ф1, Д1, Д2, Д3, Блок Сваки од ових блокова су јединствени простори са специфичним микроцелинама на јавним површинама. Основна оса дуж улице Кнеза Милоша сама за себе представља просторну целину значајну на нивоу града. На графичком прилогу ''Шема-намена објеката'', постојеће стање, приказана је намена објеката, која овом студијом неће бити мењана. 13

15 4. АНАЛИЗА ЈАВНИХ ПРОСТОРА И САДРЖАЈА 4.1. ЈАВНИ ОБЈЕКТИ И ОБЈЕКТИ У ЈАВНОЈ УПОТРЕБИ Јавни објекти и објекти у јавној употреби у насељу Бенска бара су: предшколска установа ''Младост'', објекат јавног информисања ''Глас подриња'' и Топлана. Видети ПРИЛОГ 1. ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА МЛАДОСТ Активности друштвене бриге о деци, односно целодневни боравак и припремну наставу за децу предшколског узраста, обавља Предшколска установа "Наше дете", преко мреже својих издвојених одељења и то на читавој територији града Шапца. Обданиште "Младост" у Бенској бари има површину од 1600 м2 и двориште од 385 м2. У објекту је организован целодневни боравак деце, а "Малу школу" похађа 100 деце, распоређених у 4 групе. Расположива корисна површина у објекту и површина отвореног простора, према предвиђеним нормативима, ни приближно не задовољава садашњи број корисника. ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ У обухвату плана постоји ЈИП "Глас подриња", са своја три сектора рада: лист (недељник "Глас Подриња"), радио и телевизија са заједничком службом пропаганде. Јавно информативно предузе чини врло значајан сегмент јавног сектора и својом постојећом техничком и емисионом опремом у потпуности задовољава не само потребе корисника у граду и приградским насељима, већ покрива читав Мачвански оруг. Новинско-издавачка кућа "Глас Подриња" је најстарије гласило у Мачванском округу. "Радио-Шабац" је регионални радио и оба своја програма емитује са ултракраткоталасних предајника, који су потпуно заменили средњеталасну технику. "Телевизија Шабац" је једина телевизијска кућа са концептом рада информативне телевизије (све остале, приватне тв-куће су искључиво забавног карактера). За сада постоји само један програм, али како техничке могућности дозвољају даље унапређење и обогаћивања садржаја, уређивачки концепт ће вероватно пратити потребе становника и усклађивати свој рад на обезбеђивању благовременог и квалитетног информисања. ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ "ТОПЛАНА-ШАБАЦ" ШАБАЦ Техничка јединица ''Бенска бара'' је топлана на локацији предметног обухвата и има инсталисану снагу 24,6 МW, која снабева топлотном енергијом подручје ужег центра града. Располаже резервним капацитетима тј. "Бенска бара" ради са 75% капацитета, те је омогућено прикључење нових потрошача. За сада се као енергенти користе мазут и гас, са тенденцијом смањења учешћа мазута као енергента. Топлана "Бенска бара" је недавно реконструисана, тако да се као енергетско гориво користи гас, а инсталисана снага топлотних извора Јавног предузећа је повећана за око 60%. Слике 10 и 11: предшколска установа Младост и торањ Телевизије Шабац 14

16 4.2. АНАЛИЗА ЈАВНИХ ПРОСТОРА ПРЕМА СЛИКОВИТОСТИ И ЧИТЉИВОСТИ Урбаниста Кевин Линч се бавио проучавањем градова са аспекта сликовитости и читљивости. Његова методологија се заснива на премиси да је леп град онај град у којем је омогућено лако сналажење и оријентација његових корисника, те истиче читљивост градског простора као основни квалитет лепог и допадљивог града. ''Ако је градски пејзаж читљив, онда се он може визуелно обухватити и схватити као сложена слика разазнатих симбола. Мада јасноћа или читљивост никако није једина значајна особина једног лепог града, она је од нарочитог значаја када се разматра човекова околина у размерама урбаних величина, времена и сложености'' (Линч, 1974). Наведена сликовитост се у физичкој структури једне грађене средине, према Линчу, огледа у неколико распознатих група елемената: путеви, границе (ивице), дистрикти, чворишта и обележја (оријентири, репери). Наравно, ниједан од наведених елемената не постоји у стварности као изолована јединица. Дистрикти су конструисани од чворишта, дефинисани својим ивичним границама, кроз њих пролазе путеви по којима су расејана обeлежја. Наведени елементи се у свести преклапају и прожимају, стварајући слику града или менталну мапу тог града, а тиме се корисници простора лакше сналазе у простору и доживљавају га личније. улице радијално од Трга светлости: -ул.кнеза Лазара -ул.кнеза Милоша -ул.цара Душана Улице попречне: -део ул.краља Петра -ул. Др Андре Јовановића Сликовитост и читљивост 1.путеви 2.границе 3.дистрикти 4.чворишта 5.обележја -ул.јанка -травнати сквер -Трг светлости Веселиновића -дечје игралиште -вртић Младост -игралиште и -сквер мањи ка -ТВ торањ залеђе блока Г ул.цара Душана -Дунав -део Краља -сквер у блоку Д2 осигурање Петра -вртић Младост -Дунав осигурање -блок Б -блок Х -група кућа поред блока Х -зона уз улицу Цара Душана -велика група (блокови Г,Е3,Е1,Е2,Ф1, Д1 и Д2) ван обухвата студије, по ободу: -Трг шабачких -хотел Слобода жртава -Медицинска ш. -Медицинска ш. -католичка -католичка црква црква -железничка станица Табела 1: Табеларни приказ елемената у обухвату студије, према методологији К.Линча 1.Путеви-путање. Путеви су оне путање којима се посматрач креће. Оне за многе људе представљају доминантне елементе у њиховој слици о граду. Људи посматрају град док се по њему крећу, тако да се дуж путања нижу и други елементи градске средине (Линч, 1974). Главни путни правци, који су уочени на посматраном просторном полигону, су три улице- Цара Душана, Кнеза Милоша и Кнеза Лазара. Све три улице почињу од исте тачке (Трга светлости) и затим се радијално шире у различитим правцима. Њих повезују две попречне улице, које су такође запажене као битни правци, а то су улица др Андре Јовановића и део Краља Петра. Управо ових неколико саобраћајница заједнички формира главну структуру целог насеља, око којих су и између којих су формирани стамбени блокови. Ових неколико путних праваца је постављено током изградње насеља, 70-их година прошлог века. Током планирања насеља, нарочит акценат је стављен на улицу Кнеза Милоша, која је осовина читаве структуре, и око које су истоветни блокови са леве и десне стране. И данас је евидентан значај овог путног правца, како за колски тако и за пешачки саобраћај и ова улица је несумњиво главна путања насеља, а једна од најзначајнијих улица и у структури целог града. Занимљиво је, међутим, да важност овог путног правца није наглашена и 15

17 просторним реперима уз путању, али постоје битне одреднице на почетку и завршетку путање. С тога би у даљем уређењу било добро урбаним мобилијаром или уличним активностима оживети и додатно акцентовати овај путни правац. Улица Кнеза Милоша има као почетну тачку почетак главне пешачке зоне (корзоа) која се налази код градског позоришта, док улица Цара Душана стартује од раскрснице која представља градски центар и која је на половини поменуте пешачке зоне. Дуж ове улице примећено је знатно већи број просторних обележја (маркера, репера) који олакшавају кретање и оријентисање. Премда поменути репери излазе из обухвата ове студије, они су ипак наведени обзиром да постоји визуелна веза са њима. Наведене попречне путање- део Краља Петра Првог и др Андре Јовановића имају нешто мањи значај на нивоу града од претходно анализираних радијалних праваца, али су врло важне за функционисање насеља, јер продиру у само средиште насеља Бенска бара. Ове путне правце у знатно већој мери користе пешаци, као везу са Тргом шабачких жртава, са једне стране, и са супермаркетом у близини насеља ''Интер-екс'', са друге стране. 2.Ивице или границе. Ивице су они линеарни елементи које посматрач не користи, па чак ни не сматра као путање. Оне разграничавају различите фазе и представљају прекиде у континуитету. Ивични елементи, премда не морају бити тако доминантни као путање, ипак јесу организујући фактор за многе људе (Линч, 1974). Предметно насеље је неправилног геометријског облика, што је последица прилагођавања матрице постојећој градској матрици, и због тога га је веома тешко јасно ограничити. Најјасније ивице насеља су са северне и јужне стране. Најсевернија тачка насеља је Трг светлости, који са улицом Јанка Веселиновића и кружним током јасно одваја насеље Бенска бара од железничке станице и њених саобраћајних токова. У непосредној близини станице је и привремена градска депонија, па не само да се посматрано насеље тиме ограничава, већ се може рећи да је и завршетак целог града управо дуж те осовине. Доњи део насеља завршава улицом Краља Петра Првог која води до градског трга и хотела ''Слобода'', одакле се јасно примећује други карактер простора у архитектонском смислу, па је и граница насеља тиме јасно означена. С друге стране, бочне ивице су остале недовољно дефинисане, нарочито источна страна насеља. Иза последњег низа зграда се налази неуређена травната површина, која касније води до старе фабрике и индустријске зоне. Овакав оштар прелаз изазива збуњеност код корисника простора, јер се из једне урбанизиване зоне са јаким саобраћајницама веома брзо долази до потпуно неуређених делова града. 3.Дистрикти. Дистрикти су велики или средње величине делови града, посматрани као дводимензионални елементи, у које посматрач улази као у нешто ново, јер зна да тај урбани крај има свој посебни карактер. Дистрикти се увек лако распознају унутра (Линч, 1974). Готово цело насеље Бенска бара је изграђено током 70-их година прошлог века у изразито модернистичком маниру, који је као архитектонски израз био доминантан у том периоду. Модерну карактерише отворен тип блока, примењен у овом насељу, велика осунчаност, проветреност, присуство зелених површина, широких саобраћајница, а све са циљем побољшања квалитета живота ''модерног човека'' (Перовић, 2005). Премда је квалитет становања на високом нивоу, када се ради о кретању кроз тако конципиран простор, оно је врло отежано. Управо непостојање уличних фронтова са усмереним путањама доводи до конфузије код корисника, који се губи у сличним или истим низовима објеката. Ово је иначе једна од замерки модерне у анализама критичара архитектуре, па тако и у овом насељу. Већи део Бенске баре, са групацијом од неколико блокова се, у очима корисника простора, стапа у један велики дистрикт. Овај дистрикт обухвата блокове Г, Е3, Е1, Е2, Ф1, Д1 и Д2, а пресецају га улице Кнеза Милоша, Цара Душана, др Андре Јовановића и Краља 16

18 Петра Првог. Сви ови блокови су резултат градитељског подухвата у истом периоду и та истоветност се јасно осећа. Нешто другачијег карактера су једино дистрикт блока Х и дистрикт блока Б. Блок Х чини скуп солитера са дечјим обдаништем и игралиштем, који му дају на особености, док блок Б чини низ од чак 10ак објеката, који једини ствара неку врсту уличног континуалног фронта. Дистрикт који је делимично у обухвату студије, а делимично ван, се налази уз саму северну границу насеља и у архитектонском смислу је контрастан осталим блоковима. 4.Чворишта. Чворишта су стратегијске тачке неког града, где посматрач може ући, а исто тако и оне интензивне жиже од којих он полази или према којима се креће. Чворишта могу бити и просто извесне концентрације, чији значај потиче од тога што се ту кондензује извесна делатност или нека физичка карактеристика. Многа чворишта спајају у себи обе функцијераскрснице и концентрације (Линч, 1974). За разлику од путања и репера, који имају значајну улогу у перцепцији простора на нивоу града, запажена чворишта су махом локалног карактера. Повећана концентрација корисника простора је уочена на неколико пунктова- код дечјег игралишта у средишњем делу насеља, неколико скверова са клупама у оквиру блокова, обданишта ''Младост'' и објекта у ком је смештено ''Дунав осигурање''. Осим осигурања, који је пословни објекат, друга чворна места се највише везују за млађу популацију, што је јасан знак да треба порадити на уређењу простора за малишане. Само средиште насеља, осим дечјег игралишта, нема других садржаја, па је препорука уложити у уређење ове јавне површине, обзиром да је досадашње уређење недовољно и недефинисано. Потребно је акцентовати овај простор и активирати га брижљивим опремањем, и формирати једно јако чвориште насеља. 5.Обележја. Обележја су такође својеврсни оријентири, али уколико посматрач не улази у њих, она су спољашња. Обележја су обично одређени физички објекти. Њихов значај је томе што се она издвајају као појединачни белези међу мноштвом других објеката. Ови елементи постају кључни елементи структуре и идентитета неког краја, и људи се све више на њих ослањају уколико се често крећу одређеним правцима (Линч, 1974). Обданиште ''Младост'' и пословни објекат ''Дунав осигурање'' представљају битне просторне маркере насеља Бенска бара, а осим тога имају и улогу чворишта, обзиром на велику концентрацију људи код ових објеката. Иако су обележја најчешће истакнута висином у односу на околину, то код поменутих репера није случај. Вртић је упечатљив у простору баш зато што ниском регулацијом одудара од околних солитера, а препознатљив је и по другачијој геометрији и материјалу (цигла). С друге стране, објекат ''Дунава'' издваја управо његова пословна функција у стамбеном окружењу. Трг светлости је најсевернија тачка насеља и веома значајан у детерминисању кретања, као и торањ телевизије АС, који се истиче висином и бојом. Током анализе предметног подручја, уочен је велики број просторних оријентира и чворних места који не припадају самом насељу, али се налазе по ободу у његовој непосредној близини. Католичка црква са аутобуским стајалиштем је веома битна тачка са великом концентрацијом људи, као и медицинска школа са својим великим игралиштем. Оба наведена објекта су значајни и за градску матрицу, не само насеље Бенска бара. У исту категорију спада и хотел ''Слобода'' са тргом, који је током времена постао и главни градски трг (Трг шабачких жртава), од којег практично почиње анализирано насеље. Ови значајни градски маркери олакшавају кретање до Бенске баре, али не и унутар ње, па је то још један мотив више за адекватније опремање и уређење насеља. Након објашњења анализе и методе Кевина Линча, дата је карта која приказује и објашњење уочених предности ( прилог карта1) и недостатака( прилог карта2) простора са аспекта сликовности и читљивости једног окружења. 17

19 4.3. АНАЛИЗА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Уз све друге захтеве од града се данас тражи да његове чврсте структуре, зграде, саобраћајнице,... буду ''оазе у архипелагу зеленила''. Човек је десетине милиона година свог развоја, од становника, дрвећа до житеља пећина и сојеница био окружен природом и дословно представљао њен део. Данашњи човек, као становник града, преобразио је последњих пет хиљада година своју животну средину до непрепознатљивости на самом контрапункту природи. Упркос покушају да се споји са вештачким амбијентом, човек није успео да прекине пупчану врпцу са природом. Јер та веза, још је увек сама суштина његовог биолошког опстајања и душевне равнотеже. Ко нема у свом искуству сазнање да зеленило регенерише, одмара, умирује, разотуђује? Ако везе природа човек могу и изгледати тајанствене, готово митске, аналитичким разматрањем лако је открити законитости корелације човек природа. Зелене површине на простору насеља Бенска бара као значајан део система градских зелених површина су у задовољавајућем стању. Редовно се одржавају и обнављају. Насеље је добро планирано у хортикултурном смислу, што је тек последњих година дошло до пуног изражаја. Слободне зелене и рекреативне површине. Слободне зелене и рекреативне површине су једна од најважнијих пратећих намена становању и сходно томе треба им посвети посебну пажњу. Систем зелених површина представља просторну интеграцију различитих типова зелених површина, подржавајући и обједињујући њихову мултифункционалну улогу. У циљу развоја система јавних простора града, као и развоја система зелених површина града уопште, посебан значај има просторно и функционално повезивање различитих типова јавних зелених површина на подручју континуалне ревитализације, као што је подручје насеља Бенска Бара. Потребно је израдити план хортикултурног уређења насеља и синхроно ревитализовати сваки појединачни микроамбијент насеља са осталим актерима уређења јавног простора. Осим тога, неопходно је на целокупном простору насеља обезбедити довољан број хидраната, који поред безбедносне функције треба служе наводњавању и одржавању зелених површина Повезаност блоковског зеленила и функционалног система становање Резултати комплексног истраживања становања доказују да савремена просторна композиција стамбених комплекса, која на човека делује својом хуманом вредношћу, може да се оствари само на органској, присној повезаности стана са просторима у околини. При правилној расподели и рационалном односу травних површина и вегетацијских масива умањују се извори прашине у блоку, заштићују стамбени објекти од ветра и буке, ствара повољнији радијацијски режим (у првом реду засена). Зеленило у стамбеном комплексу обогаћује укупну урбанистичко-архитектонску композицију. И најзад, њиме се знатно олакшава зонирање површине путем издвајања и изоловања појединих економских простора (сушење рубља, простори за смеће, трешење тепиха и др), гаража, паркинга и других неинтересантних али неминовних објеката у стамбеном комплексу. При изградњи нових стамбених комплекса често се не поклања неопходна пажња композицији и обогаћивању природних пејзажа, очувању аутохтоних биљних заједница и њиховом укључивању у укупном композиционом решењу, нарочито у мањим градовима и насељима где је веза са окружујућом природом непосредна и логична. При решавању величине, облика и садржаја слободних простора у оквиру система ''становање'' постављају се ови функционални захтеви: - стварање оптималних микроклиматских услова (заштита од сувишне инсолације, проветравање, заштита стамбених објеката од ветра, буке и аерозагађења) - рашчлањавање слободних простора, тако да се свим становницима обезбеди адекватан простор и удобност за одмор и рекреацију, спорт и дечије игре, да би се 18

20 на тај начин омогућили бољи социјални контакти и друштвени односи према становницима - стварање интимнијих и мирнијих кутака, њиховим изоловањем групама дрвећа и шибља, слободни простори добијају карактер врта, а самим тим постају део стана у природној средини - пешачки прилази дечијим игралиштима и мирним одморима не смеју се укрштати са коловозима, пролазити поред сметлишта, гаража и других непривлачних објеката, које треба што боље изоловати компактним појасевима високог зеленила. - На крају треба имати у виду да оптималном организацијом стамбених комплекса морају да буду задовољене жеље и потребе сваког њиховог становника. У закључку се може истаћи да при пројектовању зеленила стамбених зона неопходно је водити рачуна о следећим факторима: - навике, потребе и менталитет становника - природно-климатски услови насеља - локација стамбене зоне у односу на структуру насеља - присуство вредних група дрвећа, масива или појединачних стабала - ако у систему зеленила изостаје блоковски парк, он се треба компезирати рејонским или другим унутраблоковским зеленим просторима, како у квантитативном погледу m 2 /ст., тако и у квалитативном Организација зелених површина у блоку Зелене површине стамбених блокова су највећи зелени масиви на територији стамбене заједнице. Њихова основна намена је побољшање животне средине и микроклиме стамбених територија, а такође стварање услова за целодневни одмор становника у средини блиској природној. Ове зелене површине је целисходно повезати са друштвеним центрима стамбених заједница, обезбеђујући им функционалну, архитектонску и просторну повезаност, а такође и везу са зеленим површинама спортских комплекса и школа. Зелене површине блокова повезују се међу собом, као и са масивима јавних градских паркова, зеленим пешачким алејама, скверовима и другим зеленим површинама у јединствен градски систем зеленила. Велики значај има правилна организација зеленила у околини објеката, између стамбених зграда и улице. Ширина ових појасева, а такође начини распоређивања зеленила одређују се водећи рачуна о категорији улице, укупној ширини њених зелених површина (у зони тротоара и у зони зеленила око зграде), о распореду објеката у односу на улицу (фронтални, бочни, под углом), каратеру рељефа околине, присуству екрана против буке. На простору око објеката са стране супротне улазима у објекат, оријентисан је основни део станова. Зато композиција зеленила треба у максималној мери да погодује побољшању услова у стану, његовој изолацији од различитих сметњи, а такође просторној и визуелној вези стана са околиним слободним простором. Ако се простор, који се налази испред улаза у стамбену зграду, често пројектује у геометријском стилу због скучености простора између прилазне стазе и зграде, то за територије са супротне стране зграде умесније су живописније пејзажне композиције. Овде створени пејзажи формирају се водећи рачуна о њиховом визуелном сагледавању како из стана, тако и са шетних стаза и простора за одмор. Растојање од стана до шетне стазе требало би да је веће од 6m, а од платоа за миран одмор веће од 10m. Када се пројектује високо зеленило у близини објекта мора се водити рачуна о његовим димензијама. Тако растојање између зграда и осе стабла дрвећа требало би да је веће од 5m, ширина појаса око зграде улазних страна не би требало да буде мања од 6m, а већа од 9m, а са бочних страна објекта најмање 3m. Део зелених површина око објекта углавном би требало да буде покривено травњаком. На фону травњака добро се сагледавају поједини примерци и групе дрвећа, декоративно цветно шибље и перене. Композиција зеленила на овим површинама требало би да се одликује једноставним облицима и чистим колоритним решењем, не би требало допустити смешу многих биљних врста, обиље 19

21 различитих просторних облика и комбинације боја. Решење произилази из шеме кретања унутар и међу блоковима зграда уз поштовање главних саобраћајних праваца. Просторна градација вегетације зависи од висине градње, експозиције, величине блоковског простора и хигијенских потреба. У већини случајева у блоку не садимо огромно дрвеће, јер би простор загушило и отежало би проветравање. Високо дрвеће користимо за урамљивање зграда и постизања потребне сенке за одмаралишта. Иначе код стамбених блокова користимо претежно високо шибље, које довољно пригушује звук и апсорбује прашину. Зато је потребно обезбедити веће травне површине. При садњи дрвећа и шибља не смемо стереотипно да понављамо распоред, јер променама постижемо потребну разноликост. Однос листопадног и четинарског дрвећа је исти као и у насељском простору, тј. листопадно дрвеће би требало да преовлађује у односу 3:1. Ради бољег одржавања дрвеће је боље сконцентрисати, а при избору врста користити оно које не захтева специјалне услове Стилска композиција слободних простора у стамбеном комплексу У пракси пројектовања и изградње стамбених комплекса испољила су се два правца у креативном решавању зелених површина. Први се карактерише тежњом ка стварању пејзажних композиција, које подржавају локални природни пејзаж. За други правац је карактеристично преовладавање равних поплочаних површина, које имају строге геометријске контуре, присуство праволинијске мреже пешачких стаза, које одређују облик и локацију платоа различите намене, а такође организацију зелених засада. Анализом стања у насељу Бенска бара утврђена је праволинијска мрежа стаза уз повремену појаву тзв. пречица кроз зелене површине, које су створили сами корисници и потребно их је оставити у функцији уз адекватно застирање и озелењавање. Ефикасно средство за повећање изражајности слике предела стамбених комплекса је примена принципа дендролошког акцента озелењавање појединих делова стамбене територије са доминацијом једне врсте дрвећа, шибља. Наизменична смена биљних врста, примењених на појединим деловима и увођење различитих начина њиховог распоређивања уноси разноликост у стамбену изградњу. Тако нпр. при уређењу стамбеног насеља Бенска бара, на територији појединих стамбених улица засађена је једна водећа врста дрвећа (јавор, платан, кестен, липа и др), што је створило индивидуална обележја сваке улице Избор биљних врста Избор врста биљака требало би да се изврши водећи рачуна о условима станишта и зимском пејзажу. Зато је целисходно укључивање четинара. Чак и њихова незнатна количина може да обогати зимски пејзаж стамбеног блока. Такође би требало примењивати саднице веће кондиције, јер се тиме смањују губици при садњи и трошкови њихове обнове. У пракси пројектовања количина засађеног дрвећа и шибља често се одређује произвољно. Према резултатима из праксе могуће је засадити на 1ha зелене површине: од 200 до 250 садница дрвећа, од 1500 до 2000 ком шибља. Површине под цветњацима не би требало да прелазе 2-2.5% зелених површина стамбених комплекса. Цвеће би требало да буде лоцирано на површинама око објеката, првенствено на улазима у објекте, око платоа за миран одмор. Широку примену на стамбеним територијама има и вертикално озелењавање, које у Бенској бари није заступљено. Приликом ревитализације и реконструкције зелених површина у насељу Б. Баре предлаже се следеће: анализом стања на терену уочено је да преовладава зеленило високе спратности, односно лишћарско дрвеће (Acer sp., Platanus sp., Tilia sp., Betula pendula, Aesculus hippocastanum у већем броју и мањи број декоративних врста као што су Prunus pisardii, Koelreuteria paniculata, Fraxinus excelsior nana, Liquidambar styraciflua како би се простор оплеменио извршити садњу четинарских врста (Abies concolor, Cedrus sp., Pinus sp.); 20

22 травне површине захтевају углавном делимичну реконструкцију подсејавањем и тоталну реконструкцију травњака на углу улица Краља Драгутина и Кнеза Лазара, испред зграда у Ул. Кнеза Лазара бр.1, 4, 7 и 9, у Ул. Краља Петра I бр.2,4 и 6 у Ул. Кнеза Милоша 3,5, и 10, на дечијем игралишту у Ул. Др. Андре Јовановића; обнављање живе ограде (Ligustrum vulgare) на углу улица Краља Драгутина и Кнеза Лазара, у Ул. Кнеза Лазара бр. 6 и 8, у Улици Краља Петра I и на углу са Кнеза Лазара; садњом шибља одвојити дечије игралиште и спортски терен као посебну целину од суседних гаража и сметларника; оплемењивање микроамбијената испред улаза у зграде садњом шибља и перена (хортензије, лаванда и др. мирисне врсте); БЕНСКА БАРА Р.б. Врста радова Јединица Бр. опер. Укупно м² мере у граду 1. Чишћење травњака грабљање, сакупљање 15735м² м² и одвоз 2. Купљење папира и др. oтпада са травњака 15735м² м² 3. Кошење травњака моторном косачицом 8000м² м² 4. Кошење тримером 2000м² м² 5. Јесење грабљање листа 15735м² м² 6. Окопавање дрворедних садница 150ком 4 600ком 7. Окопавање украсног шибља 200ком 4 800ком 8. Окопавање ружа 441ком ком 9. Припрема земље за садњу цвећа 280м² 2 560м² 10. Транспорт и садња цвећа 4200ком ком 11. Одржавање цвећа 280м² м² 12. Заливање цвећа 280м² м² 13. Сезонско цвеће 4200ком ком 15. Орезивање укр. шибља 200ком 1 200ком 16. Орезивање дрворедних садница 150ком 1 150ком 17. Орезивање ружа 441ком 1 441ком 18. Заливање дрв. садница 150ком ком 19. Заливање укр. шибља 200ком м² 20. Заливање ружа 441ком м² 21. Орезивање живе ограде 250м¹ 2 500м¹ 22. Чишћење стаза 13431м² м² Табеларни приказ радова на одржавању зеленила преузет из год. програма одржавања. 21

23 4.4. СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНЕ ПОВРШИНЕ И ДЕЧЈА ИГРАЛИШТА Спортски терен Спортски терен који је постављен на самом централном ''тргу'' насеља Бенска бара потребно је додатно реконструисати, увођењем безбедне подлоге. Теретане на отвореном је могуће поставити у на подручју обухвата. Генерално, све спортско рекреативне површине насеља захтевају детаљну реконструкцију. Дечија игралишта Дечија игралишта најчешће су интергрални делови парковских порсотора који по правилу немају адекватне, гумиране подлоге испод реквизита за игру, што је случај и у овом насељу, и што представља проблем, посебно у кишно време. Постојеће подлоге су углавном земљане, бетонске, оштећене и потенцијално опасне. У европској заједници овакве подлоге више се не примељују. Стога је планским акцијама или одлукама града, правилницима и прописима потребно спровести реконструкцију и замену подлога савременим гумираним материјалима. Слике 12, 13 и 14: постојеће игралиште, терен и дечје игралиште у насељу 4.5. АНАЛИЗА САОБРАЋАЈА Све досадашње анализе указују, а исто тако и искуства других средина, да је развој јавних површина најтешње везан за саобраћајни систем, који је главни садржај већине јавних простора, и насталих, великим делом, баш у функцији саобраћаја. С обзиром на нарастајући тренд употребе јавних простора и у друге сврхе, често, привидно, некомпатибилне са саобраћајем, потребно је ускладити развој укупног простора тако да се у складу са одабраним приоритетима у оређеним деловима простора, омогући предност, једног или другог аспекта коришћења колског саобраћаја или пешачког, мултифункционалног коришћења. Улице - постојеће стање: Цара Душана постојећи коловоз ширине 9.0 метара тротоари по 3.0 метара Јанка Веселиновића постојећи коловоз ширине 7.0 метара тротоари по 3.0 метара Кнеза Милоша постојећи коловоз ширине 12.0 метара тротоари по 5.0 метара Краља Драгутина први део: постојећи коловоз 5.0 метара, тротоар једнострани ширине 3.0 метара и једнострани паркинг са исте стране за управно паркирање други део: постојећи коловоз ширине 9.0 метара, тротоари по 3.0 метара трећи део:постојећи коловоз ширине 7.0 метара, тророари по 3.0 метара Др.Андре Јовановића први део: постојећи коловоз 7.0 метара, тротоар са леве стране ширине 3.0 метра, тротоар и подужни паркинг са десне стране ширина по 2.5 метара други део: постојећи коловоз ширине 6.0 метара, тротоари ширине 2.0 метра са леве стране и 3.0 метра са десне стране 22

24 трећи део:постојећи коловоз ширине 5.0 метара, тророари по 3.0 метра четврти део:постојећи коловоз ширине 6.0 метара и тротоари са обе стране ширине по 3.0 метра пети део:коловоз ширине 6.0 метара и делимично тротоар са десне стране ширине 3.0 метра Нова 1 постојећи коловоз ширине 6.0 метра, тротоари ширине по 3.0 метра и делимично подужни паркинзи са обе стране по 2.5 метара. Краља Петра првог први део: постојећи коловоз ширине 12.0 метара, тротоари са обе стране ширине по 5.0 метара, други део: постојећи коловоз ширине 12.0 метара, тротоари ширине са леве стране 5.5 а са десне 3.5 метара Краљице Марије променљива ширина коловоза и тротоара са простором за паркирање Кнеза Лазара први део:постојећи коловоз ширине 7.0 метара, тротоар са леве стране 3.0 метара а са десне стране променљиве ширине од 2.5 метара до 9.0 метара. други део:постојећи коловоз ширине 9.0 метара, тротоараи са обе стране ширине по 3.0 метара, на делу између улица Др. Андре Јовановића и Владе Станимировића коловоз 6.0 метара. Владе Станимировића постојећи коловоз делимично изграђен на првом делу ширине 5.0 метара Нова 2 постојећи коловоз ширине 5.0 метара, обострани тротоари по 2.0 метара и обострани паркинзи за управно паркирање ширине по 5.0 метара Нова 3 постојећи коловоз ширине 4.0 метара, тротоар са леве стране ширине 1.25 метара а са десне стране паркинг под углом од 45 степени ширине 5.0 метара и тротоар од 1.0 метар Нова 4 први део:постојећи коловоз ширине 5.0 метара, тротоар са леве стране ширине 2.0 метара, са десне стране зелена површина ширине 1.5 метара други део:постојећи коловоз ширине 7.0 метара, тротоари са обе стране по 2.0 метара Блокови постојеће стање: У блоку омеђеном улицама: Цара Душана, Краља Драгутина и Кнеза Милоша изграђен је паркинг простор са приступном саобраћајницом дуж улице Цара Душана, приступна колско пешачка комуникација из улице Кнеза Милоша и паркинг простор са приступном саобраћајницом из улице Др. Андре Јовановића У блоку омеђеном улицама: Нова 1, Др. Андре Јовановића, Кнеза Милоша и Краља Петра првог изграђене су приступне рампе из улице Др. Андре Јовановића које омогућавају прилаз паркинг гаражама У блоку омеђеном улицама: Кнеза Милоша, Кнеза Лазара и Краља Драгутина изграђен је паркинг простор са саобраћајницом која спаја улице Кнеза Милоша и Кнеза Лазара У блоку омеђеном улицама: Кнеза Милоша, Краља Драгутина, Кнеза Лазара и Др. Андре Јовановића изграђене су колско пешачке комуникације из улица Краља Драгутина и Др. Андре Јовановић којима је обезбеђен приступ паркинг гаражама. У блоку омеђеном улицама: Кнеза Милоша, Др. Андре Јовановић и Краља Петра првог изграђена је колско пешачка саобраћајница из улице Др.Андре Јовановић са паркинг простором. У блоку омеђеном улицама: Др. Андре Јовановић, Кнеза Лазара и Краља Петра првог изграђене су колско пешачке саобраћајнице из улице Др. Андре Јовановића и Кнеза Лазара које омогућавају приступ паркинг гаражама преко рампи. У блоку омеђеном улицама: Кнеза Милоша, Краља Петра првог, Кнеза Лазара и Краљице Марије изграђен је паркинг простор са приступном саобраћајницом из улице Краљице Марије као и две колско пешачке саобраћајнице које повезују улицу Краља Петра првог са улицом Краљице Марије 23

25 Улице планиране измене: Цара Душана С обзиром на ширину постојећег коловоза од 9.0 метара у оквиру којег је омогућено једнострано подужно паркирање путничких возила, могуће је укидањем паркирања обезбедити са обе стране једносмерне бициклистичке траке ширине по 1.0 метар. Кнеза Милоша Како је ширина постојећег коловоза целом дужином 12.0 метара планирано је: смањење ширине коловоза целом дужином на 7.0 метара да би се омогућило подужно паркирање путничких возила на коловозу са обе стране у ширини од по 2.5 метара на делу од раскрснице са улицом Др.Андре Јовановића до кружног тока, на делу од раскрснице са улицом Краља Петра првог до раскрснице са улицом Др. Андре Јовановић са леве стране планирано је подужно паркирање путничких возила у оквиру коловоза у ширини од 2.5 метара а са десне стране управно паркирање у ширини од 5.0 метара делом у оквиру коловоза 2.5 метра а делом у оквиру тротоара 2.5 метра, на првом делу улице до раскрснице са улицом Краља Петра првог планирано је са десне стране управно паркирање путничких возила у ширини од 5.0 метара делом у оквиру коловоза у ширини од 2.5 метра а са леве стране на делу коловоза у ширини од 2.5 метра простор за стајалиште аутобуса. С обзиром на постојећу ширину тротоара од по 5.0 метара могуће је у оквиру њих планирати једносмерне бициклистичке стазе са обе стране у ширини од по 1.0 метар Краља Драгутина У другом делу улице између улица Кнеза Милоша и Кнеза Лазара где је постојећа ширина коловоза 9.0 метара могуће је смањити ширину коловоза на 7.0 метара и планирати увођење обостраних једносмерних бициклистичких трака ширине по 1.0метар Краља Петра првог У првом делу улице Кнеза Милоша планирано је смањење ширине коловоза на 6.0 метара да би се омогућило обострано управно паркирање путничких возила у ширини од по 5.0 метара а у другом делу од улице раскрснице са улицом Кнеза Милоша до раскрснице са улицом Кнеза Лазара са десне стране коловоза целом дужином су планирани паркинзи за подужно паркирање путничких возила димензија 2.5 x 5.5 метара. и тротоар ширине метара. делом на коловозу од по 3.0 метра и делом од тротоара од по 2.0 метра. Кнеза Лазара У другом делу улице где је постојећи коловоз ширине 9.0 метара, могуће је планирати обостране једносмерне бициклистичке траке у оквиру коловоза ширине од по 1.0 метар Владе Станимировића Планирана је изградња коловоза у целој дужини ширине 5.0 метара до изласка на улицу Кнеза Лазарра са паркингом за управно паркирање возила ширине 5.0 метара са леве стране у првом делу улице од раскрснице са улицом Краља Драгутина Бициклистичка инфраструктура Изрaзитo пoвoљнa кoнфигурaциja тeрeнa и нaвикe стaнoвништвa дa кoристe бицикл кao прeвoзнo срeдствo су свaкaкo дoбaр прeдуслoв дa сe бициклистичкoм сaoбрaћajу oбeзбeди нeoпхoдaн прoстoр. Интeзивни бициклистички тoкoви могу се очекивати једино уз главну саобраћајницу улицу Краља Петра Првог, која једина има велику регулацију и пружа могућност планирања бициклистичких стаза. Нa нaвeдeном кoридoру, гдe je присутaн интeзивaн бициклистички сaoбрaћaj, нeoпхoднo je, плaнирaти бициклистичкe стaзe. Садашње стање објеката за паркирање бицикла је хаотично. Доминира неуједначеност облика и боја. Аутобуска стајалишта Аутобуска стајалишта са добрим, функционалним и лепим надстрашницама и заклонима су не само важан део сваког система масовног јавног превоза већ и интегрални део јавног простора у којем се налазе. Аутобуска стајалишта се издају на основу Програма за постављање привремених објеката на јавним површинама града Шапца. Постављена стајалишта у Шапцу, и после низа година су добро одржавана и естетски прихватљива и лако се уклапају у различите елементе града. 24

26 4.6. ИНФРАСТРУКТУРНИ ОБЈЕКТИ И КОРИДОРИ Јавно и декоративно осветљење Добро и правилно осветљење је изузетно важан чинилац јавног градског простора, чија је примарна улога ноћна видљивост у циљу безбедности. Успешно решено јавно осветљење не само што испуњава техничке нормативе, већ је прилагођено корисницима простора, помаже при оријентацији ноћу. Осветлити се могу урбани пејзаж, зеленило, улази, ивице парка, архитектонски детаљи, информациони пунткови, значајни просторини репери. И многи елементи урбаног момибилијара често могу сами постати светлосни извори. Сваки од ових аспекта захтева посебан приступ и поштовање специфичних правила и услова. Добро осветљење, поред техничких и фотометријских услова, треба да поштује карактер простора, различити светлосни изоври међусобно морају бити усклађени, укупно осветљење прилагођено укружењу димензијама простора, висинама зграда, врсти застора... Посебну пажњу захтева декоративно осветљење, које наглашава најлеше у простору. Светиљке које користе сунчану енергију због слабе осунчаности услед сенки од зеленила немају примену на овом простору. Пожељно је постављање оваквог типа расвете, где за то постоје технички неопходни услови. Хидротехничка инфраструктура Услови у односу на постојеће инсталације водовода и канализације. Обзиром да планирано проширење коловоза улице Кнеза Милоша (деоница од ул.краља Петра првог до ул.др.андре Јовановића), на уштб постојећег тротоара, доводи постојећу водоводну инсталацију у зону коловозне конструкције, па је стога услов за реализацију овог посла : замена постојеће водоводне цеви ( на предметној деоници ) са новом ПЕ цеви отпорном на динамичка оптерећења и са одговарајућим параметрима за темене притиске ; Нове саднице дрвећа могу се постављати на миниманом растојању 1,5м од осовне постојећих водоводних цеви. При избору садница узети у обзир само оне врсте дрвећа чији је корен таквог облика да неће угрозити подземне инсталације. Јавно доступан интернет На јавним просторима је препорука да се обезбеди јавно доступан интернет WiFi 4.7. ПАРТЕРНО УРЕЂЕЊЕ Улога материјала који се користе као површински застор је првенствено да обезбеде сигруно и удобно кретање, затим да сугеришу да је простор првенствено намењен пешацима. Елементи за поплочавање и застори: камене и бетонске плоче, коцке, опекарски елементи, вешачки материјали, дрво, у зависности од намене постављени самостално или кобиновани са асфалтом, земљом, песком или траком, првенствено морају бити безбедни, удобни и у погледу сигурности за ходање прилагођени потребама различитих категорија корисника. Поред квалитета материјала, који треба да су трајни, добро постављени, да нису клизави, за изглед и функцију јавних простора важан је целокупан изглед и дизајн пода, у којем учествују величина, боја, текстура примењивих материјала и елемената који, међустобним односима формирају просторне целине и наглашавају специфичне функције појединих делова јавног простора. Врста, начин и интензитет осветљења такође играју изузетно важну улогу, јер рефлектујуће светло са подлоге у садејству са основним утиче на укупни осветљај и пружа могућност разноврсног доживљавања ноћу осетљеног јавног простора. Све пешачке стазе у насељу су бетонске, испуцале, оштећене и све је потребно реконструисати, заменити и ускладити са могућношћу коришћења простора од стране особа са посебним потребама. 25

27 Кретање особа са инвалидитетом Кретање хендикепираних и других лица са посебним потребама: У јавним објектима, обавезно се мора омогућити несметан приступ, кретање и рад, особама са инвалидитетом, у складу са Законом о планирању и изградњи и Правилник о техничким стандардима приступачности ("сл. гласник рс", бр. 19/2012) Објекти у којима се пружају и друге врсте услуга (трговине, сервиси и сл.), морају бити обезбеђени у складу са важећим прописима за кретање хендикепираних и лица са посебним потребама. Све јавне површине које тренутно нису приступачне особама са инвалидитетом, потребно је детаљно реконструисати, максимално водећи рачуна да сви простори буду доступни особама са инвалидитетом. Тренутно је уочљива примена металних рампи на улазима у зграде. Ове масивне металне конструкције временом треба заменити електричним и механичким колицима уз за пренос инвалидских колица, или детаљно испитати могућност приступа са свих приступних тачака објекту. 5. АНАЛИЗА СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА Функција становања је комплексна урбана функција. На простору обухвата предметне студије обухвата 19%. Преовлађује вишепородично становање, а у деловима је присутно индивидуално 4% СТАНОВАЊЕ Колективно становање Вишепородично становање је преовлађујуће у блоку. Систем организације вишеспратног становања и просторне организације на простору Бенске баре претежно је отворени / слободни блоковски систем. Основна концепција организације стана базира се на принципу подела на део за дневни боравак и домаћинство и део за спавање. Дневни боравак има непосредну везу са простором за ручавање. Кухиња је повезана са трпезаријом и оставом, а улаз је директно из предсобља. Предсобље је довољно пространо и из њега се улази у купатило. Све површине просторија су дате у границама тадашњих норматива. Конструктивни склоп је заснован на принципу скелетног система и језгром око вертикалног чвора. Фасадни зидови су од бетонских монтажних елемената, завршни слој је у натурбетону или бојених површина. Ако усвојимо следеће критеријуме за организацију вишеспратног становања: Правилна оријентација зграда Довољно међусобно растојање између зграда (повољна инсолација) Довољан број паркинг места Диференцијација моторног и пешачког саобраћаја Могућност моторног приступа до улаза у зграду (кола хитне помоћи, противпожарна кола, кретање старијих и хендикепираних лица и др.) / потребно побољшати; Еколошки комфор / релативно добар; Безбедност / потребно побољшати; Пратећи садржаји / потребно побољшати; Вишеспратно (колективно) становање има нижи ниво приватности од индивидуалних и прелазних типова стамбених структура. Унапређење приватности вишеспратног становања може се постићи разним облицима визуелне заштите објеката и њихове непосредне околине. Параметри за мерење приватности: су: просторне дистанце; величина површине околине зграде која је изолована од приступа и погледа са колских и пешачких комуникација; урбанистички параметри густина становања, индекс заузетости, индекс изграђености; Индивидуално становање Индивидуално становање на простору Бенске баре, тј. обухвату овог плана је занемариво (4%). Уз историјски ''Млин'', бивши магацин ''Нама'', налази се парцела са кућом у којој је живео Васа Андолија, и сама парцела је у зони заштите објекта млина. Ове две историјске зграде престављају место интересантно за туристички развој града. Остало индивидуално становање је у фази трансформације из индивидуалног у вишепородично становање. 26

28 5.2. ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ Уштеда енергије у процесу планирања подједнако је важна као и приликом пројектовања објеката и њихове изградње. Теме које би том приликом требало анализирати и чији параметри утичу на планирање простора су: клима, конфигурација терена, оријентација, изложеност ветру, вегетација, међусобни односи зграда итд. Први корак у процесу енергетски ефикасног планирања простора јесте анализа и процена природних услова дате локације. Један од најважнијих података у том процесу јесу климатски подаци, чијом анализом треба да се добију смернице за зонирање појединих намена у простору. Оријентација објеката је веома важна са еспекта енергетске ефикасности, али и самог квалитета амбијента и простора око и унутар објеката. Да би се локација, односно планирани објекти, вредновали са овог аспекта неопходно је урадити модел кретања Сунца током године, како би се установила осунчаност током лета и зиме. Иделана ситуација је да је локација окренута 12 степени према југоистоку, у односу на југ, а да је правац улице, исток-запад, под условом да нема препрека са јужне стране. Таква локација добија око 10-30% више зрачења од Сунца током зиме локација на северној страни у истој клими. Основни циљ оријентације јесте однос према сунчевом зрачењу са циљем да се што више зрачења добије током зимском периода али да се спречи прегревање током лета. Као и сунчево зрачење и ветар има двојак утцај на локацију. Позитивни ефекат је да током летњег периода може да обезбеди додатно расхлађивање обејеката али током зиме тај ефекат је неповољан и доводи до непожељног повећања трошења енергије за грејање. Контрола удара ветра врши се или орјентацијом и размештајем самих објеката, њиховим груписањем, обликом њихових габарита и формом, затим додатним барикадама и усмеривачима ветра или контолисаним сађењем одговарајуће вегетације. Свакако претерана изложеност ветру неке локације сматраће њеном негативном карактеристиком. АНАЛИЗА ОСУНЧАНОСТИ ПРОСТОРА У РАЗЛИЧИТИМ ПЕРИОДИМА ГОДИНЕ Приказ осунчаности простора у различитим периодима године омогућава да се, поред осталог, сагледа улога зеленила у укупном систему енергетске ефикасности простора, и чињеницу да оно помаже и у смањену негативних ефеката насталих услед климатских промена. 27

29 У склaду сa нaциoнaлнoм стрaтeгиjoм, пoтрeбнo je 15% пoтрeбa зa eнeргиjoм oбeзбeдити из oбнoвљивих eнeргeтских рeсурсa. Oбнoвљиви извoри eнeргиje су пo дeфинициjи eнeргиja кoja сe eксплoaтишe истoм брзинoм кojoм сe и oбнaвљa. У oбнoвљивe извoрe eнeргиje спaдajу: eнeргиja вeтрa, eнeргиja сунцa, енергија подземних и површинских вода, гeoтeрмaлнa eнергиja, eнeргиja биoмaсe и др. На овом подручју постоји могућност примене и употребе обновљивих извора енергије, посебно геотермалне енергије, чија би примена дугорочно решила питање грејања и хлађења зграда у оквиру овог простора. За искоришћење геотермалне енергије потребно је испитати могућност бушења бунара и постављања топлотних пумпи за пренос геотермалне енергије од извора до циљног простора. За искоришћење соларне енергије могу се постављати фотонапонски модули и топлотни колектори као фасадни и кровни елементи на постојеће и планиране објекте. Применом топлотних колектора ће се постићи значајна уштеда приликом загревања унутрашњих просторија у објектима. Из разлога побољшања енергетске ефикасности насеља Бенска Бара, предузеће ЈСП Стан наручило је израду ''Студије о енергетској ефикасности потрошње топлотне енергије у насељу Бенска бара у Шапцу'', Energotech д.о.о. Шабац, март 2012.г. Бенска Бара је изабрана због високе густине насељености. Све стамбене зграде које су биле предмет пројекта повезане су на топлификациони систем ЈКП ''Топлана Шабац''. У свим топлотним подстаницама су уграђени ултразвучни калориметри за мерење преузете топлотне енергије за загревање сваке зграде појединачно. Обезбеђена је пројектна документација из које су преузети подаци о грађевинској физици објеката потребни за прорачун топлотних губитака током грејне сезоне. Извршен је прорачун теоретски 28

30 потребне енергије за грејање објеката сагласно Правилнику о енергетској ефикасности зграда (објављен у Службеном листу РС број 61/2011) од 19. августа 2011.г. Извршено је поређење потрошене топлотне енергије за конкретне услове грејне сезоне 2010/11.г. Извршен је прорачун ефеката примене мера енергетске ефикасности и предложен оптималан пакет мера. Извршена је процена инвестиционих улагања и оцена одрживости предложеног пакета мера енергетске ефикасности. Такође, извршен је прорачун смањења емисије CО2 за сваку од мера као и за предложени пакет мера енергетске ефикасности. Сликe 15 и 16: Пример термовизијских снимака који су израђени за све појединачне зграде у насељу Бенска Бара: На термовизијском снимку уочљив је део фасадног зида конструкције веће топлотне проводљивости. Видљиви су топлотни мостови на додиру међуспратне конструкције и спољњег зида као и делимична оштећења фасаде услед атмосферских утицаја. На наредној фотографији су приказани радови на топлотној изолацији истог солитера, који су тренутно у току Правилником о садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда зграде су у зависности од намене и начина коришћења подељене у 8 енергетских разреда. Правилником је условљено да новоизграђена зграда може бити најмање сврстана у енергетски разред ''Ц'' а постојећа зграда након реконструкције мора бити сврстана за најмање један разред изнад оног коме је припадала пре реконструкције, у противном објекти неће моћи да добију дозволу за градњу односно употребну дозволу. Доношење законске регулативе у области енергетске ефикасности пре свега има за циљ да убрза активности које ће допринети изградњи повољног амбијента за примену мера енергетске ефикасности на локалном нивоу. Ефекат остварених уштеда одразиће се кроз: - Ниже трошкове грејања, - Смањење потрошње фосилних горива, - Смањење емисије СО2, - Смањење загађења животне средине, - Повећање капацитета топлификационог система, што би омогућило прикључење нових корисника без додатних улагања у изградњу нових топлотних извора и изградњу топлификационе мреже, - Смањење буџетских трошкова за енергетске потребе јавних објеката. Посебно би био значајан искорак ка организованој и масовнијој примени обновљивих извора енергије, као једној од мера енергетске ефикасности. Сектор зградарства је посебно значајан, зато што учествује са око 40% у укупној потрошњи енергије са трендом даљег раста. Овако велика потрошња енергије подразумева да су и потенцијали енергетских и еколошких уштеда у зградарству највећи. У стамбеним зградама највише енергије се троши за загревање простора (мада последњих година све већи удео заузима и енергија хлађења у летњем периоду). Из тог разлога посебну пажњу треба обратити на квалитет изолације омотача грађевинских објеката, квалитет прозора на становима и оптималну функционалност инсталација грејања, односно хлађења. Квалитет изолације омотача зграда, у директној је зависности од периода градње, односно социлошко-техничког амбијента у годинама градње. На основу прелиминарног енергетског прегледа и извршене анализе добијених резултата 29

31 генерални закључак је да су све стамбене зграде грејане већом енергијом од потребне, што се види на основу разлике преузете енергије измерене на мерилима у топлотним подстаницама и прорачунске вредности за исте температурне услове за које је извршено мерење. Као референтна година узета је сезона 2010/11. У топлотним подстаницама у већини случајева не постоји уграђена савремена опрема за управљање системом грејања према спољним темпаратурним условима па је последица тога повећана температура у становима. Прегледане зграде су у највећем број неизоловане, што се види на термовизијским снимцима, и што је потврђено прорачунима. Ефекат неизолованости спољних зидова повлачи са собом осећај хладноће чак и условима прегревања унутрашњег простора, па је жеља корисника простора што виша температурама ваздуха у стамбеном простору да би елиминисали осећај хладноће. Кључни проблеми који су идентификовани овим прегледом су: - Оштећења фасаде услед којих долази до концентарције атмосферске воде и пенетрације влаге у грађевинску конструкцију што убрзава даља оштећења, смањује топлотну заштиту омотача зграде и угрожава квалитет стамбеног простора, - Непостојање термоизолационог слоја у конструкцији спољних зидова и кровних покривача, карактеристично за период градње пре године, а последица су високе вредности У коефицијента, - Изражени топлотни мостови у грађевинској конструкцији објеката, - Велики трансмисиони и вентилациони губици топлоте путем прозора услед лошијег квалитета (везано за период изградње) и деформације прозорског рама што за последицу има незаптивеност, - Непостојање елемената за регулацију температуре на грејним телима, неизбалансираних развода и успонских водова и недовољно уграђене квалитетне аутоматске регулације у топлотним подстаницама што доводи до прегревања стамбеног простора. Услед наведених проблема потрошња енергије је знатно већа од препоручене (критеријум је фактор облика зграде). Са аспекта економске, енергетске и еколошке одрживости предложена је комбинација следећих мера: - Уградња термоизолационог слоја одговарјућих карактеристика (коефицијента провођења топлоте и дебљине) у конструкцију спољних зидова и кровних покривача, - Термо-техничке мере које подразумевају уградњу термостатских радијаторских вентила и вентила за одржање диференцијалног притиска у успонским водовима, реконструкцију и модернизацију топлотних подстаница. Период повраћаја уложених средстава процењен методом простог повраћаја (СПР) је у просеку око 7 година (зависно од инвестиционих трошкова у моменту реконструкције, цене материјала, радне снаге и других тржишних елемената) а процењено методом унутрашњег повраћаја (ИРР) 10 година. Оптималан сценарио реализације предложених мера енергетске ефикасности могао би бити следећи: - Изолација фасаде стамбених објеката суфинанирањем корисника и наменски основаног фонда за енергетску ефикасност, при чему би изолација спољних зидова била прихватљива и уз дисконтне стопе комерцијалних банака за наменске кредите за енергетску ефикасност до 9%, а период повраћаја уложених средстава не дужи од 5 до 7 година, - Реконструкција топлотних подстаница средствима из фондова за енергетску ефикасност или средствима кредита као што је КфW програм, - Балансирање цевне мреже и уградња термостатских радијаторских вентила средствима корисника стамбеног простора, - Замена столарије средствима корисника. Према Правилнику о енергетској ефикасности зграда (2011.г) све зграде се према енергетским својствима класификују у разреде при чему је минимално прихватљив разред ''Ц'' (најбољи разред је ''А+'') и за нове али и за постојеће зграде. На основу прорачуна све прегледане зграде у насељу Бенска Бара би се сврстале у разред ''Д'' и ''Е''. Реализацијом предложених мера енергетске ефикасности (све мере) зграде би биле сврстане у разреде ''Ц'' или чак и ''Б''. Предложеним пакетом мера све зграде би се помериле за један разред више. 30

32 5.3. ФАСАДЕ Анализа структуре постојећих фасада Пратећи шему градитеља Ле Корбизјеа (Le Corbusier) видимо да он управо разврстава објекте према томе колико је ту присутна уметничка компонента у односу на инжењерску, техничку и технолошку. Модерна фаворизује и технологију и конструкцију и функцију, а уметничка компонента је мало запостављена. Стилски елементи и утицаји интернационалне модерне могу се уочити и у структури фасада насеља Бенска бара: употреба сведених и јасних композиционих форми, кубичне композиције објеката који имају равне кровове, светле чисте фасаде ослобођене од сувишних архитектонских елемената и непрекинути низови прозора. На новијим објектима уочљива је трансформација модерне и њена примена у локалном оквиру, што се најпре уочава применом косих кровова, интензивним колоритом и употребом традиционалних елемената. Уочљива је велика стилска разлика међу објектима грађених у другом временском периоду али у не тако широком распону (20 г.). Слике 17 и 18: фасадна платна модернистичких објеката у насељу и других стилских одлика Студија боја Фасадна платна зграда у Бенској бари су запуштена и у лошем естетском и грађевинском стању. Стиче се утисак да никад нису биле освежене након што су први пут биле завршене. Преовлађује хроматски хаос и конфузија. Потребно је глобално сагледати целокупни простор приликом одређивања боја. Сагледавати како се боја на једној згради уклапа са суседним бојама. При том не треба узимати у обзир старе запуштене фасаде, већ нове обојене, а такође их је потребно ускладити са околним бојама зграда које се планирају за реконструкцију, тј. бојење. Максимално водити рачуна о хроматском складу објеката у главним визурама. Будући да је потребно поправити енергетску ефикасност постојећих објеката што се између осталог проводи и изолацијом фасада, може се очекивати да ће у наредних 5г. већина фасада бити реконструисана. То ће поспешити енергетску ефикасност, али и поправити купно окружење и естетско и визуелно стање насеља Бенска бара. У прилогу ''Студија боја'', дат је предлог бојења фасада, према шеми обележавања објеката. 31

33 Слике 19 и 20: приказ измењеног фасадног платна према аналзи ове студије и препоручених боја за дати објекат Мурали ''Мурал је слика урађена на зиду или некој другој великој перманентној зиданој површини. Појам означава и сликарску категорију која је постала позната захваљујући покрету назван мурализам. Зидно сликарство може бити реализовано различитим техникама попут фреско и секо. У основи, обе технике користе пигмент отопљен у води. Разлика је у наношењу боје на суви или влажни малтер. Слика 18: У насељу Бенска бара, мурали су планирани на локацијама означеним словом М на простору у оквиру потеза означеног црвеном бојом 32

34 Мурале не треба мешати са графитима. Графити, како им само име наводи, су знакови, потписи, стилизовани, увећани и разрађени на различите начине. С друге стране, мурали су слике на зиду различитог карактера и имају све одлике једне комплетне слике. Иако рођени у времену и покретима протеста као слободни креативни изрази народа против власти, постепено су све више попримали естетску вредности, у својим вреднијим примерима попримали и социјални значај. У данашње време, често и наручени од стране јавних структура, мурали означавају вредност једне локације и постају део културног туризма.'' Мурали се постављају према процедури наведеној у Програму за постављање привремених објеката на јавним површинама града Шапца. Могуће их је поставити тек након што се изврши енергетско побољшање објекта, тј након постављања изолације у функцији побољшања енергетске ефикасности зграда КРОВОВИ Доминантни стил насеља Бенска бара је архитектура модерне, специфична по примени равних кровова. Под термином равни кровови подразумевају се кровови са нагибом мањим од 15 %, а већим од минимално потребног за несметано одводњавање од 0,5 %. Иако то углавном зависи од типа равног крова, наводи се да би његов просечни век трајања требало да буде најмање 10 година. Да би равни кров успешно испуњавао основну намену, неопходно је да се контрола и одржавање обављају редовно. Равни кровови се према материјалима и начину израде могу сврстати у групе. То су: Асфалтни равни кровови Равни кровови са једнослојном мембраном Вишеслојни равни кровови Равни кровови од равног или профилисаног лима С обзиром да већина проблема са равним крововима потиче од немогућности да се пронађе тачно место мањег дефекта, те да се он поправи у раној фази, инспекције крова се морају обављати редовно. Алармантно стање у функционисању равног крова настаје кад се појаве набори, мехури, проблеми са одводњавањем, поцепан материјал, напрслине, рупе, отвори или отпад и шут који се понекад нагомилавају чак и на крову. Важно је проверавати кров током великих и обилних киша, како би се утврдило да ли се, у којој мери и колико дуго вода на крову задржава. Током провере, треба погледати и унутрашње зидове и плафоне. Инспекција равних кровова се у развијенијим земљама врши чак и уз помоћ инфрацрвених камера, ноћним снимцима који тачно показују влажна места невидљива голим оком, која се спорије хладе од остатка крова. Веома је важно, такође, редовно чистити кров од вегетације која се на самој површини појављује јер биљке стварају и проширују пукотине и слаба места, те задржавајући воду повећавају влажност и опасност од цурења. Посебан случај повољног решења равног крова уз употребу вегетације јесу кровне баште које су препоручиве, у колико за њих постоје техничке могућности. Када, након предвиђеног времена, које се евентуално може продужити, до одређене мере, крову истекне предвиђени век трајања, и поред поравки, постоје процуривања, уместо додавања новог слоја, препоручује се замена целог равног крова и то можда неким од савременијих решења. Равни и други кровови у насељу Бенска бара, на објектима који су изграђени 70-их година захтевају потпуно реконструкцију, уз услов да се обрати пажња на решавање проблема енергетске ефикасности објеката. Такође је потребно ребрасте азбестне плоче (етернит плоче), које су кровни покривач на неким објектима (Блок Б), заменити другим савременим одговарајућим материјалом, уз обезбеђивање потребне хидро и термо изолације. 33

35 У циљу заштите комплекса модернистичког насеља и његове архитектуре, није дозвољено санирање постојећег равног крова дозиђивањем спрата и постављањем косог крова. С тим у вези, преиспитати ПГР Шапца правила грађења у зони 3 (блок Д1). 6. АНАЛИЗА УРБАНОГ МОБИЛИЈАРА Елементи урбаног мобилијар,а иако у структуирању простора нису примарни нити по димензијама највећи, начин уређења јавног градског простора од којег зависи функционалност и карактеристике и дизајн урбане опреме од којих зависи привлачност самог простора представљају изузетно важне чиниоце у формирању укупне слике јавног простора. Као елементи уређења и опреме јавних простора најчешће се препознају: Места за седење, столице, клупе, зидићи, подзиди, ивичњаци, степеништа... Продаја: киосци, покретна колица, склопиви штандови, покретне тезге, апарти за сладолед и кокице... Инфромације: путокази, информационе табле и стубови, јавни часовници... Рекламе: билборди, рекламни панои, табле, изложбене витрине... Елементи воде: мирне водене површине, водени зидови, чесме, фонтане, водоскоци... Телефонске говорнице, банкомати, услужни аутомати, интернет пунктови, поштански садндучићи, јавни тоалети жардињере... Настрешнице, тенде, шатори, павиљони, заклони... Уметност у јавном простору: споменици, скулптуре, мозаици, мурали, графити, мултимедија видео и компјутерски радови, инсталације, ландарт... Јавно и декоративно осветљење Аутобуске настрешнице и заклони Посуде за отпатке Урбани подови: поплочавање, елементи денивелације, ивичњаци... За разлику од приватног простора стана прилагођеног појединцу, јавни простор прима велики број различитих социјалних јединки које га, коритећи, заправо и чине јавним простором. Из тога проистиче потреба за разноврсним елементима урбане опреме и уређења који пружају осећај удобности и сигурности, од елементарних, неопходних свима, до специфичних који могу задовољити најразличитије фунционалне и естетске потребе корисника. (преузето из Студије јавних простора Београда) У Шапцу је последњих година уочљиво поклањање веће пажње уређењу и опремању јавних простора, посебно у домену поплочавња и осветљења центра. На подручју насеља пристутни су многи елементи урбане опреме и уређења, али ниво њиховог квалитета, количина, па и степен одржавања разликују се од зоне до зоне. Постојеће стање урбаног мобилијарау насељу Бенска бара је лоше. Потребна је детаљна реконструкција/замена новим савременим дизајном и функционалношћу. При реконструкцији, сви делови урбаног мобилијара, треба да буду репрезентативни, стилски и естетски усаглашени међусобно и са окружењем, отпорни на временске промене, стабилни са могућношћу лаког одржавања. ОГЛАСНЕ ТАБЛЕ И ТРАФИКЕ се постављају на основу Програма за постављање привремених објеката на јавним подвршинама града Шапца. Одласне табле које су постављене без одобрења треба уклонити. ЈАВНЕ ЧЕСМЕ су саставни део јавних простора, један од значајних елемената обликовања отвореног простора и њихова улога је вишезначна. Обликованим решењем и структором материјала, чесме треба да се уклопе у архитектонска решења јавних простора. Подлоге испод чесми треба да буду израђене од пропусног и неклизајућег материјала, како би вода понирала у земљиште, или да буду прихваћене и спроведене у одређени реципијент. Вода из јавних чесми мора бити исправна за пиће и мора да подлеже санитарно-хигијенској, физичко-хемијској, хемијској и бактериолошкој контроли у цељу заштите здравља станвиштава. Јавне чесме треба их поново афирмисти уз одговарајуће мере санитарнохигијенске и физичко-хемијске заштите. 34

36 КАНТЕ ЗА СМЕЋЕ И ОДЛАГАЊЕ ОТПАДАКА КОНТЕЈНЕРИ. При избору и постављању посуда које треба да приме одређену количину отпада, посебно намењених за коришћење у градском центру, основно је да се лако користе и једноставно одржавају, али је пођеднако важан избор микролокације и дизајна. Добре локације за постављање корпи за отпатке су места велике концентрације становника и фреквентности пролаза. Добар дизајн корпе за отпатке, поред лаког коришћења, подразумева препознатљивост намене на први поглед, усклађеност са дизајном осталих елемената опреме јавнног протора, прилагођеност каректру и значају градске зоне и микроамбијенту локације, лако одржавање, и што је веома важно, отпорност на ударе. За постављање контејнера, пресудан је избор микролокације, величина и број, што зависи од низа чинилаца. Контејнери за одвајање различитих врса отпадака за рециклирање су у сету стандард, док код нас њихови употреба тек почиње. Слике 19 и 20: приказ постојећег урбаног мобилијара у насељу 35

37 7. АНКЕТА СТАНОВНИКА НАСЕЉА БЕНСКА БАРА Пре почетка израде ''Пројекта ревитализације за насеље Бенска бара у Шапцу'', градска управа је извршила анкетирање грађана, становника овог насеља. Анкета је садржала низ питања о квалитету живота у овом насељу, а циљ је био да се испитивањем самих грађана дође до најмеродавнијих података о тренутном стању у овом насељу. Анкетни упитник је структуиран тако да пружи што прецизније одговоре и омогући уочавање најважнијих тема, а подељен је у неколико сетова: 1.сет питања се односио на личне податке испитаника- године, пол, образовање и адресу. Обзиром да није могуће извршити прецизне демографске анализе на нивоу насеља, јер се статистички подаци о становништву добијају на нивоу катастарских општина, овај сет података нам служи за добијање барем приближне демографске слике насеља. Наравно, све процене добијене на овај начин треба узети са резервом јер не морају одговарати структури становништва, али ће се у недостатку прецизнијих, користити за потребе пројекта ревитализације. Графички прилог 1: процентуални удео мушког/женског пола међу испитаницима анкете Графички прилог 2: запослење испитаника Графички прилог 3: образовање испитаника Увидом у први сет података- личне податке испитаника, уочавамо следеће чињенице: 1. Процентуални удео мушких учесника(52%) анкете је нешто већи од женског дела испитаника(48%). Ово је занимљив податак, јер у укупном броју становника Шапца женски део популације има благо већи удео од мушког дела. 2. Највећи број испитаника је у пензији (56%), затим следе запослени (30%), незапослени (13%) и студенти(2%). Обзиром да деца и ученици нису попуњавали анкету, тешко је стећи праву слику о становништву, али оно је сигурно приметно је јако висок проценат пензионисаних лица у односу на запослена лица. Ова чињеница нам говори да треба обратити пажњу на ставрање и уређење јавних простора примерених старијим особама. 3. Завршен или похађан факултет има 51% испитаника, за разлику од 43% особа са завршеном средњом школом или само основном школом (6%). Највећи проценат високообразованих је у корелацији са локацијом насеља, јер је у питању високоурбанизован простор града. 36

38 2.сет питања се односио на процену урбаних параметара Учесници анкете су добили молбу да валоризују постојећу опрему насеља, урбаног мобилијара и уређеност јавних простора. Одговори су класификовани у неколико категорија- јако задовољан, задовољан, делимично задовољан, незадовољан и јако незадовољан. Вредновани су: - изглед стамбених објеката - одржавање стамбених зграда - централно грејање - број контејнера/ одвоз смећа - чистоћа улица и јавних површина - број паркинг места - уређеност зелених површина - уређеност спортских површина - уређеност тротоара - дечја игралишта - стање и број клупа и канти за смеће - јавно осветљење - безбедност у насељу Графички прилог 4: Валоризација изгледа стамбених објеката Са графичког прилога видимо да су испитаници у великој мери незадовољни садашњим изгледом објеката - највећи проценат незадовољних 39% и веома незадовољних 32%. Графички прилог 5: Валоризација одржавања стамбених обј. Учесници анкете су махом незадовољни одржавањем објеката- највећи проценат су делимично задовољни 31% и незадовољни 29%. Графички прилог 6: Валоризација централног грејања Учесници анкете су махом задовољни централним грејањем у домовима- 36% је задовољних а 23%делимично задовољних. 37

39 Графички прилог 7: Валоризација броја контејнера и одвоза смећа Испитаници су махом задовољни овим сегментом, па је највећи проценат задовољних 28% и делимично задовољних 26%. Графички прилог 8: Валоризација чистоће улица и јавних површина Становници су углавном задовољни чистоћом у насељу, па је задовољних 33% а делимично задовољних 32%. Графички прилог 9: Валоризација броја паркинг места Према испитаницима, у насељу је недовољан број паркинг места, па се незадовољним по овом питању изјаснило 35%, а веома незадовољним чак 26%. Графички прилог 10: Валоризација уређености зелених површина Становници су махом незадовољни уређеношћу зелених површина, па је делимично задовољних 34% а незадовољних 28%. 38

40 Графички прилог 11: Валоризација уређености спортских површина Према анкети, спортски терени су недовољно уређени, што показују и процентуални удели незадовољних (33%) и дел.задовољних(29%). Графички прилог 12: Валоризација уређености тротоара Испитаници су делимично задовољни овим сегментом, па се на тај начин изјаснило 38%, док је 27% задовољних уређењем. Графички прилог 13: Валоризација стањем и бројем клупа и канти за смеће Насеље је недовољно опремљено клупама и кантама за бацање отпадака, јер је бројем ових елемената веома незадовољно чак 27%, незадовољно 20% а делимично задовољно 27%. Графички прилог 14: Валоризација дечјих игралишта Испитаници нису задовољни ни уређењем дечјих игралишта, јер се као незадовољно изјансило 30% а делимично задовољно 29%. 39

41 Графички прилог 15: Валоризација јавног осветљења Учесници анкете су углавном задовољни постојећом јавном расветом- 46% је задовољних а 27% делимично задовољних. Графички прилог 16: Валоризација безбедности у насељу Безбедност у насељу мора бити побољшана, према резултатима анкете, јер се као делимично задовољно изјаснило 31% а незадовољних је 26%. 3.сет питања се односио на квалитет живота у насељу У овом делу анкете је испитаницима постављено неколико питања која се односе на свеукупан квалитет живота у насељу Бенска бара, а за разлику од претодних питања где су само вредновани одређени параметри, овде је остављено простора да грађани сами наводе проблеме, процене стање и слично. Добијени су одговори на следећа питања: - Који је, по Вашем мишљењу, главни проблем насеља Бенска бара? - Која је, по Вашем мишљењу, највећа предност насеља Бенска бара? - Шта, по Вашем мишљењу, недостаје насељу? - Да ли би, по Вашем мишљењу, станари Бенске баре личним анажовањем могли да побољшају квалитет насеља и како? На постављена питања су се грађани изјаснили у писаној форми, а добијени одговори су, ради лакше прегледности, сумирани у најфреквентнија. То наравно, не значи да ће неки од одговора бити занемарени, већ да теме које се често понављају морају бити приоритетне приликом ревитализације насеља. 1.Који је, по Вашем мишљењу, главни проблем насеља Бенска бара? Као најчешћи одговори су издвојени следећи: - Близина градске депоније на Дудари, која угрожава непријатним мирисима цело насеље - Неодржаване фасаде објеката - Неодржавани кровови на објектима који често прокишњавају - Запуштена инфраструктура насеља - Недостатак простора за децу, дечјих игралишта и запуштеност постојећег игралишта - Недовољно канти и контејнера за одлагање отпада - Велики број паса луталица који угрожавају безбедност, нарочити деце - Велики број инсеката у зградама - Недовољно осветљени простори око објеката - Самовољно затварање тераса и застакљивање истих - Премало паркинг места - Неадекватан тротоар у улици Цара Душана - Недовољно ангажовање комуналне полиције 40

42 2. Која је, по Вашем мишљењу, највећа предност насеља Бенска бара? Као најчешћи одговори су издвојени следећи: - Лепо организовано насеље, добра урбанизација - Добри путни правци, солидна саобраћајна инфраструктура - Лепо уређено зеленило и јавне површине - Близина центра града - Близина свих битних јавних установа, аутобуске станице, железничке станице, болнице итд. - Доступност бројних маркета - Близина шеталишта поред Саве - Насеље има свој вртић 3. Шта, по Вашем мишљењу, недостаје насељу? Као најчешћи одговори су издвојени следећи: - Игралишта за децу - Спортски терени - Уређени тротоари и стазе - Зеленило, парковске површине, цветне површине - Јавни тоалет - Клупе - Артерска чесма - Канте и контејнери за одлагање отпада, могућност сортирања отпада - Већа контрола полиције - Већи број паркинг места - Теретана на отвореном 4. Да ли би, по Вашем мишљењу, станари Бенске баре личним анажовањем могли да побољшају квалитет насеља и како? Готово сви испитаници су се изјаснили позитивно по питању одговорности самих станара и сматрају да станари треба и могу знатно да допринесу општем уређењу насеља, али очекују и већу иницијативу града у остварењу акција. Што се тиче предложених активности, као најчешће су наведене следеће: - Уређење тераса и улаза у зграде - Уређење зелених површина око објеката - Уређење цветних површина око објеката - Заједничке акције на нивоу зграде уз већу активност месне заједнице - Повећати хигијену и одржавање објеката уз бацање отпада на адекватно место (велики број примедби је упућен за бацање кеса са отпадом кроз прозор или са тераса) - Чишћење након нужде кућних љубимаца на јавној површини ЗАКЉУЧАК Из сумираних анкетних упитника грађана може се закључити да становници насеља Бенска бара желе да активно учествују у уређењу и одржавању свог насеља, али очекују знатно већу иницијативу од стране градске управе и много већу активност комуналне полицији у контроли. Положај насеља у матрици града, саобраћајна инфраструктура и близина свих битних садржаја су главне наведене предности живота у овом насељу. С друге стране, као главни проблеми са којима се становници суочавају, и које треба примарно решавати, су наведени следећи: - Оронуле фасаде објеката које захтевају потпуну реконструкцију, а тиме би се могла и побољшати енергетска ефикасност - Близина градске депоније, чије је измештање неопходно што пре - Неадекватно одржавање зелених и цветних површина, као и премало зеленила у насељу - Недовољан број простора за игру деце и неадекватно одржавање постојећег дечјег игралишта - Недовољан број спортских и рекреативних површина - Недовољна хигијена насеља јер је премало канти и контејнера за одлагање отпада - Неуређеност тротоара и пешачких стаза 41

43 8. ЗАКЉУЧЦИ И ИЗВЕДЕНЕ СМЕРНИЦЕ МЕМОРИЈА МЕСТА: ЗАКЉУЧАК И ИНТЕРВЕНЦИЈА У ПРОСТОРУ У складу са Просторним планом града Шапца, друштвено одржива заштита културног наслеђа подразумева да културно наслеђе доприноси квалитету живота и културном идентитету локалне заједнице; помаже да се обезбеди жива и интерактивна комуникација с будућим генерацијама путем очувања значајних обележја развоја друштва и историјских подручја. Основно стратешко опредељење у односу на културно - историјску баштину Града Шапца јесте адекватно управљање овим створеним необновљивим ресурсом, од изузетног значаја у циљу афирмисања културно-историјске баштине, тј. очувања локалног идентитета овог простора и развијања туризма, као и имплементирање одредби Конвенције Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво, у циљу унапређивања заједничког наслеђа Европе који чине заједнички извор памћења, разумевања, идентитета, кохезије, стваралаштва, идеала, принципа и вредности, проистеклих из искустава стечених кроз напредак и сукобе из прошлости, који негују развој мирољубивог и стабилног друштва, заснованог на поштовању људских права. Неопходно је дефинисати приоритетне пројекте везане за културне стазе, заштиту и управљање културно-историјском баштином који би покренули развој града. Потребно је: на основу локалног индентитета, интра и интеррегионалних заједничких културних и цивилизацијских тековина из одређених историјских периода, развити систем културних итинерера, културних стаза локалних веза културног наслеђа и шире; дефинисати и уредити инфраструктуру, пратеће садржаје, саобраћајнице и одговарајућу информативну сигнализацију неопходне за културне стазе; у циљу развијања културе сећања реконструисати топониме сећања, тј. места (која нису обележена) на територији града где су била стратишта локалног становништва и становника региона и других Европских земаља, важна места која сећају на страдања и велике жртве у оба светска рата, али и у недавним југословенским, за све будуће генерације што је врло важно за историју и културу народа овог простора. Материјална и нематеријална обележја имају важну улогу у формирању идентитета појединца и заједнице, као и улогу и значај у оживљавању колективног сећања које зависе од начина интерпретације и односа друштва према њиховом очувању и укључивању у савремени живот. Обавезно треба планирати спомен обележавање стратишта из Другог светског рата, споменик / обележје стрељанима на простору Бенске баре и у бившем Магацину Наме (Млину) сећање на трагични "Кладово транспорт" итд. Културне стазе повезују знаменита места и подручја, места везана за историјске догађаје и/или личности, куће у којима су рођене или су у њима живеле и радиле заслужне и истакнуте историјске личности и сл. Потребно је на адекватан начин обележити и реконструисати кућу у којој је живео чувени шабачки музичар, Васа Андолија, а која је у обухвату овог документа. Туристичка организација града, заједно са локалном самоуправом, Музејом и осталим институцијама културе и уметничким организацијама (по потреби у сарадњи са надлежним заводом за заштиту споменика културе), поред афирмације осталих туристичких потенцијала града, требало да се координисано баве и промоцијом, бригом о наслеђу, без обзира на статус у служби заштите и информисањем везаним за спровођење културних стаза, а у случају насеља Бенска бара, СТАЗЕ СЕЋАЊА. НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ: ЗАКЉУЧАК И ИНТЕРВЕНЦИЈА У ПРОСТОРУ Садашње стамбено насеље Бенска Бара је изграђено на једном веома значајном, не детаљно (иако прилично) истражениом преисторијском насељу. Овако важном налазишту, за чије се постојање мало знало у јавности у периоду времена социјализма и социјалистичке изградње, била би посвећена максимална пажња у земљама и срединама ако не високе оно бар елементарне културе. На жалост надлежни нису препознали значај локалитета, његово постојање и сав нађени материјал није довољо популаризован. Налази 42

44 су измештени у музеје. Становници насеља Бенска Бара немају сазнање да се на тлу где они живе налазило велико преисторијско неолитско насеље. Потребно је обавезно ревидирати између осталог и свест грађана о важности чињенице да је град постојао и кроз периоде праисторије, и то баш на простору Бенске Баре. Такође је неопходно Народни музеј у Шапцу додатно валоризовати као установу која истраживањем и чувањем археолошког материјала. Низом предавања и на популаран начин упутити ученике у школама и остале грађане и ширу јавност у историју града, како би се прихватио и реанимирао заборављени идентитет простора, и успоставио континуитет прошлих и будућих генерација овог града уз међусобно прихватање и поштовање. У културолошком смислу је неопходно развијати свест о културном и споменичком наслеђу града, како се не би поновиле грешке несхватања значаја важних историјских вредности града. Потребно је наставити истраживање на неизграђеном делу насеља, наком детаљног снимања савременим апаратима и сондама који се користе у археологији данас. (Пројекат од стране ЕУ, фондови за културу). АРХЕОЛОШКИ ПАРК Парковско уређење зелених површина и преосталог неизграђеног простора стамбеног насеља Бенска бара, траба да сачува и оплемени све до дана када ће бити створени материјани услови да се приступи даљим археолошким и истраживачким радовима. Парк треба да садржи партерне отворене просторе за едукацију (на пример: мали зелени амфитеатар, инфо-пункт, табле које наговећавају претпоставке о налазишту и сл.). Уређење архолошког парка неолитског насеља Бенска бара, мора се спроводити израдом убранистичког пројекта уз сарадњу са Заводом за заштиту споменика културе, установама културе, а првенствено Народним Музејом у Шапцу. Идејни пројекат уређења комплекса мора бити верификован од стране Комисије за планове града Шапца. СПОМЕНИК СТРАДАЛИМА 43

45 Постојеће стање Кружни ток у улици Кнеза Лазара је место где је планиран Споменик посвећен страдалима у време г. Поред тога што је то место простор на ком се налазила масовна гробница, простор је такође са урбанистичког аспекта погодан за споменик. Део саобраћајнице уз улицу В.Станимировића саобраћајно представља збуњујући елемент. На кружном току се налази једна светиљка јавне расвете. Планирано стање планира се постављање Споменика на платоу који предходно треба формирати, укидаљем дела улице Кнеза Лазара. Стабла се задржавају. Цео плато око споменика би био у функцији споменика, тј, на целој површини је могуће образовати споменичку целину. Такође је обавезно зид зграде која је у контактној зони са платоом, осмислити у функцији Споменика. ПРЕУРЕЂЕЊЕ ЦЕНТРАЛНЕ ЗОНЕ НАСЕЉА Анализом постојећег стања и анкетирањем грађана који су становници насеља Бенска бара, дошло се до заједничке препоруке за побољшање квалитета становања у предметном 44

46 насељу кроз систематично преуређење неколико зона јавне намене. Зона која је приоритет у овој просторној интервенцији је централна зона насеља, која обухвата низ зелених површина, два дечја игралишта, терен за одбојку, као и шире окружење постојеће чесме. Делови зоне се могу уређивати и појединачно, али је препорука приступити свеобухватном уређењу целе зоне, како би се добило квалитетније решење предметног подручја. Како је радионица спроведена за уређење платоа за постављање споменика у оквиру овог насеља дала веома добре резултате, сличан тип рада се може предложити и за преурешење ове зоне, као и за формирање сквера поред новопланиране пешачке улице. УРБАНИ МОБИЛИЈАР Тренутно стање клупа, паркинга за бицикле, светиљки и другог уличног материјала је у релативно лошем стању. Многе клупе су изломљене, делови тротоара уништени, а неке рампе за приступ особа са инвалидитетом у објекте су неприступачне те стога не обављају своју функцију. Урбани мобилијар треба третирати свеобухватно, на нивоу целог насеља и тако избећи хаотичну слику која тренутно влада када је улична опрема у питању. Предлози за нов урбани мобилијар се могу добити путем заједничких радионица уметника, дизајнера и архитеката. 45

47 9. ПРЕПОРУКЕ ЗА НАРЕДНЕ ФАЗЕ СТУДИЈЕ Наредне фазе Студије требало би да садрже следеће: - Анализа осталих јавних простора као репрезента делова града - Дефинисање општих и посебних препорука за унапређење јавних простора Шапца у домену урбанистичког планирања. - Потребно је донети одговарајуће документе на нивоу града о начину постављања споменика и спомен чесми. Осмишљено преобликовање, пренамена, и потпуна тансформација простора, најчешће су биле само почетне тачке промена. Даље промене се дешавају тако што су сви остали аспекти у функционисању једне градске целине, почињу да прате новоформиране просторе. Долази до промен начина функционисања саме градске зоне, промене у структури становања, начина њиховог опхођења према простору, долази до унапређења и подизања целе једне зоне на виши ниво. Организација радионица показала је боље резултате од конкурса. Заједнички рад локалних становника, градитеља, уметника у истом тренутку на истом месту даје више резултата него индивидуалан рад. Резулетат ових напора нису само појединачни репрезентативни јавни простори, већ функционално и естетски уређен и балансиран систем отворених јавних простора. Са постојећим ограничењима у простору, па и ограниченим материјалним средствима, могуће је у потпуности променити слику одређеног просора уз минимлане интервенције, и минимална улагања. Сваки пројекат регенерације тражи подршку локалне јавности и становништва. Препорука овод пројекта/студије је да се поред локалне самоуправе у реализацију ревитализације насеља укључе и одговарајућа Министарства и међународни фондови и то за: Пројекти -Кретање без баријера -Енергетска ефикасност Изолација, грејање топлотним пумпама, соларни колектори... -Еколошки зелени појас Систем зелених површина града Шапца -Еколошко рециклирање отпада И диференцирање отпада -Спорт и рекреација -Дечија игралишта -Побољшање инфраструктуре -Стаза сећања / Постављање споменика страдалима у Бенској бари -Улични мобилијар -Остало 46

48 10. ЛИТЕРАТУРА КЊИГЕ 1. Васиљевић, М. и Трбуховић, В. (1967). Археолошки преглед 9- Најстарије земљорадничке културе у Подрињу. Београд: Археолошко друштво Југославије 2. Гел, Ј. (2010), Живот међу зградама, Београд: Урбанистички завод Београд 3. Gehl, J. & Gemzo, L.(1996). Public spaces public life. Copenhagen: The Danish architectural press 4. Gehl, J. & Søholt, L. H. (2002), Public spaces public life, City of Adelaide: South Australian Government - Planning SA 5. Gehl, J. (2004). Towards a Fine City for People: Public Spaces and Public Life. London : Gehl Architects 6. Линч, К. (1974), Слика једног града, Београд: Грађевинска књига 7. Маношек, В. (2007). Холокауст у Србији. Београд 8. Перовић, М. (2005), Историја модерне архитектуре - антологија текстова, Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду 9. Петровић, Г. и Полић, Д. (2009), Приручник за урбани дизајн, Београд: Орион арт 10. Стојић, М. И Церовић, М. (2011). Археолошка грађа Србије. Београд 11. Филиповић, С. (1967). Логори у Шапцу. Нови Сад 12. Фремптон, К. (2004), Модерна архитектура- критичка историја, Београд: Орион арт ПУБЛИКАЦИЈЕ 1. Оквирна конвенција Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво - заједничко наслеђе европе 2. Урбанизам Шапца (Јевтић), годишњак Историсјког архива у Шапцу АРХИВСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА 1. Архива ''Историјског архива града Шапца'' 2. Архива локалног гласила ''Глас подриња'' за период године. ЧАСОПИСИ 1. ИНФО часопис Урбанистички завод Београда 28-29/

49

50

51 Powered by TCPDF (

52 Powered by TCPDF (

53

54

55 Powered by TCPDF (

56

57

58

59

60 Powered by TCPDF (